GUBAR (Lymantria dispar L.)(LEPIDOPTERA, LYMANTRIDAE) U SRBIJI

Transcription

1 UDK *453: Lymantria dispar (497.11) Pregledni rad GUBAR (Lymantria dispar L.)(LEPIDOPTERA, LYMANTRIDAE) U SRBIJI ÇUBODRAG MIHAJLOVIÕ 1. UVOD Izvod: U radu su prikazani viåedecenijski rezultati istraÿivaña gubara (Lymantria dispar L.) sa razliøitih aspekata. Dato je sistematsko mesto gubara, sinonimi i areali rasprostrañeña i åtetnosti. Detaçno su opisani pojedini razvojni stadijumi i svi stupñevi razviõa gusenica. Zatim je prikazana bionomija gubara u Srbiji i hraniteçke, kao i detaçan spisak prirodnih neprijateça konstatovanih na ovom podruøju. Ukazano je na znaøaj gubara, sa posebnim osvrtom na ñegove gradacije u proteklom periodu. Detaçno su obraæeni kontrola brojnosti gubara i suzbijañe, åto je posebno znaøajno za åumarku praksu. Kçuøne reøi: opis, rasprostrañeñe, bionomija, prirodni neprijateçi, znaøaj, suzbijañe. THE GYPSY MOTH (Lymantria dispar L.) (LEPIDOPTERA, LYMANTRIDAE) IN SERBIA Abstract: The gypsy moth (Lymantria dispar L.) has been researched for several decades from various aspects. The gypsy moth was assigned its systematic position, synonyms, the ranges of distribution and the levels of damage. Its individual stages of development and all caterpillar instars were described in detail. The bionomics of the gypsy moth in Serbia and its host plants was presented, as well as a detailed list of its natural enemies identified from this region. The gypsy moth significance was pointed out, with special reference to its outbreaks in the past period. The gypsy moth control of density and suppression were presented in detail, which is especially significant for forestry practice. Key words: description, range, bionomics, natural enemies, significance, suppression. Gubar je najåtetnija insekatska vrsta za åume Srbije. Ñegove populacije se povremeno javçaju u veoma visokoj brojnosti, odnosno, dolazi do gradacija (kalamiteta) koje traju tri do åest godina. U godinama masovnog namnoÿeña gusenice se intenzivno hrane asimilacionim organima gotovo svih drvenastih vrsta (izuzev jasena) i izazivaju golobrste åuma na velikim prostorima, zatim golobrste voõaka, kao i drveõa i ÿbuña u gradovima. U åumama posle defolijacije nastaju gubici u prirastu stabala i izostanak uroda semena. Åumsko drveõe usled golobrsta fizioloåki slabi i øesto biva napadnuto nekim drugim åtetnim organizmima, a pojedina stabla se i suåe. Ako se golobrst dogodi viåe godina uzastopno, uveõava se gubitak prirasta i intenzivira suåeñe stabala. U åumama Srbije veõ tri decenije, sa slabijim ili jaøim intenzitetom, traje proces suåeña åuma, posebno hrastovih. Dosadaåñim istraÿivañima utvræeno je da pojavu suåeña izaziva sukcesivno delovañe veõeg broja åtetnih faktora abiotiøke i biotiøke prirode. Jedan od bitnih primarnih åtetnih biotiøkih fakdr Çubodrag Mihajloviõ, redovni profesor, Åumarski fakultet, Beograd. JANUAR JUN,

2 tora su insekti defolijatori koji priøiñavaju golobrste u åumama, usled øega dolazi do fizioloåkog slabçeña stabala i stvaraña moguõnosti za ulanøavañe drugih åtetnih faktora. U åumama naåe zemçe gubar je najvaÿnija vrsta defolijatora. Meæutim, pored gubara, u godinama izmeæu ñegovih gradacija, øesto se javçaju golobrsti od drugih åtetnih vrsta insekata (zeleni hrastov savijaø Tortrix viridana L., mali mrazovac Operophtera brumata L., veliki mrazovac Erannis defoliaria L. i dr.). Zbog toga u naåim åumama øesto dolazi do uzastopnih defolijacija åuma koje dovode do intenziviraña procesa suåeña stabala. Zato se pred åumarsku struku postavça prioritetno pitañe spreøavaña defolijacije åuma, odnosno, efikasno suzbijañe insekata defolijatora. U periodu od do danas, gubar je na prostoru naåe zemçe imao ukupno 17 gradacija (Maroviõ, R., et al., 1998). Po istim autorima, od Drugog svetskog rata do danas bilo je 7 gradacija: , , , , , i Gradacije koje su se dogodile i bile su veoma slabog intenziteta i praktiøno bez veõih åtetnih posledica. Meæutim, ostale su bile veoma jakog intenziteta, te je pod golobrstom bilo na stotine hiçada hektara åuma i voõñaka, ali i gradskog zelenila. Gubar je veoma detaçno prouøavan na porostoru naåe zemçe, ali i Evrope i Severne Amerike. Istraÿivaña gubara sa raznih aspekata su naroøito bila intenzivirana posle II svetskog rata i to u toku i nakon ñegovih gradacija. Tada su timovi struøñaka iz raznih nauønih institucija prouøavali gubara i publikovali brojne nauøne i struøne radove: Bjegoviõ, P.,1974; Donevski, L., 1977, 1982; Æoroviõ, Æ., 1974, 1980; Æulizibariõ, T., 1956; Georgijeviõ, E. et al., 1959; Glavendekiõ, M. et al., 2004, 2006a, 2006b,2007a, 2007b; Haœisteviõ, D. et al.,1955; Jankoviõ, Ç., 1957/58, 1969; Jankoviõ, M., et al., 1959; Jarebica, M., 1974; Luteråek, D., 1950; Maksimoviõ, M., 1951, 1953, 1954, 1958, 1959, 1980, 1997; Maksimoviõ, M., et al., 1957, 1987; Maroviõ, M., et al., 1998; Mihajloviõ, Ç., 1992, 2003, 2005, 2007a, 2007b; Mihajloviõ, Ç., et al., 1991, 1996, 1997, 1998, 2002, 2006; Miniõ, D., 1976; Nenadoviõ, V., et al., 1998; Nonveiller, G., 1959; Ristiõ, M., et al., 1998; Sidor, Õ., 1963; Sidor, Õ., et al., 1983; Sisojeviõ, P., 1953, 1955; To miõ, D., et al., 1973, 1979; Va siõ, K., 1957, 1959, 1970, 1982, 1983; Va siõ, K., et al., 1957; Vuø ko viõ, M., et al., 1998; Ÿivojinoviõ, S., Ciç ovog rada je da se dosadaåñi rezultati mnogih autora, kao i rezultati vlastitih istraÿivaña, sumiraju i predstave naåoj åumarskoj struci na saÿet i prihvatçiv naøin, kako bi se struøñaci Zaåtite åuma mogli uspeåno boriti protiv gubara. Rad je finansiran iz sredstava Ministarstva poçoprivrede, åumarstva i vodoprivrede, u okviru projekta Multidisciplinarna istraÿivaña aktuelne gradacije gubara. 2. METOD RADA Pored prikupçaña podataka iz brojnih radova domaõe i inostrane literature o dosadaåñim istraÿivañima na gubaru, vråena su i viåegodiåña sopstvena prouøavaña. Posebno su praõene posledñe dve gradacije ( i ). Za istraÿivaña su koriåõene uobiøajene entomo- 2 [UMARSTVO 1-2

3 loåke metode terenskih i laboratorijskih opservacija gubara. Naroøita paÿña bila je posveõena prouøavañu prirodnih neprijateça gubara. U tom ciçu, vråena su laboratorijska gajeña velikog broja jaja, gusenica i lutaka gubara u ciçu dobijaña prirodnih neprijateça. Naravno, i za ova istraÿivaña su koriåõene uobiøajene entomoloåke metode. Istraÿivana je i efekasnost primene bioloåkih (bakterijskih) i biotehniøkih insekticida za suzbijañe gusenica gubara. Detaçno je praõen efekat primeñenih preparata na biocentotiøku ravnoteÿu u åumskim ekosistemima. Posebno je praõeno stañe zemçiåne faune u åumama tretiranim biotehniøkim insekticidima na bazi diflubenzurona. U tom ciçu, pre i posle aviotretiraña uzimani su uzorci zemçiåta i utvræivan kvantitativan i kvalitativan sastav zemçiåne faune. 3. REZULTATI RADA I DISKUSIJA Sistematsko mesto gubara Gubar pripada redu Lepidoptera, podredu Ditrysia, i familiji Lymantridae. Familija obuhvata leptire sredñih veliøina. Karakteriåu se jako izraÿenim polnim dimorfizmom. Telo muÿjaka je vitko i uvek sa normalno razvijenim åirokim krilima, øiji su boja i crteÿ obiøno drugaøiji od ÿenke. Glava je vrlo mala u odnosu na telo, pipci dvostruko perasti, a sisaçka zakrÿçala. Trbuh je vitak i zavråava se øetkicom dugih dlaøica. Ÿenke su zdepastog tela. Glava je takoæe jako mala, u odnosu na telo, sa testerastim pipcima. Krila mogu biti dobro razvijena i åiroka, ili zakrÿçala, kao kod zemçomerki mrazovaca. Ÿenke nekih vrsta imaju normalno razvijena krila, ali nisu sposobne da lete. Trbuh je jako razvijen, nekada nesrazmerno debeo u odnosu na ostale telesne regione i øesto obrastao gustim, kratkim dlakama. Seksualna mirisna ÿlezda nalazi se na intersegmentalnoj membrani izmeæu analnih papila i pretposledñeg trbuånog segmenta. Jaja su loptasta sa tvrdim horionom. Ÿenka ih obiøno polaÿe u velikim, reæe mañim jajnim leglima. Gusenice su vaçkaste, uvek sa tri para grudnih i pet pari trbuånih nogu. Glava je kod odraslijih larvenih stupñeva vrlo velika i obiøno åira od tela. Na grudnim i trbuånim segmentima imaju brojne bradavice, koje su nekada ÿivih boja i nose duÿe i kraõe dlaøice koje su u vezi sa otrovnim, koÿnim ÿlezdama. Gusenice ove familije se najlakåe razlikuju od ostalih familija po prisustvu ÿlezda koje se nazivaju osmoterije (osmoteriae). One su parno rasporeæene na leænoj strani prvog do øetvrtog trbuånog segmenta, na petom ih nema, a na sredini åestog i sedmog segmenta nalaze se joå uoøçivije neparne osmoterije. One su najøeåõe intenzivnije obojene od okolnih bradavica i mogu se jasno videti golim okom. I lutke su jasno prepoznatçive. Na sebi imaju pravilno rasporeæene øuperke dlaøica. Neke vrste grade kokone u kojima hrizalidiraju, a druge se samo uøvråõuju za podlogu retkim, nepravilno ispletenim pauøinastim nitima. Leptiri lete u sumrak ili noõu i fotofilni su. Gusenice, kada su u normalnoj brojnosti, takoæe se hrane noõu, a preko dana se skrivaju u nekim zaklonima. Jako su polifagne. Najveõi broj vrsta ima jednogodiåñu, a neke dvostruku generaciju. Za åumarstvo imaju moÿda najveõi znaøaj od svih åtetnih insekata, jer su mnoge vrste gradogene i øesto stupaju u prenamnoÿeña, koja åumskoj privredi mogu da priøine åtete katastro- JANUAR JUN,

4 falnih razmera. Do sada je u svetu opisano oko 1000 vrsta iz ove familije, koje dominiraju u tropskim oblastima, a u Evropi je poznato samo 25 vrsta. Sinonimi. Porthetria dispar L., Liparis dispar L., Orgya dispar L. Rasprostrañeñe Rasprostire se na ceo Palearktik (severna Afrika, cela Evropa, Azija (od Evrope i Male Azije do Kine i Japana). Prenet je i u Severnu Ameriku godine i u proteklih 150 godina proåirio je areal na istoønu polovinu kontinenta. U Evropi je gubar rasprostrañen od 60º geografske åirine u sredñoj Skandinaviji, do 35º geografske åirine na obalama Sredozemnog mora. Najpovoçnije klimatske uslove za razviõe ima u Juÿnoj Evropi, gde se øesto masovno javça i priøiñava najveõe åtete, odnosno, to mu je i areal åtetnosti. Opis stadijuma razviõa Leptir. Kod gubara je jako izraÿen polni dimorfizam, po øemu je vrsta i dobila nauøno ime dispar. Muÿjak je mañi, u rasponu krila mm. Pipci su dvostruko perasti, a telo vitko. Osnovna boja je sivosmeæa, meæutim, u boji ima velikih variraña. Na predñim krilima ima viåe tamnosmeæih do crnih talasastih popreønih linija i pruga. Zadña krila su jednobojno smeæa, sa tamnijim obrubom. Muÿjak je odliøan letaø. Ÿenka je krupnija, u rasponu krila mm. Pipci su kratko nazubçeni i crne boje. Telo je jako zdepasto, sa velikim trbuhom. Osnovna boja je beloÿuõkasta. Grudi su pokrivene belim, a trbuh ÿutim dlakama. Predña krila su beloÿuõkasta sa brojnim popreønim crnim talasastim ili zupøastim linijama ili prugama, koje su katkada nejasne. Zadña krila su jednobojna, beliøastoÿuta (sl. 1). I pored dobro razvijenih krila, ÿenka nema sposobnost leta. Slika 1- Lymantria dispar L.: muÿjak (levo) i ÿenka (desno) Figure 1. Lymantria dispar L.: male (left) and female (right) Jaje. Jaje je veliøine semena maka, u preøniku oko 1 mm. Sveÿe poloÿeno je ÿuõkasto ili ruÿiøasto, a kasnije dobija sivu boju i metalni sjaj. Ÿenka jaja polaÿe u viåeslojnim leglima i prekriva ih ÿutim dlaøicama sa trbuha (sl. 2). Gusenica. Tokom razvoja gusenice meñaju boju i åare. Presvlaøe se 4 (muÿjaci) i 5 puta (ÿenke) (sl. 3, 4). Tek ispiçena gusenica (I stupña) je jednobojno crna, sa crnom sjajnom glavom i pokrivena gustim dugim crnim dlakama koje polaze sa brojnih bradavica koje su rasporeæene po celom telu. Na 4 [UMARSTVO 1-2

5 Slika 2- Lymantria dispar L.: ÿenke pri polagañu jaja Figure 2 - Lymantria dispar L.: females during egg laying Slika 3 - Lymantria dispar L.: gusenice u ogledalu Figure 3 - Lymantria dispar L.: caterpillar in mirror leænim bradavicama, pored dugih (aerostatiøkih) dlaka polaze i kratke, koje su na sredini ampulasto proåirene, a na vrhu zaåiçene. One su u vezi sa otrovnim ÿlezdama u ñihovom korenu i sluÿe za odbranu (ÿarne dlaøice ili toxophorae), tako åto se oåtar vrh zabada u telo napadaøa, a potom dlaka puca po sredini ampulastog proåireña iz koga se na ubodeno mesto prosipa otrovni sadrÿaj, koji izaziva svrab i bol. Proseøna åirina glavine kapsule iznosi 0,6 mm, a sredña duÿina pred prvo presvlaøeñe 6,8 mm. JANUAR JUN,

6 I stupañ II stupañ III stupañ IV stupañ V stupañ VI stupañ Slika 4 - Lymantria dispar L.: stupñevi razviõa gusenica Figure 4 - Lymantria dispar L.: caterpillar instars Posle prvog presvlaøeña (II stupañ) glava ostaje crne boje, ali gubi sjaj (postaje mat). Na telu nestaju ampulaste (ÿarne) dlaøice, a javçaju se parne osmoterije (na prva øetiri trbuåna segmenta, na petom ih nema, na åestom i sedmom su neparne i znatno krupnije i uoøçivije). Sve bradavice su istobojne. Na petom trbuånom segmentu javça se zvezdasta ÿuta pega (øesto je i sliøna pega na grudima). Proseøna åirina glavine kapsule iznosi 1,2 mm, a duÿina tela pred drugo presvlaøeñe je 10,5 mm. Gusenica III stupña se odlikuje time åto se na glavi uvek javça ÿut crteÿ, koji je viåe ili mañe izraÿen. Prvih pet pari leænih bradavica do- 6 [UMARSTVO 1-2

7 bija definitivnu, plavu boju. Ostalih åest pari dobijaju crvenu boju, izuzimajuõi bradavice na preanalnom segmentu koje su plave boje. Na telu se javçaju uzduÿne svetle pruge i to na leæima i bokovima tela, a sama koÿa ostaje preteÿno crne boje. Sredña åirina glavine kapsule iznosi 2,0mm, a duÿina tela pred treõe presvlaøeñe je 16,80 mm. Kod gusenice IV stupña glavina kapsula postaje preteÿno ÿute boje i dobija karakteristiøan crteÿ u obliku obrnutog latiniønog slova (V). Leæne bradavice ostaju obojene kao u prethodnom stupñu, a koÿa postaje svetlija, zbog pojave mnogobrojnih, uzanih, svetlosivih pega. Proseøna åirina glavine kapsule iznosi 3,28 mm, a duÿina tela pred øetvrto presvlaøeñe je 23,7 mm. Gusenice V stupña razlikuju se od prethodnih na prvom mestu po tamnijoj glavi, zbog pojave mnogobrojnih tamnih grupica pega na temenu i bokovima. Koÿa postaje svetlija i u predelu grudi, jer se veõ pomenute uzane svetlosive pege javçaju sve viåe i na predñem delu tela. Glava je u ovom stupñu åira od predñih grudi. Proseøna åirina glavine kapsule iznosi 4,5 mm, a duÿina tela pred peto presvlaøeñe je 43 mm. Gusenice VI stupña su iskçuøivo ÿenke. Od gusenica prethodnog stupña razlikuju se po joå tamnijoj glavi, zbog joå brojnijih tamnih pega, koje je prekrivaju. Proseøna åirina glavine kapsule iznosi 6 mm, a duÿina tela pred åesto (posledñe) presvlaøeñe je 70 mm. Opisan broj presvlaøeña i larvenih stupñeva karakteristiøan je za optimalnu hraniteçku gubara cer (Quercus cerris L.). Broj presvlaøeña, a samim tim i stupñeva moÿe da bude i veõi ako se gusenice razvijaju na mañe povoçnim hraniteçkama (Milanoviõ, S., 2006). Lutka. Tamnosmeæe je boje, duga oko 20 mm (muÿjaka) ili 30 mm (ÿenke). Telo je pokriveno pravilno rasporeæenim øupercima ÿutih dlaka (sl. 5). Veliøina lutaka kod oba pola jako varira u zavisnosti od gradacione faze gubara. One su vrlo krupne u latenci i progradaciji, dok su znatno mañih dimenzija u retrogradacionim fazama. Slika 5 - Lymantria dispar L.: lutke muÿjaka i ÿenke (levo) i lutkino gnezdo (desno) Figure 5 - Lymantria dispar L.: male and female pupae (left) and pupal nest (right) JANUAR JUN,

8 Bionomija Na celom podruøju prirodnog areala, kao i na novoosvojenom u Severnoj Americi, gubar ima jednogodiåñu generaciju. Leptiri se roje krajem juna i tokom celog jula. U juÿnim krajevima rojeñe poøiñe poøetkom juna i zavråava se poøetkom jula, dok se u visokoplaninskim predelima roji tokom avgusta i septembra. Kod gubara je jasno izraÿena protandria (prvo se javçaju muÿjaci, a posle 6-7 dana ÿenke). Odmah posle eklozije leptiri su polno zreli. Ÿenke, i pored toga åto imaju dobro razvijena krila, ne lete, a i nerado se kreõu, verovatno zbog znatne veliøine i teÿine trbuha. Dañu uvek miruju priçubçene uz stablo, glavom okrenutom naviåe (sl. 2). Pri puzañu uz stablo (uveøe i u toku noõi) radi traÿeña pogodnog mesta za polagañe jaja, odvajaju svoj teåki trbuh od stabla i lepråaju krilima, åto im pomaÿe pri kretañu. Muÿjaci su aktivni tokom 24 sata, ali su ipak najaktivniji tokom noõi. U doba rojeña mogu se videti svuda i prepoznati po karakteristiønom smuåenom letu - nema koordiniranog pravca leteña. Meæutim, takav naøin leteña ñemu omoguõava da lakåe uhvati mirisne impulse koje eminuje ÿenka i da otkrije gde se ona nalazi. Poåto ÿenke nemaju sposobnost leteña, one u predelu zavråetka trbuha izluøuju feromon, kojim privlaøe muÿjake. Muÿjaci svojim razvijenim øulom mirisa otkrivaju poziciju ÿenke, doleõu do ñe i kopuliraju. Odmah posle kopulacije ÿenka poøiñe sa polagañem jaja u ovalno izduÿene gomilice, odnosno legla, koja su u sredini najviåa. Jedno gubarevo leglo je sastavçeno iz viåe slojeva jaja, od kojih je prvi sloj najåiri i zalepçen za podlogu. Pri polagañu, ÿenka svako jaje natapa lepçivim sekretom i obavija ÿutim dlaøicama koje skida sa trbuha, tako da je øitavo leglo gusto prekriveno dlaøicama. Zbog ÿute boje i karakteristiønog kruåkastog ili elipsoidnog oblika leglo podseõa na gçivu koju narod naziva guba, te je otuda i ova vrsta dobila narodno ime gubar. Inaøe sloj dlaøica kojim je leglo prekriveno je odliøna zaåtita od nepovoçnih atmosferskih uslova, posebno vlage i niske temperature. Veliøina i oblik gubarevih jajnih legala zavise od broja jaja. Duÿina se kreõe od mm. Broj jaja u jednom leglu je najøeåõe od , neåto reæe od , a sreõu se i legla sa preko 1000 jaja, maksimum do Ÿenka jaja poloÿi u jedno leglo, reæe u viåe mañih gomilica. To se dogaæa u sluøaju da je neåto uznemiri i natera da promeni mesto. Leglo polaÿe tokom viåe dana i to tako åto se polako pomera naviåe, a iza ñenih krila javça se ÿuto leglo. Ubrzo po polagañu jaja, ÿenka je jako iscrpçena i ugine, øesto kraj legla. Za polagañe jaja ÿenke biraju pogodna mesta na doñim partijama stabala. Pri kalamitetima, legla se nalaze i na gorñim partijama stabla, kao i na granama u kroåñama stabala, ali takoæe i na grmçu, plotovima, stubovima, po kameñu, zemçi i dr. Øak i u ovim sluøajevima najveõi broj ÿenki polaÿe jaja u leglima na doñim partijama stabala, do 6 m visine. U pogledu ekspozicije zapaÿeno je da se veõi broj legala nalazi na juÿnim partijama stabla, åto se moÿe objasniti instinktom ÿenki da svom potomstvu obezbedi veõu toplotu Embrionalno razviõe poøiñe odmah posle polagaña jaja i skoro se zavråava za dana. Zatim se prekida (nastupa embrionalna dijapauza), da bi se nastavilo tek narednog proleõa. Taønije, dijapauza traje do sredine januara i ako tada jaja unesemo u toplu prostoriju, piçeñe gusenica õe 8 [UMARSTVO 1-2

9 poøeti za oko nedeçu dana. Meæutim, zbog hladnog vremena u prirodi, to se ne dogaæa. U proleõe je za dovråetak embrionalnog razviõa potrebno 7-10 dana. Dakle, gubar samo prividno prezimçava u stadijumu jajeta, jer se u jajetu nalazi mlada gusenica, kao kifla savijena u jajnoj çusci. Pojava mladih gusenica u proleõe zavisi od spoçnih vremenskih uslova. Zato se piçeñe ne deåava svake godine u isto vreme. Rani poøetak proleõa utiøe da se gusenice jave ranije, a hladno vreme u tom periodu da se jave znatno kasnije. Ovi toplotni uticaji su i uzrok åto se piçeñe gusenica ne deåava u øitavoj naåoj zemçi u isto vreme. U juÿnim i ravniøarskim terenima piçeñe po pravilu poøiñe ranije, dok se u severnim i planinskim rejonima gusenice pile kasnije. Ipak se za veõinu naåih krajeva moÿe reõi da se gusenice gubara pile u prvoj polovini aprila. Treba imati u vidu da piçeñe u istom kraju nije istovremeno. Deåava se da od prvo ispiçenih gusenica do onih koje se posledñe ispile proæe i mesec dana. To se kasnije odraÿava na razviõe gusenica, kao i rojeñe leptira. Pri piçeñu, mlade gusenice izgrizaju jajnu çusku, probijaju se kroz dlakavi pokrivaø i pojavçuju na povråini legla. Iz jednog legla sve se gusenice ne ispile odjednom, veõ se najpre pile iz gorñih slojeva legla, a kasnije iz doñih. Razlog tome je verovatno toplota koja se razlikuje na povråini koja je osunøana i u dubini legla. Mlade gusenice na povråini legla ostaju 6-7 dana i tek posle tog vremena odlaze u krune stabala radi ishrane. Ovo ostajañe mladih gusenica na leglu naziva se zadrÿavañe gubara u ogledalu. (sl. 3). Mlade gusenice su duge oko 4 mm, imaju veliku glavu, jako su dlakave (dlaøice na bokovima tela duge su 3 mm.) i crne su boje. Zbog toga je ova vrsta dobila ime gubar glavoña. Kada gusenice dospeju u kroåñe stabala vrlo rado ispredaju tanke svilaste niti o koje vise, okaøene o tanke granøice. Ako duva vetar, on ih zahvata i zahvaçujuõi ñihovoj maloj telesnoj masi a velikoj povråini koju stvaraju dlaøice, odnosi ih na velike udaçenosti (pasivno åireñe gubara). Nekada one bivaju prenete desetinama kilometara daleko od mesta gde su se ispilile. Desetak dana posle piçeña mlade gusenice poøiñu da se hrane. Za hranu koriste tek otvorene pupoçke i mlado liåõe, a na voõkama cvetne latice. Sa daçim porastom prestaje probirçivost gusenica i one poøiñu da ÿderu sve åto im dopadne vilica. Ipak se u åumama najradije zadrÿavaju na hrastu. List poøiñu da ÿderu po obodu sve do glavnog nerva, koji ostavçaju zajedno sa vrhom. Ovi preostali delovi, koji imaju oblik lengera, obiøno padaju na zemçu. Za vreme ishrane odraslih gusenica u jaøe napadnutim åumama jasno se øuje rad ñihovih vilica, åum kretaña i pad izmeta na zemçu. Kada na jednom stablu nestane liåõa gusenice se preseçavaju na susedno. Iz potpuno obråõenih partija, prelaze na susedne neobråõene åume i voõñake. Ova putovaña za hranom naroøito su øesta kod starijih guseniønih stupñeva i mogu iznositi i po viåe kilometara. Tada se masa gusenica uputi u jednom pravcu prelazeõi svaku prepreku, kao åto su kanali, reøice, ÿelezniøke pruge i dr. Ova putovaña gusenica kod nas su viåe puta zabeleÿena. Naroøito je intersantan sluøaj da su gusenice godine preåle iz Bosne u Hrvatsku preplivavåi reku Savu (Langhofer, A., 1926). U stadijumu gusenice gubar provodi oko 2 meseca. Za to vreme one se po pravilu presvuku øetiri ili JANUAR JUN,

10 pet puta, pri øemu posle svakog presvlaøeña naglo porastu. Pred i za vreme presvlaøeña one se umire i ne uzimaju hranu, a posle presvlaøeña ñihova proÿdrçivost naglo raste. Kada potpuno odrastu, obiøno poøetkom juna, prestaju da se hrane i istraÿuju pogodno mesto za hrizalidaciju. U veõini sluøajeva takva mesta su pukotine u kori, raåçe grana, uvijeno liåõe, odlubçena kora, rupe u deblu, mesta ispod povråinskih ÿila, kameña u blizini stabala i dr. Vrlo je øest sluøaj da gusenice pred prelazak u lutku pauøinastim nitima poveÿu 2-3 lista na biçci i u ovako naøiñenim smotuçcima hrizalidiraju. U godinama gradacija one grade zajedniøke smotuçke u kojima se moÿe naõi i po viåe desetina lutaka (lutkina gnezda) (sl.5). Za ovo im moÿe polsuÿiti liåõe jasena, koje je jedino poåteæeno od golobrsta, te se u ñemu masovno okupçaju i grade velika lutkina gnezda. Stadijum lutke traje oko dve nedeçe, a posle toga poøiñe pojava novih leptira. Ranije je pomenuto da ÿenke gubara nemaju sposobnost leteña i zbog toga jajna legla polaÿu u doñim partijama stabla (izuzev u kulminaciji gradacije i retrogradaciji). Meæutim, u Japanu je otkrivena forma ÿenke koja moÿe normalno da leti i da polaÿe jaja i u krunama stabala. Ova forma je pronaæena na jednom ostrvu na kome je zimi sneÿni pokrivaø veoma visok (nekoliko metara). Verovatno je to nateralo ÿenke da polaÿu jajna legla u vrhovima kroåñi stabala, odnosno da evoluiraju u pravcu sposobnosti leteña. Pomenuta forma gubara je krajem proålog veka konstatovana u Rusiji na Dalekom Istoku (Kamøatka). Odatle je brodskim tovarima u viåe navrata uneta u SAD i Kanadu, ali i u Nemaøku. Meæutim, karantinske sluÿbe pomenutih zemaça su uspeåno spreøile unoåeñe ove forme gubara. Ipak, pitañe je dana kada õe ona biti uneta u druge krajeve Sveta. Ako do toga doæe, verovatno õe kao bioloåki boçe prilagoæena, vrlo brzo zameniti lokalne populacije. To bi praktiøno znaøilo nemoguõnost suzbijaña gubara u stadijumu jajeta, åto bi stvorilo velike probleme sluÿbi Zaåtite åuma. Zato je veoma bitno da se ova forma gubara, ukoliko bude uneta u naåu zemçu, åto pre otkrije i uniåti. Ñeno prisustvo se lako moÿe konstatovati u stadijumu jajeta u leglu. Naime, leptiri gubara su veoma fotofilni i u velikom broju ih privlaøi svetlost elektriønih svetiçki. Kod forme autohtonih populacija na svetlost dolaze samo muÿjaci, jer ÿenke ne mogu da lete. Meæutim, ako bi bila uneta japanska forma, oko svetiçki bi doletale i ÿenke i upravo tu polagale jajna legla. Dakle, ako se uoøi jajno leglo gubara u blizini neke sijalice, to bi bio siguran znak da je u pitañu forma gubara iz Japana øije ÿenke imaju sposobnost leteña. Hraniteçke Gusenice gubara su åiroke polifage. Hrane se asimilacionim organima gotovo svih drvenastih (liåõari, øetinari, voõke) i ÿbunastih biçnih vrsta, pa øak i nekih zeçastih. Jedino izbegava liåõe vrsta iz roda Fraxinus. U literaturi se navodi da gusenice gubara izbegavaju i liåõe pitomog oraha (Juglans regia L.). Meæutim, tokom gradacije godine konstatovali smo ishranu gusenica gubara i liåõem oraha. Øak su pojedinaøna stabla pretrpela delimiøan brst. 10 [UMARSTVO 1-2

11 Prirodni neprijateçi Parazitoidi jaja: Anastatus japonicus Ashm.(Eupelmidae); Ooencyrtus kuwanae (How.), O.tardus Ratz., O.masii Merc. (Encyrtidae); Eremioscelio lymantriae Masn.(Scelionidae). Parazitoidi gusenice: Casinaria tenuiventris Grav., Itoplectis viridula Grav., Phobocampe disparis Vier., P.pulchella Thom. (Ichneumonide); Apanteles glomeratus (L.), A.lacteicolor Vier., Cotesia melanoscelus Ratz., C.ocneriae Ivan., C.scabricula Rein.,Cotesia spurius (Wesm.), Glyptapanteles liparidis Bouche (sl. 7), G.porthetriae Mues., G.fulvipes Hal., Meteorus versicolor Hal., M.gyrator (Thun.) (Braconidae); Eulophus slovacus Bouø., Cirrospilus pictus Nees., Elachertus charondas Walk., Euplectrus liparidis Fer., Sympiesis sericeicornis Nees, (Eulophidae); Exorista larvarum (L.), E.segregata (Rond.), Parasetigera silvestris (Rob.&Desv.), Phorocera agilis R.D., Blondelia nigripes (Fall.), Compsilura conncinata (Meig.), Drino inconspicua (Meig.), Carcelia lucorum (Meig.), Senometopia separata (Rond.), S.sussurans (Rond.), Zenillia libatrix (Panz), Blepharipa pratensis (Meig.), B.schineri Mes.(Tachinidae). Parazitoidi lutke: Gregopimpla inquisitor Scop., Acropimpla didyma Grav., Apechtis compunctor (L.), A.capulifera Kri., A.rufata (Gmel.), Pimpla inquisitor Fab., P.turionellae (L.), Theronia atalantae (Poda.), Polytribx perspicillator Grav., Lamantrichneumon disparis (Poda.) (Ichneumonidae); Brachymeria intermedia (Nees), B.femorata (Panz.) (Chalcidodae); Agria affinis (Fall.), A.monachae (Kram.), Kramerea schuetzei (Kram.), Parasarcophaga harpax (Pand.), P.portshhinskyi Rohd., P.tuberosa (Pand.), P.uliginosa (Kram.), Robileauella pseudoscoparia (Kram.) (Sarcophagidae); Muscina pabulorum Fall., M.stabulans Fall. (Muscidae). Hiperparazitoidi: Itoplectis maculator Fab., Pimpla instigator Fab., Theronia atalantae (Poda.), Euceros superbus Krie., Lysibianana Grav., Gelis ateator Panz., G.circumcinctus Foer., G.fallax Foer., G.proximus Foer., Bathythrix strigosus Thom., Phygadeuon vagans Grav., P.variabilis Grav., Mesoleptus scrutator (Hal.), Mesochorus pectoralis Razt., M.confusus Holm.(Ichneumonidae); Brachimeria intermedia Nees, B.minuta L., B.secundaria Rusch. (Chalcididae); Eurytoma goidanichi Bouøek, E.appendigaster Swed., E.verticillata Fab. (Eurytomidae); Monodontomerus aereus Walk., M.dentipes Dalm., M.minor Ratz., Torymus anastativorus Fahr. (Torymidae); Perilampus ruficornis Fab., P.tristis Mayr. (Perilampidae); Dibrachys boarmiae (Walk.), D.cavus (Walk.), Psychophagus omnivorus (Walk.), Habrocytus chrysos (Walk.), Nasonia vitripennis Walk. (Pteromalidae); Anastatus bifasciatus Geoffr., Eupelmus urozonus Dalm., E.athropurpureus Dalm., Eupelmus annulatus Nees, E.vesicularis Retz.(Eupelmidae); Ooencyrtus kuwanae (How.), Tyndarichus kuriri Fahr.(Encyrtidae); Pediobius cassidae Erd., Pediobius pyrgo (Walk.), P.routensis Erd.(Eulophidae); Hemipenthes morio L. (Bombyliidae). Predatori: Allotrombidium wolffi Kr., Trombidium holosericeum (Acari, Trombiculidae)(Sl. 6); Forficula auricularia L. (Forficulidae); Calosoma sucophanta L. C.inquisitor L., Carabus cancellatus Ill. (Carabidae); Megatoma pici Kal., M.undata L. (Dermestidae); Julisthus floralis Ol. (Cantharidae); Xylodrepa 4-punctata L. (Silphidae); Cuculus canorus L (Aves). Patogeni: Nosema spp., Thelohania spp, Streptococcus spp. Poliedarni virus, Beuveria spp. JANUAR JUN,

12 Slika 6 - Predatorske griñe iz fam.trombiculidae na jajnim leglima gubara Figure 6. Predator mites in the fam.trombiculidae on the gypsy moth egg masses Slika 7 - Kokoni endoparazitoida Glyptapanteles liparidis Bouche na gusenicama gubara (Foto B.Åarøeviõ) Figure 7 - Endoparasitoid Glyptapanteles liparidis Bouche cocoons on the gypsy moth caterpillars (Photo B.Åarøeviõ) Znaøaj Gubar je åtetan u stadijumu gusenice koje se hrane asimilacionim i reproduktivnim organima gotovo svih vrsta åumskog drveõa (izuzev jasena), ÿbuña i voõaka. Najomiçenija hrana mu je list cera, ali i drugih hrastova, u øijim åumama priøiñava i najveõe åtete (sl. 8). 12 [UMARSTVO 1-2

13 Slika 8 - Lymantria dispar L.: gusenica pri ishrani liåõem hrasta Figure 8 - Lymantria dispar L.: caterpillar feeding on oak leaves Gradogena je vrsta, øija prenamnoÿeña najøeåõe nastaju u sastojinama starim godina. Znatno se reæe autohtono javça u mlaæim ili starijim sastojinama, u kojima kalamitet nastaje obiøno prelaskom gusenica iz obråõenih sredñedobnih åuma. Gusenicama za razvoj najviåe odgovaraju øiste hrastove åume, posebno cera (Milanoviõ, S., 2006), te u ñima najøeåõe i nastaju gradacije. Gubareve gradacije traju 4-5 godina i do sada ih je bilo viåe puta u naåoj zemçi. U periodu posle II svetskog rata gradacije su bile , , , i godine. Slika 9 - Lymantria dispar L.: golobrst u åumi Babe kod Beograda, jun godine Figure 9 - Lymantria dispar L.: defoliation in the forest Babe near Belgrade in June 2005 JANUAR JUN,

14 Slika 10 - Lymantria dispar L.: golobrst stabla jabuke kod sela Babe juna godine Figure 10 - Lymantria dispar L.: apple-tree defoliation near the village Babe in June 2005 U ovim gradacijama pod golobrstom se nalazilo na stotine hiçada hektara i milioni stabala voõaka (sl. 9, 10). Gubar je tipiøna fizioloåka åtetoøina. Golobrst izaziva snaÿan fizioloåki stres za biçku, koja mora da u istoj vegetacionoj godini formira novo liåõe. Usled toga stablo fizioloåki slabi, åto se odraÿava na poveõanu opasnost da bude napadnuto od sekundarnih åtetnih faktora. Naravno, usled toga dolazi i do smañeña prirasta, kao i do izostanka uroda semena, ne samo u godini golobrsta, veõ i u nekoliko narednih. Izraøunato je da se posle golobrsta prirast smañuje za 30-70%. (Mirkoviõ, D.,et al, 1960). Ustanovçeno je, takoæe, da svaki novi golobrst izaziva veõe gubitke u prirastu od prethodnog, åto znaøi da uzastopni golobrsti imaju kumulativno delovañe na prirast, a verovatno i na urod semena, kao i na fizioloåku kondiciju stabala. Posle golobrsta koji se dogodi jednom, obiøno ne dolazi do suåeña stabala. Suåe se eventualno samo potiåtena stabla. Meæutim, ako se golobrst ponovi dva, tri ili viåe puta uzastopno, tada dolazi do znatnog intenziviraña procesa suåeña stabala, proreæivaña i devastacija napadnutih åuma. Redovna je pojava da se na golobrst gubara ulanøavaju drugi åtetni faktori. Na primer, novoformirano liåõe tokom letñih meseci napada hrastova pepelnica (Microsphaera alphitoides Griff. & Maugl.) i ono se prevremeno suåi i opada sa tek poteralih izbojaka (sl. 11). 14 [UMARSTVO 1-2

15 Slika 11 - Hrastova pepelnica (Microsphaera alphitoides Griff. & Maugl.) na mladom liåõu posle golobrsta Figure 11 - Oak mildew (Microsphaera alphitoides Griff. & Maugl.) on the young foliage after defoliation Usled toga mladi izbojci ne uspevaju da odrvene do zime, te izmrzavaju i propadaju. Daçe, veõi broj osuåenih stabala ili grana na stablima pogoduje masovnom namnoÿavañu hrastovog potkorñaka (Scolytus intricatus Ratz.), koji je vektor gçiva iz roda Ophiostoma, od kojih su najøeåõe O.piceae (Münch) Sydow. i O.roboris Georg. Et Teod. Ove gçive ÿive u sprovodnim sudovima ksilema hrastovih stabala i spreøavaju cirkulaciju biçnih sokova, a bolest je poznata pod imenom traheomikoza (Karaœiõ, D., 2007). Gçive prenose imaga hrastovog potkorñaka koja se dopunski hrane u krunama hrastovih stabala. Oni izgrizaju koru u raåçama tankih grana i ubuåuju se u srÿ granøica. Poåto su imaga izaåla iz stabala koja su osuåena i napadnuta ovim gçivama, na telu nose spore i pri dopunskoj ishrani ih prenose direktno u sprovodne sudove tankih grana. Suåeñe stabla poøiñe od vrha, upravo od tih tankih grana i napreduje ka deblu. Kada je dobar deo kroåñe zahvaõen suåeñem, potkorñaci naseçavaju celo stablo i ubrzano ga osuåe. Ovaj proces se spontano odvija u naåim hrastovim åumama. U normalnim okolnostima nema mnogo pogodnog materijala za prekomerno namnoÿavañe hrastovog potkorñaka, pa je samim tim i mañi rizik od åireña infekcije. Meæutim, golobrst gubara omoguõuje obiçe pogodnog materijala za namnoÿavañe potkorñaka, te su i rizici od infekcija veõi (Markoviõ, Ø., 1995, 1999). Treba imati u vidu joå jednu øiñenicu. Grive iz roda Ophiostioma, koje izazivaju suåeña hrastovih stabala, nisu agresivni patogeni, kao na primer Ophiostoma (=Ceratostomella) ulmi (Buism.) Nannf., koja ÿivi u sprovodnim sudovima brestovih stabala i koja je agresivni patogen, odnosno, moÿe da naseli potpuno vitalno stablo. Izgleda da hrastove Ophiostoma vrste preferiraju fizioloåki oslabela stabla i na ñima uspeåno ostva- JANUAR JUN,

16 ruju infekciju, posle øega ih suåe. Takvih stabala je u hrastovim åumama relativno malo u normalnim situacijama. Meæutim, posle golobrsta od gusenica gubara, ili nekog drugog insekta defolijatora, gotovo svako stablo koje je pretrpelo golobrst predisponirano je za nesmetano naseçavañe gçive. Poveõana brojnost hrastovog potkorñaka gçivi omoguõava da doæe do sprovodnih sudova stabla. Zato su, moÿda, posredne åtete od golobrsta opasnije od neposrednih. Suzbijañe S obzirom da je gubar jedna od naåih najåtetnijih åumskih vrsta insekata, ñegovom suzbijañu mora se posvetiti posebna i duÿna paÿña. Za suzbijañe gubara na raspolagañu nam stoje preventivne i represivne mere. Od preventivnih mera najvaÿnije je dobro funkcionisañe Izveåtajno prognozne sluÿbe zaåtite åuma, a od represivnih u obzir dolaze: a) mehaniøkofiziøke, b) hemijske i v) bioloåke. 1. Preventivne mere Stalno praõeñe staña populacija gubara na celoj teritoriji naåe zemçe je zakonska obaveza, koja se, na ÿalost, ne primeñuje onako kako je to neophodno. Veõ je ranije pomenuto da gubar povremeno stupa u prenamnoÿeña (gradacije) koja traju 4-5 godina i tada nastaju åtete u åumama, koje øesto poprimaju karakter elementarnih nepogoda åirokih razmera. U pojavama gradacija gubara, sliøno kao i kod drugih åumskih åtetoøina, nema pravilnosti. Kao primer navodimo gradaciju, koja se dogodila od godine. Prethodna sliøna gradacija na istim prostorima dogodila se pre taøno trideset godina ( ). Ranije se mislilo da gubareve gradacije nastaju posle svakih 8-10 godina, meæutim, navedeni primer stvara potpunu konfuziju u tom pogledu. Kada gubar ulazi u gradaciju, postoje pripremne faze, koje se mogu lako uoøiti, naravno, ako se kontinuirano prati dinamika ñegovih populacija. Poznato je da se i ponaåañe gubara meña, kada iz latence ulazi u gradaciju. Kada je populacija gubara u latenci (niskoj brojnosti), ÿenke su skrivene i na skrivenim mestima polaÿu jaja u leglima. To su najøeåõe mesta ispod odlubçene kore, åupçine u stablu, ispod povråinskih ÿila, åupçina ispod veõeg kamena i sl. Jajna legla su velika i u ñima se nalazi veliki broj jaja ( i viåe). Gusenice su aktivne iskçuøivo noõu, a preko dana su skrivene na nekim zakloñenim mestima u åumi. Takoæe, vode potpuno samostalan ÿivot i teåko se mogu naõi zajedno dve gusenice. Pred hrizalidaciju one traÿe skrovita mesta. Svaka za sebe bira takvo mesto i tu prelaze u stadijum lutke. Kada se razvije leptir ÿenka, ostaje na tom skrivenom mestu, gde je pronalazi muÿjak i posle kopulacije tu najøeåõe i polaÿe jaja. Kada je populacija gubara u progradaciji, ñegovo ponaåañe (etologija) se meña. Ÿenke se pojavçuju na deblima stabala i na potpuno otvorenim mestima polaÿu jaja u leglima. I ova legla su dosta velika i sadrÿe veliki broj jaja, sliøno kao u latenci. Najveõi broj jajnih legala je u ovoj fazi poloÿen na deblima i to od ñegove osnove do 6 metara visine. Gusenice se hrane tokom 24 sata, dakle, i dañu i noõu. One dobijaju instinkt kolektivnog ÿivota i redovno se sreõu zajedno. Pred hrizalidaciju se takoæe udru- 16 [UMARSTVO 1-2

17 ÿuju i prave zajedniøka lutkina gnezda u kojima se nalazi viåe desetina pa i stotina lutaka. U kulminativnoj godini gradacije, jajna legla su poloÿena duÿ celog stabla, kao i po granama u krunama. Takoæe, legala ima po ÿbunastoj vegetaciji, po kameñu, zemçi i sliønim mestima. Jajna legla su tada mañih dimenzija i sadrÿe jaja. U retrogradaciji situacija je sliøna, jajnih legala ima svuda po åumi, ali su ona joå mañih dimenzija i sa mañim brojem jaja ( ). U godini krize gradacije u doba rojeña leptira brojni su muÿjaci, a ÿenke su vrlo retke. Naime, seksualni indeks jako opada i sa normalnih 0,50 dobija vrednost øak 0,10. Za kontrolu populacione gustine gubara u åumama se koriste sledeõi metodi: Metod stalnih oglednih povråina, Metod privremenih oglednih povråina i Marårutni metod (Tabakoviõ-Toåiõ, M., 2004). Metod stalnih oglednih povråina podrazumeva izdvajañe povråina (25 x 25 m ili 50 x 50 m) u åumama u kojima postoje podaci da je gubar stupao u gradacije. Na ovim povråinama potrebno je vidno numerisati sva stabla i na svako postaviti na prsnoj visini veåtaøku niåu (komad kore åirine oko 20 cm i duÿine oko 30 cm ili komad sargije). Veåtaøke niåe na oglednim povråinama treba pregledati svake godine i konstatovati broj jajnih legala. Uporeæivañem broja jajnih legala iz godine u godinu moÿe se veoma pouzdano utvrditi poøetak gradacije gubara na odreæenom prostoru. Novijim saznañima (Mi la no viõ, S., 2006), koja ukazuju da je optimalna hraniteçka za gusenice gubara hrast cer (Quercus cerris L.), veõinu stalnih oglednih povråina trebalo bi postavçati u åumama sa cerom, jer u ñima treba najpre oøekivati ÿariåta gradacije. Stalnim oglednim povråinama treba pokriti åto veõu povråinu pod åumama. Na primer, posle kulminacije gradacije gubara i godine u Srbiji su izdvojene su 144 stalne ogledne povråine na kojima je vråeno praõeñe populacione dinamike gubara, ali je na ÿalost, to praõeñe prekinuto sredinom sedamdesetih godina proålog veka. Metod privremenih oglednih povråina se koristi u godinama kada se na osnovu podataka sa stalnih oglednih povråina proceni da postoji opasnost od gradacije gubara. Ñihova veliøina je 10 x 10 m i treba da ih bude åto viåe u åumama, kako bi se stekla realnija predstava o stañu brojnosti populacije gubara. Na ñima treba prebrojati sva jajna legla i taj broj preraøunati na povråinu od 1 ha. Marårutni metod se primeñuje kao dopuna metodu stalnih oglednih povråina kada je gubar u latenci, a obavezno se primeñuje u periodu progradacije prilikom pregleda svih odeçeña u napadnutom åumskom kompleksu. Intenzitet napada gubara utvræuje se na osnovu broja jajnih legala po hektaru åume, a povråine pod odreæenim intenzitetom napada se unose u topografsku kartu R = 1: na sledeõi naøin: slab napad (do 10 legala/ha) sredñi napad ( legala/ha) jak napad ( legala/ha) vrlo jak napad (preko 500 legala/ha) JANUAR JUN,

18 Veoma je bitno taøno odreæivañe intenziteta napada i prostorno definisañe napadnutih povråina, jer to su faktori na osnovu kojih se odreæuje naøin suzbijaña. U posledñe dve gradacije gubara u Srbiji, mehaniøko sakupçañe jajnih legala ili tretirañe petroleumom vråeno je na povråinama pod slabim i sredñim napadom, dok je aviotretirañe bioloåkim ili biotehniøkim insekticidima vråeno na povråinama pod jakim i vrlo jakim napadom. U Kanadi i SAD, a ranije i kod nas, za praõeñe populacione gustine gubara koriste se feromonske klopke (sl. 12). Seksulani miris ÿenke, kojim ona privlaøi muÿjake, odavno je dobijen sintetiøkim putem. U specijalno konstruisanu klopku postavça se filter-papir natopçen sintetiøkim feromonom, a zidovi klopke se premaÿu guseniønim lepkom. Na klopki se ostavçaju mali otvori, kroz koje moÿe da uæe muÿjak. Klopka se okaøiñe o granu u åumi i privlaøi muÿjake u krugu polupreønika oko 500 m. Na osnovu broja uhvaõenih leptira u klopki utvræuje se brojnost populacije na terenu. Sve gore navedeno mora se permanentno pratiti od strane drÿavne sluÿbe, i u sluøaju da doæe do promena koje ukazuju na poøetak gradacije, ostaje dovoçno vremena (1-3 godine) za pripremu akcije suzbijaña. Slika 12- Feromonske klopke za praõeñe leta muÿjaka gubara: ameriøki model (levo) i domaõi model (desno) Figure 12 - Pheromone traps for monitoring the gypsy moth male flight: American model (left) and domestic model (right) 2. Represivne mere a) M e h a n i ø k o f i z i o l o å k e mere se u nekim sluøajevima veoma uspeåno mogu primeniti. Na ovaj naøin mogu se uniåtavati jaja, gusenice, 18 [UMARSTVO 1-2

19 lutke i leptiri. Sastoje se u sakupçañu i uniåtavañu, mehaniøkom ili fiziøkom silom, raznih stadijuma gubara. 1) Sakupçañe i spaçivañe jajnih legala gubara u obzir dolazi kada je u pitañu faza progradacije, a intenzitet napada slab ili sredñi. Tada su jajna legla na mestima koja se mogu dohvatiti (veõina ih je poloÿena do 2 m visine od zemçe). Radnik jednom rukom postavça posudu (konzervu) ispod legla, a drugom rukom drvenim noÿem struÿe leglo sa kore stabla, tako da jaja upadaju u konzervu. On za sobom nosi i vreõu u koju povremeno ubacuje sakuçena jaja. Jajana legla se mogu sakupçati od kraja avusta do poøetka aprila, a najboçe je to raditi tokom zime, kada na drveõu nema liåõa, te se legla lako uoøavaju. 2) Sakupçañe gusenica vråi se gñeøeñem mladih gusenica u ogledalu, sakupçañem sa mladih biçaka ili stresañem sa mlaæih stabala, pri øemu se jednostavno gaze na zemçi. Ovaj naøin dolazi u obzir samo u rasadnicima, parkovima i voõñacima. Za sakupçañe i mehaniøko uniåtavañe gusenica u voõñacima mogu se koristiti i lepçivi pojasevi, kao i veåtaøke niåe. Lepçivim pojasom oko stabla spreøava se odlazak gusenica u krunu. Ovaj metod daje odliøne rezultate za zaåtitu stabala u semenskim objektima. Veåtaøke niåe se postavçaju na prsnoj visini oko stabla. One mogu biti od sargije, koja se kanapom vezuje oko stabla ili to mogu biti pravougaoni komadi kore (20 x 40 cm), koji se postavçaju na stablo, tako da likin deo naleÿe na koru stabla, a zatim se komad kore veÿe kanapom. Tokom dana se ispod veåtaøke niåe sakupçaju brojne gusenice iz kroåni stabala, da bi noõu odlazile na ishranu. Pregledom veåtaøøkih niåa, gñeøeñem se mogu uniåtiti gusenice. 3) Sakupçañe lutaka moguõe je samo u rasadnicima i mlaæim kulturama gde se mogu sakupiti zajedno sa listovima, a pogotovo ako su u lutkinim gnezdima. Sakupçene lutke se gñeøe ili spaçuju. 4) Uniåtavañe leptira (ÿenki) je moguõe tokom dana. One su trome i nalaze se u osnovama stabala, te se lako mogu uoøiti i zgñeøiti. b) H e m i j s k e mere se mogu primeniti protiv stadijuma jajeta i gusenice gubara. Generalno, primena otrovnih hemijskih jediñeña u åumskim ekosistemima nema ekoloåkog opravdaña. Meæutim, unoåeñe malih koliøina pesticida, koje ne mogu da izazovu poremeõaj ravnoteÿe u ekosistemu ili hemijskih sredstava koja su ekoloåki tolerantna, ima opravdaña, kada je u pitañu suzbijañe opasne åtetoøine kao åto je gubar. 1) Za suzbijañe gubara u stadijumu jajeta moÿe se koristiti metod natapañe jajnih legala nekim sredstvom za zimsko prskañe, kao åto su preparati na bazi mineralnih uça i dr. Takoæe, mogu se primeniti i neke hemijske materije koje su nekada koriåõene kao insekticidi, a danas se primeñuju u druge svrhe, kao åto su petroleum, katran ili meåavina petroleuma i katrana. Bilo kojim od navedenih sredstava premazuju se jajna legla farbarskom øetkom ili sunæerom. Pri pravilnoj upotrebi petroleuma, sa jednim litrom moÿe se premazati i uniåtiti oko 2000 legala, odnosno eliminisati oko buduõih gusenica. Ako koristimo sredstvo koje nema boju, kao åto je na primer petroleum, treba dodati neku materiju (minijum) koja õe ga obojiti. Bitno je da premazano leglo bude obojeno, odnosno markirano, kako bi se kontrolisao kvalitet rada çudi angaÿovanih na suzbijañu. 2) Suzbijañe gusenica moÿe se vråiti aviotretirañem metodom mikroniraña biotehniøkim insekticidima, na primer, preparatima na bazi JANUAR JUN,

20 diflubenzurona ili teflubenzurona. Suzbijañe treba vråiti kada su gusenice u mlaæim stupñevima (I i II, eventualno III). Poøetkom maja godine vråeno je suzbijañe gusenica gubara preparatima dimilin i forester na povråini od oko ha. Uspeh tretiraña je bio izvanredan. Na tretiranim povråinama nije bilo nikakvih oåteõeña od gusenica. Tom prilikom postavçeni su i ogledi u ciçu utvræivaña eventualog negativnog delovaña ovih preparata na zemçiånu faunu. Konstatovano je da je na povråinama u godini posle tretiraña doålo do minimalne promene sastava zemçiåne faune u kvantitativnom smislu, ali se veõ naredne godine to stañe izjednaøilo sa stañem na kontrolnim (netretiranim) povråinama. v) B i o l o å k e mere se mogu primeniti protiv stadijuma gusenice i leptira. Gusenice se mogu suzbijati bioloåkim insekticidima na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki. Tretirañe treba vråiti iz aviona tehnikom mikroniraña. Svakako, tretirañe treba sinhronizovati sa lisnom povråinom stabala u åumi koja se tretira. Naime, sredstvo mora da padne na lisnu povråinu i da ga gusenica pojede. Dakle, ako stabla nisu dovoçno olistala, sa tretirañem treba saøekati. Biloåke insekticide takoæe treba primeniti protiv mlaæih guseniønih stupçeva(i, II, eventualno III). U kulminaciji gradacije gubara godine izvråeno je tretirañe gusenica na povråini od oko ha preparatom Foray. Uspeh je bio izvanredan. Preko 80% gusenica je uginulo, a oko 20% je preÿivelo tretman, jer su u vreme tretiraña bile u fazi presvlaøeña, odnosno, tada se nisu hranile. Poåto preparati na bazi bakterije Bacillus thuringiensis deluju samo na gusenice defolijatora (gubara), a ne i na ostale ølanove åumskog ekosistema (parazitoidi, predatori iz raznih grupa ÿivotiña), brojnost prirodnih neprijateça gubara nije poremeõena, te su oni uniåtili preostale gusenice, tako da tretirane åume nisu pretrpele nikakve åtete, ili su na nekim mestima åtete bile minimalne. Poseban vid bioloåkog metoda koristi se u SAD i Kanadi. Baziran je na jednom vidu bioloåkog repelenta za gusenice gubara. Naime, ranije je pomenuto da je liåõe vrsta biçaka iz roda Fraxinus odbojno za gusenice gubara i da ga neõe jesti po cenu uginuõa od gladi. U SAD-u su izdvojili hemijsku materiju iz jasena i napravili komercijalni preparat kojim se prskaju åume u kojima je gubar problem. Isprskano liåõe ima miris jasenovog liåõa i gusenice prestaju da se hrane i ginu od gladi. Takoæe, u SAD i Kanadi, istina u eksperimentalne svrhe koriåõen je tzv. metod dezorijentacije gubarevih muÿjaka. Naime, u periodu rojeña leptira, åuma se prska feromonom ÿenke. Zbog mirisa ÿenki, koji je prisutan svuda u åumi, muÿjaci ne uspevaju da otkriju ÿenke, tako da one ostaju neoploæene (Cameron, E.A. 1979). 4. ZAKÇUØCI Izneti rezultati brojnih domaõih i inostranih autora koji su se bavili prouøavañem gubara (Lymantria dispar L.), kao i dugogodiåña vlastita istraÿivaña iste problematike, omoguõavaju sledeõe konstatacije. Za åume Srbije gubar je najåtetnija insekatska vrsta. U godinama niske brojnosti (latence), gusenice gubara se najradije hrane liåõem hrasta (posebno cera), ali i drugih liåõara. Meæutim, ñegove populacije se povremeno javçaju u veoma visokoj brojnosti, odnosno, dolazi do gradacija 20 [UMARSTVO 1-2

21 (kalamiteta) koje traju tri do åest godina. Tada gusenice meñaju ponaåañe i hrane se asimilacionim organima gotovo svih biçaka, izuzev vrsta iz roda Fraxinus, i izazivaju golobrste åuma na velikim prostorima, zatim, golobrste voõaka, kao i drveõa i ÿbuña u gradovima, a poznate su åtete i u ratarskim kulturama. Period vremena izmeæu dve gradacije (latenca) je kod gubara desetak godina. Meæutim, nekada su gradacije veoma niskog intenziteta, te ih struøñaci na terenu teåko uoøavaju i izgleda da je period latence znatno duÿi. U periodu od do danas, gubar je na prostoru naåe zemçe imao ukupno 17 gradacija. Od Drugog svetskog rata do danas bilo je 7 gradacija: ; ; ; ; ; i Gradacije koje su se dogodile i bile su veoma slabog intenziteta i praktiøno bez veõih åtetnih posledica. Meæutim, ostale su bile veoma jakog intenziteta, te je pod golobrstom bilo na stotine hiçada hektara åuma i voõñaka, ali i gradskog zelenila. Posledice defolijacije åuma od gusenica gubara su veliki gubici u prirastu stabala i izostanak uroda semena. Daçe, åumsko drveõe usled golobrsta fizioloåki slabi i øesto biva napadnuto nekim drugim åtetnim organizmima, a pojedina stabla se i suåe. Ako se golobrst dogodi viåe godina uzastopno, uveõava se gubitak prirasta i intenzivira se suåeñe stabala. U åumama Srbije veõ tri decenije, sa slabijim ili jaøim intenzitetom traje proces suåeña åuma, posebno hrastovih. Dosadaåñim istraÿivañima utvræeno je da pojavu suåeña izaziva sukcesivno delovañe veõeg broja åtetnih faktora abiotiøke i biotiøke prirode. Jedan od bitnih primarnih åtetnih biotiøkih faktora su insekti defolijatori koji priøiñavaju golobrste u åumama, usled øega dolazi do fizioloåkog slabçeña stabala i stvaraña moguõnosti za ulanøavañe drugih åtetnih faktora. U åumama naåe zemçe gubar je najvaÿnija vrsta defolijatora. U uslovima Srbije, kao i na celom arealu, gubar ima jednogodiåñu generaciju. Leptiri se roje krajem juna i tokom jula. Ÿenke nemaju sposobnost leteña i posle oploæeña polaÿu jaja (najøeåõe 200 do 800) u leglu, koje je u periodu latence skriveno, a u gradaciji na kori stabla, najøeåõe u pridanku. U stadijumu jajeta prezimi, a gusenice se pile poøetkom aprila. Mlade gusenice se ne hrane desetak dana i øesto ih vetar raznosi na velike udaçenosti (pasivno åireñe). Tokom razviõa koje traje do poøetka juna presvlaøe se 4 (muÿjaci) ili 5 puta (ÿenke). Stadijum lutke traje oko 15 dana. Gubar ima brojne prirodne neprijateçe koji teÿe da odrÿe ñegove populacije u normalnoj brojnosti. Naroøito su øeste i brojne mnoge vrste parazitoida, patogenih mikroorganizama i predatorskih insekata. Ñihova brojnost je naroøito visoka u godinama gradacije, posebno retrogradacije i tada upravo oni i dovode populaciju gubara u nisku brojnost. Meæutim, tada i ñihova brojnost naglo opada, te verovatno i usled toga ponovo nastaje gradacija gubara posle odreæenog vremenskog perioda. Preduslov za uspeånu borbu protiv gubara je stalna kontrola brojnosti ñegovih populacija. Ona se moÿe vråiti na razne naøine, a najuspeånija je pomoõu guste mreÿe stalnih oglednih povråina sa veåtaøkim niåama. Pred ulazak u gradaciju gubar meña ponaåañe i postepeno uveõava JANUAR JUN,