ÅTETNI INSEKTI I GRIÑE U RASADNICIMA ÅUMSKOG I UKRASNOG SADNOG MATERIJALA

Transcription

1 UDK 630*453 Struøni rad ÅTETNI INSEKTI I GRIÑE U RASADNICIMA ÅUMSKOG I UKRASNOG SADNOG MATERIJALA MILKA M. GLAVENDEKIÕ ÇUBODRAG MIHAJLOVIÕ 1. UVOD Izvod: Åtetni organizmi ÿivotiñskog porekla u rasadnicima obuhvataju veõi broj beskiømeñaka i sitnih sisara, koji su u pogledu ishrane, vezani za drvenaste biçke. U ovom radu su prikazane vaÿnije grupe insekata i griña, koje su konstatovane u viåegodiåñem periodu kao ekonomski i fizioloåki znaøajne åetoøine u rasadnicima u Srbiji. Posebna paÿña je posveõena: åtetoøinama jele (Abies spp.), javora (Acer spp.), divçeg kestena (Aesculus hippocastanum L.), åimåira (Buxus sempervirens L.), atlaskog kedra (Cedrus atlantica Man.) himalajskog kedra (C. deodara Law.), paøempresa (Chamaecyparis lawsoniana), kurike (Euonymus spp.), kleke (Juniperus spp.), belog duda (Morus alba), borova (Pinus spp.), smrøe (Picea spp.), duglazije (Pseudotsuga mensiessi (Mirb.) Franco), bagrema (Robinia pseudoacacia), tise (Taxus baccata), tuje (Thuja spp.) i dr. Ukupno je utvræeno 56 vrsta åtetnih insekata i 8 vrsta griña u rasadnicima u Srbiji. One se javçaju øesto i prouzrokuju oåteõeña asimilacionih organa (45,31%), korena (15,63%), izbojaka (18,75%), debla i grana (14,06%), cvetova (4,69%) i pupoçaka (1,56%). Oni izazivaju zastoj u porastu biçaka, smañeñe estetskih i ekonomskih vrednosti ili suåeñe klijavaca, oÿiçenica i sadnica u rasadnicima. Kçuøne reøi: åtetni insekti i griñe, åumski sadni materijal, ukrasne biçke, rasadnik. INSECT PESTS AND MITES OF FOREST AND ORNAMENTAL NURSERY STOCK Abstract: Pest organisms of animal origin in nurseries include numerous invertebrates, whose nutrition is related to woody plants. This paper presents the major groups of insect and mites identified during the long period of reserach. as economically and physiologicaly significant nursery pests in Serbia on trees and shrubs: Abies spp., Acer spp., Aesculus hippocastanum L., Buxus sempervirens L., Cedrus atlantica and C. deodara, Chamaecyparis lawsoniana, Euonymus spp., Juniperus spp., Morus alba, Pinus spp., Picea spp., Pseudotsuga mensiessi, Robinia pseudoacacia, T. baccata and Thuja spp. There are altogether 56 species of insects and 8 species of mites which occur frequently and cause the damage to assimilation organs, roots, twigs, shoots and flowers. That leads to stagnation of plant growth, reduction of aesthetical and economic values of cultivated plants or the dying of seedlings and plants in nurseries. Key words: insect pests, mites, forest nursery stock, ornamentals, nursery Podizañe i gajeñe reproduktivnog materijala u åumarskoj i hortikulturnoj proizvodñi je øesto ograniøeno i izloÿeno poveõanim troåkovima zbog uticaja åtetnih insekata i patogenih organizama. Osnovni preduslov za sprovoæeñe preventivnih i represivnih mera u zaåtiti proizvodñe åumskog i ukrasnog sadnog materijala je dobro poznavañe bi- Dr Milka M. Glavendekiõ, van. profesor, dr Çubodrag Mihajloviõ, red. profesor, Åumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. JANUAR JUN,

2 onomije åtetoøina i patogenih organizama. Zato se istraÿivañima åtetoøina u rasadnicima drvenastog sadnog materijala, posveõuje veõa paÿña. Obiman rad na prouøavañu åtetnih insekata i griña u rasadnicima je zapoøet osamdesetih godina proålog veka na Katedri zaåtite åuma Åumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezulatati su preteÿno prikazivani u projektnim elaboratima i izveåtajima. Od objavçenih radova, pomenuõemo sledeõe: T o m i õ et al. 1992; M i l e n k o v i õ i G l a - v e n d e k i õ, 2002; G l a v e n d e k i õ et al., 2003; M i h a j l o v i õ i G l a - v e n d e k i õ, 2003; G l a v e n d e k i õ, 2003; M i l i j a å e v i õ i M a r k o v i õ, 2003, 2005; P e t a n o v i õ, Åtetni insekti i griñe u rasadnicima obuhvataju veõi broj vrsta, koje su odnosima ishrane vezane za drvenaste biçke. Ovom prilikom biõe prikazane vaÿnije grupe insekata i griña koje se javçaju øesto i prouzrokuju oåteõeña asimilacionih organa, zastoj u porastu nadzemnih ili podzemnih delova biçaka, smañeñe estetskih i ekonomskih vrednosti ili suåeña sadnica u rasadnicima. U ovom radu biõe prikazani rezultati o novijim åtetnim insektima i griñama, koji su u vreme istraÿivaña bili znaøajne åtetoøine rasadnika. Za neke vrste, do sada nije bilo poznato da su åtetni u rasadnicima åumskog i ukrasnog sadnog materijala. 2. MATERIJAL I METOD RADA Prouøavañe åtetnih insekata i griña je sprovedeno u rasadnicima JP «Srbijaåume», privatnim rasadnicima na podruøju Beograda, Lipolista, Åiçegovca, Çiga, Subotice, Novog Sada i dr. Rasadnici su pregledani marårutnom metodom i sakupçeni su delovi biçaka ili cele biçke sa izraÿenim simptomima. U laboratoriji Katedre za zaåtitu åuma, drveta i ukrasnih biçaka je gajen i pregledan materijal, uraæena identifikacija åtetnih insekata i obezbeæena odgovarajuõa fotodokumentacija. Identifikaciju åtetnih griña je uradila prof. dr Radmila Petanoviõ (Poçoprivredni fakultet, Beograd-Zemun), kojoj se srdaøno zahvaçujemo. Identifikaciju biçne vaåi Cinara cedri je uradio dr Scheurer (Berlin, S.R. Nemaøka), kome se, takoæe, srdaøno zahvaçujemo. 3. REZULTATI I DISKUSIJA Insekti i griñe åtetni u rasadnicima åumskog repromaterijala i sadnog materijala ukrasnih biçaka su prikazani abecednim redom radi boçe preglednosti. Adelges abietis L. (Hom.: Adelgidae) smrøin hermes je øesta åtetoøina izbojaka smrøe u rasadnicima i prirodnim staniåtima kao i na ukrasnim biçkama i novogodiåñim jelkama. Smrøin hermes zavråava ÿivotni ciklus na jednom domaõinu (Picea abies, P. pungens, P. sitchensis). Gale duÿine mm stvara u osnovi izbojaka. Krilate forme napuåtaju suve gale u avgustu septembru i polaÿu jaja. Larve se javçaju u jesen i prezimçavaju u blizini pupoçaka. U proleõe sazrevaju, polaÿu jaja i ñihovo potomstvo izaziva gale na smrøi. Zaåtita se preporuøuje od novembra do kretaña vegetacije u proleõe. 132 [UMARSTVO 1-2

3 Adelges (Gilletteella) cooleyi (Gillette) (Hom.: Adelgidae) rasprostrañen je u celoj Evropi, Severnoj Americi i na Tasmaniji (Bl a c k m a n & E a s t- o p, 1994). Ovo je tipiøan hermes koji meña domaõine izmeæu smrøe (Picea (engelmanni, P. pungens, P. sitchensis) i duglazije (Pseudotsuga menziesii, P. macrocarpa). Gale se formiraju na vrhovima izbojaka smrøa. Karakteristiøno su izduÿene, sa zelenim, ruÿiøastim ili crvenim komorama u gali i dugim øetinama koje iz ñe rastu. Od jula do septembra napuåtaju gale i prelaze na sekundarnog domaõina duglaziju. Priøvrste se za øetine gde se hrane sisañem sokova i prezime. Kod nas je prvi put konstatovan u åumskom rasadniku na Goøu (V u j u ø i õ, 2001). Utvræeno je da izazivaju deformacije izbojaka sitkanske smrøe i zastoj u porastu duglazije. Adelges laricis Vallot (=strobilobius Kaltenbach) (Hom.: Adelgidae) ariåev hermes koji ima prelaznog domaõina smrøu. Smatra se tipiønom åtetoøinom ariåa. Gale se formiraju na vrhovima izbojaka smrøe. Imaju izraÿen polimorfizam. Krilate ÿenke (na ariåu) su 1,0-1,5 mm duge, tamnozelene sa sivkastozelenom glavom i grudima. Krilate ÿenke koje se razvijaju na smrøi su krupnije: 1,9-2,0 mm duge sivkaste do tamnosmeæe. Na ariåu se napad poznaje po obilnim vunastim prevlakama, hlorozi i kruñeñu øetina. Jaøi napad moÿe da izazove prerano opadañe øetina. Na smrøi gale na vrhovima izbojaka spreøavaju porast i smañuju estetsku i ekonomsku vrednost sadnica. Agriotes spp. (Col., Elateridae) skoøibube su relativno sitni insekti uskog tela, øija je duÿina 7-15 mm. Hrane se liåõem gajenih biçaka, ali ne izazivaju znaøajnije åtete. Ñihove larve su ÿute, uskog, tvrdog i izduÿenog tela, koje liøi na komad ÿice, po øemu su dobile naziv ÿiøani crvi. Ÿiøani crvi su meæu najznaøajnijim åtetoøinama, jer se hrane koreñem gajenih biçaka. U rasadnicima i povråinama za proizvodñu travnih tepiha, pogotovo kada je zemçiåte zbijenije, øesto se javçaju u prenamnoÿeñu. Najboça mera preventive je detaçan pregled pre zasnivaña rasadnika. Preporuøuje se najmañe 25 uzoraka zemçiåta da se detaçno pregleda i po potrebi izvråe mere suzbijaña pre sadñe ili setve. Ako je povråina zasaæena, onda je moguõe sprovesti meæuredno tretirañe, posaditi mamac biçke ili postaviti mehaniøke i otrovne klopke u ciçu redukovaña åtetoøina. Allococcus vovae (Nassonov) (Hom.: Pseudococcidae) Nasonov laÿni åtitaå. U toku godine je na viåe lokaliteta u okolini Beograda u rasadnicima i na zelenim povråinama primeõena masovna pojava ovog åtitaåa na raznim kultivarima kleke. Telo ÿenke se uvek vidi na kraju jajne kese, åto je karakteristiøno samo za ovu vrstu. Telo je ovalno, smeæe, duÿine oko 3 mm i åirine 1,7 mm. Do sada nema literaturnih podataka o masovnim pojavama. Odrasle ÿenke se javçaju u junu i obiøno se zavlaøe u pukotine kore. Rasprostrañen je u celom palearktiku (Kosztarab K o z á r, 1988). Kolonije åtitaåa se lako prepoznaju po poveõanom broju mrava i naslagama gçiva øaæavica, koje meñaju boju biçke domaõina. Ardis brunniventris (Hartig) (Hym.: Tenthredinidae) osa listarica naseçava izbojke iz tekuõe vegetacije i lokalno moÿe da izazove veliku åtetu. Duÿina tela odraslog insekta je 5,5-6,5 mm. Telo je crno a pronotum, tegule i noge su delimiøno beloÿute. Larva je duga 12 mm, smeæebela sa JANUAR JUN,

4 bledom glavinom kapsulom. Leti od maja i ima produÿeno vreme eklozije. Jaja polaÿe u tkivo mladih izbojaka. Larve se kratko hrane na liåõu, zatim se ubuåuju u vrh izbojka. U svakom napadnutom izbojku je jedna larva, øije razviõe traje oko 3 nedeçe. Larva napuåta osuåeni izbojak i pada na zemçu, gde prezimi i sledeõeg proleõa prelazi u lutku. Napadnuti izbojci prvo potamne, a zatim se osuåe. Time se habitus mladih biçaka znaøajno remeti i åtete u rasadniku mogu biti velike. Aulacaspis rosae (Bouché) (Hom.: Diaspididae) ruÿin åtitaå je uobiøajena åtetoøina na divçim i gajenim ruÿama a napada i kupinu. Ÿenke imaju ovalne åtitove sa ekscentriøno postavçenom smeæeÿutom nimfalnom egzuvijom. Muÿjaci imaju izduÿene i bele åtitove. Ÿenka polaÿe jaja ispod svog åtita u julu ili poøetkom avgusta. Prezime obiøno u stadijumu larve. Sklona je masovnoj pojavi i u tom sluøaju izaziva fizioloåku åtetu i estetski umañuje vrednost biçaka. Blenocampa pussilla (Klug) (Hym.: Tenthredinidae) ruÿina osa listarica koja uvija listove od oboda prema glavnom lisnom nervu. Odrasli insekt je preteÿno crn sa belim golenima i stopalom. Duÿina tela je 3,0-4,5 mm. Larva je 10 mm duga sa smeæom glavom, bledozelenim telom sa kratkm bodçama na leæima. Ima jednogodiåñu generaciju. Larva ÿivi u urolanom liåõu, pri jaøem napadu biçka fizioloåki oslabi, te se smañuje vrednost sadnog materijala. Cameraria ohridella Deschka & Dimic (Lep.: Gracillariidae) miner divçeg kestena je trofiøki vezan za Aesculus hippocastanum, A. x hibrida, A. x carnea, A. flava, A. glabra var. glabra i Acer pseudoplatanus (D i m i õ et al., 2005). U toku godine razvija 2-3 (reæe 4) generacije. Larva je duÿine od 1-4 mm, boøno jako spçoåtena. Lutka je tamnosmeæa i razvija se u mini na listu. Prezimçava lutka u opalom liåõu. Leti od aprila. Ÿenke polaÿu jaja na licu mladog liåõa. U junu i krajem avgusta se javçaju odrasli insekti druge i treõe generacije. Miner divçeg kestena izaziva smeæe ili oker providne mine do 4 mm åirine, koje u uslovima prenamnoÿeña mogu da prekriju ceo list. Usled jaøeg napada dolazi do defolijacije i øesto potpuno opada liåõe veõ poøetkom avgusta. Ima miåçeña da miner divçeg kestena ne izaziva znaøajne åtete. Øiñenica je, meæutim, da pored fizioloåke åtete, ova åtetoøina smañuje trÿiånu vrednost sadnica u rasadniku. Smañeñe populacije moÿe se postiõi higijenskim merama u rasadniku (uklañañe opalog liåõa u jesen) i primenom hemijskih mera zaåtite protiv prve generacije. Carulaspis juniperi (Bouché) (Hom.: Diaspidae) - åtitaå koji je trofiøki vezan za Juniperus horizontalis, J. scopulorum skyrocket, J. chinensis i druge kultivare roda Juniperus, ali se øesto javça i na: Thuja spp., Chamaecyparis spp., Cupressus spp., Sequoiadendron giganteum i Calocedrus decurrens. Razvojni stadijumi ÿive na øetinama, izbojcima i plodovima. Hrane se biçnim sokovima, åto dovodi do krÿçavog porasta izbojaka. Odrasli insekti se javçaju krajem jeseni ili poøetkom zime i oploæene ÿenke prezimçavaju. Åtitovi ÿenki se lako odvajaju od biçnog tkiva, tako da ih øesto ptice koriste za ishranu. U maju sledeõe godine ÿenke polaÿu jaja ispod svojih åtitova i ubrzo ginu. Eklozija larvi poøiñe u maju ili junu, åto zavisi od vremenskih prilika. C. juniperi je izuzetno gradogena vr- 134 [UMARSTVO 1-2

5 sta, koja posledñih godina ostvaruje visoku populacionu gustinu, kako u rasadnicima, tako i na zelenim povråinama. Jako napadnute biçke gube estetsku vrednost i fizioloåku kondiciju, cela biçka moÿe da poprimi siv, hlorotiøan izgled gubi fizioloåku kondiciju, estetske vrednosti i nuÿno je da se ukloni. Ako se mere zaåtite ne sprovode pravovremeno, u rasadniku moÿe da izgradi ekstremno visoke populacije koje, po pravilu, dovode do jake hloroze øetina i propadaña biçaka. Cetonia aurata L. (Col.: Cetoniidae) odrasli insekti izazivaju oåteõeña izgrizañem praånika i nagrizañem kruniønih listiõa. Øesto se nalaze u unutraåñosti cvetova ruÿa, oleandra, boÿura, rododendrona i karanfila. Zelene su boje, ponekad bakarnog sjaja, duÿine mm. Larve su sliøne grøicama, ali se kreõu puzeõi osloñene na leæa. Larve su vaÿne za razlagañe organskih materija i øesto polaÿu jaja u ostatke biçaka ili kompostiåta. Odrasli insekti se hrane drugim insektima i ñihovim razvojnim stadijumima. Od godine se lokalno javça u prenamnoÿeñu, posebno na podruøju Banata. Cinara cedri Mimeur (Hom.: Aphididae) je nova åtetoøina kedra u Srbiji (G l a v e n d e k i õ i S t o j n i õ, 2005). Poznata je u Evropi (Velika Britanija, Francuska, Italija, Åpanija), Severnoj Africi (Maroko), Jugoistoønoj Aziji (Iran, Turska) i Argentini. Beskrilna ÿenka je tamnosmeæa ili crvenkastosmeæa sa svetlijim voåtanim dorzolateralnim i ventralnim posipom (Bl a c k m a n i E a s t o p, 1994). Gradi velike kolonije koje se poznaju po prisustvu mrava. Krilate forme se javçaju u maju i oktobru. Populaciona gustina C. cedri je bila najveõa godine, kada je prvi put ova åtetoøina zebeleÿena na zelenim povråinama i u rasadnicima u Srbiji. U i godini je ñena populaciona gustina znatno smañena. Cinara tujafilina (Del Guercio) (Hom.: Aphididae) je sitan insekt duÿine tela od 1,7-3,5 mm. Beskrilne ÿenke su crveno-smeæe da plavo-belim voåtanim prevlakama i dve divergentne tamno smeæe zakrivçene pruge, koje polaze od glave i proteÿu se duÿ leæa do sifunkula. U toku naåih istraÿivaña je zabeleÿena na smrøi u rasadniku na Kosovu (T o m i õ et al., 1987) a na podruøju Beograda, Srema i Smedereva C. tujafilina je naæena krajem devedesetih godina proålog veka (P e t r o v i õ, 2003). Prema navodima Bl a c k m a n i E a s t o p (1994), moÿe da napadne drveõe rodova: Chamaecyparis, Cupressus, Juniperus (osim communis). Ako je zima blaga poveõana je opasnost od masovnih pojava biçnih vaåi. U istraÿivanom periodu naroøito su oscilirale populacije C. tujafilina na smrøi. Ñene masovne pojave u rasadnicima i na zelenim povråinama su zabeleÿene u godini. Corythuca ciliata Say. (Het.: Tingidae) ameriøka mreÿasta stenica je introdukovana iz SAD u Evropu (Padova) godine. Od sedamdesetih godina proålog veka je zabeleÿena na Balkanskom poluostrvu. Telo je tamno smeæe, duÿine 4 mm. Krila su mreÿasta, åto olakåava åireñe insekta vetrom. Kao monofaga, iskçuøivo je vezana za platan, gde ÿivi na naliøju lista i izaziva hlorozu. Usled jaøeg napada moÿe da izazove prevremeno opadañe liåõa. Ima jednogodiåñu generaciju. Prezimçava JANUAR JUN,

6 odrasli insekt ispod kore, u buseñu trava ili drugim skrovitim mestima pored platana. Cryptorrhynchus lapathi L. (Col.: Curculionidae) jovin surlaå je trofiøki vezan za topole (posebno Populus serotina hibride), vrbe i jove. U naåim uslovima ima jednogodiåñu generaciju. Odrasli insekti su aktivni od juna do oktobra. Ÿenke na deblu i granama izgrizaju u kori komore gde polaÿu jaja. Embrionalno razviõe traje 3 nedeçe posle øega se javçaju larve. One se ubuåuju ispod kore i prezime. Na proleõe se intenzivno hrane, izgrizaju hodinike i to se moÿe videti po izbaøenoj crvotoøini. Velike åtete moÿe da izazove u rasadnicima i plantaÿama koåaraøke vrbe. Dendrothrips ornatus (Jablonowski) (Hom.: Thysanoptera) kalinin trips se hrani na licu lista kaline (Ligustrum vulgare) i jorgovana (Syringa vulgaris), ima podataka da je naæen i na lipi i jovi (A l f o r d, 1991). Razvija 2-3 generacije godiåñe, tako da se na biçkama moÿe naõi od aprila do novembra. Odrasli insekti su sitni - duÿina tela 0,9-1,1 mm, sa kratnim åestoølanim pipcima i tri popreøne pruge na predñim krilima. Oåteõeña se poznaju po srebrnastim flekama na licu i krivçeñu listova. Eriophyes canestrini (Nal.) (Acari: Eriophyidae) eriofida pupoçaka åimåira je evropska vrsta, koja je zabeleÿena na zelenim povråinama i u rasadnicima gde moÿe da izazove velike åtete. Prouzrokuje uvrtañe listova, krÿçav porast listova i skraõivañe internodija åimåira. Øesto se sreõe u rasadnicima ukrasnih biçaka (P e t a n o v i õ, 2004). Eurytetranychus buxi (Garman) (Acari: Tetranychidae) - åimåirov pauøinar je monofagna vrsta trofiøki vezana za åimåir Buxus spp. Rasprostrañena je u Italiji, Gruziji, Kanadi, SAD i Srbiji (P e t a n o v i õ, 2004). Kod nas je prvi put zabeleÿena na zelenim povråinama u Zemunu (S t o j n i õ, 1993). Åimåirov pauøinar prezimçava u stadijumu jajeta i veõ poøetkom aprila se javçaju pokretne forme. Razviõe traje do 20 dana, i moÿe da razvije najmañe 8 generacija godiåñe (P e t a n o v i õ, 2004). Doñi prag razviõa je pri temperaturi 9 o C. Poøetni simptomi napada su sitne hlorotiøne pege, a pri jaøem napadu liåõe izgleda preplanulo i osuåi se. Åiroko je rasprostrañen u rasadnicima u Srbiji. U nekoliko sluøajeva je konstatovan tako jak napad da su biçke morale da se uniåte. Gryllotalpa gryllotalpa L. (Ort.: Gryllotalpidae) - rovac je jedan od krupnijih insekata, duÿine tela 4-5 cm. Telo je smeæe sa redukovanim krilima i predñim nogama za kopañe. Ÿivi u hodnicima koje kopa u zemçi. Preferira vlaÿniji supstrat bogat humusom. Ÿenke polaÿu jaja u komorama na dubini do 50 cm. Rovac je omnivora. Larve se u poøetku hrane organskom materijom u raspadañu, a kasnije koreñem biçaka i drugim insektima u zemçi. Najveõu åtetu izaziva u junu i julu kada imaga kopaju hodnike duÿ redova i presecaju koreñe. Hodnici su øesto plitko pod zemçom i mogu se videti na povråini. U jednom åumskom rasadniku koji se graniøi sa poçoprivrednim zemçiåtem, rovci su potpuno uniåtili nekoliko leja duglazije. Potrebno je redovno pregledati rasadnik i ukoliko se naæe jedan rovac na 3-5 m 2, treba uvesti preventivne mere zaåtite, a po potrebi mehaniøke i hemijske. 136 [UMARSTVO 1-2

7 Helicomyia saliciperda Dufour (Dipt.: Cecidomyiidae) vrbina muva galica je sitan insekt trofiøki vezan za vrbe i topole. Imago ima crnu glavu i sredñi deo trbuha. Kraj trbuha je crven. Krila su åiroko zaobçena, mleøno bela sa belim resama. Ÿenka ima dugu legalicu. Leti u maju i polaÿe jaja na koru. Larva je izduÿenojajasta naranœaste boje. Larve se ubuåuju u koru i u komorama hipertrofiranog biçnog tkiva prezime. Lutke se javçaju u maju. Ima jednu generaciju godiåñe. Znaøajna je åtetoøina u rasadnicima i plantaÿama koåaraøke vrbe. Melasoma populi L., M. tremulae F. (Col.: Chrysomelidae) - velika i mala topolina buba listara se redovno javçaju u rasadnicima topola i vrba. Odrasli insekti su veliøine 8-12 mm. Imaju karakteristiøna crvena pokrioca. Lako se razlikuju po tamnosmeæoj taøci koja se nalazi na vrhovima pokrioca M. populi, dok M. tremulae nema pomenutu taøku na pokriocima. Ÿenke polaÿu jaja grupimiøno, najøeåõe na naliøju lista. Lutke su priøvråõene na naliøju lista i okrenute glavom, na dole. Imaju dve generacije godiåñe, koje se obiøno preklapaju. Odrasli insekti se hrani liåõem radi dopunske ishrane a mlaæi larveni stupñevi skeletiraju list. Odrasle larve mogu da izgrizu celo lisno tkivo, osim glavnog nerva koji ostaje poåteæen. Mogu da se jave masovno i izazovu veliku åtetu u rasadnicima. Melolontha melolontha L., M. hypocastani Fabr., Polyphylla fullo Far., Miltotrogus (Rhizotrogus) aequinoctialis Hbst., Amphimallon solstitiale L. (Col.: Scarabaeidae) gundeçi su meæu najpoznatijim insektima u zoni hrastovih åuma. Odrasli insekti se hrane liåõem åumskog drveõa i voõa, a larve poznate pod imenom grøice ÿive u zemçi i po savijenom telu su dobile ime. Grøice imaju smeæu hitiniziranu glavu i siv vrh trbuha. Larve obiønog gundeça M. melolontha se od srodnih vrsta razlikuju po tome åto i pri pokuåaju da se kreõu, zadrÿavaju savijen poloÿaj. Mlaæi larveni stupñevi se hrane koreñem i sa uzrastom se poveõava ñihova proÿdrçivost. Larve treõeg stupña mogu da pregrizu stabla mladih biçaka u rasadniku ili da potpuno izgrizu koru u pridanku zbog øega dolazi do suåeña sadnica. Kritiøan broj u rasadnicima je 1-2 grøice/m 2. U toku naåih istraÿivaña su zabeleÿene åtete u rasadnicima na sadnicama hrastova (Quercus spp.) i kleke (Juniperus chinensis stricta ), kada je doålo do masovnog suåeña biçaka. Oko jedne sadnice je nalaÿeno do 5 larvi grøica. Rasadnici se nalaze pored hrastove åume i u blizini nema druge obradive povråine. Ÿenke gundeça polaÿu jaja u rastresitu zemçu, pa je to bio razlog za masovno polagañe jaja u rasadniku i kasnije åtete. A. solstitiale junska kokica je masovno zabeleÿena u rasadniku za proizvodñu travnog tepiha. Odrasli insekti se hrane listopadnim drveõem, a larve koreñem trava. Poåto je rasadnik pruÿao pogodne uslove u pogledu ishrane i odraslih insekata i larvi, doålo je do prenamnoÿeña. Junska kokica ima 2-3 godiåñu generaciju. Imaga lete u junu i julu i u to vreme bi trebalo izbegavati nisko koåeñe trave da bi se smañilo polagañe jaja na gajenom travñaku. Monarthropalpus flavus (Schrank) (Dipt.: Cecidomyiidae) åimåirova muva galica je holarktiøkog rasprostrañeña. Kao monofaga, trofiøki je vezana za åimåir (Buxus sempervirens L.) i veoma øesta åtetoøina u ra- JANUAR JUN,

8 sadnicima. Prezimçavaju larve 2,5 mm duge u galama, koje su u poøetku ÿuõkaste, a kasnije naranœaste. U proleõe prelaze u lutku i odrasli insekti se javçaju rano u proleõe. Ÿenke polaÿu jaja u mlado liåõe sa naliøja. Posle tri nedeçe nastaju larve, koje formiraju karakteristiøne mine. M. buxi je veoma znaøajna åtetoøina åimåira, koja se lako prepoznaje po ÿuõkasnim blago zadebçalim galama sa doñe strane, odnosno ÿuõkastim flekama sa lica lista. Pri jakom napadu biçka fizioloåki slabi i prerano odbacuje liåõe. Kao fizioloåka åtetoøina, tokom vremena dovodi do trajnog proreæivaña liåõa i teÿih estetskih posledica. Neodiprion sertifer Geoff. (Hym.: Diprionidae) riæa borova osa je poznata kao defolijator belog i crnog bora i gradogena vrsta. U rasadnicima je nalaÿena na Peåterskoj visoravni, Raåkoj oblasti i u Åumadiji. Naroøito rasadnici u blizini åuma i kultura borova mogu biti ugroÿeni od ove åtetoøine. Ima jednogodiåñu generaciju. Leti u jesen. Prezimçava u stadijumu jajeta. Pagusenice se javçaju rano u proleõe i poøiñu ishranu øetinama iz prethodne vegetacije. U rano proleõe treba obratiti paÿñu na jaja, paÿçivo pregledati proålogodiåñe letoraste da bi se na vreme preduzele mere zaåtite. Mlade pagusenice izgrizaju deo øetine i ostatak se spiralno uvija i ÿuti. Ÿuti øuperci øetina su prvi simptom napada riæe borove ose. Oligonychus ununguis (Jakobi) (Acari: Tetranychidae) - pauøinar øetinara, smrøina griña je kosmopolitska vrsta. Ÿivi na biçkama rodova Picea, Pinus, Taxus, Thuja, Abies, Juniperus, Cryptomeria i dr. Kao åiroka polifaga, rasprostrañena je u celoj Evropi, Aziji, Severnoj Americi, Kubi, Islandu i Novom Zelandu (P e t a n o v i õ, 2004). Znaøajan je kao åtetoøina smrøe u rasadnicima, prirodnim sastojinama jele, smøe ariåa i borovca (O p a l i ø k i, 1983). Jaja prezimçavaju na izbojcima i pokretne forme se javçaju od aprila ili obiøno poøetkom maja, åto zavisi od klimatskih prilika. Juvenilni stadijumi se hrane 2-3 nedeçe i ispredaju veliku koliøinu pauøine. Moÿe da razvije do 5 generacija godiåñe. Ÿenka moÿe da poloÿi oko 45 jaja. Simptomi oåteõeña se prvo zapaÿaju u vidu promene boje, ÿuõeña i åarenila øetina, a pri jaøem napadu øetine postaju smeæe i cela kroåña dobija ræastu boju, kao da je stablo zahvaõeno plamenom. Kao posledica jaøeg napada, øesto se javça opadañe øetina, åto fizioloåki slabi gajene biçke. Oligotrophus juniperinus (L.) (Dipt.: Cecidomyiidae) izaziva krÿçav porast i deformaciju vrånih izbojaka na raznim kultivarima kleka. U rasadnicima je ova pojava zabeleÿena godine. Prouøavan je ñen ciklus razviõa i ustanovçeno je da ima jednogodiåñu generaciju. Odrasli insekti se javçaju rano u proleõe. U naåim uslovima se veõ poøetkom aprila mogu zapaziti imaga. Larve ÿive u kupastim galama u vrånim pupoçcima. Frekventnost O. juniperinus je praõena od godine i utvræeno je da se javça u skoro svakom rasadniku na biçkama starijeg uzrasta. Ova åtetoøina dovodi do krÿçavog porasta biçaka i moÿe da umañi ekonomsku vrednost ukrasnih biçaka, odnosno da produÿi period gajeña biçka u rasadniku (P o s t n e r, 1982). Operophtera brumata L., Erannis defoliaria Cl., Agriopis spp. (Lep.: Geometridae) mrazovci su poznati kao rani defolijatori koji izazivaju oåte- 138 [UMARSTVO 1-2

9 õeña na tek izduÿenim pupoçcima i mladom liåõu raznog listopadnog drveõa i åibça. Imaju jednogodiåñu generaciju i lako se mogu pratiti ñihove populacije postavçañem feromonskih klopki ili pomoõu lepçivih pojasa u jesen i rano proleõe. Otiorrhynchus spp. (Col.: Curculionidae) surlaåi su poznati kao åtetoøine u smrøevim åumama, kulturama i rasadnicima na nadmorskoj visini od metara. Velike åtete surlaåi su izazvali u rasadniku na Jastrebcu. Odrasli insekti se dopunski hrane izgrizajuõi koru, a larve se hrane koreñem, mogu da preseku mlade biçke ili im ogule koru, tako da ih osuåe. Ima podataka da su od crnog surlaåa O. niger Germ i O. ovatus Germ. stradale kulture starosti do 20 godina. Na ukrasnim biçkama åtete od surlaåa su evidentirane na sledeõim rodovima: Cotoneaster, Prunus, Rhododendron, Taxus, Chamaecyparis, Hortensia i dr. Paranthrene tabaniformis Rottenberg (Lep.: Sessiidae) mali topolin staklokrilac je znaøajna åtetoøina u rasadnicima i plantaÿama topola. Izaziva nesimetriøne gale na granama. Larva ÿivi u hodnicima koji mogu u drugoj godini da budu duÿine mm. Odrasli insekti imaju raspon krila od 35 mm. Predña krila su prekrivena çuspicama a zadña staklasta. Lete u maju-junu, posle øega ÿenke polaÿu jaja na mestima gde je ozleæena kora ili kod mlaæih stabala u pridanku. Parectopa robiniella (Clemens) (Lep.: Gracillariidae) - bagremov miner je åtetoøina ameriøkog porekla, koja je uneta u Italiju godine i raåirila se po Evropi. Trofiøki je vezan za bagrem, koji je pre 400 godina unet u Evropu. Leptir ima raspon krila 7 mm. Gusenica je bledo-ÿuta, a u posledñem stupñu zelena. Ÿivi na listu u mini sa kratkim nepravilnim hodnicima. Gusenice prva dva stupña buåe minu na naliøju, a ostala øetiri stupña na licu lista. Razvija tri generacije godiåñe. Masovne pojave bagremovog minera izazivaju prerano opadañe liåõa. U Italiji i Hrvatskoj bilo je pojava potpune defolijacije. U ciçu suzbijaña u Italiju je iz Amerike introdukovana parazitska osa Closterocerus cinctipennis koja se odomaõila i veõ smañila populacionu gustinu bagremovog minera. Posledñih godina se istraÿuju moguõnosti bioloåke borbe, pa je i kod nas prouøavan parazitski kompleks ove vrste (Stojanoviõ i Markoviõ, 2005). Parthenolecanium corni Bouche (Hom.: Coccidae) åçivin åtitaå. Åiroko rasprostrañena polifaga, koja je poznata kao åtetoøina viåe od 300 drvenastih i zeçastih biçaka. Uobiøajena je i øesto dominantna vrsta u gradovima Rusije, Belorusije, Ukrajine, Kazahstanu, Beogradu, Varåavi i dr (K o z a r ÿ e v s k a ù, 1992) Larve i ÿenke se hrane na granama, liåõu i izbojcima sa tankom korom. Izazivaju suåeñe i prerano opadañe liåõa, suåeñe pojedinih grana i celih biçaka. Napadnute biçke su obilno prekrivene mednom rosom, åto dodatno smañuje asimilaciju. U naåim uslovima ima dve ili tri generacije godiåñe. Prezimçavaju larve drugog stupña. Ñihova aktivnost poøiñe sredinom aprila i ÿenke i muÿjaci se javçaju krajem aprila poøetkom maja. Zrele ÿenke polaÿu jaja u toku maja. Eklozija larvi poøiñe u junu, kada one migriraju na liåõe. Parthenolecanium fletcheri (Cockerell) (Hom.: Coccidae) Fleøerov åtitaå. Odrasla ÿenka je ovalna, jako ispupøenog tela, skoro poluloptasta, JANUAR JUN,

10 ÿuõkastosmeæa do tamnosmeæa. Duÿina tela je 2-3,5 mm, åirina 1,5-3 mm i visina 1,5-2,5 mm. Dorzalno je koÿa jako oøvrsla. Rasprostrañena je u Sredñoj Evropi, Rusiji, ali je poznata i iz Severne Evrope, Kanade i SAD. Larve i ÿenke ÿive na naliøju liåõa Biota, Cupressus, Juniperus, Thuja i Tsuga. Muÿjaci nisu poznati. Ima jednu generaciju godiåñe. Parthenolecanium pomeranicumi (Kawecki) (Hom.: Coccidae) tisin åtitaå je monofaga. Ima jednogodiåñu generaciju. Prezimçava larva drugog stupña. Odrasli insekti se javçaju u proleõe. Svaka ÿenka moÿe da poloÿi do 3000 jaja, åto znaøi da ima visok reproduktivni potencijal. Period polagaña jaja je veoma produÿen i traje do jula. Larve se hrane na øetinama u julu, a u avgustu i septembru prelaze na grane. Moÿe da bude veoma opasna åtetoøina i da izazove fizioloåke åtete i deformacije izbojaka u viåegodiåñim zasadima, a u rasadnicima dovodi do velikog smañeña trÿiåne vrednosti proizvedenih sadnica. Ako se ne sprovode pravovremeno mere zaåtite moÿe da izazove suåeñe i propadaña sadnica u rasadniku. Pentamerismus spp., Tenuipalpus spp. (Acari, Tenuipalpidae) - pçosnate griñe øetinara imaju åirok spektar domaõina: Calocedrus, Cupressus, Juniperus, Thuja, Taxus. Pçosnate griñe roda Pentamerismus potiøu iz Severne Amerike, a u Evropi su konstatovane u Maæarskoj, Åpaniji, Engleskoj i Srbiji (P e t a n o v i õ, 2004). U veõem broju rasadnika su zabeleÿene pçosnate griñe i øesto u prenamnoÿeñu. Nema podataka u literaturi o ñihovom ÿivotnom ciklusu. Na osnovu sopstvenih prouøavaña uzoraka iz mnogih rasadnika, moÿe se zakçuøiti da ÿenke prezimçavaju i rano u proleõe polaÿu jaja. U naåim uslovima mogu da razviju viåe generacija u toku godine. Pregledom obilnog materijala iz rasadnika nalaÿena su jaja i pokretne forme na øetinarima koji su pokazivali izrazite znake hloroze ili bili i fazi suåeña. Obiøno su takve sadnice bile napadnute i drugim åtetoøinama, ali je prisustvo pçosnatih griña bilo dominantno. Biçke obiøno toleriåu slab napad pçosnatih griña uz blaÿe hloroze ili deformacije tkiva. Phloeosynus aubei i P. thujae (Col.: Scolytidae) - obe vrste sipaca potkorñaka su polifagne i razvijaju se na klekama, tuji, paøempresu i drugim øetinarima (M a r k o v i õ i S t o j a n o v i õ, 2004). Prvi put su kao åtetoøine u rasadniku zabeleÿeni godine (T o m i õ et al., 1984). Simptomi ñihovog napada su jasno uoøçivi od kraja juna do oktobra. Mladi izbojci usled regenerativne ishrane odraslih insekata suåe se i opadaju. Na stablu se uoøavaju sitni izletni otvori obiøno u pazuhu grana. Starije biçke mogu da podnesu napad, ali se obiøno deåava, kada se ñihovo åkolovañe zavråi i spreme se za promet, da su u ñima veõ naseçene larve åtetoøine. Takve biçke se teåko prime i obiøno sluÿe kao rezervoar za daçe åireñe, ove veõ åiroko rasprostrañene åtetoøine u rasadnicima. Pri jaøem napadu, moÿe doõi do suåeña biçaka. Suåeñe nastupa iznenadno i naglo i biçka dobija bakarnu boju. Ispod kore se mogu zapaziti dvokraki do øetvorokraki vertikalni materinski hodnici, duÿine od 20 do 50 mm. Odrasli insekti se javçaju rano u proleõe (mart-april), u junu-julu i u septembru. 140 [UMARSTVO 1-2

11 Phyllonorycter robiniella Clem. (Lep.: Gracillariidae) miner vreõastih mina bagrema ameriøkog porekla, a prvi put je otkriven na evropskom kontinentu godine u Åvajcarskoj. Ovo je invazivna vrsta koja se kroz Maæarsku, gde su zasadi pod bagremom na veõoj povråini, åirila brzinom oko 100 kilometara godiåñe. Bagremovi mineri su invazivni insekti koji su svoj areal u posledñih 15 godine znaøajno proåirili (M i h a j l o v i õ et al. 2002). Kod nas se javça, kako u zasadima bagrema, tako i u rasadnicima. Leptir je duÿine 2-3 mm. Gusenice ÿive u vreõastim minama na naliøju liåõa. Izaziva sliøna oåteõeña kao prethodna vrsta. Phyllonorycter platani Staud. (Lep.: Gracillariidae) platanov miner je monofaga i potiøe iz Male Azije. Poledñih godina je åiroko rasprostrañen u mediteranskom podruøju, sredñoj i zapadnoj Evropi. Zabeleÿen je kao åtetoøina u drvoredima i urbanim zelenim prostorima (Markoviõ et al., 2006). Redovno se sreõe u rasadnicima. Platanov miner je sitan insekt. Ima raspon krila 7-9 mm, predña krila su zlatno-smeæa, sa belim tamno oiviøenim åarama (A l f o r d, 1991). Pineus pini (Macquart) (Hom.: Adelgidae) hermes belog bora je åiroko rasprostrañen. Na izbojcima belog bora se javçaju voåtane skrame i dolazi do krivçeña øetina. Razvija 3-4 beskrilne generacije godiåñe. Kolonije su skoncentrisane na mladom tkivu izbojaka. U rasadnicima moÿe imati znaøaja kao fizioloåka åtetoøina. Pineus strobi (Hartig) (Hom.: Adelgidae) hermes borovca je introdukovan iz Severne Amerike. Moÿe da napadne i druge petoigliøave borove ali je najøeåõe na borovcu. Razvija dve generacije. Kao i prethodna vrsta masovno formira kolonije na mladim izbojcima, ali pri ponovçenom viåegodiåñem napadu obilne kolonije se nalaze na granama i deblu. Øesto je znaøajna åtetoøina u viåegodiåñim zasadima. Pseudaulacaspis pentagona (Targioni- Tozzetti) (Hom.: Coccidae) dudov åtitaå je kosmopolitska vrsta. Kod nas je poznata kao åtetoøina duda, mada napada i drugo voõe, posebno breskvu i vinovu lozu. Åtetna je u åumskim zasadima i na urbanom zelenilu. Izaziva fizioloåke åtete, smañeñe prirasta i moÿe da dovede do suåeña pojedinih grana ili celih biçaka. U naåim uslovima moÿe da razvije 2 generacije godiåñe (K o z a r ÿ e- v s k a ù i M i h a j l o v i õ, 1983). Prezimçava oploæena ÿenka, koja na proleõe polaÿe oko 140 jaja. Muÿjaci se javçaju dva puta u toku godine: poøetkom jula do sredine avgusta i u jesen od septembra do kraja oktobra. Psylla buxi L. (Hom.: Psyllidae) åimåirova lisna buva je monofaga i trofiøki vezana za rod Buxus spp. Åiroko je rasprostrañena u Evropi i introdukovana u Severnu Ameriku. Ima jednogodiåñu generaciju. Prezimçava u stadijumu jajeta na granøicama i u liåõu. Rano u proleõe sa otvarañem pupoçaka, pojavçuju se i prve larve P. buxi i hrane se na mladom lisnom tkivu (taøke rasta) dobro zakloñene u savijenim listovima koji podseõaju na listove kupusa. Tako se stvaraju gale åirine mm i u svakoj od ñih se nalazi jedna ili nekoliko larvi. Larve se razvijaju u periodu od pribliÿno 6 nedeça. Na mestu ishrane izluøe velike koliøine specifiønog belog voåtanog sekreta i medne rose koja se åiri po napadnutim listovima. Odrasli insekti se javçaju krajem aprila, u maju i junu. Polagañe jaja je produÿeno, odnosno, ÿenke polaÿu jaja tek krajem leta. JANUAR JUN,

12 P. buxi je fizioloåka åtetoøina jer gale spreøavaju rast novih izbojaka i ostaju trajno na biçci, odnosno do prvog orezivaña. Umañuju estetsku vrednost gajenih biçaka. Rhyacionia buoliana D. & Sch. (Lep.: Tortricidae) borov savijaø je izrazito znaøajna åtetoøina u rasadnicima jer izaziva nepovratne tehniøke åtete. Odrasli insekti imaju ræasto crvena predña krila sa srebrnim popreønim prugama, dok su zadña jednobojna sivo-mrka sa ÿuõkastim resama. Lete u julu, posle øega ÿenka polaÿe jaja u pupoçcima terminalnih izbojaka. Larva dostiÿe duÿinu od 20 mm. U jesen izgriza pupoçke ili se ubuåuje u jedan od ñih radi prezimçavaña. U proleõe napada mlade izbojke i izaziva krivçeñe i propadañe. Åiroko je rasprostrañena i øesto se sreõe u rasadnicima. Ima jednu generaciju godiåñe. Stephanitis pyri F. (Hom.: Tingidae) kruåkina stenica je poznata åtetoøina u voõñacima. Od godine je zabeleÿena na ukrasnim biçkama familije Rosaceae i kasnije i u rasadnicima u kojima se ekstenzivno sprovode mere zaåtite. Telo je tamnosmeæe, pçosnato, duÿine oko 4 mm. Pokriveno je mreÿicom sivkaste boje. Prezimçava u steçi. Imaga se javçaju u maju i polaÿu jaja na naliøju lista. Simptomi hloroze se jasno uoøavaju veõ u junu. Razvija 2-3 generacije i moÿe da izazove jaku defolijaciju i prevremeno opadañe liåõa (G l a v e n d e k i õ et al., 2000). Stereonychus fraxini Deg. (Col., Curculionidae) jasenova pipa je trofiøki vezana za jasen a napada i jorgovan. Åiroko je rasprostrañen u Evropi i prenet u Severnu Ameriku. Odrasli inekt je dug 3 mm ÿutosmeæe do crvenosmeæe boje, sa crnom grudnom ploøom i izduÿenim cilindruønim rostrumom. Larva je zelenoÿuta sa crnom glavom. Prezimçava odrasli insekt u steçi ili drugim zakloñenim mestima. Rano u proleõe izlazi i dopunski se hrani. Moÿe potpuno da uniåti pupoçke, tako da izgleda kao da stablo nije listalo. Larve skeletiraju list i dovode do dugotrajne defolijacije. Åtete se manifestuju u vidu slabçeña fizioloåke kondiciju i smañeña prirasta, øime se produÿuje vreme proizvodñe sadnog materijala. Tetranychus urticae Koch (Acari: Tetranychidae) - obiøan pauøinar je kosmopolitska polifagna vrsta sa åirokim rasprostrañeñem na ukrasnim biçkama rodova: Rhododendron, Buddleja, Cytisus, Morus, Rosa i dr. Øesto se javça u prenamnoÿeñu. Ÿenke prezimçavaju u steçi, pukotinama zemçiåta i drugim skrovitim mestima. U martu ili aprilu aktivno traÿe domaõina, poøiñu da se hrane i polaÿu jaja. Razvijaju viåe generacija. Kolonije griña se hrane na naliøju liåõa, najøeåõe na obodu lista. Jaja i juvenilni stadijumi su prekriveni finom pauøinom. Pri jaøem napadu pauøina moÿe da prekrije cele listove, stablo i delove izdanaka. Skraõeñem dana u septembru se javça prezimçujuõi stadijum ÿenke naranœaste boje, dok muÿjaci i letñe forme ÿenki ginu. Simptomi oåteõeña se prepoznaju po razbacanim beliøastim hlorotiønim flekama na napadnutom liåõu, koje kasnije obuhvataju celu lisnu povråinu i ono postaje hlorotiøno, deformisano. Moÿe znaøajno da umañi estetske vrednosti biçke. Pri jaøem napadu izaziva fizioloåko slabçeñe, zastoj u razviõu i suåeñe biçaka. 142 [UMARSTVO 1-2

13 Tipula oleracea L., T. paludosa Mg. (Dipt.: Tipulidae) veliki komarci su poznate åtetoøine u poçoprivrednoj proizvodñi. U rasadnicima mogu izazvati veõe ekonomske åtete kao åtetoøine korena. Ñihove larve su polifage. U pogledu vlage zemçiåta su usko valentne i ne podnose supstrat sa mañe od 57-60% vlage. Veliki gubici su zabeleÿeni kao åtetoøine u rasadnicima za proizvodñu travnih tepiha. Kiåovita jesen (naroøito septembar) i blaga zima pogoduju razvoju larvi velikih komaraca. Tortrix viridana L., Aleima loeflingiana L. (Lep., Tortricidae) savijaøi su meæu najznaøajnijim åtetoøinama hrastova i hrane se rano u proleõe pupoçcima i mladim liåõem. Ukoliko se rasadnici nalaze u blizini hrastovih åuma, trebalo bi obratiti paÿñu na rane defolijatore, gde osim mrazovaca i savijaøa spadaju i sovice (Lep., Noctuidae), imaga surlaåa (Col., Curculionidae) i buba listara (Col., Chrysomelidae). Svi napred pomenuti insekti se hrane pupoçcima, mladim liåõem i brzo zavråavaju razviõe. U rasadniku defolijacija usporava porast, dovodi do fizioloåke slabosti, umañuje estetske vrednosti gajenih biçaka i utiøe na produÿeñe vremena proizvodñe sadnica. Trisetacus sp. (Acari: Nalepeliidae) - Na vrånim izbojcima åkolovanih sadnica tuje zabeleÿene su griñe roda Trisetacus. Identifikacija je u toku, ali postoji poteåkoõa u vezi sa determinacijom, jer nije uraæena revizija roda (P e t a n o v i õ, usmeno saopåteñe). Usled prisustva pomenute griñe, prestaje rast izbojaka i smañuju se estetske vrednosti sadnica. Na starijem åkolovanom sadnom materijalu i na viåegodiåñim stablima tuje na zelenim povråinama je masovno zabeleÿeno prisustvo razvojnih stadijuma Trisetacus sp. U rasadniøkoj proizvodñi Italije, Turske, Rusije i drugih zemaça T. juniperinus se samatra opasnom åtetoøinom koja napada drvenaste vrste familije Cupressacae (S i m o n i et al. 2004). U rasadnicima u Kanadi je T. ehmanni je åtetoøina u rasadnicima i napada sadnice borova (B o s i k, 1997). Hrani se u pazuhu øetina i izaziva krivçeñe, krÿçav porast, hlorozu i prerano opadañe øetina. Usled distorzije i opadaña øetina iz tekuõe vegetacije, usporava se rast sadnica. Sve ovo moÿe da dovede do ekonomskih gubitaka u rasadniøkoj proizvodñi. Tropinota hirta Poda, Oxythirea funesta Poda (Coleoptera, Cetoniidae) rutava buba i O. funesta mogu u pojedinim godinama da se masovno jave i izazivaju åtete u ratarskoj proizvodñi (S t a m e n k o v i õ, 2003), voõñacima i rasadnicima, posebno u proizvodñi ruÿa za rezani cvet. Odrasli insekti se hrane cvetovima i rano u proleõe najveõe åtete izazivaju na sortama jabuka koje kasnije cvetaju i sredñim i kasnim sortama jagoda (S i v- ø e v et al. 2004). Masovna pojava rutave bube je zabeleÿena od godine u rasadnicima u Åumadiji, a na podruøju Vojvodine u i godini, sve viåe proizvoæaøa i kolekcionari ruÿa se ÿale da imaju åtete. Suzbijañe je oteÿano zbog pøela koje, takoæe, poseõuju cvetove i osetçivosti ruÿa u fazi cvetaña prema hemijskim merama borbe. Unaspis euonymi (Comstock) (Hom.: Coccidae) åtitaå vezan za vrste roda Euonymus, i to posebno E. japonica, gde izaziva najveõe åtete. Razvija dve do tri generacije godiåñe. Larve lutalice se javçaju u junu i poøetkom septembra. Juvenilni stadijumi ÿive na liåõu, granama i stablu. Prezimçavaju odrasle ÿenke ili larve. Biçke koje se gaje na prisojnim JANUAR JUN,

14 stranama ili na osunøanim mestima su po pravilu jaøe izloÿene napadu. Postoji velika razlika meæu gajenim biçkama u pogledu indivudualne otpornosti prema U. euonymi. Vasates quadripedes Shimer (Acari: Eriophyidae) eriofida mehurastih gala lista srebrnolisnog javora je od godine poznata åtetoøina u åumskim rasadnicima. Izaziva mehuraste, smeÿuraste i sjajne gale na licu lista srebrnolisnog i crvenog javora. Svaka gala ima tanku, kratku dråku ili vrat. Ñihova duÿina je 1,5-5 mm a boja gala moÿe biti od zelenoÿute, tamnozelene, ruÿiøastosmeæe do tamnosmeæe (P e t a n o v i õ, 2004). Zeuzera pyrina L. (Lep.: Cossidae) drevesnica je åiroka polifaga koja ÿivi u granama i deblu listopadnog drveõa. Gusenica je ÿuõkastobela i sa smeæom glavom, sa tamnim bradavicama duÿ tela. Ÿenka polaÿe jaja u pukotine kore. Mlade larve se ubuåuju u izbojke, a kasnije prodiru do srøike veõih grana ili debla ako su mlaæe biçke u rasadnicima. Ubuåni otvor je øesto ispleten nitima i lako se prepoznaje po obilnom izmetu koji se izbacuje iz hodinka gde se larva razvija. Lutka se pribliÿava izletnom otvoru i prilikom eklozije predñim delom tela izlazi iz hodnika. Drevesnica leti u toku juna-jula. Ima dvogodiåñu generaciju. Prvi simptom napada je suåeñe grana u kruni. Larva moÿe da izgrize hodnik duÿine do 60 mm. Jedna larva moÿe nepovratno da oåteti habitus biçke i izazove ekonomske åtete. Potrebno je pratiti drevesnicu u vreme leta, a kao dobra mera monitoringa preporuøuju se feromonske ili svetlosne klopke. 4. ZAKÇUØCI U toku viåegodiåñih istraÿivaña åtetnih insekata i griña u åumskim rasadnicima i rasadnicima ukrasnih biçaka ukupno je zabeleÿeno 56 vrsta insekata i 8 vrsta griña. Utvræeno je da preovlaæuju polifage (65%), na drugom mestu su monofage (28%), dok je zabeleÿeno najmañe oligofaga (7%). Utvræeno je da su 8 vrsta (12,5%) izrazite polifage i mogu da se razvijaju i na liåõarima i na øetinarima. Øetinari su preferantne hraniteçke za 20 vrsta (31,25%), a 36 (56,25%) preteÿno naseçava liåõare. Od svih insekata i griña åtetnih u rasadnicima 15,63% ÿivi na korenu. Cvet oåteõuje 4,69% utvræenih vrsta. Koru i subkortikalni deo grana i debla naseçava 14.06%, a za asimilacione organe je trofiøki vezano 45,31% åtetnih insekata i griña. Izbojke oåteõuje 18,75% vrsta i svega 1,56% zabeleÿenih åtetoøina je vezano za pupoçke. Åtetoøine u rasadnicima su od velikog ekonomskog znaøaja jer mogu da ugroze proizvodñu i da obezvrede viåegodiåñi rad i ulagaña u proizvodni proces. Pored poznatih åtetoøina u rasadnicima, u posledñe vreme se javça niz åtetoøina koje su ranije samo pojedinaøno nalaÿene (C. aurata, S. pyri, O. funesta, P. aubei, P. thujae, Pentamerismus, Tenuipalpus, Trisetacus spp.) ili se javçaju nove invazivne introdukovane vrste: C. ohridella, C. ciliata, A. cooleyi, Pa. robiniella, Ph. platani, Ph. robiniella, V. quadripedes. Trÿiåna kretaña roba i usluga, razmena sadnog materijala izmeæu proizvoæaøa, takoæe, pogoduju veõem rasprostirañu nekih åtetoøina u 144 [UMARSTVO 1-2

15 rasadnicima. Zato je neophodno paÿçivo i permanentno praõeñe ñihovih populacija. Da bi se poboçåalo fitosanitarno stañe u åumskim i rasadnicima ukrasnih biçaka, bilo bi korisno da se uradi revizija postojeõe liste ekonomski åtetnih organizama. Trebalo bi da se poboçåaju standardi fitosanitarnog pregleda sadnog materijala drvenastih biçaka. Zdrav sadni materijal je preduslov za proizvodñu u åumarstvu, podizañe funkcionalnih zelenih prostora i zaåtitu nasleæa pejzaÿne arhitekture i hortikulture u Srbiji. LITERATURA A l f o r d D. V. (1991): A Colour Atalas of Pests of Ornamental Trees, Shrubs nad Flowers. Wolfe Publishing Ltd, London Bl a c k m a n R. L. i E a s t o p V. F. (1994): Aphids on the Worlds Trees, CAB International, The Natural History Museum, London. B o s i k J. J. (1997): Common names of Insects and Related Organisms. Lanham, MD: Entomological Society of America (ESA), 232 pp. G l a v e n d e k i õ M., M i ç k o v i õ N., P r o t i õ Ç. (2000): Masovna pojava kruåkine stenice Stephanitis pyri F. (Heteroptera: Tingidae) na zelenim povråinama Beograda, XI Jugoslovenski simpozijum o zaåtiti biça i savetovañe o primeni pesticida. Zborinik rezimea, str. 81. G l a v e n d e k i õ M. (2003): Pests in nurseries. The Second International Symposium, Berlin G l a v e n d e k i õ M. (2004): Predator of lime-gall mite Eriophyes tiliae (Pgst.) in Serbia. 54. Deutsche Pflanzenschutztagung in Hamburg, September, 2004, Mitteilungen aus der Biologischen Bundesanstalt fuer Laund- und Forstwirtschaft, Heft 396, S Berlin-Dahlem. G l a v e n d e k i õ M., M i h a j l o v i õ Ç., P e t a n o v i õ R. (2003): Novi nalaz Aprostocetus eriophyes Taylor (Hymenoptera: Eulophidae) predatora lipine griñe u Srbiji. Simpozijum entomologa Srbije 2003, Ivañica, septembar Zbornik plenarnih radova i retimea, str. 71. G l a v e n d e k i õ M., S t o j n i õ B. (2005): Nove åtetoøine u proizvodñi ukrasnih biçaka i na zelenim povråinama. Zbornik plenarnih referata i rezimea Simpozijuma entomologa Srbije, Bajina baåta D i m i õ N., D a u t b a å i õ M., P e r i õ P. (2005): Host Plants of Cameraria ohridella Deschka & Dimiõ, 1986 (Lepidoptera, Gracillariidae). Entomofauna Zeitschrift fuer Entomologie, Band 26, Heft 10: K o z a r ÿ e v s k a ù Ï. F. (1992): Vrediteli dekorativnóh rasteniy. «Nauka», Moskva. K o z a r ÿ e v s k a ù Ï. F., M i h a j l o v i õ Ç. (1983): Bioloåke karakteristike dudovog åtitaåa (Pseudaulacaspis pentagona Targ. Toz.) i ñegovi paraziti (Chalcidoidea) u Beogradu. Zaåtita biça, Vol. 34 (1), br. 163: Beograd. K o s z t a r a b M. K o z á r F. (1988): Scale insects of Central Europe. Akademia Kiadó. Budapest. M a r k o v i õ Ø. i S t o j a n o v i õ A.(2004): Phloeosinus thujae (Perris) i Ph. aubei (Perris) (Coleoptera, Scolytidae) prouzrokovaøi suåeña izbojaka kleke, tuje i øempresa. Biçni lekar,br. 5. str JANUAR JUN,

16 M a r k o v i õ Ø. i S t o j a n o v i õ A., M a r k o v i õ M. (2006): Platanov miner Phyllonorycter platani (Staudinger, 1870) (Lepidoptera, Gracillariidae). Biçni lekar/ Plant doctor, XXXIV, 1/2006, str M i h a j l o v i õ, Ç., G l a v e n d e k i õ, M. (2003): Parasitoids of lifeminers on ornamentals. The Second International Symposium, Berlin M i h a j l o v i õ M., P e t a n o v i õ R., S p a s i õ R. (2002): Åtetne alohtone vrste insekata i griña u fauni naåe zemçe. XII Simpozijum o zaåtiti biça i Savetovañe o primeni pesticida. Zbornik rezimea, Zlatibor, nov str. 16. M i l e n k o v i õ S., G l a v e n d e k i õ M. (2002): Integrated pest control in orchards and on ornamental trees and shrubs. 53. Deutsche Pflanzenschutztagung, Bonn, S 314. M i l i j a å e v i õ T. i M a r k o v i õ Ø. (2003): Najznaøajnije parazitne gçive i åtetni insekti na øetinarskim vrstama u rasadnicima. VI Savetovañe o zaåtiti biça, Zlatibor, novembra 2003., zbornik rezimea, str. 69. M i l i j a å e v i õ T. i M a r k o v i õ Ø. (2005): Najvaÿnije bolesti i åtetoøine liåõara u rasadnicima åumskog i ukrasnog sadnog materijala. Zbornik rezimea VII Savetovaña o zaåtiti biça. Soko Baña, novembra 2005., str O p a l i ø k i K. (1983): Porast brojnosti nekih ølankonoÿaca iz razreda Arachnida (Pseudoscorpiones, Scorpiones, Acarina), te insekata (Coleoptera Scarabaeidae) na podruøju SR Hrvatske i ñihov znaøaj za åumske sastojine. Zaåtita biça, Vol. 34 (1), br. 163: , Beograd. P e t a n o v i õ R. (2004): Atlas Åtetne griñe ukrasnih biçaka. Beografik, Beograd, str P e t r o v i õ O. (2003): Biçne vaåi (Homoptera: Aphididae) Srbije. Poçoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd P o s t n e r M.(1982): Cecidomyiidae (=Itonididae), Gallmücken. In Die Schaedlinge Europas. Hautfluegler und Zweifluegler, Verlag Paul Parey, Berlin, p S i m o n i S., C a n t i n i R. C a s t a g n o l i M. B a t t i s t i A. (2004): Impact and management of the eriophyoid mite Trisetacus juniperinus on the evergreen cypress Cupressus sempervirens. Agricultural & Forest Entomology, Vol. 6 Issue 3, p p. Sivøev I., Sivøev L., Tomaåev I., Toth I., Cvrkoviõ T. (2004): Suzbijañe rutave bube (Tropinota hirta Poda) masovnim izlovçavañem. V Kongres o zaåtiti biça, Zlatibor, novembar, 2004., Zbornik rezimea str. 54. S t a m e n k o v i õ S. (2003): Jaøa pojava rutave bube na strnim ÿitima. Biçni lekar, 4/2003, str S t o j a n o v i õ i M a r k o v i õ (2005). Parasitoid complex of Phyllonorycter robiniella (Clemens, 1859) (Lepidoptera, Gracillariidae) in Serbia. J. Pest Sci., 78: , Springer-Verlag. S t o j n i õ B. (1993): Uporedna faunistiøka i taksonomska analiza griña pauøinara (Acari: Tetranychidae) i ñihovih predatora (Acari: Phytoseiidae) na gajenim i ukrasnim biçkama åireg podruøja Beograda. Magistarska teza, Poçoprivredni fakultet Beograd-Zamun, str tabl. T o m i õ D., M i h a j l o v i õ Ç, K a r a œ i õ D. (1987): Praõeñe pojave åtetnih insekata i fitopatogenih oboçeña u rasadnicima, kulturama i åumama podruøja SAP Kosovo. Godiåñi izveåtaj po projektu od godine, Åumarski fakultet (neobjavçeno) T o m i õ, D., Ÿ u j o v i õ, K., K a r a œ i õ, D, M i l i j a å e v i õ, T., G l a v e n d e k i õ M. (1992): Najvaÿniji åtetni insekti i bolesti drveõa u Novom Beogradu. Glasnik Åumarskog fakulteta, br. 74 (1), Beograd,, str V u j i ø i õ P. (2001): Åtetoøine i bolesti åumskog rasadnika na Goøu. Diplomski rad odbrañen na Åumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 146 [UMARSTVO 1-2