Анализа извршења буџета

Transcription

1 Анализа извршења буџета Јануар децембар године ФК 01/17 У извештају се анализира извршење прихода и примања и расхода и издатака државе током године. Посматрају се општи ниво државе, као и појединачни нивои власти.

2 САДРЖАЈ Резиме Фискални резултат Јавни приходи Порески приходи Доприноси Порез на додату вредност Акцизе Порез на добит предузећа Порез на доходак грађана Царине Порез на имовину Остали порески приходи Непорески приходи Донације Јавни расходи Текући расходи Социјална помоћ и трансфери Расходи за запослене Куповина робе и услуга Отплата камата Субвенције Остали текући расходи Капитални расходи Активиране гаранције Нето буџетске позајмице Рачун финансирања Примања Издаци Прилог 1 - Табеле Прилог 2 Поређење извршења са планом Прилог 3 Шематски приказ општег нивоа државе Извори НАПОМЕНЕ: - Обухваћени су директни буџетски корисници, јер извори података који су коришћени не укључују индиректне буџетске кориснике; - Промене у односу на претходни период приказане су у номиналном износу, уколико није другачије напоменуто; - Детаљнији подаци су дати у табелама у Прилогу 1: о оствареном фискалном резултату (Табела 1), јавним приходима (Табела 2), јавним расходима (Табела 3) и примањима и издацима (Табела 4).

3 РЕЗИМЕ ФИСКАЛНИ РЕЗУЛТАТ У ГОДИНИ Дефицит опште државе износи 57,1 млрд динара, односно 1,4% БДП-а. Иако су повећани и приходи и расходи, приходи су порасли у већем износу, захваљујући чему је дефицит опште државе смањен за око 92 млрд у односу на Нижи дефицит опште државе готово потпуно се дугује смањењу дефицита Републике (који је износио 33,7 млрд). Побољшање фискалног резултата остварено је и на локалном нивоу власти, као и код фондова обавезног социјалног осигурања, док су ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. остварили дефицит. За више детаља видети Фискални резултат. ЈАВНИ ПРИХОДИ У ГОДИНИ Консолидовани јавни приходи су наплаћени у износу од 1.842,7 млрд динара, од чега 2/3 чине приходи од ПДВ а, доприноси и акцизе. У односу на порасли су за 147,8 млрд. Овом повећању највише је допринео раст прихода буџета Републике (пре свега захваљујући бољој наплати ПДВ-а и акциза), као и локалног нивоа власти. Повећање јавних прихода остварено је и на осталим нивоима власти. Највише су порасли порески приходи, али порасле су и остале категорије прихода (непорески приходи и донације). Порески приходи су наплаћени у износу од 1.585,8 млрд динара. У односу на порасли су за 122,2 млрд пре свега захваљујући вишој наплати најзначајнијих категорија пореских прихода (ПДВ а, акциза и доприноса): Укупно прикупљени доприноси износе 527,5 млрд динара, што је за 21,8 млрд више него у Највише су порасли доприноси које прикупљају ПИО и РФЗО, који уједно имају и највеће учешће у укупним доприносима; Порез на додату вредност, који представља приход буџета Републике, наплаћен је у износу од 453,5 млрд динара. Наплата ПДВ-а је повећана у односу на 2015, и резултат је раста привредне активности и потрошње становништва, као и ефикасније наплате; Приходи од акциза, који такође представљају приход буџета Републике, наплаћени су у износу од 265,6 млрд динара. Порасли су у односу на претходну годину, пре свега као резултат раста потрошње појединих акцизних производа (нафтних деривата) и смањења обима сивог тржишта. Пораст је забележен код свих категорија прихода од акциза; Приходи од пореза на добит предузећа, који представља приход буџета Републике и буџета АП Војводине, остварени су у износу од 80,4 млрд динара. Повећани су у односу на претходну годину, као резултат раста профитабилности привредних субјеката у 2015; Приходи од пореза на доходак грађана, који представљају приходе буџета Републике и локалног нивоа власти, прикупљени су у износу од 155,1 млрд динара. У односу на су повећани, пре свега услед раста запослености и зарада у приватном сектору; Приходи од царина, који представљају приход буџета Републике, прикупљени су у износу од 36,4 млрд динара. И они су порасли у односу на 2015, чему је допринео пораст увоза, као резултат опоравка привредне активности и раста потрошње становништва; Приходи од пореза на имовину представљају приходе градова и општина, и прикупљени су у износу од 42,4 млрд динара, што је више него у прошлој години; Остали порески приходи, који укључују пре свега, порезе на употребу, држање и ношење добара, прикупљени су у износу од 24,9 млрд динара, и такође су порасли. Непорески приходи су прикупљени у износу од 247,5 млрд динара. У односу на претходну годину порасли су пре свега захваљујући продаји 4Г лиценце и вишим приходима од дивиденди јавних предузећа. Посматрано по нивоима власти, ови приходи су већим делом прикупљени на нивоу Републике и локалном нивоу. Донације су прикупљене у износу од 9,4 млрд динара, што је више у односу на Највећи део донација је припао буџету Републике. За више детаља видети Јавни приходи. ЈАВНИ РАСХОДИ У ГОДИНИ Консолидовани јавни расходи су износили 1.899,7 млрд динара. Од наведеног износа највише је потрошено на пензије, које су чиниле више од 1/4 укупних јавних расхода. Поред пензија, значајне ставке су и расходи за запослене и куповина робе и услуга, тако да ове три категорије заједно чине готово 2/3 укупних расхода. У односу на укупни расходи су порасли за 55,8 млрд, пре свега као резултат бољег извршења капиталних расхода и раста издатака за куповину робе и услуга (највише на нивоу градова и општина). Посматрано по нивоима власти, укупни расходи су смањени на нивоу Републике, док је на осталим нивоима забележен њихов раст. Све категорије јавних расхода су порасле, пре свега капитални и текући расходи. Текући расходи су износили 1.717,9 млрд динара. У односу на порасли су за 21,3 млрд, пре свега 1

4 услед виших издатака за робу и услуге, осталих текућих расхода и социјалне помоћи и трансфера. Са друге стране смањене су пре свега субвенције. Социјална помоћ и трансфери домаћинствима чине највећи део расхода, пре свега због извајања за пензије. Највећи део ових расхода реализује се преко организација обавезног социјалног осигурања (ООСО). Остатак представљају програми социјалне помоћи који се финансирају из буџета Републике и са локалног нивоа власти: Пензије представљају највећи расход државе и исплаћене су у износу од 494,2 млрд динара, што је више него у прошлој години; Накнаде незапосленим лицима (обухватају и привремену накнаду запослених са територије КиМ) исплаћене су у износу од 9,8 млрд. Смањење ових расхода резултат је, пре свега, рационализације броја запослених у државној управи и реструктурирања предузећа у мањем обиму него у 2015; Накнаде за боловања су износиле 10,3 млрд, што је више него у претходној години; Социјална помоћ (финансира се највећим делом из буџета Републике, а мањим делом са локалног нивоа власти) је износила 156,9 млрд, и ови расходи су нижи него у 2015; Остали трансфери домаћинствима обухватају различите исплате од стране ООСО, по основу којих је исплаћено 45,6 млрд. Повећање ових расхода резултат је, пре свега, исплате једнократне помоћи пензионерима у новембру. Расходи за запослене износили су 417,7 млрд динара. Нижи су него у 2015, услед мањих издвајања из буџета Републике, из ког се исплаћује више од половине укупних расхода за запослене. Расходи за куповину робе и услуга износили су 283,6 млрд динара, и били су виши него у години. Највећи део ових расхода је потрошен преко РФЗО-а (за финансирање зарада запослених и функционисања здравствених установа). Ови расходи су највише порасли на нивоу градова и општина (првенствено услед тога што су у буџету града Београда почели да се исказују расходи предшколских установа и Интегрисаног тарифног система у јавном превозу). За отплату камата по основу јавног дуга потрошено је 131,6 млрд динара, што је више него у прошлој години. За субвенције је утрошено 112,7 млрд динара, што је ниже него у (смањење је остварено на свим нивоима власти). Субвенције се већим делом исплаћују из буџета Републике, док се мањи део исплаћује са локалног нивоа. Остали текући расходи исплаћени су у износу од 56,3 млрд динара. Њихово повећање у односу на годину последица је, пре свега, преноса средстава политичким партијама након одржаних парламентарних и локалних избора, као и виших плаћања казни по основу одлуке судова и по основу принудне наплате. Капитални расходи су достигли 139,3 млрд динара, и имали су учешће од 7% у укупним консолидованим расхода. У односу на порасли су за 24,8 млрд, услед боље реализације инфраструктурних пројеката у односу на претходни период. Пораст ових расхода је остварен на свим нивоима власти. На име отплате главнице по основу активираних гаранција из буџета Републике је исплаћено 39,1 млрд динара, што је за 9 млрд више него у Главни разлог повећања јесте превремена отплата појединих дугова ЈП Србијагаса и Галенике а. д., у циљу смањења расхода за камате. Нето буџетске позајмице су исплаћене у износу од 3,3 млрд динара, што је за око 0,6 млрд више него у Највећи део је исплаћен из буџета Републике. За више детаља видети Јавни расходи. РАЧУН ФИНАНСИРАЊА У ГОДИНИ Примања државе су износила 529,2 млрд динара и доминантно потичу од домаћег задуживања (узимање кредита од домаћих пословних банака и емитовање државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту). У односу на смањена су за око 115 млрд, највише услед мањег задуживања Републике на домаћем финансијском тржишту. Издаци државе су износили 517,8 млрд динара и односили су се готово у потпуности на враћање главнице јавног дуга. У односу на нижи су за 0,9 млрд, највише услед мањих издатака за набавку финансијске имовине. За више детаља видети Рачун финансирања. ПОРЕЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА СА ПЛАНОМ Сажето поређење извршења буџета опште државе и буџета Републике у у односу на план за годину дато је у Прилогу 2 Поређење извршења са планом. 2

5 1 ФИСКАЛНИ РЕЗУЛТАТ Дефицит опште државе на крају децембра је износио 57,1 млрд динара. Иако су и приходи и расходи повећани, приходи су порасли у већем износу, захваљујући чему је дефицит опште државе смањен у односу на исти период прошле године (када је износио 149,1 млрд динара). Фискални резултат (суфицит или дефицит) по нивоима државе: Буџет Републике је остварио дефицит 1 од 33,7 млрд динара, и он је за 96,1 млрд нижи од дефицита оствареног у години; На локалном нивоу: o буџет АП Војводине је остварио суфицит (од 2,4 млрд), што представља побољшање у односу на претходну годину, када је остварен дефицит. У приходи буџета АП Војводине су порасли, док су расходи благо смањени у односу на претходну годину; o суфицит буџета градова и општина (укупно посматрано износио је 6,8 млрд) је повећан јер су у односу на годину приходи порасли у већем износу него расходи; Организације обавезног социјалног осигурања 2 су, укупно посматрано, оствариле суфицит, који је нижи у односу на прошлу годину. Посматрано по појединачним организацијама обавезног социјалног осигурања 3 : o ПИО фонд и Фонд за социјално осигурање војних осигураника (Фонд СОВО) су остварили дефицит; o РФЗО и Национална служба за запошљавање су остварили суфицит; По основу јавних прихода и расхода који се односе на ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. остварен је дефицит (од 32,7 млрд динара). Он је повећан у односу на прошлу годину, пре свега услед мање наплате путарине и других накнада које прикупљају Путеви Србије и повећања капиталних расхода. Детаљнији подаци о фискалном резултату по нивоима власти приказани су у Графикону 1, који је дат у наставку текста, и Табели 1, која је дата у Прилогу. Графикон 1. ФИСКАЛНИ РЕЗУЛТАТ по нивоима власти Остварени суфицит/дефицит, у млрд динара Јануар-децембар Дефицит буџета Републике од 33,7 млрд динара се добија када се у расходе укључе пројектни зајмови јединица које припадају нивоу Републике. Уколико се искључе пројектни зајмови, остварен је дефицит од 7,9 млрд динара. 2 Активности организација обавезног социјалног осигурања се, поред прихода и примања (у које су укључени и трансфери из буџета Републике), финансирају и из депозита (неутрошених средстава из ранијих година) које имају на текућим рачунима. 3 Износи суфицита/дефицита појединачних организација обавезног социјалног осигурања на крају децембра 2016: Дефицит ПИО фонда износи 4,5 млрд дин, Суфицит РФЗО-а износи 3,1 млрд дин, Суфицит Националне службе за запошљавање износи 2,7 млрд дин, и Дефицит Фонда СОВО износи 1,1 млрд дин. 3

6 2 ЈАВНИ ПРИХОДИ Консолидовани јавни приходи су у години наплаћени у износу од 1.842,7 млрд динара. (За детаљне податке видети Табелу 2). Порез на додату вредност, доприноси и акцизе представљају најзначајније јавне приходе заједно чине више од 2/3 укупно прикупљених јавних прихода (видети Графикон 2). Графикон 2. СТРУКТУРА ЈАВНИХ ПРИХОДА Учешће појединих категорија прихода у консолидованим јавним приходима, у % Јануар-децембар У односу на годину консолидовани јавни приходи су порасли за 147,8 млрд динара (8,7%). Овом повећању највише су допринели раст прихода буџета Републике (пре свега захваљујући бољој наплати пореза на додату вредност и акциза) и буџета локалног нивоа власти. Повећање јавних прихода у односу на прошлу годину је остварено и на осталим нивоима власти (видети Графикон 3). Најзначајнији извори јавних прихода током године по појединачним нивоима власти: У буџету Републике најзначајнији су приходи по основу пореза на додату вредност (са учешћем од 44% у укупним јавним приходима буџета Републике) и акциза (учешће од 25%); У буџету АП Војводина главни извор прихода су трансфери од других нивоа власти, који чине 65% укупних јавних прихода буџета АП Војводина. Преостали износ чине непорески приходи (15%), порез на добит предузећа (11%) и порез на зараде (9%); На нивоу градова и општина најзначајнији су приходи од пореза на зараде (учешће од 32%) и пореза на имовину (16%), као и трансфери од других нивоа власти (16%). Током ове године значајни су били и непорески приходи (23% 4 ); Најзначајнији јавни приходи организација обавезног социјалног осигурања су доприноси. Међутим, износ прикупљених доприноса није довољан за финансирање свих активности ових организација. Због тога се недостајућа средства трансферишу од других нивоа власти, тако да трансфери представљају значајан део прихода организација обавезног социјалног осигурања 5 ; Највећи део јавних прихода ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. чине путарина и друге накнаде које прикупља ЈП Путеви Србије (67%), док преостали износ (33%) чине трансфери од других нивоа власти. Подаци о јавним приходима по нивоима власти приказани су на Графикону 3. Графикон 3 ЈАВНИ ПРИХОДИ по нивоима власти Износ, у млрд динара и година 4 У Фискалној стратегији се даје објашњење да је веће учешће непореских прихода у укупним приходима градова и општина делом резултат методолошких измена (укључивање прихода и расхода предшколских установа и система наплате карата у градском превозу у буџет града Београда), као и виших прихода од дивиденди локалних јавних предузећа и продаје грађевинског земљишта. 5 Структура јавних прихода организација обавезног социјалног осигурања Јануар-децембар ПИО фонд РФЗО НСЗ Фонд СОВО Доприноси 63% 63% 70% 39% Трансфери од других нивоа власти 37% 33% 27% 56% Непорески приходи 0% 5% 3% 6% 4

7 2.1 ПОРЕСКИ ПРИХОДИ Порески приходи су закључно са децембром наплаћени у износу од 1.585,8 млрд динара, и чинили су 86% укупних јавних прихода. У односу на претходну годину, порески приходи су порасли за 122,2 млрд (8,3%), пре свега захваљујући вишој наплати појединих пореза (ПДВ а и акциза) (за више детаља видети Графикон 4). Бокс 1. ПОРЕЗИ Порези су најзначајнији извор јавних прихода. Већина пореза су приход буџета Републике нпр. ПДВ, акцизе, царине. Међутим, неки порези представљају приход буџета локалног нивоа власти: - Порез на зараде се слива делом у буџет Републике, делом у буџет АП Војводине, и делом у буџете градова и општина; - Остали порези на доходак грађана (нпр. на приходе од самосталне делатности, приходе од некретнина и др.) и порез на имовину представљају приход искључиво градова и општина; - Порез на добит предузећа представља приход буџета Републике и буџета АП Војводине. Буџету АП Војводине припада 42,7% прихода од пореза на добит који је остварен на територији аутономне покрајине. Преостали износ представља приход буџета Републике Доприноси Укупно прикупљени доприноси током године износе 527,5 млрд динара, што је за 21,8 млрд (4,3%) више него у претходној години. Највеће учешће имају доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање, које наплаћује ПИО фонд (видети Графикон 5). У односу на прошлу годину, све организације обавезног социјалног осигурања су наплатиле виши износ доприноса: пре свега ПИО фонд (наплата доприноса је повећана за 15,3 млрд, односно 4,3%) и РФЗО (повећање од 5,8 млрд, односно 4,4%). (Видети Графикон 5). Бокс 2. ДОПРИНОСИ Доприноси су јавни приходи које прикупљају организације обавезног социјалног осигурања, и наменски користе за финансирање обавезног социјалног осигурања: - доприносима за пензијско и инвалидско осигурање располаже Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд); - доприносима за здравствено осигурање располажу Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) и Фонд за социјално осигурање војних осигураника (Фонд СОВО), и - доприносима за обавезно осигурање за случај незапослености располаже Национална служба за запошљавање. Графикон 4. ПОРЕСКИ ПРИХОДИ Износ, у млрд дин Промена у односу на исти период 2015, у % Јануар децембар Графикон 5. ДОПРИНОСИ По појединим организацијама обавезног социјалног осигурања, у млрд дин Повећање у односу на исти период 2015, у % Јануар децембар

8 2.1.2 Порез на додату вредност Порез на додату вредност, који представља приход буџета Републике, наплаћен је у износу од 453,5 млрд динара. То је за 37,4 млрд (9%) више у односу на годину, и резултат је раста привредне активности и потрошње становништва, као и ефикасније наплате пореза 6. Повећање је остварено и по основу ПДВ-а у земљи и по основу ПДВ-а из увоза Акцизе Приходи од акциза, који такође представљају приход буџета Републике, наплаћени су у износу од 265,6 млрд динара. У односу на годину остварен је пораст прихода од акциза од 29,8 млрд (12,6%). Повећање је пре свега резултат раста потрошње појединих акцизних производа (нафтних деривата) и смањења обима сивог тржишта 8. У години, све појединачне ставке у оквиру прихода од акциза су забележиле пораст: Акцизе на нафтне деривате чине највећи део акцизних прихода (54,2%), и наплаћене су у износу од 143,9 млрд динара. Оне су забележиле највећи пораст, у износу од 16,6 млрд динара (13%), услед раста потрошње нафтних деривата у 2016, а делимично и услед повећања стопе 9 ; Акцизе на дуванске прерађевине су наплаћене у износу од 91,8 млрд динара. У односу на годину порасле су за 1,5 млрд (1,7%), што је највећим делом последица редовног законског усклађивања износа акциза на дуван и дуванске прерађевине 10 ; Остале акцизе (пре свега на електричну енергију, алкохолна пића и кафу) су наплаћене у укупном износу од 29,9 млрд динара. Забележен је пораст од 11,8 млрд у односу на претходну годину, највише захваљујући томе што се акциза на електричну енергију није примењивала током читаве године, јер је уведена у другој половини године. Бокс 3. АКЦИЗЕ Акцизе су порези који се обрачунавају по јединици мере одређених производа. У Републици Србији, у производе на које се обрачунава акциза спадају: - деривати нафте, - биогорива и биотечности, - алкохолна пића, - кафа, - дуванске прерађевине, - течности за пуњење електронских цигарета и - електрична енергија за крајњу потрошњу. 1) 1) Акциза на електричну енергију се не обрачунава по јединици мере, већ као проценат вредности остварене потрошње. Извор: Закон о акцизама Графикон 6. СТРУКТУРА ПРИХОДА ОД АКЦИЗА Учешће најзначајнијих категорија акцизних производа, у % Јануар децембар Извор: Фискална стратегија за са пројекцијама за и годину. 7 Приходи од ПДВ-а се могу рашчланити на приходе од ПДВ-а у земљи и приходе од ПДВ-а из увоза. Ове две позиције се обрачунавају на следећи начин: - приходи од ПДВ-а у земљи приказују износ ПДВ-а наплаћеног на домаћу робу и услуге, који је умањен за све повраћаје ПДВ-а како на домаћу робу и услуге, тако и на увезену робу; - приходи од ПДВ-а из увоза обухватају само ПДВ који је наплаћен на робу из увоза. Због оваквог начина обрачуна, приходи од ПДВ-а из увоза се приказују као значајно виши од прихода од ПДВ-а у земљи. 8 Детаљније објашњење фактора који су утицали на пораст прихода од акциза дато је у Фискалној стратегији. 9 Извор: Фискална стратегија за са пројекцијама за и годину. 10 Исто. 6

9 2.1.4 Порез на добит предузећа Приходи од пореза на добит предузећа су остварени у износу од 80,4 млрд динара. Повећани су у години за 17,7 млрд динара (28,3%), као резултат раста профитабилности привредних субјеката у години. Наиме, ова врста пореза се наплаћује на добит правних лица која је остварена у претходној години. 11 Порез на добит предузећа представља приход буџета Републике и буџета АП Војводине 12 : Више од 90% ових прихода, односно 74,2 млрд динара, припада буџету Републике; Док је 6,2 млрд динара припало буџету АП Војводине Порез на доходак грађана Приходи од пореза на доходак грађана су прикупљени у износу од 155,1 млрд динара. У односу на претходну годину повећани су за 8,3 млрд динара (5,6%), највише захваљујући расту прихода од зарада (због раста запослености и зарада у приватном сектору 13 ). Порез на доходак грађана представља приход буџета Републике и локалног нивоа власти Порез на зараде Порез на зараде је најзначајнији порез на доходак грађана - чини готово ¾ укупних прихода од пореза на доходак грађана. У години наплаћен је у износу од 113 млрд динара, и виши је него у претходној години (раст од 4,1 млрд, односно 3,7%), захваљујућу расту запослености и зарада у приватном сектору. Порез на зараде се слива делом у буџет Републике (20% прихода од пореза на зараде у 2016), делом у буџет АП Војводине (око 5%), а највећим делом у буџете градова и општина (75% укупних прихода од пореза на зараде оствареног у 2016) 14. Порез на зараде представља најзначајнији приход буџета градова и општина прилив од 85,2 млрд динара чинио је готово 1/3 укупних прихода локалних самоуправа у Остали порези на доходак Осталим порезима на доходак обухваћени су сви остали порези на доходак, наведени у Боксу 4, изузев пореза на зараде. Током године ови приходи су износили 42 млрд динара, и остварен је раст од 4,2 млрд (11,1%) у односу на претходну годину. Остали порези на доходак представљају приход буџета Републике и буџета градова и општина, али не и буџета АП Војводине: Приходи буџета Републике по основу осталих пореза на доходак грађана су износили 24,9 млрд динара, и порасли су у односу на годину; Док су приходи буџета градова и општина од ових пореза достигли 17,2 млрд динара, и такође су порасли у односу на претходну годину. Бокс 4. ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА Порез на доходак грађана плаћају физичка лица на доходак који остварују. Закон о порезу на доходак грађана разликује: - порез на зараде, - порез на приходе од самосталне делатности (нпр. паушално опорезивање прихода предузетничких радњи),. порез на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине (нпр. приходи које остварују аутори књижевних дела, музичких дела, приходи од патената и др.),. порез на приходе од капитала (нпр. приходи од камата или дивиденди), - порез на приходе од непокретности (нпр. издавање у закуп станова или пословног простора), - порез на капиталне добитке (нпр. приликом продаје непокретности, капитални добитак је разлика између цене по којој је некретнина купљена и цене по којој је продата) и - порез на остале приходе (нпр. давање у закуп опреме, добици од игара на срећу, приходи спортиста и др.) Царине Приходи од царина се обрачунавају на робу која се увози, и представљају приход буџета Републике. У години прикупљено је 36,4 млрд динара прихода по основу царина, што је за 3,1 млрд (9,3%) више у односу на годину. Порасту прихода од царина је допринео пораст увоза, као резултат опоравка привредне активности и раста потрошње становништва. 11 У Фискалној стратегији се наводе подаци Агенције за привредне регистре, према којима је добит правних лица остварена у години била за 14,6% виша у односу на годину. 12 Законом о буџету Републике Србије за прописано је да буџету АП Војводине припада 42,7% пореза на добит правних лица оствареног на територији АП Војводина. Преостали износ представља приход буџета Републике. 13 Извор: Фискална стратегија за са пројекцијама за и годину. 14 У складу с одредбама Закона о финансирању локалних самоуправа које су важиле у 2016, јединицама локалне самоуправе је припадало 80% прикупљених прихода од пореза на зараде који се плаћа према пребивалишту запосленог; изузев града Београда, коме је припадало 70% ових прихода. 7

10 2.1.7 Порез на имовину Бокс 5. ПОРЕЗИ НА ИМОВИНУ Закон о порезима на имовину утврђује неколико врста пореских прихода: - порез на имовину (односи се на непокретности), - порез на наслеђе и поклон и - порез на пренос апсолутних права. Они представљају приходе буџета градова и општина. При томе, порез на имовину јесте изворни приход градова и општина, док приходи од пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права представљају уступљене приходе. Приходи од пореза на имовину, који представљају приходе градова и општина, прикупљени су у износу од 42,4 млрд динара. Остварено је повећање од 1,6 млрд (3,9%) у односу на годину Остали порески приходи Остали порески приходи укључују, пре свега, порезе на употребу, држање и ношење добара. Током године прикупљени су у износу од 24,9 млрд динара, чиме је остварен раст од 2,4 млрд (10,5%) у односу на претходну годину. 2.2 НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ Непорески приходи су закључно са децембром прикупљени у износу од 247,5 млрд динара, и чинили су 13% укупних консолидованих прихода. У односу на претходну годину, укупни непорески приходи су порасли за 23,5 млрд (10,5%), пре свега захваљујући продаји 4Г лиценце за мобилну телефонију и вишим приходима од дивиденди јавних предузећа 15. Посматрано по нивоима власти у 2016: Непорески приходи буџета Републике су износили 145,4 млрд динара, и остали су на приближно сличном нивоу као у 2015; Непорески приходи општина и градова су износили 62 млрд динара, а АП Војводине 8,5 млрд. Остварено је значајно повећање ових прихода на локалном нивоу у односу на претходну годину. Пораст је условљен вишим приходима од дивиденди локалних јавних предузећа, укључивањем прихода и расхода предшколских установа и система наплате карата у градском превозу у буџет града Београда 16, као и продајом грађевинског земљишта у вредности од око 4 млрд динара; Порасли су непорески приходи свих организација обавезног социјалног осигурања. Највећи износ (10,6 млрд) и највећи пораст је забележио РФЗО, чији су непорески приходи више него удвостручени у односу на претходну годину 17 ; Непореске приходе ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. чине, пре свега, путарине и друге накнаде које прикупљају Путеви Србије. У њихови непорески приходи су износили 18,6 млрд динара, и били су нижи него годину дана раније, услед мање наплате путарине и других накнада. Бокс 6. НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ Врста јавних прихода, која, према Закону о буџетском систему, обухвата: а) таксе наплаћују за пружање јавних услуга (нпр. такса за јавни медијски сервис, судска такса, републичке административне таксе, комуналне таксе итд.); б) накнаде наплаћују се за коришћење јавних добара (нпр. за загађење животне средине, за обављање угоститељске или туристичке делатности у заштићеном подручју, за уловљену дивљач итд.); в) казне наплаћују се због кршења уговорних или законских одредби; г) приходе настале употребом јавних средстава обухватају: приходе од камата, приходе од давања у закуп или на коришћење покретности и непокретности, приходе од концесионих накнада и друге приходе предвиђене Законом о буџетском систему. 15 Извор: Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину. 16 Укључивање прихода и расхода предшколских установа и система наплате карата у градском превозу представља методолошку промену у извештавању о извршењу буџета локалног нивоа власти. Ова измена је уведена крајем и током године. Детаљније објашњење о узроцима пораста непореских прихода локалног нивоа власти дато је у Фискалној стратегији. 17 У извештају Фискалног савета (Оцена фискалних кретања и структурних реформи у години, стр. 24) се наводи да је могуће објашњење за повећање непореских прихода РФЗО плаћања таксе за издавање електронске здравствене картице. 8

11 2.3 ДОНАЦИЈЕ Током године, донације су прикупљене у износу од 9,4 млрд динара, што је за 2,2 млрд (30,3%) више у односу на годину. Посматрано по нивоима власти: Највећи део донација је припао буџету Републике, и то 8,6 млрд. Овај износ је значајно виши у односу на (за 3,1 млрд динара, односно више од 55%); Приходи по основу донација у буџетима градова и општина су укупно износили 840 млн динара, и смањени су у односу на претходну годину. Буџет АП Војводине није остварио приходе од донација; Изузев Националне службе за запошљавање, организације обавезног социјалног осигурања и ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. нису остварили јавне приходе по основу донација у години. 9

12 3 ЈАВНИ РАСХОДИ Консолидовани јавни расходи државе су закључно са децембром достигли 1.899,7 млрд динара. Од наведеног износа највише је потрошено на пензије, које су у години чиниле више од ¼ укупних јавних расхода државе. Поред пензија, значајне ставке су и расходи за запослене (пре свега расходи за зараде) и куповина робе и услуга, тако да ове три категорије заједно чине готово 2/3 укупних јавних расхода. Више детаља о најзначајнијим расходима приказано је на Графикону 7. Графикон 7. СТРУКТУРА ЈАВНИХ РАСХОДА Учешће појединих категорија расхода у консолидованим јавним расходима, у % Јануар децембар делом укључују исплату зарада запосленима у образовању на територији покрајине 18 ; На нивоу градова и општина, укупно посматрано, највећи су расходи за куповину робе и услуга (са учешћем од 31%), а други по значају су расходи за запослене (20%) и социјална помоћ (19%); Графикон 8. ЈАВНИ РАСХОДИ по нивоима власти Износ, у млрд динара и година Консолидовани јавни расходи су порасли у односу на за 55,8 млрд динара (3%). Иако су расходи повећани, дефицит је смањен, јер су приходи порасли више од расхода. Повећање консолидованих јавних расхода у односу на прошлу годину је, пре свега, резултат бољег извршења капиталних расхода, и раста издатака за куповину робе и услуга (највише су порасли на нивоу градова и општина). Најзначајнији расходи по појединачним нивоима власти током године: У оквиру буџета Републике трансфери другим нивоима власти (пре свега ПИО фонду) чине 29% укупних расхода, а расходи за запослене имају учешће од 21%; Главни расход буџета АП Војводине су расходи за запослене, са учешћем од 56%, који Најзначајнији расходи организација обавезног социјалног осигурања односе се на остваривање права из обавезног социјалног осигурања за које су појединачне организације надлежне: o ПИО фонд пре свега исплаћује пензије (84% јавних расхода ПИО фонда); o РФЗО финансира остваривање права из обавезног здравственог осигурања. Средства за ове намене се троше на расходе за запослене и набавку робе и услуга (обе ставке имају учешће од по око 47% у јавним расходима РФЗО) и накнаде за боловање (учешће од 5%); o Расходе Националне службе за запошљавање чине пре свега исплате накнада за незапосленост и подстицаја за запошљавање. Наведени расходи су у укупним јавним расходима Националне службе у имали учешће од 82% 19 ; o Фонд СОВО пре свега финансира остваривање права из обавезног здравственог осигурања и трошкове за 18 Расходи за запослене у образовању на територији АП Војводина се исплаћују из буџета покрајине, а средства за исплату ових расхода потичу од наменског трансфера из буџета Републике. За више детаља погледати Закон о буџету Републике Србије за годину. 19 У табелама које су коришћене у анализи расходи за ове намене су делом обухваћени као накнаде за незапосленост и трансфери домаћинствима (и чине 60% укупних јавних расхода Националне службе), а делом су укључени у трансфере другим нивоима власти (22% укупних јавних расхода Службе). 10

13 становање војних осигураника. Од укупних јавних расхода Фонда СОВО, највећи део је исказан као куповина робе и услуга (55%) и трансфери домаћинствима (39%); Доминантан део јавних расхода ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. чине капитални расходи (63%), а од осталих расхода значајнија ставка је куповина робе и услуга (31%). 3.1 ТЕКУЋИ РАСХОДИ Социјална помоћ и трансфери Социјална помоћ и трансфери домаћинствима чине највећи део расхода државе (пре свега услед значајног износа који се издваја за исплату пензија). Највећи део ових расхода (78% у 2016) се реализује преко организација обавезног социјалног осигурања, а остатак представљају програми социјалне помоћи који се финансирају из буџета Републике (пре свега од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања) и буџета локалног нивоа власти. Графикон 9. ТЕКУЋИ РАСХОДИ Износ појединих категорија текућих расхода, у млрд динара Промена у односу на исти период 2015, у % Јануар децембар Пензије Пензије представљају највећи расход државе, а исплаћује их Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд). У расходи за пензије износили су 494,2 млрд динара, што је за 4 млрд (0,8%) више него у Иако су расходи за пензије повећани, њихово учешће у укупним расходима државе је благо смањено у односу на прошлу годину 20, због тога што су укупни јавни расходи више порасли Накнаде незапосленим лицима Накнаде незапосленим лицима обухватају накнаду за случај незапослености и привремену накнаду запослених са територије КиМ, које исплаћује Национална служба за запошљавање. Током накнаде незапосленим лицима су исплаћене у износу од 9,8 млрд динара, што је за 2,7 млрд (21,7%) мање него у претходној години. Наведено смањење је резултат кретања у вези са рационализацијом броја запослених у државној управи и са реструктурирањем предузећа, која су, између осталог, утицала на то да исплате по основу накнаде за случај незапослености буду ниже него прошле године Накнаде за боловања Накнаде за боловања исплаћује Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО). У току расходи за ове намене су износили 10,3 млрд динара, што је за 535 млн (5,5%) више него у години Социјална помоћ Социјална помоћ обухвата социјална давања која се исплаћују из буџета Републике и буџета локалног нивоа власти (АП Војводине и градова и општина), као што су дечији додатак, родитељски додатак, новчана социјална помоћ, рад хранитеља и др. Расходи по основу социјалне помоћи у години су достигли 156,9 млрд динара, што је за 9,2 млрд (5,5%) ниже него у години. Социјална помоћ се највећим делом финансира из буџета Републике, а мањим делом из буџета локалног нивоа власти 21. Расходи за социјалну помоћ на локалном нивоу повећани, пре свега као последица тога што су у буџету града Београда почеле да се исказују одређене категорије расхода 22, од којих неке спадају у социјална давања Остали трансфери домаћинствима Остали трансфери домаћинствима обухватају различите исплате од стране организација обавезног социјалног осигурања, као што су нега и помоћ за пензионере, погребни трошкови за пензионере, мере активне политике запошљавања, новчана накнада незапосленима којима остаје мање од 5 година до остваривања права на пензију и др. 20 Учешће расхода за пензије у укупним консолидованим расходима у износи 26%. 21 У години 69% расхода за социјалну помоћ је финансирано из буџета Републике (108,4 млрд динара), 31% из буџета општина и градова (47,9 млрд динара), а мање од 1% из буџета АП Војводине (0,6 млрд динара). 22 У буџету града Београда почели су да се приказују приходи и расходи предшколских установа и Интегрисаног тарифног система у јавном превозу. Извор: Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину. 11

14 Остали трансфери домаћинствима су у години исплаћени у укупном износу од 45,6 млрд динара. То је за 14,2 млрд (45%) више него у години. Ово повећање је резултат пре свега исплате једнократне помоћи пензионерима од по 5 хиљада динара у новембру укупан износ једнократне исплате пензионерима је процењен на 8,6 млрд динара Расходи за запослене Расходи за запослене на нивоу опште државе су у години износили 417,7 млрд динара, што је за 1,5 млрд (0,4%) ниже него током године. Расходи за запослене по појединачним нивоима власти: Од укупних расхода за запослене, највећи део (54%) је исплаћен из буџета Републике, и то у износу од 227,1 млрд динара. У односу на прошлу годину ови расходи су се смањили, што је главни узрок смањења укупних расхода за запослене на нивоу опште државе 24 ; Расходи за запослене чине највећи део укупних расхода буџета АП Војводине (учешће од 56%), и обухватају, пре свега, зараде запослених у образовању на територији АП Војводине. У години су износили 29,7 млрд динара, и порасли су у односу на претходну годину; Расходи за запослене који се исплаћују из буџета општина и градова су укупно износили 51,6 млрд динара, и смањили су се у односу на годину; Када је реч о организацијама обавезног социјалног осигурања, највећи део расхода за запослене односи се на запослене у здравственим установама, које исплаћује РФЗО. Укупни расходи за запослене РФЗО-а су у износили 102,2 млрд динара, и остали су на готово истом нивоу као у претходној години. Расходи за запослене осталих организација обавезног социјалног осигурања су значајно нижи, и смањили су се у односу на годину 25 ; Расходи за запослене ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. су у износили 1,9 млрд динара и порасли су у односу на претходну годину 26. Бокс 7. РАСХОДИ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ Расходи за запослене укључују: - зараде, - доприносе на терет послодавца, - накнаде у натури (нпр. маркица за превоз, паркирање, и друге накнаде у натури), - социјална давања запосленима (нпр. накнаде за боловање преко 30 дана, породиљско боловање, отпремнине, помоћ за лечење), - накнаде трошкова за запослене (накнада за превоз која се даје у новцу, за трошкове смештаја изабраних лица и др), - награде запосленима и остали посебни расходи (бонуси, јубиларне награде, накнаде члановима комисија и сл) и - посланичке и судијске додатке. Графикон 10. РАСХОДИ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ по нивоима власти Износ, у млрд динара И промена у односу на исти период 2015, у % Јануар децембар Извор: Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину. 24 У години расходи за запослене из буџета Републике су били за 2,1 млрд динара нижи него у Расходи за запослене ПИО фонда у години износе 3,4 млрд динара (смањење од 2,8% у односу на 2015), Националне службе за запошљавање 1,8 млрд (смањење за 3,5%), док Фонд СОВО нема расходе за ове намене. 26 Расходи за запослене ЈП Путева Србије и Коридора Србије д. о. о. су остварили релативно највеће повећање у односу на годину, и то за 12% (односно за 203 млн динара). 12

15 3.1.3 Куповина робе и услуга Расходи за куповину робе и услуга су у износили 283,6 млрд динара и били су за 26 млрд (10,1%) виши него у години. Овом повећању највише је допринео раст расхода за набавку робе и услуге на нивоу градова и општина 27. Расходи за куповину робе и услуга по појединачним нивоима власти у 2016: Расходи буџета Републике за куповину робе и услуга су износили 76,8 млрд динара. Порасли су у односу на претходну годину, и то за 7,5 млрд (10,8%); У буџету АП Војводине, расходи за куповину робе и услуга имају релативно мало учешће. У за ове намене је издвојено 1,4 млрд динара, што је за 200 милиона (12,9%) ниже него у 2015; За разлику од покрајинског буџета, где немају већи значај, расходи за робу и услуге представљају најзначајнију категорију у укупним расходима градова и општина. У износили су 79,5 млрд динара и у односу на претходну годину су били виши за 13,2 млрд (20%). Наведено повећање је главни узрок укупног повећања ових расхода на нивоу опште државе и резултат је пре свега тога што су у буџету града Београда почели да се исказују расходи предшколских установа и Интегрисаног тарифног система у јавном превозу; Међу укупним расходима за робу и услуге на нивоу опште државе највеће учешће има РФЗО, а његови издаци су, пре свега, намењени за набавку материјала и за сталне трошкове установа из мреже здравствених установа. У години расходи РФЗО-а за набавку робе и услуга су износили 101,4 млрд динара, што је повећање у односу на претходну годину од 8 млрд (8,6%). Када је реч о осталим организацијама обавезног социјалног осигурања: o Расходи ПИО фонда за куповину робе и услуга су износили 1,8 млрд динара, и били су нижи него у 2015; o За куповину робе и услуга Национална служба за запошљавање је потрошила око 800 милиона динара, што је више него током године; o Расходи Фонда СОВО за набавку робе и услуга представљају најзначајнију категорију јавних расхода овог Фонда, јер су овом позицијом обухваћене, између осталог, исплате по основу здравствених услуга пружених војним осигураницима. У наведени расходи су износили 3,2 млрд динара, и смањени су у односу на претходну годину за око 800 милиона (20,8%); Расходи за робу и услуге представљају, након капиталних расхода, другу по значају категорију укупних јавних расхода ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. За ове намене је потрошено 18,6 млрд динара, што је за 1,6 млрд (7,8%) мање него у претходној години. Бокс 8. РАСХОДИ ЗА КУПОВИНУ РОБЕ И УСЛУГА Расходи за куповину робе и услуга укључују: - сталне трошкове (енергија, комуналне услуге, телефон, закуп, банкарске услуге и сл.), - трошкове путовања, - услуге по уговору (ангажовање лица по основу уговора о делу, о привременим и повременим пословима и сл.), - специјализоване услуге (нпр. медицинске услуге, услуге образовања, пољопривредне услуге и др, као и пројекти Министарства науке у складу са Законом о научноистраживачкој делатности), - текуће поправке и одржавање и - набавку материјала. Графикон 11. РАСХОДИ ЗА КУПОВИНУ РОБЕ И УСЛУГА по нивоима власти Износ, у млрд динара Промена у односу на исти период 2015, у % Јануар децембар У Фискалној стратегији се наводи да је разлог за повећање расхода за робу и услуге на локалном нивоу пре свега методолошке природе услед проширења обухвата буџета града Београда (укључивање прихода и расхода предшколских установа и интегрисаног система наплате јавног превоза). 13

16 3.1.4 Отплата камата За отплату камата 28 по основу јавног дуга током године је потрошено 131,6 млрд динара. Реч је о повећању од 1,7 млрд (1,3%) у односу на претходну годину. Овај износ је у највећој мери отплаћен из буџета Републике (128,1 млрд). Он обухвата како камате по основу директног дуга Републике, тако и камате по основу активираних гаранција Субвенције За субвенције је у години утрошено 112,7 млрд динара, што је за 22,1 млрд (16,4%) ниже него у години. Субвенције се исплаћују из буџета Републике и буџета локалног нивоа власти: Из буџета Републике за субвенције је исплаћено 86,5 млрд динара, што је ниже него током године 30 ; Расходи за субвенције из буџета АП Војводине су износили 6,4 млрд динара, док је из буџета градова и општина укупно издвојено 19,7 млрд. Оба износа су нижа у односу на претходну годину 31. Остали текући расходи по нивоима власти у 2016: На остале текуће расходе је из буџета Републике исплаћено 30,3 млрд динара. Повећање ових расхода из буџета Републике (за 7,7 млрд) је највише допринело повећању осталих текућих расхода на нивоу опште државе; Износ исплаћен из буџета АП Војводине је био нижи, а из буџета општина и градова виши него током године; Међу организацијама обавезног социјалног осигурања Национална служба за запошљавање је остварила значајно повећање осталих текућих расхода (за 1,2 млрд динара), док су остале организације оствариле или повећање (ПИО фонд и Фонд СОВО) или, у апсолутном износу, мало смањење (РФЗО) у односу на годину; ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. су такође остварили значајно повећање осталих текућих расхода (за 1,2 млрд) у односу на претходну годину Остали текући расходи Остали текући расходи укључују, између осталог, трошкове амортизације, донације, дотације невладиним организацијама и политичким партијама, новчане казне и пенале по решењу судова, накнаду штете за елементарне непогоде, као и за повреде и штету нанету од стране државних органа. За ове намене у је потрошено 56,3 млрд динара, што је за готово 11 млрд (24,1%) више него у претходној години. У Фискалној стратегији је наведено да се повећање осталих текућих расхода односи, пре свега, на пренос средстава политичким партијама након одржаних парламентарних и локалних избора, као и на плаћање казни по основу одлуке судова и по основу принудне наплате. 28 Ова позиција укључује обрачунату камату, као и пратеће трошкове задуживања (нпр. пенали за неповучена средства, трошкове правних услуга, таксе и др.). 29 Детаљније објашњење активираних гаранција дато је у тачкама 3.3. Активиране гаранције и 4 Рачун финансирања. 30 У односу на износ исплаћен за субвенције из буџета Републике је нижи за 15,8 млрд, односно за 15,4%. Треба напоменути да износ исплаћених субвенција из буџета Републике укључује дуг Петрохемије од 12,9 млрд динара који је преузет од стране Републике крајем Из буџета АП Војводине за субвенције је исплаћено за око 300 милиона (око 4,6%) мање средстава него у Укупно смањење субвенција исплаћених из буџета општина и градова износи 5,5 млрд (око 22%), али ово смањење је у значајној мери резултат методолошких промена. Наиме, поједини расходи буџета града Београда који су се раније приказивали као субвенције, сада су директно укључени у буџет (реч је о расходима који се односе на предшколске установе и интегрисани систем наплате у јавном превозу), због чега је износ субвенција смањен, али су неке друге позиције расхода повећане (више детаља дато је у Фискалној стратегији). 14

17 3.2 КАПИТАЛНИ РАСХОДИ Капитални расходи су до краја децембра године достигли 139,3 млрд динара, и имали су учешће од 7% у структури укупних консолидованих расхода државе. У односу на годину порасли су за 24,8 млрд (21,8%), као резултат пре свега боље реализације инфраструктурних пројеката у односу на претходни период 32. Капитални расходи према нивоима државе у 2016: У буџету Републике капитални расходи у години износе 59,9 млрд динара, што је за 8,7 млрд (17%) више него током претходне године. Овај износ укључује и пројектне зајмове из којих се финансирају капитални расходи државе 33 ; Расходи за капиталне пројекте у буџету АП Војводине имају релативно мали значај. Током су износили 819 милиона динара, и смањени су у односу на ; На нивоу буџета општина и градова, укупно посматрано, капитални расходи имају релативно велики значај, будући да су у чинили 15% њихових укупних расхода. Износ утрошен на капиталне пројекте је достигао 39,2 млрд динара, и био је значајно виши него претходне године 35 ; Капитални расходи имају релативно мало учешће у укупним јавним расходима организација обавезног социјалног осигурања. Код свих организација, изузев ПИО фонда, ови расходи су порасли у односу на годину; Расходи за финансирање капиталних пројекта имају релативно највећи значај код ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. У капитални расходи су чинили готово 2/3 њихових укупних јавних расхода, и достигли су 38 млрд динара. Реч је о повећању од 9,8 млрд (34,8%) у односу на претходну годину. Ово повећање је, пре свега, резултат интензивирања радова на изградњи аутопутева. Бокс 9. КАПИТАЛНИ РАСХОДИ Капитални расходи су намењени финансирању капиталних пројеката. Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и инфраструктуре, који су од интереса за државу. Поред непосредне изградње, они укључују и улагање у опрему, софтвер, обезбеђивање земљишта за изградњу, услуге пројектног планирања итд. За разлику од већине других категорија расхода, пораст капиталних расхода, поготово у инфраструктурне пројекте, је, у начелу, пожељан, јер се очекује да ће у будућности да донесе користи које ће надмашити уложена средства. Графикон 12. КАПИТАЛНИ РАСХОДИ по нивоима власти Износ, у млрд динара Промена у односу на исти период 2015, у % Јануар децембар Извор: Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину. 33 Уколико се пројектни зајмови не укључе, капитални расходи из буџета Републике су нижи, и износе 34,1 млрд динара (што је мање у односу на за 1,6 млрд). 34 Капитални расходи у буџету АП Војводина су у били за 21 милион динара (20,6%) нижи него у Укупни капитални расходи у буџетима градова и општина су били за 6,2 млрд (18,7%) виши у него годину дана раније. 15

18 3.3 АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ Активиране гаранције се отплаћују из буџета Републике за гарантоване кредите које је држава преузела да отплаћује, уместо јавних предузећа која нису била у стању да у року враћају своје обавезе 36. Током на име главнице по основу активираних гаранција из буџета Републике је исплаћено 39,1 млрд динара 37, што је за 9 млрд (30%) више него у години. Главни разлог за ово повећање јесте превремена отплата појединих дугова ЈП Србијагаса и Галенике а. д., у циљу смањења расхода за камате 38. Бокс 10. ДРЖАВНЕ ГАРАНЦИЈЕ Државна гаранција представља инструмент осигурања код кредита које могу узимати локалне самоуправе или јавна предузећа. Том приликом Република даваоцу кредита (нпр. пословној банци) даје гаранцију да ће дужник (нпр. јавно предузеће) испунити обавезу по основу тог кредита. Уколико дужник не испуни обавезу, гаранција се активира, и држава преузима отплату те обавезе уместо самог дужника, и то новцем из буџета Републике: - позиција Активиране гаранције приказује износ за отплату главнице кредита за који је гаранција активирана; - износ плаћене камате по основу ових кредита укључен у оквиру позиције Отплата камата. У циљу смањења нивоа јавног дуга, од године Законом о јавном дугу је прописано да држава може да даје гаранције само на пројектне зајмове за финансирање капиталних пројеката, и то под одређеним условима. 3.4 НЕТО БУЏЕТСКЕ ПОЗАЈМИЦЕ Нето буџетске позајмице (или буџетски кредити) су у исплаћене у укупном износу од 3,3 млрд динара, што је за око 600 милиона (22%) више него у Од тога: Највећи део буџетских кредита је дат из буџета Републике, у износу од 2,7 млрд динара. То је за више од 400 милиона динара (19,3%) већи износ него претходне године; Буџетски кредити дати из буџета АП Војводине су значајно смањени у односу на и износили су готово 24 милиона динара 39 ; Нето буџетске позајмице из буџета градова и општина су порасле и достигле око 624 милиона динара 40. Бокс 11. БУЏЕТСКЕ ПОЗАЈМИЦЕ или БУЏЕТСКИ КРЕДИТИ Буџетске позајмице, или буџетски кредити, представљају краткорочне позајмице из буџета Републике или локалне власти, које је потребно вратити у буџет најкасније до краја буџетске године. Најчешће се дају за обезбеђење текуће ликвидности или за докапитализацију државних предузећа и банака. 36 У Фискалној стратегији се наводи да су корисници за које су отплаћиване активиране гаранције у пре свега: Србијагас, Железнице Србије, Железара Смедерево, Галеника и ЈАТ. 37 Треба напоменути да позиција активиране гаранције не укључује отплату по основу гаранција датих ЈП Путеви Србије. Наиме, ЈП Путеви Србије представља део сектора државе, па је његов дуг укључен у јавни дуг државе. 38 Превремено су отплаћени кредити са релативно вишим каматним стопама у односу на актуелне каматне стопе, по основу чега се очекују уштеде на отплати камате по основу тих кредита у будућности. Извор: Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину. 39 Реч је о износу који је за око 77 милиона нижи него у години. 40 Повећање нето буџетских позајмица из буџета градова и општина у односу на износи 247 милиона динара (раст од 66%). 16

19 4 РАЧУН ФИНАНСИРАЊА Бокс 12. ПРИМАЊА И ИЗДАЦИ Рачун финансирања приказује средства која су употребљена за финансирање буџетског дефицита (или, уколико је остварен буџетски суфицит, како је он употребљен), набавку финансијске имовине и отплату главнице дуга. Чине га примања и издаци. Примања су средства која се сливају у буџет по основу задуживања и продаје финансијске имовине: - задуживање значи да држава позајмљује новац: узимањем кредита - нпр. од пословне банке или стране владе, или емитовањем хартија од вредности на финансијском тржишту нпр. емисија државних обвезница; - продаја финансијске имовине подразумева, пре свега: приватизацију где финансијска имовина представља власнички удео државе у предузећу које је приватизовано, и наплату кредита реч је о кредитима које је наша држава дала другим субјектима. Издаци су средства која се користе за отплату главнице дуга и набавку финансијске имовине: - отплата главнице дуга се односи на враћање главнице по основу раније узетих кредита или емитованих хартија од вредности. Отплата се врши у тренутку доспећа обавеза (које су утврђене уговором), али отплата може да буде и превремена 1) ; - набавка финансијске имовине нпр. куповина комерцијалних хартија од вредности на финансијском тржишту, стицање удела у власништву предузећа и др. Понекад држава спроводи одређене финансијске трансакције у циљу спровођења економске политике. Обично се ради о трансакцијама које представљају неку врсту подршке привредним субјектима. У тим случајевима, пре свега у циљу повећања транспарентности, пожељно је да се овакве трансакције издвоје из рачуна финансирања и прикажу у оквиру прихода и расхода државе. С тим у вези: - отплата главнице по основу активираних гаранција је издвојена из рачуна финансирања: уместо у оквиру позиције отплата главнице кредиторима, приказана је на позицији активиране гаранције у оквиру расхода буџета Републике; - давање буџетских позајмица (буџетских кредита) је такође издвојено из рачуна финансирања: уместо у оквиру позиције набавка финансијске имовине, приказане су на позицији нето буџетске позајмице у оквиру расхода буџета Републике, АП Војводине и градова и општина. 1) Примера ради, држава, уколико има довољно средстава на располагању, може да одлучи да превремено отплати неке кредите. На тај начин смањује ниво јавног дуга, а постиже и уштеду у будућим расходима буџета, јер ће неће бити потребе да се плаћа камата на кредит чија је главница враћена. 4.1 ПРИМАЊА Примања државе су током године износила 529,2 млрд динара. Доминантно потичу од домаћег задуживања, које подразумева узимање кредита од домаћих пословних банака и емитовање државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту. У односу на укупна примања су смањена за око 115 млрд динара, највише услед тога што се Република мање задуживала на домаћем финансијском тржишту. Примања по нивоима државе у години: На буџет Републике се односи највећи део примања опште државе. Буџет Републике који укључује капиталне расходе финансиране из пројектних зајмова је остварио примања у износу од 478 млрд динара. Примања пре свега потичу од емитовања хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту, а у мањој мери и од кредита страних влада и међународних организација; Примања буџета АП Војводине су износила 2,3 млрд динара, и односе се првенствено на кредита узете од домаћих пословних банака; Примања градова и општина су укупно износила 11,5 млрд динара, и потичу превасходно од домаћег задуживања; Примања организација обавезног социјалног осигурања су занемарљива у односу на укупан износ на нивоу државе и највећим делом укључују наплату кредита које су организације дале; ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. су остварили примања у укупном износу од 36,4 млрд динара, која потичу од кредита страних влада и међународних финансијских организација. 4.2 ИЗДАЦИ Издаци државе су, закључно са децембром 2016, износили 517,8 млрд динара. Готово у потпуности су се односили на враћање главнице јавног дуга. У односу на годину укупни издаци су за око 900 милиона динара нижи, највише услед мањих издатака за набавку финансијске имовине. Издаци по нивоима власти у години: Из буџета Републике је отплаћено 499,4 млрд динара, пре свега за отплату главнице јавног дуга; 17

20 На локалном нивоу власти, као и у случају ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о., издаци се искључиво односе на враћање главнице по основу дуга; Организације обавезног социјалног осигурања су изузетак у односу на остале нивое власти, јер су се издаци готово у потпуности односили на набавку финансијске имовине. 18

21 ПРИЛОГ 1 - ТАБЕЛЕ Табела 1. ПРИХОДИ, РАСХОДИ И ФИСКАЛНИ РЕЗУЛТАТ ДРЖАВЕ По нивоима власти, у млн динара Јануар-децембар Буџет Републике 1) Локални ниво државе Организације обавезног соц. осигурања "Путеви Србије" и "Коридори Србије" Консолидовани биланс државе 2) ЈАВНИ ПРИХОДИ, од тога: Јавни приходи без трансфера Трансфери од других нивоа власти ЈАВНИ РАСХОДИ, од тога: Јавни расходи без трансфера Трансфери другим нивоима власти СУФИЦИТ (+) или ДЕФИЦИТ (-) ) Расходи буџета Републике укључују капиталне расходе финансиране из пројектних зајмова јединица које припадају нивоу Републике. 2) Консолидовани биланс државе не укључује трансфере између различитих нивоа власти. 19

22 Табела 2. ЈАВНИ ПРИХОДИ По нивоима власти, у млн динара Јануар-децембар Локални ниво државе Организације обавезног социјалног осигурања Буџет "Путеви Србије" и Консолидовани биланс Градови и ПИО Фонд Републике Укупно АП Војводина Укупно РФЗО НСЗ "Коридори Србије" државе 1) општине фонд СОВО Текући приходи Порески приходи Порез на доходак грађана, од тога: Порез на зараде Остали порез на доходак Порез на добит предузећа Порез на додату вредност, од тога: ПДВ у земљи 2) ПДВ из увоза Други порези на добра и услуге Акцизе, од тога: На нафту На дуванске прерађевине Остале акцизе Царине Порез на имовину Остали порески приходи Доприноси Непорески приходи Донације Трансфери од других нивоа власти ЈАВНИ ПРИХОДИ, УКУПНО ) Консолидовани биланс државе не укључује трансфере између различитих нивоа власти. 2) "ПДВ у земљи" је нето позиција, која укључује укупне приходе по основу ПДВ-а у земљи, умањене за повраћај ПДВ-а како на домаћу робу и услуге, тако и на робу из увоза. 20

23 Табела 3. ЈАВНИ РАСХОДИ По нивоима власти, у млн динара Јануар-децембар Буџет Републике Локални ниво државе Организације обавезног социјалног осигурања "Путеви Србије" и АП Градови и ПИО Фонд Укупно Укупно РФЗО НСЗ "Коридори Војводина општине фонд СОВО Србије" Консолидовани биланс државе 1) Текући расходи Расходи за запослене Куповина робе и услуга Отплата камата Субвенције Социјална помоћ и трансфери, од тога: Пензије Накнаде незапосленим лицима Накнаде за боловања Социјална помоћ Остали трансфери домаћинствима Остали текући расходи Капитални расходи 1) Активиране гаранције 3) Нето буџетске позајмице Трансфери другим нивоима власти ЈАВНИ РАСХОДИ, УКУПНО ) 1) Расходи буџета Републике укључују капиталне расходе финансиране из пројектних зајмова јединица које припадају нивоу Републике. 2) Консолидовани биланс државе не укључује трансфере између различитих нивоа власти 3) Не укључује активиране гаранције ЈП Путеви Србије, које су укључене у отплату страног дуга 4) Укупни консолидовани јавни расходи представљају збир јавних расхода свих нивоа државе који је коригован за износ нето трансфера. 21

24 Табела 4. РАЧУН ФИНАНСИРАЊА По нивоима власти, у млн динара Јануар-децембар Буџет Републике Локални ниво државе Организације обавезног соц. осигурања "Путеви Србије" и "Коридори Србије" Консолидовани биланс државе Примања, од тога: Примања од приватизације Примања по основу отплате датих кредита Домаће задуживање Страно задуживање Издаци, од тога: Отплата главнице домаћим кредиторима Отплата главнице страним кредиторима Набавка финансијске имовине

25 ПРИЛОГ 2 ПОРЕЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА СА ПЛАНОМ У овом додатку сагледава се у којој мери су планови, усвојени крајем године, остварени, као и који су основни разлози евентуалног одступања од плана. Пореде се: Фискални оквир опште државе (дат у Фискалној стратегији за годину) са извршењем буџета опште државе, и Буџет Републике (дат у Закону о буџету за годину) са извршењем буџета Републике, који не укључује индиректне кориснике. Поређење извршења буџета за са планом за годину: Општа држава је на крају године остварила дефицит (од 57,1 млрд динара), који је значајно нижи од планираног дефицита (првобитни план је био 163,5 млрд, тако да је остварени дефицит нижи за око 106 млрд); Буџет Републике (без пројектних зајмова) је на крају године остварио дефицит (од 7,9 млрд динара), који је такође нижи од планираног дефицита (првобитни план је био 121,8 млрд, тако да је остварени дефицит нижи за око 114 млрд); Бољи фискални резултат опште државе и Републике у односу на план постигнут је захваљујући бољој реализацији прихода, као и нижој реализацији појединих категорија расхода; Виши приходи од планираних (за око 133 млрд на нивоу опште државе, односно за око 87 млрд у буџету Републике) су, према Фискалној стратегији, резултат пре свега: o Повољнијих макроекономских кретања раст бруто домаћег производа, зарада и запослености у приватном сектору су утицали на то да приходи од ПДВ-а и пореза на доходак грађана буду виши од планираних; o Уплата једнократних непореских прихода, као и опрезност приликом планирања ових прихода, су утицали на то да непорески приходи буду виши од планираних: У буџету Републике виши су у односу на план пре свега због већег прилива дивиденди јавних предузећа у односу на план, као и због продаје 4Г лиценце; На нивоу локалних самоуправа вишу су у односу на план због виших прихода од дивиденди јавних локалних предузећа у односу на план, продаје грађевинског земљишта, и због методолошких промена (укључивање прихода предшколских установа и система обједињене наплате јавног превоза у буџет града Београда); o Раст потрошње акцизних производа је утицао на то да приходи од акциза буду виши од планираних; o Боља профитабилност привреде у је утицала на то да порез на добит наплаћен у буде виши него што је планирано; o Побољшање ефикасности наплате пореских прихода (укључујући мере на сузбијању сиве економије) такође је утицало на то да порески приходи буду виши него што је планирано, јер ефекти ових мера нису били укључени у пројекцију прихода приликом планирања буџета; Расходи су нешто виши у односу на планиране на нивоу опште државе (за око 27 млрд), док су у буџету Републике нешто нижи (за око 27 млрд). Структура расхода је значајније промењена у односу на план. Главни узроци одступања у односу на план, објашњени у Фискалној стратегији, су: o Укључивање једнократних расхода који нису били првобитно планирани: Расходи за субвенције су виши него што је планирано, пре свега услед преузимања дуга ХИП Петрохемија ; Расходи за социјална давања и остале трансфере становништву су виши него што је планирано, пре свега услед исплате једнократне помоћи пензионерима из буџета Републике; Такође, било је појединих једнократних расхода на локалном нивоу; o Расходи за робу и услуге су највише одступили од плана 42 ; o Измене у процесу рационализације запослених у јавном сектору су утицали на то да исплата отпремнина буде нижа од планиране, због чега су укупни расходи за запослене нижи од плана; 41 У тренутку када је припреман план пошло се од претпоставке да ће профитабилност привреде у бити непромењена у односу на С обзиром да је остварена добит у била виша него у 2014, остварени приходи од пореза на добит су били виши од првобитно пројектованих. 42 У Фискалној стратегији није дато комплетно објашњење зашто је извршење ових расхода више у односу на план. Дато је објашњење за локални ниво државе, где се наводи да је повећање у односу на план пре свега последица методолошких прилагођавања (укључивање прихода и расхода предшколских установа и обједињеног система наплате јавног превоза у буџет града Београда). 23

26 o Расходи за камате су нижи од плана, услед дејства неколико фактора (повољан ефекат промена девизног курса, ниже каматне стопе на међународном тржишту, мања емисија хартија од вредности од планиране); o Број пензионера у је био мањи него што је очекивано (између осталог, и због тога што је прилив нових пензионера по основу рационализације јавне управе био нижи од планираног), па су реализовани расходи за пензије били нижи од плана; o Превремена отплата гарантованог дуга Галенике а. д. и ЈП Србијагас, као и немогућност ЈП Србијагас да самостално отплати део дуга, утицали су на то да отплата активираних гаранција из буџета Републике буде виша него што је планирано; o Остали текући расходи су виши од плана, услед одржавања парламентарних и локалних избора, као и услед већих плаћања из буџета Републике за казне по основу одлука судова и по основу принудне наплате; o Капитални расходи на нивоу опште државе су виши од планираних, пре свега услед боље реализације инфраструктурних пројеката. Међутим, капитални расходи из буџета Републике су нижи од планираних; o Услед боље наплате доприноса, трансфери из буџета Републике организацијама обавезног социјалног осигурања су били нижи од планираних. Додатна објашњења о разлозима евентуалних одступања извршења појединих категорија прихода и расхода од плана дата су у Фискалној стратегији за годину (пре свега стр ). Табела 5. ЈАВНИ ПРИХОДИ поређење плана и извршења Планирани и реализовани приходи у за ниво опште државе и Републике, у млрд динара Консолидовани биланс државе 1) Извршење План* Одступање у односу на план Извршење Буџет Републике План** Одступање у односу на план Текући приходи 1.833, ,1 136, ,4 943,3 90,1 Порески приходи 1.585, ,0 72,8 888,0 829,5 58,5 Порез на доходак грађана 155,1 149,5 5,6 47,7 45,4 2,3 Порез на добит предузећа 80,4 64,4 16,0 74,2 58,3 15,9 Порез на додату вредност 453,5 427,0 26,5 453,5 427,0 26,5 Акцизе 265,6 254,3 11,3 265,6 254,2 11,4 Царине 36,4 34,8 1,6 36,4 34,8 1,6 Остали порески приходи 67,3 65,5 1,8 10,5 9,8 0,7 Доприноси 527,5 517,4 10, Непорески приходи 247,5 184,2 63,3 145,4 113,8 31,6 Донације 9,4 12,6-3,2 8,6 11,4-2,8 ЈАВНИ ПРИХОДИ, УКУПНО 1.842, ,7 133, ,9 954,7 87,3 1) Консолидовани биланс државе не укључује трансфере између различитих нивоа власти. 2) "ПДВ у земљи" је нето позиција, која укључује укупне приходе по основу ПДВ-а у земљи, умањене за повраћај ПДВ-а како на домаћу робу и услуге, тако и на робу из увоза. * Фискални оквир опште државе за годину (преузет из Фискалне стратегије за годину) ** Закон о буџету Републике за годину, директни буџетски корисници 24

27 Табела 6. ЈАВНИ РАСХОДИ поређење плана и извршења Планирани и реализовани расходи у за ниво опште државе и Републике, у млрд динара Извршење Консолидовани биланс државе 1) План* Одступање у односу на план Извршење Буџет Републике План** Одступање у односу на план Текући расходи 1.718, ,8-2,2 974, ,4-28,5 Расходи за запослене 417,7 432,0-14,3 227,1 235,9-8,8 Куповина робе и услуга 283,6 267,8 15,8 76,8 76,5 0,3 Отплата камата 131,6 144,9-13,3 128,1 139,9-11,9 Субвенције 112,7 112,5 0,2 95,7 86,0 9,8 Трансфери осталим нивоима власти ,3 69,6 2,7 Трансфери организацијама ОСО ,2 260,4-25,1 Социјална помоћ и трансфери, од тога: 716,8 716,2 0,6 108,4 113,6-5,2 Пензије 494,2 507,9-13, Накнаде незапосленим лицима 9,8 није наведено Накнаде за боловања 10,3 није наведено Социјална помоћ 156,9 није наведено 108,4 113,6-5,2 Остали трансфери домаћинствима 45,6 није наведено Остали текући расходи 56,3 47,5 8,8 30,3 20,6 9,7 Капитални расходи 1) 139,3 118,0 21,3 34,1 40,1-6,0 Активиране гаранције 3) 39,1 32,0 7,1 39,1 32,0 7,1 Нето буџетске позајмице 3,3 2,4 0,9 2,7 1,8 0,8 ЈАВНИ РАСХОДИ, УКУПНО 1.899, ,2 26, , ,4-26,6 1) Расходи буџета Републике укључују капиталне расходе финансиране из пројектних зајмова јединица које припадају нивоу Републике. 2) Консолидовани биланс државе не укључује трансфере између различитих нивоа власти. 3) Не укључује активиране гаранције ЈП Путеви Србије, које су укључене у отплату страног дуга. * Фискални оквир опште државе за годину (преузет из Фискалне стратегије за годину) ** Закон о буџету Републике за годину, директни буџетски корисници 25

28 ПРИЛОГ 3 ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ ОПШТЕГ НИВОА ДРЖАВЕ 26