Industrijski razvoj proizvoda Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP

Transcription

1 Industrijski razvoj proizvoda Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP Prof. Dr.-Ing. Vojislav Miltenović 6/16/2014 1

2 Svrha obuke Nivo - Viši, 8 časova Svrha obuke TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Osposobljavanje polaznika da u zadatom okruženju definišu profil proizvoda, a zatim da kreativnim metodama preko idejnog rješenja, koncepta, nacrta i razrade dođe do inovativnog, tržišno konkurentnog i atraktivnog proizvoda. Preporučeni upisni nivo VIII stepen stručne spreme, mašinske ili srodne struke Specijalni zahtevi Raspolaganje znanjem iz oblasti proračuna, konstrukcionih oblika, načina funkcioniranja i primene mašinskih delova i sklopova. 6/16/2014 2

3 Opšti ciljevi Detaljno upoznavanje sa mestom, ulogom i značajem RP u preduzeću; Upoznanje sa metodama istraživanja od značaja za RP; Ovladavanje metodama i procesima u RP; Upoznanje sa postupkom generisanja ideja i značajem inovacija u RP; Upoznanje sa osnovama evolucionih principa i pravilima evolucije tehničkih sistema. 6/16/2014 3

4 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 4

5 1. Uvodna razmatranja Uloga i značaj razvoja proizvoda, Životni ciklus proizvoda, Globalne strategije razvoja proizvoda, Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću, Uspeh preduzeća i razvoj proizvoda 6/16/2014 5

6 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda Smatra se da je organizacija uspešna ako nudi proizvod ili uslugu, što za nekog drugog rešava problem. Uspeh organizacije zasniva na činjenici da takvo rešenje ima i da ga nudi tržištu. Svejedno je da li ovo rešenje postoji već hiljadama godina, ili je rezultat spontanih pronalazaka ili genijalne ideje, da bi postigla uspeh organizacija mora kroz razvojni proces da zadovolji zahteve kupca. 6/16/2014 6

7 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda Dakle ključ uspeha jedne organizacije je razvoj proizvoda koji može u najvećoj mogućoj meri da zadovolji zahteve kupca. Marketing i realizacija proizvoda su podjednako važni i moraju međusobno biti usaglašeni. Do uspeha dovodi izvršena realizacija i marketing, koji se ogleda u formi profita i rasta vrednosti. 6/16/2014 7

8 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda Razvojni projekat mora da ispuni različite zahteve, vezane za sledeće oblasti: Finalni proizvod: Zahtevi kupaca koji se odnose na kvalitet i cenu finalnog proizvoda. Pod pojmom kvalitet podrazumevaju se svi zahtevi vezani proizvod, i to pored direktne koristi vezane za dominantne osobine i funkciju, i za sekundarne koristi vezane za sigurnost, opsluživanje i mnoge druge. Pored toga kupac želi i povoljnu cenu odnosno povoljan odnos cena-radne karakteristike. Rezultat razvoja: Zahtevi preduzeća u odnosu na proizvod kao rezultat razvoja, pored ispunjenja zahteva kupaca, su i izvodljivost, mogućnost proizvodnje, tržišna prohodnost i potencijal za dalji razvoj proizvoda. Projekat: zahtevi za uspešno izvedenim projektom obuhvataju ne samo dobijanje dobrog proizvoda, već i poštovanje termina, cena, kao i obuke i ugleda. 6/16/2014 8

9 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda Razvoj je odlučujući faktor za transformaciju potencijala istraživanja i iskustva u uspeh preduzeća. Na taj način preduzeća postojeći potencijal i znanje preko razvoja proizvoda prevode u konkurentne proizvode i profit. Razvoj je kreativni zadatak gde se sistematski kreira novi proizvod. Razvoj proizvoda omogućuje firmama da ponude kupcima atraktivne proizvode. 6/16/2014 9

10 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda Proces inovacije pruža po pravilu osnovu za osvajanje novih tržišta. Firme koje ne razvijaju i dalje ne usavršavaju svoje proizvode vrlo brzo gube svoje pozicije na tržištu. Rezultat razvoja proizvoda je dobijanje novog proizvoda. Ali do razvoja proizvoda dolazi tek na zahtev odnosno izrazitu potrebu tržišta. Dakle proizvod je ono što kupac zahteva. 6/16/

11 1.2. Životni ciklus proizvoda Faze životnog ciklusa 6/16/

12 1.2. Životni ciklus proizvoda Faze životnog ciklusa Nastajanje proizvoda 6/16/

13 Vizija preduze a TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 1.2. Životni ciklus proizvoda Faze životnog ciklusa ć Planiranje proizvoda Definisanje proizvoda Nastajanje proizvoda Životni ciklus proizvoda Strategijsko planiranje proizvoda, marketing, pravljenje ponuda Koncept Nacrt Tržš i te materijala, logistika Izrada delova Priprema izrade i montaže, lansiranje proizvodnje Montaža Ispitivanje, prototip Distribucija, prodaja Isporuka Stavljanje u funkciju Eksploatacija,remonti, dogradnja, modernizacija Prestanak eksploatacije, likvidacija, recikliranje 6/16/

14 1.2. Životni ciklus proizvoda Mesto razvoja proizvoda u procesu nastajanja proizvoda 6/16/

15 1.3. Globalne strategije razvoja proizvoda Globalne strategije razvoja proizvoda su (dugoročni) planovi za postizanje cilja uzimajući u obzir postojeću situaciju. Strategije su osnova za izbor adekvatnih metoda i pomoćnih sredstava za postizanje cilja i stvaranje osnovnih preduslova za razvoj proizvoda. 6/16/

16 1.3. Globalne strategije razvoja proizvoda Razlozi primene strategija razvoja preduzeća je postizanje tri osnovna cilja: skraćenje vremena razvoja proizvoda; poboljšanje kvaliteta proizvoda; smanjenje cene proizvoda. 6/16/

17 1.3. Globalne strategije razvoja proizvoda Kvalitet Quality Funktion Deployment (QFD) FMEA (Failure Mode and Effect Analysis Alati za upravljanje kvalitetom... sutra danas Rukovođenje projektom Simultaneous Engineering Planiranje kapaciteta... Target Costing Vrednosna analiza Design to Cost... juče Vreme Cena 6/16/

18 1.3. Globalne strategije razvoja proizvoda Globalne strategije razvoja proizvoda su Integralni razvoj proizvoda (ili integralni razvoj proizvoda i procesa); Simultano/konkurentno inženjerstvo (Simultaneous Engineering / Concurrent Engineering) Lean Menagement; Total Quality Menagement, itd. 6/16/

19 1.3. Globalne strategije razvoja proizvoda Globalne strategije razvoja proizvoda su Integralni razvoj proizvoda (ili integralni razvoj proizvoda i procesa); Simultano/konkurentno inženjerstvo (Simultaneous Engineering / Concurrent Engineering) Lean Menagement; Total Quality Menagement, itd. 6/16/

20 1.3. Globalne strategije razvoja proizvoda Ulaz u svaku proizvodnju je konstrukciono-tehnološka dokumentacija koja nastaje u procesu konstruisanja, kao jedne od etapa integralnog razvoja proizvoda. IRP je sistemski prilaz razvoju visoko kvalitetnih, tržišno konkurentnih, radno sposobnih proizvoda ili usluga uz integrisanu primenu celovitih i multidisciplinarnih metoda, procesa i organizacionih formi kao i manuelno i kompjuterski podržane alate, sa minimalnim ali trajnim korišćenjem proizvodnih faktora i resursa. 6/16/

21 75% Tro š kovi TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 1.3. Globalne strategije razvoja proizvoda IRP i životni ciklus proizvoda Troškovi razvoja proizvoda Integralni razvoj proizvoda Istraživanje Marketing Styling Koncipiranje Konstruisanje Proces Priprema Design planiranja Proizvodnja proizvodnje Životni ciklus proizvoda Prodaja Eksploaracija Reciklaža Likvidacija Konstruisanje sa aspekta 6/16/

22 1.3. Globalne strategije razvoja proizvoda Osnovni elementi IRP 6/16/

23 1.4. Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću Šta je proizvod? Pod proizvodom se podrazumeva svaki veštački sagrađeni objekat, koji služi određenom cilju. Sve od jednostavnih mašinskih elemenata preko softvera, električnih uređaja i komponenata do kompleksnih i visoko kompleksnih mašina i uređaja. 6/16/

24 1.4. Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću Kategorije proizvoda prema ISO Grupe prema ISO 9001 Objašnjenje Primer prema ISO 9000 Hardver Tehnički proizvod Softver Usluga Svi individualno identifikovani materijalni proizvodi Svi kontinuirani proizvodi: čvrsti, tečni, gasoviti Programi i organizaciona uputstva, informacije, znanje Personalne usluge, koncepti i nematerijalni proizvodi Mehanički motor Sredstvo za podmazivanje Računarski program, rečnici Transport, manifestacije, obrazovanje 6/16/

25 1.4. Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću Klasifikacija proizvoda 6/16/

26 Novo TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 1.4. Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću Povećani zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda, vezani pre svega za njegove najvažnije karakteristike, dovode do toga da je razvoj i uvođenje na tržište uspešnih proizvoda veoma teško, i nosi sa sobom određeni rizik Tržš i te Postoje e ć 4x 16x 20% 5% 1x 50% Postojeća 8x 33% Mali rizik Veliki rizik Nova Visoki troškovi menadžmenta Verovatnoća uspeha na tržš i tu Tehnologija 6/16/

27 1.4. Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću Razvoj kao organizacione jedinica Preduzeće egzistira i radi u komplikovanom okruženju Unutar preduzeća razvoj je centralno odeljenje. Za razvoj proizvoda su pak saradnja i zajednički rad svih odeljenja značajni. Konstrukcija je po pravilu integrativni činilac u razvoju 6/16/

28 1.4. Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću Uticaj i udeo pojedinih faza na ukupne troškove (cenu) proizvoda 100 Troškovi u % Odgovornost za troškove i70% 18% 7% 5% 54% 10% % Razvoj i konstruisanje Realizacija 3% 28% Uticaj na troškove po fazama Udeo u troškovima po fazama Priprema proizvodnje Proizvodnja Tržš i te Distribucija materijala i prodaja 6/16/

29 1.4. Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću Efekti primene IRP Cena -35% Preduze a ć svetske klase Prosečna preduzeća Troškovi kvaliteta -30% Vreme razvoja -50 do -80% 6/16/

30 1.4. Mesto i uloga razvoja proizvoda u preduzeću Poluga kvaliteta RAZVOJ PLANIRANJE PROIZVODNJE PROIZVODNJA 100:1 10:1 1:1 POBOLJŠANJE KVALITETA PROIZVODA I SMANJENJE TROŠKOVA KVALITETA 6/16/

31 Preduzeća: 1.5. Uspeh preduzeća i razvoj proizvoda da na tržište iznose kvalitetne proizvode sa mnogobrojnim inovacijama. u kratkom vremenskom periodu realizovati nove ideje i rešavati komplikovane probleme i zadatke. brza i precizna transformacija ideja u proizvod primena paralelnih i kompleksnih procesa kod razvoja i kreiranja novih proizvoda primena metodskog pristupa kod rešavanja problema i zadataka 6/16/

32 1.5. Uspeh preduzeća i razvoj proizvoda 6/16/

33 Industrijski razvoj proizvoda Istraživanje kao preduslov uspešnog RP Prof. Dr.-Ing. Vojislav Miltenović 6/16/2014 1

34 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 2

35 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 3

36 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP Vrste istraživanja, Klasifikacija istraživanja, Primenjena (aplikativna) istraživanja, Stručna (razvojna) istraživanja, Metode istraživanja. Tehnologije budućnosti 6/16/2014 4

37 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Šta je nauka? Sređeno, sistematizovano i provereno znanje o nečemu, postignuto metodičnim, pažljivim i savesnim istraživanjem i razmatranjem Sistematizovana i argumentovana suma znanja u određenom istorijskom razdoblju o objektivnoj stvarnosti do koje se došlo svesnom primenom određenih objektivnih metoda istraživanja (Enciklopedija Leksikografskog zavoda) Cilj: proširiti i produbiti poznavanje prirode i društva, menjati uslove rada i života. Znanje je zbir svega onoga što je poznato i što se može naučiti. 5 6/16/2 014

38 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Naučna i umetnička područja 1. Prirodne nauke 2. Tehničke nauke 3. Biomedicina i zdravstvo 4. Biotehničke nauke 5. Društvene nauke 6. Humanističke nauke 7. Umetničko područje 8. Interdisciplinarna područja nauke 9. Interdisciplinarna područja umetnosti 6 6/16/2 014

39 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Naučna polja u području tehničkih nauka PODRUČJE TEHNIČKIH NAUKA Polja: Arhitektura i urbanizam Brodogradnja Elektrotehnika Geodezija Građevinarstvo Grafička tehnologija Hemijsko inženjerstvo Metalurgija Računarstvo Rudarstvo, nafta i geološko inženjerstvo Mašinstvo Tehnologija saobraćaja i transporta Tekstilna tehnologija Vazduhoplovstvo, raketna i svemirska tehnika Osnovne tehničke nauke Interdisciplinarne tehničke nauke 7 6/16/2 014

40 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Naučno istraživanje Naučno istraživanje - skup svesnih, sistematskih i metodološki organizovanih aktivnosti (disciplinarnih i/ili interdisciplinarnih) koje omogućuju otkrivanje i dokazivanje naučnih istina o predmetima, odnosno pojavama u prirodi i društvu pomoću naučnih metoda. CILJ: proširenje već objavljenog i potvrđenog znanja 8 6/16/2 014

41 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Naučno istraživanje Svako naučno istraživanje ima: svrhu i cilj predmet istraživanja Osnovnu hipotezu (s pomoćnim hipotezama) Naučne metode (najmanje 15-ak) 9 6/16/2 014

42 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Vrste istraživanja 1. Empirijska istraživanja 2. Naučna istraživanja 3. Stručna (razvojna) istraživanja 4. Istraživanje prošlosti 5. istraživanje sadašnjosti 6. istraživanje budućnosti 7. Prethodna istraživanja 8. Povremena istraživanja 9. Stalna istraživanja 10. "Završno" istraživanje 11. Kvalitativno istraživanje 12. Kvantitativno istraživanje 13. Disciplinarno i multidisciplinarno istraživanje 14. Institucionalno istraživanje 15. Mikroistraživanje 16. Mezoistraživanje 17. Makroistraživanje 18. Megaistraživanje 19. Individualno istraživanje 20. Timsko (grupno) istraživanje 10 6/16/2 014

43 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Klasifikacija istraživanja Prema vrsti očekivanog rezultata: Naučna istraživanja fundamentalna (osnovna) istraživanja aplikativna (primenjena) istraživanja stručna (razvojna) istraživanja 11 6/16/2 014

44 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Primenjena (aplikativna) istraživanja teorijski ili eksperimentalni rad koji se izvodi radi sticanja novih znanja usmeren na rešavanje nekog praktičnog zadatka izvodi se ili radi ispitivanja moguće primene rezultata osnovnih istraživanja ili utvrđivanja novih metoda ili postupaka za postizanje određenog cilja proširuju i produbljuju postojeća znanja usmerena na primenu u materijalnoj proizvodnji 12 6/16/2 014

45 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Stručna (razvojna) istraživanja nazivaju se još i "tehnološka usavršavanja" početak proizvodnje novih materijala, proizvoda praktični cilj usmerena na uvođenje novih ili znatno poboljšavanje postojećih postupaka, proizvoda i usluga sistemski rad zasnovan na znanjima stečenim otnovnim i primenjenim istraživanjima, odnosno praktičnom iskustvu svi postupci između izuma i proizvodnje (eksperimentisanje na crtežu, izrada prototipa, eksperimenti, izgradnja pilotskih pogona, modeli u malom opsegu, nova rešenja i sl.) stroga namena i brzo postignuta korist u uskom području potrebno veliko naučno i empirijsko znanje, mnogo mašte, oštroumnosti i truda rezultati se ne objavljuju javno, nego se čuvaju kao korporativna tajna (tzv. korporativno znanje) ili se pravno štite (patenti) i prodaju kao licence 13 6/16/2 014

46 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Hodogram istraživanja 1. uočavanje naučnog problema i njegova formulacija 2. postavljanje hipoteze 3. izbor i analiza naslova 4. izrada orijentacijskog plana naučnog istraživanja 5. sastavljanje radne bibliografije 6. prikupljanje, proučavanje i sređivanje literature i naučnih informacija 7. formulisanje rezultata istraživanja u pisanom obliku 14 6/16/2 014

47 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 1. Uočavanje naučnog problema... problem koji se ne može rešiti učenjem treba biti formulisan u obliku upitne rečenice uočavanje naučnog problema je jedan od najkreativnijih doprinosa u istraživanju Kriterijumi pri izboru naučnih problema: 1. novost 2. važnost i primenjivost rezultata naučnih istraživanja 3. radoznalost i interesi 4. stručnost istraživača 5. oprema i uslovi rada 6. pokroviteljstvo i saradnja centara odlučivanja 7. troškovi istraživanja 8. rizik, opasnost i poteškoće 9. vreme 10. aktuelnost rezultata istraživanja 11. mogućnost rešenja određenog problema pomoću istraživanja 15 6/16/2 014

48 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 2. Postavljanje hipoteze HIPOTEZA naučna pretpostavka postavljena za objašnjenje neke pojave koju treba proveriti i dokazati da bi postala verodostojna naučna teorija ili naučni zakon 16 6/16/2 014

49 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 2. Postavljanje hipoteze pretpostavki valjane hipoteze: 1. relevantnost s obzirom na problem istraživanja 2. proverljivost 3. kompatibilnost sa prethodno proverenim i prihvaćenim hipotezama 4. plodnost, tj. usmerenost ka objašnjavanju što više pojava 5. jednostavnost 17 6/16/2 014

50 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Vrste hipoteza 1. kvalitativna hipoteza 2. kvantitativna ili statistička 3. kauzalna ili uzročna 4. opšta 5. posebna 6. pojedinačna 7. radna 8. naučna 9. ad hoc 10. pomoćna 11. preliminarna 12. fiktivna 13. prazna 14. plodna hipoteza 15. teorijska 16. realna (empirijska, praktična) 17. jednostavno-implikacijska 18. induktivna 19. deduktivna 20. reduktivna 21. moguća 22. verovatna 23. slučajna 24. nulta hipoteza ili hipoteza nulte neizvesnosti 25. hipoteze empirijske jednoobraznosti i dr. 18 6/16/2 014

51 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 6. Prikupljanje, proučavanje i sređivanje literature i naučnih informacija prikupljanje literature i naučnih informacija proučavanje literature selekcija, analiza i sinteza relevantnih činjenica stvaranje generalnog zaključka 19 6/16/2 014

52 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Metodologija naučnih istraživanja metodologija (grč. methodos + logos = reč, govor, nauka o metodama naučnih istraživanja) nauka o metodama naučnih istraživanja; nauka o celokupnosti svih oblika i postupaka istraživanja pomoću kojih se dolazi do sistemskog i objektivnog naučnog znanja metoda (grč. methodos = put, način istraživanja) skup različitih postupaka kojima se nauka koristi u naučno-istraživačkom radu da bi istražila i izložila rezultate naučnih istraživanja u određenom naučnom području ili naučnoj disciplini put istraživanja kojim se oblikuje i izgrađuje nauka svaki način naučnog istraživanja koji obezbeđuje sigurno, sređeno, sistemsko i tačno znanje Metodologija se odnosi na epistemološke pretpostavke na kojima se zasniva istraživački proces, a metoda je specifična tehnika prikupljanja i obrade podataka! 20 6/16/2 014

53 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Naučne metode Osnovni parametri: objektivnost pouzdanost preciznost sistematičnost uopštenost 21 6/16/2 014

54 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Naučne metode 1. induktivna i deduktivna metoda 2. metoda analize i sinteze 3. metoda apstrakcije i konkretizacije 4. metoda generalizacije i specijalizacije 5. metoda dokazivanja i opovrgavanja 6. metoda klasifikacije 7. metoda deskripcije 8. metoda kompilacije 9. komparativna metoda 10. statistička metoda 11. matematička metoda 12. metoda modeliranja 13. kibernetička metoda 14. eksperimentalna metoda 15. dijalektička metoda 16. istorijska metoda 17. genetička metoda 18. teorija sistema kao metoda 19. aksiomatska metoda 20. metoda idealnih tipova 21. empirijska metoda 22. metoda analize slučaja 23. metoda anketiranja 24. metoda intervjuisanja 25. metoda posmatranja 26. metoda merenja 27. QFD metoda 28. Delfi metoda 29. metoda "mozaika" 30. ostale naučne metode 22 6/16/2 014

55 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Metoda posmatranja jedna od osnovnih metoda naučno-istraživačkog rada Posmatranje mora biti: objektivno svestrano i potpuno precizno sistematsko 23 6/16/2 014

56 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Metoda merenja merenje je jedan od najvažnijih postupaka za prikupljanje, verifikaciju i analizu podataka rezultati merenja su po pravilu naučni podaci merna jedinica - dogovorom utvrđena konstantna vrednost fizičke veličine koja ima poseban naziv 24 6/16/2 014

57 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Eksperimentalna metoda postupak posmatranja pojave koja se ispituje pod tačno utvrđenim uslovima koji dozvoljavaju da se prati tok pojave i da se ona svaki put uz postavljanje istih uslova ponovo izazove upotrebljava se u kombinciji sa drugim metodama, naročito sa metodom posmatranja 25 6/16/2 014

58 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Metoda dokazivanja izvođenje zakonitosti pojedinih stavova na osnovu naučnih činjenica ili na osnovu ranije utvrđenih istinitih stavova svrha je utvrditi tačnost nekog saznanja misaono-sadržajni postupak kojim se utvrđuje istinitost pojedinih saznanja, stavova ili teorija induktivno ili deduktivno dokazivanje teorijsko i eksperimentalno dokazivanje direktno (dokazivanje istinitosti teze) i indirektno dokazivanje (dokazivanje neistinitosti antiteze) 26 6/16/2 014

59 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Metoda dokazivanja - 2 Bitni elementi dokazivanja: teza - stav koji treba dokazati načela - logički zakoni na osnovu kojih se izvodi celokupni postupak dokazivanja argumenti - činjenice, stavovi, sudovi, bez obzira radi li se o pojedinačnim, opštim, partikulalrnim ili univerzalnim demonstracija - na osnovu odgovarajućih načela uspostavlja se logička veza između argumenata i teza 27 6/16/2 014

60 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Metoda opovrgavanja metoda odbacivanja i pobijanja teze direktno (pobijanje teze ili argumentacije) i indirektno opovrgavanje (dokazivanje ispravnosti antiteze) 28 6/16/2 014

61 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Statistička metoda Statistika nauka o metodama za istraživanje masovnih pojava pomoću brojčanog izražavanja jedna od najvažnijih naučnih metoda koristi se u svim naučnim područjima Nedostaci: dobiju se podaci o kvantitativnoj određenosti pojava (ne i o kvalitativnoj) na osnovu pojedinačnih podataka pokušavaju se saznati opšte zakonitosti problem uzorka 29 6/16/2 014

62 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Matematička metoda primena matematičke logike, formula, simbola, operacija i uopšte matematičkog načina zaključivanja u naučno-istraživačkom radu 30 6/16/2 014

63 MF Niš, MONIR, (V.M.) TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Metoda analize i sinteze METODA ANALIZE: raščlanjivanje složenih misaonih tvorevina (pojmova, sudova i zaključaka) na njihove jednostavnije sastavne delove i elemente i izučavanje svakog dela (i elementa) za sebe i u odnosu na druge delove, odnosno celine METODA SINTEZE spajanje, sastavljanje jednostavnih misaonih tvorevina u složene i složenih u još složenije, povezujući izdvojene elemente, pojave, procese i odnose u jedinstvenu celinu u kojoj su njeni delovi uzajamno povezani 31 6/16/2 014

64 Industrijski razvoj proizvoda Osnove razvoja proizvoda Prof. Dr.-Ing. Vojislav Miltenović 6/16/2014 1

65 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 2

66 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 3

67 3. Osnove razvoja proizvoda Proces razvoja proizvoda, Informacioni tokovi u procesu razvoja proizvoda, Modeli proizvoda, Procesi i metode u razvoju proizvoda, Model razvoja proizvoda, Principi oblikovanja konstrukcija. 6/16/2014 4

68 3.1. Proces razvoja proizvoda Sve veći pritisak cena, kvaliteta i raspoloživog vremena dovodi do porasta primene metodskog pristupa u razvoju proizvoda. Opis proizvoda preko odgovarajućih modela kao rezultat procesa razvoja proizvoda pruža jaku osnovu za buduću izradu proizvoda uz odgovarajuću kompjutersku podršku. Opis procesa i povezivanje procesa i metoda predstavlja osnovnu formu razmatranja. Razvoj proizvoda je u direktnoj korelaciji sa životnim ciklusom proizvoda, kao i sa ljudima i organizacionim jedinicama angažovanih u samom procesu razvoja. 6/16/2014 5

69 3.1. Proces razvoja proizvoda Razvoj proizvoda kao proces obuhvata sve aktivnosti vezane za dobijanje i obradu informacija o izradi, korišćenju i reciklaži jednog proizvoda. Počinje sa nastajanjem ideje, a završava se uvođenjem proizvoda na tržište. Razvoju proizvoda kao funkciji preduzeća pripadaju parcijalna područja istraživanja i predrazvoja, kao i sopstveni razvoj i konstruisanje, ispitivanje i proračun. 6/16/2014 6

70 3.1. Proces razvoja proizvoda Šta obuhvata INTEGRALNI RAZVOJ PROIZVODA? 6/16/2014 7

71 3.1. Proces razvoja proizvoda Integralni i konvencionalni pristup razvoju proizvoda Cena Porast troškova Troškovi eksploatacije Troškovi nastajanja proizvoda Prodaja Konvencionalni pristup Integralni pristup Smanjenje troškova Ukupni troškovi Skracenje vremena Završetak razvoja Završetak proizvodnje Eksploatacija Vreme 6/16/2014 8

72 3.1. Proces razvoja proizvoda Dakle postoje najmanje tri aspekta razvoja proizvoda: aspekt procesa, aspekt proizvoda i aspekt organizacije. Pod procesom se podrazumeva umrežavanje aktivnosti, informacija i znanja, materijalnih resursa kao i osoblja. S obzirom da postoji vrlo veliki broj proizvoda, to je svrsishodna njihova podela na investicione proizvode, konzumne proizvode i usluge. Pojam organizacije obuhvata sistem organizacije strukture i tokova funkcionalnih jedinica i uzajamnih veza između njih. 6/16/2014 9

73 3.1. Proces razvoja proizvoda Različiti nivoi traženja rešenja u procesu razvoja proizvoda 6/16/

74 3.2. Informacioni tokovi u procesu razvoja proizvoda Proces razvoja proizvoda je pre svega proces obrade i generiranja informacija i znanja. Sve informacije nastale u procesu planiranja, postavljanja zadatka, njegovog rešavanja, itd. ustvari opisuju sam proizvod. To su crteži, CAD-modeli, proračuni, izveštaji o ispitivanjima, sastavnice, tehnički opis, itd. Shodno tome sam proizvod može da se predstavi kao suma informacija i znanja. 6/16/

75 3.2. Informacioni tokovi u procesu razvoja proizvoda Da bi informacije i znanje u procesu razvoja proizvoda mogle da se obrade i generišu, potrebno je raspolagati sredstvima za rad i obradu informacija, metodama rada i osobljem. Informacije i znanja dobijaju se iz različitih izvora, a u toku razvoja proizvoda iteracionim tokovima stalno dopunjuju. 6/16/

76 3.2. Informacioni tokovi u procesu razvoja proizvoda Tokovi informacija u razvoju proizvoda Kupci, prodaja, projekrtno odeljenje Postavljenje zadatka, planiranje, ciljevi Izrada, montaža Rukovodstvo preduzeća Proračuni, metode Standardi Isporučioci RAZVOJ PROIZVODA Sredstva rada i informisanja, metode rada, personal, ispitivanja Patenti Prodaja Izrada, kupci, kupovina Crteži, CAD-, proračuni, izvešaji o ispitivanjima, sastavnice, tehn. opis, itd. Tržište materijala Obračun troškova Reklame, marketing 6/16/

77 3.2. Informacioni tokovi u procesu razvoja proizvoda Korišćenje iskustva preko informacionih tokova od ranijih proizvoda veliki Proizvod 1 Uticaj na parametre proizvoda 1 Identifikacija osobina proizvoda 1 Informacioni tokovi mali Razvoj Eksploatacija Planiranje Proizvodnja Reciklaža Životni tok proizvoda 1 veliki Identifikacija osobina proizvoda 2 Proizvod 2 (sličan proizvodu 1) mali Planiranje Razvoj Proizvodnja Uticaj na parametre proizvoda 2 Eksploatacija Reciklaža Životni tok proizvoda 2 6/16/

78 3.3. Modeli proizvoda Za opis proizvoda preko modela primenjuje se logika proizvoda. Pod logikom proizvoda podrazumeva se tehnička slika zavisnosti između: formulisanih zahteva za proizvod i shodno tome dobijenih parametara proizvoda, stvarnih uticaja nastalih u toku procesa kreiranja proizvoda i shodno tome dobijenih zavisnosti, međusobnih parametara proizvoda, delova i sklopova strukture proizvoda. 6/16/

79 3.3. Modeli proizvoda Logika proizvoda Zahtevi: Funkcija Kvalitet Cena Mesta veze... Parametri proizvoda: Dimezije Materijal Princip rada... Struktura proizvoda: Sklopovi Delovi Moduli... Uticaji: Raspoložive informacije Raspoloživa sredstva rada Lični vrednosni sistem Kreativnost... 6/16/

80 3.3. Modeli proizvoda Primer modela proizvoda Ovakva Ovakva logika logika proizvoda proizvoda čuva čuva se se u u okviru okviru modela modela proizvoda. proizvoda. Nalog br.23 Takve Takve informacije informacije moguće moguće je je shodno shodno njihovom njihovom značaju značaju ugraditi ugraditi u u odgovarajuće odgovarajuće semantičke semantičke mreže, mreže, koje koje različite različite inforatičke inforatičke sadržaje sadržaje logički logički međusobno međusobno povezuju. povezuju. Primer Primer takve takve transformacije transformacije je je STEP STEP (Standard (Standard for for the the Exchange Exchange of of Product Product Model Model Data) Data) koji koji omogućuje omogućuje povezivanje povezivanje znanja znanja vezanih vezanih za za informacije informacije o o proizvodima proizvodima i i o o procesima. procesima. Nr Nr Zahtevi Brojna Vrsta Poreklo Izvor (ime/ Modifikacija Zahtevi vredno Brojna zahte Vrsta zahteva- Poreklo Izvor datum) (ime/ Modifikacija vredno zahte zahteva- datum) (opis/odgovorni) st sa va objašnjenje (opis/odgovorni) st sa va objašnjenje datum toleran (Z/Ž) datum cijom toleran (Z/Ž) cijom Geometrijski Geometrijski zahtevi zahtevi 1. Maksimalna visina 170 mm Z Kupac Pera Maksimalna visina 170 mm Z Kupac Pera Maksimalni prečnik 65 mm Z Kupac Pera Maksimalni prečnik 65 mm Z Kupac Pera Maksimalni 250 mm Z Kupac Pera Od 300 mm na 250mm 3. raspoloživi Maksimalni prostor 250 mm Z Kupac Pera Ratko Od mm na 250mm raspoloživi prostor Ratko (prečnik) (prečnik) 4. Maksimalni 210 mm Z Kupac Pera raspoloživi Maksimalni prostor 210 mm Z Kupac Pera (visina) raspoloživi prostor (visina) 5. Priključak ½ i ¾ Z Kupac Pera Priključak ½ i ¾ Z Kupac Pera Otvor ključa 46 Z Marketing Mika Otvor ključa 46 Z Marketing Mika Raspored sličan Ž Marketing Mika uzorku Raspored sličan Ž Marketing Mika uzorku 8. Minimalne dimenzije 2 mm Z Proizvođač Raka obradka Minimalne dimenzije 2 mm Z Proizvođač Raka obradka 9. Maksimalne 125 mm Z Proizvođač Raka dimenzije Maksimalne obradka 125 mm Z Proizvođač Raka dimenzije obradka 10. Minimalno jedna Z Montaža Saša ravan Minimalno simetrije jedna dela Z Montaža Saša ravan simetrije dela Nalog Zahtevi Funkcija Geometrija Proračun 6/16/

81 3.3. Modeli proizvoda Model procesa u proizvodnom modelu Upoređenje po parovima Ocena bodovanjem Zahtev Zahtevi su kriterijumi izbora Objekat Telo Analiza montaže FEM- Analiza Analiza tolerancija Ispitivanje funkcije OMT Object Modelling Technique Cilj 1+ objekt ralacija nula ili više Nula ili jedan Jedan ili više je jedan Lista izbora Rezultati izbora Izbor rešenja Analiza rezultata Zahtevi će biti struktuirani u listi Moguća interpretac. i osoblja i pomoću kompjutera Zahtevi Funkcija Fizički efekat CAD FEM Modeli su osnova analize Virtuelni model Model Grafički model Moguća interpretac. samo od osoblja Opis modela proizvoda Skice Crteži za izradu Proizvod Fizički model RP-modeli 3D-model Prototip 6/16/

82 3.3. Modeli proizvoda Sastavni delovi sistema Okolina Input Element 1 Relacije Element 4 Output A Eleme Eleme Element 2 Element 3 Granice sistema Output B Ele Ele Element 3 Ele 6/16/

83 3.3. Modeli proizvoda Modeli su dakle pojednostavljeni prikaz (slika) kompleksnih stanja. Zbog toga su specifični i svrsi orijentisani, sa jasnim razgraničenjem važnih i nevažnih stvari sa aspekta zadatka. Funkcija modela ogleda se u sledećem: služi za bolje razumevanje sistema (kao u razvoju tako i postojećih) pomaže da se važni parametri sistema obuhvate i dobiju željenu vrednost, služi kao polazni osnov za razvoj i konstruisanje sistema, služi za izradu dokumentacije delova u toku procesa razvoja. 6/16/

84 3.3. Modeli proizvoda Vrednost modela ogleda se u mogućnosti njegove zamene realnošću. Za obimnu i temeljnu analizu sistema često je neophodna izrada većeg broja međusobno nezavisnih modela. Modeli mogu biti: računski modeli analitičkog ili numerićkog tipa, misaoni modeli, skalirani modeli za vrlo male ili za vrlo velike realne sisteme, modeli za jednostavnu obradu materijala, kinematički modeli. 6/16/

85 3.3. Modeli proizvoda Predstavljanje sistema i gradnja modela Jednostavno grafičko predstavljanje, zavisnosti i/ili tokova elementi strelice SADT (Structured Analysis and Design Technique) dijagram sa elementima i strelicama za opis sistema i procesa hijerarhijsko struktuiranje UML (Unifield Modeling Laguage) za korisnički orijentisani opis objekti relacije dijagrami sintakse, semantika Input Vlasnik mreže actor Upravljanje Element (na pr. Aktivnost) Korisnik telefona Metode, pomoćna sredstva, osoblje assoziation Posredovanje kod poziva Preusmeravanje poziva Upravljanje mrežom proširenje proširena zavisnost proširenje USE CASE Granice sistema Posredovanje konferencije Dalje preusmeravanje poziva Mobilni telefom Output 6/16/

86 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda Metoda - postupak rada, potpuno definisani postupak Svrha Tipični Input Metoda Tipični Output Metoda je postupak namenjen za specijalne svrhe. Ima tipičan Input i tipičan Output. Metoda je jednaka alatu i to najpre bez vremenske komponente. Vremenska komponenta dolazi u razmatranje kod njene stvarne primene. 6/16/

87 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda PROCES: Tok, prolaz, razvoj, postupak Stanje A Proces Cilj Parcijalni procesi Proces je uvek vremenska komponemta. Proces je usmeren ka cilju. Proces ima razlićite suštinske kvalitete. Tako proces posredno može da ima osobine. Vreme B Kvalitet procesa Sigurno nesigurno Efektivno neefektivno Aktivno pasivno Planirano neplanirano Predvidivo nepredvidivo Neometano - ometano Cilj IRP je da kroz primenu odgovarajućih metoda proces sigurno, efikasno i predvidivo oblikuje. 6/16/

88 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda Za primenu jedne metode važnu ulogu igra vremenska komponenta. Primena metode je prema tome proces. Input i Output dolazi dakle od procesa i mora da odgovara metodi. Tek posle svrsishodne primene može da se kaže da metoda vodi ka cilju. 25

89 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda TOTE-šema Početno stanje? Ciljno stanje TEST Ciljno stanje ostvareno? da EXIT ne OPERATE Promena postojećeg stanja 6/16/

90 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda PPP- (Poređenje-Promena-Povratna informacija) jedinica ZADATAK sa uslovima izvođenja Poređenje Željeni rezultat operacije br. 2 sa ciljem i programom Povratna informacija Željeni rezultat operacije sa ciljem i programom Promena Okolina 6/16/

91 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda Ciklus postupaka i porast informacija Problem Razjašnjenje problema Analiza problema Struktuiranje problema Formulisanje problema Porast informacija za dobijanje brojnih varijantnih rešenja Traženje rešenja Postojeća rešenja tražiti i nova generisati Rešenja sistematizovati i dopuniti Ograničenje broja varijantnih rešenja Izbor rešenja Rešenja analizirati Rešenja oceniti Rešenje izabrati Rešenje 6/16/

92 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda Uporedni prikaz različitih postupaka za rešavanje problema 6/16/

93 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda U ravni konkretizacije ide se postupno od apstraktnog ka konkretnom. Ravni konkretizacije prema VDI preporukama 2221 : lista zahteva, struktura funkcija, lista funkcija, koncept, princip rešenja, modularna struktura proizvoda, prednacrt merodavnih / kritičnih modula, zajednički nacrt, kompletiranje dokumentacije o proizvodu. 6/16/

94 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda Strategija i metode Strategije: Planovi za postizanje ciljeva uzimajući u obzir postojeću situaciju Izbor odgovarajućih metoda i pomoćnih sredstava. Od celine ka detalju Od poznatog ka novom Top Down Bottom Up Brzo do rešenja Izrada varijanti Zadatak Ulazne informacije Primena Aktivnost / metoda Pomoćna sredstva Okvirni uslovi Rezultat Izlazne informacije Metode: Planske na pravilima zasnovane radnje/postupci Npr. Brainstorming, FMEA, Synektik, QFD, TRIZ, itd. Methodika: Zajedničko delovanje različitih pojedinačnih metoda 6/16/

95 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda Metode i elementarne aktivnosti 6/16/

96 3.4. Procesi i metode u razvoju proizvoda Opisni modeli kod metoda razvoja proizvoda Izbor Primena kod procesa kod restrikcija Model procesa Input Materijal Informacije Dokumenta Metode primena na... pimenjene od slične metode Opis Definicija Korisnik Obrada, kvalifikacija. motivacija, iskustvo Princip dejstva Istorijat T o k p r o c e s a Cilj, prednosti, korist Ključna reč Pomoćna sredstva, alati Analiza situacje Struktura Opis Link Video/multimedia Literatura Zbirka svih linkova Primeri Output Informacije Dokumenta Porast znanja Direktne i indirektne posledice Okvirni uslovi za tok procesa sredstva rada Preduzeće Saradnici Izveštaj za korisnika 6/16/

97 1.5. Model razvoja proizvoda Razvoj proizvoda kao proces je sveobuhvatan i zbog toga teško može da se opiše kao pregledan i istovremeno opštevažeči. Zbog toga je veoma važno da model obuhvati sve aspekte vezane za razumevanje i menadžment procesa razvoja proizvoda. 6/16/

98 1.5. Model razvoja proizvoda Predstavljanje proizvoda sa različitim modelima opisa i konkretizacije: lista zahteva, struktura funkcija, skice za principska rešenja i koncepte, CAD-modeli, sastavnice, logički planovi, itd. 6/16/

99 1.5. Model razvoja proizvoda Razvoj proizvoda Proizvodinovacijaproces šematski prikaz Potrebe tržišta Proces tržišnog učinka Proces koncepta Koncept marketinga Proces nacrta Proizvodni koncept Učinak na tržištu Inoviranje, novooblikovanje Inovacije Proces realizacije Proces izlaska na tržište 6/16/

100 1.5. Model razvoja proizvoda Ulaz Opis aktivnosti Izlaz Paralelizacija procesa razvoja (a) i mreža procesa (b) Mreža procesa a) b) Alati Podaci o procesu Baukasten procesa Modelirani proces 6/16/

101 1.5. Model razvoja proizvoda Elementi koje treba razmatrati u procesu razvoja proizvoda: postupci od celine (apstraktnog) ka detaljima, princip razmišljanja kod alternativa, rasčlanjenje procesa sistemskog razvoja i realizacije sa vremenskog aspekta, rešenje problema sa logikom rada ciklusa postupaka kao formom vođenja postupka i svesnost rada sa šansama i rizicima. 6/16/

102 1.5. Model razvoja proizvoda Pristup rada od celine ka detaljima ka detaljima ka apstrakciji Input Sistem (Black-Box) S 1 S 2 S 3 Output Cilj: Razumavanje sistema Ograničenje sistema Rad sa kompleksnočću Hijerahija sistema Postupno rešavanje sistema i podsistema Primena Black-Box principa na različite ravni razrade E 1 E 2 E 6 E 7 E 4 E 3 E5 Struktura sistema Pogled na celinu Pogled na detalje 6/16/

103 1.5. Model razvoja proizvoda Ciklus postupaka Problem Razjašnjenje problema Analiza problema Struktuiranje problema Formulisanje problema Traženje rešenja Postojeća rešenja tražiti i nova generisati Rešenja sistematizovati i dopuniti Izbor rešenja Rešenja analizirati Rešenja oceniti Rešenje izabrati Rešenje Rane faze naglasiti Razaznati osobine u ranoj fazi Kretati se između celina i detalja Kretati se između apstraktnog i konkretnog Parcijalne zadatke formulisati i sekvencijalno ili paralelno razraditi Najpre najvažnije raditi (od važnog ka manje važnom; od grubog ka finom) Najpre suštinske stvari raditi Krenuti od postojećeg i poznatog Ići od preliminarnog ka završnom Najpre potpuna delovanja Najpre predizbor Najpre predproračun Najpre predispitivanje Vođenje postupka zavisi od konkretne situacije 6/16/

104 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija princip objedinjavanja i razdvajanja funkcija, princip integralnog i diferencijalnog načina gradnje, princip tokova sila, princip ravnomerne raspodele opterećenja, princip samoregulacije. 6/16/

105 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija Razdvajanje funkcija kod višeslojnog pljosnatog kaiša 6/16/

106 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija Objedinjavanje funkcija kod integrisane, elastične spojnice za upuštanje Gumeni prsten: 1. prigušenje udara i vibracija kao i kompenzacija ugaonih, radijalnih i aksijalnih odstupanja, 2. funkcija opruge za regulaciju radijalnog pomeranja cilindričnih segmenata. 6/16/

107 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija Diferencijalni i integralni način gradnje dobijen postupkom finog livenja 6/16/

108 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija Tokovi linija sila kod simetrične i asimetrične konstrukcije prese 6/16/

109 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija Tokovi linija sila kod navojnog spoja 6/16/

110 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija Primeri uravnoteženja opterećenja: a) kod vozila; b) kod disk kočnice 6/16/

111 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija Duplex-kočnica sa samouvećavajućim efektom 6/16/

112 1.6. Principi oblikovanja konstrukcija Samoregulacija kod pneumatika i radijalnog zaptivača 6/16/

113 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda 1886 danas 6/16/

114 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda Nova uloga podizvođača (Quelle: Pätzold, ProSTEP AG 6/16/

115 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda Izvršioci funkcija savremenih proizvoda 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Mechanik Elektronik Software 6/16/

116 1.1. Uloga i značaj razvoja proizvoda Šta je projekat? Projekat ima: Jedinstveni, rezultatu orijentisani cilj Definisani termin početka i završetka Definisanu cenu - budžet Ograničene resurse Projekat je: jedinstven važan, značajan kompleksan rizičan Budžet Rokovi Cilj 6/16/

117 Industrijski razvoj proizvoda Inovacije - vrste, procesi, metode Prof. Dr.-Ing. Vojislav Miltenović 6/16/2014 1

118 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 2

119 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 3

120 4. Inovacije - vrste, procesi, metode Vrste inovacija; Stepen inovativnosti; Podrška generisanju ideja; Struktura procesa inovacije; Metode nalaženja ideja; Nalaženje rešenja i kreativnost; Uspeh inovacija i koš ideja. 6/16/2014 4

121 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.1. Vrste inovacija Pod inovacijom se podrazumeva sasvim uopšteno novina, novo nastala veza sredstava i svrhe. U osnovi ovaj termin se koristi u smislu primene novih ideja i pronalazaka i pri tome dobijenog komercijalnog efekta :14:53

122 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.1. Vrste inovacija Mnogo ideja ipak ne dosegnu nikada do stadijuma konkretne primene. Zbog toga je neophodno definisati i pojam invencije. Invencija je pronalazak, do sada nepoznatog rešenja problema. To je neophodna etapa koja prethodi inovaciji. Invencije proširuju količinu postojećeg (tehnološkog) znanja i one su ukoliko nastaju unutar preduzeća rezultat operativnih istraživačkih i razvojnih aktivnosti (research and development R&D) :14:53

123 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.1. Vrste inovacija Inovacija podrazumeva optimizaciju upotrebe znanja i prema tome efikasnu i ekonomičnu primenu invencije. Zbog toga se koristi prosta formula: inovacija = invencija + efikasno (privredno) korišćenje Konstitutivni parametar inovacije je novina. Ona može biti subjektivno nova za jednu osobu (individualna novina) ili za instituciju (objektivna novina) :14:53

124 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.1. Vrste inovacija U literaturi se mogu naći više različitih definicija inovacije: Inovacija je uspešno korišćenje novih ideja (The successful exploitation of new ideas.); Inovacija je proces transformacija novih ideja u komercijalni uspeh na tržištu; Inovacija je primenjena ideja koja stvara korist (An Idea - Applied - To Create Benefit. Gurr, 2001) :14:53

125 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.2. Stepen inovativnosti i vrste inovacija Stepen inovativnosti proizvoda meri prema sledećim kriterijumima: Promena tehnologije proizvoda; Promena na tržištu (npr. načina distribucije, kupaca, komunikacija); Promene isporuke (novi aspekti upotrebe i/ili isporučioca); Promene u procesu proizvodnje (nova postrojenja, prostorije, tehnologije, procesi); Promene u formalnoj i neformalnoj organizaciji; Visina potrebnog kapitala za finansiranje promena :14:53

126 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.2. Stepen inovativnosti i vrste inovacija Prema stepenu zastupljenosti napred navedenih kriterijuma moguća je sledeća podela: Radikalna inovacija, gde u pogledu većeg broja kriterijuma može jasno da se uoči stepen inovativnosti. Evolutivna inovacija, gde u pogledu navedenih kriterijuma stepen inovativnosti samo malo izražen, odnosno u poređenju sa prethodnim proizvodima ima samo marginalne promene :14:53

127 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.2. Stepen inovativnosti i vrste inovacija Pojam inovacija najčešće se ograničava na: Inovacije proizvoda, koja se odnosi na razvoj i uspešno uvođenje novih t.j. bitno izmenjenih proizvoda i/ili usluga; Inovacije procesa, čiji je primarni cilj smanjenje troškova (pre svega proizvodnje), ali mogu da budu od odlučujućeg značaja i za dobijanje vremenske ili fleksibilne prednosti :14:53

128 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.2. Stepen inovativnosti i vrste inovacija Obim finansiranja razvojnih projekata u svetu :14:53

129 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.2. Stepen inovativnosti i vrste inovacija Obim finansiranja razvojnih projekata u svetu :14:53

130 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.3. Podrška generisanju ideja Dva postupka generisanja ideja Impuls dolazi od tržišta Impuls dolazi od tehnologije Inovacije gde impuls dolazi od tržišta zahtev kupaca (tržišno povučene inovacije Market pull innovation ), Inovacije gde impuls dolazi od tehnologije (tehnološki pogurane inovacije Tehnology-push innovation ) :14:53

131 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.3. Podrška generisanju ideja Piramida potreba prema A. Maslovu 5. moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica :14:53

132 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.4. Struktura procesa inovacije Smatra se da je proces inovacije završen onda kada se novina inovacije promeni u poznato i kada se novi proizvod na tržištu i u preduzeću na taj način elaborira, da se može govoriti o ustaljenom stanju :14:53

133 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.5. Metode nalaženja ideja Svaka inovacija proizilazi iz ideje (pronalaska) i svaki pronalazak je po pravilu ideja. Ovo je uglavnom opšti pristup, u posmatranom konceptu odnosi se na imaginaciji novog proizvoda, nove usluge ili novog procesa. Ideja je time manifestacija novine, koju svaka inovacija obeležava. Do ideje se ne može direktno doći, već se ona razvija sa kreativnošću odnosno dobija se kao rezultat sistematskog traženja :14:53

134 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.5. Metode nalaženja ideja - anketa Dobio sam ideju dok sam radio u istoj industriji 43% Video sam kako neko drugi pokušava, shvatio sam da ja mogu bolje 15% Video sam nepopunjenu oblast na tržištu 11% Uradio sam sistematsko pretraživanje za poslovnim mogućnostima 7% Ne mogu da objasnim 5% Dobio sam ideju iz hobija 3% Drugo 16% :14:53

135 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.5. Metode nalaženja ideja Radikalne inovacije grade se često na idejama sa visokim stepenom novina, koje nisu očigledne ili jasne, već su pre uzrok iznenađenja. Parcijalne faze nalaženja ideja mogu da se predstave kao metodski podržan proces. Traganje za idejom može biti podržano putem takozvanih kreativnih tehnika, koje trebaju da pomognu prevazilaženju uobičajenih načina razmišljanja :14:53

136 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Zašto su neophodne metode za nalaženje rešenja? Postoji problem i traži se rešenje problema, ali na tom putu postoji barijera. U osnovi može ova barijera da se savlada i dođe sa druge strane, ali može i da se zaobiđe. Kod metoda za traženje rešenja treba razlikovati metode sa težištem na diskurzivne postupke, i sa težištem na intuitivne postupke :14:53

137 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Skoro sve metode za nalaženje rešenja su koriste kombinovanu formu. Kod diskurzivnih metoda sa prvenstveno analitičko-sistematskim aktivnostima nove ideje nastaju pre svega kroz kombinaciju postojećih parcijalnih rešenja. Barijere na putu ka rešenju bivaju savladane :14:53

138 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Problem Rešenje Barijera :14:53

139 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Problem-barijera-rešenje metodski pristup Problem Rešenje Barijera :14:53

140 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Kod intuitivnih metoda nove ideje nastaju pre svega kroz slobodne ili usmerene asocijacije, protivurečnosti, i/ili analogijom sa postojećim parcijalnim rešenjima. One su sa kreativnim metodama vrlo usko povezane. Barijere na putu za traženje rešenja bivaju zaobiđene. Od inženjera se zahteva originalnost, osećaj za probleme, bogatstvo ideja i fleksibilnost dakle sve u svemu kreativnost :14:53

141 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Dugo se smatralo da sposobnost za kreativnost da je samo u manjoj meri vezana za samu ličnost a da je to «božji dar» što je i prihvaćeno kao objašnjenje za ovaj nedovoljno jasni fenomen. Takođe se u početku smatralo da su naučna istraživanja prvenstveno vezana za kreativnost tako da to u najvećoj meri to mogu da rade samo posebno obdareni ljudi. Tek kasnije je preovladalo mišljenje je nastanak kreativnosti proces koji treba tražiti u samoj ličnosti :14:53

142 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Šestdesetih godina prošlog veka razvijena je pre svega u Americi kao posledica takozvanog «Sputnik- Sckoocks» korisnički orijentisana istraživanja kreativnosti, koja su se odvijala u oblastima «kreativna osoba», «kreativni proces», «kreativno okruženje» i «kreativni proizvod» :14:53

143 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Danas je ustanovljeno da svaki čovek poseduje kreativni potencijal, samo treba naći način da se on izrazi. Do sada je kreativni proces na ličnoj osnovi opisan. Kreativni procesi u okviru preduzeća zavise od ipak saradnje između pojedinaca i osoba u timu, ali takođe i od celog preduzeća :14:53

144 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Ove zavisnosti mogu pozitivno ili negativno da utiču na kreativni proces. U poređenju sa jednom osobom, jedan tim poseduje različite karakteristike ličnosti i ima više znanja i mogućnosti rešenja u kreativnom procesu. Ali samo tim sa dobrom kooperacijom može više kreativnih misli da motiviše u odnosu na pojedinca :14:53

145 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Kreativne metode trebaju kreativne misaone procese da podstiču, kreativne blokade da uklone, i kroz podršku faktorima za podizanje kreativnosti postižu željene efekte. Kreativne metode aktiviraju kroz veštačke asocijativne skokove dalja saznanja. Iskustvena znanja i uobičajeni načini gledanja često koče «sasvim drugi» pogled na postavljeni problem, koji možda vodi ka rešenju. Zbog toga mogu različite psihološke polazne tačke da pomognu za obilaženje barijere na putu ka rešenju :14:53

146 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Problem* Rešenje* Apstrakcija Analogija Odstranjivanje Konkretizacija Prenos nazad Problem Rešenje Barijera Kreativni put za traženje rešenja :14:53

147 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Pregled metoda za rešenje Intuitivne Diskurzivne Prinzip metode Primer Sistematsko traženje Asocijacije - slobodne Asocijacije - usmerene Katalog, patenti, internet, proračuni Brainstorming, Brainwritting, Gallerie, Metoda 635 Synektik, analiza ključnih reči Analogije - slobodne Synektik, Bionik (1) Analogije - sistematske Bionik (2) Struktuiranje Varijacije Kombinacije Konfiguracije Mind Mapping Varijacije Check-liste Uređena šema, morfološka kutija Konfiguracija (računarske metode) :14:53

148 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR Kreativnost......kao naizmenično delovanje logike i fantazije / intuicije! Logički-analitičko razmišljanje teče logički-sistematično i planirano prelazeći od jedne slike na drugu odvija se pod visokom samo kontrolom Logika Kreativnost Fantazija Razlikuju se dva različita tipa razmišljanja Intuitivno-sasvim jasno razmišljanje teče skokovito sa sasvim jasnim smislom i predstavom slika odvija se pod vrlo malom samo kontrolom :14:53

149 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.6. Nalaženje rešenja i kreativnost Iskustvo Fantazija Kreativnost Znanje Uticajni faktori na kreativnost :14:53

150 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.7. Uspeh inovacija i koš ideja Uspeh inovacija :14:53

151 MF Niš, MONIR, Prof.dr V.Miltenović INOVACIJE vrste, procesi, metode TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR 4.7. Uspeh inovacija i koš ideja Koš ideja za ilustraciju sekvencijalnog procesa izbora ideje :14:53

152 Industrijski razvoj proizvoda Sistematsko traženje rešenja Prof. Dr.-Ing. Vojislav Miltenović 6/16/2014 1

153 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 2

154 Oblasti 1. Uvodna razmatranja - uloga i značaj RP 2. Istraživanje kao preduslov uspešnog RP 3. Osnove razvoja proizvoda 4. Inovacije - vrste, procesi, metode 5. Sistematsko traženje rešenja 6/16/2014 3

155 5. Sistematsko traženje rešenja Uvod; Usmeravanje razvoja na osnovu evolucionih principa; Postupci kod primene principa evolucije, Pravila evolucije tehničkih sistema; Mogućnosti primene principa evolucije kod tehničkih sistema; Sistematsko traženje rešanja u RP. 6/16/2014 4

156 5.1. Uvod Za preciziranje udarnih pravaca istraživanja nude «principi evolucije tehničkih sistema» značajnu podršku. Ove metode namenjene su da se kod razvoja tehničkih sistema izvrši analiza. Istraživač preko ovih metoda može da kroz opste formulisane zakone naći rešenja na sistemskom nivou.

157 5.1. Uvod Cilj ove metode je da istraživač koji je jasno izvršio «razjašnjenje zadatka» uspesno i sistematski dovede do nalaženja rešenja. Ukoliko rešenje nije poznato ili raspoloživo, ono se onda najpre traži računskim putem. Rešenje se traži uz podršku kreativnih metoda kao sto su Breinstorming ili Synektik.

158 5.1. Uvod Principi evolucije da se za aktuelni tehnički problemi dovedu u analogiju sa biološkom evolucijom razvoja. potrebno je da se razmatrani tehnički sistem evoluciono tako urediti, da je moguća primena principa evolucije.

159 5.2. Usmeravanje razvoja na osnovu evolucionih principa

160 5.3. Postupci kod primene principa evolucije Primena principa evolucije tehničkih sistema počinje sa uvodjenjem razmatranja sistema preko tehnoloske S-krive. Zbog toga ce uvodi apstraktni cilj kod daljeg razvoja razmatranog sistema. Ovaj cilj odnosno misaoni podsticaj čini osnovu za dalje traženje rešenja preko sistematskih, intuitivnih ili asocijativnih tehnika za traženje rešenja.

161 5.3. Postupci kod primene principa evolucije Osnovni postupci: Sistem u fazi I Razvoj tehničkog sistema biće rešen preko osnovnih istraživanja i otkrića novog fizičkog efekta. Najpre se razvijaju osnove za funkcionisanje kompletnog sistema. 10 6/16/2014

162 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema Sistem u fazi II Paraleno sa uvodjenjem sistema na tržiste, vrši se i dalji razvoj tehnologije u smislu optimizacije sistema, sto dovodi do kvalitetnog proizvoda.

163 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema Sistem u fazi III Sistem je dostigao visoki nivo; dalja njegova tehnička poboljšanja su teška i povezana sa visokim troškovima. Znatno poboljšanje kvaliteta sistema moguće je samo kroz uvodjenje sasvim nove tehnologije (tehnološki skok).

164 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema

165 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema Po predstavljanju tehničkog sistema u njegovoj evolucionoj krivi razmatraju se tri parametra: nivo (visina) pronalazaka, broj pronalazaka godišnje, profitabilnost sistema. Pomoću njih je moguće da se stanje razvoja sistema pouzdano ustanovi i u nekoj od tri faze evolucione krive postavi. Bitno je da se medjusobno postave i pozicioniraju na S-krivi kao i diskusija koja iz toga proizilazi.

166 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema Nivo pronalaska Osnovni pronalasci novog tehničkog sistema, dovode najčešće do visokog nivoa pronalaska; Druga visoka tačka dobija se kroz pronalaske, koji pomažu sistemu kod prelaza. Kao posledica dalje opada visina pronalaska koja se odnosi na ovaj sistem. Pogled na patentnu literaturu na temu «Airbag» jasno pokazuje pad visine pronalska u toku razvoja sistema. Za vreme osnovnog patenta iz 1951 godine centralni princip funkcionsanja koji je za zaštitu prijavljen, obuhvatao je aktuelni patentni opis zaključno sa poboljšanjima u detalje.

167 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema

168 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema Prema Altsuleru patentna prava igraju važnu ulogu u primeni evolucionih principa tehničkih sistema. Dok su obimna patentna otkrića ranije bila naporna i skupa, danas stoje na raspolaganju nekoliko besplatnih Online banki podataka koje podržavaju odgovarajući softveri. Otkrića pomoću ovih banki podataka su često nepotpuna, tako da je samo deo patentne literature preko tehničkih datoteka obuhvaćen. Ovo vazi naročito za sve patente, koji su prijavljeni pre 1975 godine.

169 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema Za uredjenje jednog sistema u tehnološkoj S-krivi je potpunost otkrića u svakom slučaju od velikog značaja. Potrebno je u svakom slučaju iskoristiti brze i povoljne mogućnosti računara. WWW adrese za patentna otkrića:

170 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema Broj pronalazaka Broj prijavljenih pronalazaka razvija se obrnuto proporcionalno nivou pronalazaka. Manje osnovnih pronalazaka rešava razvoj novog sistema tako što se kroz mnoge pronalaske na nižem nivou teži tehničkoj perfekciji. Ovaj razvoj takođe se može dokumentovati na primeru Airbags-a. Ideja vazduhom napunjenog jastuka kao sigurnosnog sistema za automobile pojavila se tek 1951 godine kao patent. Do kraja 80-tih godina prijavljeno je manji broj patenata iz te oblasti, uprkos tome sto je u tom periodu Airbag razvijen do serijske proizvodnje. Tek početkom devedesetih godina kada je sistem češće bio serijska oprema vozila, naglo raste broj prijavljenih patenata iz te oblasti.

171 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema

172 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema Profitabilnost Razvoj broja prijavljenih patenata stoji u uskoj vezi sa profitabilnošću sistema. Ekonomski bilans tehničkih sistema je negativan ukoliko se njihov radni vek završava u fazi II. Profitabilni su oni sistemi koji se nalaze u fazi III. Naravno ako se obuhvate veliki broj preduzeća koji takve sisteme razvijaju, onda to objašnjava visok broj prijavljenih patenata. Broj instaliranih Airbag-jedinica raste od nule u 1981 godini do 80 miliona u 1999.godini. Predviđa se da će njihov broj 2010.godine biti 280 miliona jedinica godišnje.

173 5.3. Postupci kod primene principa evolucije tehničkih sistema

174 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Pravila evolucije tehničkih sistema: Ispunjenje funkcije Potrebni preduslovi da funkcija tehničkog sistema bezuslovno bude ispunjena je da kriva razvoja sistema pređe od faze II u fazu III. Optimizacija Mogućnosti za dalji razvoj tehničkog sistema određene su razvojem sistema u fazama II i III. Prelaz Mogućnosti tehnološkog skoka a samim tim i prelaza u novu fazu razvoja pokazuju se u fazi III.

175 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema

176 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema 1. Kompletnost delova sistema «Potrebni uslov za radnu sposobnost tehničkog sistema je da glavni delovi sistema imaju minimalnu funkcionalnu sposobnost na istom nivou.» (Altšuler). Najčešće jedan osnovni pronalazak samostalno ne može pouzdano funkciju novog sistema da obezbedi. Potrebni su dalji usmereni koraci razvoja da bi se sistem funkcionalno oblikovao. U ovoj situaciji za dalji razvoj sistema treba rešiti sledeća pitanja: Gde kod razmatranog sistema postoje još funkcionalni nedostaci? Kako je moguće ukloniti ove funkcionalne nedostatke?

177 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Primer «Airbag»: Patent od 1951.godine opisuje prinzip funkcionisanja Airbag-a koji je i danas važeći. Pokazalo se ipak u toku daljeg razvoja, da na osnovu u patentu datog tehničkog rešenja za vazdušni jastuk, gasgenerator i «okidač» nisu mogli da omoguće funkcionalnu sposobnost sistema. Posledica toga je da se za svaki parcijalni sistem moralo razraditi funkcionalno sposobno rešenje.

178 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Kompletnost delova sistema Airbag

179 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema 2. «Energerska» prohodnost (spremnost) sistema «Potrebni uslov radne sposobnosti tehničkog sistema je energetski tok kroz sve delove sistema.» (Altšuler). Pored funkcionalne sposobnosti parcijalnih sistema, mora takođe za funkcionisanje kompletnog sistema da bude obezbeđen prenos energije između pojedinih delova sistema. Primer «Airbag»: Pokazalo se da naduvavanje vazdušne vreće komprimovanim vazduhom, kako je bilo predviđeno patentom iz 1951, ne ide dovoljno brzo. Nedovoljni protok energije i materijala između gasgeneratora i vazdušne vreće, mogao je biti rešen tek kada je primenjen pirotehnički gasgenerator.

180 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Punjenje vazdušne vreće komprimovanim vazduhom Sistem ne ispunjava funkciju zbog sporog punjenja Sistem sigurno ispunjava funkciju brzim punjenjem Airbag-a Punjenje vazdušne vreće pomoću pirotehničkog gasgeneratora Obezbeđenje energetske prohodnosti u sistemu Airbag

181 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema 3. Podešavanje ritmike delova sistema «Potrebni uslov radne sposobnosti sistema je podešenost ritmike (na pr. frekvencije oscilovanja ili periodičnosti) delova sistema.» (Altšuler). Dovoljno tačno vremensko ili funkcionalno podešavanje parcijalnih funkcija sistema igra u mnogim slučajevima odlučujući značaj za globalnu funkciju sistema. Ako ova saglasnost kod sistema nije obezbeđena, mora se pokušati sa primenom principa podešavanja (upravljanje ili regulisanje).

182 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Primer «Airbag»: U patentu od 1951 predviđeno je da aktiviranje Airbag-a izvodi sam vozač ili preko prekidača udarne poluge. Obadva rešenja nisu osigurala pouzdano aktiviranje Airbaga kod sudara (saobraćajnih nezgoda). Tek elektromehanički senzor sudara omogućio je izradu efikasnog sigurnosnog sistema.

183 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Ručno aktiviranje Airbag-a Aktiviranje Airbag-a preko prekidača na udarnoj polugi Funkcija sistema nije osigurana zbog neadekvatnog upravljanja Funkcija sistema je osigurana kroz pouzdano aktiviranje Aktiviranje Airbag-a preko elektromehaničkog senzora udara Podešavanje vremenski usaglašenog delovanja u sistemu Airbag

184 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema 4. Uvećanje stepena idealnosti sistema «Razvoj sistema odvija se u smeru uvećanja njegove idealnosti.» (Altšuler). Idelanost je relativno apstraktni pojam, koji kod različitih tehničkih sistema dobija različiti značaj. Idealni sistem je «nepostojeći» sistem. Pri tome se misli, da zadata funkcija sa minimalnim utroškom resursa bude ispunjena. U primeni mora vrlo često individualno biti definisano, šta se u konkretnom slučaju pod idealnošću razume. Upravo diskusija o tome (šta se u konkretnom slučaju pod idealnim sistemom razume) može da dovede do mnogobrojnih poboljšanja ili do novih tehničkih rešenja.

185 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Primer «Airbag»: Kao idelani Airbag može se definisati Airbag koji u svim mogućim slučajevima nezgoda nudi dovoljnu zaštitu putnika. To je i pravac u kome teče razvoj automobila. Primenom različitih Airbag-a treba uvek što bolju zaštitu u kritičnim situacijama omogućiti.

186 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Pojedinačni Airbag vozača Čeoni Airbag Temeni Airbag Obimna zaštita putnika sa više različitih Airbag-a Bočni Airbag Uvećanje idealnosti sistema Airbag

187 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema 5. Neravnomernost razvoja delova sistema Razvoj delova sistema odvija se neravnomerno: ukoliko je sistem komplikovaniji veća je neravnomernost razvoja njegovih delova (Altšuler). S obzirom na njihove parcijalne sisteme, tehnički sistemi razvijaju se neravnomerno. To znači da u svakom razmatranom sistemu postoji aktuelno tehničko «usko grlo». Za dalji razvoj postojećih sistema moraju takva uska grla da se identifikuju i prevaziđu. Kada se to uspe, onda drugi parcijalni sistem preuzima ulogu uskog grla, pa se na njemu koncentrišu aktivnosti vezane za razvoj sistema.

188 Primer «zaštita putnika» Razvoj sistema zaštite putnika u putničkim vozilima pokazuje vrlo jasno nehomogenost tehničkog razvoja. Sigurnosni pojasevi čine osnovu za sigurnost putnika u vozilima. Po njihovom uvođenju razvojne aktivnosti koncentrišu se na sigurno oblikovanje karoserije. Pri tome se pokazalo da zaštita putničkog prostora kod sudara sa velikom brzinom samo kroz odgovarajuće čvrsto oblikovanje zone sudara. Kaiš kao sistem za pričvršćivanje nije dovoljan kod delovanja takvih ubrzanja na putnike, tako da se i Airbag koristi kao dodatni sistem zaštite. Kod ugradnje ovih sistema, ponovo se postavlja pitanje usavršavanja i dogradnje karoserije.

189 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Sigurnosni kaiš Karoserija Zaštita putnika Zategnuti kaiš Zavisnost između različitih sigurnosnih sistema kod vozila Airbag

190 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema 6. Prelaz sa makro na mikro ravan Razvoj radnih organa sistema izvodi se najpre na makro ravan a na kraju na mikro ravan. (Altšuler). Kod mnogih sistema može da se uoči, da proces tehničke optimizacije najpre makroskopski oblik obuhvata (geometrijski oblik, raspodela masa, itd.). Ako je u ovom pogledu postignut maksimum, dalji razvoj koncentriše se na mikroskopsku promenu strukture u cilju poboljšanja funkcije. Pri tome mikroskopske promene mogu da budu na primer površina ili struktura materijala.

191 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Primer senzor sudara Senzor sudara u upravljačkom delu Airbag-a razvijao se od jednostavnog elektromehaničkog inercijalnog prekidača do jako minijaturnog senzora ubrzanja, pomoću koga je moguće dobiti tačni kvantitativni odziv prema jačini sudara. Smanjenje dimenzija (minijaturizacija) ima za posledicu ne samo značajno smanjenje cene, već i poboljšanje funkcije kompletnog sistema Airbag.

192 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Elektromehanički senzor sudara Mikromehanički senzor ubrzanja u hibridnoj tehnologiji Porast minijaturizacije kod senzora sudara Airbag sistema Mikromehanički senzor ubrzanja u silicijumskoj tehnologiji

193 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema 7. Prelaz na viši sistem Po iscrpljivanju njegovih razvojnih mogućnosti sistem biva prihvaćen kao deo višeg sistema. (Altšuler) Ako se razmatrani sistem nalazi u fazi III na evolucionoj krivi razvoja, mora prema mogućnosti da se traži tehnološki skok. Važan podsticaj za takav tehnološki skok dobija se često kroz sistematsko proširenje granica sistema. Zbog toga ne treba sistem biti izolovan, već u vezi sa svojom okolinom. Na osnovu ovakve sveobuhvatne analize može da se izvede formulacija cilja, što može da dovede do sasvim novih rešenja.

194 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Primer Airbag Klasični Airbag služi za zaštitu putnika u vozilu. Proširenje granice sistema može da se izvede kroz sledeće pitanje: Može li se razviti takav Airbag da kompletan unutrašnji prostor vozila uključujući i putnike štiti od posledica sudara? Još radikalnije pitanje glasi: Može li Airbag kompletno vozilo od sudara da štiti? ili Može li sistem generalno da umanji sudar?

195 Proširenje granica sistema kod Airbag sistema Zaštita putnika kod deformacije vozila Zaštita kompletnog vozila (uključujući i putnike) od posledica sudara

196 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema 8. Prelaz na promenljivo delovanje materijal-okolina «Razvoj tehničkih sistema teče u pravcu uvećanja udela i uloge naizmeničnog delovanja materijal-okolina». (Altšuler) Tehnološki skok dobija se često zamenom klasičnih mehaničkih interakcija principima delovanja, baziranih na daljinskom delovanju. Zbog toga treba kod traženja sasvim novih principa delovanja uvek postaviti pitanje, kako aktuelni zadatak može da se reši «bezkontaktno» (strujno polje, elektromagnetno polje, itd.).

197 5.4. Pravila evolucije tehničkih sistema Primer «Airbag» «Da li je kod upravljanja Airbag-om svrsishodno, primeniti senzore koji upozoravaju na sudar tek kod pojave mehaničkog oštećenja? Nije li bolje da oni reaguju «bezkontaktno», pre nego što dođe do mehaničkog dodira? Dobija li se na ovaj način veća sigurnost? Ili može li sudar preko odgovarajućih mera potpuno biti izbegnut?

198 Anyone is Creative; In Most Instances Methods are Missing. Edward de Bono Learning Methods You Must Look for Applications Under Realistic Conditions Parole: Never Give Up!