Анализа извршења буџета

Transcription

1

2 Анализа извршења буџета Јануар септембар године ФК 4/18 У извештају се анализира извршење прихода и примања и расхода и издатака државе током периода јануар септембар године. Сагледавају се кретања на нивоу опште државе, као и по појединачним нивоима власти. Коришћени су званични и јавно доступни подаци које објављују Министарство финансија и други државни органи Републике Србије. Подацима нису обухваћени индиректни корисници који нису укључени у систем извршења буџета.

3 НАПОМЕНЕ У припреми анализе коришћени су званични подаци које објављују надлежни државни органи. Главни извор података су месечни подаци о извршењу буџета које објављује Министарство финансија (макроекономски и фискални подаци). Наведеним подацима нису обухваћени индиректни корисници који нису укључени у систем извршења буџета. Коришћене су и друге статистичке публикације и извештаји које објављују Министарство финансија, Управа за јавни дуг, Републички завод за статистику, организације обавезног социјалног осигурања и други државни органи. У анализи се сагледавају стање и структура извршења буџета. Прати се динамика извршења у односу на прошлу годину, уз настојање да се, на основу расположивих података, сагледају и објасне евентуалне промене. СПИСАК СКРАЋЕНИЦА АП ЕБРД ЕУР ИБРД ЈП млн млрд ММФ НСЗ ООСО ПДВ ПИО фонд РЗС РФЗО Фонд СОВО аутономна покрајина Европска банка за обнову и развој (енгл. European bank for reconstruction and development) евро Међународна банка за обнову и развој (чланица групације Светске банке) (енгл. International bank for reconstruction and development) јавно предузеће милион милијарда Међународни монетарни фонд Национална служба за запошљавање организација обавезног социјалног осигурања порез на додату вредност Републички завод за пензијско и инвалидско осигурање Републички завод за статистику Републички завод за здравствено осигурање Фонд за социјално осигурање војних осигураника

4 САДРЖАЈ Резиме Фискални резултат Јавни приходи Порески приходи Доприноси Порез на додату вредност Акцизе Порез на доходак грађана Порез на добит Царине Порез на имовину Остали порески приходи Непорески приходи Донације Јавни расходи Текући расходи Социјална помоћ и трансфери Расходи за запослене Куповина робе и услуга Отплата камата Субвенције Остали текући расходи Капитални расходи Активиране гаранције Нето буџетске позајмице Трансфери Приходи по основу трансфера од других нивоа власти Расходи по основу трансфера другим нивоима власти Рачун финансирања Примања Издаци Прилог 1 Табеле Прилог 2 Коришћење текуће буџетске резерве Извори... 34

5 РЕЗИМЕ На нивоу опште државе остварен је суфицит у првих девет месеци Суфицит је остварен у буџетима Републике и локалних самоуправа, док је на нивоу организација обавезног социјалног осигурања и код Путева и Коридора Србије остварен дефицит. Остварени суфицит је нижи у односу на исти период године, јер су расходи порасли више него приходи. Кретања појединих категорија прихода (и неких расхода), условљена су макроекономским кретањима: Повољна кретања на тржишту рада (раст просечне зараде и регистроване запослености и смањење незапослености) утицала су на: Вишу наплату доприноса. Услед тога, мањи износ је трансферисан из буџета Републике организацијама обавезног социјалног осигурања (пре свега ПИО фонду за исплату пензија); Вишу наплату пореза на зараде; Ниже расходе по основу накнада за незапосленост; Раст потрошње, на коме је превасходно базиран раст БДП-а, утицао је на: Вишу наплату ПДВ-а, Вишу наплату акциза, Раст прихода од царина, будући да је раст потрошње и инвестиција довео до повећања увоза робе; Раст цена у односу на прошлу годину је такође утицао на виши износ наплаћеног ПДВ-а. Поред раста потрошње, на вишу наплату акциза су утицали и усклађивање акциза са инфлацијом и повећање акцизе на дуванске производе. Повећање укупних расхода је вођено значајно вишом реализацијом капиталних расхода и повећањем пензија и плата у деловима јавног сектора. Већина других категорија расхода је такође порасла у односу на првих девет месеци 2017, уз ниже извршење расхода у вези са јавним дугом (отплата камата и активиране гаранције) и буџетских позајмица: Нижи расходи за камате су резултат пре свега јачања динара у односу на евро и долар и нижих каматних стопа по којима се задужује Република; Издаци за активиране гаранције су смањени, јер су неки од гарантованих кредита у потпуности отплаћени (укључујући превремену отплату дела обавеза Србијагаса у јануару 2017), као и захваљујући јачању динара у односу на евро и долар; Повећање субвенција је резултат виших субвенција буџета Републике за пољопривреду и за изградњу путева; Расходи за набавку робе и услуга су порасли код готово свих нивоа власти (највише код РФЗО, у буџету Републике и на нивоу општина и градова). 1

6 2

7 1 ФИСКАЛНИ РЕЗУЛТАТ У периоду јануар-септембар остварен је суфицит на нивоу опште државе од 54,3 млрд динара (1,5% БДПа 1 ). Остварени фискални резултат је бољи од планираног 2. Остварени суфицит је нижи него у истом периоду прошле године (када је износио 82,1 млрд), услед тога што су расходи порасли више него приходи (расходи су порасли за 113,9 млрд, а приходи за 86,3 млрд). Расту прихода је у највећој мери допринела виша наплата доприноса, ПДВ а и непореских прихода, док су на страни расхода највише порасли капитални издаци, као и расходи за запослене и за набавку робе и услуга. Фискални резултат (суфицит или дефицит) по нивоима државе: У буџету Републике остварен је суфицит од 49,3 млрд, који је нижи него у првих девет месеци (када је остварен суфицит од 66,6 млрд). Смањење суфицита је последица тога што су расходи више порасли (пре свега услед повећања капиталних расхода) него приходи; На локалном нивоу је остварен суфицит од 13,5 млрд динара. Од тога: суфицит буџета АП Војводине је износио 3,7 млрд, и нижи је него у истом периоду прошле године. Погоршање фискалног резултат буџета АП Војводине резултат вођено је нешто већим растом расхода у односу на приходе (пре свега услед виших осталих текућих расхода и расхода за запослене пре свега зарада у просвети); суфицит буџета градова и општина је, укупно посматрано, износио 9,8 млрд динара и нижи је него у првих девет месеци Смањење суфицита последица је тога што су расходи порасли значајно више него приходи (највише су порасли расходи за робу и услуге); Организације обавезног социјалног осигурања 3 су, укупно посматрано, оствариле дефицит од 5,4 млрд: Посматрано по појединачним ООСО, ПИО фонд је остварио дефицит, НСЗ и РФЗО су остварили суфицит, док је Фонд СОВО имао уравнотежен биланс 4 ; Код већине ООСО фискални резултат је погоршан у односу на првих девет месеци 2017 године, осим код РФЗО (који је у истом периоду прошле године остварио дефицит); По основу јавних прихода и расхода који се односе на ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. остварен је дефицит (од 3,1 млрд динара), који је виши него што је био у истом периоду прошле године. Детаљнији подаци о фискалном резултату по нивоима власти приказани су на Графикону 1, који је дат у наставку текста, и Табели 1, која је дата у Прилогу 1. Графикон 1. ФИСКАЛНИ РЕЗУЛТАТ по нивоима власти Остварени суфицит/дефицит, у млрд динара Јануар септембар Извор података: Министарство финансија 1 Извор: Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину. 2 У Фискалној стратегији се наводи да је првобитно планирано да се у периоду јануар-септембар оствари дефицит од 14,6 млрд. Према процени Министарства финансија, фискални резултат на крају године биће бољи од плана, и очекује се да уместо дефицита буде остварен суфицит (за детаље погледати Табелу 5). 3 Активности организација обавезног социјалног осигурања се, поред прихода и примања (у које су укључени и трансфери из буџета Републике), финансирају и из депозита (неутрошених средстава из ранијих година) које имају на текућим рачунима. 4 Износи суфицита/дефицита појединачних организација обавезног социјалног осигурања у периоду јануар септембар 2018: - Дефицит ПИО фонда износи 7,4 млрд дин, - Суфицит РФЗО износи 0,6 млрд дин, - Суфицит Националне службе за запошљавање износи 1,5 млрд дин, и - Буџет Фонда СОВО је уравнотежен. Извор података: Макроекономски и фискални подаци Мин. финансија. 3

8 2 ЈАВНИ ПРИХОДИ ЈАВНИ ПРИХОДИ су финансијска средства која држава прикупља, како би могла да финансира јавне услуге које пружа и активности које обавља. У извештајима Министарства финансија о извршењу буџета јавни приходи су груписани у следеће категорије: - порески приходи, - непорески приходи и - донације. Консолидовани јавни приходи су током првих девет месеци прикупљени у износу од 1.537,6 млрд. Реализација јавних прихода у односу на годишњи план за је на нивоу од око 76% 5. Најзначајније категорије прихода у периоду јануарсептембар су: Доприноси, који чине 29% консолидованих прихода државе (449,7 млрд) и ПДВ (375,6 млрд, односно 24% консолидованих прихода државе). Детаљи о појединачним категоријама прихода на нивоу опште државе дати су на Графикону 2 и у Табели 2. Буџет Републике укупни приходи су износили 873,7 млрд динара: Реализација прихода Републике током првих девет месеци у односу на план за читаву годину је нешто нижа него реализација прихода у истом периоду прошле године; Најзначајнији приходи буџета Републике су приходи од ПДВ-а (са учешћем од 43%) и приходи од акциза (учешће од 24%); У односу на првих девет месеци приходи Републике су порасли за 39,5 млрд (4,7%). Повећање је остварено највише захваљујући вишој наплати ПДВ-а (за 19,5 млрд) и непореских прихода (за 11,6). Порасли су и готово сви остали приходи, изузев пореза на добит; Графикон 3. ЈАВНИ ПРИХОДИ по нивоима власти Износ, у млрд динара Јануар септембар и године Графикон 2. СТРУКТУРА ЈАВНИХ ПРИХОДА Учешће појединих категорија прихода у консолидованим јавним приходима, у % Јануар септембар Извор података: Министарство финансија Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија У односу на исти период претходне године консолидовани јавни приходи су порасли за 86,3 млрд динара, што представља повећање од 5,9%: Повећање је превасходно резултат више наплате доприноса (за 37,0 млрд), ПДВ а (за 19,5 млрд) и непореских прихода (за 13,3 млрд); Све остале категорије прихода су такође наплаћене у вишем износу него у истом периоду Различити нивои државе прикупљају различите категорије прихода. Посматрано по нивоима државе остварени приходи током првих девет месеци укључују (видети Графикон 3): АП Војводина укупни приходи су износили 47,8 млрд динара: Највећи део прихода буџета АПВ чине трансфери из буџета Републике (65%) (који су највећим делом намењени за запослене у образовању на територији Покрајине); Укупни приходи су порасли за 5,0 млрд (11,8%) у односу на исти период прошле године, пре свега захваљујући вишем приходу од пореза на добит и вишим трансферима из буџета Републике. Сви остали приходи АПВ су такође порасли; Градови и општине укупни приходи су износили 204,8 млрд динара: Најзначајнији су приходи од пореза на доходак грађана (са учешћем од 40%); Укупни приходи градова и општина су порасли за 9,2 млрд (4,6%) у односу на исти период 2017, захваљујући повећању прихода од пореза на доходак грађана; Организације обавезног социјалног осигурања укупни приходи су износили 646,0 млрд динара (структура прихода дата на Графикону 4): 5 Према процени Мин. финансија, реализација јавних прихода до краја године ће бити виша у односу на план. Реализација јавних прихода током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је на сличном нивоу као у истом периоду прошле године. 4

9 Графикон 4. СТРУКТУРА ЈАВНИХ ПРИХОДА ООСО Учешће појединих категорија у укупним приходима, у % Јануар септембар Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија У структури прихода ООСО доминирају доприноси (са учешћем од 70%). Поред доприноса, важан извор прихода ООСО су трансфери од других нивоа власти; међу њима, најзначајнији је трансфер недостајућих средстава из буџета Републике (услед тога што прикупљени доприноси нису довољни за финансирање утврђених активности); Укупни приходи ООСО су порасли за 34,5 млрд (5,6%) у односу на првих девет месеци 2017; Све организације ОСО су оствариле више приходе од доприноса у односу на исти период прошле године, услед чега су укупни трансфери за недостајућа средства из буџета Републике били нижи. Изузетак је РФЗО, код кога је повећање наплате доприноса било праћено вишим трансферима; 2.1 ПОРЕСКИ ПРИХОДИ ПОРЕЗИ су најзначајнији извор јавних прихода. Већина пореза су приход буџета Републике (нпр. порез на додату вредност, акцизе, царине), при чему неки порези представљају приход буџета локалног нивоа власти: - Порез на зараде се слива делом у буџет Републике, делом у буџет АП Војводине, и делом у буџете градова и општина; -Остали порези на доходак грађана (нпр. на приходе од самосталне делатности, од некретнина и др.) и порез на имовину представљају приход искључиво градова и општина; - Порез на добит предузећа представља приход буџета Републике и буџета АП Војводине. Буџету АП Војводине припада 42,7% прихода од пореза на добит који је остварен на територији аутономне покрајине. Преостали износ је приход буџета Републике. Порески приходи су током првих девет месеци наплаћени у износу од 1.341,7 млрд динара. Овај износ представља ¾ укупно планираних пореских прихода у У односу на првих девет месеци порески приходи су порасли за 71,7 млрд (5,6%), захваљујући вишој наплати пре свега доприноса и ПДВ а; сви остали порески приходи су такође порасли (детаљи на Графикону 5). Графикон 5. ПОРЕСКИ ПРИХОДИ Износ, у млрд дин Промена у односу на исти период 2017, у % Јануар септембар ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. укупни јавни приходи су износили 27,9 млрд динара: Највећим делом их чине непорески приходи (путаринe и друге накнаде које прикупља ЈП Путеви Србије 67%), док преостали износ чине трансфери из буџета Републике (33%). Јавни приходи Путева и Коридора су порасли за 1,5 млрд (5,7%) у односу на прошлу годину, захваљујући пре свега повећању прихода од путарина. Извор података: Министарство финансија 6 Процена реализације пореских прихода до краја године је виша од плана. Реализација пореских прихода током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је на сличном нивоу као у истом периоду прошле године. 5

10 2.1.1 Доприноси ДОПРИНОСИ су јавни приходи које прикупљају организације обавезног социјалног осигурања, и наменски користе за финансирање обавезног социјалног осигурања: - доприносима за пензијско и инвалидско осигурање располаже Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд); - доприносима за здравствено осигурање располажу Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) и Фонд за социјално осигурање војних осигураника (Фонд СОВО), и - доприносима за обавезно осигурање за случај незапослености располаже Национална служба за запошљавање. У периоду јануар-септембар прикупљено је доприноса у износу од 449,7 млрд: Реализација у односу на план за читаву годину износи око 75% 7 ; Највећи део односи се на доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, које наплаћује ПИО фонд (314,0 млрд). Наплата доприноса је виша него у истом периоду 2017, и то за 37,0 млрд, што представља повећање од 9,0%: Све организације обавезног социјалног осигурања су наплатиле виши износ доприноса (Графикон 6): Пре свега ПИО фонд (од укупног повећања доприноса, на доприносе за пензијско и инвалидско осигурање се односи 25,7 млрд) и РФЗО (наплата доприноса за здравствено осигурање je била виша за 9,7 млрд); Виша реализација доприноса је остварена захваљујући расту зарада и запослености 8 : Наиме, доприноси се обрачунавају на зараде регистрованих запослених, тако да на висину доприноса утичу број регистрованих запослених лица и висина бруто зарада. Графикон 6. ДОПРИНОСИ По појединим ООСО, у млрд дин Повећање у односу на исти период 2017, у % Јануар септембар Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија Порез на додату вредност ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ је порез који се обрачунава на потрошњу, и то на промет добара и услуга и на увоз добара. Представља приход буџета Републике. Приходи од ПДВ-а су у првих девет месеци износили 375,6 млрд. Овај износ представља око 75% укупно планираних прихода од ПДВ-а за читаву годину 9. Треба напоменути да наведени износ не показује укупну наплату ПДВ-а, већ нето наплату (која представља укупно (бруто) наплаћен ПДВ умањен за повраћаје ПДВ-а) 10. Приходи од ПДВ-а су виши него у првих девет месеци (за 19,5 млрд, односно 5,5%): На повећање прихода од ПДВ-а утицала су макроекономска кретања. Наиме, услед раста потрошње, као и благог повећања цена, порасла је укупна вредност робе и услуга на које се обрачунава ПДВ 11 ; Када је реч о ефикасности наплате ПДВ-а, она је задржана на нивоу из претходне године 12 ; 7 Процена реализације доприноса до краја године је виша од плана. Реализација доприноса током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је на сличном нивоу као у истом периоду прошле године. 8 У периоду јануар септембар просечна бруто зарада је номинално порасла за 5,7% у односу на исти период Регистрована запосленост је у свим кварталима била виша него у одговарајућим кварталима прошле године, и то током првог квартала за 3,3% (односно за готово 68 хиљ. лица), током другог квартала за 3,2% (65 хиљ. лица), и током трећег квартала за 3,3% (преко 69 хиљ. лица). Извор: Републички завод за статистику. 9 Процена реализације прихода од ПДВ-а до краја године је виша од плана. Реализација прихода од ПДВ-а током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је на сличном нивоу као у истом периоду прошле године. 10 Приходи од ПДВ-а су у табелама које објављује Мин. финансија рашчлањени на приходе од ПДВ-а у земљи и приходе од ПДВ-а из увоза. Ове две позиције се обрачунавају на следећи начин: - приходи од ПДВ-а у земљи приказују укупан износ ПДВ-а наплаћеног на домаћу робу и услуге, који је умањен за све повраћаје ПДВ-а; - приходи од ПДВ-а из увоза обухватају укупан ПДВ који је наплаћен на робу из увоза, без икаквих умањења. Због оваквог начина обрачуна, приходи од ПДВ-а из увоза приказани у табелама Мин. финансија су виши од прихода од ПДВ-а у земљи. 11 Подаци о кретању БДП-а показују да је укупна потрошња током прва три квартала реално порасла за 3,3% у односу на исти период Када је реч о личној потрошњи, њен раст је вођен превасходно побољшањима на тржишту рада (раст запослености и зарада) и повољнијим условима кредитирања од стране банака. Цене су, такође, благо порасле у односу на првих девет месеци прошле године, тако да је међугодишња инфлација, мерена индексом потрошачких цена, износила 1,9%. При томе, цене неких производа са значајнијим учешћем у потрошачкој корпи су порасле више од просека (нпр. електрична енергија, воће и поврће, дуван, чврста горива). Извори: Републички завод за статистику и прорачун ПБК. 12 Извор: Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину. 6

11 Повећање прихода од ПДВ-а је пре свега у вези са повећањем бруто наплате ПДВ-а из увоза (услед раста увоза робе) 13 ; Бруто наплата домаћег ПДВ-а је такође порасла 14, али је убрзање динамике исплате повраћаја (као резултат раста ефикасности и боље контроле) 15 утицало на то да нето наплата домаћег ПДВ-а буде нижа него у истом периоду прошле године; У Фискалној стратегији се наводи да се у структури потрошње повећава учешће производа на које се примењује општа стопа ПВД-а (од 20%), што је такође утицало на вишу наплату Акцизе АКЦИЗЕ су порези који се обрачунавају по јединици мере одређених производа. Представљају приход буџета Републике и обрачунавају се на следеће производе: - деривати нафте, - биогорива и биотечности, - алкохолна пића, - кафа, - дуванске прерађевине, - течности за пуњење електронских цигарета и - електрична енергија за крајњу потрошњу. 1) 1) Акциза на електричну енергију се не обрачунава по јединици мере, већ као проценат вредности остварене потрошње. Извор: Закон о акцизама Приходи од акциза су у периоду јануар-септембар износили 210,6 млрд: Реализација у односу на годишњи план износи готово 74% 16 ; Више од половине прихода од акциза односи се на нафтне деривате (видети Графикон 7) 17. Приходи од акциза су порасли у односу на првих девет месеци прошле године, и то за 2,3 млрд (1,1%): Посматрано по појединим врстама акциза, повећању укупне наплате највише су допринеле акцизе на нафтне деривате (порасле за 3,7 млрд); Насупрот томе, наплата акциза на дуванске прерађевине је нижа (за 1,9 млрд); Наплата акциза на остале акцизне производе је незнатно порасла; На повећање или смањење прихода од акциза утичу различити фактори, као што су: Потрошња уколико се повећава (или смањује) потрошња неког акцизног производа, повећаће се (или смањити) прикупљени приходи од акцизе; Износи акциза на поједине производе се на почетку сваке године усклађују са стопом инфлације, што утиче на раст прихода од акциза 18 ; У случају цигарета два пута годишње се врши редовно законско усклађивање износа акциза, што утиче и на прикупљене приходе од акцизе 19 ; Поскупљење електричне енергије за крајњу потрошњу од 1. октобра такође утиче на износ прикупљених акциза на електричну енергију. Графикон 7. СТРУКТУРА ПРИХОДА ОД АКЦИЗА Износ, у млрд динара Јануар септембар Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија 13 Бруто наплата ПДВ-а из увоза је током првих девет месеци износила 311,5 млрд динара, и порасла је за 10,8% у односу на исти период Наведено повећање је резултат раста увоза робе: у периоду јануар-септембар увезено је робе у вредности од 15,9 млрд евра, што је за 12,8% више у односу на исти период претходне године. Извори: Републички завод за статистику и Мин. финансија. 14 Подаци о бруто наплати ПДВ-а на домаћу робу и услуге се не објављују у месечним извештајима Мин. финансија, али се у презентацији Министарства може уочити да је наплата домаћег ПДВ-а у првих девет месеци била виша у односу на одговарајуће месеце године. Погледати: Мин. финансија - Текућа макроекономска кретања , стр Извор: Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину. 16 Процена реализације прихода од акциза до краја године је у складу са планом. Реализација прихода од акциза током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је на сличном нивоу као у истом периоду прошле године. 17 Остале акцизе обухватају акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу (13,1 млрд током првих девет месеци 2018), на алкохолна пића (10,4 млрд) и на кафу (2,2 млрд). Извор: Макроекономски и фискални подаци Мин. финансија Текућа макроекономска кретања , стр Ове године усклађивање акцизе на нафтне деривате, алкохолна пића, кафу и поједине дуванске прерађевине са годишњим индексом потрошачких цена у години је почело да се примењује од 17. марта. За више детаља видети Закон о акцизама и релевантне одлуке о усклађивању динарских износа акцизе. 19 Усклађени износ акцизе на цигарете који се примењује у периоду од 1. јануара до 30. јуна је за 3 динара, а у периоду од 1. јула до 31. децембра за 3,69 динара виши од износа који су се примењивали у одговарајућим периодима За детаље видети Закон о акцизама. 20 Цена електричне енергије за крајњу потрошњу је од 1. октобра повећана у просеку за око 2%. За више детаља погледати Одлуку о регулисаној цени електричне енергије за гарантовано снабдевање, Сл. гл. РС бр. 81/17. 7

12 Порез на доходак грађана ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ГРАЂАНА је порез који плаћају физичка лица на доходак који остварују. Закон о порезу на доходак грађана разликује: - порез на зараде, - порез на приходе од самосталне делатности (нпр. паушално опорезивање прихода предузетничких радњи), - порез на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине (нпр. приходи које остварују аутори књижевних и музичких дела, приходи од патената и др.), - порез на приходе од капитала (нпр. приходи од камата или дивиденди), - порез на приходе од непокретности (нпр. издавање у закуп станова или пословног простора), - порез на капиталне добитке (нпр. приликом продаје непокретности, капитални добитак је разлика између цене по којој је некретнина купљена и цене по којој је продата) и - порез на остале приходе (нпр. давање у закуп опреме, добици од игара на срећу, приходи спортиста и др.). Порез на доходак представља приход буџета Републике и локалног нивоа власти. Приходи од пореза на доходак грађана су током првих девет месеци наплаћени у износу од 129,0 млрд: Реализација током првих девет месеци у односу на план за читаву годину износи 76% 21 ; Највећи део ових прихода потиче од пореза на зараде (94,0 млрд). У односу на исти период прошле године, приходи од пореза на доходак су виши за 7,4 млрд динара (6,1%) Порез на зараде Порез на зараде је најзначајнији порез на доходак грађана. Око ¾ прихода од пореза на зараде припада буџетима градова и општина, и представља њихов најзначајнији приход, док се остатак слива у буџете Републике и АП Војводине 22. Порез на зараде је током првих девет месеци наплаћен у износу од 94,0 млрд динара: Највећим делом је припао буџетима градова и општина (66,9 млрд). Током посматраног периода, приходи од пореза на зараде су чинили трећину укупних прихода општина и градова. У односу на исти период 2017, приходи од пореза на зараде су незнатно виши (за 4,2 млрд, односно за 4,7%): До повећања ових прихода је дошло захваљујући расту зарада и регистроване запослености 23 : При томе, повољан ефекат раста запослености и зарада на наплату овог пореза је једним делом неутралисан повећањем неопорезивог дела зараде крајем године; Повећање је остварено код свих нивоа власти који остварују приходе по основу овог пореза, а највише на нивоу општина и градова Остали порези на доходак Осталим порезима на доходак обухваћени су сви остали порези на доходак, изузев пореза на зараде (нпр. паушално опорезивање предузетничких радњи, порези на приходе од ауторских права, приходе од камата итд.). Представљају приходе буџета Републике и буџета градова и општина. У првих девет месеци достигли су 35,0 млрд, и виши су у односу на исти период прошле године за 3,1 млрд, односно 9,8% (у највећој мери се односи на ниво општина и градова, где је остварено повећање од 2,0 млрд) Порез на добит ПОРЕЗ НА ДОБИТ је порез који се наплаћује на добит коју остварују правна лица. Представља приход буџета Републике и буџета АП Војводине. Законом о буџету Републике Србије за прописано је да буџету АП Војводине припада 42,7% пореза на добит правних лица оствареног на територији Покрајине, док преостали износ представља приход буџета Републике. Приходи од пореза на добит наплаћени у првих девет месеци износили су 90,4 млрд динара: Реализација у односу на план за читаву годину износи 94% 24 ; Више од 90% прихода од пореза на добит, односно 82,0 млрд динара, припало је буџету Републике, док је Буџету АП Војводине припало 8,4 млрд динара. Приходи од пореза на добит су нешто виши него у истом периоду прошле године за 0,9 млрд, односно за 1,0%: При томе, наплата на нивоу АПВ је значајно повећана (за 1,6 млрд, односно за 23%) 25, али је наплата која се односи на буџет Републике смањена (за 0,7 млрд). 21 Процена реализације прихода од пореза на доходак до краја године је виша од плана. Реализација прихода од пореза на доходак током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је нешто виша него у истом периоду прошле године. 22 Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је да општинама припада 74% прикупљених прихода од пореза на зараде који се плаћа према пребивалишту запосленога, а градовима 77% (изузев града Београда, коме припада 66% ових прихода); док, према Закону о буџету Републике Србије за годину, АП Војводини припада 18% од пореза на зараде оствареног на територији Покрајине. 23 У периоду јануар септембар просечна бруто зарада је номинално порасла за 5,7% у односу на исти период Регистрована запосленост је у свим кварталима била виша него у одговарајућим кварталима прошле године, и то током првог квартала за 3,3% (односно за готово 68 хиљ. лица), током другог квартала за 3,2% (65 хиљ. лица), и током трећег квартала за 3,3% (преко 69 хиљ. лица). Извор: Републички завод за статистику. 24 Процена реализације прихода од пореза на добит до краја године је виша од плана. Реализација пореских прихода током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је нешто нижа него у истом периоду прошле године. 25 Укупна добит привредних друштава у Србији (пре опорезивања) у виша је за 29,4% у односу на Посматрано по регионима, управо је у Војводини остварено највеће повећање добити за 58,7%. Извор: Агенција за привредне регистре. 8

13 2.1.6 Царине ЦАРИНА Чине је царинске и друге дажбине са истим дејством које се плаћају приликом увоза робе. Представља приход буџета Републике. Током првих девет месеци прикупљено је 31,3 млрд динара прихода по основу царина. Реализација у односу на годишњи план износи 73% 26. У односу на исти период приходи од царина су виши за 2,4 млрд (8,3%). Наведено повећање је резултат раста увоза Порез на имовину ПОРЕЗИ НА ИМОВИНУ Закон о порезима на имовину утврђује неколико врста пореских прихода: - порез на имовину (односи се на непокретности), - порез на наслеђе и поклон и - порез на пренос апсолутних права. Представљају приходе буџета градова и општина. При томе, порез на имовину представља изворни приход градова и општина, и скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуку о висини стопе пореза на имовину; насупрот томе, приходи од пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права представљају уступљене приходе. Током првих девет месеци општине и градови су прикупили приходе од пореза на имовину у укупном износу од 34,7 млрд динара. У односу на исти период прошле године остварено је повећање од 1,2 млрд (3,5%) Остали порески приходи Остали порески приходи укључују, пре свега, порезе на употребу, држање и ношење добара. Представљају приходе буџета Републике и буџета општина и градова, а, у мањој мери, и буџета АП Војводине. Током првих девет месеци прикупљени су у износу од 20,4 млрд: Највећи део је прикупљен на нивоу градова и општина (11,4 млрд) и Републике (8,9 млрд). Порасли су за 1,1 млрд (5,4%) у односу на исти период прошле године. 2.2 НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ обухватају (према Закону о буџетском систему): - таксе за пружање јавних услуга (нпр. такса за јавни медијски сервис, судска такса, републичке административне таксе, комуналне таксе итд.); - накнаде за коришћење јавних добара (нпр. за загађење животне средине, за обављање угоститељске делатности у заштићеном подручју, за уловљену дивљач итд.); - казне због кршења уговорних или законских одредби; - приходе настале употребом јавних средстава, као што су приходи од камата, од давања у закуп или на коришћење покретности и непокретности, од концесионих накнада и други приходи предвиђени Законом о буџетском систему. Непорески приходи који се реализују релативно устаљеном и предвидивом динамиком називају се редовним пореским приходима (нпр. таксе, казне, накнаде, приходи од закупа и др.). Насупрот томе, у ванредне непореске приходе сврставају се углавном једнократни приходи, чије остварење је понекад неизвесно по питању износа и времена уплате. Овде пре свега спада уплата дела добити јавних предузећа и других ентитета, као и приход од смањења зарада у јавном сектору *. * Приходи од смањења зарада у јавном сектору односе се на обавезу одређених корисника јавних средстава да у буџет Републике уплаћују разлику између износа обрачунатих зарада применом умањене и применом неумањене основице. Непорески приходи су у првих девет месеци прикупљени у износу од 190,2 млрд динара 28. Реализација у односу на годишњи план за износи око 85% 29 ; Највећи део непореских прихода односи се на буџет Републике (117,8 млрд): Редовни непорески приходи су износили 60,2 млрд. Претежно их чине приходи од продаје добара и услуга (16,8 млрд), а значајни износи су прикупљени и по основу такси (11,8 млрд) и прихода од имовине (10,1 млрд); Ванредни непорески приходи су износили 55,9 млрд. Од тога, највећи износ је остварен по основу дивиденде и добити које се уплаћују у буџет (21,6 млрд). Значајни износи су остварени и по основу 26 Процена реализације прихода од царина до краја године је да ће бити на нивоу плана. Реализација прихода од царина током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је на сличном нивоу као у истом периоду прошле године. 27 Према подацима Републичког завода за статистику, увоз робе је током првих девет месеци износио 15,9 млрд евра, и у односу на исти период порастао је за 12,8%. Стопа наплате царинских прихода је нижа од стопе раста увоза, јер је, према објашњењу из Фискалне стратегије за годину, порастао увоз робе на коју се, у складу са преференцијалним трговинским споразумима, не наплаћују царинске дажбине. 28 Износ остварених непореских прихода, које објављује Мин. финансија, не обухвата непореске приходе које су остварили индиректни корисници буџета Републике који нису укључени у систем извршења буџета. 29 Процена реализације непореских прихода до краја године је значајно виша од плана. Реализација непореских прихода током првих девет месеци у односу на процену реализације до краја године је незнатно виша него у истом периоду прошле године. 9

14 осталих ванредних прихода (18,4 млрд) 30 и прихода од смањења зарада у јавном сектору 31 (15,8 млрд); 32 Непорески приходи индиректних корисника који су укључени у систем извршења буџета Републике износе 1,7 млрд, и доминантно се односе на продају добара и услуга; Значајан износ непореских прихода остварен је на нивоу градова и општина (42,6 млрд), као и ЈП Путеви Србије (18,7 млрд, углавном по основу наплате путарине). Графикон 8. НЕПОРЕСКИ ПРИХОДИ по нивоима власти Износ, у млрд динара Промена у односу на исти период 2017, у % Јануар септембар Значајно процентуално повећање непореских прихода буџета АПВ (за 0,9 млрд, односно за чак 30%) је у највећој мери резултат значајно више наплате накнада за одводњавање од физичких лица и прихода по основу давања у закуп пољопривредног земљишта или објеката у државној својини 33 ; Порасли су и непорески приходи ЈП Путеви Србије (за 1,2 млрд), које пре свега чине приходи од путарине: На повећање непореских прихода Путева утицао је већи промет возила на аутопутевима, као и почетак наплате путарине на деоници Ниш Димитровград (од 1. јануара 2018); Насупрот томе, укупни непорески приходи градова и општина су незнатно смањени (за 0,4 млрд, односно 0,9%). 2.3 ДОНАЦИЈЕ ДОНАЦИЈЕ су бесповратни приходи, који се по правилу примају за тачно утврђене намене. Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија У односу на исти период укупни непорески приходи су виши за 13,3 млрд, односно 7,5%: Повећање је у највећој мери резултат виших непореских прихода буџета Републике (порасли су за 11,6 млрд): Највише су порасли остали ванредни приходи, а међу њима највише приходи по основу премије за емитовање државних хартија од вредности; Поред тога, раст непореских прихода Републике је резултат и виших прихода од такси и од имовине, као и укључивања прихода од продаје добара и услуга појединих индиректних корисника у систем извршења буџета Републике; С друге стране, међу непореским приходима Републике значајније су смањени приливи по основу добити и дивиденди буџета, као и по основу продаје добара и услуга. У периоду јануар-септембар донације су прикупљене у износу од 5,7 млрд динара. Забележено је значајно повећање у односу на исти период претходне године за 1,4 млрд (31,3%). Највећи део донација је припао буџету Републике, и то 4,8 млрд (што је за готово 50% више у односу на исти период прошле године) Од овог износа, 9,2 млрд је остварено по основу премије за емитовање државних хартија од вредност. Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 31 Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (Сл. гл. РС бр. 116/14) утврђује обавезу да одређени корисници јавних средстава (корисници буџетских средстава локалне власти, јавна предузећа, јавне агенције, правна лица над којима држава има више од 50% власништва и др.) на рачун за уплату јавних прихода Републике Србије уплате разлику између укупног износа обрачунатих плата применом основице која није умањена и износа обрачунатих плата применом умањене основице. 32 Према извештају Фискалног савета, током првих девет месеци било је значајних уплата добити од стране јавних предузећа: готово 13 млрд ЕПС (по основу дела добити за године ), готово 6 млрд Телеком, као и 2 млрд НИС. Такође, приходована је 1 млрд по основу уплате Агенције за осигурање депозита. 33 Извор: прорачун ПБК на основу података Покрајинске владе. 34 Када је реч о осталим нивоима власти, током првих девет месеци приходи од донација су остварени и на нивоу општина и градова (укупно 0,8 млрд),и код Националне службе за запошљавање и Путева и Коридора (по мање од 0,1 млрд). 10

15 3 ЈАВНИ РАСХОДИ ЈАВНИ РАСХОДИ су финансијска средства која држава троши на утврђене намене. У извештајима Министарства финансија о извршењу буџета разликују се следеће групе јавних расхода: - текући расходи, који се користе за финансирање текућих активности (нпр. плате запослених, куповина канцеларијског материјала, трошкови електричне енергије и грејања, отплата камата и др.) и - капитални расходи, који су намењени за финансирање капиталних пројеката; - у циљу побољшања транспарентности, из рачуна финансирања се издвајају издаци за активиране гаранције и нето буџетске позајмице и такође приказују у оквиру расхода државе. Консолидовани јавни расходи државе су током првих девет месеци достигли 1.483,3 млрд. Најзначајније категорије расхода су: Социјална помоћ и трансфери (544,9 млрд), који чине 37% консолидованих расхода државе. Највећи део ових расхода односи се на пензије (388,4 млрд) 35 и Расходе за запослене (349,2 млрд, односно готово 1/4 консолидованих расхода државе), који се пре свега односе на зараде запослених. Детаљи о појединачним категоријама расхода на нивоу опште државе дати су на Графикону 9 и у Табели 3. Графикон 9. СТРУКТУРА ЈАВНИХ РАСХОДА Учешће појединих категорија расхода у консолидованим јавним расходима, у % Јануар септембар Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија У односу на исти период прошле године консолидовани јавни расходи су виши за 114,1 млрд, што представља повећање од 8,3%: 36 Повећање консолидованих јавних расхода је у највећој мери резултат повећања капиталних расхода (порасли за 45,3 млрд), расхода за запослене (виши су за 32,2 млрд) и за куповину робе и услуга (порасли за 28,8 млрд); поред тога, значајније су порасла и социјална давања; С друге стране, смањени су расходи за отплату камате (за 9,1 млрд), за активиране гаранције (за 5,1 млрд) и за буџетске позајмице (за 4,3 млрд). Расходи по нивоима државе током првих девет месеци године (видети Графикон 10): Графикон 10. ЈАВНИ РАСХОДИ по нивоима власти Износ, у млрд динара Јануар јун и године Извор података: Министарство финансија Буџет Републике укупни расходи су износили 824,5 млрд динара: Две категорије расхода чине готово половину укупних расхода Републике: трансфери другим нивоима власти (пре свега ПИО фонду за исплату пензија) и расходи за запослене; Расходи буџета Републике су виши за 56,9 млрд (7,4%) него у истом периоду прошле године, и то пре свега захваљујући расту капиталних расхода; уз њих, значајно су порасли и расходи за запослене; АП Војводина укупни расходи су износили 44,1 млрд динара: Преовлађују расходи за запослене (са учешћем од 57%), који се већим делом односе на исплату зарада запосленима у образовању на територији АПВ 37 ; Укупни расходи буџета АПВ су за 5,5 млрд (14,3%) виши у односу на исти период 2017, услед повећања расхода за запослене и осталих текућих расхода; Градови и општине укупни расходи су износили 194,9 млрд динара: Најзначајнији су расходи за набавку робе и услуга, за запослене и за социјалну помоћ ове три категорије заједно чине готово ¾ укупних расхода градова и општина; 35 Поред пензија, социјална помоћ и трансфери обухватају и социјалну помоћ, накнаде за незапосленост и за боловање, и друге трансфере које домаћинствима исплаћују организације обавезног социјалног осигурања. 36 Према процени Министарства финансија, извршење расхода до краја биће незнатно више од плана: при томе, очекује се да капитални расходи и расходи за набавку робе и услуга највише порасту у односу на план, док ће се расходи за отплату камате највише смањити у односу на план. За више детаља погледати Табелу Расходи за запослене у образовању на територији АП Војводина се исплаћују из буџета Покрајине, а средства за исплату ових расхода потичу од наменског трансфера из буџета Републике. За више детаља погледати Закон о буџету Републике Србије за годину. 11

16 Укупни расходи градова и општина су виши за 14,7 млрд (8,2%) у односу на исти период 2017, превасходно услед раста расхода за куповину робе и услуга, капиталних расхода и расхода за запослене; Организације обавезног социјалног осигурања укупни расходи су износили 651,4 млрд, и порасли су за 37,4 млрд (6,1%) у односу на исти период прошле године. Јавни расходи ООСО, пре свега, односе се на остваривање права из обавезног социјалног осигурања за које су појединачне организације надлежне: ПИО фонд пре свега исплаћује пензије; РФЗО финансира остваривање права из обавезног здравственог осигурања (и то зараде запослених и трошкове здравствених установа); НСЗ пре свега исплаћује накнаду за незапосленост и подстицаје за запошљавање; Фонд СОВО финансира остваривање права из обавезног здравственог осигурања и трошкове за становање војних осигураника 38 ; ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. укупни јавни расходи су износили 31,0 млрд динара: Обухватају пре свега набавку робе и услуга и капиталне расходе у вези са изградњом и одржавањем путева; Порасли су за 2,9 млрд (10,4%) у односу на исти период прошле године. 3.1 ТЕКУЋИ РАСХОДИ Текући расходи су у периоду јануар-септембар достигли 1.339,0 млрд динара. У односу на исти период прошле године порасли су за 78,2 млрд (6,2%), највише услед раста расхода за запослене и за куповину робе и услуга (видети Графикон 11). Графикон 11. ТЕКУЋИ РАСХОДИ Износ, у млрд динара Промена у односу на исти период 2017, у % Јануар септембар Извор података: Министарство финансија Социјална помоћ и трансфери СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ И СОЦИЈАЛНИ ТРАНСФЕРИ Обухваћени су расходи у вези са остваривањем права из социјалног осигурања и по основу социјалне помоћи. Чине највећи део расхода државе, а међу њима најзначајнији износ се издваја за исплату пензија. Највећим делом се реализују преко организација обавезног социјалног осигурања (нпр. исплата пензија, накнада за боловање, за незапосленост и др.). Поред тога, обухваћени су програми социјалне помоћи који се финансирају из буџета Републике (пре свега са раздела Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања) и из буџета локалног нивоа власти Пензије Пензије исплаћује Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд). Оне представљају, појединачно посматрано, највећи расход државе. Током првих девет месеци расходи за пензије су износили 388,4 млрд: Расходи за пензије представљају највећу појединачну ставку међу расходима, и чине 26% укупних јавних расхода; Порасли су у односу на исти период прошле године за 16,8 млрд (за 4,5%), услед повећања пензија за 5% у децембру : Процентуално повећање расхода за пензије је нешто ниже од 5%, за колико су појединачне пензије повећане, услед незнатног смањења броја корисника пензија У табелама Мин. финансија расходи за остваривање права из обавезног здравственог осигурања које исплаћује Фонд СОВО су обухваћени на позицији куповина робе и услуга, док су трошкови становања војних осигураника приказани на позицији трансфери домаћинствима. 39 Пензије су повећане за 5% почев од пензије исплаћене за децембар 2017, на основу допуна Закона о буџетском систему (из децембра 2017). 40 Број корисника пензија је током првих девет месеци у просеку био нижи за око 4,3 хиљаде лица (0,3%) у односу на исти период прошле године. Извор: прорачун ПБК на основу података ПИО фонда. 12

17 Накнаде незапосленим лицима Накнаде незапосленим лицима исплаћује Национална служба за запошљавање, и обухваћене су две врсте накнада: накнада за случај незапослености и привремена накнада запослених са територије Косова и Метохије. Накнаде незапосленим лицима у првих девет месеци исплаћене су у укупном износу од 6,8 млрд динара: Исплаћени износ је незнатно нижи (за 0,2 млрд, односно за 2,6%) у односу на исти период прошле године: Наведено смањење је пре свега резултат незнатног смањења броја незапослених лица који су корисници накнада за незапосленост Накнаде за боловања Накнаде за боловања исплаћује Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО). Током прва три квартала исплаћене су у износу од 10,0 млрд, и више су него у истом периоду за 1,4 млрд (15,8%) Социјална помоћ Социјална помоћ обухвата социјална давања која се исплаћују из буџета Републике и буџета локалног нивоа власти (АП Војводине и градова и општина). Обухватају расходе за исплату дечијег додатка, родитељског додатка, новчану социјалну помоћ, рад хранитеља и др. Расходи по основу социјалне помоћи су у периоду јануар септембар достигли 116,3 млрд динара: Претежно се финансирају из буџета Републике (81,7 млрд), од тога: 41,2 млрд за дечју заштиту 42 ; 22,9 млрд за социјалну заштиту 43 ; 9,3 млрд за борачко-инвалидску заштиту 44 ; 4,7 млрд за ученички и студентски стандард 45 ; 1,0 млрд за спортске стипендије, признања и награде за постигнуте резултате 46 ; 0,7 Транзициони фонд (из кога се финансирају социјални програми за решавање вишка запослених); 0,5 млрд за избегла и расељена лица; 0,4 млрд за Фонд за младе таленте; 1,0 млрд за осталу социјалну заштиту из буџета Републике 47 ; Укупни расходи за социјалну помоћ су виши за 2,3 млрд (2,0%) него у истом периоду Остали трансфери домаћинствима Остали трансфери домаћинствима обухватају различита плаћања домаћинствима од стране организација обавезног социјалног осигурања. На пример, ПИО фонд, између осталог, исплаћује негу и помоћ за пензионере и погребне трошкове за пензионере, док Национална служба за запошљавање исплаћује средства за мере активне политике запошљавања, за новчану накнаду незапосленима којима остаје мање од пет година до остваривања права на пензију и др. Остали трансфери домаћинствима су у првих девет месеци достигли 23,5 млрд динара: Највећи део ових расхода је исплаћен од стране ПИО фонда (17,0 млрд), пре свега по основу накнаде за помоћ и негу другог лица; Смањени су у односу на исти период прошле године за 1,4 млрд (5,7%): Наведено смањење је пре свега резултат мањих исплата од стране ПИО фонда. 41 У периоду јануар-септембар године у просеку 37,7 хиљада лица месечно су били корисници новчане накнаде за незапосленост, што је за 0,5% ниже него током истог периода прошле године. Извор: прорачун ПБК на основу података НСЗ. 42 Расходи за дечју заштиту из буџета Републике обухватају: накнаду зараде за време породиљског одсуства, за време одсуства ради неге детета и ради посебне неге; родитељски додатак; дечији додатак; накнаде трошкова боравка у предшколским установама за децу са сметњама у развоју и децу без родитељског старања. Извори: Образложење Предлога закона о буџету Републике Србије за годину и Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 43 Од укупних расхода за социјалну заштиту, на остваривање различитих права корисника социјалне заштите (којим се финансирају утврђена права на новчану социјалну помоћ, додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак, посебну новчану накнаду и помоћ за оспособљавање за рад) утрошено је 19,5 млрд, на подршку рада хранитеља 1,8 млрд, и на обављање делатности установа социјалне заштите 1,6 млрд. Извори: Образложење Предлога закона о буџету Републике Србије за годину и Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 44 Расходи за борачко-инвалидску заштиту из буџета Републике обухватају личне и породичне инвалиднине, додатке за негу и помоћ, ортопедске додатке и помагала, борачке додатке, бесплатне и повлашћене вожње и др. Извори: Образложење Предлога закона о буџету РС за годину и Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 45 Ова средства се у највећој мери односе на финансирање смештаја у студентским и ученичким домовима и на исплату стипендија и других облика индивидуалне помоћи студентима и ученицима. 46 Од наведеног износа, 0,6 млрд је исплаћено на име националних признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта, док је на новчане награде за врхунске спортске резултате и на стипендирање врхунских спортиста утрошено по нешто више од 0,2 млрд динара. Извор: Мин. омладине и спорта. 47 Остала социјална заштита из буџета Републике предвиђено је да обухвата давања у вези са правима запослених у случају стечаја послодавца, национална признања за врхунски допринос култури, академијске награде САНУ, социјална давања која се односе на лица лишена слободе, као и различита давања са раздела Мин. одбране, Мин. просвете, науке и технолошког развоја, и других буџетских корисника. Извор: Закон о буџету Републике Србије за годину. 13

18 3.1.2 Расходи за запослене РАСХОДИ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ обухватају: - зараде, - доприносе на терет послодавца, - накнаде у натури (нпр. маркица за превоз, паркирање, и сл.), - социјална давања (нпр. накнаде за боловање преко 30 дана, породиљско боловање, отпремнине, помоћ за лечење), - накнаде трошкова за запослене (накнада за превоз која се даје у новцу, за трошкове смештаја изабраних лица и др), - награде запосленима и остали посебни расходи (бонуси, јубиларне награде, накнаде члановима комисија и сл.) и - посланичке и судијске додатке. Расходи за запослене на нивоу опште државе су у периоду јануар-септембар износили 349,2 млрд динара: Више од половине укупних расхода за запослене је исплаћено из буџета Републике (192,0 млрд); Значајан износ исплаћен је од стране РФЗО (86,5 млрд), и односи се на зараде запослениx у здравству; У оквиру буџета АП Војводине расходи за запослене чине најзначајнију категорију расхода (са учешћем од 57%), и највећим делом односе се на зараде запослених у образовању на територији Покрајине. Графикон 12. РАСХОДИ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ по нивоима власти Износ, у млрд динара И промена у односу на исти период 2017, у % Јануар септембар У односу на исти период прошле године укупни расходи за запослене су порасли за 32,2 млрд, што представља повећање од 10,1%: Виши расходи за запослене су у највећој мери последица повећања зарада (и припадајућих доприноса) у деловима јавног сектора у децембру , као и повећања минималне цене рада 49 ; Расходи за запослене су порасли код готово свих нивоа власти, највише расходи који се односе на буџет Републике (за 15,2 млрд) и на РФЗО (за 11,3 млрд): Повећање расхода за запослене од стране буџета Републике, РФЗО и буџета АПВ (за запослене у образовању) највећим делом је резултат повећања зарада у деловима јавног сектора; У случају РФЗО, повећање расхода за запослене је једним делом последица тога што је други део децембарске зараде (са повећањем) исплаћен у јануару за разлику од претходне године, када је исплата другог дела децембарске плате извршена у децембру Уз то, у јануару исплаћена је и разлика од 3% зараде за децембар једном броју запослених у здравству; Уочава се да су процентуално значајно порасли и расходи за запослене Путева и Коридора (за 11,2%) 50 и на нивоу градова и општина (за 10,0%) Куповина робе и услуга РАСХОДИ ЗА КУПОВИНУ РОБЕ И УСЛУГА обухватају: - сталне трошкове (енергија, комуналне услуге, телефон, закуп, банкарске услуге и сл.), - трошкове путовања, - услуге по уговору (ангажовање лица по основу уговора о делу, о привременим и повременим пословима и сл.), - специјализоване услуге (нпр. медицинске услуге, услуге образовања, пољопривредне услуге, као и пројекти Министарства науке у складу са Законом о научноистраживачкој делатности), - текуће поправке и одржавање и - набавку материјала. Извор података: Министарство финансија Расходи за куповину робе и услуга су током првих девет месеци године достигли 234,1 млрд динара: 48 Допунама Закона о буџетском систему из децембра повећане су плате запослених у појединим деловима јавног сектора почев од зараде за децембар 2017, и то: - Мин. унутрашњих послова, БИА, Мин. одбране, Пореска управа, Управа царина, заводи за извршење кривичних санкција, установе основног и средњег образовања, установе ученичког и студентског стандарда, установе социјалне заштите, здравствене установе, установе културе, и за државне службенике и намештенике у судовима и тужилаштвима који су основани у складу са Законом о уређењу судова и Законом о јавном тужилаштву (осим државних службеника и намештеника у јавним тужилаштвима посебне надлежности16) повећање за 10%, - Народна скупштина, Председник Републике, Председник Владе и потпредседници Владе; судије, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца; државни службеници и намештеници који нису обухваћени повећањем од 10%; високошколске установе и истраживачи (осим истраживача који имају радни однос заснован на факултету) и помоћно особље у научно-истраживачкој делатности; остале јавне службе, изузев организација за обавезно социјално осигурање повећање за 5%. Наведене допуне су почеле да се примењују од плате за децембар Извор: Закон о буџетском систему, члан 27е, ст Минимална цена рада у години без пореза и доприноса износи 143,00 динара по радном часу, што је за 13 динара више од минималне цене рада која је важила у периоду јануар-децембар Видети: Одлука о минималној цени рада за годину, Сл. гл. РС бр. 88/ Наведено повећање једним делом може да буде у вези са променом броја запослених у Путевима Србије. Иако је на крају септембра број запослених био за 2,2% виши него годину дана раније, подаци за прва два квартала показују да је број запослених био значајније виши него у истом периоду (на крају јуна за око 10% виши). Извор: прорачун ПБК на основу извештаја Путева Србије. 14

19 Више од трећине укупних расхода за куповину робе и услуга остварио је РФЗО (83,3 млрд), и односе се на трошкове здравствених установа у Србији; Поред РФЗО-а, значајан износ за набавку робе и услуга је потрошен на нивоу општина и градова и из буџета Републике (видети Графикон 13). Графикон 13. РАСХОДИ ЗА КУПОВИНУ РОБЕ И УСЛУГА по нивоима власти Износ, у млрд динара Промена у односу на исти период 2017, у % Јануар септембар Извор података: Министарство финансија У односу на исти период прошле године расходи за куповину робе и услуга порасли су за 28,8 млрд динара, што представља повећање од 14,0%: Повећање је остварено на свим нивоима власти: Повећање је највеће у случају РФЗО за 8,8 млрд (11,8%); Значајно су порасли и расходи исплаћени из буџета општина и градова (за 7,9 млрд, односно 13,4%) и из буџета Републике (за 7,7 млрд, односно за више од 15%); Код Путева и Коридора наведени трошкови, који су пре свега у вези са одржавањем и изградњом путне инфраструктуре, порасли су за 3,9 млрд, што је за око 23% више у односу на исти период Отплата камата ОТПЛАТА КАМАТА Обухвата отплату обрачунате камате по основу јавног дуга, али и пратеће трошкове задуживања (нпр. пенали за неповучена средства, трошкови правних услуга, таксе). На отплату камате је у периоду јануар-септембар године потрошено 95,0 млрд динара 51 : Наведени износ је готово у потпуности исплаћен из буџета Републике (93,7 млрд): Овај износ обухвата камату и пратеће трошкове задуживања по основу директног дуга Републике, али и по основу активираних гаранција; Највећи део исплаћен је по основу доспелих камата на државне хартије од вредности; Из буџета општина и градова је укупно исплаћено око 1,2 млрд динара, док су износи које су платили остали нивои власти релативно занемарљиви. У односу на исти период прошле године расходи за отплату камата су нижи за 9,1 млрд, што представља смањење од 8,8%: Наведено смањење је доминантно резултат мање отплате камате из буџета Републике (за 8,5 млрд). Отплата камате је била нижа и код свих осталих нивоа власти; Нижи расходи за отплату камате резултат су пре свега јачања динара у односу на евро и долар 52 и нижих каматних стопа по којима се Република задужује (пре свега емитовањем ХОВ на домаћем финансијском тржишту) Субвенције Субвенције се исплаћују из буџета Републике, буџета АП Војводине и буџета општина и градова. За субвенције је током првих девет месеци ове године утрошено 69,9 млрд: Највећи део исплаћен је из буџета Републике 53, и то: Субвенције у пољопривреди 20,6 млрд. Највећи део је исплаћен од стране Управе за аграрна плаћања (17,9 млрд) 54 ; 51 Коришћени подаци о расходима за камате, које објављује Мин. финансија, се не подударају у потпуности са подацима које објављује Управа за јавни дуг, услед разлика у обрачуну. 52 Јачање динара према евру и долару у току већег дела године у односу на одговарајуће периоде утицало је на то да обавезе за отплату камата прерачунате у динаре буду ниже него што би биле да се девизни курсеви нису мењали. 53 Износ субвенција исплаћених из буџета Републике приказан у оквиру консолидованог биланса (51,5 млрд) је нижи од износа приказаног у оквиру извештаја о извршењу буџета Републике (59,6 млрд). Разлог је то што се у консолидованом билансу највећи део субвенција Путевима и Коридорима из буџета Републике обухвата у оквиру трансфера. 54 Управа за аграрна плаћања реализовала је подстицаје у укупном износу од 17,9 млрд, који се односе на: - директна плаћања 14,4 млрд и то највише за неизмирене обавезе (4,2 млрд), за основне подстицаје за биљну производњу (6,2 млрд) и за премију за млеко (2,7 млрд); поред тога, током првих девет месеци додељивани су подстицаји у сточарству за тов (јунади, јагњади, свиња и јаради укупно око 0,4 млрд), за приплодне и друге одрасле животиње (приплодне млечне краве, приплодне овце и овнови, приплодне козе и јарчеви и др. укупно око 0,7 млрд) и за кошнице (0,2 млрд); 15

20 Субвенције за железницу 11,2 млрд. Намењене су за привредна друштва у области железничког саобраћаја и за остале намене (за учешће у руском кредиту, за пругу Ниш Димитровград, за стимулативне мере и др.) 55 ; Субвенције за путеве 8,1 млрд. Од тога, 6,0 млрд је исплаћено Путевима Србије, и 2,1 млрд Коридорима Србије 56. Овај износ се у оквиру консолидованог биланса не приказује као субвенција, већ као трансфер Путевима и Коридорима (јер ова два предузећа чине ниво централне државе); Субвенције у привреди 7,1 млрд. Ова средства су утрошена на подстицаје за улагања од посебног значаја (4,7 млрд), за развој предузетништва (1,3 млрд), за субвенционисане кредите привреди по основу раније преузетих обавеза (0,6 млрд), за инвестиције у производњу аудиовизуелних дела (0,6 млрд) и за директне инвестиције (0,04 млрд) 57 ; Субвенције за културу 3,0 млрд, намењене су финансирању јавних сервиса (РТС и РТВ); Субвенције у области туризма 0,7 млрд 58 ; Остале субвенције 8,8 млрд 59. Поред нивоа Републике, субвенције се исплаћују и на локалном нивоу власти, и то из буџета општина и градова (14,0 млрд) и буџета АПВ (4,5 млрд) 60. У односу на исти период прошле године консолидовани расходи за субвенције су виши за 2,4 млрд динара, односно 3,5%. Посматрано по појединим нивоима власти: Повећање субвенција резултат је виших субвенција које се исплаћују из буџета Републике 61 ; Субвенције буџета АПВ су значајно повећане (за 0,9 млрд, односно за 26,5%), највише услед виших капиталних субвенција 62 ; С друге стране, субвенције из буџета градова и општина су значајно смањене за 3,4 млрд (19,5%) Остали текући расходи Остали текући расходи укључују, између осталог, донације, дотације невладиним организацијама и политичким партијама, новчане казне и пенале по решењу судова, накнаду штете за елементарне непогоде, као и за повреде и штету нанету од стране државних органа. У оквиру консолидованог биланса остали текући расходи су у првих девет месеци износили 45,9 млрд: Највећи део је исплаћен из буџета Републике и буџета општина и градова; У односу на исти период прошле године остали текући расходи су виши за 5,2 млрд динара, што представља повећање од 12,8%. 3.2 КАПИТАЛНИ РАСХОДИ КАПИТАЛНИ РАСХОДИ су расходи намењени финансирању капиталних пројеката. Капитални пројекти су пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и инфраструктуре, који су од интереса за државу. Поред непосредне изградње, они укључују и улагање у опрему, софтвер, обезбеђивање земљишта за изградњу, услуге пројектног планирања итд. Капитални расходи су у првих девет месеци достигли 122,5 млрд: Највећи део (готово ¾ укупних капиталних расхода) исплаћен је из буџета Републике (91,0 млрд): Значајан део овог износа односи се на капиталне пројекте Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Капитални расходи су значајни и на нивоу: - мере руралног развоја 3,0 млрд исплате се највећим делом односе на неизмирене обавезе (2,4 млрд); поред тога, вршена су плаћања по основу пружања саветодавних услуга (готово 0,3 млрд), за подизање вишегодишњих засада воћака, винове лозе и хмеља (0,15 млрд), за осигурање (0,1 млрд), а мањи износи и за очување животињских генетичких ресурса, за органску производњу и за сертификацију; - кредитна подршка (из Фонда за подстицање развоја пољопривредне производње) 0,5 млрд; - посебни подстицаји око 4 милиона доминантно за неизмирене обавезе. Извор: Управа за аграрна плаћања. 55 Извор: Мин. саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре. 56 Извор: Путеви Србије. 57 Извор: Мин. привреде. 58 Субвенције у области туризма претежно су исплаћене по основу подршке раду Туристичке организације Србије (0,4 млрд) и за ваучере за интензивирање коришћења туристичке понуде (готово 0,2 млрд); поред тога, мањи износи субвенција односе се на изградњу инфраструктуре у туристичким дестинацијама, као подршка раду јавним предузећима у области туризма (ЈП Стара планина, ЈП Скијалишта Србије, Тврђава Голубачки град ), и за друге намене предвиђене Буџетом за годину. Извор: Мин. трговине, туризма и телекомуникација. 59 Када је реч о осталим субвенцијама, расположиви су подаци о субвенцијама исплаћеним са раздела Мин. рударства и енергетике, које су износиле 4,1 млрд. Од тога готово 3,4 млрд су субвенције у рударству (за Ресавицу ), а 0,8 млрд су субвенције у области енергетике, највише за заштиту енергетски угрожених купаца. Извор: Мин. рударства и енергетике. 60 Исплаћене субвенције из буџета АПВ током првих девет месеци највећим делом се односе на капиталне субвенције (пре свега у водопривреди, исплаћене ЈП Воде Војводине ). За више детаља погледати извештаје о извршењу буџета АПВ. 61 Уколико се искључе субвенције Путевима и Коридорима (које нису обухваћене у оквиру консолидованог биланса), субвенције из буџета Републике су порасле за 4,9 млрд (за 10,4%) у односу на исти период прошле године; док заједно са исплатама Путевима и Коридорима повећање износи 7,8 млрд (15%). Већина субвенција је исплаћена у вишем износу него у истом периоду прошле године значајан пораст бележе субвенције у пољопривреди (више су за 3,6 млрд, односно за 21%), субвенције за путеве (порасле су за 2,9 млрд, односно за 57%) и субвенције у привреди (више су за 1,8 млрд, односно за 35%). С друге стране, смањење су субвенције за железницу (за 1,2 млрд). 62 Детаљи о исплатама по основу субвенција дати су у извештајима о извршењу буџета АПВ. 16

21 Општина и градова (24,4 млрд). Односе се на улагања у инфраструктуру (изградња и реконструкција путева и улица, улагање у објекте и опрему у вези са отпадним водама и управљањем отпадом и сл.), инвестициона улагања и набавка опреме за школе, домове здравља, установе културе, спортске објекте, јавни превоз и др.; Капитални расходи Путева и Коридора (6,2 млрд) превасходно се односе на изградњу аутопутева. Капитални расходи су значајно порасли у односу на исти период прошле године за 45,3 млрд, што представља повећање од 59%: Највише су порасли капитални издаци буџета Републике (за 41,8 млрд, односно за чак 85%); Значајно повећање је остварено и на нивоу општина и градова (за 5,3 млрд, односно за 28%); С друге стране, капитални расходи Путева и Коридора су нижи него у истом периоду прошле године (за 2,0 млрд, односно за 25%). Графикон 14. КАПИТАЛНИ РАСХОДИ по нивоима власти Износ, у млрд динара Промена у односу на исти период 2017, у % Јануар септембар Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија 3.3 АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ Државна гаранција представља инструмент осигурања код кредита које могу узимати локалне самоуправе или јавна и државна предузећа. Том приликом Република даваоцу кредита (нпр. пословној банци) даје гаранцију да ће дужник (нпр. јавно предузеће) испунити обавезу по основу тог кредита. Уколико дужник не испуни обавезу, гаранција се активира, и држава преузима отплату те обавезе уместо самог дужника, и то новцем из буџета Републике: - позиција Активиране гаранције приказује износ отплате главнице кредита за који је гаранција активирана; - износ плаћене камате по основу ових кредита приказан је у оквиру позиције Отплата камата. У циљу смањења нивоа јавног дуга, од године Законом о јавном дугу је прописано да држава може да даје гаранције само на пројектне зајмове за финансирање капиталних пројеката, и то под одређеним условима. По основу главнице за активиране гаранције на обавезе јавних и државних предузећа у периоду јануар септембар исплаћено је 15,6 млрд: На основу података из Фискалне стратегије, активиране гаранције из буџета Републике су исплаћене за следеће кориснике: 11,1 млрд динара за Србијагас; 3,1 млрд динара за Железнице Србије; 0,7 млрд динара за Галенику; и 0,7 млрд динара за Air Sebia а. д. (бивши ЈАТ). У односу на исти период прошле године, исплате по основу активираних гаранција су значајно смањене за 5,1 млрд динара (ниже су готово за четвртину): Према подацима из Фискалне стратегије, посматрано по појединачним корисницима, расходи за активиране гаранције у односу на исти период 2017 године су: нижи за ЈП Србијагас (5,1 млрд динара) и бившу Железару Смедерево (0,4 млрд динара), чији гарантовани кредити су у потпуности отплаћени током 2017; виши за Железнице Србије (0,4 млрд динара); и на истом нивоу су за Галенику и Air Sebia (бивши ЈАТ). Фактори који су утицали на смањење отплате активираних гаранција: Неколико кредита на које су активиране гаранције је у потпуности доспело и отплаћено током претходних годину дана, па је по том основу смањен износ главнице која је отплаћена из буџета Републике; Превремено је отплаћен део обавеза Србијагаса у јануару године 63 ; Јачање динара у односу на евро и долар током већег дела Реч је о превременој отплати кредита са релативно вишим каматним стопама. Списак кредита који су превремено отплаћени дат је у Закону о буџету Републике Србије за годину. 64 Јачање динара у односу на евро и долар током већег дела године у односу на исте периоде претходне године је утицало на то да отплата активираних гаранција прерачуната у динаре буде мања него што би била да се девизни курсеви нису мењали. 17

22 3.4 НЕТО БУЏЕТСКЕ ПОЗАЈМИЦЕ БУЏЕТСКЕ ПОЗАЈМИЦЕ или БУЏЕТСКИ КРЕДИТИ представљају краткорочне позајмице из буџета Републике или локалне власти. Најчешће се дају за обезбеђење текуће ликвидности или докапитализацију државних предузећа и банака. Нето буџетске позајмице (или буџетски кредити) приказане у оквиру консолидованог биланса државе су током првих девет месеци износиле 6,2 млрд: Нето буџетске позајмице су готово у потпуности исплаћене из буџета Републике (6,0 млрд). Од тога, према расположивим подацима: Са раздела Мин. финансија реализовано је више од 2,5 млрд за кредитну подршку 65 (није планирано Законом о буџету); Са раздела Мин. просвете, науке и технолошког развоја реализовано је око 1,0 млрд (пре свега за ученичке и студентске кредите); 66 Са раздела Мин. привреде реализовано је око 0,7 млрд на име кредитне подршке предузећима од стратешког значаја и осталим предузећима у поступку приватизације преко Фонда за развој; 67 Мањи износи су исплаћени из буџета општина и градова и АП Војводина 68. У односу на исти период прошле године буџетски кредити су нижи за 4,3 млрд динара, што представља смањење од 41%: Готово у потпуности се односи на ниже исплате из буџета Републике (смањење за 4,3 млрд, односно за 42%) (пре свега по основу кредитне подршке од стране Мин. финансија; по основу ниже кредитне подршке преко Фонда за развој предузећима у поступку приватизације за 1,7 млрд). 65 При томе, 2,14 млрд односи се на краткорочну позајмицу Путевима Србије из приватизационих прихода буџета Републике. Извори: Мин. финансија и Путеви Србије. 66 Извор: Мин. просвете, науке и технолошког развоја. 67 Извор: Мин. привреде. 68 На нивоу општина и градова на име буџетских кредита укупно је исплаћено 165 милиона динара; док је из буџета АПВ исплаћено 86 милиона динара, и то за кредитирање пољопривредне производње, преко Покрајинског фонда за развој пољопривреде. 18

23 4 ТРАНСФЕРИ ТРАНСФЕРИ ПО НИВОИМА ВЛАСТИ у оквиру консолидованог биланса У оквиру консолидованог биланса, трансфери представљају трансакције између ентитета који чине општи ниво државе. Због разлика у обухвату, могу да постоје разлике у односу на трансфере приказане у извештајима појединачних нивоа државе. Буџет Републике Буџет АП Војводине Трансфер из буџета Републике буџету АПВ пре свега је намењен за исплату зарада запосленима у образовању на територији Покрајине. Поред тога, обухваћени су и ненаменски трансфер јединицама локалне самоуправе на територији АПВ, трансфер за рад Универзитета у Новом Саду, за неке капиталне расходе (нпр. изградња Жежељевог моста, зграде Радио телевизије Војводине) и др. Буџет Републике Буџети општина и градова Трансфер из буџета Републике буџетима општина и градова превасходно се односи на ненаменски трансфер. Поред тога, обухваћени су и трансфери са раздела Канцеларије за КиМ, средства која се трансферишу за реализацију предшколске припремне наставе, за унапређење инфраструктуре итд. Буџет Републике Организације обавезног социјалног осигурања Трансфер из буџета Републике ООСО пре свега се односи на недостајућа средстава, услед тога што наплата доприноса није довољна да у целини финансира остваривање права корисника обавезног социјалног осигурања (нпр. средства прикупљена наплатом доприноса за пензијско и инвалидско осигурање нису довољна да се исплате пензије). - ПИО фонд прима трансфере из буџета Републике за: исплату редовних пензија (са раздела Мин. финансија, по основу члана 173. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, према коме је Република гарант за обавезе ПИО фонда за остваривање права по основу обавезног пензијског и инвалидског осигурања); остваривање права корисника по посебним прописима (са раздела Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и то по основу чланова 207. (ст. 2) и 235. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, по основу Закона о рехабилитацији (чланови 22. и 23.), и по основу Уредбе о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у МУП-у на територији АП КиМ); остваривање права на пензијско и инвалидско осигурање свештеника и верских службеника (са раздела Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, и то по основу члана 29. Закона о црквама и верским заједницама). - РФЗО прима трансфере из буџета Републике: по основу недостајућих средства за остваривање права по основу обавезног здравственог осигурања (са раздела Мин. финансија); за остваривање права по основу обавезног социјалног осигурања одређених категорија корисника (раздела Мин. здравља и намењена су нпр. за накнаду зараде трудница које одржавају трудноћу, за здравствену заштиту оболелих од ретких болести, за здравствену заштиту лица у складу с чланом 22. (ст. 1) Закона о здравственом осигурању); за реконструкцију и модернизацију и набавку опреме за клиничке центре и здравствене установе (са раздела Мин. здравља); за оверу здравствених књижица запослених у субјектима приватизације од стратешког значаја (са раздела Мин. финансија); за исплату отпремнина за вишак запослених у здравственим установама (са раздела Мин. здравља); - НСЗ прима трансфере из буџета Републике: за професионалну рехабилитацију и подстицање запошљавања особа са инвалидитетом (са раздела одговарајућег Буџетског фонда). - Фонд СОВО прима трансфере из буџета Републике за накнаду дела трошкова за становање војним пензионерима. Буџет Републике ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о. У оквиру консолидованог биланса, субвенције које се из буџета Републике преносе Путевима и Коридорима приказују се као трансфери. Трансфери између организација обавезног социјалног осигурања ПИО фонд РФЗО - ПИО фонд прима трансфере од РФЗО на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених лица која су на боловању; - РФЗО прима трансфере од ПИО фонда у вези са здравственим осигурањем пензионера; ПИО фонд Фонд СОВО - Фонд СОВО прима трансфере од ПИО фонда у вези са здравственим осигурањем на нето војне пензије; НСЗ ПИО фонд - ПИО фонд прима трансфере од НСЗ на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање лица која примају новчану накнаду за незапосленост; НСЗ РФЗО - РФЗО прима трансфере од НСЗ у вези са здравственим осигурањем лица која примају новчану накнаду за незапосленост. За детаљнија објашњења погледати поменуте прописе, образложења финансијских планова организација обавезног социјалног осигурања за годину и образложење Предлога закона о буџету Републике Србије за годину. 19

24 У наставку су приказани трансфери по нивоима власти у оквиру консолидованог буџета опште државе, који су дати у Табели 4 Макроекономских и фискалних података Министарства финансија. Приказани износи могу да се разликују од износа трансфера који се приказују у извештајима појединачних нивоа државе ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРА ОД ДРУГИХ НИВОА ВЛАСТИ У оквиру консолидованог буџета државе, приходи појединих нивоа власти по основу трансфера током првих девет месеци године су обухватали: Трансфери буџету Републике: Буџет Републике не остварује приходе по основу трансфера од других нивоа власти; Трансфери буџету АП Војводине: Износили су 31,2 млрд динара: Од тога, трансфер за запослене у образовању на територији Покрајине из буџета Републике износи 23,1 млрд; Виши су него у истом периоду прошле године за 2,3 млрд (8,0%), највише услед виших трансфера за плате запосленима у просвети; Трансфери буџетима градова и општина: Износили су 33,2 млрд динара: Највећи део се односи на ненаменски трансфер из буџета Републике (25,72 млрд); По основу трансфера због смањеног обима прихода буџета градова и општина из текуће буџетске резерве исплаћено је укупно 1,6 млрд 70 ; Виши су него у истом периоду претходне године за 2,9 млрд (9,4%); Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања: ПИО фонд: Износили су 127,0 млрд динара; Највећи је трансфер из буџета Републике (120,9 млрд) 71 пре свега на име недостајућих средстава за исплату пензија; значајан износ односи се и на измирење обавеза за стаж осигураника по посебним прописима и за надокнаду разлике до најниже пензије (17,4 млрд) 72 ; Нижи су него у истом периоду за 11,1 млрд (8,1%). Смањење је у вези са вишом наплатом доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, због Графикон 15. ПРИМЉЕНИ ТРАНСФЕРИ по нивоима власти Износ, у млрд динара Јануар септембар Напомена: приказани су трансфери у оквиру консолидованог биланса државе Извор података: Министарство финансија чега је потребан трансфер из буџета Републике за исплату недостајућих средстава био нижи; РФЗО: Износили су 59,6 млрд динара; Највећи износ односи се на трансфер од ПИО фонда, пре свега на име здравственог осигурања корисника пензија; Трансфер из буџета Републике је износио 19,9 млрд 73, пре свега на име недостајућих средстава; Укупни трансфери које прима РФЗО значајно су порасли у односу на исти период за 12,3 млрд (повећање од 26%), као последица виших трансфера из буџета Републике (порасли су 113%); Национална служба за запошљавање: Износили су 0,4 млрд, и намењени су за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом (из одговарајућег Буџетског фонда); Значајно су нижи су него у првих девет месеци прошле године за 3,3 млрд (што представља смањење од 88%). Узрок је то што у 2018, за разлику од претходних година, нису планирани трансфери 69 Нпр. средства која се из буџета Републике трансферишу у буџет АП Војводине за исплату зарада запосленима у образовању на територији Покрајине се у буџету АПВ приказују као примљени трансфери, а у консолидованом билансу опште државе су приказани на позицији расходи за запослене на нивоу АПВ. 70 Током првих девет месеци града и општине је добило средства по овом основу. Око 2/3 наведеног износа односи се на Београд (укупно 475 милиона), Нови Сад (251 милион), Смедеревску Паланку (укупно 201 милион) и Чачак (150 милиона). Извор: прорачун ПБК. 71 Извор: Влада Републике Србије. 72 Извор: Мин. за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 73 Извор: Влада Републике Србије. 20

25 за исплату посебних новчаних накнада и привремених накнада запослених са територије КиМ, већ ће наведене накнаде бити исплаћене из прихода НСЗ; Фонд СОВО: Износили су 2,0 млрд динара; Незнатно су виши него у истом периоду Трансфери за ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о: Износили су 9,1 млрд. Од тога, 8,1 млрд односи се на субвенције Мин. грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (6,0 млрд за Путеве и 2,1 млрд за Коридоре) 74 ; Нешто су виши су него у истом периоду прошле године за 0,2 млрд (односно 2,7%). 4.2 РАСХОДИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРА ДРУГИМ НИВОИМА ВЛАСТИ У оквиру консолидованог буџета државе, трансфери појединих нивоа власти другим нивоима током првих девет месеци су обухватали: Трансфери из буџета Републике: Износили су 208,9 млрд динара, и чинили су ¼ укупних расхода из буџета Републике: Највећи износ се трансферише ПИО фонду (120,9 млрд) 75, пре свега на име недостајућих средстава за исплату пензија; Значајни износи трансфера односе се и на ненаменски трансфер општинама и градовима (25,7 млрд), трансфер буџету АПВ за запослене у образовању (23,1 млрд) и трансфер РФЗО (пре свега на име недостајућих средстава) (19,9 млрд); Незнатно су нижи него у истом периоду прошле године за 0,9 млрд динара (0,4%): Највише су смањени трансфери ПИО фонду (за 11,5 млрд јер је, услед више наплате доприноса, мањи износ недостајућих средстава које је требало трансферисати), као и НСЗ (за 3,3 млрд, услед коришћења сопствених средстава НСЗ); У исто време, значајно је порастао трансфер РФЗО (за 10,6 млрд), као и АП Војводини (по основу повећаних зарада запосленима у просвети на територији Покрајине); Трансфери из буџета АП Војводине: Износили су 6,3 млрд динара; Нижи су него у првих девет месеци прошле године (за 0,1 млрд, односно за 2,0%); Трансфери из буџета градова и општина: У оквиру консолидованог биланса државе буџети градова и општина не дају трансфере осталим нивоима власти; Трансфери од организација обавезног социјалног осигурања: ПИО фонд: Износили су 39,8 млрд динара; Виши су за 1,7 млрд (4,4%) у односу на исти период прошле године; РФЗО: Иако је планирано да РФЗО трансферише средства ПИО фонду (по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање лица која су на боловању), у оквиру консолидованог биланса у току првих девет месеци ове године није било исказаних трансфера по овом основу; Национална служба за запошљавање: Износили су 3,9 млрд динара; Нижи су за 0,1 млрд (2,8%) него у истом периоду прошле године; Фонд СОВО: У оквиру консолидованог биланса државе Фонд СОВО не даје трансфере осталим нивоима власти; ЈП Путеви Србије и Коридори Србије д. о. о.: У оквиру консолидованог биланса државе Путеви и Коридори не дају трансфере осталим нивоима власти. Графикон 16. ДАТИ ТРАНСФЕРИ по нивоима власти Износ, у млрд динара Јануар септембар Напомена: приказани су трансфери у оквиру консолидованог биланса државе Извор података: Министарство финансија 74 Извор: Влада Републике Србије и Путеви Србије. 75 Извор: Влада Републике Србије. 21

26 5 РАЧУН ФИНАНСИРАЊА ПРИМАЊА И ИЗДАЦИ Рачун финансирања приказује средства која су употребљена за финансирање буџетског дефицита (или, уколико је остварен буџетски суфицит, како је он употребљен), набавку финансијске имовине и отплату главнице дуга. Чине га примања и издаци. Примања су средства која се сливају у буџет по основу задуживања и продаје финансијске имовине: - задуживање значи да држава позајмљује новац, и то: узимањем кредита (нпр. од пословне банке или стране владе) или емитовањем хартија од вредности на финансијском тржишту (нпр. емисија државних обвезница); - продаја финансијске имовине подразумева, пре свега: приватизацију где финансијска имовина представља власнички удео државе у предузећу које је приватизовано, и наплату кредита реч је о кредитима које је наша држава дала другим субјектима. Издаци су средства која се користе за отплату главнице дуга и набавку финансијске имовине: - отплата главнице дуга се односи на враћање главнице по основу раније узетих кредита или емитованих хартија од вредности. Отплата се врши у тренутку доспећа обавеза (које су утврђене уговором), али отплата може да буде и превремена 1) ; - набавка финансијске имовине обухвата нпр. куповину комерцијалних хартија од вредности на финансијском тржишту, стицање удела у власништву предузећа (нпр. по основу конверзије потраживања државе од тог предузећа) и др. Понекад држава спроводи одређене финансијске трансакције у циљу спровођења економске политике. Обично се ради о трансакцијама које представљају неку врсту подршке привредним субјектима. У тим случајевима, пре свега у циљу повећања транспарентности, пожељно је да се овакве трансакције издвоје из рачуна финансирања и прикажу у оквиру прихода и расхода државе. С тим у вези: - отплата главнице по основу активираних гаранција је издвојена из рачуна финансирања: уместо у оквиру позиције отплата главнице кредиторима, приказана је на позицији активиране гаранције у оквиру расхода буџета Републике; - давање буџетских позајмица (буџетских кредита) је такође издвојено из рачуна финансирања: уместо у оквиру позиције набавка финансијске имовине, приказане су на позицији нето буџетске позајмице у оквиру расхода буџета Републике, АП Војводине и градова и општина. 1) Примера ради, држава, уколико има довољно средстава на располагању, може да одлучи да превремено отплати неке кредите. На тај начин смањује ниво јавног дуга, а постиже и уштеду у будућим расходима буџета, јер ће неће бити потребе да се плаћа камата на кредит чија је главница враћена. 5.1 ПРИМАЊА Примања државе су током првих девет месеци износила 378,6 млрд динара, пре свега по основу: Емисије државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту: Република је емитовала динарских државних записа и обвезница у укупном износу од 226,1 млрд динара и државних обвезница деноминованих у еврима у укупном износу од 565,5 милиона евра; 76 Током посматраног периода нису емитоване хартије од вредности од стране локалног нивоа власти (АП Војводина и општине и градови); Повлачења кредита и зајмова: Република је повукла средства од страних кредитора у укупном износу од 73,0 млрд динара. Највећи део страног задуживања се односи на повлачење средстава по основу кредита Фонда за развој Емирата Абу Даби (за буџетску подршку) 77 ; Примања локалног нивоа власти су се превасходно односила на повлачење кредита од домаћих пословних банака. У односу на исти период прошле године укупна примања су нижа: Република се више задужила на домаћем финансијском тржишту по основу емисије динарских ХоВ; 78 С друге стране, Република је повукла мање страних кредита и зајмова него у истом периоду прошле године. 5.2 ИЗДАЦИ Издаци државе су током првих девет месеци износили 344,1 млрд динара. Готово у потпуности се односе на враћање главнице јавног дуга, и то на: Доспеле хартије од вредности: 76 Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 77 Република је у периоду јануар септембар повукла средства по основу кредита и зајмова: - међународних финансијских институција превасходно од Европске инвестиционе банке (за Коридор X, изградњу општинске и регионалне инфраструктуре, за модернизацију школа, и по основу Апекс зајма за мала и средња предузећа и друге приоритете); Светске банке (за унапређење инфраструктуре, за Коридор X, управаљање ризицима од елементарних непогода, развој здравства, унапређење земљишне администрације и др.); ЕБРД (за рехабилитацију путева и унапређење безбедности саобраћаја); Банке за развој Савета Европе (за станове за младе истраживаче и за санирање последица земљотреса у Краљеву); - страних влада значајнија повлачења, поред кредита Фонда за развој Емирата Абу Даби, укључују и: кинеске зајмове за модернизацију и реконструкцију железничке везе са Мађарском, за деонице аутопута Сурчин Обреновац и Обреновац Љиг и за Костолац; као и руски извозни кредит. Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 78 Током првих девет месеци у односу на исти период Република је на домаћем финансијском тржишту емитовала више динарских хартија од вредности (у првих девет месеци емисија је износила 160,7 млрд динара) и мање обвезница деноминованих у еврима (у првих девет месеци емисија је износила 1,0 млрд евра). Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 22

27 Када је реч о државним хартијама од вредности које је Република емитовала на домаћем финансијском тржишту, доспело је динарских државних записа и обвезница у износу од 125,4 млрд динара, и државних обвезница деноминованих у еврима у износу од 631,8 милиона евра; 79 Република је у априлу превремено отплатила еврообвезнице по основу дуга према Лондонском клубу кредитора (у износу од око 141 милиона евра), чиме је овај дуг у потпуности отплаћен; Локални ниво власти је такође имао мање отплате по основу доспелих обвезница; Доспеле обавезе по основу кредита и зајмова: Република је вратила главницу страним кредиторима у укупном износу од 127,6 млрд динара. Отплаћене су обавезе по основу кредита страних влада, међународних финансијских институција и према Париском клубу поверилаца 80 ; Када је реч о кредитима пословних банака, Република је у потпуности вратила кредит Комерцијалној банци за куповину зграде амбасаде у Бриселу (отплаћено 0,9 милиона евра) 81 ; На локалном нивоу власти, према расположивим подацима, враћен је део главнице према домаћим банкама (по основу кредита који су превасходно намењени за финансирање капиталних инвестиција) и према ЕБРД-у и ЕИБ-у 82 ; У вези са осталим издацима: Република је исплатила део обавеза по основу старе девизне штедње 83 ; Република је имала издатке за набавку финансијске имовине (највећим делом по основу Апекс зајма за мала и средња предузећа и друге приоритете 84 ). У односу на исти период укупни издаци су смањени, и то услед ниже отплате главнице на доспеле државне хартије од вредности 85 ; насупрот томе, повећана је отплата главнице страним кредиторима. 79 Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 80 Република је током првих девет месеци вратила део обавеза по кредитима и зајмовима: - међународним финансијским институцијама, и то Међународној банци за обнову и развој (највише по основу консолидационог зајма којим су регулисане обавезе настале пре али су враћени и други зајмови, као што су зајмови за развој приватног и финансијског сектора, за развој јавних финансија и др.); Међународном удружењу за развој (по основу свих кредита); Европској инвестиционој банци (пре свега по основу Апекс зајмова за мала и средња предузећа, као и за истраживање и развој у јавном сектору, за обнову школа и болница, за општинску и регионалну инфраструктуру и др.); ЕБРД (за Коридор X); као и Банци за развој Савета Европе (пре свега за први зајам за смештај младих истраживача, за социјалну инклузију, ); - страним владама - пре свега руски кредити за финансирање буџетског дефицита; KfW кредити (највише по основу кредита за финансирање енергетске ефикасности, пољопр. и прехр. индустрије); азербејџански кредит (за аутопут Е-763); кувајтски кредит (репрограмиране обавезе); кинески кредити (за мост Земун-Борча, за Костолац, за набавку скенера, и репрограмиране обавезе); и - Париском клубу поверилаца (отплаћено 41,1 милиона евра). Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 81 Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 82 Највећи део отплате дуга локалног нивоа власти према ЕИБ односи се на кредит дат Београду за обнову градског језгра и за изградњу моста на Сави. Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 83 По основу старе девизне штедње грађанима је током прве половине исплаћено око 8,0 милиона евра. Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 84 По основу Апекс зајма са раздела Мин. привреде је током првих девет месеци исплаћено око 3,1 млрд динара. Извор: Мин. привреде. 85 Током првих девет месеци у односу на исти период Република је на домаћем финансијском тржишту отплатила мање и динарских хартија од вредности (у првих девет месеци отплаћено је 167,0 млрд динара) и обвезница деноминованих у еврима (у првих девет месеци отплаћено је 783,6 милиона евра). Извор: прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 23

28 ПРИЛОГ 1 ТАБЕЛЕ Табела 1: ПРИХОДИ, РАСХОДИ И ФИСКАЛНИ РЕЗУЛТАТ ДРЖАВЕ По нивоима власти, у млн динара Јануар-септембар Буџет Републике Локални ниво Организације обавезног социјалног осигурања Путеви и Коридори Консолидовани биланс државе 1) Укупно АПВ Општине и Фонд Укупно ПИО фонд РФЗО НСЗ градови СОВО ЈАВНИ ПРИХОДИ, од тога: Јавни приходи без трансфера Трансфери од других нивоа власти ЈАВНИ РАСХОДИ од тога: Јавни расходи без трансфера Трансфери другим нивоима власти СУФИЦИТ (+) или ДЕФИЦИТ (-) Извор података: Министарство финансија 1) Консолидовани биланс државе не укључује трансфере између различитих нивоа власти. Укупни консолидовани јавни расходи представљају збир јавних расхода свих нивоа државе који је коригован за износ нето трансфера. 24

29 Табела 2: ЈАВНИ ПРИХОДИ По нивоима власти, у млн динара Јануар-септембар 2018 Локални ниво Организације обавезног социјалног осигурања Буџет Путеви и Консолидовани Општине и Фонд Републике Укупно АПВ Укупно ПИО фонд РФЗО НСЗ Коридори биланс државе градови СОВО 1) ТЕКУЋИ ПРИХОДИ Порески приходи Порез на доходак грађана, од тога: Порез на зараде Остали порези на доходак Порез на добит Порез на додату вредност, од тога: ПДВ у земљи 2) ПДВ из увоза Други порези на добра и услуге Акцизе од тога: На нафту На дуванске прерађевине Остале акцизе Царине Порез на имовину Остали порески приходи Доприноси Непорески приходи ДОНАЦИЈЕ ТРАНСФЕРИ ОД ДРУГИХ НИВОА ВЛАСТИ ЈАВНИ ПРИХОДИ, УКУПНО Извор података: Министарство финансија 1) Консолидовани биланс државе не укључује трансфере између различитих нивоа власти. 2) "ПДВ у земљи" је нето позиција, која обухвата приходе по основу ПДВ-а у земљи умањене за укупан повраћај ПДВ-а. 25

30 Табела 3: ЈАВНИ РАСХОДИ По нивоима власти, у млн динара Јануар-септембар 2018 Буџет Републике Локални ниво Организације обавезног социјалног осигурања Путеви и Коридори Консолидовани биланс државе 1) Укупно АПВ Општине и Фонд Укупно ПИО фонд РФЗО НСЗ градови СОВО ТЕКУЋИ РАСХОДИ Расходи за запослене Куповина робе и услуга Отплата камата Субвенције Социјална помоћ и трансфери, од тога: Пензије Накнаде незапосленим лицима Накнаде за боловања Социјална помоћ Остали трансфери домаћинствима Остали текући расходи КАПИТАЛНИ РАСХОДИ АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ 2) БУЏЕТСКИ КРЕДИТИ ТРАНСФЕРИ ДРУГИМ НИВОИМА ВЛАСТИ ЈАВНИ РАСХОДИ, УКУПНО Извор података: Министарство финансија 1) Консолидовани биланс државе не укључује трансфере између различитих нивоа власти. Укупни консолидовани јавни расходи представљају збир јавних расхода свих нивоа државе који је коригован за износ нето трансфера. 2) Не укључује активиране гаранције ЈП Путеви Србије, које су укључене у отплату страног дуга. Табела 4: РАЧУН ФИНАНСИРАЊА По нивоима власти, у млн динара Јануар-септембар 2018 Буџет Републике Локални ниво Организације обавезног социјалног осигурања Путеви и Коридори Консолидовани биланс државе Укупно АПВ Општине Фонд Укупно ПИО фонд РФЗО НСЗ и градови СОВО ПРИМАЊА, од тога: Примања од приватизације Примања по основу отплате датих кредита Домаће задуживање Страно задуживање ИЗДАЦИ од тога: Отплата главнице домаћим кредиторима Отплата главнице страним кредиторима Набавка финансијске имовине Извор података: Министарство финансија 26

31 Табела 5: ПРОЦЕНА ИЗВРШЕЊА БУЏЕТА ДО КРАЈА Општа држава Буџет Републике План за Процена извршења до краја План за Процена извршења до краја ЈАВНИ ПРИХОДИ, УКУПНО ТЕКУЋИ ПРИХОДИ Порески приходи Порез на доходак грађана Порез на добит Порез на додату вредност Акцизе Царине Остали порески приходи Доприноси Непорески приходи ДОНАЦИЈЕ ЈАВНИ РАСХОДИ, УКУПНО ТЕКУЋИ РАСХОДИ Расходи за запослене Куповина робе и услуга Отплата камата Субвенције Социјална помоћ и трансфери од чега Пензије Остали текући расходи КАПИТАЛНИ РАСХОДИ АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ 2) БУЏЕТСКИ КРЕДИТИ 6 9 РЕЗУЛТАТ РЕЗУЛТАТ У % БДП-а -0,6 0,6 Извор података: Образложење Предлога закона о буџету Републике Србије за годину и Фискална стратегија за годину У милионима динара 27

32 ПРИЛОГ 2 КОРИШЋЕЊЕ ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ Текућа буџетска резерва се користи за непланиране сврхе за које апропријације нису биле утврђене, или нису биле довољне: Из ње се обезбеђују средства за пословање или овлашћења новооснованог буџетског корисника; Из ње се обезбеђују средства за повећање апропријације буџетског корисника коме се у току године обим пословања или овлашћења промени; У случају када се од једног буџетског корисника образује више буџетских корисника, неискоришћена средства распоређена том кориснику се најпре преносе у текућу буџетску резерву, па се онда распоређују новообразованим корисницима; У случају да буџетски корисник престане да постоји и његови задаци нису пренети на другог буџетског корисника, неискоришћена средства се преносе у текућу буџетску резерву (и могу да се користе само за намене за које се користи стална буџетска резерва); Под условима прописаним Законом 86, износ апропријације који није могуће искористити може да се пренесе у текућу буџетску резерву, и да се користи за намене које нису предвиђене буџетом или за које нису предвиђена довољна средства. Уз претходно поменуте случајеве, средства текуће буџетске резерве из буџета Републике могу да се трансферишу локалној власти за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода. Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве доноси Влада или надлежни извршни орган локалне власти. Максимално могући износ текуће буџетске резерве на годишњем нивоу износи 4% укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине у току те године. У овај обрачун не укључују се средства у вези са преносом овлашћења постојећег буџетског корисника; поделом постојећег буџетског корисника на више других корисника; или престанком постојања буџетског корисника чији задаци нису пренети на друге кориснике. Чланови Закона о буџетском систему који се односе на текућу буџетску резерву су, пре свега, чланови 61 и 69. Током првих девет месеци из текуће буџетске резерве је укупно распоређено готово 14,5 млрд динара. Највећи део је распоређен: На следеће разделе/главе: Канцеларија за управљање јавним улагањима (2,6 млрд и то у вези са спровођењем Програма обнове и унапређења објеката јавне намене у јавној својини у области образовања, здравства и социјалне заштите и за реализацију уговора о финансирању са УНДП); Генерални секретаријат Владе (1,8 млрд највише по основу финансијске помоћи Републици Српској (пре свега ради реализације пројеката у циљу изградње и јачање међусобних односа)); Канцеларија за Косово и Метохију (1,7 млрд највише у циљу реализације пројеката стамбеног збрињавања); Мин. финансија (1,6 млрд доминантно трансфери локалној самоуправи услед смањеног обима прихода буџета); Канцеларија за информационе технологије и електронску управу (0,9 млрд за набавку опреме и лиценци за примену Oracle технологије, за финансирање специјалних информатичких обука преко УНДП-а и за изградњу ДАТА центра); Републичка дирекција за имовину (0,9 млрд највише у вези са непокретностима у државној својини, као и за прибављање имовине која је чинила део наградног фонда наградне игре Узми рачун и победи 2018 ). За следеће намене (према економској класификацији): Капитални издаци (5,3 млрд највише са раздела Канцеларије за управљање јавним улагањима); Трансфери осталим нивоима власти (3,6 млрд и то највише са раздела Канцеларије за Косово и Метохију и са раздела Мин. финансија (за извршавање обавеза услед смањеног обима прихода буџета)); Остале дотације и трансфери (1,1 млрд у потпуности се односи на финансијску помоћ Републици Српској); Преглед свих решења Владе о коришћењу текуће буџетске резерве током првих девет месеци дат је у наставку. 86 Предвиђено је да је то могуће у случају када у току године дође до промене околности која не угрожава утврђене приоритете унутар буџета. Такође, утврђено је да укупан износ преусмерења не може бити већи од разлике између максималног износа текуће буџетске резерве утврђеног Законом о буџетском систему и средстава текуће буџетске резерве која су одобрена законом о буџету за ту годину. 28

33 Датум Бр. решења Сл. гласник Табела 5. КОРИШЋЕЊЕ ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ Јануар септембар Износ 000 дин Раздео/Глава Намена / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / /2018 9/ Реп. дирекција за имовину Р. Србије 10/ Реп. геодетски завод 10/ Реп. дирекција за имовину Р. Србије 14/18 1 Управа за слободне зоне Отварање апропријације. 14/ Реп. дирекција за имовину Р. Србије Обезбеђивање недостајућих средстава за прибављање у јавну својину покретних ствари које ће чинити део наградног фонда за реализацију наградне игре "Узми рачун и победи 2018". Обезбеђ. недост. сред. за ангажовање 30 лица у циљу израде елабората у- лица и кућних бројева у оквиру Пројекта ажурирања адресног регистра. Обезбеђивање недостајућих средстава за прибављање у јавну својину непокретних ствари које ће чинити део наградног фонда за реализацију наградне игре "Узми рачун и победи 2018". Обезбеђивање недостајућих средстава за прибављање у својину Р. Србије непокретности - стана, који ће чинити део наградног фонда за реализацију наградне игре "Узми рачун и победи други круг". 14/ Ген. секретаријат Владе Дотација Хрв. н. вијећу, ради обнове родне куће бана Јелачића у Н. Саду. 14/ Реп. дирекција за имовину Р. Србије Обезбеђивање недостајућих средстава за спровођење поступка промене на катастарским парцелама - препарцелацију. 14/ М. омладине и спорта Обезбеђ. недост. средстава за фин. активности Рвачког савеза Србије. 14/ Управа за сарадњу с црквама и вер. заједн. 17/18 1 Кос.-пом. управни окрут Отварање апропријације. Помоћ СПЦ - Епархији горњокарловачкој у Р. Хрватској, за почетак радова на изградњи православног храма у месту Вргинмост. 17/ Нац. акад. за јавну управу Обезбеђивање недостајућих средстава за финансирање редовног рада. 18/ М. културе и информисања Обезбеђивање недостајућих средстава за учешће у реализацији гостовања ансамбла "Александров" 24. јуна године у Београду. 18/ Ген. секретаријат Владе Обезбеђ. недост. сред. за реализ. наг. игре "Узми рачун и победи 2018". 18/ М. културе и информисања 18/ / М. просвете, науке и технолошког развоја Реп. дирекција за имовину Р. Србије Обезбеђивање недостајућих средстава за набавку изложбеног мобилијара за сталну поставку и отварање Народног музеја у Београду. Обезбеђивање недостајућих средстава за исплату стипендија за надарене ученике и студенте. Обезбеђивање недостајућих средстава за извођење радова на адаптацији и реконструкцији непокретности у својини Р. Србије. 19/ М. финансија Трансфер Г. Београду за изврш. обавеза, услед смањ. обима прих. буџета. 21/18 1 Управа за јавни дуг Отварање апропријације. 21/ Упр. за спреч. прања новца Обезбеђивање недост. средстава за финансирање редовног рада. 21/ М. финансија Трансфер Г. Београду за изврш. обавеза, услед смањ. обима прих. буџета. 21/ М. финансија 23/ Реп. дирекција за имовину Р. Србије 23/ Ген. секретаријат Владе 25/ Мин. унутрашњих послова 25/ Канцеларија за КиМ 25/18 2 Аген. за зашт. жив. средине Отварање апропријација. 26/ М. омладине и спорта 26/ М. омладине и спорта 26/ М. омладине и спорта 26/ Ген. секретаријат Владе Трансфер општинама Аранђеловац (50 млн), Апатин (40 млн), Темерин (35 млн) и Бач (34 млн), Бела Црква (21 млн), Опово (20 млн) за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода буџета. Обезбеђивање недостајућих средстава за уплату депозита и откуп продајне документације непокретности у Београду, која се прибавља у својину Р. Србије, за потребе Државног правобранилаштва. Обезбеђивање недостајућих средстава за накнаду трошкова организације Међународне научне конференције "Косово: sui generis или преседан у међународним односима". Обезбеђивање недостајућих средстава за успостављање јединствене електронске евиденције о држављанима Р. Србије. Дотација Епархији Рашко-призренској, ради реализације Закључка Владе 05 бр /2018 од Обезбеђ. недост. сред. Савезу за школски спорт Србије за организацију Светског школског првенства у кошарци 3 на 3 ( јуна у Београду). Обезбеђивање недостајућих средстава Карате федерацији Србије за организацију Европског карате шампионата (8-13. маја у Н. Саду). Обезбеђ. недост. сред. Кајакашком савезу Србије за организацију Прв. Европе за сениоре у кајаку и кануу на мирним водама (8-10. јуна у Бгд). Дотација Српском привредном друштву "Привредник" из Хрватске, ради помоћи у стипендирању 25 ученика и студената. 29

34 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / М. омладине и спорта 26/ М. омладине и спорта 26/ Ген. секретаријат Владе 26/ М. омладине и спорта 26/ М. омладине и спорта 26/ М. омладине и спорта 29/ Канцеларија за КиМ Обезбеђивање недостајућих средстава Веслачком савезу Србије за организацију Светског купа у веслању (1-3. јуна у Београду). Обезбеђивање недостајућих средстава Кошаркашком савезу Србије за организацију Европског првенства у кошарци за сениорке Једнократна фин. помоћ Р. Српској, ради реализације започетих пројеката, у циљу изградње и јачања односа између Р. Србије и Р. Српске. Обезбеђ. недост. средстава Мачевалачком савезу Србије за организацију Првенства Европе у мачевању за сениоре ( јуна у Н. Саду). Обезбеђ. недост. средстава Џудо савезу Србије за организацију Светског купа за сениоре и сениорке ( септембра у Београду). Обезбеђ. недост. сред. Савезу организација подводних спортова Србије за организацију Светског првенства у роњењу ( јула у Београду). Обезбеђ. недост. средстава за спровођење Програма подстицајних средстава за развој пољопривреде на подручју АП КиМ за годину. 30/ Кабинет председн. Владе Oбезбеђивањe недостајућих средстава потребних за редован рад. 30/ Ген. секретаријат Владе Дотација СПЦ, ради обнове Храма Свете Тројице у Мостару. 30/ Ген. секретаријат Владе 30/ Канцеларија за КиМ 30/ М. финансија 30/ / / Кабинет М. без портфеља за иновације и техн. развој Кабинет М. без портфеља за иновације и техн. развој Реп. дирекција за имовину Р. Србије 31/ М. финансија 31/ / Кабинет М. без портфеља за демогр. и популац. пол. Кабинет М. без портфеља за демогр. и популац. пол. 37/ Канцеларија за КиМ 37/ Канцеларија за КиМ 37/ Установе културе 37/ Установе културе 37/ / Реп. дирекција за робне резерве Завод за унапређивање образовања и васпитања 37/ М. заштите жив. средине 37/ М. заштите жив. средине 38/ Топлички управни округ 38/ Канц. за инф. технологије и електронску управу 38/ Реп. дирекција за воде 39/ Установе културе 39/ Ген. секретаријат Владе 39/ М. финансија Једнок. фин. помоћ Р. Српској, ради реализације. пројеката у лок. заједницама, у циљу изградње и јачања односа између Р. Србије и Р. Српске. Обезбеђ. недостајућих средстава за реализацију пројекта здравственорекреативног центра "Рајска бања" у Бањској, општина Звечан. Трансфер општини Смедеревска Паланка за извршење обавеза, услед смањеног обима прихода буџета. Отварање апропријације. Отварање апропријације. Обезбеђивање недостајућих средстава за прибављање непокретности у својину Р. Србије за потребе Државног правобранилаштва. Трансфер општинама Мали Зворник (75 млн), Нови Бечеј (23 млн), Мионица (18 млн) и Нова Црња (16 млн) за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода буџета. Отварање апропријације. Обезбеђивање недостајућих средстава за реализацију Програма подршке спровођењу мера популационе политике у Обезбеђ. недост. средстава за наставак реализације пројекта повратничког насеља "Сунчана долина" у општини Звечан, АП КиМ. Обезбеђивање недостајућих средстава за реализацију пројекта изградње 100 стамбених јединица, а у циљу стамбеног збрињавања српског и неалбанског становништва на територији АП КиМ. Обезбеђивање недостајућих средстава Филмским новостима за реализацију документарног дугометражног филма "Сатори". Обезбеђивање недостајућих средстава Југословенској кинотеци за реализацију израде споменика Карлу Малдену. Обезбеђивање недостајућих средстава за куповину минералног азотног ђубрива за пролећне радове у засадима воћа за Обезбеђ. недостајућих средстава за исплату надокнаде за рад комисија у поступку давања стручне оцене квалитета рукописа нових 188 уџбеника одштампаних због промене наставних планова за 1. и 5. разред осн. шк. Обезбеђ. недост. средстава за финансирање активности на уклањању извора јонизујућих зрачења са локације прив. друштва у стечају "Магнохром" д.о.о. Краљево и локације "Афарак" д.о.о. Београд - Вождовац. Обезбеђивање недостајућих средстава за финансирање активности на измештању кг индустријског отпада са локације прив. друштва у стечају "Магнохром" д.о.о. Краљево на локацији Дивље Поље, Краљево. Обезбеђивање недостајућих средстава за редован рад и измирење обавеза по правоснажним и извршним пресудама. Обезбеђивање недостајућих средстава за прибављање рачунарске опреме и софтверских лиценци за органе државне управе, ради реализације I фазе пројекта "Имплементација Oracle технологије". Обезбеђивање недостајућих средстава за израду техничке документације и стручни надзор за изградњу ледоломца. Обезбеђ. недост. сред. за расписивање општог јавног и анонимног конкурса за израду техн. докумен. за изградњу нове зграде ансамбла "Коло". Обезбеђивање недостајућих средстава за организацију свечаности поводом отварања реконструисане зграде Народног музеја у Београду. Трансфер Граду Београду за извршење обавеза, услед смањеног обима прихода буџета тог града. 39/ Судови Обезбеђ. недост. средстава за извршење налога за принудну наплату. 30

35 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / М. здравља Трансфер РФЗО за лечење лица оболелих од ретких болести. 42/ М. омладине и спорта 42/ М. културе и информисања 42/ М. финансија 42/ М. финансија 45/ Ген. секретаријат Владе 45/ М. омладине и спорта 45/ / М. трговине, туризма и телекомуникација М. грађевин., саобраћаја и инфраструктуре 46/ Ген. секретаријат Владе Обезбеђивање недостајућих средстава ФСС за организовање припрема фудбалске репрезентације за Светско првенство. Обезбеђивање недостајућих средстава та реализацију Пројекта "Нови Сад Омладинска престоница Европе OPENS 2019". Трансфер општини Димитровград за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода буџета. Трансфер општини Крупањ за извршење обавеза, услед смањеног обима прихода буџет. Једнократна фин. помоћ Р. Српској, општ. Невесиње и Координацији Срба Мостар, ради реализ. Закљ. Владе 5350/2018 од Обезбеђ. недост. средстава за фин. редовних годишњих програма Рвачког савеза, Стрељачког савеза, Џудо савета, Карате федерације, Теквондо асоцијације, Рукометног савеза и Параолимпијског комитета Србије. Обезбеђ. недост. сред. за фин. пројекта доделе ваучера за субвенционисано коришћење услуга смештаја у угоститељским објектима, у циљу интензивирања коришћења туристичке понуде Р. Србије. Обезбеђ. недост. средстава за закључивање Споразума између Владе РС и Транспортне заједнице о Седишту Сталног секрет. Транс. заједнице. Обезбеђ. недост. сред. за исплату накнада за рад и накнаду трошкова у вези са радом чланова Упр. тима за успостављање Заједнице општина. 46/ Нац. акад. за јавну управу Обезбеђивање недостајућих средстава за финансирање редовног рада. 47/ Више и универзитетско образовање 48/ Установе културе 48/ М. грађевин., саобраћаја и инфраструктуре Обезбеђивање недостајућих средстава за реализацију програма и пројеката од ширег друштвено-политичког значаја у области високог образовања - "Свет у Србији", "Србија за Србе из региона" и др. Обезбеђ. недост. средстава за заштиту имовине и чишћење објекта Народног музеја, као и за куповину панела за затварање прозора на објекту. Обезбеђивање недостајућих средстава за редовно и безбедно функционисање железничког саобраћаја у Београдском чвору. 48/ М. финансија Трансф. г. Суботици за изврш. обавеза, услед смањеног обима прих. буџ. 48/ / / Канц. за управљање јавним улагањима Канц. за инф. технологије и електронску управу Служба за управљање кадровима Обезбеђивање недостајућих средстава за реализацију Уговора о финансирању између УНДП и Владе РС Канц. за упр. јав. улагањима. Обезбеђивања недостајућих средстава за финансирање специјалистичких информатичких обука преко УНДП-а. Обезбеђивање недостајућих средстава за накнаду трошкова управних спорова и извршних поступака. 50/ Ген. секретаријат Владе Обезбеђивање недостајућих средстава потребних за редован рад. 52/ Ген. секретаријат Владе 52/ М. финансија Обезбеђивање недостајућих средстава за реализацију наградне игре "Узми рачун и победи 2018". Трансфер општини Смедеревска Паланка за извршавање обавеза, услед смањеног обима прихода буџета. 52/ М. финансија Трансф. Г. Београду за изврш. обавеза, услед смањеног обима прих. буџ. 52/ / Завод за унапређивање образовања и васпитања М. грађевин., саобраћаја и инфраструктуре Обезбеђ. недост. средстава за реализацију дела обука наставника осн. школа у Р. Србији за активан рад са савременом технологијом и савремено дизајнираним електронским уџбеницима у оквиру Пројекта "Наставни садржај кроз дигитални уџбеник/дигиталну учионицу". Обезбеђ. недост. средстава Агенцији за безбедност саобраћаја за спровођење медијске кампање за подизање свести о безбедности саобраћаја. 52/ М. финансија Трансфер г. Врању за изврш. обавеза, услед смањеног обима прих. буџ. 52/18 1 М. правде Отварање апропријације. 54/ /18 1, / /18 1 М. трговине, туризма и телекомуникација Канц. за управљање јавним улагањима М. грађевин., саобраћаја и инфраструктуре Управа за извршење кривичних санкција 54/ Ген. секретаријат Владе 57/18 1 Канц. за инф. технологије и електронску управу 57/ Основна јавна тужилаштва Обезбеђивање недостајућих средстава Туристичкој организацији Србије на име накнаде трошкова оглашавања у земљи у циљу финансирања летње и зимске промотивне туристичке кампање у земљи. Обезбеђ. недостајућих средстава за спровођење Програма о измени и допунама Програма обнове и унапређења објеката јавне намене у јавној својини у области образовања, здравства и социјалне заштите. Обезбеђивање недостајућих средстава за реализацију Пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности. Отварање апропријације. Једнократна помоћ Јапану ради отклањања последица насталих услед поплава које су погодиле ту земљу. Отварање апропријације. Обезбеђивање недостајућих средстава за исплату зараде и припадајућих доприноса за носиоце јавнотужилачке функције. 31

36 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / М. здравља Центар за истраживање несрећа у саобраћају 57/ М. културе и информисања 57/ / / / М. за рад, запошљавање, борачка и соц. питања Управа за зајед. послове републичких органа Основни, привредни и прекршајни судови Реп. дирекција за имовину Р. Србије 57/ М. заштите жив. средине 57/ Државно веће тужилаца 57/ М. заштите жив. средине 57/ / Реп. дирекција за имовину Р. Србије М. пољопривреде, шумарства и водопривреде Обезбеђивање недостајућих средстава за исплату зараде и припадајућих доприноса, као и за накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Обезбеђивање недостајућих средстава Клиничком центру Ниш за инвестиционо-текуће одржавање објеката, медицинске и др. опреме. Обезбеђивање недостајућих средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Обезбеђ. недост. сред. за несметано функц. установа соц. заштите, као и за реализ. Програма обележавања 100-годишњице завршетка I св. р. Обезбеђ. недост. сред. за исплату зараде и припадајућих доприноса и за накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада за 25 запослених у ресторану Краљице Ане б.б. Обезбеђивање недостајућих средстава за исплату новчаног обештећења странака за утврђену повреду права на суђење у разумном року. Обезбеђивање недостајућих средстава за процену непокретности бањског комплекса Жубор у Куршумлијској Бањи. Обезбеђ. недост. сред. за суфинан. пројекта Израдње постројења за водоснабдевање, сакупљање и пречишћавање отпадних вода за опш. Рашка. Обезбеђивање недостајућих средстава за накнаду трошкова смештаја и за одвојени живот од породице изабраних и постављених лица. Обезбеђ. недост. сред. за редован рад, трајно збрињавање опасног отпада у предуз. у реструктурирању, збрињавање нелегално закопаног отпада, и за уклањање извора јонизујућих зрачења са локације прив. друштва у стечају Магнохром д.о.о. Краљево и локације Афарак д.о.о. Београд. Обезбеђ. недост. сред. за израду идејног пројекта и пројекта за извођење радова на адаптацији и реконстр. непокретности у својини РС пословне зграде у Београду (Косовка бр. 31), у циљу обезбеђивања адекватног простора за обављање послова и пресељење Држ. правобранилаштва. Обезбеђ. недост. сред. за набавку 99 противградних аутоматизованих лансирних система, без људске поставе, повезаних у јединствену мрежу са централним управљањем са локације метеоролошког центра Ваљево. 57/ Управа за трезор Обезбеђ. недост. сред. за надоградњу Информ. система за изврш. буџета. 58/ Ген. секретаријат Владе Једнократна помоћ Р. Грчкој ради отклањања последица пожара. 59/ М. финансија Трансфер г. Смедереву за изврш. обавеза, услед смањ. обима прих. буџ. 59/ М. финансија Трансфер г. Нишу за изврш. обавеза, услед смањеног обима прихода буџ. 59/ М. финансија Трансф. оп. Мајданпек за изврш. обавеза, услед смањ. обима прих. буџ. 59/ М. финансија Трансфер г. Чачку за изврш. обавеза, услед смањеног обима прихода буџ. 59/ Државна ревизорска институција 59/ М. омладине и спорта 60/ / / Канц. за инф. технологије и електронску управу Управа за зајед. послове републичких органа М. трговине, туризма и телекомуникација Обезбеђивање недостајућих средстава за исплату зараде и накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор. Обезбеђ. недост. сред. за исплату новчаних награда мушкој сениорској ватерполо репрезентацији за освојену златну медаљу на Евр. првенству. Обезбеђ. недост. сред. за реализацију пројекта "Изградња секундарног Државног центра за управљање и чување података - ДАТА центра". Обезбеђ. недост. сред. за додатно запошљавање 15 радника, исплату зараде и припад. доприноса и накнаду трош. за долазак и одлазак са рада. Обезбеђивање недостајућих средстава за учешће на 87. Међународном сајму у Измиру (Турска), који ће се одржати / Ген. секретаријат Владе Финансијска помоћ Ватерполо савезу Србије. 62/ Ген. секретаријат Владе 66/18 1 Управа за јавне набавке Отварање апропријације. 66/ М. за рад, запошљавање, борачка и соц. питања 66/ Инспекторат за рад Jеднократнa финан. помоћ Српском националном савјету у Црној Гори, Матици српској - Друштву чланова у Црној Гори, Српској књижевној задрузи у Црној Гори и "Српској кући" д.о.о. Подгорица, Црна Гора. Обезбеђивање недостајућих средстава за набавку информационог система "Социјална карта". Обезбеђ. недост. сред. за реализацију пројекта "Јачање капацитета Инспектората и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно". 66/ М. финансија Трансфер г. Н. Саду за изврш. обавеза, услед смањеног обима прих. буџ. 66/ / М. привреде 66/18 1, Реп. дирекција за имовину Р. Србије Канц. за управљање јавним улагањима Обезбеђ. недост. сред. за фин. активности везаних за поступак избора овлашћ. проценитеља, ради анализе угов. односа и утврђ. висине накнаде за уступање искориш. др. имов. права ЈП Новин. агенција "Танјуг". Обезбеђивање недостајућих средстава за реализацију Програма подршке малим предузећима за набавку опреме у години. Обезбеђ. недост. сред. за реализацију Програма о изменама и допунама Програма обнове и унапређења објеката јавне намене у јавној својини у области образовања, здравства и социјалне заштите. 32

37 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / Привредни судови Обезбеђ. недост. сред. за санирање приземља објекта Прив. суда у Беогр. 66/ Ген. секретаријат Владе Фин. помоћ Срп. прав. епархији загр.-љубљ., ради давања дотације Срп. правосл. општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу. 68/ Буџ. фонд за фин. спорта Обезб. нед. сред. за изградњу купалишног комплекса у општ. Житорађа. 68/ Служ. за управ. кадровима Обезб. недост. сред. за накнаду трош. управ. спорова и изврш. поступака. 68/ Установе културе 68/ М. унутрашњих послова 68/ Канц. за КиМ Обезбеђивање недостајућих средстава за реализацију Пројекта "Набавка система за стерилизацију културних добара на папиру и пергаменту". Обезбеђивање недостајућих средстава за исплату отпремнина за ванредно пензионисање полицијских службеника. Обезбеђивање недостајућих средстава за реконструкцију и изградњу објекта ОШ "Милан Ракић" у селу Бабин мост, општина Обилић. 68/ М. финансија Трансфер оп. Рача за изврш. обавеза, услед смањеног обима прих. буџ. 68/ Канц. за КиМ Обезбеђивање недостајућих средстава за изградњу објекта предшколске установе "Шарско лане" у селу Јажинце, општина Штрпце. 68/ Канц. за КиМ Обезбеђивање недостајућих средстава потребних ЈП "Мрежа - Мост". 68/ Канц. за КиМ 68/ М. здравља 68/ Управни суд 68/18 1 Управа царина Отварање апропријације. 68/ / М. за рад, запошљавање, борачка и соц. питања Завод за унапређивање образовања и васпитања 69/ М. омладине и спорта Обезбеђивање недостајућих средстава за наставаки реализације пројекта повратничког насеља "Сунчана долина", општина Звечан. Обезбеђивање недостајућих средстава за Институт Торлак ради континуираног спровођења здравствене заштите од општег интереса. Обезбеђивање недостајућих средстава за измирење обавеза насталих спровођењем избора за одборнике Скупштине општине Мајданпек. Обезбеђ. недост. сред. за додатно запошљ. 10 радника, исплату зараде и припад. соц. допр. у циљу успостављања услуге безбед. смештаја за жртве трг. људима у оквиру орг.јед. "Прихватилиште за жртве трг. људима". Обезб. недост. сред. за зараду и припад. соц. допр. за пријем 7 запослених на неодр. време у оквиру Сектору за наст. предмете од национ. значаја. Обезбеђ. недост. сред. за исплату новч. награда спортистима и тренеру Кајак. савеза Срб. за освојену бронз. медаљу на Св. прв. у кајаку и кануу. 70/ Ген. секретаријат Владе Једнократна помоћ Републици Кабо Верде. 70/ Буџ. фонд за леч. обољења, стања или повреда које се не могу успешно леч. у РС 70/ М. омладине и спорта 73/ Ген. секретаријат Владе 73/ Ген. секретаријат Владе Обезбеђивање недостајућих средстава за сврхе за које је Фонд отворен, а ради лечења обољења, стања и повреда које се не могу успешно лечити у Р. Србији. Обез. нед. сред. за исплату нов. награда за постигнуте врх. спорт. резултате спортистима и тренерима на Св. прв. у стрељ. (Ченгвон, Кореја, ), Св. прв. у спор. пењању (Инзбрук, ), Евр. прв. у атлет. (Берлин, ) и Евр. прв. у кош. 3 на 3 (Букурешт, ) Дотација Подворју Руске православне цркве у Београду, ради обнове Храма Свете Тројице у Београду. Једнократна финансијска помоћ медијима који на бугарском језику објављују информације у Р. Србији. Извор: Службени гласник РС, различита издања 33

38 ИЗВОРИ Агенција за привредне регистре. (2018). Годишњи билтен финансијских извештаја за Влада Републике Србије. (2017). Предлог закона о буџету Републике Србије за годину. Влада Републике Србије. (2018). Извештај о извршењу буџета Републике Србије за период од 1. јануара до 30. септембра године. Међународни монетарни фонд. (2014). Government Finance Statistics Manual Washington, D.C.: IMF. Министарство финансија. (2017). Макроекономски и фискални подаци, 07. новембар године. Министарство финансија. (2018). Макроекономски и фискални подаци, 28. новембар године. Национална служба за запошљавање. (2018). Статистички билтен децембар Национална служба за запошљавање. (2018). Статистички билтен септембар Парламентарна буџетска канцеларија. (2016). Речник буџетских појмова. Београд: WFD представништво у Београду. Парламентарна буџетска канцеларија. (2018). Анализа јавног дуга јануар септембар године. Републички завод за статистику. (2018). Индекси потрошачких цена, септембар Саопштење ЦН11 бр Републички завод за статистику. (2018). Квартални бруто домаћи производ у Републици Србији Први квартал године. Саопштење НР40 бр Републички завод за статистику. (2018). Квартални бруто домаћи производ у Републици Србији Други квартал године. Саопштење НР40 бр Републички завод за статистику. (2018). Квартални бруто домаћи производ у Републици Србији Трећи квартал године. Саопштење НР40 бр Републички завод за статистику. (2018). Просечне зараде по запосленом, септембар Саопштење ЗР10 бр Републички завод за статистику. (2018). Регистрована запосленост, трећи квартал претходни резултати. Саопштење ЗП22 бр Републички завод за статистику. (2018). Спољнотрговински робни промет, септембар по текућем курсу, у ЕУР. Саопштење СТ13 бр Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање. (2018). Статистички месечни билтен XII/2017. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање. (2018). Статистички месечни билтен IX/2018. Управа за јавни дуг. (2018). Месечни извештај Управе за јавни дуг децембар године. Управа за јавни дуг. (2018). Квартални извештај стања и структуре јавног дуга на дан године. Фискални савет. (2018). Фискална и економска кретања у и стратешке препоруке за буџет године. Закон о акцизама, Сл. гласник РС бр. 22/01, 73/01, 80/02 - др. закон, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 55/15, 103/15, 108/16. Закон о буџетском систему, Сл. гласник РС бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17. Закон о буџету Републике Србије за годину, Сл. гласник РС бр. 99/16, 113/17. Закон о буџету Републике Србије за годину, Сл. гласник РС бр. 113/17. Закон о порезима на имовину, Сл. гласник РС бр. 26/01, 45/02 - УС, СЛ. лист СРЈ бр. 42/02 - УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - УС, 47/13, 68/14 - др. закон. Закон о порезу на доходак грађана, Сл. гласник РС бр. 24/01, 80/02 - др. закон, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - УС, 93/12, 114/12 - УС, 47/13, 48/13 - исправка, 108/13, 57/14, 68/14 - др. закон, 112/15, 113/17. Закон о финансирању локалне самоуправе, Сл. гласник РС бр.. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13 - др. пропис, 125/14 - др. пропис, 95/15 - др. пропис, 83/16, 91/16 - др. пропис, 104/16 - др. закон, 96/17 др. пропис. Одлукa о висини посебне накнаде за употребу јавног пута, његовог дела и путног објекта (путарина), Сл. гласник РС бр. 56/06, 42/07, 126/07, 20/08, 12/09, 78/14, 93/15, 95/16, 109/16, 90/17, 106/17. Одлука о регулисаној цени електричне енергије за гарантовано снабдевање, Сл. гласник РС бр. 81/17. Покрајинска скупштинска одлука о буџету АП Војводине за годину, Сл. лист АПВ бр. 69/16, 27/17 исправка, 29/17, 39/17. Покрајинска скупштинска одлука о буџету АП Војводине за годину, Сл. лист АПВ бр. 57/17, 17/18. Правилник о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем, Сл. гласник РС бр. 16/16, 49/16, 170/16, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18. 34

39 Усклађени динарски износи акциза из члана 9. став 1. тачка 1), тачка 2) алинеја трећа, тачка 3) алинеја четврта, тачка 4), тачка 5) алинеја четврта, тачка 6) и тачка 7) алинеја трећа, члана 9. став 5. тачка 1) подтачка (1) алинеја трећа, подтачка (4) алинеја прва, подтач. (5) и (6), тачка 2), тачка 3) подтачка (1) алинеја трећа, подтачка (2) алинеја прва, подтачка (3), тач. 4), 5) и 6), члана 12а, чл. 14. и 14а, члана 40а став 1. тачка 3) и члана 40г Закона о акцизама годишњим индексом потрошачких цена у години, Сл. гласник РС бр. 18/18. Усклађени динарски износи акциза из члана 40а став 1. тач. 4) до 8) Закона о акцизама годишњим индексом потрошачких цена у години, Сл. гласник РС бр. 18/18. Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину, Сл. гласник РС бр. 112/17. Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину, Сл. гласник РС бр. 92/18. Финансијски план Националне службе за запошљавање за годину, Сл. гласник РС бр. 113/17. Финансијски план Републичког фонда за здравствено осигурање за годину, Сл. гласник РС бр. 113/17. Финансијски план Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за годину, Сл. гласник РС бр. 113/17. Финансијски план Фонда за социјално осигурање војних осигураника за годину, Сл. гласник РС бр. 113/17. Интернет извори: - ЈП Путеви Србије : - Извештај о степену реализације Програма пословања за први квартал године. - Извештај о степену реализације Програма пословања за други квартал године. - Извештај о степену реализације Програма пословања за трећи квартал године. - Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања: Информатор о раду (преузето ). - Министарство културе и информисања: Информатор о раду (преузето ). - Министарство омладине и спорта: Информатор о раду (преузето ). - Министарство привреде: Информатор о раду (преузето ). - Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Информатор о раду (преузето ). - Министарство рударства и енергетике: Информатор о раду (преузето ). - Министарство трговине, туризма и телекомуникација: Информатор о раду (преузето ). - Покрајинска влада: Извештаји о извршењу буџета. - Републички завод за статистику: База података. - Управа за аграрна плаћања. Информатор о раду (преузето ). 35

40 Извештај су припремили истраживачи Парламентарне буџетске канцеларије Александра Бранковић и Јелена Плочић. Парламентарна буџетска канцеларија се успоставља у оквиру трогодишњег пројекта подршке Народној скупштини Републике Србије у спровођењу ефективног надзора над буџетом, који спроводе Народна скупштина и Вестминстерска фондација за демократију. Ставови изнети у овом извештају не представљају и не одражавају ставове Народне скупштине Републике Србије нити Вестминстерске фондације за демократију.

41

42