REZULTATI UPITNIKA O PROCENI POTREBA ZA UNAPREĐENJEM TRANSEVRZALNIH VEŠTINA

Transcription

1 REZULTATI UPITNIKA O PROCENI POTREBA ZA UNAPREĐENJEM TRANSEVRZALNIH VEŠTINA - KRAĆA VERZIJA - (I) UVOD I METODOLOŠKI OKVIR Izveštaj o proceni potreba sadrži rezultate ispitivanja o potrebama nastavnog osoblja 1 visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača za unapreďenjem transverzalnih veština i kompetencija. Istraživanje o proceni potreba sprovedeno je radi dobijanja početnog stanja i ulazne informacije prilikom osmišljavanja obuka za nastavno osoblje. Glavni instrument korišćen u istraživanju je bio upitnik koji je metodološki zasnovan na Evropskoj klasifikaciji veština/kompetencija, kvalifikacija i zanimanja ESCO 2. Upitnik se sastoji od 5 oblasti i 46 pitanja zatvorenog tipa od kojih su nekoliko pitanja sadržala i potpitanja i jednog pitanja otvorenog tipa. Ukupno 104 ispitanika iz reda nastavnog osoblja visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača iz Vršca, Kruševca, Novog Sada i Sremske Mitrovice je popunilo upitnik. Većinu ispitanika činile su žene. Razlike u odgovorima po polu nisu statistički značajne. Za pripremu upitnika bio je zadužen tim WEBIN-a a savetodavnu podršku su obezbedile prof. Grozdanka Gojkov (VSVS Vršac) i prof. Iboja Gera (VSVNS Novi Sad). Statističku obradu upitnika sproveo je tim Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Mariboru a interpretaciju je uradio tim WEBIN-a. Transverzalnim veštinama/kompetencijama smatraju se opšte kompetencije neophodne u svakoj profesiji bez obzira na stepen specijalizacije pojedinca i predstavljaju umeće integrisanog korišćenja veština, osobina ličnosti, znanja i vrednosti pojedinca. Njima se tehničko znanje praktično transformiše u učinkovit, delotvoran rad. Nazivaju se još i meke veštine, odnosno makro-veštine, jer se mogu preneti u različite radne kontekste, okruženja. Transverzalne kompetencije se uče kroz formalno obrazovanje, neformalno ili informalno obrazovanje, a u svakom trenutku se mogu poboljšati pohaďanjem potrebnih specijalizovanih obuka. Prema ESCO, sve transverzalne veštine/kompetencije su klasifikovane u 5 grupa: GRUPA VEŠTINA / KOMPETENCIJA 1 2 Pojam nastavno osoblje obuhvatio je zaposlene u zvanju profesora, predavača i asistenta. European Classification on Skills/Competencies, Qualifications and Occupations. Za više informacija posetite sledeću internet stranu: 1 od 8

2 VEŠTINE I KOMPETENCIJE REZONOVANJA SOCIJALNE VREDNOSTI I VEŠTINE JEZIK I KOMUNIKACIJA STAVOVI I VREDNOSTI NA RADU PRIMENA ZNANJA TEMPUS TEACH, Zdravlje i sigurnost na radu, radno okruženje sprovoďenje politika u oblasti zaštite životne sredine, jednakosti (multikulturalnost, jednakost meďu polovima), organizacije (primena i praćenje standarda kvaliteta, misije i plana razvoja matične institucije) i sigurnosti na radu (identifikovanje rizika, korišćenje ispravnih metoda rada, opreme i instrumenata) Informisanje i elektronsko komuniciranje (korišćenje hardvera-kompjuterske opreme, koriščenje softvera MS offica ili drugih programa, traženje i upravljanje elektronskim informacijama, online privatnost i sl.) Stavovi (posvećenost pažnja usmerena ka detaljima i kvalitetu, učinkovit rad i upravljanje vremenom, samostalnost u radu, entuzijazam, znatiželja i upornost; rešavanje izazovaprilagoďavanje promenama, sticanje novog iskustva, rad pod pritiskom i neizvesnošću, kontrolisanje frustracija, učenje na greškama) Vrednosti (etičke norme, iskazivanje poštovanja - tolerantnost) Jezik (učenje stranog jezika) Neverbalna komunikacija razumevanje i upotreba neverbalne komunikacije; neverbalni odgovor na kulturološke razlike Verbalna komunikacija debatne tehnike i pregovaranje Vođenje tima Rad u timu Kreativno razmišljanje i preduzetništvo (generisanje novih ideja, pretvaranje ideja u akciju) Kritičko razmišljanje (sagledavanje činjenica, istraživanje) Planiranje posla i rešavanje problema Učenje (upravljanje procesom učenja planiranje i monitoring procesa učenja, upotreba različitih strategija učenja) Svi pojmovi u ovom izveštaju izraženi u jednom gramatičkom rodu odnose se na istovetne pojmove u drugom gramatičkom rodu. (II) NALAZI II.1 TRANSVERZALNE VEŠTINE PRIMENE ZNANJA Zdravlje i sigurnost na radu, radno okruženje sprovođenje politika u oblasti zaštite životne sredine, jednakosti (multikulturalnost, jednakost među polovima), organizacije (primena i praćenje standarda kvaliteta, misije i plana razvoja matične institucije) i sigurnosti na radu (identifikovanje rizika, korišćenje ispravnih metoda rada, opreme i instrumenata) 2 od 8

3 Vaspitno-obrazovni rad iz oblasti zaštite životne sredine ima za cilj razvijanje svesti o čovekovoj sredini i neophodnosti racionalnog korišćenja prirodnih resursa i razvijanje kritičkog stava prema rastućoj degradaciji životne sredine. Ova tema se obraďuje na visokim strukovnim školama za vaspitače u formi obaveznog ili neobaveznog predmeta prema mišljenju 40% nastavnog osoblja dok 20% tvrdi da takvi sadržaji nisu prisutni na njihovoj instituciji, a 22% ne zna. Da se ispitivanje fizičkih i hemijskih činilaca u neposrednoj radnoj okolini (buka, osvetljenje, ventilacija, mikroklima, itd.) sprovodi u potpunosti, u skladu sa važećim propisima, smatra 35% nastavnog osoblja dok 9,5% nije saglasno sa time. Većina nastavnog osoblja (45%) nije znala kako da se izjasni po ovom pitanju, što može biti posledica nedovoljne informisanosti. Kada je reč o sprovoďenju mera zdravstvenih pregleda zaposlenih, kao mera zaštite na radu i zaštite zdravlja, svega petina nastavnog osoblja (19%) je upoznata sa ovim merama na svojoj instituciji, isti broj ispitanika ne zna da li se ove mere sprovode na instituciji, dok većina (52%) smatra da se one ne sprovode na njihovim institucijama. Opšte stanje bezbednosti je na visokom nivou prema mišljenju većine nastavnog osoblja (74%) dok 5% smatra suprotno a 10% ne zna kakvo je opšte stanje bezbednosti na svojoj instituciji. Informisanje i elektronsko komuniciranje (korišćenje hardvera-kompjuterske opreme, koriščenje softvera MS offica ili drugih programa, traženje i upravljanje elektronskim informacijama, online privatnost i sl.) U poslednje dve godine, oko 20% nastavnog osoblja je prisustvovalo uvodnom kursu o upotrebi interneta i korišćenju MS office paketa na osnovnom nivou (word, excel, prezentacije u power pointu i rad u bazi podataka), dok većina (74%) nije pohaďala ovakve obuke. Obzirom da su u pitanju osnovne kompjuterske veštine, velika je verovatnoća da nastavno osoblje već poseduje ove veštine pa je to mogući razlog njihovog niskog učešća na obukama za sticanje ovih veština ko. Manji deo nastavnog osoblja (15%) je prisustvovao naprednom kursu za rad u MS office okruženju i korišćenju interneta (pravljenje web strane, e-konferencije, i sl.), dok je 25% prošlo pedagoški kurs o upotrebi IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija) u procesu učenja i podučavanja, a 15% je pohaďalo kurseve koji se odnose na korišćenje online materijala u specifičnim predmetima (tutorijali, simulacije, i sl.). I pored toga što rezultati pokazuju nizak nivo učešća nastavnog osoblja u IKT obukama, njihovi stavovi o upotrebi računara i interneta u učenju od strane studenata su veoma pozitivni. Naime, većina nastavnog osoblja (94%) smatra da studenti treba da koriste računare i internet za dobijanje informacija, zatim kako bi učili samostalno (81%) i zbog jačanja motivacije za učenjem (73%). I 3 od 8

4 nastavno osoblje u značajnoj meri koristi računar. Preko 90% njih svakodnevno koristi računar i internet u svom radu a najveću primenu ima u u traženju informacija (93%), u pravljenju prezentacija za predavanje (92%), u komunikaciranju sa studentima (90%), za postavljanje informacija na društvenim mrežama (63%) i u budžetiranju, planiranju i upravljanju vremenom (56%) II.2 STAVOVI I VREDNOSTI NA RADU I VEŠTINE I KOMPETENCIJE REZONOVANJA Stavovi (posvećenost pažnja usmerena ka detaljima i kvalitetu, učinkovit rad i upravljanje vremenom, samostalnost u radu, entuzijazam, znatiželja i upornost; rešavanje izazova-prilagođavanje promenama, sticanje novog iskustva, rad pod pritiskom i neizvesnošću, kontrolisanje frustracija, učenje na greškama) i vrednosti (etičke norme, iskazivanje poštovanja - tolerantnost), kreativno razmišljanje i preduzetništvo (generisanje novih ideja, pretvaranje ideja u akciju), kritičko razmišljanje (sagledavanje činjenica, istraživanje), planiranje posla i rešavanje problema, učenje (upravljanje procesom učenja planiranje i monitoring procesa učenja, upotreba različitih strategija učenja) Da u vaspitno-obrazovnom radu mogu da postoje različiti metodološki pristupi i različit nivo pedagoškog senzibiliteta meďu nastavnim osobljem, pokazuju i sledeći rezultati: 77% se slaže sa stavom da učinkovit nastavnik pokazuje studentima rešenja problema, a neučinkovit uči studente kako da sami doďu do rešenja dok se 12% ne slaže 95% saglasno je da je osnovna uloga nastavnika da studentima olakša proces učenja 77% se ne slaže sa tvrdnjom da nastavnik zna više od svojih studenata i da zato studente ne treba zbunjivati i pustiti ih da dolaze sami do netačnih rešenja kada im nastavnik može objasniti koje rešenje je tačno. Istovremeno, sa ovom tvrdnjom se slaže 15% nastavnog kadra. 77% smatra da su proces rezonovanja i razmišljanja studeneta važniji od sadržaja zadatih programom Čak 87% nastavnog osoblja smatra da je važno studentima razvijati preduzetnički duh koji se direktno vezuje za njihovu buduću zapošljivost, i smatra da kroz svoj predmet u dovoljnoj meri osposobljavaju studente za budući posao podstičući kod njih kritičko razmišljanje i preduzetnički duh. Manje od polovine nastavnog osoblja (41%) smatra da pokazuje veliku sposobnost prenošenja preduzetničkog duha na studente, sličan broj (44%) smatra tu svoju osobinu prosečnom dok 6% smatra da nema sposobnost da studentima prenese preduzetnički duh. Podeljeni su stavovi nastavnog kadra kada je reč o uslovima za učinkovito učenje. Polovina smatra da je tišina u učionici neophodna kako bi se učinkovito učilo a druga polovina to ne smatra presudnim. 4 od 8

5 Veći deo nastavnog osoblja (65%) je u protekle 2 godine učestvovao u kreiranju mislije i vizije svoje ustanove dok je mnogo veće učešće (82%) nastavnog osoblja u kreiranju nastavnih sadržaja, studijskih programa ili njegovog dela. Iskustvo u timskom radu kroz zajedničko držanje nastave ima skoro trećina nastavnog osoblja (35%), dok iskustvo u takozvanom vršnjačkom učenju (peer learning) koje podrazumeva posmatranje predavanja drugog kolege i obezbeďivanje povratne informacije sa komentarima o radu kolege sa studentima, ima četvrtina nastavnog osoblja (24%) iz čega možemo zaključiti da značajna većina preferira individualni rad u držanju nastave. Ispitivanje o vremenu koje nastavno osoblje odvaja za profesionalno usavršavanje pokazuje da je u protekle 2 godine, najveći deo (13%) izdvajao po 20 sati za aktivnosti profesionalnog usavršavanja dok je ostatak odvajao po sati na pomenute aktivnosti. Manje od 2% nastavnog osoblja uopšte nije učestvoao u aktivnostima profesionalnog usavršavanja u protekle 2 godine. Izdvajaju se 3 oblasti u kojima su ispitanici imali neki oblik stručnog usavršavanja (seminari, radionice, obuke, stručna predavanja i sl.) ili su kreirali neki radni materijal u vezi s tim: a. inkluzivno obrazovanje (60% nastavnog osoblja se profesionalno usavršavalo ili kreiralo neki materijal u ovoj oblasti), b. osiguranje kvaliteta u obrazovanju (50% nastavnog osoblja) c. rad u multikulturalnoj sredini (48% nastavnog osoblja) Oblasti kojim se nastavnog osoblja najmanje bavilo jesu ravnopravnost polova (22%) i higijena rada (10%). II.3 JEZIK I KOMUNIKACIJA Učenje stranog jezika, neverbalna komunikacija (razumevanje i upotreba neverbalne komunikacije, neverbalni odgovor na kulturološke razlike), verbalna komunikacija (debatne tehnike i pregovaranje) Mnogi izvori komunikaciju smatraju ključnom veštinom za učinkovit pedagoški rad i da od nje zavisi i uspeh u prenošenju znanja. Jedna petina nastavnog osoblja (18%) često posumnja u sopstvene stavove kada se nađe u konfliktnoj situaciji sa okolinom i/ili autoritetom i povuče se iz konflikta za razliku od većine (62%) čiji se stavovi ne kolebaju čak ni u konfliktnim situacijama niti se povlače iz konflikta. Manji deo nastavnog osoblja (11%) nije sigurno u svoju reakciju u konfliktnoj situaciji, i ona verovatno zavisi od konkretne situacije. Većina (87%) ipak nastoji da u konfliktnoj situaciji naďe kompromisno rešenje. 5 od 8

6 Prilikom vođenja debate ili pregovora, tri petine (58%) nastavnog osoblja smatra da je sposobna da odvoji ljude od problema, dok po jedna petina priznaje da nema tu sposobnost (20%) odnosno ne zna da li poseduje tu sposobnost (19%). Većina (69%) se prilikom voďenja debate ili pregovora fokusira na interes pre nego na poziciju. Većina nastavnog osoblja (85%) se u pregovorima drži fleksibilno odnosno ima sklonost da promeni početni stav nakon saznavanja novih činjenica ili argumenata. Danas je većina stručnih sadržaja, tekstova, knjiga, nastavnog materijala i primera dobre prakse dostupan putem interneta ili u knjižarama, na seminarima i radionicama ili se mogu dobiti od kolega. U velikom broju slučajeva, ti materijali su na stranom jeziku. Jedan strani jezik aktivno koristi 73% nastavnog osoblja, dok 21% ima aktivno znanje dva strana jezika. Manji deo nastavnog osoblja (14%) ne poseduje nikakvo znanje stranih jezika. Neverbalna komunikacija je važan deo komunikacije i procesa prenošenja znanja i većina nastavnog osoblja (78%) smatra da ume da pročita poruke neverbalne komunikacije, uključujući i kulturološke razlike u gestovima dok 13% ne zna da li ume da čita ovakvu vrstu poruka. Skoro polovina nastavnog osoblja (45%) često koristi neverbalnu komunikaciju za saopštavanje interpersonalnih stavova i samopredstavljanje za razliku od 21% nastavnog osoblja koji ne koristi neverbalnu komunikaciju na ovaj način. Debatnim tehnikama dobro vlada 45% nastavnog osoblja, dok 15% ne vlada tom veštinom. II.4 SOCIJALNE VREDNOSTI I VEŠTINE Vođenje tima, rad u timu Individualistički pristup radje neguje 29% nastavnog osoblja, za razliku od 33% nastavnog osoblja koji prednost daje celini. Skoro polovina nastavnog osoblja (49%) rado bi učestvovala u obuci za vođenje tima dok 24% smatra da im ova obuka nije neophodna, zbog toga što već poseduju ovu veštinu odnosno zato što nemaju ambiciju da vode tim. Manji deo (16%) ne zna da li bi učestvovao u ovim obukama. Većina nastavnog osoblja (53%) smatra da je proces rada bitniji od rezultata dok upola manje (25%) smatra obrnuto. Poslom nastavnika odnosno predavača zadovoljno je 80% nastavnog osoblja dok 6% smatra svoj posao frustrirajućim. Da česti sastanci kolektiva mogu preduprediti konfliktne situacije smatra 60% nastavnog osoblja dok 14% ne vidi tu mogućnost. Prema iskustvu većine (73%) ti sastanci obično počinju na vreme i traju prema dogovorenoj satnici. Zadovoljstvo saradnjom sa kolegama iskazuje 77% nastavnog osoblja dok 9% nije zadovoljno. Prema mišljenju 69% nastavnog osoblja, na sastancima kolektiva vlada otvorena atmosfera uz učešće svih kolega, dok 14% nema ovakvo mišljenje. Tokom izvoďenja nastave i rada sa 6 od 8

7 studentima, većina od 80% nastavnog osoblja lako uči iz grešak drugih. Većina nastavnog osoblja (77%) je ponosna što je deo kolektiva na svojoj instituciji za razliku od 2% onih koji nemaju ovo osećanje u odnosu svoj kolektiv. Većina nastavnog osoblja ne zazire od autoriteta (77%) dok svega 8% ima strahopoštovanje prema autoritetima. Prema tvrdnji skoro polovini nastavnog osoblja (45%) teambuilding obuke koje imaju za cilj da unaprede odnose u kolektivu i koje se organizuju van prostorija ustanove, organizuje se barem jednom godišnje, dok 37% nastavnog kadra nema takvo iskustvo ili nisu učestvovali u takvim obukama. Ipak, za 84% nastavnog osoblja veoma je važno da mogu da motivišu druge članove tima odnosno kolege u kolektivu sa kojima saraďuju. Učinkovit rad kolektiva zavisi od rukovodioca tima prema mišljenju 69% nastavnog osoblja dok 80% ne okleva da traži pomoć od kolege u kolektivu kada se za tim ukaže potreba. II.5 PROFESIONALNI RAZVOJ NASTAVNOG OSOBLJA I POTREBA ZA OBUKAMA Nastavno osoblje je prema prioritetu rangiralo sledeće veštine kao prioritet za obuke profesionalnog razvoja: 1.Kreativno rešavanje problema - 56,6% 2. Upotreba IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija) u nastavi - 47,3% 3. Neverbalna komunikacija govor tela i javni nastup 37,6% 4. Engleski jezik 37,6% 5. Upravljanje stresnim situacijama 36,6% 6. Rad u timu 26,9% 7. Upravljanje kvalitetom /osiguranje kvaliteta 26,9% 8. Veštine pregovaranja i ubeďivanja, debatne tehnike 24,7% 9. Veštine rada u multikulturalnoj sredini, kulturološke razlike 24,7% 10. Interpersonalne veštine 22,6% 11. Sposobnost postavljanja ciljeva i orijentisanost ka rezultatima 17,2% 12. Organizacione i veštine planiranja 14% 13. Efektivna komunikacija 14% 14. Zaštita životne sredine u procesu obrazovanja 14% 15. Organizacione i veštine planiranja 14% 16. Liderstvo: veštine voďenja tima 14% 17. Preduzetništvo 12,9% 18. Upravljanje vremenom 11,8% 19. Analitičke sposobnosti 10,8% 7 od 8

8 20. Organizaciona dinamika, vrednosti, pravila 9,7% 21. Donošenje odluka 8,6% 22. Samostalnost u radu 8,6% 23. Zdravlje i bezbednost na radu u visokim školama Osim ponuďenih veština koje su ispitanici rangirali, predložene su i sledeće oblasti za obuku: Bonton/ponašanje u savremenom (elektronskom) komuniciranju Korišćenje dramskih pristupa i tehnika u nastavi: Forum teatar, Plašt eksperta, Dolina savesti, Vruća stolica, Zamrznuta slika i sl. Više obuka: in-house i obuke u instituciji Prva pomoći Veštine logičkog razmišljanja Beograd, april godine 8 od 8