СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА. БАНКАРСКИ СЕКТОР У СРБИЈИ Извештај за III тромесечје године

Transcription

1 СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА БАНКАРСКИ СЕКТОР У СРБИЈИ Извештај за III тромесечје године

2

3 Садржај 1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ ОДАБРАНИ ПАРАМЕТРИ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА СРБИЈЕ КОНЦЕНТРАЦИЈА И КОНКУРЕНЦИЈА ПРОФИТАБИЛНОСТ ПОКАЗАТЕЉИ ПРОФИТАБИЛНОСТИ СТРУКТУРА РЕЗУЛТАТА ОПЕРАТИВНИ ДОБИТАК ОПЕРАТИВНИ РАСХОДИ АКТИВА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА НИВО И СТРУКТУРА КЛАСИФИКОВАНА АКТИВА КРЕДИТИ ПАСИВА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА НИВО И СТРУКТУРА ДЕПОЗИТИ УЗЕТИ КРЕДИТИ ОДНОСИ СА ИНОСТРАНСТВОМ СУБОРДИНИРАНЕ ОБАВЕЗЕ ВАНБИЛАНСНЕ СТАВКЕ ЛИКВИДНОСТ АДЕКВАТНОСТ КАПИТАЛА РЕГУЛАТОРНЕ АКТИВНОСТИ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ... 31

4

5 Списак скраћеница и појмова IFRS IRB Leverage млн млрд NPL International financial reporting standards Међународни рачуноводствени стандарди Internal ratings based approach интерни/напредни приступ за израчунавање активе пондерисане кредитним ризиком однос просечне активе и просечног билансног капитала у посматраном периоду милион милијарда non performing loans проблематични кредити Т2 друго тромесечје у години период Т3 треће тромесечје у години период

6 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 0

7 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ 1.1. Одабрани параметри банкарског сектора Србије 1 На крају Т године у Србији је пословала 31 банка с релативно непромењеном власничком структуром у односу на претходно тромесечје. Укупна нето билансна актива у номиналном износу је у благом порасту од 0,8% у односу на Т2 (2.905 млрд динара у односу на млрд динара на крају Т2), при чему је у истом периоду депрецијација динара износила 0,4%. Докапитализација KBC банке из августа у највећој мери је разлог повећања укупног билансног капиталa банкарског сектора у Т3 од 0,57 млрд динара. Број запослених на крају Т3 мањи је за 230 због смањења броја запослених код чак 19 банака, пре свега код Credit Agricole, KBC, Raiffeisen и Pro Credit банке. Смањење броја пословних јединица, који је на крају Т3 мањи за 56 јединица, првенствено је резултат смањења активности KBC банке, која на крају Т3 послује са 47 јединица мање него на крају Т2. Табела Преглед одабраних параметара банкарског сектора Србије Број банака Актива Млрд Учешће % Капитал Млрд Учешће % Мрежа Бр. посл. јединица* Учешће % Запослени Бр. зап. Учешће % Банке у власништву ,2% ,0% ,0% ,3% домаћих лица Државне ,5% 89 14,7% ,2% ,3% Приватне ,8% 62 10,3% 142 6,8% ,0% Банке у власништву ,8% ,0% ,0% ,7% страних лица Италија ,5% ,3% ,2% ,8% Аустрија ,5% ,1% 203 9,7% ,1% Грчка ,9% 90 14,9% ,9% ,0% Француска ,2% 47 7,7% ,6% ,6% Остали ,7% 67 11,1% ,6% ,2% Укупно банкарски сектор % % % % * Пословне јединице обухватају све облике делова пословне мреже: централе, филијале, експозитуре, шалтерe и друге пословне јединице. 1 Сви подаци у Извештају дати су на основу финансијских извештаја које су банке дужне да достављају Народној банци Србије, а које нису ревидирали екстерни ревизори, нити je њихова исправност била предмет непосредне контроле Народне банке Србије. 1

8 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Банке у власништву страних лица и даље имају доминантан удео у банкарском сектору од приближно 75% активе и капитала банкарског сектора. Преовлађујући удео имају банке пореклом из земаља Европске уније 70,9% (69,5% из земаља зоне еврa), док банкe пореклом из Русије и САД имају уделе од 3,6% и 0,3%, респективно. Однос активе и капитала према пореклу власништва у банкарском сектору је приближно исти, при чему банке у власништву домаћих лица (пре свега државне банке) и даље имају развијенију пословну мрежу, као и већи број запослених, тј. 33,0% организационе мреже и 27,3% запослених наспрам приближно 25% учешћа у билансној активи и капиталу Концентрација и конкуренција Појединачна учешћа банака у најбитнијим категоријама у банкарском сектору Србије указују на одсуство концентрације (мерено Херфиндал Хиршмановим индексом 2 ), пошто су све вредности овог индекса испод (Табела 1.2.1). Концентрација је најизраженија у категоријама депозита становништва и прихода од накнада, док је према критеријуму кредита становништву и прихода од камата банкарски сектор највише фрагментисан. Табела Показатељи концентрације и конкуренције Првих 5 банака Првих 10 банака Учешће (%) HHI* Актива 50,0 73,6 716 Кредити (укупни) 52,4 74,9 747 Кредити становништву 48,9 76,3 711 Кредити привредним друштвима 54,9 75,9 765 Депозити (укупни) 49,8 74,6 766 Депозити становништва 53,6 79,0 835 Приходи (укупни) 51,5 76,1 775 Приходи од камата 48,2 71,9 687 Приходи од накнада 55,7 77,4 816 *Херфиндал Хиршман индекс концентрације. Посматрано са аспекта ранг-листе десет највећих банака у Србији (Табела 1.2.2) није било знатнијих промена током Т3. Десет највећих банака чинe 73,6% билансне активе банкарског сектора Србије и узимају учешћa у кредитима и депозитима од 74,9% и 74,6%, респективно. Banca Intesa а.д. Београд с билансном сумом од 428 млрд динара и учешћем од 14,7% у активи банкарског сектора представља највећу банку у Србији. 2 Херфиндал Хиршманов индекс концентрације израчунава се као сума квадрираних учешћа појединачних банака у укупној категорији која се посматра (актива, кредити, депозити итд.). Вредност показатеља до указује на одсуство концентрације у сектору, вредност између и на постојање умерене концентрације, а вредност изнад на постојање изражене концентрације. 2

9 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Табела Ранг-листа десет највећих банака према критеријуму билансне активе Млрд % Ранг Млрд % Ранг Млрд % Ранг Г* Т** 1. Banca Intesa A.D. Beograd ,9% ,6% ,7% 1 2. Komercijalna banka A.D. Beograd ,8% ,0% ,2% 2 3. Unicredit Bank Srbija A.D. Beograd 221 7,8% ,3% ,7% 3 4. Societe Generale banka Srbija A.D. Beograd 191 6,7% ,1% ,3% 4 5. Raiffeisen Banka A.D. Beograd 204 7,2% ,2% ,0% Eurobank A.D. Beograd 169 6,0% ,0% ,0% 6 Agroindustrijska komercijalna banka "AIK banka" A.D. Niš 152 5,4% ,4% ,3% 7 8. Hypo Alpe-Adria-Bank A.D. Beograd 174 6,1% ,4% ,1% 8 9. Vojvođanska banka A.D. Novi Sad 101 3,6% ,8% ,9% Sberbanka Srbija A.D. Beograd 93 3,3% ,4% ,3% 10 * Промена у односу на исти период прошле године. ** Промена у односу на претходно тромесечје. 3

10 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 2. ПРОФИТАБИЛНОСТ 2.1. Показатељи профитабилности Укупно посматрано, банкарски сектор Србије је од почетка године до краја Т3 остварио нето приход у износу од 17,0 млрд динара, што представља раст од 42,3% у односу на исти период године. Повећање профитабилности банкарског сектора последица је смањења нето кредитних губитака пре свега по основу одузимања дозвола за рад Развојној банци Војводине и Новој Агробанци које су у истом периоду прошле године пословале с губицима од 7,9 и 4,3 млрд динара, респективно. С друге стране, у посматраном периоду смањен је оперативан добитак и благо повећани оперативни расходи банкарског сектора. Графикон Резултат пре опорезивања у млрд ,40 20,70 25,08 11,97 17, Добитак Губитак Нето резултат Од укупног броја банака, њих 18 су пословале с позитивним резултатом, у укупном износу од 29,5 млрд динара, док је 13 банака пословало с губитком, у укупном износу од 12,5 млрд динара. Показатељи профитабилности настављају тренд опоравка, међутим, и даље су испод нивоа преткризног периода. Динамика опоравка показатеља ће у највећој мери зависити од опоравка реалног сектора и пословне политике банака, која тренутно указује на уздржавање од кредитног раста и инвестирање у најликвидније, неризичне облике улагања (као што су репо хартије Народне банке Србије и обвезнице Републике Србије). Дугорочно посматрано, одржив опоравак профитабилности може да буде резултат само кредитног раста заснованог на адекватном процесу управљања ризицима. 4

11 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Графикон Показатељи профитабилности банкарског сектора у % ,11 67,69 63,51 66,72 65, ,91 6,47 4,75 3,81 2,86 1,10 1,21 1,32 0,58 0, ROA ROE Cost to income (десна скала) Највећи износ добити оствариле су пре свега банке које се могу сврстати у групу великих банака (са учешћем у активи од преко 5% банкарског сектора), док су највећи губици исказани код банака средње величине (1 5% билансне активе банкарског сектора). Ранг-листа банака с највећим добитком и губитком незнатно је измењена, и то укључивањем KBC банке као банке с највећим губитком превасходно услед признавања расхода дисконта који су последица цене по којој је извршена продаја портфолија банке. Табела Преглед банака с највећим добитком и губитком у млрд Банке с највећим нето добитком Banca Intesa A.D. Beograd 6,6 Raiffeisen Banka A.D. Beograd 5,3 Unicredit Bank Srbija A.D. Beograd 4,3 Komercijalna banka A.D. Beograd 4,0 ProCredit Bank A.D. Beograd 1,9 Банке с највећим нето губитком KBC banka A.D. Beograd -5,6 NLB banka A.D. Beograd -2,0 Alpha Bank Srbija A.D. Beograd -1,0 OTP banka Srbija A.D. Novi Sad -0,8 Piraeus Bank A.D. Beograd -0,8 5

12 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 2.2. Структура резултата Смањење нето кредитних губитака 3 дало је кључан допринос расту профита банкарског сектора и у Т3 у односу на исти период године. Приходи од укидања индиректних отписа пласмана и резервисања увећани су за 3,8 млрд динара, док су директни отписи мањи за 5,6 млрд динара, јер се већина износа директног отписа из прошле године односила на Нову Агробанку и Развојну банку Војводине којима су у међувремену одузете дозволе за рад. Графикон Структура резултата у млн Резултат септ Камате нето Накнаде нето Остали приходи нето Оперативни расходи нето Кредитни губици нето Ефекат курса нето Резултат септ Укупно посматрано, нето кредитни губици у Т3 су за 9,4 млрд динара мањи него у истом периоду претходне године. Табела Промене кључних елемената профитабилности банака у млн Резултат Камате нето Накнаде нето Кредитни губици Ефекат курса ,3% 3,3% -3,1% -25,4% -12,3% Промена 3 Нето кредитни губици укључују губитке по основу индиректног отписа пласмана и резервисања умањених за приходе од укидања индиректних отписа пласмана и резервисања, као и губитке по основу директних отписа ненаплативих потраживања умањених за приходе од наплаћених отписаних потраживања. 6

13 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 2.3. Оперативни добитак 4 Оперативни добитак банкарског сектора Србије незнатно је мањи у односу на исти период године (3,6 млрд динара) и на крају Т3 износи 121,7 млрд динара. Смањење оперативног добитка првенствено је резултат повећања нето расхода по основу хартија од вредности (4,7 млрд код KBC банке, док код осталих позиција оперативних прихода није дошло до значајнијих промена (нето приходи од камата повећани су за 2,9 млрд динара, нето приходи од накнада и провизија смањени за 0,8 млрд динара, док је ефекат курса 5 износио 1,2 млрд динара). Графикон Структура оперативног добитка у млрд ,4% 7,9% 7,1% 8,4% 9,7% 20,8% 21,3% 21,2% 20,7% 20,8% 71,6% 67,1% 68,7% 68,8% 73,1% Нето камате Нето добитак по основу хартија од вредности Нето ефекат курса Нето накнаде Oстали приходи 4 За потребе овог извештаја, под појмом оперативни добитак подразумева се збир нето прихода од камата, накнада и провизија по основу хартија од вредности, курсних разлика и промене вредности обавеза и потраживања, као и осталих прихода (дивиденде и учешћа и оперативни приходи). 5 Нето ефекат курсних разлика и промене вредности имовине и обавеза. 7

14 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 2.4. Оперативни расходи Оперативни расходи су током Т3 у благом порасту у односу на исти период године, пре свега по основу повећања нематеријалних трошкова (без пореза и доприноса) 6 као ставке осталих пословних расхода. Трошкови зарада запослених остали су на релативно непромењеном нивоу (смањење накнада и пореза и повећање доприноса на зараде и накнаде) упркос чињеници да банкарски сектор послује с две банке мање (односно са запослена, или 5,4% мање) због одузимања дозвола за рад тим банкама. Графикон Структура оперативних расхода у млрд ,0% 57,6% 57,5% 58,2% 58,9% ,0% 42,4% 42,5% 41,8% 41,1% Трошкови зарада Остали оперативни расходи 6 Трошкови накнада, непроизводних услуга, репрезентације, премија осигурања, чланарине и остали нематеријални трошкови. 8

15 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 3. АКТИВА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА 3.1. Ниво и структура На крају Т3 укупна актива банкарског сектора у нето износу била је на нивоу од млрд динара. У односу на крај Т2 2013, укупна актива је повећана за 0,8%, док је у посматраном периоду депрецијација динара износила 0,4%. Графикон Укупна актива банкарског сектора у млрд Септембар Децембар Иако у номиналном износу вредност билансне суме банкарског сектора није знатно промењена у претходном периоду, флуктуација по појединачним позицијама унутар биланса стања је нешто уочљивија. Табела Промене кључних позиција активе банкарског сектора Промена у односу на претходне периоде Износ Номинална Релативна (у млн ) Готовина и готовински еквиваленти ,8% +9,7% Опозиви кредити и депозити ,2% +28,0% Дати кредити и депозити ,9% -5,7% Хартије од вредности ,3% +20,6% Основна средства ,4% -7,5% Укупна актива ,8% +2,1% 9

16 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Дати кредити су и током Т3 у паду за додатних 14,7 млрд динара (и поред депрецијације динара од 0,4% у посматраном периоду), при чему је и износ опозивих кредита и депозита мањи за 17,9 млрд динара. Најзначајнија повећања су на позицијама готовине и готовинских еквивалената (36,8 млрд динара) и хартија од вредности (12,6 млрд динара). Графикон Структура активе банкарског сектора 30. септембар Основна средства, 69 млрд, 2% Остала актива, 147 млрд, 5% Готовина и готовински еквиваленти, 285 млрд, 10% ХоВ, удели и учешћа, 316 млрд, 11% Опозиви депозити и кредити, 407 млрд, 14% Дати кредити и депозити, 1680 млрд, 58% Такво кретање у оквиру биланса стања банкарског сектора указује на наставак праксе уздржавања од кредитне активности, односно преузимања ризика кроз раст кредитних пласмана и гомилања ликвидних средстава. Валутна структура активе 7 доминантно је девизног 8 знака на крају Т3 62,8% (бруто) вредности активе је било у страној валути (од укупног износа у страној валути: 88,2% евро, 6,5% швајцарски франак и 5,3% остале валуте). Рочну структуру активе 6 сектора карактеришу углавном краткорочна средства с доминантним учешћем средстава по виђењу и до 14 дана 9, која у укупној активи бележе учешће од 38,5% (Т2 2013: 38,2%). Средства с доспећем до једне године имају учешће од 17,9% (Т2 2013: 17,3%), а средства с доспећем преко једне године 43,6% (Т2 2013: 44,4%). 7 Валутна и рочна структура посматрано у односу на укупну бруто активу. 8 Под девизним знаком подразумевају се кредити одобрени у страној валути, као и кредити индексирани валутном клаузулом. 9 Доспело, средства без утврђеног рока, без преостале рочности (искључена основна средства и инвестиционе некретнине, удели и нематеријална улагања) и средства с доспећем до 14 дана. 10

17 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 3.2. Класификована актива У Т3 благо је повећана укупна класификована актива банкарског сектора (за 40,3 млрд динара у односу на крај Т2), првенствено као резултат повећања нивоа класификованих ванбилансних ставки. На крају Т3 укупан износ класификоване активе био је на нивоу од млрд динара. Највећи део класификоване активе 10 чине дати кредити, који су доминантно индексирани страном валутом, при чему је квалитет портфолија банака остао релативно непромењен. Графикон 10. Укупна класификована актива У млрд % 7% 12% 24% % 6% 10% 23% % 5% 9% 22% % 15% 5% 6% 10% 9% 20% 19% 45% 47% 50% 50% 50% А Б В Г Д Повећање укупне класификоване активе резултат је у највећој мери повећања ванбилансних позиција, и то најпре код позиције неискоришћених преузетих обавеза, које су за последња три месеца увећане за 30,8 млрд динара. Класификована билансна актива већа је за 1,7 млрд динара (превасходно услед повећања нивоа депозита код банака, који су повећани за 8,7 млрд динара). Укупна обрачуната резерва за процењене губитке на крају Т3 износила је 472,6 млрд динара (што представља повећање од 12,9 млрд у односу на крај Т2), при чему се 457,2 млрд односе на обрачун резерве за процењене губитке по билансним ставкама, а 15,4 млрд за ванбилансне ставке. И поред повећања нивоа класификованих ванбилансних ставки у Т3, обрачуната резерва за њих је смањена. Разлог је повећање одбитних ставки од основице за обрачун резерве за процењене губитке по ванбилансним ставкама. Посебно је било изражено повећање неискоришћених износа оквирних кредита, и то оних класификованих у категорију Д. Најлошије категорије класификације (Г и Д) узимају учешћа од 21,1%, при чему су покривене резервама на нивоу од 85,4%. 10 Под класификованом активом подразумевају се елементи билансне и ванбилансне активе у смислу Одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке (Одлука). У складу са Одлуком, банке су дужне да сва потраживања (осим оних која представљају изузећа у складу са Одлуком став 2, тачке 3. и 4) класификују у категорије А, Б, В, Г и Д на основу оцене финансијског стања и кредитне способности дужника, његове благовремености у измиривању обавеза према банци и квалитета средстава обезбеђења. 11

18 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 3.3. Кредити Нето кредити 11 банкарског сектора у номиналном износу су већи за 2,3 млрд динара (0,1%) у односу на крај Т2 и на крају Т3 износе млрд динара. Најзначајније промене у структури кредита (посматрано по релативном износу промене) забележене су код сектора страних лица и страних банака и сектора финансија и осигурања где је у току последњег тромесечја дошло до повећања од 26,5% односно 18,2%, што у номиналном износу представља промену од укупно 27,4 млрд динара. Најзначајније смањење кредитне активности је у сектору привредних друштава и оно износи 26,0 млрд динара у односу на Т године. На годишњем нивоу, као и у претходном тромесечју, најистакнутија је промена кредита сектору финансија и осигурања услед повећања нивоа кредита Народној банци Србије кроз репо пласмане, који су нагло увећани током периода децембар 2012 фебруар 2013, као и кредита сектору привредних друштава (смањење нивоа кредита за преко 85 млрд динара, првенствено у делу кредита за обртна средства и осталих кредита). Табела Промена нивоа нето кредита Износ Промена у односу на претходне периоде Номиналнa Релативнa (у млн ) Сектор финансија и осигурања ,2% +218,7% Јавни сектор ,0% -24,5% Јавна предузећа ,8% +3,2% Становништво ,6% +2,4% Привредна друштва ,2% -9,7% Страна лица и стране банке ,5% +6,1% Остали сектори ,9% -8,0% Укупни кредити ,1% -0,3% Расподела кредита према намени наставља тренд супституције кредита привредним друштвима, која се углавном анулира повећањем депозита код Народне банке Србије (у виду једнонедељних репо хартија од вредности и депозита вишкова ликвидности) и код банака у иностранству. Додатно, посматрано у односу на претходне периоде, долази до повећања нивоа кредита становништву. Удео кредита привреди (који обухватају кредите привредним друштвима и јавним предузећима) и даље чини приближно 51% укупног кредитног портфолија, док је удео кредита становништву у благом расту и, уз повећање од 0,5 процентних поена, износи 32% укупног кредитног портфолија на крају Т3. 11 Кредити, у складу са Упутством о обавези и начину прикупљања, обраде и достављања података о стању и структури пласмана, потраживања и обавеза банака, обухватају следеће кредите у динарима и у страној валути: опозиви, по репо трансакцијама, по трансакционим рачунима, overnight, потрошачки, за обртна средства, извозни, инвестициони, стамбени, за плаћање увоза робе и услуга из иностранства, за куповину непокретности у земљи физичком лицу и остали кредити. 12

19 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Графикон Структура кредита банкарског сектора у млрд 30. септембар 2013 Остало, 37 млрд, 2% Доспели кредити, 258 млрд, 13% До 3 месеца, 221 млрд, 12% USD, 33 млрд, 2%, 552 млрд, 29% CHF, 119 млрд, 6% EUR, 1187 млрд, 61% Преко 1 године, 1124 млрд, 58% 6 до 12 месеци, 222 млрд, 12% 3 до 6 месеци, 102 млрд, 5% Валутна структура бруто вредности кредита је доминантно девизног знака: у динарима је пласирано 28,0% кредита (на крају Т2 2013: 27,1%), а 72,0% у страној валути 12 (на крају Т2 2013: 72,9%). Повећање удела динарских кредита резултат је доминантног преусмеравања дела кредитног портфолија привредних друштава ка централној банци. Код кредита у страној валути доминира евро са 86,7% (на крају Т2 2013: 86,5%) учешћа у укупним девизним кредитима, следи швајцарски франак са 8,6% (на крајут2 2013: 8,8%) и остале валуте са 4,7% (непромењено у односу на крају Т2 2013: 4,8%). И овог тромесечја благо је повећан удео кредита датих у доларима због раста кредита страним лицима. У погледу рочне 13 структуре кредита није било већих промена у односу на претходно тромесечје. Наиме, средства пласирана на временске периоде преко годину дана и даље доминирају у рочној структури. На крају Т3 58,3% пласираних кредита било је с преосталом рочношћу од преко једне године (на крају Т2 2013: 60,1%), при чему се на периоде преко пет година односи 27,4% (на крају Т2 2013: 27,5%). Крајем Т3 доспели кредити чинили су 13,4% укупних бруто кредита (непромењено у односу на претходна два тромесечја). 12 Девизни и девизно индексирани кредити. 13 Посматрано у односу на укупне бруто кредите. 13

20 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Проблематични кредити Праћење нивоа и тренда NPL од велике је важности за идентификовање могућих проблема у наплати потраживања и праћење кредитног ризика, будући да представља индикатор погоршања квалитета кредитног портфолија банкарског сектора. Такође, додатна анализа NPL у односу на извршене исправке њихове вредности, регулаторна резервисања и капитал даје увид у могућности банкарског сектора да апсорбује губитке који настају као последица NPL. У складу с међународно прихваћеном дефиницијом, под NPL се подразумева стање укупног преосталог дуга сваког појединачног кредита (укључујући и износ доцње): по основу кога дужник касни са отплатом главнице или камате 90 и више дана од иницијалног рока доспећа; по коме је камата у висини тромесечног износа (и виша) приписана дугу, капитализована, рефинансирана или је одложено њено плаћање; по основу ког дужник касни мање од 90 дана али је банка проценила да је способност дужника да отплати дуг погоршана и да је отплата дуга у пуном износу доведена у питање. Бруто проблематични кредити Графикон Проблематични кредити - NPL бруто у млрд 19,0 18,6 19,9 21,1 16,9 273,5 365,8 342,7 23% 30% 382,8 28% 401,6 27% 13% 15% 12% 13% 14% 14% 72% 65% 57% 58% 59% Привреда Становништво Остали Укупно NPL % (бруто) Током Т3, уз благ раст, бруто 14 NPL на крају Т3 износи 401,6 млрд динара, док је показатељ бруто NPL, као однос бруто NPL и укупно одобрених бруто кредита, увећан за 1,2 процентна поена и износи 21,1%. 14 NPL банкарског сектора прате се на бруто основи (без умањења за исправке вредности). Подаци за претходне периоде дати су у Статистичком анексу Извештаја за прво тромесечје године. 14

21 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године У односу на Т2, повећање показатеља бруто NPL резултат је истовременог раста бруто проблематичних кредита и смањења укупних кредита банака. Кључан допринос промени потиче од сектора привредних друштава код ког је дошло до значајног смањења кредитне активности и на који се односи 89% повећања укупног бруто NPL. Структура доприноса укупном нивоу NPL остала је релативно непромењена у односу на претходно тромесечје, тј. кредити привредним друштвима и даље су доминантни, и то с благо повећаним уделом од 59,2% укупног бруто NPL, 20,4% износи удео других комитената, међу којима су и лица у стечају изузев банака, док је удео NPL становништва на нивоу од 14,1%. Графикон Показатељ бруто NPL по секторима у % Остали сектори Привреда (Јавна предузећа + Привредна друштва) Укупно NPL Становништво Напори Народне банке Србије крајем године учињени на решавању питања NPL, као што су омогућавање уступања доспелих потраживања банке лицима ван финансијског сектора и реструктурирање потраживања према лицима која учествују у програму добровољног финансијског реструктурирања, дали су своје прве ефекте у години, који су и даље скромни. Свега неколико банака је искористило могућност да уступањем проблематичних потраживања другим правним лицима започну чишћење свог портфолија. У периоду до краја септембра, применом нових услова преноса доспелих потраживања из биланса банкарског сектора измештено је око 21,2 млрд динара. Покриће проблематичних кредита Могућност банкарског сектора Србије да апсорбује потенцијалне губитке по основу тренутног нивоа NPL и даље је на изузетно стабилном нивоу. Резерве за процењене губитке по билансним позицијама на крају Т3 покривају 113,9% укупног бруто NPL, док је покриће IFRS исправкама 51,2%. 15

22 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Графикон Покриће проблематичних кредита у % 149,4 133,6 129,2 126,5 121,4 120,7 122,4 120,1 117,7 117,3 115,8 113,9 53,9 57,0 54,9 53,7 52,0 51,2 47,2 51,0 50,0 48,7 47,3 46, IFRS исправка* / NPL IFRS исправка (NPL) ** / NPL Укупна обрачуната резерва / NPL Обрачуната резерва / NPL Обрачуната резерва за процењене губитке по билансним потраживањима (тзв. Loan loss reserve). * Исправка вредности укупних кредита. ** Исправка вредности проблематичних кредита. Укупна обрачуната резерва за процењене губитке (биланс и ванбиланс). Покриће NPL резервисањима за билансну изложеност највеће је код банака пореклом из Грчке (123,7%), док је најниже код банака пореклом из Србије (110,1%). Графикон Покриће* проблематичних кредита по земљама по земљама порекла власништва банака у Србији у % Италија Француска Грчка Аустрија Србија * Резервисањима за билансну изложеност. 16

23 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Проблематични кредити привреде Иако је, укупно посматрано, бруто NPL порастао за 18,8 млрд динара, структура доприноса повећању је високо концентрисана у сектору привредних друштава, код којих је дошло до повећања од чак 16,7 млрд динара, при чему је бруто NPL сектора других комитената остао непромењен, док је бруто NPL становништва повећан за 1,8 млрд динара. Табела Промене нивоа бруто NPL основних привредних грана Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у млн ) Прерађивачка индустрија ,8% +1,3% Трговина ,0% +18,5% Грађевинарство ,0% -1,9% Образовање и пословање некретнинама ,6% -13,2% Пољопривреда ,6% -38,0% Саобраћај, хотели/ресторани, комуник ,2% +13,5% Графикон Структура проблематичних кредита привреди* 30. септембар Пословање некретнинама и образовање, 28 млрд, 12% 40,4% Остало, 0 млрд, 0% 15,4% Пољопр., 8 млрд, 4% Показатељ бруто NPL Саобраћај, хотели/ресторани, комуникације, 12 млрд, 5% 13,9% 22,8% 25,2% Прерађивачка индустрија, 82 млрд, 34% Трговина, 62 млрд, 26% 49,1% Грађевин. 45 млрд 19% Електрична енергија, 0 млрд, 0% * Привреда = привредна друштва (нису укључена јавна предузећа). 17

24 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Грађевинарство, грана која чини 19% NPL сектора привредних друштава, на крају Т3 је имало највиши показатељ бруто NPL у сектору привредних друштава од 49,1%. Гране с највећим учешћем NPL у укупним кредитима, као и промене у процентним поенима у односу на претходно тромесечје, дате су у следећој табели. Табела Показатељ бруто NPL за привредна друштва по гранама (%) Промена у односу на претходне периоде (п.п.) Грађевинарство 49,1% +2,0 +6,7 Пословање некретнинама и образовање 40,4% +6,9-0,2 Прерађивачка индустрија 25,2% +2,9 +1,7 Трговина 22,8% +1,9 +4,5 Пољопривреда 15,4% -1,3-6,2 Саобраћај 13,9% +3,0 +3,7 Проблематични кредити физичких лица Проблематични кредити физичких лица и даље имају показатељ бруто NPL знатно испод просека (10,8%), што је последица релативно ниског показатеља за стамбене кредите, који чине најзначајнији део кредита физичким лицима (46,8%). Табела Промене нивоа бруто NPL физичким лицима по наменама* (у млн ) Износ Промена у односу на претходне периоде Номиналнa Релативнa Стамбени кредити ,0% +10,5% Готовински кредити ,3% +11,4% Кредитне картице 5, ,1% +7,8% Минусни салдо по тек. рачунима ,4% +11,7% Потрошачки кредити ,2% +18,5% * Приказане промене бруто проблематичних кредита физичким лицима по најзначајнијим наменама. 18

25 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Графикон Структура проблематичних кредита физичким лицима 30. септембар Кредитне картице, 5.1 млрд, 7% Минуси, 3.9 млрд, 5% 12,8% 14,1% Потрошачки, 3.5 млрд, 5% 23,8% 6,9% Стамбени, 21.9 млрд, 30% Показатељ бруто NPL 10,8% 18,1% Готовински, 16.7 млрд, 23% Остали кредити*, 22.2 млрд, 30% *Остали кредити = пољопривредна делатност, обављање других делатности, кредити за куповину аутомобила и остали кредити физичким лицима. Показатељ бруто NPL код категорија пласмана, које заједно имају преко 50% учешћа у укупним NPL физичким лицима, с променама у процентним поенима у односу на претходно тромесечје приказан је у следећој табели. Табела Показатељ бруто NPL за физичка лица по намени (%) Стамбена изградња Промена у односу на претходне периоде (п.п.) ,9% +0,2 +0,6 Готовински кредити 10,8% -0,1 +0,2 19

26 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 4. ПАСИВА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА 4.1. Ниво и структура Банке у Србији послују са изузетно снажним нивоом капитализованости, будући да сопствени капитал на крају Т3 има удео од 20,8% у укупној пасиви. Депозити чине додатних 59,3% укупне пасиве, а примљени кредити 13,5%. Табела Промене вредности елемената пасиве банкарског сектора Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у млн ) Депозити ,3% +4,9% Примљени кредити ,2% -5,8% Обавезе по основу хартија од вредности ,9% -47,5% Остале обавезе ,0% -10,9% Акцијски и остали капитал ,3% +0,0% Резерве ,4% +12,0% Акумулирани губитак ,4% -61,0% Укупна пасива ,8% +2,1% Укупне обавезе банкарског сектора у односу на Т веће су за 30,2 млрд динара, а капитал за 30,9 услед докапитализација, повећања резерви, као и смањења акумулираног губитка због одузимања дозвола за рад Новој Агробанци и Развојној банци Војводине које су у истом периоду претходне године бележиле високе нивое губитака. Током Т3 повећање укупног нивоа обавеза првенствено је резултат раста депозита код банака, док је капитал, и поред раста акумулираних губитака KBC банке у износу од 5,3 млрд динара у Т3, релативно непромењен услед докапитализације исте банке у скоро идентичном износу од 5,2 млрд динара. Рочна структура укупне пасиве није знатније измењена у односу на претходно тромесечје. Наиме, извори средстава с доспећем преко једне године, укључујући и капитал, чине 38,3% укупне пасиве (Т2 2013: 39,3%). Валутна структура укупне пасиве је током Т3 незнатно измењена. Девизна средства и даље представљају доминантну категорију, са учешћем од 62,0% (смањење у односу на крај Т2, када је удео био 62,7%). У девизним средствима доминира евро, са учешћем од 91,6%, док све остале валуте чине 8,4%. Учешће динара је незнатно повећано и износи 38,0% укупне пасиве. 20

27 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Графикон Капитал и обавезе банкарског сектора у млрд Капитал Обав езе Током Т3 није било знатнијих промена у структури пасиве банкарског сектора. Ипак, најзначајније је повећање удела обавеза, које се односи на обавезе по депозитима (са 59,0% на 59,3%), док је код примљених кредита смањен удео (са 13,7% на 13,5%), иако је релативно непромењен по основу раста укупне пасиве од 22,4 млрд динара. 21

28 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 4.2. Депозити Износ укупних депозита на крају Т3 благо је порастао у односу на исти период претходне године, остваривши номинални раст од 4,9%. Истовремено, имајући у виду да је већина депозита код банака у Србији у страним валутама, апрецијација курса од 0,4% у истом периоду указује да је реални раст депозита још значајнији. Посматрано у току Т3, стање депозита је увећано за 21,4 млрд динара пре свега услед раста депозита привредних друштава и становништва. Табела Промене нивоа депозита Износ Промена у односу на претходне периоде Номиналнa Релативнa (у млн ) Сектор финансија и осигурања ,2% -7,3% Јавни сектор ,4% +4,5% Јавна предузећа ,0% +25,4% Становништво ,3% +5,8% Привредна друштва ,4% +4,8% Страна лица и стране банке ,6% -6,1% Остали сектори ,6% +7,9% Укупни депозити ,3% +4,9% Графикон 4.2. Структура депозита банкарског сектора Србије 30. септембар Секторска структура Валутна структура Рочна структура Страна лица, 98 млрд, 6% Остали депон., 186 млрд, 11% Остале валуте, 108 млрд, 6%, 426 млрд, 25% Од 3 до 6 м, 188 млрд, 11% Од 6 до 12 м, 152 млрд, 9% Преко 1 године, 112 млрд, 6% Предуз. (јавна и друга), 434 млрд, 25% Становн., 1003 млрд, 58% EUR, 1187 млрд, 69% До 3 месеца, 1269 млрд, 74% 22

29 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Знатнији пад на тромесечном нивоу забележен је само код сектора јавних предузећа и страних лица и страних банака, који су током Т3 смањени за 6,9 и 10,3 млрд динара, респективно, док су најзначајнија повећања код депозита становништва, привредних друштава, предузетника и осталих сектора у укупном износу од 41,6 млрд динара. Становништво и даље има доминантан удео у укупним депозитима са 58,3%, док привредна друштва доприносе са 22,0%. Депозити остају категорија с највећим уделом девиза (односно индексације) у билансима банака, са уделом депозита у страним валутама од 75,2%, док динарски део депозита чини 24,8%. Доминантни су депозити положени у еврима, са уделом од 69,0% у укупним депозитима. Депозити по виђењу и краткорочна орочења представљају и даље преовлађујући вид депоновања средстава код банака. Свега 6,6% укупних депозита (Т2 2013: 6,9%) орочено је на доспећа преко једне године. Штедња становништва 15 износи 829,3 млрд динара (Т2 2013: 826,8 млрд динара) и чини 48,2% укупних депозита банкарског сектора (Т2 2013: 48,6%). У односу на претходно тромесечје, штедња становништва је номинално 16 повећана за 2,5 млрд динара (0,3%), при чему је штедња у девизама забележила, прерачунато у евре, пад за 0,1% и чини 97,6% укупне штедње становништва (Т2 2013: 97,8%). Штедња у еврима чини 94,4% укупне девизне штедње (Т2 2013: 94,5%). Од укупне штедње становништва, 8,9% је положено на рок дужи од годину дана (Т2 2013: 9,4%). Штедња у динарима је порасла 10,7% у Т3, али она чини само 2,4% укупне штедње становништва Узети кредити Укупно узети кредити банкарског сектора су на крају Т3 релативно непромењени у односу на претходно тромесечје и на крају Т3 износили су 393,3 млрд динара (Т2 2013: 394,2 млрд динара). Табела Промена нивоа кредитног задужења банака Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у млн ) Кредити по репо трансакцијама ,0% Оvernight ,7% +0,4% Примљени кредити ,8% -4,4% Остале финансијске обавезе ,9% -22,3% Укупни узети кредити ,2% -5,8% 15 Рачуни 402 и 502 из Контног оквира, сектор 6 (домаћа физичка лица и страна физичка лица резиденти). 16 Депрецијација динара у односу на евро у Т3 је 0,4%. 23

30 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Највећи део задужења, са уделом од 74,6% у укупно узетим кредитима, рочности је преко једне године (Т2 2013: 78,2%). Доминантна валута задужења је евро са 327,1 млрд динара (Т2 2013: 329,7 млрд динара), а затим следи швајцарски франак са 28,9 млрд динара (Т2 2013: 30,9 млрд динара). У динарима, по основу узетих кредита, банке дугују 31,2 млрд динара (Т2 2013: 26,9 млрд динара) Односи са иностранством Укупно кредитно задужење банкарског сектора у иностранству је током Т3 смањено. На крају Т3 укупан дуг банака према иностранству по кредитним пословима био је на нивоу од 323,4 млрд динара, што представља смањење од од 7,2 млрд (5,6%) током Т3. Међутим, треба имати у виду да је кредитно задужење у иностранству један од најконцентрисанијих сегмената пословања банака у Србији. С тим у вези, 83% смањења кредитне задужености у Т3 односи се на свега четири банке, док се половина смањења односи на само једну. Такође, висок степен концентрације изражен је и код укупног стања кредитног задужења, јер су тренутно у иностранству задужене 23 банке, а од тога се на пет банака односи 65,7% целокупног износа задужења. Дугорочни кредити чине доминантан део задужења у иностранству 82,4% (Т2 2013: 85,5%). Табела Промена нивоа кредитног задужења банака у иностранству Промена у односу на претходне периоде (у млн ) Износ Номиналнa Релативнa Overnight ,8% -60,3% Примљени кредити ,3% -5,1% Остале финансијске обавезе ,0% +11,0% Укупни узети кредити ,2% -5,6% Валутна структура кредитног задужења у иностранству је 89,3% у еврима и 8,9% у швајцарским францима (Т2 2013: 82,4%, односно 9,3%). 24

31 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 4.5. Субординиране обавезе Укупне субординиране обавезе банака у Србији на крају Т3 износиле су 87,5 млрд динара, што представља смањење од 1,9 млрд, или 2,1%. Највећи део чине обавезе које доспевају у року од две до пет година (65,0%) и преко пет година (23,6%). Обавезе уговорене у еврима чине 95,0% задужења, док је остатак у швајцарским францима (5,0%). Преко половине свих субординираних обавеза банкарског сектора односи се на три банке. 5. ВАНБИЛАНСНЕ СТАВКЕ Ниво ванбилансних ставки незнатно је повећан током Т3, и то по основу раста осталих ванбилансних ставки и деривата, док је најзначајније смањење на позицији преузетих будућих обавеза. Графикон 5.1. Ванбилансне ставке У млрд 2.927, , , ,1 2, % 65% 68% 70% 70% 8% 12% 12% 11% 11% 23% 20% 17% 15% 14% Остале ванбилансне ставке Деривати Преузете будуће обавезе Суспендована камата Послови у име и за рачун трећих лица Ванбилансне позиције остају највише концентрисан сегмент пословања банака у Србији и на крају Т3 се 85,1% укупних ванбилансних ставки односило на свега десет банака. Највећи део ванбилансних ставки (81,9%) односи се на неризичне 17 позиције (примљене гаранције и друга јемства, депо послови и остала ванбилансна актива). Део ванбилансних ставки који се класификује (односно који се сматра ризичним) на крају Т3 је износио 561,8 17 Под појмом неризичне позиције подразумевају се позиције по основу којих банка није изложена кредитном ризику. Део ванбилансне активе који се сматра ризичним у смислу изложености кредитном ризику предмет је класификације за коју су банке дужне да обрачунавају резерву за процењене губитке. 25

32 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године млрд динара (Т2 2013: 523,2 млрд динара), што је за 38,6 млрд динара, или 7,4%, више него у претходном тромесечју. Вредност преузетих будућих обавеза 18 смањена је за 27,5 млрд динара (5,9%) и износи 440,1 млрд динара (Т2 2013: 468,4 млрд динара). На крају Т3 преузете будуће обавезе чиниле су 14,2% укупних ванбилансних ставки (Т2 2013: 15,3%). Табела 5.1. Промене нивоа ванбилансних позиција банкарског сектора Србије Износ Промена у односу на претходне периоде Номиналнa Релативнa (у млн ) Дате гаранције и друга јемства ,4% -15,6% Потраживања по дериватима ,5% +2,6% Преузете и остале неопозиве обавезе ,2% -12,1% Потраж.посуспенд.камати и споразума о рекуп ,1% +24,6% Јемства за обавезе ,0% +30,8% Друга ванбилансна актива ,8% +2,0% 18 Дате гаранције и друга јемства (254,9 млрд динара), преузете неопозиве обавезе за неповучене кредите (152,0 млрд динара) и остале преузете неопозиве обавезе (34,0 млрд динара). 26

33 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 6. ЛИКВИДНОСТ Ликвидност банкарског сектора Србије је према свим критеријумима на изузетно високом нивоу. Просечан месечни показатељ ликвидности на крају Т3 износио је 2,51, а ужи показатељ ликвидности 1,99 (регулаторни минимуми су 1 и 0,7, респективно). Графикон 6.1. Показатељи ликвидности банкарског сектора Србије 3,00 2,50 2,00 1,50 1,96 1,27 2,17 1,45 2,08 1,58 2,44 1,88 2,51 2,51 1,96 1,99 1,00 1,26 1,27 1,20 1,21 1,18 1,16 0,50 0,35 0,38 0,34 0,35 0,36 0,36 0, Показатељ ликвидности Однос кредита и депозита Ужи показатељ ликвидности Удео ликвидне активе у у ку пној Промене у структури активе банкарског сектора указују да банкарски сектор Србије располаже високим резервама ликвидних средстава, али истовремено и на опредељеност банака за улагање у краткорочне нискоризичне пласмане као што су хартије од вредности Народне банке Србије и обвезнице Републике Србије. Иако наведена структура пласмана банака даје значајан допринос стабилности сектора, она индиректно може довести до смањења прихода од камата (како поменута улагања традиционално дају најмање стопе приноса) и пада општег нивоа профитабилности сектора. И поред смањења висине каматне стопе на динарске државне хартије од вредности, хартије од вредности по репо трансакцијама и вишкове ликвидних средстава депонованих код Народне банке Србије, на крају Т3 портфолио репо хартија Народне банке Србије код банака повећао се за 20 млрд динара и износио је 94,1млрд динара, док су депоновани вишкови ликвидних средстава код Народне банке Србије знатно смањени (са 34,7 млрд динара на 4,7 млрд динара). Портфолио државних хартија од вредности је повећан (за 15,2млрд динара) у односу на Т2 и на крају Т3 износи 285,1 млрд динара, од чега већински део чине динарске хартије (178,7 млрд динара, или 62,7%). 27

34 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 7. АДЕКВАТНОСТ КАПИТАЛА Банкарски сектор Србије може се сматрати задовољавајуће капитализованим, имајући у виду релативно висок ниво просечног показатеља адекватности капитала. Показатељ адекватности капитала банкарског сектора је на крају Т3 износио 19,9%. 19 Укупан регулаторни капитал износио је 338,3 млрд динара, што је за 10,2 млрд динара, или 2,9%, мање него у претходном тромесечју. Графикон 7.1. Регулаторни капитал и ПАК* У млрд, ПАК у % 19,9 19,1 19,9 20,2 19, Одбитне ставке Tier 2 Tier 1 ПАК * ПАК = Регулаторни показатељ адекватности капитала. Незнатно смањење показатеља адекватности капитала у току Т3 резултат је првенствено промена на капиталу, односно повећања нивоа потребних резерви за процењене губитке као његове одбитне ставке. Промене у структури обрачуна регулаторног капитала у току Т3 у односу на претходно тромесечје односе се на смањење нивоа укупног основног и допунског капитала (пре умањења) за 10,2 млрд динара (основни капитал за 6,6 млрд динара највише по основу повећања губитка текуће године и резерви за процењене губитке, а допунски 3,5 млрд динара доминантно по основу смањења субординираних обавеза које су биле укључене у капитал), док су одбитне ставке од укупног капитала остале непромењене у односу на претходно тромесечје. 19 Почев од 31. децембра године, банке рачунају показатељ на основу Одлуке о адекватности капитала банке Службени гласник РС, бр. 46/

35 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Већина банака је искористила могућност из Одлуке о адекватности капитала којом банка може 50% износа потребне резерве за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке третирати као одбитну ставку од капитала уместо као одбитну ставку од основног капитала, и то до 31. децембра године. Код пет банака укупан износ потребне резерве за процењене губитке има третман одбитне ставке од основног капитала. Истеком тог периода, повећање одбитних ставки од основног, односно смањење одбитних ставки од укупног капитала представљаће очекивану промену структуре регулаторног капитала. Графикон 7.2. Капитални захтеви у % 1,8% 11,7% 86,5% Kредитни ризик Tржишни ризик Oперативни ризик У току Т3 докапитализацију је извршила само KBC банка а.д. Београд, у износу од 5,2 млрд динара (46 млн евра). Укупни капитални захтеви су на крају Т3 мањи за 2,7 млрд динара (1,3%), превасходно по основу смањења капиталног захтева за кредитни ризик, највећим делом услед пада кредита привреди. Leverage рацио 20 банака у Србији на изузетно је повољном нивоу и износи 20,8%, при чему се већина билансног капитала (70,3%) односи на најквалитетнији акцијски капитал. 20 Показатељ односа билансног капитала и укупне активе. 29

36 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године Девизни ризик Структура девизне позиције банака у Србији остаје непромењена током Т3, односно банке у Србији имају дугу отворену позицију у еврима и америчким доларима (6,8 и 2 млрд динара, респективно), а у швајцарским францима кратку отворену позицију (0,6 млрд динара). Графикон 7.3. Квартални преглед дуге и кратке девизне позиције за EUR и показатељ девизног ризика у млрд 6,15 5,50 3,92 4,49 3,56 4,02 10,20 11,57 14,35 12,60 9,89 8,31 10,8 5,50 1,61 2,96 5,48 4, Дуга у EUR Кратка у EUR ПДР Показатељ девизног ризика банкарског сектора је на крају Т3 износио 4,02% 21 (Т2 2013: 3,56%), при чему за државне банке 8,3% (Т2 2013: 8,2%), приватне банке 6.9% (Т2: 5,7%) и стране банке 3% (Т2: 2,3%). 21 Примењен је бруто принцип код израчунавања отворених девизних позиција за банкарски сектор. 30

37 Банкарски сектор у Србији Извештај за III тромесечје године 8. РЕГУЛАТОРНЕ АКТИВНОСТИ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ У оквиру своје регулаторне надлежности у области контроле пословања банака, Народна банка Србије током Т3 није доносила нове прописе, нити је вршила измене постојећих. 31

38 СТАТИСТИЧКИ АНЕКС

39

40 Списак табела Табела А.1 Број запослених у банкарском сектору... 1 Табела А.2 Организациона мрежа... 2 Табела А.3 Власничка структура и земље порекла банака... 3 Табела А.4 Биланс стања банкарског сектора... 4 Табела А.4.а Ванбилансне ставке банкарског сектора... 5 Табела А.5 Укупна билансна актива појединачних банака... 6 Табела А.6 Секторска структура кредита... 7 Табела А.7 Валутна структура кредита... 7 Табела А.8 Рочна структура кредита банака... 8 Табела А.9 NPL (бруто) за укупан портфолио... 9 Табела А.10.1 NPL (бруто) за сектор привредних друштава Табела А.10.2 NPL (бруто) за сектор физичких лица Табела А.11 Показатељ NPL банкарског сектора Табела А.12 Класификована актива банкарског сектора Табела А.13 Ликвидност банкарског сектора Табела А.14 Секторска структура депозита банака Табела А.15 Валутна структура депозита банака Табела А.16 Рочна структура депозита банака Табела А.17 Адекватност капитала банкарског сектора (у млрд ) Табела А.18 Биланс успеха банкарског сектора (у млрд ) Табела А.19 Показатељи профитабилности банкарског сектора Табела А.20 Стопе раста за одабране категорије биланса стања и успеха (у %)... 19