I priprema za Doing Business 2018

Transcription

1 DOING BUSINESS 2017 OSVRT NA REZULTATE SRBIJE I priprema za Doing Business 2018 Zašto je Doing Business izveštaj važan? Doing Business izveštaji ocenjuju uslove poslovanja za 190 ekonomija sveta i daju smernice za njihovo poboljšanje. Doing Business ne meri sve uslove poslovanja u nekoj ekonomiji (veličinu tržišta, kvalitet obrazovanja, platežnu sposobnost), već pre svega one koji u najvećoj meri zavise od državnih politika (kvalitet regulative) i načina na koji se te politike sprovode (efikasnost administracije). Uslovi poslovanja koje ocenjuje Doing Business odlučujuće utiču na ekonomsku razvijenost neke države. Rang na DB 2016 Prosečni BDP per capita u $39, $19, $15, $7,407 Srbija $6, $3, $2,705 Napredovanje na Doing Business listi pokazuje da regulativa u određenoj ekonomiji postaje kvalitetnija što se privrednih subjekata tiče i da se efikasnije primenjuje. To pogoduje rastu domaće privrede. Napredak na Doing Business listi ohrabruje strane investitore i tako povoljno deluje na obim stranih ulaganja. Prema rangu u pogledu uslova poslovanja, Srbija danas spada u grupu zemalja koje imaju tri puta veći društveni proizvod po glavi stanovnika nego što je Srbija imala u godini. Održiva konkurentnost na polju uslova za poslovanje će uticati da se Srbija prema društvenom proizvodu po glavi stanovnika približi razvijenim državama.

2 Mesto Srbija na Doing Business listi Od godine, prve za koju postoji plasman za Srbiju, pa sve do godine, Srbija je jedne godine napredovala, a sledeće nazadovala, sve u rasponu između 86. i 93. mesta, od oko 190 analiziranih ekonomija. To je bio plasman u sredini globalne liste, ali ta sredina nije zlatna, već staganantna. Sada prvi put beležimo kontinuirani rast, i to tri godine za redom, u izveštajima za 2015, i godinu. Taj kumulativni napredak iznosi čak 46 pozicija sa 93. mesta u izveštaju za godinu, na 47. mesto u poslednjem izveštaju. U izveštaju za godinu, napredovali smo za 12 pozicija, sa 59. na 47. mesto. Najviše smo napredovali u oblasti Građevinskih dozvola, sa 139. na 36. mesto. Zahvaljujući ovom napretku, i naprecima u oblastima Osnivanja privrednih subjekata i Upisa prava svojine, Srbija je jedna od 10 top globalnih ekonomija prema napretku koji je ostvarila.

3 Posmatrano u regionalnom okviru, Srbija je još u izveštaju za godinu bila najlošije plasirana (93. mesto), posle Bosne i Hercegovine (131). Danas se Srbija (47) probila ispred Crne Gore (51) i Albanije (58), i dalje je ispred BiH (81), a zaostaje za Hrvatskom (43), Slovenijom (32) i Makedonijom (10. mesto).

4 Srbija najbolji rang ima u pogledu prekogranične trgovine (23. mesto), izdavanja građevinskih dozvola (36) i dobijanja kredita (44), dok najviše zaostajemo u pogledu dobijanja priključka za električnu energiju (92. mesto), plaćanja poreza (78) i zaštite manjinskih akcionara (70). Rang DTF Indikator No. Rang DTF No Preko-granična trgovina Dobijanje građevinske dozvole Dobijanje kredita Rešavanje stečaja Osnivanje privrednog subjekta Registrovanje imovine Izvršenje ugovora Zaštita manjinskih akcionara Plaćanje poreza Dobijanje priključka na električnu mrežu Plasman po kategorijama (indikatorima) nije bitan za ukupan plasman! Bitno je koliko zaostajemo za državom koja je lider u toj kategoriji. To zaostajanje za liderom u nekoj kategoriji Doing Business izveštaj naziva Distance to Frontier (DTF). Ukupan plasman svake države se dobija na osnovu proseka zaostajanja u svih 10 kategorija. Na primer, u pogledu Osnivanja privrednog subjekta, Srbija je 47. na globalnoj rang listi, ali je naše zaostajanje za najboljom međunarodnom praksom u ovoj oblasti minimalno manje od 8,5 poena. S druge strane, u pogledu Rešavanja stečaja smo, takođe, na 47. mestu, ali nam je zaostajanje za najboljom međunarodnom praksom u ovoj oblasti ogromno više od 40 poena. Distance to Frontier nam govori u kojim oblastima naši privrednici imaju lošiji tretman u odnosu na one koji posluju u zemljama koje primenjuju najbolju praksu. Najboljoj praksi smo se najviše približili u oblastima Preko-granične trgovine (na 3,5 poena zaostatka), Osnivanja privrednog subjekta (8,5) i Dobijanje građevinske dozvole (24 poena). Najviše zaostajemo, pa je to i prostor za najviše unapređenja uslova za poslovanje i popravljanje naše ukupne pozicije na Doing Business listi, u oblastima Zaštite manjinskih akcionara (43,5 poena zaostatka), Rešavanje stečaja (40,5) i Izvršenja ugovora (38,5 poena). Sve kategorije u kojima je DTF ispod ukupnog rezultata za Srbiju (72,29), vuku naš rezultat na dole. Tih kategorija ima šest.

5 Kako smo stigli tu gde jesmo Vlada Republike Srbije je sistematsko bavljenje plasmanom Srbije na Doing Business listi otpočela godine, formiranjem Zajedničke grupe sa zadatkom da definiše konkretne mere za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja (Doing Business). Predsednik Zajedničke grupe je potpredsednica Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović. Radna grupa danas ima još 15 članova, među kojima je nekoliko ministara, privrednika i stručnjaka. Jezgro zajedničke grupe čine Republički sekretarijat za javne politike, NALED, kabinet potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja. Zajednička grupa je definisala Program za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing Business za period godine, sa Akcionim planom, čije se sprovođenje redovno prati. Kako se reforme prevode u investicije, a investicije u ekonomski rast: primer građevinskih dozvola U izveštajima objavljenim i godine, Srbija je bila na globalnom začelju u pogledu efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola: na 182. pa 186. mestu. Tokom tog perioda, pripremljene su izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje su usvojene u decembru godine, i delimične stupile na snagu u januaru naredne godine. U martu godine počela je sa funkcionisanjem objedinjena procedura (jedinstveni šalter), a u januaru i sistem za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Kao rezultat ovih reformi, već u imamo značajno povećanje broja izdatih građevinskih dozvola: od početka rada objedinjene procedure (1. marta godine) do kraja godine taj broj je bio za 33% veći nego u istom periodu prethodne godine. Ovo se prelilo i u ekonomski rast, tako da je građevinska industrija u godini porasla za čitavih 20,5%, dok je ukupan privredni rast bio 0,8%. Trend rasta se nastavio i u godini. Za period do kraja avgusta, za koji imamo zvaničnu statistiku, broj izdatih građevinskih dozvola u je za 15% veći nego u istom periodu godine. U julu godine, sa izdatom građevinskom dozvolom, je oboren rekord najmanje u poslednjih 10 godina, a verovatno i duže. Predviđena vrednost radova u građevinarstvu u tom periodu je porasla i više 16,5% u odnosu na isti period lane, što ukazuje na nastavak snažnog rasta građevinske industrije.

6 Građevinske dozvole reforme i efekti: rang na Doing Business listi i broj izdatih građevinskih dozvola Dakle, najpre su došle zakonodavne reforme, pa izmene podzakonskih akata, pa implementacija, pa rast broja izdatih građevinskih dozvola i investicija, da bi tek kasnije došao i napredak na Doing Business listi: prošlog oktobra respektabilan skok od 37 mesta, a ovog čak 103 mesta.

7 Praktični efekti reforme izdavanja građevinskih dozvola Prema analizi Doing Business publikacije Svetske banke, broj dana potrebnih za dobijanje građevinske dozvole, što uključuje i vreme od tek ideje do upisa prava svojine, je skraćeno sa 272 na 156 dana. To je ušteda u vremenu od 116 dana. U praksi, imajući u vidu da je samo u godini izdato građevinskih dozvola, to znači da smo investitorima, velikim i malim, domaćim i stranim, uštedeli dana. Toliko dana više oni imaju da stanuju u svojim kućama ili obavljaju privrednu delatnost, zapošljavaju ljude i plaćaju porez, umesto da obijaju šaltere i čekaju na dozvole. Da li je ovo postignuto na račun lošije kontrole? Ne. U skladu sa najboljom praksom koju je identifikovala Svetska banka, mi smo uveli dodatnu kontrolu u procesu izdavanja dozvola, pre svega od strane licenciranih inženjera. Kao rezultat, od mogućih 15 poena za kvalitet kontrole u postupku izgradnje, Srbiji je dodeljeno čak 13. Ovo je izuzetan rezultat, isti koji ima jedna Austrija, a bolji od Belgije, a to su zemlje sa kojima se mi sada poredimo. Dakle, ako je sada mnogo brže dobiti dozvolu, a kontrola procesa je na nivou najboljih međunarodnih praksi, onda mora da košta značajno više nego ranije? Ne. Doing Business izveštaj navodi podatke da su administrativni troškovi gradnje za jedan prosečan projekat smanjeni sa 3,6% vrednosti objekta u izveštaju koji je objavljen prošle godine na 3,2% u ovogodišnjem izveštaju. Ta naizgled skromna razlika od 0,4% vrednosti objekta u praksi čini iznos od više od dinara uštede investitorima po jednom projektu. Ovo je ušteda samo po osnovu smanjenja administrativnih troškova. Mi smo još u decembru ukinuli naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta za infrastrukturne, proizvodne i slične objekte. Uštede investitorima po tom osnovu su mnogo veće. Ako se smanjio trošak investitora, to znači da su smanjeni i prihodi lokalnoj samoupravi, koje se u dobroj meri finansiraju i iz naknada po osnovu građenja? Ne. Podsećamo da je u godini izdato za 36% više dozvola nego u 2014, a da je za prvih osam meseci izdato 15% više dozvola nego u istom periodu godine. Zahvaljujući povećanom obimu investicija i smanjenju nelegalne gradnje zahvaljujući jednostavnijim, bržim i jeftinijim procedurama, prihodi lokalne samouprave su se povećali, iako se teret za pojedinačne investitore smanjio. Prihodi lokalne samouprave od doprinosa, odnosno naknade za uređivanje građevinskog zemljišta su u godini bili veći za oko 3% u odnosu na godinu, a u prvoj polovini godine su čak 18% veći u odnosu na prvu polovinu godine. Prihodi od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta su od ključnog značaja za razvoj naših gradova i opština, jer su osnovni izvor finansija za izgradnju lokalnih i regionalnih puteva, obdaništa, vodovoda, kanalizacionih mreža itd. Činjenica da je predviđena vrednost radova u građevinarstvu za prvih osam meseci godine za 16,5% veća nego u istom periodu prethodne godine ukazuje da će građevinski sektor nastaviti da bude lokomotiva oporavka privrede Srbije i značajan izvor prihoda za infrastrukturno opremanje naših gradova i opština i u narednom periodu.

8 Kada slavlje utihne kako napredovati (i izbeći padove) Što se više približavamo vrhu, gužva je sve veća, a vazduh ređi, pa ja teže napredovati. Iskustvo nas uči i da se u sklopu brojnih reformi koje se sprovode često provuku i mere koje kao posledicu imaju komplikovanije procedure i dodatne troškove za privredu. Najveći prostor za napredak je tamo gde najviše zaostajemo. Što se ranga tiče, to su sledeći indikatori: Zaštita manjinskih akcionara, Plaćanje poreza i Dobijanje priključka na električnu mrežu; što se kategorije Distance to Frontier (DTF) tiče, ovim kategorijama bismo mogli pridodati i Rešavanje stečaja i Dobijanje kredita. Mogućnosti za napredak Osnivanje privrednih subjekata: Uvesti elektronsku registraciju u APR-u, pojednostaviti postupak otvaranja bankovnog računa, ukinuti obavezu izrade pečata, uvesti elektronsko plaćanje. Izdavanje građevinskih dozvola: Povezati sistem za edozvole sa notarima, poreskom upravom i katastrom; usaglasiti propise u oblasti zaštite životne sredine i druge sektorske propise sa Zakonom o planiranju i izgradnji; učiniti efikasnijim rad javnih preduzeća kod izdavanja uslova za projektovanje i priključenje i usaglasiti njihove naknade sa stvarnim troškovima. Izmene Zakona o Republičkim administrativnim taksama smanjenje troškova dobijanja Rizici za nazadovanje upotrebne dozvole. Priključenje na elektro-mrežu: Smanjiti troškove i rokove priključenja na distributivni sistem električne energije i ukinuti preklapajuće procedure. Upis prava svojine: uspostavljanje e- katastra koji je ažuran u realnom vremenu, moguće uz veće oslanjanje na ulogu javnih beležnika. Dobijanje kredita: Prioritet za unapređenje je proširenje obuhvata informacija kreditnog biroa (uključivanje podataka prema pružaocima komunalnih usluga i mobilnim operaterima), kao i uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira u vezi zaloga. Uvođenje obavezne članarine u PKS (12 novih plaćanja, što čini uvećanje od 36% na postojeća 33 plaćanja, i povećanje troškova od dinara). Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju uvodi sistem pravnih lekova koji u praksi može da dovede do odlaganja i produženog trajanja postupka. Zaštita manjinskih akcionara: Povećati transparentnost informacija u prometu hartija od vrednosti, kao i transparentnost i dostupnost podataka o organima upravljanja akcionarskog društva pravima koja vlasnici imaju. Plaćanje poreza: Omogućiti elektronsko podnošenje prijave za porez na imovinu i definisati uslove za jednokratno plaćanje ovog poreza da bi se smanjio broj plaćanja i vreme potrebno za izvršenje plaćanja; ukidanje naknade za unapređenje i zaštite životne sredine, kroz donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara; integrisanje lokalnih komunalnih taksi u druge prihode LS.

9 Preko-granična trgovima: Efikasna primena NCTS (novi carinski tranzitni sistem) tranzitnog postupka od strane Uprave carina. Uvođenje sistema elektronskog carinjenja. Izvršenje ugovora: Unaprediti infrastrukturu pravosudne mreže, pratiti poštovanje propisanih rokova i ukinuti prostor za procesne zloupotrebe. Rešavanje stečaja: Davanje jačih ovlašćenja poveriocima u odabiru stečajnog upravnika (na početku stečajnog postupka), kao i uvođenje veće transparentnosti informacija o stečajnom postupku među svim zainteresovanim stranama.