KONFERENCIJA. Primena slobodnog softvera u obrazovanju ZBORNIK RADOVA. Sremski Karlovci, 30. januar 2016.

Transcription

1 KONFERENCIJA Primena slobodnog softvera u obrazovanju ZBORNIK RADOVA Sremski Karlovci, 30. januar 2016.

2

3 Urednici: Goran Jovišić, profesor informatike Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije, Novi Sad Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Institut IHTM Centar za mikroelektronske tehnologije, Univerzitet u Beogradu Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Programski odbor konferencije: Doc. dr Igor Dejanović, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Doc. dr Stevan Gostojić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Prof. dr Emir Skejić, Fakultet elektrotehnike, Univerzitet u Tuzli, BIH Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Centar za mikroelektronske tehnologije IHTM, Univerzitet u Beogradu. Jasmina Gejo, prosvetni savetnik, MPNTR, Školska Uprava Niš Doc. dr Milan Segedinac, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu Danko Damjanović, Master menadžmenta, Fakultet za menadžment, Sremski Karlovci Prof. dr Saša Ranđelović, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu Mladen Jovanović, profesor informatike, Osnovna škola Desanka Maksimović, Čokot Jovica Stamenković, diplomirani inženjer elektrotehnike, Tehnička škola, Vlasotince Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci Velimir Radlovački, profesor informatike, Školski Centar Nikola Tesla, Vršac Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Organizacioni odbor konferencije: Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije Dr Ljubica Kazi, asistent na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin, Zrenjanin Mladen Jovanović, profesor tehnike i informatike, OŠ Desanka Maksimović, Čokot, Niš Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Velimir Radlovački, profesor informatike, Školski centar Nikola Tesla, Vršac Tanja Radovanov, profesor informatike, Ekonomsko trgovinska škola, Kikinda Aleksandra Filipović, profesor matematike i informatike, Gimnazija u Kruševcu, Kruševac

4 Komisija za recenziju radova: Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Institut IHTM Centar za mikroelektronske tehnologije, Univerzitet u Beogradu Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Lektor Merima Aranitović, profesor srpskog jezika, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci Tehnički urednik i dizajn Siniša Banda, Udruženje profesora informatike Srbije, Novi Sad Izdavač Izdavač: Grafomarketing szr i trgovina na veliko Novi Sad, Laze Nančića 4 Vlasnik: Dragan Đerić Konferenciju je akreditovao Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije - broj /2015 od t Konferenciju je podržao Centar za promociju nauke Republike Srbije. Štampa: Grafomarketing szr i trgovina na veliko, Novi Sad Tiraž: 55 primeraka

5

6 KONFERENCIJA Primena slobodnog softvera u obrazovanju ZBORNIK RADOVA 30. januar godine Sremski Karlovci

7

8 Predgovor Slobodan softver nije samo tehnološki fenomen. On je rezultat koevolucije čovekovog delovanja, mišljenja, razvoja njegovog mozga, kao i sposobnosti komuniciranja i razmene znanja. Dinamički rast interesovanja za softver među nastavnicima je dokaz da je čovek simboličko, komunikacijsko biće koje stvara simboličke sisteme, jezike, sisteme za razmenu i slobodu informacija, podataka i znanja. Upotreba slobodnog softvera u školama u Srbiji nije slučajna jer Udruženje profesora informatike, Linux centar i druga udruženja pomažu pedagošku artikulaciju upotrebe slobodnog softvera u ovim obrazovnim ustanovama. Fakulteti, srednje i osnovne škole, programeri, roditelji, radoznali entuzijasti savremenih tehnologija stalno ispituju, traže, porede, kritikuju, uspevaju, ne uspevaju da u nekom programu otkriju ono što misle da je potrebno za realizaciju obrazovnih aktivnosti. Ovaj put je uvek takav. Počinje oduševljenjem, pa stiže do skepse, učenja, razočaranja, pa sistematizacije oduševljenja sa frustracijama, da bi konačno rezultirao izradom koncepcije i plana koji omogućavaju realno pozicioniranje pedagoških koncepcija, metodologija, tehnoloških alata u realnu obrazovnu praksu. Učesnici konferencije su predstavili svoja istraživanja, borbe, metodološke uspehe i neuspehe, nedoumice, kombinovanje raznih softverskih paketa slobodnog i neslobodnog softvera da bi uočili razlike, olakšavajuće i otežavajuće okolnosti i da bi postavili pitanja sebi, kolegama, programerima šta je potrebno učiniti da bi softver imao svoju tehnološku, pedagošku i društvenu funkciju u nastavi. Ovaj zbornik je prikaz radova koje su nastavnici predstavili na konferenciji. Tokom izlaganja oni su predstavili svoja postignuća, metodološka poboljšanja, iskustva sa raznim slobodnim i neslobodnim softverima na koje nailaze u institucionalnoj praksi, i u radu na međunarodnim projektima. Sve ovo je doprinelo da kroz diskusiju i analizu izloženog uče jedni od drugih kako da upotrebe slobodan softver u nastavi i kako da procene tehnološka rešenja, koncepcije i njihovu primenljivost u obrazovnom procesu. Oni su u svojim izlaganjima izrazili uspehe, metodološka poboljšanja, suočavanja sa raznim slobodnim i neslobodnim softverima na koje nailaze u institucionalnoj praksi, međunarodnim projektima u želji da zajedno diskutuju, analiziraju, uče jedni od drugih kako upotrebiti slobodan softver u nastavi i kako proceniti tehnološka rešenja i koncepcije i njihovu primenljivost u obrazovnom procesu. Razgovori i debate koje su pokrenuli su važni isto koliko i radovi. Neki radovi se bave istorijskim, pravnim, naučnim koncepcijama i kontekstima unutar kojih su se pojavljivali uslovi za razvoj i posebne oblike primene slobodnog softvera. Metodologija primene slobodnog softvera na univerzitetu, srednjoj školi i u osnovnoj školi postavljena je u odvojena poglavlja kako bi čitaoci ovog zbornika lakše pronalazili nivoe primene, ispitali kako se ti načini upotrebe mogu primenjivati u njihovoj sredini. Imajući u vidu dinamičan razvoj softvera i tehnologija možemo očekivati da će akademski zahtevniji nivoi primene nalaziti svoje mesto u nižim oblicima obrazovanja, te ova podela ima za cilj uzajamnu inspiraciju i podsticaj, a ne institucionalnu odvojenost. Nadamo se da će ovaj zbornik biti podsticaj za buduća istraživanja, testiranja, preispitivanja i metodologiju i da će doprineti većoj inkluzivnosti i efikasnoj i društveno-odgovornoj obrazovnoj praksi. Vedran Vučić, predsednik UO Linux centra, Beograd

9

10 KONCEPCIJE I PERSPEKTIVE

11

12 Integracija slobodnog softvera u sistem obrazovanja Vedran Vučić, Linux centar, Beograd Apstrakt - Autor u ovom tekstu opisuje kontinuitet u razvoju nauke, čovekovog delovanja i razmišljanja koje nužno dovodi do sinergije razvoja pravnih odnosa, poimanja ljudskih prava i primene simboličkih, lingvističkih i tehnoloških dostignuća u obliku slobodnog softvera. Autor naglašava ulogu obrazovanja u efikasnom i odgovornom artikulisanju multidisciplinarnog pristupa obrazovanju i primene slobodnog softvera u nastavi. Ključne reči: tehnologija, slobodan softver, obrazovanje, društveni razvoj Abstract - Author described continuous interaction between the development of science, the human activities and thought. The paper presents synergy between the development of legal relations, understanding of human rights and implementation of symbolic, linguistic and technological achievements embodied in free software. Author put an emphasis on role of education in articulation of multidisciplinary approach to education and implementation of free software in education. Keywords: technology, free software, education, social development Napredak nauke i promena društvenih paradigmi Razvoj obrazovanja i poimanja čovekovih funkcija imaju uzajamno dejstvo koje je praćeno čestim konfliktnim odnosima i dugotrajnim debatama. Stiven Mejson u svojoj knjizi Istorija nauka detaljno opisuje razne okolnosti i probleme na koje nailaze razna naučna otkrića. Tomas Kun u svom delu Struktura naučnih revolucija govori o važnosti spremnosti naučnika da identifikuju, interpretiraju i racionalizuju novonastale naučne paradigme kako bi se u naučnoj zajednici, a potom u društvu određena naučna dostignuća primenila. Fenomenom razvoja nauke i uticaja nauke na razvoj čovekovog doživljavanja sveta se bavi matematičar i fizičar Rodžer Penrouz u svojoj knjizi Put do realnosti kompletan vodič za zakone univerzuma. On u toj knjizi opisuje razvoj osnovnih poimanja sveta od starih grčkih naučnika i mislilaca do danas naglašavajući čovekovu neobuzdanu znatiželju i probleme sa kojima sa susreće u razumevanju sveta i svog uma. Majkl Polanji u svom radu Eksplicitno znanje napominje da naučnici često svoje zaključke stiču iskustveno i da je postupak stvaranja eksplicitnih teorija veoma dug proces. Polanji radije veruje u policentrični spontani poredak naučnih istraživanja nego u centralno planiranu objektivnu nauku koja se izdiže iznad drugih nauka. Primena takvih naučnih dostignuća podrazumeva dugotrajan postupak institucionalnih, političkih, tehnoloških, pravnih, kulturnih i društvenih promena. Taj proces je istorijski gledano često praćen konfliktima, sudskim sporovima, a često i drastičnim kažnjavanjem naučnika i umetnika koji su pokušavali da određena naučna dostignuća primene u društvu. Proučavanje istorije medicine govori o uticaju razvojnog stepena prirodnih nauka na poimanje čovekovih sposobnosti ponašanja, motoričkih funkcija, mišljenja i spoznajnih mogućnosti. Evropski naučnici su često skriveno učili svojim iskustvom ili iz ostataka spisa arapskih, indijskih i drugih drevnih lekara i naučnika. Posebna otkrića su našli nakon odlaska arapskog stanovništva sa područja Španije. 11

13 Poimanje čoveka kao mislećeg delatnika Poimanje čovekovih mogućnosti se uprkos razvoju nauke često zasniva na paradigmama izvedenim iz mehaničkih modela razumevanja čovekovih funkcija te vladajućih religijskih, političkih i društvenih paradigmi. Rene Dekart i mnogi drugi su u takvom okruženju svoje analitičke sposobnosti manje primenjivali kad se radi o vrednostima koje nisu smele biti postavljene pod znak pitanja. Naučnik, matematičar i filozof Rene Dekart postavlja hipotezu da se slika objekta preko čula vida prenosi u mozak gde tu sliku primećuje duša. Ovde vidimo sa današnje perspektive nesrazmer između analitičnosti načina postavljanja hipoteze i prihvaćanja postojanja duše na koju nije primenjena analiza veće je pomenuta bez postavljanja pitanja o egzistenciji duše. Slika prikazuje ilustraciju poimanja funkcionisanja čula po Dekartu Pa ipak, uticaj Dekarta i drugih naučnika je bio izuzetno velik u razvoju nauke i promeni načina razmišljanja. Istorijski razvoj često pokazuje da posledice njihovih dela često prevazilaze očekivanja autora tih ideja. Antropocentrističke ideje izvedene iz Dekartovih dela su značajno uticale na tzv. Zapadnu filozofiju i političke ideje. Pravno uređenje sloboda i intelektualnog delovanja Burni pravni i politički događaji koji potresaju Evropu stvaraju uslove za formiranje pravnih sistema koji najpre uz veliku diskriminaciju i davanje prednost vlasničkim i dominantnim religijskim i etničkim kriterijima postavljaju pravne osonove prava individua i regulisanja kopiranja i umnožavanja štampanih knjiga. U 17. i 18. veku se u Engleskoj donose pravni akti koji pokušavaju da regulišu oblast kopiranja knjiga i registrovanja kopija. Tomas Pejn, Džon Stjuart Mil, G.W.F. Hegel i drugi teoretičari društva postavljaju prve osnove ljudskih prava kao univerzalna prava. Ralf Valdo Emerson u svom eseju Uspeh 1870.g. napominje vrednosti uspeha koje su izvedene iz teritorijalne, tehnološke, ekonomske i vojne ekspanzije na području sadašnjih SAD. Takva pretežno instrumentalizovana, antropocentrična i utilitarna koncepcija smatra uspehom čovekovim vladanjem dostignuća tehnologije u osvajanju sveta. Međutim, on postavlja i druge kulturološke vrednosti osim rada i zagovara individualizam, nezavisnost intelektualca i uči iz drevnih spisa drugih kultura. Pa ipak kao i njegovi evropski savremenici podržava rat kao oblik političke promene. Uprkos razlikama od drugih rigidnih mislilaca njegovog vremena on prihvaća tehnologiju kao datost koja je proistekla iz prirode. Istovremeno u Evropi se sve više u politici i ekonomiji primenjuju paradigme mehaničke industrije koje se primenjuju na modele funkcionisanja država, njihovih međunarodnih odnosa, ekonomskih i političkih aspiracija. Političke elite ponesene industrijskim revolucijama svoju moć mere industrijskim kapacitetima i strategijom tehnološkog i ekonomskog razvoja. 12

14 Tehnologija i nauka kao inspiracija i pokretač razvoja Dvadeseti vek je obeležen uspostavljanjem i definicijom naučnog metoda kojim se neki fenomeniispituju, proveravaju, mere i dovode do zaključaka. Ovakva metodologija vuče korene od arapskog matematičara, filozofa i astronoma Alhazena koji je živeo u 10. i 11. veku na području današnjeg Iraka i delimično u Egiptu. On je smatrao da se eksperiment mora matematički potvrditi da bi bio istinit. Naučni metod uključuje naučnike u sve oblasti života i na taj način integriše nauku u sve segmente društvenog razvoja. Početkom dvadesetog veka neki umetnički pravci veličaju razvoj industrije, elektrifikaciju dok se političke državne koncepcije zasnivaju na razvoju tehnologije te vojnoj, ekonomskoj i tehnološkoj dominaciji. Futuristički umetnici slave mašine, zvukove aviona, motora dok političke i državne vođe prevashodno počinju aktivnosti elektrifikacije dok škole dobijaju zadatak da obrazuju stručnjake sposobne da upravljaju tehnološkim razvojem država. Primenjljivost naučnog metoda doživljava i svoje oponente, ali niko ne spori važnost metoda kao instrumenta verifikacije naučnih istraživanja. Čovek, komunikacija i matematička lingvistika Mihail Bahtin i Lav Vigotski u svojim radovim apočetkom dvadesetog veka govore o komunikaciji kao živom činu u kojem se reči i rečenice kreiraju i razmenjuju kao aktivan psihološki i društveni čin nastao nakon više internalizacija koje su kreirale ličnosti učesnika u činu komunikacije koji izražava kompleksnost njihovih ličnosti, njihovog odnosa unutar komunikacijske situacije. Takva komunikacija ima intralingvističke reference, ali se ne određuje po njima primarno gramatikom nego samim činom komunikacije i žanrovima govora. Po njima komunikacija kao intenzivna interakcija ne samona gramatičkom već i na opažajnom, kognitivnom i afektivnom planu proizvodi dinamiku kretanja od unutrašnjeg ka spoljašnjem što čini osnovu komunikacije. Iako je njihovu teoriju nemoguće formalno opisati kao strukturalističku ona ima svoje mesto u razvoju kognitivne psihologije i načina spoznaje u živoj komunikaciji koja čini obrazovni i društveni proces. Početkom 20. veka u SAD lingvista Leonard Blumfild sistematizuje i definiše osnove strukturalne lingvistike. Koncepti formalnih opisa strukture jezikasu na taj način postavljeni u strukturalnoj lingvistici. Leonard Blumfild se interesovao za primenu lingvistike u matematici te je nastojao da nađe matematička rešenja za lingvističke probleme. Početkom pedesetih godina dvadesetog veka nastavak Blumfildovih napora uspostavlja novu disciplinu: Matematička lingvistika. Matematička lingvistika proučava metode i strukture važne za lingvistiku. Noam Čomski razvija teorijske modele koji bitno menjaju osnovne koncepte lingvistike i odnos lingvistike prema društvu, tehnologiji, razvoju programskih jezika. Njegova dela donose revolucionarne promene u proučavanju lingvistike,a najnovija neurofiziološka istraživanja potvrđuju njegovu tezu da ljudskom mozak ima kapacitete struktura gramatika i da ih koristi za razumevanje čak i onih iskaza koji se čine besmislenim. Dikon Terens u svom radu o koevoluciji mozga i jezika govori o čoveku kao simboličkoj vrsti i naglašava značaj upotrebe jezika u razvoju čoveka i njegovih intelektualnih kapaciteta. Stvaranje simboličkih jezika i sistema ukazuju na razvojne mogućnosti čoveka. Programski jezici, integracija u društveni razvoj Iako su prvi pokušaji formiranja preteča programskih jezika postavljeni kada je Čarls Babidž izgradio svoju Analitičku mašinu koja je imala u sebi aritmetičku logičku jedinicu, memorijsku jedinicu pa je ona prva mašina koja bi se mogla definisati po Turingovim kriterijima. Iako Babidž nije imao dovoljno finansijskih sredstava i dovoljno podrške od svog inženjera njegov napor je značajan jer govori o apstrakciji matematičkih relacija. 13

15 Herman Holerit je promatrajući konduktere u vozovima došao do zaključka da se bušenjem kartonskih kartica može memorisati određena informacija. On je osnovao kompaniju The Tabulating Machine Company, preteču današnjeg IBM-a. Mašina za bušenje kartica iz 1890.g. On je konstruisao mašinu za memorisanje podataka popisa stanovništva u SAD 1890.g. Međutim, prava revolucija u razvoju kompjutera, programskih jezika i informatike počinje postepenom zamenom mehaničkih segmenata kopjutera električnim i usavršavanjem matematičkih i logičkih modela obrade unesenih podataka. Razvoj programskih jezika, matematičke lingvistike i formalne filozofije postavlja novu sliku o čoveku i njegovim mogućnostima. Ova dostignuća imaju značajan uticaj na razvoj tehnologije, komunikacije kreiranje, obradu, memorisanje i distribuciju informacija i znanja. Za skoro 60 godina postojanja programskih jezika je razvijeno oko 2500 programskih jezika sa primetnom tendencijom da se i dalje formiraju programski jezici. Značajan razvoj ovakvih simboličkih struktura i metastruktura pokazuje da tehnologija ne mora kao pre da ostaje na paradigmama mehaničke fizike. Softver, kontrola, slobode Ubrzan tehnološki i ekonomski razvoj aktuelizira pitanja kontrole, vlasništva, prava na raspolaganje i kontrole naučnih dostignuća, a posebno softvera. Iako je softver kreiran u početku stvaranja operativnih sistema i dodatnih programa bio distribuiran korisnicima tako što je dati otvoren kod radi lakšeg ispravljanja grešaka i predlaganja unapređenja korporacije i države pokušavaju da postave sve rigorozniju kontrolu nad softverom. Prvi sudski sporovi su pretili potpunom zatvaranju slobode upotrebe programskih jezika i programa kreiranih programskim jezicima. Ričard Stolman 1983.g. pokreće ideju slobodnog softvera te preduzima niz aktivnosti kako bi se ta ideja legalno utemeljila. On kreira GNU GPL licencu, osniva Free Software Foundation i kreće sa izradom osnovnih alata za kreiranje operativnost sistema. Linus Torvalds kao student putem poruka informiše javnost o svojoj nameri da napravi operativni sistem po uzoru na Unix. Njegovom pozivu se odaziva veći broj programera i ubrzo objavljuje verziju jezgra operativnog sistema. Linus Torvalds ubrzo prihvaća GNU GPL licencu i od 1992.g. postaje u punom smislu reči slobodan softver. Od tada pa do danas preko sto hiljada programa je napisano koji čine uspešnu funkcionalnu celinu koja se može adaptirati i koristiti za više namena. Razvoj programa slobodnog softvera svakodnevno uključuje milione programera širom sveta koji čine globalnu programersku zajednicu kao neformalan sistem koji postaje meta-sistem. 14

16 Kent D. Palmer u svojoj knjizi Divlji softverski meta-sistemi govori sa aspekta filozofije i teorije sistema o modelima softverskog inženjeringa i njihovim međusobnim odnosima. On paradigmu softvera i softverskog inženjeringa izvodi iz razvoja simboličkih kapaciteta čovekovog uma i daje filozofske teze koje obrazlažu takav razvoj čoveka. Danas se može reći da internet i mnoge važne naučne, državne, privredne organizacije funkcionišu zahvaljujući slobodnom softveru. Sve je više država koje smatraju pristup internetu ljudskim pravom što je konsekvenca razvoja društva kojeg uočava Manuel Kastels. Manuel Kastels u nekoliko svojih studija 1996 formira termin mrežno društvo. Međutim, uprkos tehnološkom razvoju Niko Šter u svom radu Dešifriranje informacijskih tehnologija, Moderna društva kao mreže, smatra da su kulturološki i društveni aspekti i dalje dominantni za celokupan razvoj društva. Psiholog Teo Kompernole u svojoj knjizi Moždani lanci, otkrijte vaš mozak da bi oslobodili njegove pune potencijale u hiperpovezanom, multitasking svetu, govori o tome da čovek u stvari nije multitasking biće i da treba veće napore da uloži u sposobopsti mozga da razmišlja i memoriše. On anglašava da površna upotreba savremenih tehnologija za višestruko i površno delovanje u stvari šteti mozgu. On navodi istraživanja da mladi koji pretežno površno koriste mobilne tehnologije postižu slabije rezultate u školi. Teo Kompernole navodi brojne studije koje pokazuju da je čovek biće razmišljanja kojem treba privatnost, koncentracija i pripremljena i smislena komunikacija umesto brzog refleksnog delovanja i reagovanja na brze, nepripremljene i površne dečliće informacija. Loša upotreba tehnologija često smanjuje efikasnost, povećava nivo frustracija i sprečava korisnike tehnologija da se koncentrišu na pitanja kojima se bave što ih dovodi do efekta multipliciranja grešaka ili povreda na radu, saobraćajnih nesreća ili zdravstvenih problema. Razvojni i pedagoški aspekti slobodnog softvera GNU GPL licenca je zasnovana na tehnološkom i pravnom razumevanju rezultata naučnih, tehnoloških i društvenih dostignuća koje određuju moguće pravce razvoja upotrebe tehnologija i uticaj atakve tehnologije na slobodu društva. Uticaj novih lingvističkih teorija koje je postavio Noam Čomski sa saradnicima značajno određuju prostor unutar kojeg je moguća opsežna i sistemska primena slobodnog softvera u obrazovanju. Slobodan softver je zasnovan na sledećim slobodama: 1. Pravo da se koristi neki program za bilo koju namenu 2. Pravo da se proučava kako neki program radi i promeni po svojoj želji. Preduslov za ovo pravo je da je otvoren programski kod softvera. 3. Pravo da se redistribuira program drugim korisnicima. 4. Pravo da se redistribuira program sa vašim modifikovanim programskim kodom. Na ovaj način možete pomoći široj zajednici da koristi vašu modifikovanu verziju. Preduslov za ovo pravo je da je otvoren programski kod softvera. Dosledna primena gore navedenih sloboda podrazumeva univerzalizam, individualnost, slobodu pristupa, kreiranju i razmeni tehnoloških izvora podataka, informacija i znanja koja rezultiraju tehnološkim napretkom. Realizacija ovih sloboda podstiče razvoj veština i znanja koja su vezana za programiranje, logičko razmišljanje, slobodu zajedničkog učenja, razmenu znanja, multidisciplinarno proučavanje primene softvera i meritornost kao prevashodni oblik donošenja odluka o tehnološkim aspektima razvoja. Razvoj, proučavanje, distribucija i stvaranje društvene zajednice uz razvoj slobodnog softvera može imati višestruki pedagoški značaj, jer tada učenici, nastavnici i uprava škole zajednički stvaraju zajednicu koja svojim rezultatima 15

17 učenja unapređuje nastavu u svim predmetima, komunikacijsku infrastrukturu, primenjuje standarde inkluzivnosti na sve dokumente, aplikacije i alate za kreiranje sadržaja, stvara preduslove za uspešniju povezanost škola sa drugim institucijama koje se bave upravljanjem procesom obrazovanja. Budući da softver ima svoje standarde, pravila te da se odnosi na naučno utvrđene oblasti (hemija, fizika, matematika, biologija itd.) meritornost i kreativnost u interdisciplinarnom učenju postaju osnovne odrednice procesa obrazovanja. Slika prikazuje konceptualni okvir primene slobodnog softvera u obrazovanju Na taj način, škola postaje institucija u kojoj se stvara društvo znanja koje se zasniva na razvoju simboličkih struktura u programskim jezicima, odgovornoj i transparentnoj upotrebi koja ne ukida prava drugima da doprinose razvoju, proučavanju i distribuciji slobodnog softvera na isti način. Ideja koju je imao Polanji o policentričnom spontanom poretku u stvaranju naučnih dostignuća se u ovakvoj zajednici može ostvariti procesom obrazovanja koje primenjuje slobodan softver. Umrežena zajednica postaje mrežno društvo ne samo zbog primenjene tehnologije nego prvenstveno zbog otvorenog procesa učenja koje je otvoreno za sve i koje pokazuje solidarnost i implementira principe inkluzije jer sloboda softvera omogućava realizaciju situacijskih, kulturoloških i funkiconalnih aspekata pristupačnosti dokumenata, interfejsa, informacija i alata za kreiranje sadržaja. Svakodnevna upotreba softvera u nastavi matematike, fizike, biologije, hemije, učenja jezika, umetničkih predmeta uključuje stvaranje semantičkih i simboličkih okruženja u svrhu unapređenja obrazovanja. Slobodan softver u takvom okruženju nije samo tehnološki alat ili alat nego semantički medij koji ima svrhu stvaranja repozitorija informacija, 16

18 znanja čija svrha nije softver kao nova ideologija nego softver kao oblik slobode stvaranja. Takav proces obrazovanja je moguće realizovati upotrebom slobodnog softvera, jer slobodan softver nema vlasnička ograničenja i svopjom licencom pravno štiti autore od moguće zloupotrebe. Razvojni i evaluacijski okvir kao osnov za stvaranje softverskog meta-sistema Razvojem metodoloških i predmetnih rešenja u realizaciji nastavnog gradiva te upravljanja i administriranjem funkcija škole stvaraju se uslovi za stvaranje meta-sistema kojeg opisuje Kent D. Palmer. Otvorenost koda, skalabilnost, kompatibilnost i postojanje u slobodnoj infrastrukturi ostvaruje preduslov za definisanje semantičkih i meta-semantičkih odrednica koje omogućavaju realizaciju evaluacijskih i razvojnih funkcija škole. Obrazovna sredina u kojoj se praktikuje otvoren pristup znanju i usavršavanju svoje metodologije angažmanog slobodnih tehnologija može ostvariti dinamičnost koja privlači učenike, roditelje, zaposlene, lokalnu i međunaordnu zajednicu da zajednički rade na kontinuiranoj analizi potreba, razvoja rešenja, primeni novih rešenja kao delova kontinuiranog procesa razvoja i unapređenja obrazovnog procesa. Takav meta-sistem primenjuje meritornost i čuva svoju osnovnu funkciju dok tehnologija postaje medij učenja i unapređenja obrazovnih funkcija škole. 17

19 Reference: Stephen F. Mason, 1962, A History of the Sciences, Collier Books, Macmillan Publishing Company, New York Thomas S. Kuhn, 1970 The Structure of Scientific Revolutions, by The University of Chicago. Second Edition enlarged Roger Penrose, 2004, The Road to Reality: A Complete Guide to the Laws of the Universe, Vintage Books, A Division of Random House, Inc. New York, USA Michael Polanyi, Science, Faith, and Society. Oxford Univ. Press. Reprinted by the University of Chicago Press, Ralph Waldo Emerson, 1912, Boston i New York, Houghton Mifflin Company Réné Descartes, Un Traitté de la Formation du Foetus du Mesme Autheur. Preuzeta slika iz The National Library of Medicine, USA A. I. Sabra (2008). Ibn Al-Haytham, Abū ʿAlī Al-Ḥasan Ibn Al-Ḥasan. In Charles Coulston Gillispie. Dictionary of Scientific Biography. Charles Scribner s Sons. Ibrahim Kalin; Salim Ayduz; Caner Dagli, eds Ibn al-ḥaytam. The Oxford Encyclopedia of Philosophy, Science, and Technology in Islam. Oxford University Press. John Shotter, 1993 New Ideas in Psychology, Vol. 11, No. 3, Pergamon Press Ltd. Great Britain Bloomfield, Leonard Introduction to the Study of Language. New York: Henry Holt. Reprinted 1983, John Benjamins. Noam Chomsky, September 1956 Three Models for the Description of Language Noam Chomsky, January-March, IRE Transactions on Information Theory Language 1955, Logical Syntax and Semantics Noam Chomsky, September 1953, The Journal of Symbolic Logic, Systems of Syntactic Analysis Deacon Terrence W.1998, W.W: Norton & Company, London & New York, The symbolic species: The co-evolution of language and the human brain Charles Babbage,1989 Hyman, Anthony, ed. Science and Reform: Selected Works of Charles Babbage. Cambridge University Press. William R. Aul, November 1972, Think, IBM, Herman Hollerith: Data Processing Pioneer, str , preuzeto sa ibm.com/ibm/history/exhibits/builders/builders_hollerith.html Stallman, Richard M 2010 Free Software, Free Society: Selected Essays of Richard M. Stallman, Drugo izdanje, Boston, Massachusetts: GNU Press Kent D. Palmer, 1996, Wild Software Meta-Sytems, Apeiron Press, Orange, California, USA Manuel Castells, 1996 The Information Age: Economy, Society and Culture, Vol. I, The Rise of the Network Society. Oxford: Blackwell Nico Stehr,2000, European Journal of Social Theory, Deciphering Information Technologies, Modern Societies as Networks, Sage Publications: London, Thousand Oaks, CA and New Delhi Theo Compernolle, 2015, BrainChains: Discover your brain, to unleash its full potential in a hyperconnected, multitasking world, Amazon.com, Kindle edition 18

20 USVAJANJE DIGITALNIH KOMPETENCIJA NASTAVNIKA KROZ STRUČNO USAVRŠAVANJE POMOĆU SLOBODNOG SOFTVERA Goran Jovišić, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, Apstrakt - Kompetencije i funkcije nastavnika kao bazičnog nosioca obrazovnog procesa moraju svakodnevno da se nadograđuju, usavršavaju и obogaćuju novim veštinama, znanjima, trendovima i raznim vidovima celoživotnog usavršavаnja.usvajanje digitalnih kompetencija је jedan od važnijih ciljeva svih reformi školstva širom sveta i u tu svrhu je kreiran međunarodni okvir digitalnih kompetencija nastavnika kroz akcione planove, dokumenta i strategije. Zakonodavni okvir Republike Srbije je usvojio ovaj međunarodni okvir.u radu je dat prikaz sticanja digitalnih kompetencija kroz program stručnog usavršavanja nastavnika (seminari, obuke) pomoću slobodnog softvera. U pitanju je slobodan softver koji se koristi kako u nastavi tako i u pripremi nastave, administraciji škole i u radu sa učenicima sa posebnim potrebama. Ključne reči: digitalne kompetencije, taksonomije, obuka nastavnika, Libre Office, Writer, Impress, Audacity. Abstract - The competence and function of a teacher as the bearer of the educational process must be improved. It needs to be enriched with new skills, trends and other kinds of lifelong learning. The application of digital competency is an important goal of all educational reforms around the world. For that purpose, the international framework of teacher digital competency through action plans, documents and strategies has been set. The legal framework of the Republic of Serbia has embraced the international standards of teacher digital competence. This paper will demonstrate digital competency utilization through professional teacher training (seminars, training) via free software. The free software is used both during class and during class preparation, as well as in school administration and in coursework with students with special needs. Keywords: Digital competence, taxonomy, teacher training, Libre Office, Writer, Impress, Audacity. Uvod Tehničko-tehnološke promene utiču na sve oblasti života, pa i na stil rada i metode koje nastavnici koristie u nastavi. Savremeni razvoj društva koji karakterišu naučna, tehnološka i informaciona ekspanzija, nameće školi nove izazove. Samim tim, zahtevi koji se stavljaju pred nastavnike postaju sve kompleksniji. Neophodno je nastavu proširiti i izvan zidova učionice, pomoću raznih oblika neformalnog i informalnog učenja i naravno - elektronskog učenja. Otvaraju se pitanja nastavničkih kompetencija i standarda za nastavnike, kao indikatora kvaliteta koji pomažu da se proveri sposobnost odgovornost škole/nastavnika na pomenute zahteve. Nastavnik, kao bazična profesija obrazovanja treba da bude otvoren za promene u paradigmama obrazovanja, u ciljevima, formama, u novim sadržajima i metodama nastave i učenja, i spreman da obogaćuje svoja naučna saznanja. Postojeće kompetencije i funkcije nastavnika su morale da se nadograde ili redefinišu. Nastavnik se stavlja pred nove zadatke i pojavljuje u novoj ulozi. [1] Upoznajući učenike, nastavnik kvalitetne škole neprekidno traga za boljim načinom rada i od učenika traži mišljenje o tome. Iako ističe važnost marljivosti, razredna atmosfera nikad nije turobna. Nastavnik voditelj pokušava stvoriti milje u kojem učenici uživaju. (Ilić, 1998: 256.) 19

21 Sloboda nastavnikovog rada se proširuje, a kompetencije rastu. Nastavnik se sve manje vidi kao prosvetni radnik koji je pozvan da realizuje zadate koncepte zacrtane planom i programom (kurikulum) i prezentuje i gotova rešenja (iz literature), a sve više kao reflektivni praktičar, profesionalac i istraživač koji se kritički odnosi prema postojećem i koji je osposoblen da kreativno pristupiti rešavanju problema. Profesionalizacija nastavničkog poziva se može videti kao poboljšanje pristupa njegovom doživotnom (do penzionisanja) obrazovanju i stručnom usavršavanju. Međunarodni okvir stručnog usavršavanja nastavnika Evropska unija je godine, u Lisabonu usvojila strategiju razvoja poznatu kao Lisabonska strategija sa strateškim ciljevima da EU do godine, postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svetu, zasnovana na znanju, sposobna da ostvari održivi ekonomski rast sa većim brojem i kvalitetnijim radnim mestima i jačom socijalnom kohezijom. 1 Godinu dana kasnije u Štokholmu Evropski Savet je usvojio dokument koji identifikuje tri strateška cilja (kvalitet, pristupačnost i otvorenost sistema za obrazovanje i obuku), koji su raščlanjeni na 13 povezanih ciljeva. Evropski savet u Barseloni je februara godine usvojio deteljan radni program za postizanje ovih osnovnih ciljeva do godine. Ovaj detaljan program proširio je listu osnovnih veština na sledeće - pismenost (uključujući i numeričku), osnovne veštine u matematici, nauci i tehnologiji, informatici i upotrebi tehnologije, obuka veština učenja, socijalnim veštinama, preduzetništvu i opštoj kulturi. 2 Digitalna kompetencija je jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski referentni okvir, 2004): 1. komunikacija na materinjem jeziku 2. komunicija na stranom jeziku 3. matematička pismenost i osnovna znanja iz nauke i tehnologije 4. digitalna kompetencija 5. učiti kako se uči 6. međuljudska i građanska kompetencija 7. preduzetništvo 8. kultura izražavanja kulturološka ekspresija (kreativno izrašavanja ideja, iskustava i emocija u spektru medija, uključujući muziku, izražavanje pokretima, književnost i umetnosti). Rad se u osnovi bavi digitalnim kompetencijama koje se mogu predstaviti pomoću slike tabele u prilogu: 1 European Council, Presidency conclusions, Lisbon, March, 2000, internet: europa.eu/summits/lis1_en.htm. Detaljne informacije o celom Lisabonskom procesu na: growthandjobs_2009/ 2 EUROPEAN COMMISSION Directorate-General for Education and Culture. Implementation of Education and Training 2010 work programme, Working group on Basic skills, entrepreneurship and foreign langua ges. Progress Report November

22 DOMEN: DIGITALNA KOMPENTENCIJA Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu definicija znanje veštine stavovi kompetencije Digitalna kompetencija uključuje pouzdanu i kritičku upotrebu informatičke tehnologije u poslu, tokom odmora i u komunikaciji. Ove kompetencije su povezane sa logičkim i kritičkim razmišljanjem, do visokog nivoa menadžerskih veština u informatici i dobro razvijenih komunikacijskih veština. Na najnižem nivou one obuhvataju upotrebu multi-medijalne tehnologije da se prikupe, procene, pohrane, proizvedu, prezentuju i razmene informacije i da se komunicira i učestvuje u umrežavanju putem interneta. Sigurno razumevanje prirode, uloge i mogućnosti informatičke tehnologije koju obuhvata u svakodnevnim kontekstima. * Razumevanje glavnih kompjuterskih aplikacija, uključujući rad sa tekstom, tabelama, bazama podataka, čuvanja i upravljanja istim. *Svest o mogućnostima koje pruža internet i komunikacije putem elektronskih medija ( , videokonferencije, ostala sredstva) i o razlici između stvarnog i virtuelnog sveta *Razumevanje potencijala informatičke tehnologije da pruži podršku kreativnosti i inovaciji u ličnom ostvarenju, socijalnoj inkluziji i mogućnost zaposlenja *Osnovno razumevanje pouzdanosti i važnosti dostupnih informacija i svest o potrebi da se poštuju etički principi u interaktivnoj upotrebi informatičke tehnologije. Kako informatička tehnologija ima mnoge i rastuće upotrebe u svakodnevnom životu, kao što su učenje i odmor, potrebne veštine obuhvataju *Sposobnost da se traže, sakupljaju i procesuiraju (stvore, organizuju, razlikuju bitne od nebitnih, stvarne od virtuelnih) elektronske informacije, podaci i koncepti i da se koriste na sistematski način *Sposobnost da se nađe i pristupi websajtu i da se koriste internet usluge poput foruma i a *Sposobnost da se koriste informatičke tehnologije da bi se podržalo kritičko mišljenje, kreativnost i inovacije u različitim kontextima kod kuće, na odmoru i poslu. *tendencija da se koristi informatička tehnologija u autonomnom i timskom radu-kritički i refleksivni stav u proceni dostupnih informacija *Pozitivan stav i osetljivost za sigurnu i odgovornu upotrebu interneta, uključujući pitanja privatnosti i kulturološke razlike *Zainteresovanost za korišćene informatičke tehnologije da bi se proširila gledišta učestvujući u komunikacijama i mrežama u kulturološke, socijalne i profesionalne svrhe Slika 1. Digitalne kompetencije 1 Izvor: European Council, Presidency conclusions, Lisbon, March, 2000 Važno je napomenuti još jedan dokument ICT COMPETENCY STANDARDS FOR TEACHERS (Preporuke UNESCO ICT CST projekta (standardi kompetencija nastavnika) koji važi u celom svetu a daje nam bliža pojašnjenja koje su to ICT kompetencije nastavnika [2] Precizniji ciljevi UNESCO ICT CST projekta su: da da opšte smernice koje organizatori stručnog usavršavanja mogu koristiti da identifikuju, unaprede ili izvrše evaluaciju nastavnih sredstava ili programa obuke nastavnika za upotrebu IKT-a u nastavi i učenju. 21

23 da ustanovi osnovne kvalifikacije koje dozvoljavaju nastavniku da primenjuje IKT u nastavi i učenju u cilju podsticanja učenja kod dece i unapređivanja ostalih profesionalnih obaveza. da proširi stručno usavršavanje nastavnika da bi se unapredile njihove pedagoške veštine, saradnja, upravljanje i razvoj škole korišćenjem IKT-a. da uspostavi harmoniju među različitim gledištima i vokabularu u vezi sa upotrebom IKT-a u edukaciji nastavnika. Tri pristupa reformi obrazovanja Namera UNESCO ICT-CST projekta je da poveže reformu obrazovanja sa ekonomskim i socijalnim razvojem, što može povećati kvalitet obrazovanja, smanjiti siromaštvo i nejednakost, poboljšati kvalitet života i pripremiti građane za izazove 21. veka. Standardi su zasnovani na tri pristupa reformi obrazovanja koji odgovaraju sličnim, alternativnim pristupima povećanju radne snage i podsticajnom ekonomskom rastu. razvijanje tehnološke pismenosti radne snage tako što se tehnološke veštine inkorporiraju u kurikulum ili pristup tehnološke pismenosti. povećavanje sposobnosti radne snage da koristi znanje da bi povećala vrednost ekonomskog izlaza, tako što će to znanje primenjivati u rešavanju kompleksnih problema ili pristup produbljivanja znanja. povećanje sposobnosti radne snage da uvodi inovacije i stvara nova znanja i povećavanje mogućnosti građana da profitiraju od stečenog znanja ili pristup kreiranja znanja. Slika 2. Pristupi reformi obrazovanja po UNESCO Zakonski okvir za stručno usavršavanje u Republici Srbiji U profesionalni razvoj nastavnika i stručnih saradnika spada i stalno stručno usavršavanje, razvijanje kompetencija radi boljeg obavljanja posla, unapređivanja nivoa postignuća učenika. Potrebe i prioritete ustanova ili škola planira na osnovu rezultata samovrednovanja kvaliteta rada ustanove, ličnih prioriteta nastavnika odnosno vaspitača ili stručnih saradnika, kao i na osnovu izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća, zadovoljstva roditelja i učenika. Stručno usavršavanje nastavnika definisana je u Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja [3], Strategija razvoja obrazovanja usrbiji do godine ( Sl. glasnik RS, br. 107/2012) [4] i Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika [5]. Pravilnik je imao nekoliko izmena, aktuelna je treća verzija pravilnika koji određuje sledeće prioritetne oblasti: 1) individualizovani pristup u radu sa decom, učenicima i polaznicima korišćenjem različitih metoda i oblika rada u realizaciji nastavnog predmeta i/ili oblasti; 2) praćenje i vrednovanje obrazovnih postignuća, odnosno praćenje i podsticanje razvoja dece, učenika i polaznika; 22

24 3) izbor, izrada, prilagođavanje i upotreba udžbenika, drugog didaktičko-metodičkog materijala i drugih izvora znanja za određeni nastavni predmet, odnosno vaspitno-obrazovnu oblast; 4) stvaranje tolerantne i nediskriminativne sredine za učenje i razvoj svakog pojedinca, zaštita od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije; 5) prepoznavanje bezbednosnih rizika i reagovanje na njih. Kompetencije stručnog usavršavanja su: K1 - kompetencija za uže stručnu oblast: srpski jezik, bibliotekarstvo, matematika, informatika, društvene nauke, prirodne nauke, srednje stručno obrazovanje, strani jezik, umetnost, fizičko vaspitanje, zdravstveno vaspitanje, predškolsko vaspitanje i obrazovanje, upravljanje, rukovođenje i normativa; K2 - kompetencija za podučavanje i učenje; K3 - podršku razvoju ličnosti deteta i učenika i K4 - komunikaciju i saradnju iz oblasti: vaspitni rad, opšta pitanja nastave, obrazovanje dece i učenika sa posebnim potrebama, obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina. Program stručnog usavršavanja Primena slobodnog softvera u nastavi Program stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih saradnika i direktora škola akreditovan i odobren od stručne komisije ZUOV za školsku 2014/2015 i 2015/2016 godinu objavljen u katalogu programa. Program se realizuje onlajn u trajanju od četiri nedelje. Do sada je program realizovan 16 puta a pohađalo ga je 480 nastavnika. Prioritetna oblast je P1 (individualizovani pristup u radu sa decom, učenicima i polaznicima korišćenjem različitih metoda i oblika rada u realizaciji nastavnog predmeta i/ili oblasti) a kompetencije koje se stiču ovim programom su K2 - kompetencija za podučavanje i učenje. Sadržaji koji se realizuju su dati po nedeljama. Prva nedelja U uvodnom delu polaznici su upoznati sa pojmom i značajem softverske licence. Zatim će biti upoznati sa pregledom različitih softverskih licenci i upoznati se sa domaćom i međunarodnom pravnom regulativom koja reguliše ovu oblast. Potom će se upoznati sa pojmom slobodnog softvera, softverom otvorenog koda i njegovom rasprostranjenošću i ulogom u svetu. Druga nedelja U ovoj se lekciji obrađuje pregled kancelarijskog paketa Libre Office i to: Kratak pregled programa koje ovi kancelarijski paketi sadrže - kako se instalira program, odnosno njegova lokalizovana verzija. Pregled programa Writer, osnovne mogućnosti, osnovna podešavanja, instalacija dodatka za preslovljavanje latinice u ćirilicu i obrnuto ćirilice u latinicu. Na sistemu za učenje je postavljen priručnik za Writer. Treća nedelja Pregled programa Impress: osnovne mogućnosti, osnovna podešavanja, smernice za kreiranje kvalitetnih prezentacije, eksportovanje prezentacija u druge formate. Na sistemu za učenje je postavljen priručnik za Impress. Četvrta nedelja Instalacija programa za snimanje i obradu audio signala Audacity, upoznavanje sa njegovim osnovama. Snimanje govora radi umetanja u prezentacije. Na sistemu za učenje je postavljeno uputstvo i tutorial za rad u Audacity programu. 23

25 Evaluacija programa stručnog usavršavanja Primena slobodnog softvera u nastavi Prikaz zadataka i analiza ishoda Prilikom kreiranja programa stručnog usavršavanja kao i prilikom evaluacije programa autori su se vodili metodološkim i pedagoškim principima Blumove i Lorin Anderson taksonomije. Slika 3: Odnos primenljivosti slobodnog softvera u taksonomiji znanja po Bloom-u i Lorin Anderson, izvor Strategija razvoja i uvođenja slobodnog softvera u obrazovanju, Beograd Za rešavanje zadataka u okviru lekcija predviđena je sledeća satnica: pronalaženje i preuzimanje besplatnih softvera sa interneta kao i njihova instalacija - 5 sati Proučavanje lekcija i instaliranih programa - 9 sati Izrada testa i praktičnih zadataka - 6 sati Forumi zadataka - 4 sata Svi zadaci i aktivnosti rade se u nedelji kada su zadati. Neki se ocenjuju na završetku kursa ili kada učesnici ispune zahteve zadatka. Aktivnosti koje učesnici treba da se urade su sledeće: 1 nedelja - U okviru posebno otvorenog foruma postaviti komentar o primeru kršenja autorskih prava iz svakodnevnog života. Ishod prvog zadatka: nakon iščitavanja lekcija o softverskim licencama i pravnoj regulativi učesnici su uokviru foruma zadataka postavljali primere kršenja autorskih prava iz svakodnevnog života. Za izradu ovog zadatka su osim lekcije pripremljeni izvodi iz zakona i video materijali. Ovaj zadatak je uradilo 92% svih učesnika obuke. Ovde je primenjeno analiziranje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode pretraživanja na internetu i u literaturi. - Polaznici rade test o autorskim pravima. Onlajn test se sastojao od 10 pitanja. Prosečna ocena testa je 8 od mogućih 10. Ovde je primenjeno: pamćenje, analiza, evaluacija, sinteza. - U okviru posebno otvorenog foruma napisati prikaz i opis 2 programa slobodnog softvera. Nastavnici su pronalazili programe slobodnog softvera primenljivog u obrazovanju shodno predmetu kojeg predaju. Zadatak je uspešno realizovalo 85% polaznika. Jedan deo polaznika (8%) je postavljao komercijalne programe a oko 4% nastavnika nije uradilo ovaj zadatka. Ovde su primenjeni: razumevanje, primenjivanje, analiza, sinteza, stvaranje. 2. nedelja - Preuzeti i instalirati Libre Office ova aktivnost se ne ocenjuje ali je uslov za izvršenje praktičnih zadataka. Autori su očekivali da će ovaj zadatak biti težak za nastavnike. Iznenađujuće je da su ovaj zadatak uradili svi polaznici 24

26 svih grupa seminara. Tokom rešavanja ovog zadatka bilo je pitanja na forumima i u porukama koji su se uglavnom odnosili na lokalizaciju softvera, na verzije, jezik. Ovde su primenjeni: znanje, razumevanje, primenjivanje. - Uraditi zadatak u programu Writer. Polaznici su dobili tekst kojeg su trebali da preformatiraju na osnovu zadatog šablona. Zadatak koji prema oceni polaznika bio najzahtevniji. Rezultati tj. gotova rešenja koji su postavljeni su bili poražavajući. Samo 32% polaznika je ovaj zadatak uradilo u prvom pokušaju i to tačno prema zadatim uputstvima. 45% polaznika je uradilo zadatak iz drugog pokušaja 11% iz trećeg pokušaja a 12% polaznika nije bilo u stanju da uradi ovaj zadatak. Slika 4. Statistički prikaz prolaznosti rešavanja zadatka u Writer-u Slika 5: Vizuelno rešenje zadatka u Writer-u 25

27 U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi. Ovako koncipiran zadatak koji je na nivou učenika viših razreda osnovne škole i/ili prvog razreda srednje škole se pokazao kao gotovo nepremostiv problem. Autori obuke su se vodili saznanjima da su svi nastavnici prošli elentarne nivoe IKT obuke u svojim škoalma ili na specijalizovanim kursevima. IKT obuka nastavnika se u R. Srbiji vrši na organizovani način u kontinuitetu još od 2000 godine. Druga bitna činjenica je da svi nastavnici imaju obavezu pripremanja nastave i vođenja pedagoške dokumentacije u programu MS Office koji u sebi sadrži paket za obradu teksta Word. Ovaj zadatak je dokaz da nastavnici nemaju izgrađene digitalne kompetencije na najnižem nivou koje su opisane u tabeli iz slike br.1. 3 nedelja - Zadatak: kreirati prezentaciju svog časa ili predavanja maksimalne dužine do 10 slajdova. Za ovaj zadatk mogu da se koriste materijali koji su kreirani za postojeće prezentacije časa. Uspešnost kreiranja prezentacija nastavnika je na vrlo visokom nivou, prolaznost je 100%. U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi. - Forum Otkrića - U okviru ovog namenskog foruma polaznici su imali zadatk da postave ono što im je korisno i interesantno u radu a nije dato u lekcijama i opisano u priručnicima. Zadatak Otkrića je bio otvoren i dostupan do kraja obuke. Neki od polaznika su opisali (u formi teksta) neka po njima interesantna otkrića dok je najveći deo polaznika svoja otkrića podelio sa polaznicima kroz slike u vidu skrinšotova i sl. U ovom zadatku je primenjeno razumevanje, primena, analiza, sinteza i evaluacija.. Slika 6: Otkriće alatke Navigator u Writer-u 4. nedelja - Zadatak: instalirati i uraditi zadatak u programu Audacity. Za ovu lekciju polaznici su dobili priručnik i tutorial za rad u alatu. Jedan deo nastavnika nije uradio ovaj zadatak (oko 15%) zbog nedostatka opreme pre svega zbog mikrofona ili zvučnika. Najveći broj zadatako pomoću alata Audacity je bio za učenja stranih jezika, srpskog jezika za učenike sa posebnim potrebama i drugim zadacima koji su primenljivi u inkluzivnoj nastavi (vežbe slušanja, vežbe izgovora, vežbe logopeda i sl). U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi i pretraživanja podataka. Neobavezan zadatak Blog U okviru obuke je postavljen blog (na novoj internet adresi) na kojem su polaznici svih obuka imali priliku da svoje utiske, impresije, pohvale, kritike objave javno van moodle sistema za učenje. Cilj autora programa je da polaznici razumeju i unaprede potencijale informacionih tehnologija, komunikacije putem interneta, da se zainteresuju i prošire gledišta na informacione tehnolgije. Da iskažu kritičko mišljenje i kreativnost, da unaprede tehnike pisanja u elektronskim 26

28 medijima kroz formu bloga. Uspešnost ovog zadatka je bila na veoma visokom nivou. U ovom zadatku je primenjeno razumevanje, analiza, sinteza i evaluacija. Na kraju obuke održani su završni susreti autora i polaznika na kojima su polaznici popunjavali evaluativne upitnike koje je propisao ZUOV. Prednosti elektronskog učenja i podučavanja za doživotno učenje Pojam organizacije nastave obuhvata mnoge aspekte kojima se određuju putevi i metode, sredstva i oblici usavršavanja nastavnog procesa. Neophodno je iznalaženje rešenja za povećanje produktivnosti, ekonomičnosti, rentabilnosti, kvaliteta i efektivnosti nastave. Dobra organizacija nastave za nastavnike i podrazumeva naučnu organizaciju procesa nastave. Sve ovo zahteva dosta znanja, iskustva i vremena, standardizaciju, unifikaciju i tipizaciju krajnjeg proizvoda, usluga i procesa usavršavanja. Edukaciji edukatora treba posvetiti više pažnje i uzeti u obzir andragoško-pedagoške metode edukacije nastavnika. Neophodna je modernizacija postojećih organizacionih oblika i načina rada, između ostalog, preporuka je i korišćenje online obuka kroz Web2.0 alate. Onlajn obuka nastavnika je učenje i proces samoupravljajućeg učenja. Oni koji su spremni da prihvate ovakav način učenja moraju biti spremni i sposobni da svoje učenje samostalno organizuju, planiraju, sprovode, kontrolišu, procenjuju. Ovakav vid učenja mora da obuhvati i saradnju sa drugima (autori, moderatori, interesne grupe i dr.) kako bi onaj ko uči imao feedback i kako bi razvijao komunikacijske veštine. Svi oni koji su spremni na samoučenje kroz onlajn obuke imaju i/ili usvajaju sledeće osobine: doživljaj autonomnosti, doživljaj kompetentnosti, doživljaj zadovoljstva samostvaralaštva, doživljaj socijalne povezanosti, ravnopravan odnos u komunikacijskoj kulturi, novi način komunikacije i ophođenja sa svetom, zadovoljstvo delovanja, osećaj produkcije, osećaj fascinacije doživljenog. Osim edukatora kreiranje onlajn obuka postavlja uslove pred autore ovih škola. Web 2.0 tehnologije pred autore postavljaju ispunjenost sledećih kriterijuma: [6] Mogućnost kreiranja sekvenci učenja organizovanja objekata učenja, uvoz i izvoz testova iz banki testova, mogućnost kontrole napredovanja kroz razne materijale, obaveza pružanja podrške za onlajn ocenjivanje kursa, mogućnost upravljanja automatizovanim testiranjem - kreiranja samoprocene, praćenja nastavnika kroz praćenje učestalosti i trajanja, omogućiti rad u grupi, podesiti upravljanja diskusijama, uređivanje komunikacije u realnom vremenu, uređivanja razgovora-ćaskanja, mogućnosti promene grafike i izgleda e- škole. E-obrazovanje podržano višesmernim Webom 2.0 pruža mnogobrojne mogućnosti za učenje i napredovanje. E obrazovanje polako ruši granice između autora i konzumenta. Ono sve manje zahteva tehničko predznanje potrebno za odabir alata i njihovo korišćenje. Dobro kreirana e-škola omogućava laku migraciju sa sitema na sistem tj platformu za učenje. Zaključak Masovno obrazovanje je produkat industrijskog društva. U društvu znanja dominiraju individualni procesi produkcije i fleksibilnosti, koji su kreirani na osnovu naučnih polazišta. Autori obuke, koja je predmet ovog rada, konstantno se trude da izbegnu mekdonaldizaciju obrazovanja [7] i primene metode, tehnike i principe andragogije. Obuka koja je u funkciji unapređivanja digitalnih kompetencija nastavnika korišćenjem slobodnog softvera je više nego dobra jer obuhvata taksonomije znanja koje poznaje savremena pedagogija. 27

29 Proces odabira alata, kurikulum, metode, tehnike i sl. je neminovan i datira još od vremena faraona. Odluke o odabiru tehnologije i softvera u obrazovanju najčešće su podložne uticajima izvan obrazovne struke. Hardver i softverski alati uglavnom se odabiru daleko od učionice. Jedan od najpoznatijih obrazovnih reformatora 20. veka brazilski edukator Paolo Freire, je izjavio obrazovanje je uvek, uvek, uvek politika.(1972). Udruženje profesora informatike intenzivno radi na popularizaciji slobodnog softvera kao i njegovom uvođenju u nastavni proces. Kreiran je sajt sa bazom slobodnog softvera koji je ujedno i podrška nastavnicima. Održan je niz predavanja, tribina, seminara i drugih aktivnosti kako bi slobodan softver približili korisnicima. Reference: [1] Ilić, M. (1998). Od tradicionalne do kvalitetne škole. Banja luka: Radovi, br. 1. [2] [3] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Sl. glasnik RS, br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/ autentično tumačenje i 68/2015) [4] Strategija razvoja obrazovanja usrbiji do godine ( Sl. glasnik RS, br. 107/2012) [5] Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Službeni glasnik RS, br. 86/2015 od godine, a stupio je na snagu [6] [7] Ritzer, G (1993) The McDonaldization of society: an investigation into the changing character of contemporary social life, Thousand Osaks: Pine Forge Press [8] Jandrić, Petar Mekdonaldizacija obrazovanja,školske novine, Zagreb, broj 30, 2. listopad

30 Inkluzija i slobodan softver Jasmina Gejo, savetnik na radnom mestu za razvojno planiranje, MPNTR Školska uprava Niš Milena Mladenović, profesor razredne nastave, OŠ Učitelј Tasa Niš Apstrakt - Slobodan softver pruža mogućnost da se nastava prilagodi potrebama svakog deteta, kroz proces modifikacije ili kreiranja softverskih rešenja, u skladu sa osnovnim principima inkluzivne obrazovne politike. U procesu kreiranja softverskih rešenja postoji mogućnost uklјučivanja svih aktera obrazovnog procesa, od učenika i studenata, preko učitelјa, nastavnika i univerzitetskih profesora do roditelјa učenika. Klјučne reči: inkluzija, slobodan softver, individualizacija, prilagođavanje, podrška različitostima Abstract - Free software provides the possibility to adapt teaching to each child, through using software modification or creating completely new software, following the basic principles of inclusive educational policy. The process of creating software solutions can involve all interested parties in education: pupils and students, teachers, university professors as well as students parents. Keywords: inclusion, free software, individualization, adjustment, support for diversity Uvod Neograničene su mogućnosti korišćenja računara i savremenie tehnologije, ali ukoliko sam nastavnik nije sposoban da unese u učionicu i učini da to bude u funkciji učenja, onda ona nikome ne služi. Nancy Kassebaum Po definiciji UNESCO-a, inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Inkluzija je proces prepoznavanja i reagovanja na raznovrsnost potreba svih učenika kroz sve veće učestvovanje u učenju, kulturnom životu i životu zajednice i sve manju isklјučenost u okviru obrazovanja i iz njega. To znači izmene sadržaja, pristupa, struktura i strategija, sa zajedničkom vizijom koja obuhvata svu decu odgovarajuće starosne dobi, sa ubeđenjem da je redovni obrazovni sistem odgovoran za obrazovanje sve dece. Izdvajanje ne pomaže socijalnoj integraciji dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jer ih ne priprema za život u društvu u kome su oni manjina. U isto vreme, izdvajanje ne razvija otvorenost, prihvatanje i podršku kod dece bez smetnji u razvoju i bez invaliditeta, što je uslov da oni omoguće integraciju dece sa smetnjama u razvoju u šire društvo. Mnogo je učenika koji nemaju invaliditet, ali zbog različitih kulturoloških i jezičkih razlika, problema u ponašanju ili nekog drugog razloga ne mogu da odgovore na zahteve škole. Srbija je ovim problemom sistemski počela da se bavi 2000-ih, kada je donet niz zakona i podzakonskih akata kojima se postavlјaju temelјi takozvanog inkluzivnog, sveobuhvatnog obrazovnog sistema, ali samo postojanje dobre zakonske regulative nije dovolјno da bi u školama zaživela inkluzivna obrazovna politika i praksa. Klјuč promena je ono što se 29

31 dešava u svakoj učionici iza zatvorenih vrata u interakciji između nastavnika-učenika, učenika-učenika, organizovanog prostora i ambijenta za učenje. Uspešna inkluzija podrazumeva da su sva deca aktivno uklјučena, da im je omogućen adekvatan pristup učenju i opcije koje mogu birati. U tom smislu inkluzija je proces a ne mesto. Danas ne postavlјamo pitanje da li je moguće napraviti inkluzivnu učionicu eksplatacijom savremenih nastavnih sredstava. Postavlјamo pitanje kako biti siguran da je učionica koju oblikujemo, koristeći savremena nastavna sredstva, prilagođena svakom učeniku, njegovim mogućnostima, potrebama, razvojnim i uzrasnim karakteristikama i specifičnostima. 1. Softver - alatka kojom postižemo nastavne cilјeve Jedan od mnogobrojnih načina individualizacije može se realizovati korišćenjem IKT upravo zbog bezgraničnih mogućnosti koje ona pruža. No korišćenje IKT u nastavi ne treba da bude usmereno isklјučivo i samo ka pojedincuučeniku koji ima teškoće u razvoju i učenju jer bi to predstavlјalo jednu novu, (možda u drugačijem obliku) kreiranu izolaciju. Poželјno je da softver pruža mogućnost podrške u učenju za sve učenike i svakog učenika, pa i one koji su različiti u bilo kom smislu. Sa druge strane, pojedina softverska rešenja daju mogućnost učenicima sa specifičnim teškoćama u razvoju da olakšaju komunikaciju sa sredinom. Kvalititet nastave, sa aspekta inkluzivnosti, može se meriti preko ulaznih indikatora, procesnih indikatora i izlaznih indikatora kao efekata onoga što smo hteli da menjamo. Ovo su samo neki od indikatora koji su relevantni za praćenje kvaliteta inkluzivne obrazovne politike i prakse, kroz nastavu (koja može biti realizovana i korišćenjem namenskih softvera): nastava se organizuje tako da je svaki učenik aktivan i smisleno angažovan na času (zahtevi su pretežno u zoni narednog razvoja deteta); tokom časa postoji aktivna razmena među učenicima, kao i između nastavnika i učenika; učenik oseća da ga vršnjaci prihvataju i da je ukloplјen u razredni kolektiv nije izolovan niti izopšten; nastava se organizuje da obezbeđuje uspešno učenje učenika i tokom nastave postoji podrška u učenju od strane nastavnika i/ili vršnjaka; učenik ima pozitivan odnos prema nastavniku i vršnjacima razvijeno osećanje zadovolјstva školom Sa druge strane možemo navesti četiri aspekta prilagođavanja nastave i učenja svakom učeniku koristeći računarska i onlajn rešenja: 1. Namenske aplikacije za rad sa učenicima koji imaju poteškoće u učenju i razvoju U skladu sa cilјevima individualnog obrazovnog plana sa izmenjenim standardima, moguće je koristiti aplikacije koje su namenjene za određenu cilјnu grupu (učenike sa smetnjama iz spektra autizma, decu iz depriviranih sredina, sa posebnim talentima, sa višestrukim razvojnim smetnjama...). 2. Aplikacije koje možemo koristiti kao asistivna nastavna sredstva i koje su sa tim cilјem i napravlјene To su softverska rešenja koja asistiraju u učenju učenicima sa drugog govornog područja, učenicima oštećenog sluha, učenicima sa oštećenim vidom itd. 3. Aplikacije koje su napravlјene za široku upotrebu svih cilјnih grupa, ali koje se mogu koristiti za prilagođavanje metoda i sadržaja u nastavi. 4. Aplikacije koje se prave za konkretne namene i potrebe određenog časa, nastavne jedinice, grupe učenika ili pojedinca. 30

32 1.1 Edukativne aplikacije za učenike koji imaju poteškoće u učenju i razvoju Kada govorimo o aplikacijama koje su namenjene deci sa poteškoćama u razvoju, odnosno učenju, treba imati na umu da su to aplikacije koje prate određene specifičnosti, ali i to da pojedine aplikacije iz ove grupe mogu koristiti učenici tipičnog razvoja. ABA Matematika 1 je aplikacija koju je napravio otac osmogodišnjeg deteta sa smetnjama iz spektra autizma. Aplikacija je osmišlјena prema modelu Primenjene bihevijoralne analize (Applied Behavioral Analysis) prema kojoj su terapeut, vaspitači i roditelјi radili sa detetom od njegove treće godine. Kako nisu uspeli da nađu program koji bi pomogao njihovom sinu da savlada osnovne matematičke funkcije, odlučili su da ga sami napišu. Bez dalјeg ulaska u opis same aplikacije, ovo je odličan primer stavlјanja resursa i iskustva u funkciju razvoja slobodnog softvera namenjenog deci sa autizmom. To otvara vrata pitanju koje resurse posedujemo i kako da ih stavimo u funkciju razvoja softverskih rešenja? Sa druge strane nameće se pitanje iskorišćenosti već postojećih aplikacije koje nose karakteristike slobodnog softvera. U opisu aplikacije ABA Matematika stoji da je softver u beta fazi razvoja, da ima bagova (grešaka) i da se slobodno može koristiti i modifikovati. Kreatori su na stranici, sa koje se može preuzeti ovaj softver, ostavili otvoren poziv svima (programerima, nastavnicima, roditelјima, terapeutima) da i mogu da doprinesu unapređenju aplikacije, a ostavili su i adresu preko koje mogu biti kontaktiani. U ovom trenutku možemo pokrenuti pitanje lokalizacije postojećih softverskih rešenja kao najbazičniji oblik prilagođavanja softvera potrebama naše dece. Sredinom godine, javnosti Srbije je medijski predstavlјena aplikacija akomunikator 2 koja je produkt Inovacionog centra ICEF Eletrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo je Windows aplikacija i može biti preuzeta sa internet stranice Windows prodavnice. Aplikacija je namenjena deci sa autizmom, a za cilј ima razvoj komunikacijskih veština na bazičnom nivou. Učenik sa autizmom može koristi ovu aplikaciju za lakše komuniciranje sa vršnjacima i nastavnicima. Aplikacija je fleksibilna i prati razvoj deteta, tako što se njoj mogu dodati odnosno brisati pojmovi. Vredi pomenuti hrvatski projektni tim ICT-AAC 3 koji je publikovao set aplikacija namenjenih deci sa autizmom, deci sa cerebralnom paralizom i Daunovim sindromom. Aplikacija poput Komunikator+ podučava dete da prepozna i izgovora pojmove, ali takođe, može da doprinese razvoju socijalnih veština. Sa druge strane, aplikacije poput Matemtematički vrtulјak i Domino su one koje svakom detetu mogu pomoći da savlada osnovne pojmove skupa i matematičke operacije. Međutim, programi ovog projekta nemaju karakteristike slobodnog softvera, ali se baza pojmova u programu Komunikator+ može proširiti i nadograditi. 1 Adresa stranice na kojoj se nalazi opis i link za preuzimanje softvera 2 Adresa za preuzimanje aplikacije Adresa ICEF 3 Ove aplikacije se mogu instalirati na Android platformi i mogu biti preuzete sa Google PlayStor-a. 31

33 Ukoliko nastavnik uvede specijalizovane aplikacije u rad sa učenicima treba da bude svestan da su one namenjene za integraciju dece sa autizmom, a ne za njihovu izolaciju. Pre uvođenja ovakvih rešenja preporuka je da u odelјenju postoji podržavajuća atmosfera i da učitelј podstiče interakciju među učenicima u procesu učenja. U suprotnom postoji opasnost da dobar broj ranije navedenih indikatora inkluzivnosti neće biti prisutan na času. 1.2 Aplikacije i alatke kao asistivna nastavna sredstva eguidedog 4 je projekat koji razvija besplatan softver za pomoć slepim i slabovidim osobama pri radu na računaru. Jedna od alatki iz paketa ovog projekta je WebSpeech čija je funkcija da pretvori tekst u audio format i na taj način veb sadržaje učini dostupnim slepim osobama. Ipak, ovo je program pristupačan slabovidim i slepim lјudima koji su sa engleskog i kineskog govornog područja. Imajući u vidu da je program otvorenog koda, modifikacije su moguće, pa i njegova lokalizacija. Program Virtual Magnifying Glass je pandan MS Windows programu Magnifier sa tom razlikom da je VMG slobodan softver. Ovaj program u nastavi može biti pomenut kao asistivna alatka koja može pomoći učenicima oštećenog vida. 1.3 Prilagođavanje metoda rada sa učenicima koristeći nenamenski softver Da bismo obezbedili okruženje u kojem će se desiti učenje, ponekad je dovolјna samo umešnost i poznavanje nekih opštepoznatih aplikacija. Primer tome je gpaint 6 jednostavan grafički program koji se može koristiti za učenje o oblicima (pravilnim i nepravilnim), bojama, relacijama, skupovima, tekstu itd i pritom učenici mogu razvijati finu motoriku. Učenici, takođe, mogu raditi u parovima zadavajući jedni drugima zadatke i istražujući kreativne potencijale, ili pak individualno prema instrukcijama nastavnika. Ovo je samo jedan od primera kako jednostavan i dostupan softver može biti stavlјen u funkciju učenja svih učenika jednostavnom metodičkom organizacijom

34 Ukoliko bismo odlučili da menjamo, nadogradimo ovaj softver jedno od mogućnosti je ubaciti audio zapis koji prati rad učenika (izgovor oblika, boja, funkcija... koje učenik u toku rada koristi). Možemo dalјe proširiti priču u smeru dodatnih informacija o geometrijskim oblicima koje učenici mogu dobiti u tekstualnom ili auditivnom formatu jednostavnim pritiskom na dugme. Naravno, kako bi program bio u funkciji svakog deteta, treba razmišlјati i o mogućnostima lokalizacije softvera. Ovakve opcije daju veću slobodu učenicima u učenju. 1.4 Produkcija aplikacija i alatki za određene namene u nastavi perspektiva slobodnog softvera Ukoliko ste nastavnik/ca u osnovnoj školi i imate ideju za softversko rešenje, ali nemate kompetencije koje će vas dovesti do realizacije ove ideje, šta radite? Toliko je ideja koje čekaju da se dese, da budu realizovane i stavlјene u funkciju na najbolјi mogući način. Odgovor na pitanje šta dalјe? dobili smo od učitelјice osnovne i nastavnice srednje stručne škole. Učitelјica Ana Milenković-Ranđelović iz Niša i nastavnica Nada Stoičević iz Pančeva su godine došle na ideju da uklјuče učenike četvrtog razreda srednje stručne škole u kreiranje digitalnog rešenja u obliku edukativnih igrica za učenike prvog razreda osnovne škole. Treba napomenuti da je u odelјenju učitelјice Ane jedan učenik radio po individualnom obrazovnom planu (učenik sa visokim stepenom oštećenja sluha koje je za posledicu imalo usporeni razvoj govora pre svega, a zatim i ostalih razvojnih karakteristika). Učenici srednje stručne škole dobili su priliku da svoje znanje i veštine stave u funkciju društvenh potreba, što je izazvalo visok nivo motivacije za rad, ali i potrebu da se znanje proširi. Pored usko stručnih zahteva i instrukcija koje su usledile na časovima blok nastave, srednjoškolci su, kako bi što adekvatnije izvršili zadatak, morali da se upoznaju sa uzrasnim karakteristikama učenika prvog razreda, da se upoznaju sa elementima i metodama rada početnog čitanja i pisanja, kao i sa specifičnim karakteristikama učenika koji uči prema individualnom obrazovnom planu. Od učitelјice su dobili smernice o izgledu i funkciji igrica, a ono što su za uzvrat ponudili su grafička i tehnička rešenja za fleš animaciju. 33

35 Produkt ove saradnje je fleš aplikacija sačinjena od 4 igre: Pronađi reč koja se krije (po uzoru na igricu Vešala ). Pronađi rečenicu koja se krije. Poređaj slike redom tako da dobiješ priču. Napiši priču prema slikama koje si poređao/la. Igrice funkcionišu po metodi pokušaja i pogrešaka, a svako slovo koje bi učenik uhvatio pointerom miša, ili reč koju bi sačinio, propraćena je audio zapisom. Sadržaji u igricama bili su interdisciplinarni, a posebno se vodilo računa o simbolici grafičkih rešenja i boja. Ovi faktori bitno su uticali na stepen individualizacije koji je omogućio savršen učinak učenika, a pri tome su se dobro zabavili. Šta je dodatna dobit ovakve saradnje ako izuzmemo ostvarenost cilјeva časa? Visok stepen motivacije učenika u obe škole, softversko rešenje metodički osmišlјeno i prilagođeno svakom učeniku koje možemo učiniti dostupnim, mogućnost nadogradnje aplikacije, proširivanje znanja učenika, društveno koristan rad itd. Koje od navedenih dobiti se uklapa u opis karakteristika slobodnog softvera? Sa druge strane, ono što smo videli kao potencijal ovakve saradnje jeste aktivno učešće mlađih učenika (koji su kasnije direktni korisnici softverskog rešenja) u kreiranje aplikacije, kroz izbor i upravlјanje grafičkim rešenjima. Naša preporuka bila bi da ovaj model postane redovna praksa u školama. 34

36 Zaklјučak U procesu inkluzije bitan akcenat stavlјen je na prilagođavanje metoda, sadržaja, strategija, oblika rada u skladu sa specifičnostima svakog učenika. Suština slobodnog softvera je u dostupnosti i mogućnosti nadogradnje/prilagođavanja aplikacija. Saradnja škola, osnovnih i srednjih, kao i fakulteta, kroz učeničke i studentske radove (softverskih aplikacija) namenjene potrebama krajnjih korisnika deci, putem prilagođavanja, nadogradnje, lokalizacije ili pak kreiranja softverskih rešenja, može u mnogome pospešiti sve aspekte edukativnog procesa, a pri tome znatno pobolјšati status slobodnog softvera kod nas. Uz promociju ovakve vrste saradnje i promociju primene slobodnog softvera u obrazovanju možemo pokrenuti jednu ozbilјnu produkciju lokalizovanih edukativnih softvera, prilagođenih specifičnostima svakog deteta. Jedan od aspekata prilagođavanja aplikacija koje imaju karakteristike slobodnog softvera jeste lokalizacija softvera. Razlog tome nije samo potreba da se računarske aplikacije prilagode za korišćenje dece koja su srpske nacionalnosti. Republika Srbija je u etničkom smislu multinacionalna sa 21 etničkom zajednicom čija brojnost prema popisu iz godine prelazi stanovnika. Uz mogućnost prilagođavanja softvera različitim etničkim strukturama, možemo izbeći i dvostuku diskriminaciju učenika i odraslih i staviti slobodan softver u kulturološki kontekst. Uspeh i samopoštovanje idu ruku pod ruku. Davanje dozvole deci da biraju sadržaje na kojima će raditi, načine, tempo i oblike rada, presudno je za uspeh. Doživlјaj učešća u kreiranju sopstvenog procesa učenja, oblikovanju očekivanja i samoproceni postignuća preduslov je za razvoj pojma o sopstvenoj efikasnosti. Na taj način dete učvršćuje samopoštovanje i osećaj pripadnosti vršnjačkoj grupi/odelјenju. Pitanje: Ne mislite li da je učitelј taj koji treba da ponudi plan učenja. Uzmite npr dečaka koji uči da sadi kukuruz i, na primer, razmišlјajte o šteti za zemlјu, o đubrivu kao i o trudu. Nauka je izradila bolјe planove nego što to jedan dečak može da uradi... Kilpatrik 7 : Zavisi od toga šta tražiš. Ako želiš kukuruz, daj dečaku dobar plan, ali ako je vaš izbor dečak a ne kukuruz, ako želite da edukujete dečaka da planira i razmišlјa samostalno, onda mu dopustite da sam napravi plan. 7 William Heard Kilpatrick, 35

37 Reference: [1] ABA Math Introduction [2] ICT-AAC [3] [4] [5] [6] [7] [8]Ogledni čas Veliki malima razred_1/srpski%20jezik_maternji%20jezik%20pr/1387.html [9] Tony Booth, Mel Ainscow, Priručnik za inkluzivni razvoj škole (Index of Inclusion: Develpoing Learning and Participation in Schools), Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Beograd [10] Steffan Saifer, Dr. Phil., Maryann Baumenn, Joan P. Isenberg, Dr. Ed., Mary Renck Jatongo, Dr. Phil., Individualized Teaching in Early Childhood, prevod sa engleskog Centar za obrazovne inicijative Sarajevo, izdavač Centar za interaktivnu pedagogiju, Beograd

38 Slobodne softverske i druge licence u nastavi Bojana Satarić 1, Dragan Satarić 2 1 Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju, Beograd, bojana.sataric@gmail.com 2 Vikimedija Srbije, Beograd, dragan.sataric@gmail.com Apstrakt - Poznavanje slobodnih softverskih licenci predstavlja značajan segment upotrebe slobodnog softvera u obrazovanju. Primena slobodnog softvera je primamljiva zbog besplatnosti ali je posebno važno znati i širu sliku o slobodama. Ideja o slobodnom softveru je sistem vrednosti koji počiva na slobodi deljenja, izučavanja i stvaralaštva, a realizuje se kroz licence kojima se regulišu prava umnožavanja, izmena i distribucije softvera. Tako se dolazi do pozicije gde je slobodan softver mnogo više od besplatnog softvera i u obrazovnom procesu daje mnogo više mogućnosti. U tom smislu su licence adekvatan pravni mehanizam za ostvarenje ove osetljive uloge. Poseban osvrt je na obuci nastavnika i učenika u poštovanju svih aspekata autorskih prava i praktičnoj primeni slobodnih licenci u nastavi. Ključne reči: intelektualna svojina, autorska prava, slobodan softver, softverska licenca, slobodan sadržaj Abstract Knowledge of free software licenses is a significant segment of the use of free software in education. Using free software is tempting because there is no need to pay for it but it is especially important to know the broader picture of freedoms. The idea of free software is a system of values based on freedom of sharing, study and creativity, and done by introducing licenses that controls copying, modification and distribution of software. So we come to the position where the free software is much more than gratis software and in the education process provides many more features. In this regard, the licenses are proper legal mechanism for achieving this sensitive role. A special emphasis is on teachers and students training in respect of knowledge about copyright law and the practical application of free licenses in education. Keywords: Intelectual property, copyright, free software, software license, free content 1. UVOD Softver je skup programa, biblioteka i dokumentacije i smatra se intelektualnim proizvodom te podleže Zakonu o autorskim i srodnim pravima. Autorsko delo ima svog autora i to je fizičko lice koje od momenta nastanka autorskog dela ima izvesna moralna i materijalna prava, jednim imenom se ona nazivaju autorskim pravima. Moralna prava su neodvojiva od autora, a materijalna prava mogu biti predmet ugovora između autora i izdavača, distributera ili drugog pravnog ili fizičkog lica koje će to naplatiti. Softver je karakterističan po tome što po kontinentalnom pravu nije patentabilan već je isključivo predmet autorskopravne zaštite. Posledica ovoga je da se u poslovima sa softverom izuzetno retko koristi pojam kupovine već se uglavnom govori o licenciranju, pa čak i o najmu ili lizingu softvera. Licenca je posebna vrsta ugovora koja opisuje način na koji se neko delo ustupa na korišćenje drugome. Ovde ćemo softver i program koristiti kao sinonime. Softver u obrazovnim ustanovama odnosno u procesu držanja nastave ne deli sudbinu nekih drugih autorskih dela koja su prema članu 44 našeg zakona o autorskim pravima dozvoljena za javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi; bez naknade autoru. Softver koji se primenjuje u školi u procesu nastave mora biti validno licenciran. Ovde se mora naglasiti da je izuzetno 37

39 osetljivo pitanje zahtev da učenici kod kuće poseduju isti takav licencirani softver, jer je nabavka softvera kao nastavnog sredstva obaveza države ili škole, ali kupovina softvera za svakog učenika ne može biti nametnuta roditeljima. Zbog toga se pri realizaciji datog plana i programa rada mora posvetiti pažnja izboru takvih programa koji mogu zadovoljiti sve kriterijume propisane od strane Ministarstva, a istovremeno izabrati slobodni ili što slobodniji softver. 2. OSNOVNA SVOJSTVA SLOBODNOG SOFTVERA Nekoliko bitnih svojstava slobodnog softvera ga čini posebnim 1-softver se može koristiti bez ograničenja, kad i kako se želi, što je sloboda izražavanja 2-softver se može izučavati i tako ispuniti i obrazovna uloga 3-softver se može menjati i tako razvijati kreativna dimenzija nastave 4-softver se izmenjen može deliti i tako razvijati duh druženja Jedna od zabluda je da je besplatan softver slobodan. Količina datog novca ne opredeljuje da li je softver slobodan. Softver koji je besplatan nije obavezno i slobodan, jer mora imati još neke osobine da bi se ispunila i njegova društvena, pa i obrazovna uloga. Radoznalost je osnovna osobina učenika i njihova želja da pogledaju u kod, pa čak i da nešto promene je prirodna. Ovde se ne misli na sve učenike, sve razrede i sve škole. U pitanju je sloboda izbora. Veoma bitno svojstvo slobodnih softvera je da imaju brojnu zajednicu dobrovoljaca koji su spremni da pruže pomoć i daju uputstva, koji obezbeđuju da se program stalno unapređuje, da se otklanjaju greške i poboljšava bezbednost. Bitno je da učenici mogu da saznaju da se ljudi sličnih interesovanja povezuju i druže na veoma kreativan način. 3. BESPLATAN I SLOBODAN SOFTVER Postoje razne vrste sotvera koje se ne plaćaju. Friver (Freeware) je takva vrsta softvera koji je dobijen bez novčane naknade i slobodno se može koristiti, ali ništa više sem toga. Recimo, kada se kupi video kamera i dobije neka igrica kao poklon, to se može besplatno koristiti, ali nemate pravo da je umnožavate i delite. Šerver (Shareware) je vrsta softvera koji se može preuzeti bez novčane naknade, koristiti i slobodno deliti. Veoma često se ovakvi programi pronalaze po internetu i popularni su. Ovo liči na davanje slobode, ali se ipak ne dozvoljava izučavanje programa, niti njegovo menjanje, kao ni distribucija tako izmenjenog programa. Dešava se da ovako dobavljeni programi jesu besplatni, ali mogu imati razna ograničenja. Mogu iskakati poruke sa podsetnikom za registraciju programa, može program biti vremenski ograničen ili ograničen po veličini fajlova koje može obraditi ili je na neki drugi način umanjena njegova funkcionalnost u odnosu na plaćenu verziju. Najčešće se posle plaćanja izvesne finansijske nadoknade uklanjaju ograničenja, ali licenca i dalje ne dozvoljava izučavanje i izmene programa. Prethodni modeli u svojoj suštini nisu licencni ugovori već poslovni modeli vlasničkog softvera. Suštinski, program se može dobiti bez plaćanja naknade, ali je on i dalje u vlasništvu programera odnosno firme koja ga je napisala i prodaje ga. Tako proces korišćenja, pa ni nastavni proces nije oslobođen restrikcija činjenicom da je softver besplatan. Moraju se ispuniti još neki uslovi da bi se reklo da je softver slobodan. Zakon ne zahteva da svako delo, pa i softver, bude prodato i naplaćeno, već da postoji adekvatan ugovor između zainteresovanih strana. U suprotnom, ako ne postoji adekvatan ugovor, a tuđi program se preuzme, umnožava ili distribuira to je direktno kršenje zakona. U pitanju je krivično delo i preti se ozbiljnim posledicama. Ukoliko ne postoji konkretan ugovor/licenca o prodaji dela tada su podrazumevana prava i ograničenja koja nameće zakon. Ukoliko je licenca loše napisana pa se smatra pravno ništavnom tada se opet smatra da važe podrazumevana ograničenja iz zakona. Ukratko, da bi se izbegla ozbiljna ograničenja koja nameće zakon treba imati licencu koja je pravno valjana, dobro osmišljena i pažljivo napisana. 38

40 4. GNU LICENCE Projekat GNU je nastao na MIT (Institutu za tehnologije u Masačusetsu) godine kada je Ričard Stolman pokrenuo projekat pravljenja slobodnog operativnog sistema. Osnovna filozofska i ideološka načela je objavio u GNU manifestu koji izlazi godine. Tada Stolman formira i Zadužbinu za slobodan softver, organizaciju čiji je zadatak da radi na popularizaciji ideje o slobodnom softveru. Obavezni deo ideje o slobodnom softveru je bila i licenca. Prvo su programeri počeli da stavljaju u zaglavlja programa razne naznake kada su želeli da naglase da se program može slobodno preuzimati i koristiti, ali to nije imalo sve elemente koji su neophodni da bi se jedan tekst mogao smatrati pravno validnim ugovorom. U to doba je u praksu ušlo tretiranje softvera kao autorskog dela i licenciranje je ušlo u pravnu praksu. Slika 1. Logo GNU projekta Veliki zadatak pred programerima je bio smestiti slobodan softver u okvire pravnog sistema i zakona o zaštiti autorskih prava, jer je suština tog zakona u definisanju ograničenog monopola, nametanju ograničenja i obezbeđivanju mogućnosti da se sa softverom trguje (mada nije roba) te da se formira i zaštiti tržište na kome se ostvaruje prihod. Sa druge strane, pokret koji je nastao na američkim univerzitetima je imao želju da omogući slobodnu razmenu softvera u nameri da se slobodno stiču i šire znanja, kao i da se rado menjaju i razmenjuju programi. Tako je godine Ričard Stolman napisao standardno zaglavlje u svojim programima, u koji je smestio pravni tekst, licencu, i nazvao je GNU-ova opšta javna licenca (GNU General Public License ili kraće GPL) i od tada svi programi GNU projekta nose ovu licencu, a iz ovoga je proistekao i operativni sistem GNU/linuks. Ova licenca je definisala prava autora programa i način kako korisnik može vršiti umnožavanje i distribuciju programa, može vršiti izmene programa i distribuciju takvih izmena. Formalno je licenca sadržavala sve odredbe kao i druge licence koje su se koristile u vlasničkim programima samo je naglašavala da nije potrebno ništa platiti. Još jedna stvar je bila bitna kod ove licence. Kada se jednom tekst licence stavi u zaglavlje, ona se ne sme menjati niti brisati iz zaglavlja nikad i ni pod kakvim uslovima, pa čak i kad je taj program deo većeg programa. Slobodan program tako ostaje slobodan zauvek i ne može se više zarobiti. Još jedna specifična osobina je da se program (sa zaglavljem) mora uvek deliti u formi čitljivoj za čoveka. Kasnije se uvidelo da ipak postoje neki nedostaci, pa je licenca doživela nekoliko izmena i dopuna i danas se koristi verzija 3 iz godine koja se obično obeležava sa GPLv3 a čita gnuova opšta javna licenca verzija 3. Pošto softver sačinjavaju i biblioteke i dokumentacija, a oni imaju svoje specifičnosti, sačinjene su i posebne slobodne licence za njih. Biblioteke su zajedničke softverske komponente sistema koje mogu biti Slika 2. Logo GNU GPL licence deljene među programima i modulima, one nekada mogu biti zajedno korišćene od strane vlasničkih i slobodnih programa. Slobodna biblioteka ima svoj kompletan izvorni kod slobodan i dostupan je za izmene. Ukoliko bi se ograničilo da ko želi koristiti biblioteku mora i svoj program učiniti slobodnim, to bi narušilo neke osnovne principe slobode izbora i značajno ograničilo broj ljudi koji žele da koriste ovu licencu. Zato je kao kompromis uvedena godine još jedna vrsta licence nazvana GNU-ova manja opšta javna licenca (GNU Lesser General Public License ili kraće LGPL). Ova licenca dozvoljava da se biblioteka može povezati u vlasnički softver i da se tom prilikom vlasnički softver ne mora učiniti potpuno slobodnim, ali biblioteka i dalje mora biti vidljiva u izvornom obliku. Svi softveri imaju i dokumentaciju, uputstva, priručnike i druge materijale koji ih prate. Uz takvu vrstu dokumentacije ide i posebna licenca GNU-ova licenca za slobodnu dokumentaciju (GNU Free Documentation License ili kraće GFDL) koja je uvedena godine. Kada se pojavila slobodna elektronska enciklopedija Vikipedija godine odlučeno 39

41 je da se za licenciranje sadržaja upotrebi upravo ova licenca. Međutim, GNU-ova licenca za slobodnu dokumentaciju ima jedan ozbiljan nedostatak. Uz svaki primerak licencirane dokumentacije, bila ona knjiga ili jedan pasus, mora da ide kompletan tekst licence koji je dugačak desetak strana. Ovo je u slučaju Vikipedije prouzrokovalo da se godine pređe na upotrebu druge slobodne licence, licence kreativne zajednice sa oznakom CC BY-SA, koja je konceptualno ista, ali je praktičnija za primenu. Postoji još jedan problem u vezi GNU licenci koje podržava Zadužbina za slobodni softver. One su službeno validne samo na engleskom jeziku, prevedene licence su nezvanične i suštinski samo informativne, takođe nadležni sud za sporove je u SAD. Na sajtu GNU ne postoji neslužbeni prevod na srpski jezik. Primena licence je jednostavna i svodi se na kopiranje teksta koji se može preuzeti sa sajta html#content i stavljanja u zaglavlje. Potom se takav program preko interneta ili na drugi način učini javno dostupnim i to je sve. Takva licenca je u stvari šablon odnosno model licence, koji se smatra validnim i efektivnim kada ga korisnik pročita. U momentu kada korisnik nastavi da koristi program, klikne na dugme, smatra se da ga je pročitao i da se složio sa svim navedenim uslovima. Ova licenca se ne mora potpisati da bi se smatralo da je stupila na snagu. 5. FILOZOFIJA SLOBODNIH LICENCI U načelu, zagovornici slobodnih licenci tvrde da je stvaranje autorskih dela u javnom interesu i da treba ukloniti ograničenja slobodama. Softver je u našem konkretnom slučaju jedan oblik autorskog dela posebno što je njegov izvorni kod pisan u obliku teksta i ima izražajne osobine kao i neke druge vrste pisanog dela. Obaveza plaćanja je jedan oblik ograničavanja sloboda, ali i drugi načini sprečavanja slobodnog uživanja u programima, njihovog izučavanja, menjanja i umnožavanja i deljenja, su takođe ozbiljno ograničavanje sloboda. Zadužbina za slobodan softver je organizacija koja ima misiju očuvanja, zaštite i unapređenja sloboda da se računarski softver slobodno koristi, izučava, umnožava, menja i deli kao i promovisanje ovih sloboda kao osnovnih sloboda korisnika slobodnog softvera. Generalno, sem softvera se licencama mogu zaštititi i drugi sadržaji. Zato postoji Zadužbina kreativne zajednice koja je napisala sličnu licencu samo što je predmet zaštite slobodni sadržaj uopšteno. Posle nekog vremena su se razvila dva modela za uvođenje i održavanje slobodnih licenci. Prvi je da institucija koja je pisac softvera ima svoju licencu, kao što je to u slučaju MIT licence, BSD licence, a drugi je osnivanje udruženja građana koje preuzima brigu o sudbini licence. Takve su organizacije Zadužbina za slobodan softver, Zadužbina kreativne zajednice, Zadužbina Apači softvera, Zadužbina Mozila i Zadužbina Eklips. Pored ovoga postoje još i drugi načini ostvarivanja licenci kao što je CPL koju je izdao IBM, ili EUPL odnosno Javna licenca Evropske Unije koju je izdala Evropska komisija godine kao predloženu licencu slobodnog softvera u Evropi. Pored ovoga postoje još i druge licence koje izdaju razne organizacije. Da bi se olakšalo snalaženje među njima, neke organizacije izdaju svoje liste licenci koje oni priznaju da su po njihovim merilima slobodne. Najpoznatije takve liste izdaju Zadužbina za slobodni softver i Inicijativa za otvoreni softver. Veoma često se misli da je jedina namera u vezi slobodnog softvera da je besplatan. Čak se misli da se takav softver ne može i ne sme naplaćivati. Naprotiv, slobodne licence ne zabranjuju naplatu, samo se korisniku mora pružiti mogućnost da sam izabere kako će doći do softvera. Međutim, bitno je naglasiti da je osnovna ideja slobodnih licenci promocija slobode izražavanja, učenja, deljenja i kreativnosti kao viših ideala, a da to nipošto ne sprečava inovativne kompanije da istovremeno ostvaruju zaradu praktikujući ovakav filozofski i poslovni model. 6. KOPILEFT I OTVORENI KOD Kopileft je ideja, odnosno koncept slobodnog licenciranja gde se slobodna licenca smešta u pravno validnu formu da se slobodan sadržaj ima dalje deliti pod istim uslovima pod kojima je dobijen. Tom prilikom se takva licenca razlikuje od pojma javno vlasništvo koje postoji u anglosaksonskom pravu, gde je moguće da je neko delo toliko slobodno da ga svako može koristiti pa ga čak i prisvojiti i zabraniti drugima da ga koriste. Zato se često uz kopileft licence vidi naznaka 40

42 neka prava zadržana. Kopileft je igra reči u engleskom jeziku gde izrazu kopirajt suprotstavljen izraz kopileft. Pošto je kopirajt označavan malim slovom c u krugu, kopileft je predstavljen obrnutim slovom c u krugu. U načelu je kopileft koncept zasnovan na 4 slobode 0 sloboda korišćenja 1 sloboda izučavanja 2 sloboda umnožavanja i deljenja 3 sloboda menjanja i distribucije izmenjenog Kada neko želi naglasiti koliko je njegova licenca slobodna on se deklariše po tome koliko je ta licenca u skladu sa kopileft filozofijom. Ovde je bitno naglasiti da postoje i neke obaveze korisnika odnosno prava autora. To je da autor bude naveden i da se delo sme deliti ili menjati i distribuirati ali ne sa manjim stepenom slobode od prvobitno date. Slika 3. Logo kopileft Pošto je koncept nastao u krugovima programera, a programeri deljenje softvera praktikuju kroz podelu izvornog koda, to je među programerima u početku bio popularniji izraz softver otvorenog koda kao sinonim za slobodan softver. Međutim, pošto je sam pojam slobode širi od pojma slobodnog korišćenja softvera to se tražilo da se i terminološki naglasi. Tako se stiglo do pojma slobodnog softvera, zbog čega je i osnovana Zadužbina slobodnog softvera kao organizacija koja neguje takvu filozofiju i praksu. Međutim, ni druga strana koja je ostala privržena filozofiji softvera otvorenog koda nije bila pasivna pa je godine osnovana Inicijativa otvorenog softvera kao organizacija koja promoviše softver otvorenog koda i odobrava koje licence zadovoljavaju njihova osnovna načela sloboda. Prema definiciji koju je dao Ričard Stolman Softver otvorenog koda je metodologija pisanja softvera, a slobodan softver je društveni pokret. S druge strane, programeri žele da naglase praktične aspekte i da se udalje od ideološkog i političkog aspekta koji je nekad suviše agresivno naglašavan. To bi trebalo da znači da su te dve stvari u praksi iste, međutim bez zalaženja u objašnjenja, ovde će se isključivo koristiti pojam slobodni softver. Međutim ni pojam slobodan softver nije jednoznačan, jer na engleskom jeziku free ne znači samo slobodan već i besplatan, pa zato kritičari tvrde da nerazlikovanje pojmova slobodan i besplatan lako dovodi u zabludu. Tako je u upotrebu ušao još jedan sinonim za slobodu, a to je libre. Danas kada neko želi u razgovoru istaći da je softver slobodan, tada će upotrebiti izraz slobodan ili libre softver ili softver otvorenog koda. U praksi će se ovaj izraz sresti u obliku skraćenice FLOSS ili FOSS (od Free/Libre and Open Source Software ili Free and Open Source Software) što je otprilike isto, ali se prvi oblik preporučuje. 7. PRIMERI SLOBODNIH LICENCI Slobodnih licenci ima mnogo, neke od njih su za softver - GPL, GNU General Public License (GNU OJL ili GNU-ova opšta javna licenca) - LGPL, GNU Lesser General Public License (GNU MOJL ili GNU-ova manja opšta javna licenca) - Apache License (Apači licenca) - BSD License (BSD licenca) - MIT License (MIT licenca) - Eclipse Public License (Eklipse javna licenca) - Mozilla Public License (Mozila javna licenca) 41

43 Postoje i slobodne licence za druga dela, recimo pisani tekst, dokumentaciju - GFDL, GNU Free Documentation License (GNU OJLD, Opšta javna licenca za dokumentaciju) - CC-BY-SA, Creative Commons License, Attribution-ShareAlike (Autorizacija-Deliti pod istim uslovima) Tekst slobodne licence nije pod slobodnom licencom, jer je on pravno obavezan i nije namenjen proizvoljnim izmenama već je u vlasništvu organizacije koja ga je napisala. Da bi se u potpunosti uživale slobode slobodnog softvera potrebni su i slobodni formati, slobodni protokoli, slobodni fontovi, ali to će biti samo informativno navedeno. Od slobodnih formata najpoznatiji su: ODF format za otvorena dokumenta u kancelarijskim aplikacijama, HTML za veb sadržaj, OGG za zvuk i video, SVG za vektorsku grafiku, PNG za slike i tako dalje. Slobodni protokoli su IP i TCP i njihovim omasovljivanjem se internet raširio eksplozivnom brzinom. Slobodni fontovi mogu biti dostupni na razne načine, ali je jedan od poznatijih preko SIL licence za otvorene fontove. Fontovi se prepoznaju po svojim nazivima kao što su Nimbus Roman, Liberation ili EB Garamond. Za praktičnu upotrebu je u preko 90% slučajeva upotrebe slobodnog softvera dovoljno poznavati GNU GPL (odnosno GNU-ovu opštu javnu licencu) ali se sem softvera koriste i drugi oblici slobodnog sadržaja, pa je potrebno poznavati i druge slobodne licence upravo namenjene takvim sadržajima. 8. ZADUŽBINA KREATIVNE ZAJEDNICE Licence kreativne zajednice ili ukratko CC licence su skup licenci koje je razvio i napisao profesor na Harvardu Lorens Lesig (Lawrence Lessig), a potom godine realizovao kroz Zadužbinu kreativne zajednice (Creative Commons Foundation). To je organizacija koja sprovodi misiju promocije i pomaganja implementacije tih licenci u praksi. Inspirisani uspehom GNU slobodnih licenci Zadužbine za slobodni softver, a svesni brzog razvoja interneta i nedostajuće regulative u oblasti sloboda na internetu, definiše se skup sloboda koje autori slobodnog sadržaja mogu ponuditi korisnicima i uživaocima stvorenih dela. Uvidelo se da pored softvera treba pružiti slobodne licence za tekstove, slike, muziku, video i šta god da je sadržaj koji se digitalno može predstaviti i deliti. Nazvaćemo takvo digitalno autorsko delo u daljem tekstu samo jednom rečju, delo. Digitalno predstavljena dela su veoma jednostavna za umnožavanje i distribuciju. Razni autori za razna dela imaju razne ideje kako svoje delo učiniti dostupnim javnosti, a ipak uživati neke zaštite autorstva. U tom smislu je osmišljeno više licenci koje kombinuju želje autora radi nalaženja prave kombinacije prava i sloboda u prikazu i korišćenju autorskog dela, a autor treba da se odluči između par ponuđenih opcija. Sve ostalo je već ugrađeno u licence. Same licence imaju tri sloja. Prvi sloj je formalno-pravni i sastoji se iz tekstova licenci koje sadrže definicije, članove, paragrafe i predstavljaju ponuđene formulare koje su sastavili pravnici da ih umetnici i programeri koriste. Umetnici i programeri obično ne razumeju mnogo ove tekstove. Drugi sloj je sažetak, odnosno pojednostavljeni oblik licence za nas ostale, odnosno autore i korisnike koji nismo pravnici. Sastoji se od sažetka teksta licence, ikona, sličica i linkova. Ovo čini licence prepoznatljivim i prijemčivim za mnoge koji nisu skloni pravnički korektnim, ali preobimnim i nerazumljivim definicijama i izuzecima. Treći sloj je namenjen mašinskom interpretiranju i služi softverskim pretraživačima na internetu. Da bi se odabrala prava licenca koja odgovara autoru može se otići na sajt choose/?jurisdiction=rs i klikne na dva dugmeta. Prvo je pitanje Da li se izmene vašeg dela smeju deliti? gde se nude odgovori da, ne i da, ako se deli pod istim uslovima. Drugo je pitanje Da li se vaš rad sme koristiti komercijalno? gde se nude odgovori da i ne. Ukoliko izaberete da se izmene rada smeju deliti i da se rad sme koristiti komercijalno pojavljuje se naznaka da je takva licenca prihvaćena kao licenca slobodne kulture. Valja primetiti da je ovakva slobodna licenca za autorsko delo ekvivalentna prethodnoj licenci za slobodan softver. 42

44 Pošto se raznim odgovorima na ova pitanja dobijaju razne kombinacije prava i obaveza, to je najlakše bilo da se svakoj od tih kombinacija da neko ime i skraćenica, radi lakšeg razlikovanja i snalaženja. Zato se umesto velikih definicija skraćeno koriste reči i izrazi: Autorstvo koja označava da se po ovoj licenci mora navoditi prvobitni autor dela, Deliti pod istim uslovima koja označava da se delo ima deliti pod istim uslovima pod kojim je dobijeno, Nekomercijalno koja označava da nije dozvoljeno koristiti delo u komercijalne svrhe i Bez prerada koja označava da se delo sme deliti u neizmenjenom obliku. 9. PRIMERI LICENCI KREATIVNE ZAJEDNICE Prikazane su u tablici licence po njihovim nazivima na srpskom i engleskom jeziku kao i uobičajene skraćenice Naziv na srpskom Naziv na engleskom Skraćenica Autorstvo Attribution CC BY Autorstvo Deliti pod istim uslovima Attribution ShareAlike CC BY-SA Autorstvo Bez prerada Attribution NoDerivs CC BY-ND Autorstvo Nekomercijalno Attribution NonCommercial CC BY-NC Autorstvo Nekomercijalno Deliti pod Attribution NonCommercial ShareAlike CC BY-NC-SA istim uslovima Autorstvo Nekomercijalno Bez prerada Attribution NonCommercial NoDerivs CC BY-NC-ND Samo se prve dve licence mogu smatrati slobodnim licencama, dok preostale nameću neka ograničenja pa nisu slobodne u smislu prethodno objašnjavanih sloboda. Prva licenca, koja se zove Autorstvo i označava sa CC BY daje pravo da se delo umnožava i distribuira kao i da se menja, kombinuje i ugrađuje čak i komercijalno. Ovo je dozvoljeno uz obavezu da se naznači ko je autor originalnog dela. Druga licenca, koja se zove Autorstvo Deliti pod istim uslovima i označava sa skraćenicom CC BY-SA daje ista prava kao i prethodna licenca samo što nameće da se izmenjeno ili kombinovano delo na dalje deli pod istim uslovima. Odnosno, ne mogu se nametati ograničenja koja će umanjiti slobode koje su vama date. Ovo je licenca koja zadovoljava kopileft filozofiju i koju koristi Vikipedija. Pošto je ova vrsta licence vezana za internet, najzanimljiviji deo njene primene čine dugmići i ikone vezane uz pojedine licence, kao i linkovi povezani uz te ikone. U sledećoj tablici su date pojedine ikone. Skraćenica Mala ikona Veća ikona CC BY CC BY-SA CC BY-ND CC BY-NC CC BY-NC-SA CC BY-NC-ND Upravo ove ikone su ono što se vidi na dnu internet stranica i što označava kako se sadržaj tih stranica sme koristiti. Ako niste sigurni šta to dugme predstavlja, slobodno kliknite na njega i ono će vas odvesti na tekst na sajtu Zadužbine kreativne zajednice. Ako je delo zaštićeno ovom licencom istovremeno prijavljeno i na sajtu zadužbine, tada se može u internet pretraživačima zadati upit za traženje takvog slobodnog sadržaja. 43

45 Povodom pravilnog korišćenja slobodnog sadržaja treba posebno navesti da nastavnici moraju ohrabrivati učenike da pravilno koriste slobodan sadržaj i poštuju licence za slobodni sadržaj. Kopiranje sadržaja je dozvoljeno, ali je navođenje izvora odnosno autora uvek obavezno. U protivnom se krše odredbe licence, a to je krivično delo. Nastavnik mora razviti kod učenika osećaj da su licence bitan element svakodnevnog digitalnog okruženja. 10. ZAKLJUČAK Slobodan softver je veoma značajan segment današnjeg digitalnog društva. Količina uređaja koji imaju instalirane operativne sisteme svuda oko nas se broji u milijardama, jer se tu ne računaju samo laptopovi, tableti i pametni telefoni već i automobili, semafori, frižideri i tako dalje. Upravo je postojanje slobodnog softvera izazvalo eksploziju mobilnih i malih uređaja, a slobodne licence predstavljaju ključni pravni i tržišni argument koji je doveo do valorizacije ideje slobodnog softvera. Danas je znanje o slobodnom softveru deo znanja o savremenom digitalnom društvu. Korišćenje slobodnog softvera se preporučuje i ohrabruje i ne predstavlja samo besplatnu zamenu za nešto što je skupo, već je po svojoj prvobitnoj zamisli namenjeno izučavanju, poboljšavanju i deljenju. Sve su to svojstva idealnog nastavnog sredstva i zato slobodan softver jeste prvenstveno namenjen korišćenju u obrazovnim ustanovama. Posebno se naglašava da slobodan softver ne znači isto što i besplatan softver kao i da licence ne služe tome da zaštite besplatnost softvera. Idealno je znanje o slobodnom softveru uklopiti u obrazovnom procesu sa drugim znanjima i uvesti u fokus stvaralaštvo učenika i onda proširiti znanjima o licencama kreativne zajednice kojima se zaokružuje koncept sloboda digitalnih sadržaja. Tako se u obrazovnom procesu savladavaju digitalne veštine i razvijaju vrednosni stavovi o slobodama u digitalnom društvu. 44

46 11. Reference: * Internet pravo, Dr Dragan Prlja, Dr Mario Reljanović, Dr Zvonimir Ivanović, Beograd info/ip.pdf * Strategija intelektualne svojine i patenti kao faktor konkurentnosti, Biljana Stošić, Jadranka Vasilić, Milan Pikić, FON, Beograd * Intelektualna svojina, industrijska svojina i autorsko pravo, Dr Vesna Besarović, 2005, Beograd * * * * * * * 45

47

48 RADOVI UNIVERZITETSKIH PROFESORA

49

50 METODIČKI PRISTUPI UNIVERZITETSKOJ NASTAVI PHP PROGRAMIRANJA PRIMER TEHNIČKOG FAKULTETA IZ ZRENJANINA Ljubica Kazi, Zoltan Kazi, Biljana Radulović Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin ljubicakazi@hotmail.com, zoltan.kazi@gmail.com, biljana.radulovic66@gmail.com Apstrakt - Usklađivanje univerzitetske nastave sa zahtevima privrede posebno je dinamično u oblasti informacionih tehnologija. Stalni proces prilagođavanja nastavnih sadržaja na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu motivisan je rezultatima analize tržišta rada. S obzirom na značajnu zastupljenost zahteva za PHP programerima na tržištu rada, u okviru nastave informatičkih obrazovnih profila na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu uvedeni su nastavni sadržaji u oblasti PHP programiranja. U ovom radu su prikazani elementi univerzitetske nastave PHP programiranja koji se primenjuju na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu u okviru nastavnog predmeta Informacioni sistemi 2. Praktična nastava navedenog nastavnog predmeta opisana je kroz prikaz nastavnih sadržaja, metoda i pristupa usklađenih sa didaktičkim principima, uz poseban osvrt na primenu alata XAMPP i Notepad++. Ključne reči: Analiza tržišta rada, PHP programiranje, didaktički principi Abstract - Alignment of university education with business requirements is especially dynamic in the area of information technologies. Continual process of educational content adjustments at Technical Faculty Mihajlo Pupin in Zrenjanin is motivated by the results labor market analysis. According to significant PHP programmers requirements at labor market, educational content related to PHP programming has been incuded within informatics education profiles education at Technical Faculty Mihajlo Pupin Zrenjanin. This paper presents elements of university education in PHP programming that are applied at Technical Faculty Mihajlo Pupin in Zrenjanin within subject Information Systems 2. Practical lessons of previously mentioned subject is described with educational contents, methods and approaches aligned with didactical principles, with special concern to application of tools XAMPP and Notepad++. Keywords: Analysis of labor market, PHP programming, didactical principles 1. UVOD U savremenom svetu, prema [1], znanja sa kojima se susreću pojedinci i društvene grupe se mogu klasifikovati na iskustvena i školska znanja i u odnosu na ova znanja pojedinci i društvene grupe se nalaze u situaciji izbora. Izbor znanja koje će se sticati u školama može da nameće tržište i privreda (i univerzitet se sve više rukovodi zahtevima privrede)... Savremeno obrazovanje računa sa većom autonomijom škole... i prepušta školi mogućnost dopune nastavnog programa u određenom procentu časova.. [1] U skladu sa opštim trendovima u okviru univerzitetske prakse, na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin Zrenjanin realizuje se konstantno usaglašavanje nastavnih sadržaja sa zahtevima privrede, posebno u praktičnoj nastavi u okviru veoma dinamične oblasti informacionih tehnologija (IT). Kako bi se izvršilo usaglašavanje nastavnih sadržaja sa zahtevima privrede, realizuje se analiza tržišta rada i zahtevanih kompetencija za radna mesta koja se nude. U radu [2] prikazani su rezultati preliminarne analize tržišta rada kojim se utvrđuje pozicija oblasti informacionih tehnologija u ukupnoj ponudi poslova, kao i daju detalji pojedinačnih oblasti kompetencija u okviru oblasti informacionih tehnologija. Analiza je opisana kao preliminarna, jer se obuhvat podataka odnosio na ograničen obim - stanje je prikazano analizom 6 najčešće posećivanih web sajtova za on-line ponudu i potražnju poslova koji se odnose na IT poslove (infostud.com, lakodoposla.com, poslovi.rs, nz.gov.rs, nadjiposao.rs, xpatjobs.com) u odnosu na region grada Novog Sada. 49

51 Analiza je izvršena sa stanjem u vremenski ograničenom periodu ( godine), pri čemu nije korišćen poseban softver za statističku analizu, već se jednostavnim prebrojavanjem oglasa za posao utvrdio i procentualni odnos zastupljenosti IT poslova u ukupnom broju oglasa. Na slici 1. prikazan je procentualni odnos broja oglašenih IT poslova prema broju poslova koji nisu iz IT oblasti. Slika 1. Procentualni odnos broja IT poslova prema broju ne-it poslova, prema preliminarnoj analizi tržišta (prema [2]) Na slici 2. prikazani su rezultati detaljnije analize zahtevanih poslova u IT oblasti, realizovane u okviru [2]. Slika prikazuje različite oblasti IT i broj ponuda poslova u odgovarajućoj oblasti: a) arhitektura i optimizacija IT sistema (3), b) memadžment, marketing i prodaja (4), c) Java razvoj aplikacija (19), d) testiranje softvera (7), e).net razvoj aplikacija (8), f) razvoj mobilnih aplikacija (3), g) PHP programiranje (13), h) druge oblasti (13), i) sistem administracija (11), j) dizajn i multimedija (7), k) SAP (2). Slika 2. Grafički prikaz zastupljenosti ponude poslova pojedinih oblasti u okviru IT [2] Na osnovu prethodno prikazanih podataka iz analize tržišta rada, vidimo da se preko 40% svih oglasa za posao odnosio na IT oblast, a u okviru IT oblasti, PHP programiranje je drugo po zastupljenosti. Iz navedenih razloga, PHP programiranje je uvršteno u nastavne sadržaje praktičnih časova (časova vežbi) u okviru predmeta Informacioni sistemi 2. 50

52 2. NASTAVA PHP PROGRAMIRANJA NA TEHNIČKOM FAKULTETU IZ ZRENJANINA 2.1 Primenjeni alati U okviru nastave PHP programiranja na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu korišćeni su slobodni ( free ) softverski alati XAMPP [3] i alat Notepad ++ [4]. XAMPP je zapravo paket alata, a u okviru nastave nastavnog predmeta Informacioni sistemi 2 korišćeni su njegovi alati: - Apache Web Server, koji omogućava izvršavanje PHP stranica, - MYSQL sistem za upravljanje bazom podataka, - PHP Myadmin alat za rukovanje MYSQL bazom podataka (kreiranje i ažuriranje podataka). XAMPP uključuje i dodatne alate koji nisu korišćeni u nastavi: Filezilla (omogućava razmenu fajlova putem FTP), Mercury(omogućava rad sa om) i Tomcat (Web server za izvršavanje Java-baziranih web aplikacija, npr. JSP). Na slici 3. prikazan je XAMPP kontrolna tabla sa startovanim servisima za Apache Web server i MYSQL podršku. Slika 3. Izgled kontrolne table XAMPP paketa alata, sa startovanim servisima Apache i MySQL Nakon izbora opcije Admin u okviru MySQL dela, startuje se vizualni alat PHP MyAdmin koji omogućava kreiranje i ažuriranje MySQL baze podataka (Slika 4). Slika 4. Vizualni alat PHP MyAdmin za kreiranje i ažuriranje baze podataka 51

53 Za potrebe realizacije PHP programskog koda korišćen je alat Notepad ++, koji se ističe pogodnošću grafičkog označavanja različitih sintaksnih kategorija (Slika 5). Slika 5. Alat Notepad ++ sa prikazom dela programskog koda primera aplikacije Turistička agencija 2.2. Odabrani primeri i elementi nastavnog sadržaja U okviru priprema za realizaciju nastave u oblasti PHP programiranja, realizovana je, koristeći ranije pomenute alate, PHP aplikacija za potrebe Predškolske ustanove Zrenjanin januara godine. Realizovani realan primer iz prakse (dostupan za korišćenje na [5]) je korišćen kao primer za realizaciju elemenata nastavnih sadržaja u oblasti PHP programiranja. Slika 6. prikazuje jedan od ekrana aplikacije koji se odnosi na prikaz tekstova i slika u oblasti opisa dešavanja u kojima učestvuju vrtići koji pripadaju Predškolskoj ustanovi Zrenjanin, a koji se prikazuju dinamički, čitanjem podataka iz baze podataka. 52

54 Slika 6. Prikaz dela Dešavanja zvaničnog web sajta Predškolske ustanove Zrenjanin ([5]) U okviru časova praktične nastave (časova vežbi) na nastavnom predmetu Informacioni sistemi 2 u toku letnjeg semestra školske 2014/15 godine jedan od primera koji je realizovan je primer turističke agencije. Ovaj primer omogućava prikaz vesti i ponude destinacija, odnosno mogućnošću da se ažurira ponuda destinacija putem pratećeg CMS (Content Management System), kojem se pristupa prijavljivanjem na sistem u okviru iste aplikacije. Slika 7. prikazuje izvršni oblik php aplikacije sa prikazom destinacija koji prikazuje podatke o destinaciji i karakteristikama iz baze podataka gde su podaci u tabelama u odnosu 1:M. Slika 7. Prikaz dela Destinacije sa prikazom podataka u PHP aplikaciji Turistička agencija 53

55 U realizaciji primera u okviru praktične nastave korišćeni su primeri programskog koda koji su primenjeni u primeru Predškolske ustanove: unos podataka, upload slika, prikaz pojedinačnih podataka, tabelarni prikaz podataka, filtriranje podataka, printer-friendly priprema i prikaz podataka. Sadržaji su prošireni dodatnim elementima za unos i prikaz podataka u 1:M odnosu podataka (kao na primeru na slici 7. gde je destinacija na strani 1 i karakteristike destinacije na strani M) Didaktičko metodičke osnove organizacije nastave Opšti cilj školovanja je da se mladi pripreme za život u društvu i rad. Priprema za rad podrazumeva standardizaciju znanja radi mogućnosti uključivanja u razne proizvodne i privredne sisteme. Razvijanje, ispoljavanje i podsticanje kreativnosti je poznat, priznat i poželjan cilj savremenih obrazovnih sistema i kao takav nalazi se i u našim školskim zakonima, propisima i preporukama o radu u školi. [9] Pred obrazovnu ustanovu mogu se postaviti svi društveno-sistemski ciljevi: politički, kulturni, socijalni, ekonomski, personalni. [10] Prema [10], socijalni ciljevi uključuju uspostavljanje društvenih veza između učenika i pripremu učenika za njihovu društvenu ulogu, ekonomski ciljevi uključuju učenje za oblike rada, usklađivanje sa zahtevima tržišta rada i privrede, kulturni ciljevi uključuju prenošenje kulturnih vrednosti, politički ciljevi se u demokratskom društvu odnose na izgradnju poštovanja razuma, nauke, ideja i osećanja, personalni ciljevi se odnose na ostvarivanje ličnosti kao složenog bića, međunarodni ciljevi uključuju usvajanje međunarodnih normi obrazovanja i celoživotnog obrazovanja. Osnovni obrazovni cilj praktične nastave nastavnog predmeta Iinformacioni sistemi 2 na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu je osposobljavanje studenata za praktičnu realizaciju softverskog rešenja koje se sastoji iz baze podataka i programa, a koji po svojim funkcijama predstavlja podršku realizaciji poslovnih procesa organizacionog sistema. Osnovni vaspitni cilj praktične nastave navedenog nastavnog predmeta je razvoj kreativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja kod studenata. Prema [6], s obzirom da je osnovni predmet izučavanja didaktike nastava kroz razne aspekte, u nastavku će u skladu sa klasifikacijama iz [6] biti opisani elementi didaktičke analize praktične nastave nastavnog predmeta Informacioni sistemi 2 na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, koja je realizovana u školskoj 2014/15 godini: Vrste nastave: a) redovna nastava u okviru časova vežbi, gde su prezentovani i uvežbavani osnovni elementi znanja i veština; b) fakultativni (izborni) oblici dodatne obuke kroz poseban projekat Profesionalno usavršavanje studenata u okviru unapređenja informacionog sistema fakulteta, u okviru koje su studenti, pored stručnog usavršavanja, mogli da realizuju svoje predispitne obaveze iz predmeta Stručna praksa i Informacioni sistemi 2 [7] realizovan u školskoj 2014/15 godini pod rukovodstvom Mr Ljubice Kazi. Dodatna obuka je realizovana u vannastavnim terminima gde su studenti koji su želeli da se prijave za učešće na projektu prisustvovali dodatnim časovima demonstracije i objašnjavanja elemenata PHP programiranja i realizovali svoja softverska rešenja uz mentorsku pomoć. U dodatnom radu studenti su realizovali složenija rešenja uz viši stepen poznavanja i veština, bliskiji potrebama realne prakse. Raspored nastavnih sadržaja a) sukcesivni raspored nastavnih sadržaja u okviru redovne nastave; b) koncentrični raspored nastavnih sadržaja u odnosu redovne nastave prema dodatnim obukama u okviru realizacije projekta i u odnosu sadržaja nastavnih predmeta koje su studenti pohađali na ranijim godinama studija (baze podataka, objektno programiranje). Oblici rada u domaćim i školskim zadacima: a) u okviru redovne nastave studenti najčešće realizuju praktične zadatke u tandemu (paru) zajedno koristeći jedan računar u računarskoj učionici. U okviru redovne nastave studenti nisu dobijali domaće zadatke, već su savladavanje gradiva koje je pretpostavljalo i uvežbavanje realizovali u okviru redovnih časova; b) u dopunskim fakultativnim terminima obuke primenjivao se kolektivni oblik rada, a u samostalnoj realizaciji zadataka su realizovali aktivnosti u individualnom obliku, tandemu ili grupnom radu. Tehnike rada u domaćim i školskim zadacima odnosile su se na rad sa pisanim dokumentima, tehničkom dokumentacijom, posmatranjima, manipulisanju i konstruisanju. Didaktički zahtevi za zadatke: U okviru osmišljavanja zadataka koji su predviđeni za svaki redovan termin vežbi ili zadataka za samostalni rad u okviru dodatnog rada posebno je fokus bio na vremenskoj odmerenosti obima zahteva i permanentnom vrednovanju. Permanentno vrednovanje je u okviru a) redovnih časova vežbi realizovano tako da u uvodnom delu svakog časa asistent objašnjava novo gradivo, a u drugom delu časa studenti realizuju zadatke 54

56 samostalno, uz kontrolu kvaliteta rezultata i obrazloženje grešaka i mogućnosti unapređenja rešenja na samom kraju časa; b) u okviru dodatnog rada, u svakom terminu konsultacija (minimum jednom nedeljno) studenti su dobijali povratnu informaciju o kvalitetu realizovanih rešenja i smernice za dalji rad na usavršavanju ili proširivanju funkcionalnih mogućnosti realizovanih rešenja. Tipovi nastavnih situacija: a) u okviru redovnih časova: interakcijski tip (u okviru objašanjavanja gradiva), a koakcijski ili autoakcijski u okviru rešavanja školskih zadataka; b) u okviru dodatnih aktivnosti dominirao je koakcijski tip u mentorskom radu između studenta i asistenta, odnosno koakcijski tip u rešavanju domaćih zadataka ako su studenti radili zadatke u timu ili autoakcijski, ako su rešavali zadatke samostalno. Morfološke varijante nastavnih situacija: a) direktne nastavne situacije na redovnim časovima; b) direktne i indirektne nastavne situacije u dodatnom radu. Indirektne situacije su realizovane primenom komunikacije om ili putem posebno realizovanog web sajta [8]. Didaktički principi: 1) Princip usmerenosti ka vaspitno-obrazovnom cilju a) na redovnim časovima realizovan je planiranjem i realizacijom planiranih aktivnosti, a na svakom času saopštavanjem cilja časa i usmeravanjem aktivnosti ka realizaciji cilja časa; b) u okviru dodatnog rada saopštavanjem cilja projekta na početku projekta i definisanjem obima i cilja realizacije svakog pojedinačnog softverskog projekta studenata. 2) Princip uzrasne, individualne i vaspitnoobrazovne odmerenosti a) u okviru redovnih časova, zbog ograničenog broja predviđenih časova i predznanja i interesovanja studenata, prilagođen je obim gradiva na časovima i testiranju znanja; b) u okviru dodatnog rada, obim rada je usklađen sa individualnim interesovanjima i mogućnostima studenta, uz nastojanje da se u što većoj meri postigne nivo kvaliteta realizovanih softverskih rešenja, a time i usvojenog znanja i veština, što bliskiji nivou profesionalnog rada i potreba realne prakse. 3) Princip svesne aktivnosti i komplente očiglednosti u redovnoj nastavi i dodatnoj obuci, studentima je na početku demonstriran primer iz realne prakse (web sajt Predškolske ustanove Zrenjanin), kako bi konkretnim primerom bili motivisani da realizuju svoja rešenja. 4) Princip postupnosti i sistematičnosti u okviru redovnih časova i dodatne obuke, razvoj softverskih rešenja pratio je uobičajenu metodologiju razvoja softvera ( waterfall i agilni pristup), gde se postepeno i sistematično realizuju pojedine faze i elementi, a onda postepeno usložnjavaju, dobijajući viši nivo kvaliteta i širi obuhvat softverskih funkcija. 5) Princip trajnosti znanja, umenja i navika a) u okviru redovnih časova, studenti su na svakom času trebali da rešavaju zadatke u skladu sa gradivom tog časa, a u posebnim terminima su predviđeni časovi dodatnog uvežbavanja realizacije većih celina zadataka, kako bi se znanje sistematizovalo i dodatno utvrdilo; b) u okviru dodatnih aktivnosti, studenti su u okviru realizacije svojih rešenja imali priliku da iste ili slične elemente implementacije realizuju više puta na različitim delovima programa, čime su mogli da učvrste svoje znanje i veštine. 6) Princip jedinstvenosti teorije i prakse studenti su u okviru redovnih časova predavanja slušali teorijske osnove realizacije praktičnih rešenja koje su se odnosile prvenstveno na arhitekture softvera, dizajn baze podataka itd. Navedena teorijska znanja mogli su da primena na konkretnim zadacima u okviru redovnih i dodatnih aktivnosti. 7) Princip ekonomičnosti i racionalnosti a) u kontekstu ekonomičnosti sredstava, koriste se slobodni ( free ) softverski alati za razvoj; b) u kontekstu ekonomičnosti vremena, aktivnosti su podeljene na redovnu nastavu (uži obuhvat gradiva u skladu sa vremenskim ograničenjem brojem predviđenih časova u semestru) i dodatne aktivnosti (širi i dublji obuhvat sadržaja zbog većih mogućnosti korišćenja dodatnog slobodnog vremena studenata i asistenta). Nastavne metode: o Verbalno-tekstualne metode primena skripti sa uputstvima za rad o Ilustrativno-demonstrativne metode ilustracijom gotovog primera iz prakse (web sajt Predškolske ustanove Zrenjanin) o Laboratorijsko eksperimentalne metode kolektivnim radom u računarskoj učionici na redovnim časovima ili časovima dodatne obuke, odnosno samostalnim ili koakcijskim radom u samostalnom radu na računarima u izradi domaćih zadataka u dodatnim aktivnostima. 55

57 Nastavna sredstva: verbalna (usmena objašnjenja), tekstualna (skripte sa uputstvima), vizualna (modeli, izgledi ekrana gotovih rešenja), elektronsko-automatska (računari i softverski alati). Didaktički sistemi: a) u okviru redovnih časova vežbi egzemplarna nastava (prikaz primera) u uvodnom delu svakog časa i heuristička nastava (u drugom delu uvodnog dela časa diskusijom o varijantama rešenja); b) u okviru dodatnih aktivnosti mentorska nastava (rad asistenta sa pojedincem ili grupom koja realizuje konkretno softversko rešenje) i heuristička nastava (disusija o različitim pristupima i mogućim rešenjima). Tipovi nastavnih časova: a) u okviru redovne nastave: introduktivno/informativni (na početku semestra daje uvod za ceo predmet), instruktivni/eksplikativni/demonstrativni (uvodni deo svakog časa sa objašnjenjima novog gradiva uz ilustraciju gotovim rešenjima), reproduktivni/kreativni/aplikativni (drugi deo svakog časa sa izradom zadataka), korektivni/verifikativni (časovi uvežbavanja pred testiranje znanja), verifikativni (časovi testiranja znanja) ;. b) u okviru dodatnih aktivnosti: na uvodnom terminu na početku projekta (introduktivno-informativne aktivnosti), na dodatnim časovima obuke (instruktivni/eksplikativni/demonstrativni), u okviru samostalnog rada studenata (reproduktivni/kreativni/aplikativni), u okviru konsultacija radi verifikacije rezultata i zadavanja novih zadataka (korektivni/verifikativni). Provera znanja i sposobnosti: a) u okviru redovnog rada na časovima (beleže se poeni za realizaciju zadataka i dodatnu aktivnost i kreativnost) i provera znanja (uz bonus poene za kreativnost) na kolokvijumima (testiranje samostalnim rešavanjem zadataka na računaru od strane svakog studenta posebno) ; b) u okviru dodatnog rada realizacijom softverskog rešenja Sumarni prikaz nastavnih rezultata S obzirom na definisane osnovne obrazovne i vaspitne ciljeve nastave u okviru nastavnog predmeta Informacioni sistemi 2 na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, potrebno je prikazati i analizirati rezultate realizovane nastave. Iako se suštinski rezultati manifestuju u okviru rada u privrednom okruženju, ipak se u izvesnom smislu može utvrditi stepen realizacije ciljeva analizom rezultata aktivnosti sa nastavnih časova vežbi, testiranja znanja i praktičnih sposobnosti studenata. Kao uzorak ovog istraživanja može se koristiti evidencija rada studenata na vežbama i rezultata testiranja znanja na kolokvijumima (dostupna na [11]), kao i evidencija rezultata projekta kojim su realizovane dodatne aktivnosti (dostupna na [7]). I) Analizom materijala koji se odnosi na nastavne časove dobijamo sledeće rezultate: 1. Ukupan broj studenata koji je pohadjao vežbe: 28, prisustvo na časovima >50% = 42,86% studenata 2. Postignuće osnovnog obrazovnog cilja (kreiranje baze podataka i programa): a) Sa časova vežbi (realizacija zadataka) max broj zadataka 19, urađeno >50% zadataka=39.29% studenata b) Sa kolokvijuma (realizacija zadataka) max poena 60, urađeno >50% zadataka= 35.71% studenata 3. Postignuće osnovnog vaspitnog cilja (kreativnost, analitički i kritički stav): a) Sa časova vežbi (poeni za dodatnu aktivnost, kreativnost i učešće u diskusijama) aktivnih studenata 6, izuzetno aktivnih studenata 8, ukupno aktivnih studenata = 14, što je 50% b) Sa kolokvijuma (bonus poeni za kreativna rešenja) 11 studenata, što je 39.29%. Ako bismo želeli da izrazimo ukupne nastavne rezultate za modalitet redovne nastave PHP programiranja u školskoj 2014/15 godini, mogli bismo izračunati prosečnu uspešnost nastave kao prosek prethodno iskazanih vrednosti za pohađanje nastave studenata, rezultate rada na času u realizaciji zadataka, rezultata kolokvijuma, dodatnu aktivnost sa časova i iskazanu kreativnost sa kolokvijuma. Ta prosečna vrednost je 41.43%. II) Analizom materijala koji se odnosi na dodatne aktivnosti u okviru projekta dobijamo sledeće rezultate: 1. Broj prijavljenih učesnika projekta: 26 (23 sa osnovnih studija, 3 sa master studija), Broj učesnika sa osnovnih studija koji je realizovao svoje softverske projekte i predispitne obaveze iz predmeta Informacioni sistemi 2: 14= 60,87% 56

58 2. Ukupan broj objavljenih radova na AIIT2015 konferenciji: 3, ukupno završnih (diplomskih) radova: 11 Ako bismo želeli da izrazimo ukupne nastavne rezultate za modalitet dodatne nastave PHP programiranja u školskoj 2014/15 godini, mogli bismo koristiti uspešnost realizacije softverskih projekata 60.87% kao pokazatelj, s obzirom da je objavljivanje radova na konferenciji i izrada završnih radova van okvira nastavnog predmeta Informacioni sistemi 2. Konačno, možemo grafički prikazati uporedni prikaz uspešnosti redovne (41.43%) i dodatne nastave (60.87%) nastavnog predmeta Informacioni sistemi 2. Slika 8. Prikazuje grafikon uporednog prikaza sumarnih rezultata vrednovanja i upoređivanja uspešnosti redovne i dodatne nastave PHP programiranja na nastavnom predmetu Informacioni sistemi 2 na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu. Slika 8. Grafički uporedni prikaz rezultata vrednovanja 2 modaliteta nastave PHP programiranja na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu 3. ZAKLJUČAK Usklađivanje nastavnih sadržaja sa potrebama tržišta rada i privrede savremeni je trend u okviru univerzitetske nastavne prakse. U ovom radu opisani su rezultati analize tržišta rada kao motivacija za uključivanje nastave PHP programiranja u okviru nastave nastavnog predmeta Informacioni sistemi 2 na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjaninu. Prikaz korišćenih slobodnih alata XAMPP i Notepad++, realizovanih primera u okviru metodičkih pristupa i metoda dat je u drugom delu rada. Konačno, efekti nastave prikazani su sumarnom statistikom rezultata iz nastavne evidencije nastavnih časova, rezultata kolokvijuma i rezultata projekta, putem kojeg su se realizovale predispitne obaveze studenata i profesionalno usavršavanje. Na osnovu prikazanih rezultata može se zaključiti da je veći uspeh studenata u okviru realizacije dodatnih aktivnosti u okviru projekta u odnosu na uspeh studenata u okviru redovne nastave. Na ovaj način se može zaključiti da su studenti koristeći istu tehnologiju (PHP/MySQL) i iste alate (XAMPP/Notepad++) iskazali potrebu i veći interes za kreativnim i samostalnim radom na rešavanju potreba u okviru kreiranja softverskih rešenja podrške realnim poslovnim procesima. 57

59 6. Reference: [1] Zoran Avramović: Društvo i škola: Problem izbora znanja, Zbornik radova Znanje i postignuće, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 2004, pp [2] Ljubica Kazi, Biljana Radulović, Miodrag Ivković, Madhusudan Bhatt, Ofelia Stanciu: IT jobs market in Serbia a preliminary analysis, Zbornik radova međunarodne konferencije Applied Internet and Information Technologies 2013, Zrenjanin, pp [3] XAMPP - [4] Notepad [5] Zvaničan web sajt Predškolske ustanove Zrenjanin (autori: Mr Ljubica Kazi, Dr Zoltan Kazi), www. predskolskazr.edu.rs [6] Tihomir Prodanović. Radisav Ničković: Didaktika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, [7] Web sajt internog projekta Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin Zrenjanin: Profesionalno usavršavanje studenata u okviru unapređenja informacionog sistema fakulteta, [8] Web sajt za omogućavanje realizacije softverskih projekata u distribuiranom okruženju, [9] Slavica Maksić: Kreativnost kao cilj vaspitno-obrazovnog rada, Zbornik radova Saznavanje i nastava, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 1995, pp [10] Zoran Avramović: Država i obrazovanje: kritička evaluacija koncepcija obrazovanja u Srbiji, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, [11] Rezultati rada studenata na vežbama iz nastavnog predmeta Informacioni sistemi 2 na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin, Zrenjanin u školskoj 2014/15 godini, 58

60 Upoznajmo svet matematike uz slobodan softver Tatjana Stanković 1, Jasna Bošković 1, Olga Jakšić 2 1 Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Pančevo. 2 Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju,univerzitet u Beogradu, Beograd. Apstrakt - Sa cilјem da se slobodan softver primeni u nastavi matematike na najbolјi način, analizirana su iskustva učenika prilikom izrade domaćeg zadatka iz geometrije. Za sve aktivnosti koje prate nastavni proces u elektronskom domenu učenici su koristili Moodle platformu Matematičkog fakulteta u Beogradu, a sam domaći zadatak su rešavali korišćenjem tri različita softverska paketa: GeoGebra, Dr.Geo i CaRMetal. Izabrani delovi analize, izloženi u ovome radu, mogu biti od interesa široj zajednici prilikom određivanja prioriteta u dalјem razvoju. Klјučne reči: slobodan softver, GeoGebra, Dr.Geo, CaRMetal, Moodle Abstract - In order to optimally apply free software in mathematics education, we analyzed the experience of students when rendering their geometry homeworks. For all activities that follow the education process in the electronical domain the students utilized the Moodle platform provided by the Mathematical Faculty, University of Belgrade, and the homework itself was solved utilizing three different software packages: GeoGebra, Dr.Geo and CarMetal. The selected parts of the analysis, presented in this work, can be of interest for the wider community when defining priorities of the future development. Keywords: free software, GeoGebra, Dr.Geo, CaRMetal, Moodle I Uvod Tehnološki razvoj se odvija brže nego što se menjaju navike i potrebe pojedinaca tako da prisutnost naučnih dostignuća u svakodnevnom životu zapravo može biti veća nego što trenutno jeste. Pri tome, otvorenost prema ulasku u svet nauke veoma znači i onima čija profesija nije ili neće biti formalno vezana za naučne institucije. Od svih sposobnosti vezanih za primenu novih tehnologija, fleksibilnost i verziranost u korišćenju softverskih alata su kod savremenog čoveka istovremeno i neophodnost i zabava i kao takve predstavlјaju odlično sredstvo za upoznavanje sa mnogim naučnim disciplinama. Za veliki broj naučnih disciplina, dobra upućenost i nivo ekspertize koji je moguće postići suštinski zavise od dobre matematičke osnove koja se uglavnom stiče kroz osnovnu i srednju školu. Opravdanost korišćenja informacionih tehnologija u nastavi, a posebno upotreba slobodnog softvera nije dilema [1] iako su poznate prednosti i nedostaci. Početnici često ne iskoriste pun potencijal slobodnog softvera, ponekad zato što im dostupnost i otvorenost koda zapravo i nije potrebna a ponekad zbog nedovolјno znanja, softver otovrenog koda nije uvek kompatibilan sa softverom koji već postoji instaliran. Zatim, razvoj softvera otvorenog koda nije siguran, zavisi od zainteresovanosti i vremena saradnika, a uveliko i od stabilnosti izvora finansiranja, zato komercijalan softver otvorenog koda lakše opstaje [2]. U [3] je objašnjena kopileft licenca kao i razlika prava intelektualne svojine između softvera otvorenog koda i otvorenog sadržaja. 59

61 Mnogi internet kursevi otvorenog tipa sa slobodnim (masovinim) učešćem (MOOS massive open online course) imaju otvoren sadržaj, što je značajno za obrazovanje ali nemaju otvoren kod softvera kojim su realizovani. U [1] je dat opsežan pregled platformi za učenje, sistemskih alatki otvorenog koda kao što su mudl, bodington, claroline, dokeos,.lrn, Atutor, OLAT, Sakai Rejli ih je u [2] nazvao sistemima za upravlјanje sadržajem (CMS content managment systems), SMЅ sistemima otvorenog koda i dao iskustva sa sledeća 3: Drupal, Plone, and Sakai. Primena slobodnog softvera u nastavi je dragocena na prvom mestu zbog razvijanja svesti o pravima, informatičkoj slobodi i informatičkoj bezbednosti. Naime, iako sa jedne strane pri ulasku u svet nauke elektronskim putem nema opasnosti od fizičkih povreda koje su moguće u realnom svetu, virtuelni svet i put do njega nisu sasvim bezopasni. Bez dovolјno znanja i svesti o potencijalnim problemima deca ulaze u ovaj svet često i bez nadzora roditelјa. Uloga škole je tu dragocena. U situaciji kada je obrazovanje van škole dostupno, ali ne uvek i sistematizovano, vaspitna uloga škole dolazi do izražaja. Upotreba slobodnog softvera u okviru redovne nastave i pogodan izbor nastavnih metoda omogućavaju usvajanje i formiranje životnih navika i stavova kod učenika, razvijanje obzirnosti prema tuđem radu. Detalјno poznavanje korišćenih alata i sredstava uporedo sa sadržajima koje smo tim alatima upoznali podstiče učenike da sveobuhvatno i temelјito pristupe radu koji može da preraste u dugoročnu posvećenost uz zadovolјstvo. Slobodan softver eliminiše ekonomske razlike među učenicima, ali i više od toga. On pruža slobodu svakom pojedincu da softver prilagodi sebi (što u širem kontekstu doprinosi razvijanju samosvesti i poznavanja sopstvenih potreba). Slobodan softver, čijem razvoju svaki pojedinac doprinosi u skladu sa svojim mogućnostima, predstavlјa uspeh kolektivnog doprinosa. On je primer da grupni rad nije samo deo nastavnog procesa i da grupa ne mora biti kontrolisana. Svest o softveru kao proizvodu zajednice podseća nas da smo deo realnog sveta, a da je virtuelni, sa svim svojim čarima, proizvod. Izbor konkretnog (slobodnog) softvera (u ulozi nastavnog sredstva) kojim će se obraditi neka nastavna jedinica svaki nastavnik vrši sam, na osnovu ličnih sposobnosti i trenutnih mogućnosti škole, ali dobar izbor veoma zavisi i od učenika. U ovom radu su, sa cilјem da se slobodan softver primeni u nastavi matematike na najbolјi način, analizirana iskustva učenika prilikom izrade domaćeg zadatka iz geometrije. Za sve aktivnosti koje prate nastavni proces u elektronskom domenu učenici su koristili Moodle platformu Matematičkog fakulteta u Beogradu a sam domaći zadatak su rešavali korišćenjem tri različita softverska paketa: GeoGebra, Dr.Geo i CaRMetal. 60

62 II GeoGebra, Dr.Geo i CaRMetal u nastavi matematike U radu i anketiranju učestvovalo je 22 učenika trećeg razreda ETŠ Nikola Tesla iz Pančeva (smer elektrotehničar informacionih telekomunikacija-ogled). Zahtev koji je postavlјen učenicima (u formi domaćeg zadatka) bio je da instaliraju programske pakete GeoGebra, Dr.Geo, CaRMetal i da u svakom od njih konstruišu proizvolјan trougao ABC, njegove značajne tačke (centar upisanog i opisanog kruga, ortocentar i težište tog trougla) kao i njegovu osnosimetričnu sliku u odnosu na proizvolјnu pravu. Cilј ovog zadataka je bio da se kroz samostalan rad u različitim okruženjima učenici prisete konstrukcija značajnih tačaka i pripreme za narednu oblast koju će obrađivati na časovima matematike. Zadatak je zadat preko platforme Moodle Matematičkog fakulteta u Beogradu. U okviru ove platforme su učenici postavlјali svoja rešenja i dobijali povratne informacije, i komunicirali van nastavnih časova. Cilј nam je bio da učenike upoznamo sa načinom rada ove platforme koja ima sve veću primenu na fakultetima širom Republike Srbije. Ujedno je to i dobar način da privučemo učenike da istražuju i ostale mogućnosti koje ova platforma pruža, da se informišu o samom fakultetu, ali i da se prilagode tom online okruženju koje ih u budućnosti čeka. Zanimalo nas je iskustvo učenika u vezi sa instalacijom programa. Nijedan učenik nije imao problem prilikom pronalaženja prave verzije GeoGebre, ali su zato 2 učenika izjavila da su imala problem pri pronalaženju Dr.Geo, isti broj učenika je imao problem pri pronalaženju prave verzije CaRMetala. Problemi su bili vezani za sam dizajn sajta ili za preuzimanje programa. Pitali smo učenike da li su imali problema prilikom pokretanja aplikacije. Niko nije imao problema sa GeoGebrom. 3 učenika nisu uspeli da instaliraju Dr.Geo, a 2 učenika CarMetal. Svi učenici su napisali da za sve programe prilikom instalacije nije bilo potrebe za dodatnim komponentama. To nas navodi na zaklјučak da programi Dr.Geo i CarMetal najverovatnije nisu kompatibilni sa svim vrstama i verzijama operativnih sistema ali da nemaju izgrađen sistem poruka korisnicima o mogućnostima rešavanja problema instalacije programa. Hteli smo da saznamo kakvo je iskustvo učenika u vezi sa nestabilnostima sistema. Samo jedan učenik je naveo da mu se u toku rada u Dr.Geo desio gubitak struje posle kog nije mogao da pronađe rad. Da bismo saznali da li naši učenici znaju da pronađu rad ukoliko se desi pad sistema pitali smo ih da nam navedu šta bi u tom slučaju preduzeli. Čak 12 učenika je odgovorilo da ne zna gde da potraži rad. Jedan učenik je napisao da bi potražio dokument u korpi za otpatke, 2 učenika bi iskoristila pomoć Search opcije, 3 učenika bi potražila među nedavno korišćenim dokumentima, a 4 učenika na mestu gde su prethodhodno sačuvali dokument (od tih četvoro se jedan učenik setio da je moguće da se tako nešto desi iako prethodno nije imenovan dokument i napisao je da smatra da tada do dokumenta ne bi bilo moguće doći zato što ne veruje da u ovim programima postoji AutoSave opcija). Na pitanje da li bi umeli da objasne pojam slobodnog softvera 12 učenika je odgovorilo potvrdno, 10 je odgovorilo možda, a nijedan nije odgovorio da ne bi umeo. 61

63 Slika 1. Razlikovanje slobodnog i besplatnog softvera kod učenika U okviru sprovedene ankete 18 učenika se izjasnilo da je već bilo upoznato sa radom u softverskom alatom GeoGebra, a 3 učenika da nije bilo upoznato sa radom ni u jednom programu (1 odgovor je nevažeći). 9 učenika se izjasnilo da je koristilo uputstva koja GeoGebra ima na zvaničnom sajtu kao i/ili druge vrste pomoći za rad (uputstva koja nudi youtube), 2 učenika za Dr.Geo (youtube) i 2 učenika za CaRMetal (youtube, prijatelјi). Rešavanje zadatka u programu GeoGebra je lako za 19 učenika, u programu Dr.Geo za 9 učenika i u programu CaRMetal za 15 učenika (Slika 2). Slika 2. Rezultati ankete o korišćenju programa GeoGebra, Dr.Geo i CaRMetal Prilikom rešavanja zadatka 6 učenika je naišlo na problem prilikom korišćenja programa (GeoGebra: nerazumevanje hijerarhije i međusobne povezanosti objekata, pomeranje radne površine i nekontrolisano zumiranje; Dr.Geo: nelagodnost, otežano snalaženje u okruženju, nedostatak prečica i bržih podešavanja, otežano otvaranje fajlova, otežano instaliranje programa, poteškoće prilikom čuvanja dokumenata; učenici nisu naveli da su naišli na problem prilikom korišćenja CaRMetal-a). 7 učenika je uočilo da se neki od ovih programa može primeniti u drugim oblastima matematike, a ne samo u geometriji. 62

64 Kroz odgovor na pitanje koji bi prvi odnosno poslednji program preporučili prijatelјu/prijatelјici, učenici su rangirali spomenute programe. Na prvom mestu nalazi se GeoGebra (22 učenika), na drugom mestu CaRMetal (14 učenika), a na trećem Dr.Geo (8 učenika). Osobine koje su uticale na ovakvao rangiranje softvera su intuitivnost interfejsa, jednostavnost prilikom unosa podataka, fleksibilno i intuitivno manipilisanje objektima, jednostavna instalacija programa, mogućnost korišćenja programa na maternjem jeziku,... i one se parcilajno poklapaju sa odlikama dobrih matematičkih softvera namenjenih učenju i nastavi matematike [4]. 4 učenika se u potpunosti slaže, a 11 učenika se uglavnom slaže sa stavom da je potrebno koristiti matematičke programe u nastavi matematike, 1 učenik se u potpunosti ne slaže sa ovim stavom, a ostali su se izjasnili da ne znaju. Kao prednosti upotrebe matematičkih programa u nastavi matematike navode: dinamičnost softvera pruža mogućnost praćenja promena, bolјe razumevanje nastavnog sadržaja, zanimlјiviji nastavni čas, povećanje motivacije učenika, lakša i jednostavnija konstrukcija, ušteda na vremenu prilikom konstrukcije i zapisa, a kao nedostatke navode: loše snalaženje učenika, nedostatak prevoda programa na maternji jezik, ograničenost uskostručnih sofvtera namenjenih radu u nekoj određenoj oblasti matematike, loše snalaženje učenika prilikom rada na računaru, zdravstvene probleme (loš uticaj računara na vid), mogućnost prepisivanja, tehničke probleme koji mogu ometati nastavni proces 63

65 III Zaklјučak U nastavi matematike izbor (slobodnog) softvera (u ulozi nastavnog sredstva) utiče na kvalitet rada. Kao i prilikom rada bez računara najbolјi rezultati se postižu kada je način rada u skladu sa mogućnostima i sposobnostima učenika. Na nivou srednje škole učenici imaju dovolјno informatičke pismenosti i zrelosti da je uvođenje u svet matematike korišćenjem slobodnog softvera moguće; kao i obrnuto - upoznavanje sa slobodnim softverom radi rešavanja nekog matematičkog problema. Međutim, na nastavniku je da pri tome očuva osnovne pedagoške principe (princip postupnosti, od lakog ka teškom, od poznatog ka nepoznatom). Učenik ne može pisati kod za nešto što ni na papiru ne ume da izvede i suprotno, ako u potpunosti ne razume softver, on ne može prići obrazovnim materijalima kako treba. Ovde je GeoGebra primer izbora koji najviše odgovara i nastavniku i učeniku. Motivi su različiti, ali je osnov izbora u suštini isti. GeoGebra je razvijenija kao softver, u poređenju sa programima Dr.Geo i CaRMetal. Nije namenjena samo geometriji, kada jednom upozna učenike sa njom nastavnik može da obradi veći deo gradiva jer ona pokriva veći broj oblasti. Zatim, ona ima podršku za srpski jezik. To je učenicima veoma važno, a nastavniku možda i promakne to kao kriterijum prilikom biranja softvera za realizaciju časa zbog sveprisutnosti engleskog jezika u muzici koju učenici slušaju i masovnim medijima koje prate. Matematički pojmovi i termini koji se koriste u grafičko korisničkim interfejsima nisu nešto što je njima blisko. Pozicija koju će softver zauzeti na tržištu zavisi od njegovih mogućnosti. Slobodan softver nosi veliki stepen korisničke slobode, ali odgovornosti. Zahvalnica Deo nastavnog procesa koji se odvijao van učionice je realizovan na Mudl platformi Matematičkog fakulteta u Beogradu zahvalјujući prof dr. Miroslavu Mariću. 64

66 Reference: [1] Lakhan, S. E., & Jhunjhunwala, K. (2008). Open source software in education, EDUCAUSE Quarterly, 31(2), [2] Carmichael, Patrick & Honour, Leslie. (2002) Open Source as Appropriate Technolog for Global Education International Journal of Educational Development, 22 (1), [3] Reilly, Colleen A. & Joseph John Williams. (2006) The Price of Free Software: Labor, Ethics and Context in Distance Education Computers and Composition, 23 (1), [4] Diković, Lj. (2009). Matematički softverski alati tipa FOSS, Nastava matematike, LIV,1, Društvo matematičara Srbije, Beograd. 65

67 Mogući doprinos LaTeX-a u obrazovnom procesu Branislava Šandrih, Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, branislavas@matf.bg.ac.rs Apstrakt - Prilikom pripreme tekstualnih sadržaja mogu se koristiti dva različita tipa procesora teksta: interaktivno-grafički i procesivni. Prvi tip procesora teksta podrazumeva da autor prilikom samog pisanja teksta ujedno i oblikuje sadržaj, dok drugi tip pruža autoru mogućnost da se prevashodno usredsredi na sadržaj teksta, a da njegovo predstavljanje prepusti za to specijalizovanim programima. Procesivni sistemi su slobodni, besplatni i ne zavise od platforme na kojoj se koriste, uz to ne pružajući ništa manji dijapazon mogućnosti u odnosu na interaktivne. Ipak, upotreba procesivnih sistema iziskuje sistematičan način razmišljanja, ali i programersku logiku u nekoj meri. U radu su navedene osnovne karakteristike TeX jezika za oblikovanje teksta, a zatim i neki primeri dokumenata napisani uz pomoć njegove biblioteke, LaTeX. Pored praktičnih instrukcija za instalaciju, date su i subjektivne sugestije autora o tome zašto treba koristiti LaTeX i u obrazovnom procesu. Ključne reči: LaTeX, slobodni softver, procesori teksta, podučavanje programiranja Abstract - During text document preparation, two types of text processors can be used: interactive-graphic or typesetting processors. With interactive-graphic text processors, one has to take care about formatting of the content. Typesetting systems provide the author the ability to focus primarily on the content, and formatting is left for specialized software to take care of. Typesetting systems are free, costless and also platform independent. Despite that, they do not offer any less range of possibilities comparing to interactive systems. However, typesetting systems usage require a systematic way of thinking, and also some amount of programming logic. In this paper some basic characteristics of typesetting language TeX are given, followed by simple examples of documents written in it s package named LaTeX. After some practical installation instructions, paper states some of the author s subjective suggestions on why choosing LaTeX in the learning process. Key words: LaTeX, free software, text processors, teaching programming Uvod Procesori teksta su programski alati koji omogućavaju pisanje, promenu, oblikovanje, čuvanje i štampanje tekstualnih dokumenata. Postoje dva različita pristupa obradi teksta. Prvi pristup podrazumeva da autor, osim o sadržaju, brine i o grafičkom oblikovanju teksta. Ovakvi sistemi nazivaju se interaktivno-grafičkim. Drugi pristup rasterećuje autora brige o grafičkom slaganju, te mu pruža mogućnost da se potpuno usredsredi na sam sadržaj. Takvi sistemi nazivaju se procesivnim. Kod interaktivno-grafičkih sistema, autor tokom samog kucanja vidi izgled svog teksta. Po ovom principu funkcioniše većina komercijalnih procesora teksta (Microsoft Word, WordPerfect, WordStar itd), ali i neki slobodnog tipa (LibreOffice, AbiWord itd). Oni istovremeno sadrže tekstualne editore i formatere teksta. Tekstualni editori omogućavaju unošenje i pamćenje teksta, dok formateri služe za oblikovanje. Izgled koji tekst ima na ekranu odgovara onome što će biti kranji rezultat, zbog čega se ovi sistemi često nazivaju i WYSIWYG (what-you-see-is-what-you-get, ono što vidiš, to i dobijaš). Ipak, često se za ovakve sisteme navodi da su WYSIAYG (what-you-see-is-all-you ve-got) pri čemu se nagoveštava na to da je kod ove vrste procesora teksta naglasak samo na izgledu tj. grafičkoj strukturi teksta. Pritom se stilizovanje uglavnom odnosi samo na lokalni izgled dokumenta, ali ne i tako da celina bude vizuelno dosledna. Nešto stariji, procesivni sistemi, ne pripadaju klasi WYSIWYG sistema. Kod ovih sistema su faze unosa i opisa teksta strogo razdvojene od faze u kojoj se vrši grafičko slaganje teksta i vizuelizacija. Sam unos teksta može se realizovati proizvoljnim tekstualnim editorom, dok se vizuelizacija realizuje posebnim programima. Programi za vizuelizaciju omogućavaju grafičku uniformnost na nivou celog dokumenta. 66

68 Izbor između procesivnog i interaktivno-grafičkog pristupa najviše zavisi od vrste dokumenta koji se priprema, kao i od njegove dužine i složenosti. Ukoliko se radi o kraćim tekstovima jednostavne strukture, isti efekat u manjem vremenskom roku postiže se upotrebom interaktivnih sistema. Ipak, ako je dokument naučno-tehničkog karaktera i sadrži matematičke formule ili programerski kôd, bolje rezultate daju procesivni sistemi. Kod ovih sistema se izgled programskog koda ili formule generiše iz njihovih opisa. Slično je i sa tekstovima koji sadrže mnoštvo referenci i međusobnih ukazivanja [1]. Razlike između ova dva pristupa vremenem su postale sve manje naglašene. U interaktivno-grafičkim procesorima postoje tzv. klase koje se mogu predefinisati a zatim koristiti na različite segmente sadržaja. Slično, kod procesivnih sistema razvijaju se sve bogatija razvojna okruženja, gde se paralelno sa unošenjem može pregledati trenutni izgled dokumenta. Izvesno je da procesivni sistemi zahtevaju nešto više ulaganja vremena i truda za podešavanje i savladavanje, ali se taj zaostatak vrlo brzo nadoknadi kasnijim sistematičnim i prilagodljivijim pristupom pripremi dokumenata. TeX I LaTeX Krajem sedamdesetih godina XX veka, Donald Knuth, profesor Univerziteta u Stenfordu kreirao je programski paket za obradu teksta na računaru. Cilj autora bio je da napravi sistem za obradu teksta namenjen pisanju lepih knjiga pogotovo knjiga koje sadrže puno matematike. Zbog toga naziv TeX potiče od grčke reči τεχνικος umetnost, veština. Ideja koja stoji iza TeX-a je da pruži visok kvalitet u smislu izgleda teksta sa jedne strane, ali jednostavnost i prirodnost s druge. Jedna od najpreciznijih i najobimnijih dokumentacija u vezi sa TeX sistemom je knjiga The TEXbook [4] koju je napisao sam autor. TeX pripada klasi procesivnih sistema i predstavlja nezamenljiv alat pri pisanju matematičke, računarske i tehničke literature. Mnogi naučni časopisi zahtevaju pripremu teksta upotrebom TeX-a, smatrajući da je on lingua franca za pripremu naučnih radova za štampu. Velika prednost TeX-a je i njegova prenosivost, odnosno nezavisnost od platforme. Time se garantuje da, ukoliko se TeX dokument obradi, vizualizuje odnosno ponovo koristi na nekom drugom sistemu, njegov izgled ostaje nepremenjen. TeX je, suštinski, programski jezik za struktuiranje i grafičko opisivanje teksta. On dopušta proširivanje i prilagođavanje sopstvenim potrebama, odnosno omogućava da se korišćenjem osnovnog skupa komandi formiraju nove komande, tzv. makroi. Vremenom je napisano mnoštvo biblioteka takvih makroa koji su ponovo upotrebljivi, a jedna od najpoznatijih je LaTeX. Autor je Lesli Lamport, a detaljno se o LaTeX-u može pročitati u knjizi LaTeX: A Document Preparation System [2]. Razlika između TeX-a i LaTeX-a ogleda se u sledećem: Prilikom upotrebe TeX-a, autor ima obavezu da u potpunosti opiše izgled svog dokumenta, dok makroi LaTeX-a omogućavaju da odabirom klase (article, document, book, a4paper) ovakva podešavanja budu automatska. Ujedno je moguće i ta formatiranja naknadno predefinisati. Osnovna struktura dokumenta \documentclass{article} \title{primer LaTeX dokumenta} \author{branislava} \date{januar 2016.} \begin{document} \maketitle Pozdrav Sremskim Karlovcima! \end{document} Figura 1: Primer LaTeX dokumenta 67

69 Svaki LaTeX dokument sastoji se iz dva dela: preambule i samog teksta dokumenta. Preambulom se definiše izgled teksta. Za definisanje izgleda koriste se određene naredbe. Skoro sve komande počinju znakom \, iza kojeg sledi niz slova. Osnovne klase u LaTeX-u su: article (koriste se za kraće tekstove, članke, naučne radove i slično) report (koriste se za duže tekstove koji sadrže poglavlja) book (koriste se prilikom pisanja knjiga) Postoje još i klase letter, slides, prosper itd. Odeljak za oblikovanje teksta dokumenta obavezno počinje naredbom \ begin{document}, a završava se naredbom \end{document}. Sadržaj se može deliti na manje celine: \part, \chapter, \ section, \subsection, \subsubsection, \paragraph, \subparagraph. Osim \part, svi delovi su hijerarhijski organizovani. Sadržaj dokumenta se automatski generiše navođenjem komande \tableofcontents. Literatura se u LaTeX-u generiše okruženjem thebibliography. Spisak literature počinje komandom \begin{thebibliography}, a završava komandom \ end{thebibliography}. Svakoj pojedinčnoj jedinici koja se unosi u taj spisak prethodi komanda \bibitem[oznaka] {ključ}. Obavezni argument ključ komande \bibitem se ne pojavljuje u spisku literature, a služi za citiranje u tekstu. Ako se u tekst unese komanda \cite{ključ}, onda će se na tom mestu u tekstu pojaviti, unutar uglastih zagrada, redni broj ili oznaka one jedinice čiji je ključ naveden kao argument komande \cite. Pored standardnih klasa, mogu se koristiti i dodatni paketi klasa i za njih postoji komanda \usepackage[opcija]{paket}. LaTeX u nauci Kako je već pomenuto, motiv LaTeX-a je da olakša rad sa matematičkim formulama. Zaista, dovoljno je samo navesti dva dolar simbola ($) i između njih otkucati matematičku formulu. U interaktivnim okruženjima potrebno je koristiti čitavu paletu matematičkih izraza, tako da se prvo odabere kategorija izraza (operator, relacija, funkcija, simbol itd), zatim u toj kategoriji odabere željeni izraz, a tek na kraju da se polja izraza popune vrednostima. Ukoliko je naknadno potrebno promeniti izraz (na primer, umesto beskonačne sume treba da stoji konačna), potrebno je ceo činilac napisati ispočetka. U Tabeli 1 navedeni su neki primeri LaTeX izraza i rezultujućih matematičkih formula. Za rad sa programskim kodom, LaTeX pruža veoma udoban interfejs. Dovoljno je uključiti paket listings, a zatim uključiti datoteku sa kodom u sam dokument, odnosno navesti kôd između \begin{lstlisting} i \end{lstlisting}. Moguće je direktivom \lstset{language=c} odabrati predefinisano formatiranje za neke od paketom podržanih programskih jezika, tako da se ključne reči i ostali elementi tog programskog prepoznaju i automatski dosledno oboje. Moguće je i definisati novi programski jezik, ali i predefinisati odnosno prilagoditi postojeće sopstvenim potrebama. Ovo se postiže podešavanjem opcija unutar \lstset direktive. Neke od mogućih opcija su: backgroundcolor, commentstyle, keywordstyle, identifierstyle, stringstyle itd. 68

70 Alati za rad sa LaTeX-om Postoji veliki skup programa koji omogućavaju rad sa LaTeX-om. Pod Unix operativnim sistemima, instaliranje i upotreba su prilično pojednostavljeni. Na primer, pod Ubuntu GNU/Linux distribucijom, dovoljno je zadati naredbu: sudo apt-get install texlive-full i sve je spremno za rad. LaTeX može generisati tekstualne dokumente dveju različitih ekstenzija:.pdf i.dvi. Oba formata su neizmenljiva. Nakon pripreme dokumenta u nekom tekstualnom editoru, na primer Gedit, potrebno je zadati naredbu latex naziv_datoteke.tex kako bi bio proizveden.dvi dokument, odnosno pdflatex test.tex za izvoz.pdf dokumenta. Umesto rada u običnom tekst editoru, može se instalirati i neko od grafičkih razvojnih okruženja kao što je Texmaker [7]. Reč je o slobodnom softveru pod GPL2 dozvolom za upotrebu. Podršku za rad sa LaTeX-om pod Windows operativnim sistemima omogućava MiKTeX [6]. To je besplatno i slobodno razvojno okruženje, koje ujedno sadrži i podršku za TeX. Više o alatima za rad sa LaTeX-om, kao i njihovim licencama, videti na Wikipedia: Comparison of TeX Editors [9]. Još jedan zanimljiv LaTeX alat je Overleaf [8]. Reč je o online alatu, što znači da ne zahteva nikakvu instalaciju niti podešavanja, već se direktno može koristiti na webu. Overleaf objedinjuje verovatno najvažnija i najspecifičnija svojstva i procesivnih i interaktivno-grafičkih sistema, pružajući svemu tome još i mogućnost istovremenog rada više ljudi na jednom dokumentu. Svojstva koje je Overleaf nasledio od interaktivno-grafičkih sistema su opcije simultanog pregledanja rezultujućeg dokumenta, kao i bogat set paleta sa opcijama za oblikovanje sadržaja. Ovaj online alat se može koristiti i za pravljenje prezentacija. Uključivanje saradnika na dokumentu vrši se deljenjem URI-ja stranice, dok se projekti mogu i zaštiti tako da je pristup dozvoljen samo određenim registrovanim korisnicima. Ipak, Overleaf je zasnovan na LaTeX-u, te se on može upotrebiti za deljenje beleški, istovremene aktivnosti na zadavanju zadataka za test ili takmičenje u kojom učestvuje više ljudi, podučavanju LaTeX-a, pisanju brzih formula ili kodova, pisanju radova, izrade prezentacija i tako dalje. Kako je LaTeX nezavisan od platforme, Overleaf (odnosno bilo koji drugi LaTeX alat) može se upotrebiti za distribuciju dokumenata među korisnicima različitih operativnih sistema, bez gubljenja na kvalitetu. Zašto podučavati LaTeX Postoji niz pedagoških razloga zašto je potrebno podučavati i koristiti LaTeX. Osim što je besplatan, on je i slobodan. Ujedno, komercijalni softver za pripremu dokumenata nikada ne dolazi samostalno. On se uvek nudi u paketu sa ostalim alatima koji mogu, ali ne moraju da posluže. U tom slučaju, korisnik (ustanova ili pojedinac) plaća alate koje možda nikada neće ni upotrebiti. Kao kontraprimer gornjem argumentu može se navesti LibreOffice. On jeste slobodan, besplatan, takođe podrazumeva skup različitih alata (rad sa tabelama, matematičkim formulama, alatima za crtanje i izradu prezentacija). Ipak, za njega se ne može reći da je nezavisan od platforme. Iako današnje verzije Microsoft Office podržavaju i LibreOffice formate i obrnuto, to ipak ne garantuje da će izgled dokumenta biti identičan na različitim sistemima. Za početak, ova dva skupa alata ne podržavaju ni iste skupove fontova. Slično, ukoliko na računaru ne postoji novija verzija nekih od ova dva 69

71 softvera, najverovatnije neće biti moguće pregledati dokument. Na primer, tek od verzije 2007, MS Word dobija podršku da otvara.odt dokumente, što je podrazumevani format za LibreOffice Writer. Još jedan kontra-argument su ograničene mogućnosti LibreOffice alata. Oni jesu sve bogatiji, ali ipak nude ipak siromašniji interfejs u odnosu na MS Word. LaTeX upravo zbog svoje jednostavnosti i programabilnosti nudi neograničene mogućnosti. LaTeX je modularan. Više manjih celina mogu se spojiti u jednu, čime se postiže jasnija podela na funkcionalne celine. Na sasvim jednostavan način više autora može poslati svoje LaTeX pod-dokumente napisane po nekom šablonu, kako bi oni potpuno pravolinijski i brzo bili spojeni u jednu celinu. Izgled dokumenta je uniforman i dosledan, spajanje je jednostavno i lako podesivo. Kako je LaTeX na neki način i programski jezik, on može pomoći u razvijanju programerske intuicije još i pre nego što njegov korisnik poznaje pojam algoritma. Kao što se neretko HTML koristi pri prvom susretu sa konceptom programiranja, na sličan način tu ulogu može odigrati i LaTeX. Ukoliko učenik piše seminarski ili diplomski rad koristeći procesivni sistem, on vežba da razmišlja sistematično. S druge strane, ima mogućnost da se usredsredi na sadržaj, što je ipak najvažniji aspekt nekog rada. Olakšan rad sa bibliografijom, generisanje sadržaja, hiperlinkovi unutar dokumenta itd. predstavljaju verovatno najjače adute LaTeX-a, te se njihovom upotrebom još uvek mladi um već rano osposobljava da izrađuje kvalitetne radove, ali i razvija programersku logiku. Zaključak Pored mnogih prednosti koje su u dosadašnjem tekstu navedene, LaTeX svakako ima i svojih lošijih strana. Sama instalacija ne figuriše kao parametar složenosti jer se za svaki alat koji služi za oblikovanje teksta, mora proći kroz neke korake podešavanja. Izvesno je da je potrebno uložiti neko vreme i trud kako bi se savladale osnovne naredbe i koncept. Ipak, kako smatraju autori Teaching LaTeX: Why and How? [4], LaTeX je vrlo jednostavan za učenje. Oni smatraju da web raspolaže mnogim lekcijama i priručnicima za savladavanje LaTeX-a, te nedostatak literature nikako nije prepreka. Zbog sve bogatijih okruženja za rad, savladavanje postaje sve jednostavnije. Uostalom, i za savladavanje interaktivno-grafičkih sistema postoje priručnici, pa čak i čitavi kursevi kojima se polaznici osposobljavaju za njihovu upotrebu. Slobodan je, ne naplaćuje se, nudi veliki dijapazon paketa za rad u različitim oblastima. Zbog svoje proširivosti iole napredniji korisnik može definisati svoje naredbe, pa čak i svoje pakete. Na različitim operativnim sistemima dokumenti će izgledati identično, a to je svakako veoma važna prednost. Rezultujući format je proizvoljan: mogu se generisati.pdf ili.dvi dokumenti. Ovakvi dokumenti nisu izmenljivi, što često može biti značajno (na primer, prilikom pisanja elektronskih knjiga). Na kraju, pisanje dokumenata u LaTeX-u je zaista neki vid programiranja. Možda nije zgoreg razmisliti o potencijalu koji može imati kao jedan od prvih programerskih alata sa kojima se učenici informatike sreću prilikom pohađanja nastave. Reference: [1] Aleksandar Samardžić, Goran Nenadić, Predrag Janičić. LaTeX 2ε za autore. Matematički fakultet, [2] Leslie Lamport. LaTeX: A Document Preparation System. Addison Wesley Professional, [3] Donald Knuth. The METAFONTBook. Reading, Massachusetts: Addison-Wesley, [4] Donald Knuth. TeXBook. Reading, Massachusetts: Addison-Wesley, [5] Paul A. Blaga. Teaching LaTeX: Why and How? The PracteTeX Journal, [6] [7] [8] [9] 70

72 RADOVI srednjoškolskih PROFESORA

73

74 ATutor PROGRAM I UČENјE NA DALjINU Merima Aranitović, profesor srpskog jezika, Karlovačka gimnazija, amirems@gmail.com Apstrakt - Prema Zakonu o obrazovanju preporuka Ministarstva prosvete je da se učenicima, na zahtev roditelјa omogući učenje na dalјinu. Ovakva praksa u svetu postoji odavno, posebno za bolesnu decu, decu koja se stalno sele ili onu koja žive u sredini veoma udalјenoj od obrazovnog centra za njih je ovakav vid učenja jedina mogućnost za školovanje. Kod nas bi učenje na dalјinu bilo od izuzetne koristi za decu koja napuštaju školovanje što zbog toga što žive u udalјenim sredinama i ne postoji mogućnost da pohađaju nastavu, što zbog bolesti. Ovaj sistem može biti i podrška za decu u programu inkluzije jer bi im bila dobra dopuna klasičnoj nastavi. Program ATutor je baziran na principu velike pristupačnosti, što omogućava čak i korisnicima sa oštećenim vidom da sami kreiraju sadržaj. Klјučne reči: učenje na dalјinu, ATutor, IKT, obrazovanje, motivisanje nastavnika Abstract - According to the Serbian Law of education, Ministry of Education recommended that all students, at the request of their parents, would be allowed to learn on distance. This practice exist in the world for a long time, especially for ill children, children that are constantly moving from one place of living to another, or for those who live in the places that are very remote from the schools or educational center for them, this type of learning is only possibility for education. For our students, distance learning would be extremely helpful for children who drop out of school because they live in remote areas, and there is no opportunity to attend classes, as well as for ill children. Distance learning system can also be a support for the children in the program of inclusion, because it would be a good complement to traditional tutoring. ATutor program is based on great accessibility, witch allows even blind users to create learning content. Key words: distance learning, ATutor, Information and communications technology (ICT), education, mentor motivation UVOD Obrazovanje je oduvek bilo preduslov za razvoj čovečanstva i unapređenje i stvaranje savremenog društva. Razvijanjem društva razvijali su se i menjali i modaliteti učenja i usvajanja znanja. Klasična frontalna nastava u učionici još uvek primenjuje, ali sve više je zamenjuju različiti oblici učenja koji su u tesnoj vezi sa IKT. U ovom radu će biti reči o e-učenju, učenju na dalјinu i upotrebi ATutor platforme u te svrhe. Odumiranjem čitavih sela i varošica, smanjivanjem broja dece nestaju i škole. Deca koja su ostala u tim krajevima imaju ili mogućnost da putuju u udalјena mesta ili da prekinu školovanje. Pred tako sumornom slikom i oni koji bi napustili prenaselјene urbane sredine nemaju rešenje kako da školuju decu. No, ako bi im se omogućilo da deca uče na dalјinu, to bi značajno uticalo da manje njih migrira u gradove, a podstalo lјude da se slobodno kreću, sele iz urbanih sredina jer je dovolјno imati dobru pokrivenost interenetom u određenom kraju da bi se deci omogućilo kvalitetno obrazovanje van učionice. Korist bi imala i deca koja zbog bolesti odsustvuju sa nastave mogla bi da budu aktivno uklјučena u proces obrazovanja, a time bi i oporavak bio brži i kvalitetniji jer razvijanje pozitivnog duha, svest o tome da mogu da budu isti kao vršnjaci daje pozitivni impuls. Takođe bi i deca sa invaliditetom imala mogućnost da se školuju iz udubnosti doma i bez potrebe da se čitava porodica ili barem jedan roditelј sele zajedno sa detetom da bi mu omogaćavali da prati nastavu. 73

75 Opet se vraćamo na finansijski momenat u svakoj od navedenih situacija, kada ne postoji učenje na dalјinu dolazi do prestanka školovanja ili svakodnevnog putovanja u udalјene krajeve radi pohađanja nastave, migracije ili razdvajanja porodice, a sve uz velike finansijske izdatke. U slučaju primene učenja na dalјinu jedino što je potrebno jeste dobra pokrivenost internetomm na čitavoj teritoriji Srbije, kao i motivisanje nastavnika da svoju nastavu organizuju i na ovakav način. UČENјE NA DALjINU Učenje na dalјinu je nastalo mnogo pre pojave računara i podrazumevalo je učenjena pomoću materijala i knjiga koje su se slale poštom, a u cilјu učenja i spremanja ispita. Kasnije su ti materijali i e-knjige isporučivani i elektronskim putem, ali ovde nema interakcije već samo isporučivanja materijala za samostalan rad. Danas je asocijacija na učenje na dalјinu u stvari e-učenje koje se odvija na nekoj od platformi za e-učenje. Kako navode Garrison and Shale (1987):...include in their essential criteria for formulation of a distance education theory, the elements of non contiguous communication, two-way interactive communication, and the use of technology to mediate the necessary two-way communication. Distance education is a concept that covers the learning-teaching activities in the cognitive and/or psycho-motor and affective domains of an individual learner and a supporting organization. It ischaracterized by non-contiguous communication and can be carried out anywhere and at any time, whichmakes it attractive to adults with professional and social commitments. (Holmberg, 1989 p.168). KAKO JE TO U SVETU Učenje na dalјinu, uz primenu IKT, omogućava nam primenu koncepta koji je postao imperativ novog vremena celoživotno učenje. Na zasedanju Evropskog veća koje je održano godine u Lisabonu, usvojen je Memorandum o doživotnom učenju, čime je i zvanično potvrđeno da ovakav koncept, pored toga što je obavezujući, postaje i stil života i način konstantnog unapređenja svakog vida društvenog života pojedinca. Doživotno učenje je izuzetno bitno jer samo na taj način možemo biti u toku sa brzim promenama, tranzicijom, prilagođavanjem ekonomsko, političkom, društvenom, kulturnom životu u bilo kom delu sveta. Sedeći za računarom, svako od nas može odabrati šta će da uči, od koga, u kom obimu. Takođe, može i usvojeno znanje i stečene kompetencije da širi putem slobodnog softvera. Tako ovaj koncept omogućava da se znanje širi i deli, komentariše, bude podložno promeni, unapređenju, da primalac informacija bira i vrstu obuke i predavača. Na ovaj način, javlјa se zdrava konkurencija, a ona opet unapređuje kvalitet. KAKVA JE SITUACIJA KOD NAS? Zakon o srednjem vaspitanju i obrazovanju član 28 kaže: Obrazovno-vaspitni rad može da se ostvaruje i kao nastava na dalјinu. Nastava na dalјinu može da se organizuje za redovnog učenika koji nije u mogućnosti da pohađa nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada zbog: bolesti, invaliditeta, kao i nemogućnosti putovanja do škole zbog života u udalјenim sredinama. Nastava na dalјinu ostvaruje se na zahtev roditelјa, odnosno staratelјa, za svaku školsku godinu. O nastavi na dalјinu škola odlučuje na osnovu raspoloživih sredstava potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja. Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika koji ostvaruju nastavu na dalјinu. Bliže uslove za ostvarivanje nastave na dalјinu, način osiguranja kvaliteta i vrednovanja, kao i druga pitanja vezana za ostvarivanje nastave na dalјinu propisuje ministar. 74

76 Kod nas zakon predviđa, čak i preporučuje kao nešto što se na zahtev roditelјa ili staratelјa treba omogućiti učeniku. Opet je školi dozvolјeno da na osnovu raspoloživih sredstava, ali i dobre volјe i motivacije nastavnika organizuje ovakav vid učenja. Situacija na terenu je još uvek u zametku, tj. samo se pojedini nastavnici odlučuju da organizuju nastavu na dalјinu putem interneta, ali i to ne za čitavu školsku godinu već samo kroz pojedinačne lekcije. Trebalo bi podsticati nastavnike da svoja predavanja prilagode i za učenje na dalјinu. Treba ih obučiti da koriste određene programe (u ovom radu će biti reči o ATutor platformi) i upotrebi e-alata i stimulisati ih ili finansijski ili recimo, smanjenjem norme ukoliko drže i nastavu na dalјinu. Prednosti koje ATutor ima u odnosu na druge programe opredelili su da baš on bude izbor i preporuka za nastavnike da ga izuče i koriste u svojoj nastavnoj praksi. ATutor ATutor je program koji je nastao godine, na univerzitetu u gradu Toronto u Kanadi, u Centru za asistivne tehnologije. Razvijen je u nastojanju da se slepim i ostalim osobama sa invaliditetom omogući iskorišćavanje svih prednosti sistema za učenje na dalјinu. Program pripada kategoriji programa koja se obeležava skraćenicom LCMS (Learning Content Management System). To znači da se ATutor program koristi za kreiranje, objavlјivanje i upravlјanje sadržajima koji su namenjeni učenju i edukaciji, kao i za administraciju obrazovnih procesa. Sve pomenuto se može činiti na lokalnom računaru, lokalnoj školskoj računarskoj mreži ili na Internetu. ATutor karakteriše brza instalacija i jednostavno ažuriranje, kao i jednostavno proširivanje njegovih mogućnosti i funkcija, korišćenjem modula. Sami autori programa navode da je ATutor pristupačan i veoma adaptivan program, podržan bogatom dokumentacijom i korisničkim uputstvima. Veoma važna osobina programa ATutor leži u činjenici da je njegov interfejs prilagođen osobama sa invaliditetom, što ga čini izuzetno pogodnim za upotrebu u inkluzivnoj nastavi. ATutor program ima još jednu prednost - preveden je na srpski jezik, što u mnogome olakšava njegovo korišćenje kod nas, i istovremeno omogućava da se u relativno kratkom vremenskom roku steknu veštine i znanja neophodni za efikasno korišćenje programa. U osnovi funkcionisanja programa ATutor su web server, baza podataka i PHP programski jezik koji omogućava brzo podešavanje i programiranje aplikacija. Web server je program koji korisniku omogućava pristup stranici koju zatraži upisivanjem određene adrese u browser. Jedan od najpoznatijih programa ove vrste je web server Apache, koji se koristi u preko 70% portala i sajtova na celom Internetu, i na njega se u radu oslanja program ATutor. Što se tiče baze podatka, danas je najrasprostranjenija MySQL baza podataka, jer je izrazito brza, stabilna i pogodna za upotrebu na Internetu. Pristupačnost korišćenja je jedna osnovnih prednosti programa ATutor, i u tom smislu izdvajaju se dve karakteristike jedna je zamena vizuelnih elemenata tekstom (u saradnji sa audio čitačem sadržaja sa ekrana), dok drugu čini mogućnost pristupa svim elementima i funkcijama programa putem tastature. Ove dve mogućnosti dozvolјavaju da npr, osoba sa oštećenim vidom, "čuje" kompletan interfejs programa, kao i da pristupi programu i njegovim funkcijama bez korišćenja miša. 75

77 ATutor screenshot ATutor u sebi sadrži alat za autorizaciju sadržaja, koja stvaraoce sadržaja podstiče da unapređuju materijal za edukaciju koji su kreirali, kao i da ga učine pristupačnijim svim kategorijama korisnika. Na primer, autoru sadržaja za učenje će sam program skrenuti pažnju da uz fotografiju koju je postavio unutar materijala, postavi i tekstualnu alternativu istoj, ukoliko to sam nije učinio. Alat za autorizaciju uklјučuje i web baziran servis, koji procenjuje koliko je postavlјeni sadržaj pristupačan različitim kategorijama korisnika, upoređujući ga sa nekoliko svetski priznatih standarda na tom polјu. Pored mogućnosti kreiranja ovakvih sadržaja, sam program ATutor je baziran na principu velike pristupačnosti, što omogućava korisnicima sa oštećenim vidom, kao i ostalim osobama sa invaliditetom da sami kreiraju sadržaj. Program ATutor je, pored gore navedenog, dizajniran na način da je lako prilagodlјiv različitim tehnikama podučavanja i učenja. Četiri osnovne celine reflektuju pomenuti princip dizajna teme, privilegije, alati/moduli i grupe. Teme programa su koncipirane tako da omogućavaju administratorima da lako prilagode izgled i postavke sistema prema svojim potrebama to praktično znači da administratori sistema veoma jednostavno mogu da menjaju izgled kategorija unutar programa, ili da omoguće korisnicima da od nekoliko ponuđenih verzija izgleda programa unutar jednog sistema, odaberu onu koja najviše odgovara njihovim potrebama. Sistem privilegija sa druge strane omogućava instruktorima da privilegije za upravlјanje alatima unutar sistema dodelјuje pojednim učesnicima svakog pojedinačnog kursa instruktori mogu da kreiraju asistente ili tutore koji imaju ograničenu kontrolu nad bilo kojim alatom za autorizaciju ili upravlјanje kursevima. 76

78 Screenshot startne stranice ATutor-a (demo) Okruženje u kom korisnici rade je bezbedno i komforno. Korisnici mogu da komuniciraju među sobom putem privatnih poruka, u pričaonicama, kao i na forumima i da na taj način imaju konstantnu podršku ostalih učesnika, da razmenjuju iskustva. Pored komunikacije sa predavačima, interakcija sa onima koji su u istoj ulozi kao i vi izuzetno je značajna jer učvršćuje samopouzdanje i razvija sposobnost oslanjanja na grupe sa istim ili sličnim sklonostima, mogućnostima. Posebno je ovo značajno za učenike u inkluziji jer je ATutor sa svojim performansama prilagođen osobama sa invaliditetom. Učenici mogu da prate rad ostalih učesnika, da rade u grupi, ali i da čuvaju i dele svoje dokumente onlajn. Pošto je cilј ovog rada da u osnovnim crtama predstavi ATutor, odlučila sam se da predstavim samo jedan alat koji se meni učinio posebno interesantnim i za rad i koji može biti od velike koristi za korisnike određenog kursa, a posebno za one koji uče prema IOP-u. To je Rečnik. 77

79 Screenshot demo verzije ATutor rečnika Učenici pomoću ovog alata mogu da prave sopstvenu bazu pojmova koji su vezani za određenu nastavnu jedinicu, da upišu značenja i objašnjenja koja će za njih biti najkorisnija koja će ih najbolјe asocirati na ono što treba da nauče i zapamte. Može mu se pristupiti preko ikonice, ili prečicom prečicom Alt+3. Pristup je jednostavan što je velika prednost za učenike koji imaju disleksiju, diskalkuliju ili neku drugu poteškoću zbog koje im je teško da uče i usvajaju znanje na klasičan način. Kada učenik sam kreira rečnik on reči i objašnjenja upisuje prema svom afinitetu, brzinom koja njemu odgovara, nije ograničen brojem pojmova koje će uneti. Oni postaju svesni da je kreiranje rečnika proces koji njihovo učenje čini lakšim, pojmove koji su im potrebni pristupačnijim, način povezivanja i opisivanja može biti veoma kreativan. Nastavnik može da im sugeriše da u objašnjenje ubace i hiperveze prema određenom izvoru ili slici koja će im tako stalno biti dostupna i na taj način će moći da učvrste svoje znanje. ZAKLjUČAK U ovom radu sam pokušala da sagledam jedan aspekt učenja učenje da dalјinu, njegove zakonske okvire kao i dobit koji bi obrazovni sistem u Srbiji imao kada bi u većoj meri motivisao nastavnike da svoja predavanja u celosti ili barem delom ostvaruju kroz učenje na dalјinu. Imajući u vidu sve navedeno, slobodno može da se kaže da je program ATutor veoma dobro rešenje za organizaciju i sprovođenje učenja na dalјinu, pre svega zbog jedinstvenih karakteristika u pogledu pristupačnosti, koje njegovo korišćenje čine lakim svim kategorijama korisnika, što ga čini veoma pogodnim za inkluzivnu nastavu. 78

80 REFERENCE: Priručnik za upotrebu programa ATutor - Vedran Vučić McIsaac, M. S., & Gunawardena, C. N. (1996). Distance education. In: D. H. Jonassen, Handbook of research for educational communications and technology, A project of the Association for Educational Communications and Technology. New York: Macmillan. Distance education McIsaac and Gunanjardena.pdf 79

81 DIZAJNIRANJE GRAFIČKOG KORISNIČKOG INTERFEJSA U ECLIPSE-U Filip Stajković 1, Dušanka Milanov 1, Melita Ćoćkalo-Hronjec 2 1 Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin 2 Gimnazija Laza Kostić, Novi Sad Apstrakt - U računarstvu, grafički korisnički interfejs ili GUI je tip interfejsa koji omogućava korisnicima da komuniciraju sa elektronskim uređajima preko grafičkih ikona i vizuelnih pokazatelja. Integrisano razvojno okruženje (IDE) je softverska aplikacija koja pruža sveobuhvatne olakšice za programere u razvoju softvera. Eclipse je takva najpoznatija softverska aplikacija i u ovom radu će biti prikazana izrada grafičkog korisničkog interfejsa u ovom okruženju, a koje se može koristiti u obrazovne svrhe. Ključne reči: Grafički korisnički interfejs, open-source, Eclipse, učenik, nastavnik Abstract - In computing, graphical user interface or GUI is the type of interface that allows users to communicate with electronic devices through graphical icons and visual indicators. Integrated Development Environment (IDE) is a software application that provides comprehensive benefits for developers in software development. Eclipse is one of the most used software application of this type, and in this paper it will be shown the design process of graphical user interface in this environment, which can also be used for educational purposes. Keywords: Graphical user interface, open-source, Eclipse, student, teacher 1. UVOD Kada govorimo o grafičkom interfejsu, trebalo bi prvo da definisemo značenje grafičkog interfejsa. Vidljivi grafički interfejs jedne aplikacije naziva se GUI (Grafical user interface) i on predstavlja softversko okruženje koje omogućava korisniku adekvatnu komunikaciju sa kompjuterom koristeći prethodno definisane funkcije. Korisnički interfejs mora da podrži sledeće aktivnosti: perceptivne - grupisanje vizuelnih elemenata, upotreba boja, zvuka i animacije, kognitivne - vreme rešavanja zadataka, kratkotrajna memorija, tok izvršavanja zadataka, učenje - online materijali, pomoć pri radu, interakcije - davanje povratne informacije, pristupačnost podrška interakciji sa asistivnim tehnologijama, upotrebljivost je kvalitativna mera iskustva korišćenja nekog programa koja se posmatra kroz mogućnost učenja, efikasnost, lakoću memorisanja, greške, zadovoljstvo korisnika [5], rada - u grupi i kolaboracije. Uvođenjem računara i savremenih medija u nastavu stvorene su pretpostavke da se brže dođe do izvora saznanja, brže i kvalitetnije stiče znanje, intenzivnije razvijaju kognitivne sposobnosti, kritičko mišljenje i kreativni potencijal učenika, stvaraju uslovi učeniku i nastavniku da više komuniciraju kao ljudi i da se učenici slobodnije ispoljavaju kao ličnosti u procesu nastave i vaspitanja, dinamiziraju se oblici učenja i podstiče unutrašnja motivacija nastavnika i učenika, što pozitivno utiče na nivo i kvalitet učenja i poučavanja. 80

82 2. OSOBINE GRAFIČKOG KORISNIČKOG INTERFEJSA Da bi se pristupilo izradi korisničkog interfejsa, potrebno je poznavati metodologiju dizajniranja. Etape razvoja korisničkog interfejsa su sledeće [1]: specifikacija zahteva, analiza, razvoj prototipa, projektovanje i implementacija, evaluacija. Da bi bio funkcionalan, GUI treba da se realizuje na sledeći način: Dizajn - predstavlja realizaciju modela: radnog okruženja, menija, ikonica, navigacionih tastera, ulaznih uređaja, upravljačkih akcija po zahtevima korisnika... i razumevanje korisnikovih potreba i ciljeva u pogledu starosti, pola, stručnosti, nivoa znanja, ograničenja i specijalnih potreba; Prototip - podrazumeva realizaciju : praktičnih delova korisničkog interfejsa, razne verzije korisničkog interfejsa, funkcionalnih prototipova u papirnom obliku, u vidu animacije; Evaluacija - pojedinačnih delova korisničkog interfejsa, kao i realizovanog proizvoda u celini, testiranje od strane korisnika, što će pomoći pri ispravljanju potencijalnih grešaka kao i ispitivanju zadovoljstva korisnika pre finalizacije procesa dizajniranja. Dizajn korisničkog interfejsa interaktivnog obrazovnog softvera treba da sadrži sledeće aspekte [3]: reči, ikonice, grafiku - terminologija, skraćenice, upotreba velikih slova, pismo, veličina i stil fonta, navigacioni tasteri, grafički elementi, upotreba boja, pozadina; izgled ekrana - izbor stila interakcije, formulisanje povratnih informacija i poruka o greškama, formati unosa podataka; ulazne i izlazne uređaje - hardverska platforma: tastatura, monitor, upravljanje tasterima miša, zvukovi, asistivne tehnologije; sekvence akcija - softverska platforma: kliktanje mišem, prevlačenje, sintaksa i semantika upravljačkih akcija, prečice i funkcijski tasteri; obuku - pomoć i uputstva putem interneta, materijal za obuku i literatura, korisničko uputstvo za rad i slično. Pristupačnost softvera različitim tipovima korisnika je jedna od najvažnijih etapa u kreiranju korisničkog interfejsa. Svaki softver mora imati mogućnost da se lako prilagodi razlikama u jeziku, kulturnim obeležjima i hardveru. Potrebno je izbegavati skraćenice, ali ako ih ima napraviti poseban link ka objašnjenju tih skraćenica, izbegavati akronime, izbegavati upotrebu tastera ENTER i ESC, pravilno upotrebljavati velika slova, koristiti naslove za svaki primarni i sekundarni prozor. Prateći sledećih deset principa prilikom kreiranja korisničkog interfejsa može se doprineti kreiranju efikasnijih softvera i ujedno izbeći greške prilikom dizajniranja [4]: - korisnici moraju biti sposobni da predvide šta koja kontrola (npr. tekst-box, radio buttons, check boxes, meniji, dugmići...) u softveru predstavlja i akcije koje proističu iz tih kontrola moraju biti konzistentne, - korisnici takođe moraju da budu sposobni da predvide i akcije koje nisu samo vizuelnog tipa (npr. kretanje miša) i koriste iskustva stečena upotrebom drugih softvera, - videti svako upozorenje o grešci korisnika kao mogućnost za unapređenje interfejsa. Posebno je važno omogućiti korisniku komforan rad u smislu da ga ne treba opterećivati zahtevima interfejsa i omogućiti mu da unosi adekvatne podatke (npr. ako je potrebno uneti numeričke podatke sa dva decimalna mesta, ograničiti text box), - omogućiti adekvatnu povratnu spregu moguće je kreirati vizuelnu povratnu informaciju (npr. klikom na dugme, vidi se rezultat akcije) i omogućiti korisniku da u svakom trenutku bude svestan koja akcija je realizovana, - kreirati sigurno okruženje za istraživanje dobar interfejs navodi korisnika na istraživanje. Korisniku je potrebno omogućiti da isproba sve fukncije korisničkog interfejsa, s tim da može koristiti funkcije povratka na prethodno stanje, - kreirati interfejs kojem nije potrebno obimno uputstvo za korišćenje cilj je kreirati interfejs koji nije potrebno objašnjavati, i koga će moći da koriste i osobe sa invaliditetom i sve osobe koje ga iz nekog razloga ne mogu koristiti na očekivan način, - koristiti zvuke, boje i animacije oprezno multimedijalne elemente je poželjno koristiti u obrazovnim softverima 81

83 ili softverima namenjenim za zabavu. Nije dovoljno koristiti samo jedno od navedenih multimedijalnih elemenata, potrebno je voditi računa i o ograničenjima korisnika (npr. korisnici ne znaju da čitaju, imaju oštećen sluh ili vid ), odnosno neophodno je poštovati ergonomske i standard pristupačnosti, - omogućiti korisnicima izbor, a ne nametati im volju dizajnera korisničkog interfejsa npr. omogućiti korisniku da sopstvenim putem dolazi do rešenja, a ne nametati mu korake dolaska do rešenja, - omogućiti korisniku da kreira sopstveno radno okruženje ili softverski podesiti interfejs različitim hardverskim platformama (veličina ekrana, rezolucija ), - kreirati takav interfejs da korisnik može da završi svoj zadatak, a da bude minimalno svestan interfejsa (princip transparentnosti). S obzirom na različite karakteristike mlađih korisnika koje se tiču upotrebe računara, različiti su i zahtevi prilikom kreiranja obrazovnih softvera za decu. Polazeći od te pretpostavke možemo ih podeliti u 3 grupe: deca koja do sada nisu imala nikakvog kontakta sa računarskim tehnologijama, deca koja imaju kućni računar ali ga malo koriste i deca koja imaju kućni računar i koja ga često koriste. Ipak, ponekad se ne može osloniti na ovu podelu jer se može desiti da deca koja često koriste računar za određenu aktivnost, neku drugu ne mogu brzo savladati jer površno pristupaju korišćenju računara. Sa druge strane, deca koja ga ređe koriste mogu biti posvećenija smislenom korišćenju računara. Prema tome, softver se mora dizajnirati tako da odgovara što široj publici uzimajući u obzir prethodno navedene grupe dece, ali i odstupanja u ovoj klasifikaciji. Mora se voditi računa i o tipovima učenja kod dece [2]: - verbalni tip uči čitanjem i zapisivanjem, voli da dobija instrukcije pre nego što proba nešto samostalno da uradi, - akcioni tip uči bez čitanja uputrstva, odmah počinje sa aktivnošću, voli da rešava probleme samostalno, - posmatrački tip voli da uči slušanjem, uživa u predavanjima, - saradnički tip voli da uči u društvu i razmenjuje iskustva. 3. ECLIPSE U programiranju, Eclipse predstavlja integrisano razvojno okruženje (IDE). Sadrži osnovni radni prostor i proširivi plug-in sistem za prilagođavanje okruženja. Napisan uglavnom u Javi, Eclipse se može korisititi za razvoj aplikacija. Pomoću raznih plug-inova, Eclipse se može koristiti i za razvoj aplikacija na drugim programskim jezicima kao što su: Ada, ABAP, C, C++, COBOL, Fortran, Haskell, JavaScript, Lasso, Lua, Natural, Perl, PHP, Python, R, Ruby, Scala, Clojure, Groovy, Scheme, i Erlang. Takođe se može koristiti za razvoj softver paketa Mathematica. Prvobitno, Eclipse je krenuo kao projekat Pametna Kanada (SMART CANADA). Object Technology International (OTI), koji je prethodno patentirao programe zasnovane na Smalltalk IDE-u (integrated development environment), zasnovao je novi proizvod kao zamenu zasnovanom na Javi. U novembru udruženje je kreirano za dalji razvoj Eclipse-a kao open-source softvera. 4. DIZAJNIRANJE GUI U ECLIPSE-U Smatra se da pravilno korišćenje modernih komunikacionih tehnologija može poboljšati pristupačnost nastavnog osoblja i omogućiti manje aktivnim studentima bolju komunikaciju. Pri tome se povećava i razmena korisnih resursa i zajedničko rešavanje problema koji vode ka boljoj saradnji među samim studentima i većoj uključenosti u zajednički proces učenja. Takođe, treba pronaći najbolji način uvođenja i uklapanja tehnologije u nastavu a ne samo predočiti je kao opcionu nestruktuiranu aktivnost. U tom slučaju je učenici ni neće koristiti, misleći da je izlišno i nemajući jak razlog da urade suprotno. Integracija treba da bude suptilna i jednostavna, da ne bi stvorila više teškoća nego koristi u procesu usvajanja znanja. Za uvođenje moderne pedagoške tehnologije, njeno racionalno iškorišćavanje i prilagođavanje novim oblicima učenja i nastave, značajno bi bilo usavršavati i forme obrazovanja nastavnika, jer su oni kreatori tokova i ishoda pedagoškog procesa. 82

84 U nastavi je došlo do potrebe za primenom informaciono kimunikacionih i računarskih tehnologija, kako bi se omogućilo pojedincu-učeniku da stiče znanja i obrazovanje u medijsko obogaćenom okruženju, koji angažuje više receptora prilikom dobijanja informacija, koji individualizuje sadržaj i način učenja, čime su efekti nastavnog procesa umnogome veći jer je učenik u mogućnosti da stiče znanja i veštine u skladu sa sopstvenim raspoloživim potrebama, mogućnostima, afinitetima. Java sadrži dve standardne biblioteke za rad sa grafičkim interfejsima: AWT i Swing. AWT (Abstract Window Toolkit) se nalazi u paketu java.awt, sadrži samo osnovne klase za grafičke interfejse i smatra se za zastarelu. Swing biblioteka je njen naslednik (paket javax.swing ) i sadrži mnogo veći broj klasa za pravljenje GUI - ja. Skoro sve GUI aplikacije imaju glavni ili main prozor. U Swingu takav prozor je obično instance klase Jframe ili Jwindow. Razlika između ove dve klase je složenost Jwindow je mnogo jednostavniji od Jframe-a (najuočljivije su vizuelne razlike J window nema title bar i ne stavlja dugme u otvarajućem task baru). S obzirom na to, aplikacija će skoro uvek početi sa Jframe-om. Obično se Jframe stavlja kao podklasa, a svi vizuelni elementi prozora se inicijalizuju u konstruktoru. Mnoge klase za GUI u Javi su već predefinisane i veliki broj ima svoju grafičku reprezentaciju. Napravljene su u skladu sa JavaBeans specifikacijom i često se nazivaju i (grafičke) komponente. Pravljenje grafičkog interfejsa se uglavnom svodi na kombinovanje ovih komponenti na odgovarajuće načine. Ovi alati omogućavaju pravljenje GUI-ja grafički, dizajniranjem, korišćenjem grafičkih paleta. Posle postizanja željenog izgleda, ovi alati automatski prave kod tj. pozivaju odgovarajuće klase. Prvo, potrebno je napraviti novi projekat u Eclipse okruženju sa imenom PozdravGUI. Sledeći korak je kreiranje novog grafičkog interfejsa. Kliknuti desnim tasterom miša na naziv projekta ili na src folder i iz menija izabrati New>Other pa iz prozora koji se pojavi izabrati WindowBuilder>Swing Designer>JFrame i izabrati Next. U polje Name upisati ime grafičkog interfejsa PozdravGUI i kliknuti na Finish. Novi grafički interfejs, predstavljen je klasom PozdravGUI. java, je kreiran, a prelaskom na pogled Design se može videti i njegov izgled. Pošto je sada podešen potrebno je dodati neke grafičke komponente na formu. Pre nego što se dodaju komponenete na formu, potrebno je odabrati neki od predefinisanih rasporeda komponenti na formi, takozvani Layout. Jedna od najboljih odlika Swing-a je automatsko pozicioniranje i postavljanje veličina komponenata. To je implementirano kroz mehanizam poznat kao Layout management. Svaki kontejner može imati layout manager, i tip layout manager-a dozvoljava dodavanje komponente u kontejner. Postoji nekoliko tipova layout menager-a. Radićemo na primeru Absolute Layout. Podešavanje Layout-a se može uraditi na dva načina: - Desnim tasterom miša klikne se na praznu površinu forme i iz menija izabere Set Layout>Absolute Layout, ili - Levim tasterom miša klikne na istu površinu pa da se iz properties tab-a podesi atribut Layout na Absolute Layout. Sada se može pristupiti dodavanju komponenti. Prvo se dodaje labela. U paleti sa leve strane potrebno je kliknuti na Jlabel, pa onda kliknuti na formu na poziciji gde želimo da se ona postavi. U tom trenutku kreira se label i može mu se postaviti sadržaj. Pošto nam je tekst predugačak da bi stao u trenutne dimenzije label-a možemo promeniti njegove dimenzije. Sadržaj se može promeniti i u Properties tab-u izmenom vrednosti polja name. U properties tab-u ćemo promeniti i naziv objekta u lblporuka koji ćemo kasnije u kodu koristiti kako bismo pozivali metode za izmenu teksta label-a. Dugmići (button) se dodaju tako što iz palete komponenti Jbutton kliknemo na formu. Kada se dugme kreira, potrebno je na njega postaviti pravi tekst tj naslov. Postavljanje teksta se može vršiti i menjanjem atributa text u Properties delu (slika 1). Svaki događaj može biti povezan sa nekom komponentom. Da bismo dodali event handler za dugme potrebno je ići na meni i iz menija sledeće: Add event handler>action>actionperformed. Kada se to uradi, u Java editor se automatski kreira nova metoda za event handler metoda Action Performed. Metoda Action Performed će automatski da se pozove i izvrši svaki put kada neko klikne na dugme. Kod Action Performed treba da se prepravi sledeće: 83

85 Public void ActionPerformed(ActionEvent e) lblportuka.settext( POZDRAV ); Za startovanje programa iz package explorera potrebno je kliknuti desnim tasterom miša na PozdravGUI.java i iz menija izabrati Run аs> Java Aplication. Na monitoru će ubrzo da se pojavi grafički interfejs Pozdrav. Slika 1. Postavljanje labela i kreiranje dugmeta Ako se dok aplikacija radi, pokuša povećavanje ili smanjivanje forme, može se primeiti da sve komponente (dugmići i label) ostaju na istom mestu, a da se površina oko njih povećava ili smanjuje. Ovo je karakteristika Absolute layout-a komponente se mogu postavljati po izboru (lokacija i veličina), ali se prilikom maksimizacije i minimizacije cele forme komponente ne pomeraju već ostaju iste veličine i oblika. Aplikacija se zatvara kao i bilo koja druga Windows aplikacija klikom na krstić u gornjem desnom uglu forme. Da bismo napravili polja za upis i ispis sadržaja potrebno je uraditi sledeće (slika 2): - Potrebno je kreirati novi projekat u Eclipse okruženju - Sledeći korak je kreiranje novog grafičkog interfejsa sa imenom kopiranjetekstagui - Potrebno je podesiti formu tako da ima absolute Layout - Dodati dugmad (buttons) na formu, jedno sa imenom btnkopiraj i drugo sa imenom btnizlaz, tekst u prvom može da bude KOPIRAJ i u drugom IZLAZ - Dodati dve labele, jednu sa naslovom Unesite tekst i drugu sa naslovom Tekst - Dodati formu polje za unos sa imenom textfieldunos. Da bi se to uradilo, potrebno je iz neke palete izabrati JtextField i dodati ga na formu. Kada se doda, potrebno je podesiti njegovu poziciju i veličinu. Polje za unos JtextField komponenta služi da korisnik unese neki tekst ili broj preko grafičkog interfejsa. - Istom metodom dodati drugo polje za ispis teksta textfieldispis. - Dodati event handler sa sledećim kodom: public void actionperformed(actionevent e) String tekst = textfieldunos.gettext(); TextFieldIspis.setText(Tekst); lblispis.settext(tekst); 84

86 - Dodati event handler za dugme btnizlaz. Potrebno je da se, kada korisnik klikne na ovo dugme, prekine rad programa: public void actionperformed(actionevent e) { System.exit(0); } Slika 2. Kreiranje polja za upis i ispis sadržaja Ako pokušamo da kucamo tekst na ekranu sa dovoljnim brojem linija, kursor će nestati sa ekrana. Swing se razlikuje od ostalih, i vizuelna komponenta ne podržava skrolovanje ukoliko mu korisnik ne kaže to. Da bi omogućili skrolovanje, potrebno je staviti komponentu ili kontejner sa komponentama u JscrollPane - ovo je specijalni kontejner koji dodaje skrolbar u svoj sadržaj. Kada je ekran limitiran, koristimo scroll panel da bismo prikazali komponentu koja je velika ili čija veličina se može dinamički menjati. Postavljanje boja predstavlja bitan faktor u estetici GUI-a. Da bismo promenili boju u Eclipse-u potrebno je uraditi sledeće (slika 3): - Kliknuti na predmet čiju boju želimo da promenimo, - U properties bar-u biramo da li želimo da promenimo boju background-a (pozadine) ili foreground-a. Kreiranje text editora se radi na sledeći način (slika 4): - Potrebno je podesiti formu da bude Border Layout. Ova vrsta layout-a se karakteriše time što formu deli na pet nezavisnih delova u koje se smeštaju komponente: severni (North), južni (South), zapadni (West), istočni (East) i centralni. Princip funkcionisanja je sledeći: ako se neka komponenta postavi u severni deo, ona će uvek da ostane iste veličine i zalepljena za desnu ivicu forme bez obzira na to kako i koliko se promene dimenzije forme. Isto važi i za južni, zapadni i istočni deo. Međutim, ako se komponenta postavi u centralni deo forme, ona će da menja veličinu u zavisnosti od promene veličine forme. - Kliknuti na containers u okviru palete pa izabrati JscrollPane komponentu. Dodati ovu komponentu u centralni deo border layout-a. - Iz palete izabrati JtextArea. Ovo je komponenta koja omogućava unos teksta u jednoj liniji. Dodati ovu komponentu na formu. - Kliknuti na containers u okviru palete pa izabrati Jpanel komponentu. Ova komponenta predstavlja jednu običnu površinu (panel) na koju se mogu smeštati komponente. Dodavanje se može izvršiti direktno u okviru Components 85

87 tab-a tako što se klikne na contentpane. - Na panel dodati dugme sa imenom btnucitaj i naslovom Učitaj. Dugme dodati klikom na ikonu panel u okviru components tab-a. - Po istom principu dodati još dva dugmeta: btnobrisi (naslov Obriši ) i btnsacuvaj (naslov Sačuvaj ). Forma bi trebalo da izgleda kao na slici 4. Jpanel komponenta (na njoj se nalaze dugmići) je takva da ima svoj layout. Drugim rečima, komponente na panelu mogu biti raspoređene prema Absolute, Flow, Border ili drugom layout-u. Potrebno je podesiti da panel ima flow layout. To se radi tako što se klikne desnim tasterom miša na sam panel i izabere se Set Layout>FlowLayout. - Dodati event handler za dugmad. Slika 4. Kreiranje tekst editora Korišćenje računara u vaspitno - obrazovnoj delatnosti je postalo praktično svakidašnje. U školama u informacionim sistemima računari mogu da se koriste za vođenje bibliotečke i nastavničke evidencije, praćenje učenika, izrada rasporeda časova u pedagoškim istraživanjima idr. Najznačajnija uloga im je u modernizaciji i racionalizaciji centralne vaspitno - obrazovne aktivnosti, a to je nastava. Otuda, ako za osnovu analize uzmemo ključne tačke didaktike, možemo da konstatujemo da se primenom računara i programa koji je kreiran u sklopu ovog rada, u nastavi ostvaruju svi tradicionalni didaktički principi što u kompjuterski zasnovanoj nastavi može nekad biti i lakše nego u frontalnom radu. Stoga se rezultat rada može koristiti u svim etapama nastave i u različitim tipovima časova: nastavnici za pripremanje beležaka, učenici za ponavljanje i vežbanje, pa čak i u ocenjivanju nekih veština. Tehničke mogućnosti računara koje omogućuju nesmetano vraćanje i zadržavanje na pojedinim delovima programa značajno je za efikasno ponavljanje. Elektronske radne sveske su idealne zaproces vežbanja a u ovom slučaju program se može koristiti za pravljenje učeničkih beležaka u toku nastave, ili za vežbanje kucanja i pisanja na računaru. Iako u radu na računarima dominira individualni rad, mogu se uspešno koristiti i oblici zajedničkog rada učenika. Ovakav program na bazi otvorenog koda koji se lako može distribuirati, može da se iskoristi i za potrebe ličnog obrazovanja, rad učenika kod kuće, ili za rad na rešavanju domaćih zadataka. Danas se obrazovni softveri projektuju za sve obrazovne oblasti, tako da ne doprinose samo intelektualnom, već i moralnom i estetskom razvoju učenika. 86

88 5. ZAKLJUČAK Ubrzani razvoj tehnologije uslovio je pojavu šireg spektra korisnika koji aktivno koriste softverske aplikacije kao što su integrisana razvojna okruženja (IDE): NetBeams i Eclipse. Većina IDE aplikacija ima mogućnost za kompletiranje već započetog koda, što znatno olakšava programerima amaterima efikasno kodiranje, a za iskusnije korisnike štedi vreme izrade samog koda. Što se samog dizajna korisničkog interfejsa tiče, on je stvoren prema subjektivnim preferencama, tako da je korisno znati osnovna pravila, međutim to ne treba da ograničava dizajnere na striktno pridržavanje istih, već kao i kod stvaranja svakog novog dela, kreativnost kombinovana sa znanjem, uglavnom daje najbolje rezultate. Upotreba računara u obrazovanju treba da omogući inovacije nastavnih metoda i upravljanja kroz restruktuiranje sistema i raznolikost načina učenja i prakse. Konstantni tehnološki napredak zahteva angažovanje svih učesnika obrazovanja kako bi se uspešno prilagođavali promenama u društvu i okruženju. Taj zajednički rad treba da ima za rezultat povećanje efikasnosti i produktivnosti procesa učenja, kao i celokupno unapređenje obrazovanja. 6. Reference: [1] Ivetić D., Formalna specifikacija korisničkog interfejsa interaktivnog grafičkog sistema, doktorska disertacija, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, [2] Mirković O., E-learning, budućnost obrazovanja, prezentacioni materijal sa istoimenog seminara, Beograd, maj [3] Shneiderman, B. and Plaisant, C., Dizajniranje korisničkog interfejsa, CET, Beograd, [4] Wood, L.E., UserInterface design, Brigham Young University, Provo, Utah, [5] Nielsen, J., Usability Engineering, Morgan Kaufman, ISBN

89 Komunikacioni softver za radne grupe Nebojša Ćosić, SANN Stockholm AB, Sweden, Apstrakt - Današnja učionica se odavno ne sastoji samo od sobe, klupa i table. Razvojem informatičkih tehnologija učionica je dobila novu, elektronsku dimenziju. Sa druge strane, sâm proces učenja se suštinski nije promenio: i dalje zavisi od interakcije učenika sa nastavnikom i drugim učenicima. Ovaj rad daje predlog kako da se oformi infrastruktura, bazirana na otvorenom kodu, koja omogućava elektronsko povezivanje učenika i nastavnika. Ključne reči: Oblak, elektronska učionica, komunikacija, radne grupe. Abstract - Today s classroom has long since stopped consisting of only rooms, tables and a chalkboards. With the development in informatics, classroom gained a new, electronic dimension. On the other hand, learning process has not substantially changed: it still depends on interaction between pupils and the teacher. This paper proposes the way to form an infrastructure, based on open code, which facilitates electronic interaction between pupils and teachers. Keywords: Cloud, electronic classroom, communication, working groups. I. Uvod Pojmovi Radna grupa Pojam se generalno odnosi na jedan razred učenika i njihove nastavnike. Generalnije, radna grupa označava jednog ili više učesnika, gde jedan učesnik ima i administrativnu ulogu. Terminal Uređaj koji se koristi za pristup i rad sa dokumentima. Terminal može da bude stoni računar, prenosni računar, pametni telefon. Server Računar koji pruža servisne usluge opisane u ovom dokumentu. Server može da bude fizički, u formi stonog računara, mini računara baziranog na SoC (System-on-Chip) procesoru ili virtuelnog računara. Oblak? Šta sa oblakom? Razvoj tehnologije, pre svega sa razvoj mobilnih telefona, koji su prešli put od uređaja za glasovnu komunikaciju do ličnih računara, koji se ponekad koriste i za glasovnu komunikaciju, promenio je preduslove za grupni rad. Pojavio se novi stepen slobode, zahvaljujući kome korisnici više nisu vezani za jednu lokaciju. Komunikacija je premeštena u oblak, koji služi kao uvek prisutna međuveza. Stvorene su mnoge nove usluge, bazirane na tom modelu komunikacije. Sam komunikacioni kanal je postao transparentan za učesnike u komunikaciji. Jedna od posledica te transparentnosti je da je pravi tok podataka postao nevidljiv za korisnike. Još jedna posledica je da su korisnici izgubili uvid u to sa kim sve dele svoje podatke. Ono što je do skora bilo neprihvatljivo, da dozvolite nepoznatoj (i neovlašćenoj) osobi da otvara vaša lična pisma, je u elektronskom izdanju tog istog pisma izgleda sasvim prihvatljivo. Pitanje privatnosti i integriteta je nešto o čemu svaka punoletna osoba ima pravo da odlučuje po svom nahođenju, ali situacija nije ista za maloletnike. 88

90 Privatni oblak Ako već široko dostupna rešenja predstavljaju neprihvatljiv kompromis u školskim uslovima, šta može da se uradi da se raspoloživa tehnologija ipak iskoristi? Kad god je reč o integritetu, jedini pravi odgovor pruža otvoreni kod. Scenariji upotrebe (use cases) Domaći zadatak Učenik je dobio domaći zadatak za samostalni rad. Radi na dokumentu, koristeći više terminala. Kada je dokument završen, šalje ga nastavniku. Tokom rada učenik može da kontaktira druge učenike i nastavnika sa pitanjima vezanim za zadatak. Zadatak ima vreme do koga mora da bude završen. Domaći zadatak, grupni rad Više učenika radi na istom zadatku. Svaki radi svoj deo, zatim se delovi spajaju u celinu koju učenici zajednički menjaju. Kada je dokument završen, šalje se nastavniku. Tokom rada učenici komuniciraju međusobno, i sa nastavnikom. Projekat Rad na projektu podrazumeva grupni rad uz pomoć mentora. Formira se zajednički dokument, koji prolazi kroz razne faze izrade, gde mentor može da daje komentare tokom rada. Učenici koriste između ostalog i referentni materijal koji je nastavnik pripremio. Kada je dokument završen, šalje se nastavniku i ne može više da se menja. Samostalno učenje Učenik prolazi kroz referentnu literaturu koju je nastavnik pripremio. Beleške Tokom rada učenik pravi kratke beleške, koristeći razne terminale. Kasnije, tokom učenja ili izrade zadatka, prolazi kroz beleške. Plan rada Nastavnik formira plan rada za radnu grupu, koja uključuje grupne i individualne zadatke. Plan rada je dostupan preko raznih terminala. Izmene u planu rada su trenutno dostupne. II. Metodologija realizacije infrastrukture Zadatak Na osnovu scenarija upotrebe, mogu da se formiraju zahtevi koje infrastruktura treba da ispuni: Formirati infrastrukturu koja treba da omogući: razmenu dokumenata između dva učesnika (npr. predaja domaćeg zadatka) deljenje i zajednički rad na dokumentu (osnova za grupni rad na projektu) trenutnu komunikaciju između dva ili više učesnika (grupni rad na projektu, zajedničko učenje) arhiviranje, verziranje i sinhronizacija dokumenata između različitih uređaja kalendar sa podsetnikom, deljenje kalendara (raspored časova), TODO lista pristup zajedničkom skupu dokumenata (elektronske knjige) brze beleške Svi dokumenti treba da budu dostupni bez obzira na to koji terminal se koristi. Uređaj koji pruža usluge, server, mora da bude malih dimenzija, male cene i bez pokretnih delova. Poslednji zahtev je važan za skalabilnost i pouzdanost rešenja. Ako se kao osnovna radna grupa uzme jedan razred, onda bi relacija jedan uređaj jedan razred dala rešenje koje jednostavno za administraciju, ima prirodnu skalabilnost, i gde greška na jednom serveru ima ograničen uticaj. 89

91 Arhitektura Iz zadatka postavljenih pred infrastrukturu mogu da se identifikuju osnovne komponente: Server, koji pruža sledeće usluge: Brza razmena poruka. Poruke trenutno stižu do učesnika, učesnici mogu da vide da je poruka primljena, uz poruku može da se pridruži i neki dokument. Elektronska pošta. Završeni dokumenti se predaju nastavniku korišćenjem elektronske pošte. Nastavnik dobija svoju kopiju dokumenta, tako da buduće izmene originala ne utiču na predatu kopiju. Trenutak prijema dokumenta je zabeležen. Imenik. Učesnici u komunikaciji koriste zajednički imenik. Kalendar. Učesnici radne grupe koriste zajednički kalendar, koji administrira nastavnik, i privatne kalendare za ličnu organizaciju, koje mogu da dele između sebe. Kalendari uključuju podršku za TODO liste. Pristup deljenim dokumentima. Dokumenti su dostupni pravljenjem lokalnih kopija, korišćenjem virtualnih diskova, ili preko linkova. Pristup originalu privatnih dokumenata. Dokumenti su dostupni preko linkova. Beleške. Servis za sinhronizaciju beleški. Stoni ili prenosni računar, koji se koristi kao terminal za stvaranje i izmenu dokumenata i komunikaciju. Mobilni telefon, koji se koristi kao terminal za komunikaciju, hvatanje beleški, pregled i jednostavnije izmene dokumenata. III. Predlog realizacije Predlog realizacije je dat po komponentama sistema, navodeći softver koji se koristi za pojedine funkcije sistema. Server Server za prijem elektronske pošte. Postfix [1] je industrijski standard za prijem, slanje i prosleđivanje elektronske pošte. Server za pristup elektronskoj pošti. Dovecot [2] je IMAP server koji omogućava pristup elektronskoj pošti korišćenjem standardnih mail klijenata. Između ostalog podržava pretraživanje poruka na serveru, filtriranje poruka po zadatim kriterijumima i integraciju sa detektorima virusa i neželjenih poruka. Web interfejs za elektronsku poštu. Kada klasičan mail klijent nije dostupan (npr. kada se radi iz Internet kafea) pristup pošti obezbeđuje Roundcube [3], korišćenjem standardno web čitača. Ima podršku za adresar, šifrovanje, zadavanje kriterijuma za filtriranje pošte, sortiranje i obeležavanje poruka. Interno je povezan sa sistemom preko Dovecot-a. owncloud [4] OwnCloud prestavlja pokušaj implementacije privatnog oblaka. Projekat je relativno nov, ali napreduje izuzetnom brzinom, zahvaljujući tome što se oslanja na već dostupne komponente. OwnCloud pruže ceo niz usluga koje su interesantne za radne grupe, i može da se proširi dodacima. Primenjuje vrlo interesantnu strategiju za rešavanje problema skalabilnosti, koja se zasniva na formiranju adresnog prostora, gde svaki owncloud server na osnovu sadržaja linka (URL identifikator dokumenta) zna kom serveru treba da prosledi zahtev, na za korisnika transparentan način. Ovakav dizajn u potpunosti odgovara arhitekturi u kojoj učesnici jedne radne grupe intenzivno komuniciraju međusobno, a u manjoj meri sa drugim radnim grupama. Između ostalog, owncloud integriše i WebODF [5] komponentu, koja omogućava zajednički rad na dokumentu, uz praćenje pojedinačnih doprinosa i mogućnost dodavanja komentara. Ugrađena podrška za kalendare omogućava ceo niz raznih upotreba: formiranje jednog ili više privatnih kalendara, deljenje kalendara sa drugim učesnicima grupe, sa ili bez prava izmena, deljenje samo pojedinih događaja u kalendaru Kalendar u osnovi koristi standardni CalDAV protokol, što omogućava korišćenje celog niza raznih alata. 90

92 Podrška za imenik je još jedan od dodataka dostupnih u owncloud serveru. Server za imenik koristi standardni CardDAV protokol, što omogućava dobru integraciju i sa između ostalih Gnome radnom okolinom. Sinhronizacija dokumenata se bazira na podršci za WebDAV protokol, sa jedne strane, i internoj implementaciji verziranja dokumenata baziranoj na bazi podataka. Za korisnika to znači da svi dokumenti iz oblaka mogu da budu dostupni kao preko mrežnog diska, ili korišćenjem alata za sinhronizaciju, koji omogućava rad na dokumentima i bez Internet veze. Obrisani dokumenti se ne uklanjaju odmah iz sistema, već ostaju dostupni još neko vreme. Podrška za beleške je još jedan dodatak. Beleške su kratki tekstualni dokumenti koji mogu da sadrže veze ka drugim beleškama ili ka internetu. Sinhronizacija beleški se obavlja kroz poseban, nestandardni protokol, za koji postoje desktop i android klijenti. Budući da su beleške takođe dokumenti, mogu da se dele između korisnika. Trenutne poruke Openfire [6] je server koji implementira XMPP protokol za trenutnu komunikaciju. Server ima podršku za sobe (chat rooms), trajno beleženje poruka, prenos fajlova, a uz dodatak i za telefoniju. Stoni i prenosni računar Izabrane komponente postoje u verzijama za računare sa GNU Linux, MS Windows i OS X operativnim sistemima. Elektronska pošta i kalendar. Thunderbird [7] je klijent za elektronsku poštu sa podrškom za kalendar (dodatak Lightning) i šifrovanje. Sinhronizacija fajlova. owncloud klijent [8] omogućava sinhronizaciju svih ili izabranih dokumenata između owncloud servera i lokalnog direktorijuma. Na taj način korisnik može da radi na dokumentima i kada nema kontakt sa serverom. Kada se kontakt ponovo uspostavi, dokumenti će biti sinhronizovani a owncloud klijent će se pobrinuti da u slučaju sukoba (isti dokument je izmenjen i na serveru i u lokalnoj kopiji) omogući korisniku da izabere važeću kopiju. Beleške i TODO QownNotes [9] je relativno nova alatka koja se oslanja na dodatak u owncloud serveru za potrebe sinhronizacije beleški i TODO liste. Alat omogućava kreiranje i izmenu beleški, u markup ili tekst formatu, i pristup TODO listi. Rad sa dokumentima. Libreoffice [10]. Zajednički rad na dokumentima. Firefox [11] je veb čitač baziran kompletno na otvorenom kodu. Uz owncloud server sa odgovarajućim dodatkom, omogućava pristup i zajednički rad na libre office dokumentima koji su smešteni na serveru. Autor dokumenta sam odlučuje kome će dozvoliti pristup dokumentu (članovima grupe, trećim osobama) i na koji način (samo za čitanje ili i za izmenu, uz trajni ili vremensko ograničeni pristup, zaštićen šifrom ili ne). Trenutne poruke. Pidgin [12], alat za trenutnu komunikaciju, koji podržava sve standardne protokole, višestruke račune, šifrovanu komunikaciju (private mode), razmenu fajlova... Virtuelni disk. Umesto kopiranja fajlova na lokalni računar, uz dobru Internet vezu moguća je i direktna manipulacija dokumenata na serveru. Korisnik svoj deo servera vidi kao mrežni disk. Podrška je ugrađena u standardne operativne sisteme. Android telefon Iako je Android telefon u velikoj meri proizvod jedne kompanije, on je zahvaljujući otvorenom kodu koji ga u najvećoj meri čini, otvoren za izmene. F-Droid je aplikacija otvorenog koda koja omogućava instaliranje aplikacija koje su isključivo zasnovane na otvorenom kodu. Instalacija F-Droid aplikacije ne ide preko Google Play-a, već direktnim spuštanjem sa F-Droid veb strane. Jednom instalirana, F-Droid predstavlja prozor u svet slobodnih aplikacija za Android platformu, zaobilazeći u potpunosti Google servise. 91

93 Ni jedna od sledećih aplikacija ne zahteva Google račun, ni pristup Google Play aplikaciji. Slobodni programi, F-Droid [13]. Elektronska pošta. K-9 Mail [14] klijent sa kompletnom podrškom za IMAP protokol, šifrovanu komunikaciju, i višestruke identitete. Sinhronizacija kalendara i imenika. Android telefoni se isporučuju sa setom alata za rad sa kalendarima i imenicima. DAVdroid [15] aplikacija omogućava vezu između standardnih protokola za kalendar i imenike (CalDAV i CardDAV) i Android telefona. Instalacijom DAVdroida spoljni kalendari mogu da se integrišu u usluge na telefonu na isti način kao i lokalni i Google bazirani kalendari. Sinhronizacija dokumenata. owncloud [8] Android aplikacija omogućava da se izabrani dokumenti sinhronizuju između servera i telefona. Sinhronizacija se vrši na zahtev korisnika. Beleške. MyOwnNotes [16] koristi dodatak owncloud serveru za sinhronizaciju beleški u realnom vremenu. Izmene u beleškama koje su nastale bilo na serveru, bilo na telefonu se smesta sinhronizuju. Trenutne poruke. Conversations [17] je XMPP (jabber) klijent koji podržava razmenu poruka, šifrovanje, razmenu fajlova i grupne razgovore. TODO liste. Tasks je aplikacija koja podržava praćenje događaja i zadataka, uz sinhronizaciju sa serverom koristeći CalDAV protokol. iphone Zbog načina na koji je dizajniran eko sistem oko iphone uređaja, nije moguća upotreba otvorenog koda bez kršenja licence [18]. IV. Hardver Na raspolaganju je čitav niz rešenja, pre svega zahvaljujući fleksibilnosti i prodornosti GNU Linux operativnog sistema. U duhu otvorenog koda, na raspolaganju su i rešenja gde je i sam hardver otvoren. Jedno od takvih rešenja je ODROID-C1+ [19], gde je sav kod isporučen uz uređaj otvoren, elektronska šema i izgled štampane pločice takođe. Ovaj uređaj je u potpunosti sposoban da pokrije komunikacione potrebe najmanje jednog odeljenja, po ceni koja odgovara ceni jednog para cipela (nemarkiranih). 92

94 V. Zaključak Namera ovog rada je bila da identifikuje osnovne potrebe u komunikaciji radnih grupa u školskom okruženju, i da prezentira moguće rešenja koje u potpunosti zadovoljava ove potrebe. Na osnovu izloženog se vidi da je moguće formirati kompletan komunikacioni sistem baziran u potpunosti na otvorenom kodu i otvorenom hardveru, bez kompromisa u pogledu funkcionalnosti, privatnosti i autorskih prava. Kao što je uobičajeno kod otvorenog koda, postoji izuzetno mnogo informacija o pojedinim komponentama sistema i njihovom konfigurisanju. Takođe, kao što je uobičajeno, te su informacije nestrukturirane, razbacane na više mesta, ponekad nekoherentne i različitog kvaliteta. To, uz problem izbora komponenti iz širokog spektra koji je dostupan, je predstavljao najveći izazov u formiranju sistema. Sa druge strane, rezultat je potvrda snage otvorenog koda i otvorenih standarda sistem se sastoji od velikog broja komponenti, koje su potpuno nezavisno razvijane, i nezavisno sklopljene u funkcionalnu celinu, koja može da se poredi sa proizvodima velikih kompanija. Autor ovog teksta je tokom više godina izgradio sistem čiji je jedan deo izložen u ovom radu. Osnovna namena originalnog sistema je podrška radnoj grupi koja se bavi razvojem softvera i hardvera, gde su članovi grupe fizički udaljeni. Tokom vremena je postalo jasno da sistem može da se iskoristi na više načina, jer su načini na koje ljudi sarađuju na zajedničkim zadacima i komunikacione potrebe koje iz njih proističu suštinski iste. VI. Reference: [1] Open source mail server, [2] Open source IMAP and POP3 server, [3] A browser-based multilingual IMAP client with an application-like user interface., [4] A safe home for all your data, [5] JavaScript library, [6] Real time collaboration (RTC) server, [7] application, [8] Application for connecting to owncloud server, [9] Plain-text notepad with markdown support and todo list manager, [10] Free office suite, [11] The most trusted browser on the Web, [12] An easy to use and free chat client, [13] An installable catalogue of FOSS applications for the Android platform., [14] An open source client for Android, [15] An award-winning open-source CalDAV/CardDAV synchronization app for Android, [16] App to create, edit, delete and sync your notes with your owncloud, [17] An open source XMPP/Jabber client for Android, [18]VLC developer takes a stand against DRM enforcement in Apple s App Store, vlc-enforcement [19] The most powerful low-cost single board computer available, 93

95 Mogućnosti primene programa Gimp u nastavi i vannastavnim aktivnostima Gordana Maksimović, profesor računarstva i informatike, Gimnazija Kruševac, maksimovic.gordana@gmail.com Aleksandra Filipović, profesor matematike i računarstva i informatike, Gimnazija Kruševac, filipovicalexandra@ gmail.com Apstrakt - Da bi nastavne materijale, elektronske provere, obrazovne aplikacije i materijale za elektronsko učenje učinili bližim i prijemčivijim za učenike, pored tekstualnih resursa koji se odnose na stručne sadržaje, potrebno je uključiti i elemente računarske grafike kao što su fotografije, slike i animacije. Primena grafike je moguća u okviru nastavnih i vannastavnih aktivnosti svih predmeta, ali i za pripremu školskog sajta, školskih časopisa i drugih publikacija. U ovom radu biće opisane one mogućnosti programa za obradu slika GIMP, koje se mogu koristiti u radu sa zainteresovanim učenicima koji pohađaju računarsku ili matematičku sekciju u srednjoj školi. Prikazani su primeri koje su autorke koristile u svom radu sa učenicima. Ključne reči: GIMP, računarska sekcija, matematička sekcija, skripte, filteri Abstract - In order to make teaching materials, electronic verifications, educational applications, and materials for electronic learning closer and more accessible to students, in addition to textual resources regarding expert content, it is also necessary to include the elements of computer graphic, such as photographs, pictures, and animations. Application of graphics is possible within the scope of curricular and extracurricular activities of all subject, as well as the preparation of school website, school magazines, and other publications. The possibilities of the GIMP pictures processing programs will be described in this paper, which can be used for working with interested high school students attending the computer or mathematical section. The examples used by the authors in their work with students will be presented. Keywords: GIMP, computer section, mathematical section, scripts, filters 1. Uvod GIMP, skraćenica za GNU Image Manipulation je slobodan softver sa GPL licencom, multi-platforma za manipulaciju slikama. GNU predstavlja operativni sistem sastavljen od slobodnog softvera i najčešće se koristi sa Linux kernelom, dok je GPL opšta javna licenca za slobodan softver. Program se može besplatno preuzeti sa interneta sa linka za download softvera Ima podršku za različite operativne sisteme, npr. Windows, Linux, Apple MAC OS X. Linux instalacija podrazumeva i instalaciju GIMP-a, izuzetak je Ubuntu verzija 10.04: Lucid Lynx. Sve ovo ga čini odličnim izborom u školskim uslovima, gde se zbog nepostojanja standarda i nedostatka sredstava sreće šarenilo operativnih sistema i aplikativnog softvera. Gimp je rasterski softver koji omogućava formiranje i obradu slike/fotografije. Fotografija, digitalna fotografija ili bitmapa predstavlja strukturu prikazanu preko mreže piksela. Svakom pikselu se pridružuje broj bajtova za predstavljanje boja. Ove strukture se čuvaju u fajlovima sa formatima bmp, jpg, gif, tiff i png, koji su pogodni kako za dalju obradu tako i za korišćenje, prenošenje i objavljivanje. Realizacijom akreditovanog programa stručnog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika GIMP Open source softver za obradu slika sa više grupa nastavnika, pokazalo se da su nastavnici u našim školama zainteresovani da koriste slobodan softver za obradu slika i da su svesni njegovih prednosti u smislu licenci. Iako poseduju različito predznanje iz oblasti računarske grafike, imaju kreativne ideje kako mogu koristiti GIMP za izradu i poboljšanje vlastitih nastavnih materijala, za pripremu školskog sajta, školskih časopisa i drugih publikacija. 94

96 2. Korisnički interfejs GIMP korisnički interfejs je intuitivan i sigurno neće predstavljati prepreku čak ni nastavnicima koji ranije nisu koristili programe za obradu slika. Sastoji je od alatki, prozora, menija. Korisnik upravlja radom programa korišćenjem miša i tastature, a može izabrati dva načina rada: režim u jednom prozoru (Single-Window Mode) na koji su naši nastavnici navikli ili režim u više prozora (Multi-Window Mode). Posebna pogodnost ovog softvera je lokalizacija za naše govorno područje tako da je jezik korisničkog okruženja moguće postaviti na srpski. Ovo u mnogome olakšava korišćenje nastavnicima koji se ne služe dobro engleskim jezikom, a žele da kreiraju zanimljive nastavne materijale sa slikama za učenike. Slika 1. Korisničko okruženje GIMP-a Korisničko okruženje GIMP-a se sastoji od alatnice (Toolbox), na kojoj se vrši izbor alatki sa kojima se radi, opcije alata sa postavkama za trenutno izabranu alatku, centralnog prozora i kartica sa desne strane. Alatke se mogu birati i podešavati iz linije menija alati (Tools). Alatnica sadrži alatke za: izbor, transformacije, pisanje teksta, crtanje, izbor boja. Nakon izbora alatke, podešavaju se njene osobine. Na ovaj način se određuju pravila korišćenja izabrane alatke. Opcije se mogu poništiti, vratiti na početne vrednosti i promeniti u toku rada. Izborom četkice podešava se boja, veličina, oblik i vrsta. Centralni prozor je prozor slike. U statusnoj liniji prozora nalazi se pozicija aktivnih piksela na slici, opcije za uvećanje slike, informacije i obaveštenja o izabranim alatkama. Moguće je istovremeno otvoriti više slika. U desnom delu prozora nalaze se grupisane kartice: slojeva (Layers), kanala (Channels), putanje ili staze (Paths), spisak aktivnosti ili akcija na slici koje je moguće poništiti (Undo history). U donjem delu desnog prozora nalaze se kartice za četkice, motivi (mustre) i gradijent (preliv). U pripremi i obradi digitalnih fotografija/slika alatke se primenjuju u sledećim operacijama: označavanje i odsecanje delova, označavanje i prebojavanje delova, zamućivanje, izoštravanje, dodavanje teksta, izobličavanje, isticanje pojedinih delova, brisanje, rotacija, odraz u ogledalu, menjanje perspektive. Posebno korisno za kreiranje nastavnih materijala je korišćenje slojeva. Oni se mogu uporediti sa providnim listovima papira ili listovima folije koji se ređaju jedan na drugi. Završna slika biće kombinacija slika na providnim listovima. Slojevi omogućavaju mešanje identičnih ili različitih slika na mnogo načina, ali i rad na elementima slike bez uticaja na druge slojeve. Za svaki sloj može se odrediti providnost, kontrast, zasićenje boje, oštrina. Svakom sloju određuje se položaj u odnosu na druge slojeve, mešanje sa drugim slojevima i vidljivost u odnosu na druge slojeve. 95

97 Različiti vizuelni efekti se mogu dobiti korišćenjem filtera. GIMP ima oko 150 efekata filtera. To su alati koji modifikuju sliku ili sloj primenom matematičkih algoritama. Grupisani su u nekoliko kategorija u zavisnosti od toga kakve efekte dodaju slici ili sloju. Mogu se primenjivati na sloju, slici ili delu slike. Kategorije filtera su: zamućenje (Blur), poboljšanje (Enhance), izobličavanje (Distort), osvetljenje i senke (Light and Shadow), šum (Noise), isticanja ivica (Edge-Detect), sjedinjavanje (Combine), umetnički (Artistic), ukrašavanje (Decor), mapa (Map), iscrtavanje (Rendering), Web, animacije (Animation), transparentnost (Alpha to Logo). 3. Primeri za računarsku sekciju za izradu školskog sajta Još jedna mogućnost koju mogu koristiti i nastavnici i učenici je priprema fotografija za školski web sajt. Iako GIMP nije dizajniran za web razvoj, moguće je korišćenjem filtera pripremiti fotografije i skenirane materijale za postavljanje na web sajt. Čest primer korišćenje filtera Filters/Web/Image map koji kreira određenu površinu/područje ili objekat na slici gde se klikom na formiranu površinu prikazuje web stranica. Na ovaj način možemo realizovati mapu grada, a klikom na određene lokacije prikazujemo web stranice objekata na tim lokacijama. GIMP generiše Linker Address Map fajl. Slika 2. Izgled datoteke map koja je kreirana filterom Image map Fajl prikazuje sliku mape, podatke o delovima mape i web stranama koje su povezane sa delovima mape. <img src= [MapaKrusevca] (imported) alt= Mapa grada width= 3000 height= 2388 border= 0 usemap= #- map /> <map name= map > <!-- #$-:Image map file created by GIMP Image Map plug-in --> <!-- #$-:GIMP Image Map plug-in by Maurits Rijk --> <!-- #$-:Please do not edit lines starting with #$ --> <!-- #$VERSION:2.3 --> <!-- #$AUTHOR:Gordana --> <area shape= rect coords= 1801,827,1824,850 alt= Gimnazija Kruševac href= /> </map> 96

98 U okviru taga img koji prikazuje sliku mape i taga area gde su označene površine na mapi, nalazi se i atribut alt. Atribut alt služi za tekstualni opis sadržaja slike i za pozicioniranje na pretraživačima. Ovaj atribut koriste specijalizovani programi i pretraživači za slepe i slabovide osobe. Njihova glavna funkcija je da sadržaj taga alt čitaju svojim korisnicima i na taj način im omogućavaju pristup mnogim sadržajima. Uključivanjem ovog atributa kao obaveznog u većini dodataka namenjenih web sadržajima GIMP omogućava i stvaranje inkluzivnih nastavnih sadržaja. Drugi koristan primer je filter Filters/Web/Slice koji deli sliku na sekcije, klikom na sekcije, otvaraju se uvećani delovi slike na web strani. Alatkom Image/Transform/Guillotine slika se deli na nekoliko četvorougaonih površina. Nakon primena filtera Slice, za svaku površinu se iseca deo slike i formira posebna datoteka i deo html fajla. Izgled dela HTML fajla <!--HTML SNIPPET GENERATED BY GIMP--> <table cellpadding= 0 border= 0 cellspacing= 0 > <tr> <td><img alt= Severni deo grada src= slice_1_0.png style= width: 500px; height: 494px ></td> <td><a href= # ><img alt= Naselja pored reke src= slice_1_1.png style= width: 512px; height: 494px name= 1_1 /></a></td> <td><a href= # ><img alt= Industrijska zona src= slice_1_2.png style= width: 500px; height: 494px name= 1_2 /></a></td> <td><a href= # ><img alt= Južni tranzit src= slice_1_3.png style= width: 496px; height: 494px name= 1_3 /></a></td>... </table> <script language= javascript type= text/javascript >... Slika 3. Označavanje površina i podešavanje parametara za filter Slice Dodavanje ključnih reči i opisa u okviru atributa alt u okviru taga img učenici mogu napraviti detaljan i pristupačan vodič i putokaz kroz mapu. Da bi map i html fajlovi imali punu funkcionalnost mogu se ugraditi u strukture web stranice u okviru postojećih školskih web sajtova ili edukativnih blogova i sajtova predmeta. Filters/Animation je grupa filtera koja koristi se za izradu jednostavnih animacija. Slike se postavljaju na više slojeva sa 97

99 određenim pomeranjima i promena na sloju. Mogu se dodati jednostavni efekti: izobličenja, rotacije i talasa. Animacije se mogu optimizovati, sačuvati u gif formatu i koristiti kod slajd i web prezentacija. 4. Primeri za matematičku sekciju Iako za nastavu matematike postoje različiti specijalizovani programi, veliki broj slika i crteža se može uraditi i u GIMP-u. U osnovnoj školi ih nastavnici mogu koristiti za nastavne materijale, a u gimnazijama ih mogu kreirati i učenici. Važeći plan i program za gimnazije omogućava i realizaciju interdisciplinarnih časova matematike i računarstva, gde učenici mogu temu stereometrija da sagledaju iz različitih uglova. Sa računarske strane uče da kreiraju osnovne geometrijske elemente, dok im sa matematičke strane odgovarajuća digitalna slika olakšava razumevanje prostora i veze između tela. Na slikama su prikazani primeri sfere, lopte (planeta Zemlja), lopte koja je upisana i opisana oko kocke. Primer Sfere je urađen korišćenjem transparentnosti: Add alpha chanel; filtera: Render/Pattern/Checkerboard, Edge-Detect/Edge, Map/Bumpmap, Map/Map Object; podešavanje parametara boje Colors: Color to transparency, Colorize, Brightness & Contrast; dodavanje slojeva, maski slojeva i providnosti slojeva. Slika 4. Sfere Pored standardne instalacije, postoji mogućnost instalacije različitih dodataka, priključaka i filtera. Dodaci uglavnom koriste Script-Fu i slični su makroima u Windows okruženju. Neki od filtera su napisani u Perlu, Python-u i C-u. Script- Fu kreira niz pravila u određenom redosledu koji nakon ugradnje u GIMP proizvode specifične rezultate[5]. Kolekcija dodataka nalazi se na sajtu: Za instalaciju dodataka potrebno je odgovarajući dodatak iskopirati u korisnički folder pluginova, skripti ili filtera. Za nastavnike koji ne poznaju strukturu GIMP-a postoje ekstenzije koje se mogu instalirati i preko njih pokrenuti odgovarajući dodaci. Ekstenzije su odvojeni procesi koji se pokreću iz GIMP jezgra. One su projektovane tako da obezbede funkcionalnost ne menjajući fotografiju. Primer ekstenzije su dodaci za štampanje i učitavanje fotografije[1]. Ekstenzije za instalaciju sistema skripti, plugin-ova i filtera za operativne sisteme Window i Ubuntu je GIMP Extensions FX-Foundry. Pregled instaliranih dodataka i informacije o načinu rada i projektovanja mogu se pogledati u delu Help/Plug-in Browser ili Help/Procedure Browser. Za kreiranje naprednih animacija koristi se dodatak GAP. Ovaj dodatak može obraditi video format avi, prebaciti delove avi formata u gif, na osnovu zadatih parametara postavljati, menjati, isecati i premeštati frejmove. 98

100 Slika 5. Instalacija GIMP Extensions za Windows Slika 6. Extensions, za operativni sistem Ubuntu FX-Foundry[8] Primer primene plugin-ova za Sierpinski carpet je iskorišćen za potrebe prezentacije matematičke sekcije Gimnazije u Kruševcu koja je učestvovala u izradi geometrijskog fraktala u okviru međunarodnog projekta Tepih Sjerpinskog. Postoje dve Script-Fu skripte JMS-Sierpinski_carpet.scm i JMS-Sierpinski_triangle.scm[9]. Format za Script-Fu skripte je scm, a za Python skripte je py. Skripte se kopiraju u folder skripti na operativnom sistemu Windows: C:\Program Files\GIMP 2\share\gimp\2.0\scripts. Dodaci se pokreću iz menija Filters/SamBrookJM/Sierpinski/Carpet ili Triangle. Nakon unosa parametara visine i širine objekata, broja objekata, debljine linije, broja iteracija rezultati su sledeći: Slika 7. Sierpinski Carpet Slika 8. Sierpinski Triangle 5. Primeri za sekciju iz računarstva i informatike Pisanje skripti i plugin-ova može se primeniti u okviru naprednih nastavnih i vannastavnih aktivnosti iz računarstva i informatike u gimnaziji. Jednostavna Script-Fu skripta koja formira sliku dimenzija visine i širine 300 px, postavlja belu boju pozadine. Slika ima dva sloja. Svaki sloj je obojen drugom bojom. Deo koda: (define (script-fu-my-script Image Drawable) (define width 300) (define height 300) (define opacity 50) (define mode NORMAL-MODE) (gimp-palette-set-background (list )) (define image (car (gimp-image-new width height 0))) (define layer-1 (car (gimp-layer-new image width height RGB Layer1 opacity mode))) - definisanje skripte - visina i širina slike - providnost sloja - boja pozadine - kreiranje slike - formiranje sloja 99

101 (gimp-image-add-layer image layer-1 0) (gimp-palette-set-foreground (list )) (gimp-edit-fill layer-1 0) (define layer-2 (car (gimp-layer-new image width height RGB Layer2 opacity mode))) (gimp-image-add-layer image layer-2 0) (gimp-palette-set-foreground (list 0 0 0)) (gimp-edit-fill layer-2 0) (gimp-selection-all image) (gimp-display-new image) (gimp-selection-none image) ) Deo koda za registraciju Script-Fu skripte i postavljanje parametara i stavke u meniju filtera: (script-fu-register script-fu-my-script MyScript description author copyright January 2016 * SF-IMAGE Image 0 SF-DRAWABLE Drawable 0 ) (script-fu-menu-register script-fu-my-script <Image> /Script-Fu/ ) - pridruživanje sloja - boja sloja - popunjavanje bojom - selekcija slike - prikaz - poništavanje izbora Programske skripte se mogu koristiti za uređivanje galerije slika web sajtova, školskih časopisa i publikacija, kada je potrebno veći broj slika ili frejmova urediti na isti način. Pisanje programskih skripti je namenjen učenicima u okviru dodatne nastave i sekcije. Učenici se na ovaj način mogu upoznati sa osobinama, načinom rada skriptnog i interpreterskog jezika. Korišćenje naredbi ovde opisanog skriptnog jezika je samo u okviru funkcionisanja rasterskog programa. Ovo je i način da učenici i nastavnici razumeju pojam i prednosti slobodnog koda. 6. Zaključak GIMP poseduje ogromne mogućnosti, od kreiranja jednostavnih grafičkih elemenata, njihove manipulacije, transformacije, preko obrade gotovih slika, korišćenja slojeva i filtera, do pisanja skripti i plagin-ova. Upravo ga ovo bogatstvo mogućnosti čini pogodnim softverom za nastavnike svih predmeta kao i razredne nastave, ali i za sve uzraste učenika od mlađih razreda osnovne škole do maturanata srednje škole. Pravi izbor GIMP alatki, filtera, animacija ili skripti, uz dobro osmišljene aktivnosti i kreativne materijale će učenicima i nastavnicima doneti pravo zadovoljstvo u radu. 7. Reference: [1] Earl Oliver, Jaime Ruiz, Steven She, and Jun Wang, The Software Architecture of the GIMP, 2006 [2] Istorija razvoja projekta Gimp, [3] Akkana Peck, Beginning GIMP: From Novice to Professional, Apress Inc., 2006 [4] Planet in a wireframe model, [5] James Pyles, Using GIMP, QUE, 2011 [6] Plug-In Development, [7] Olivier Lecarme,Karine Delvare, The Book of GIMP: A Complete Guide to Nearly Everything, No Strach press, 2012 [8] Aaron Stuart, Install GIMP plugin, [9] Sierpinski Fractal Shapes, [10] Mapa Kruševca,

102 E-LABORATORIJA 1 mr Biljana Marić, Hemijsko-prehrambena tehnološka škola, Beograd ** dipl.inž.el. Jasna Ristić, Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Beograd Apstrakt - U srednjim školama u Republici Srbiji, sve je veći broj učenika koji pohađaju nastavu po Individualnom obrazovnom planu (IOP1 ili IOP2). Nastavni predmeti Hemija i Tehnika rada u laboratoriji, na obrazovnom profilu Prehrambeni tehničar, područje rada Proizvodnja i prerada hrane, imaju u okviru nastavnih planova laboratorijske vežbe. Rad daje prikaz izvođenja laboratorijskih vežbi uz upotrebu GELP aplikacije u radu sa učenicima koji nastavu pohađaju po Idividualnom obrazovnom planu sa izmenjenim ishodima i standardima (IOP2). Ključne reči: Laboratorijske vežbe, IOP2, GELP aplikacija Abstract - In Serbian secondary schools there is an increasing number of students that attend classes according to special individual education plans (the so-called IOP1 or IOP2). The subjects such as Chemistry and Laboratory Techniques within the educational profile Food Engineering Technician in the educational field Food Production and Engineering include laboratory practice in the education plans. This paper give a presentation of laboratory practice management using GELP application to deal with students who attend classes according to individual education plans with amended outcomes and standards (the so-called IOP2). Keywords: Laboratory practice, IOP2, GELP application UVOD Pravilnikom o bližim upustvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, definisano je da pravo na individualni obrazovni plan ima učenik koji pokaže potrebu za dodatnom podrškom u obrazovanju i vaspitanju zbog teškoća u pristupanju, uključivanju, učestvovanju ili napredovanju u obrazovno-vaspitnom radu. Najveći izazov za nastavnike predstavlja izbor metoda i tehnika za ostvarivanje definisanih ishoda i standarda u radu sa navedenom grupom učenika. U radu je prikazana primenu GELP aplikacije u predmetu Hemija sa akcentom na laboratorijske vežbe, kao i u realizaciji nastavnog predmeta Tehnika rada u laboratoriji. Cilj rada je da se opiše primena navedene aplikacije u laboratoriji, kada učenik nije u mogućnosti, s obzirom na svoje sposobnosti, da izvede ogled sa laboratoriskim posuđem i hemijskim supstancama. Prednosti korišćenja aplikacije u nastavi su višestruke. Kao glavne mogu se istaći interaktivnost i individualnost. Prva prednost se odnosi na to, da aplikacija omogućava svakom učeniku da ima aktivnu ulogu u procesu učenja. Druga prednost se odnosi na činjenicu da su učenici različiti, tj. da svi nemaju isto predznanje i ne uče na isti način, a da se aplikacijom omogućava individualno podučavanje. Primena android aplikacija u nastavi je savremen način izvođenja nastave pomoću tablet uređaja ili mobilnog telefona u predmetima u kojima postoji mogućnost vizualizacije procesa. U inkluzivnom obrazovanju aplikacija se može koristi kao zamena izvođenja eksperimenata, jer pojedini učenici zbog slabo razvijene motorike nisu u stanju izvoditi laboratorijske eksperimente sa potrebnom opremom u predviđenom vremenu. Zbog svoje obrazovne vrednosti u skoroj budućnosti, aplikacije bi mogle biti standardan alat u nastavi. Značaj GELP android aplikacija je i to što je kreirana od strane stručnog tima kao slobodan softver i što korisnici imaju mogućnost njihove podrške u njenom korišćenju. 1 * mr Biljana Marić, Hemijsko-prehrambena tehnološka škola Beograd, biljanacmaric@hotmail.com ** dipl.inž.el.jasna Ristić, Elektrotehnička škola Nikola Tesla Beograd, jasnaristic@hotmail.com 101

103 1. INKLUZIJA Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji donet je u avgustu godine i time su stvoreni uslovi za primenu inkluzivnog obrazovanja. Opšti principi sistema obrazovanja i vaspitanja i prava na obrazovanje su: jednakost i dostupnost obrazovanja, kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje, puno poštovanje prava deteta - učenika, obrazovanje i vaspitanje, koje izlazi u susret različitim potrebama učenika, pristup svim nivoima obrazovanja (deci, učenicima, odraslima, osobama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom). Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donosi sa sobom dosta novina, koje se uglavnom odnose na uključenost marginalizovanih grupa, zabranu diskriminacije Zakon definiše opšte principe sistema obrazovanja i vaspitanja i prava na obrazovanje, standarde postignuća, individualne obrazovne planove (IOP), dodatnu podršku, upis u redovnu školu (mišljenje Interresorne komisije) i završni ispit. Individualni obrazovni plan se izrađuje za svako dete kome je potrebna dodatna podrška, naročito ako dete ima teškoća u učenju, ima smetnje u razvoju i ako živi u socijalno nestimulisanoj sredini. Takođe, izrađuje se i individualni plan podrške za dete kome je potrebna podrška u obrazovnom sistemu, a razlozi mogu biti različiti. IOP i individualni plan podrške se izrađuje za jedan ili više predmeta u školi. Uloga i funkcionisanje Interresorne komisije je da izvrši procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške učenicima. Dodatna podrška omogućava sve usluge iz oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, u skladu sa zakonskim propisima. Dodatna podrška podrazumeva: udžbenike i nastavna sredstva, asistivne tehnologije, izradu IOP-a za jedan ili više predmeta, angažovanje pedagoških asistenata u radu, angažovanje ličnog (personalnog) asistenta detetu, obrazovnu podršku za slučaj da dete zbog bolesti duže izostaje iz škole, stručno osposobljavanje vaspitača, učitelja, nastavnika, savetodavni rad sa roditeljima ili starateljima i nabavku (izradu) nastavnih sredstava za rad sa detetom kome je potrebna dodatna obrazovna podrška. 2. GELP APLIKACIJA GELP je android aplikaciju namenjenu deci sa smetnjama u razvoju i to prevashodno deci sa nemogućnošću verbalnog izražavanja. Nastanak GELP android aplikacije omogućen je osnivanjem multidisciplinarnog tima i predstavlja primer dobre prakse koja se češće treba organizovati, kako bi se povećao broj besplatnih, lako dostupnih, on-line, digitalnih sadržaja namenjenih osobama ometenim u razvoju sa srpskog i drugih govornih područja gde je to potrebno. (Eminović F. i Denić S., 2014) GELP aplikacija proizašla je iz saradnje Elektrotehničke škole Nikola Tesla i OŠ Miodrag Matić koja školuje decu sa cerebralnom paralizon, obe iz Beograda. Ona je rezultat entuzijazma mladih ljudi koji su nesebično ulože svoje znanje i vreme u aplikaciju koja deci sa smetnjama u razvoju olakšava svakodnevne aktivnosti. Učenici ( Nikola Zdraveski, Slaviša Blešić, Bogdan Todić i Ivan Cumpf na obrazovnom profilu Elektrotehničar računara ) izradili su aplikaciju, uz pomoć nastavnice elektrotehničke grupe predmeta Jasne Ristić i defektologa Sanje Denić. Ono što GELP android aplikaciju čini drugačijom, od ostalih aplikacija ovog tipa, je: Prva aplikacija za alternativnu i augmentativnu komunikaciju namenjena korisnicima sa srpskog govornog područja ali i sa mogućnošću prilagođavanja drugim po potrebi, Lakoća korišćenja - veoma lako unošenje slika, zvuka i teksta, 102

104 Omogućava direktno slikanje željenih predmeta, osoba i njihovo smeštanje u željenu kategoriju, Broj kategorija, slika, dužina audio poruke, je ograničena veličinom memorijske kartice uređaja. GELP aplikacija može da se slobodno preuzima a kod modifikuje. Aplikacija je kreirana za mobilne uređaje sa Android operativnim sistemom. Sadržaji kreirani na jednom uređaju mogu da se prenose na drugi uređaj ( bluetooth opcija ili kabl ) Teoretska pozadina rada Osobe sa nemogućnošću verbalne komunikacije ostvaruju kontakt sa okolinom preko kartica sa slikama koje povezuju sa određenim pojmom. Svaka osoba ima individualni način izražava a samim tim i određene kartice. Osobe sa nemogućnošću verbalne komunikacije najbolje razumevanje ostvaruju sa osobama na koje su svakodnevno upućene. GELP android aplikacija omogućava da uspostave komunikaciju sa svim ostalim. Kartice koje se u praksi koriste se u GELP android aplikaciji digitalizuju i povezuju sa audio porukom. Na taj način osoba sa nemogućnošću verbalne komunikacije kada dodirne na ekranu mesto gde je odgovarajuća kartica, uređaj emituje audio poruku koja je prethodno nasnimljena. Audio poruku formira stručno lice koje je ostvarilo komunikaciju sa osobom sa nemogućnošću verbalnog izražavanja, ali tako da bude razumljiva za sve ostale. Kada se GELP aplikacija preuzme, ona je prazna, nema gotovih rešenja, tako da je mogućnost primene ove aplikacije ograničena samo kreativnošću stručnjaka koji je uvodi u rad Način korišćenja aplikacije Slika1. Uvodni ekran aplikacije na kojem se mogu dobiti objašnjenja o korišćenju. Slika2. Prozor za podešavanje opcija ekrana aplikacije. 103

105 Aplikacija je interaktivna, što znači da korisnik ima potpunu kontrolu nad izgledom aplikacije. Korisnik može da menja kombinacije boja, čime je omogućeno korišćenje one kombinacije boja pozadine i kartica, koje detetu omogućavaju najbolju vizuelnu percepciju sadržaja na ekranu. Mogu se menjati: Boja pozadine aplikacije, Boja pozadine kartice, Boja slova, Da li će se koristiti ćirilično ili latinično pismo. Slika3. Prozor sa kategorijama. Svaki korisnik sam definiše kategorije kartica. Koje kartice će biti smeštene u kojoj kategoriji i koliko će ih biti u istoj zavisi isključivo od svakodnevnih potreba deteta. Slika4. Prozor za snimanje fotografija. Slika koja će se koristiti u aplikaciji može se preuzeti sa: Internetа, Galerije ili Fotografisati kamerom uređaja. 104

106 Slika5. Prozor za snimanje zvučne poruke. Snimanje zvučne poruke je jednostavno, nakon pritiska dugmeta snimanje izgovara se audio poruka, koja će biti reprodukovana klikom adekvatne kartice. E - LABORATORIJA Individualni pristup proizilazi iz potrebe učenika za dodatnom podrškom u odnosu na grupu/odeljenje. Problem koji se javlja je kako realizovati proces idividualizacije u školskim laboratorijama u radu sa učenicima sa smetnjama u razvoju. Kao odgovor na ovaj problem navodimo podršku primenom GELP aplikacije. GELP aplikacija je novi element za virtuelnu laboratoriju koja predstavlja odličnu osnovu za rad sa učenicima koji pohađaju nastavu po Individualnom obrazovnom planu (IOP1 i IOP2). Ova podrška nije ograničena mestom i vremenom, a postoje i nivoi složenosti koje diktira pojedinac. Na konkretnom primeru prikazana je primena GELP aplikacije, i time dat podsticaj da se oslanjanjem na sopstveno znanje i angažovanje može postići uspešna saradnja, sa ciljem boljeg usvajanja znanja dece sa smetnjama u razvoju. GELP aplikacija je i korišćena za predstavljanje rasporeda aktivnosti za realizaciju laboratorijskih vežbi. Predstavljena su dva primera: Merenje zapremine Tehnike rada u laboratoriji i Svojstva natrijuma i kalijuma vežbe iz Hemije. Učenicima sa smetnjama u razvoju omogućeno je da usvoje i savladaju redosled radnji za realizaciju vežbe. Korišćene su sličice i audio poruke. Niz slika u celini vizuelno predstavlja realizaciju date laboratorijske vežbe. Učenik pritiskom na određenu sličicu aktivira audio poruku čime dobija informaciju o aktivnosti koja treba da bude izvršena. Na slici6. prikazan je početni ekran sa svim osnovnim karticama koje su kreirane za rad učenika koji ima smetnje u razvoju sa elementima autizma. Kratkim pritiskom prsta na jednu od katrica učenik dobija audio poruku o sadržaju kartice, npr. Osnovni hemijski elementi ili Osobine i svojsva kalijuma. Dužim držanjem prsta na osnovnoj kartici npr. Periodni sistem slika7. otvara se niz novih kartica odnosno slika sa oznakama hemijskih elemenata slika8. Pritiskom na neku od tih kartica učenik dobija audio poruku o nazivu hemijskog elementa, agregatnom stanju i osnovnim osobinama. 105

107 Slika6. Slika7. Slika8. Slika9. i Slika10. pokazuju još jedan primer primene aplikacije. Slika10. prikazuje primer pitalica gde učenik pritiskom na katricu čuje pitanje na koje treba da odgovori sa DA (smajli) ili NE (tugajli). Naprimer pritiskom na karticu K čuje pitanje Da li je ovo simbol kalijuma?. Slika9. Slika

108 Slika11. prikazuje kartice koje se dobijaju aktiviranjem kartice sa početnog ekrana Slika6. Deveta kartica prikazuje postupak izvođenja laboratorijske vežbe kojom se utvrđuju svojstva i osobine natrijuma. Svaku karticu prati kratka audio poruka sa objašnjenjem npr. Za ovu laboratorijsku vežbu potrebno nam je sledeće laboratorijsko posuđe, Natrijum se čuva u tamnoj staklenoj zatvorenoj posudi, Sipamo vodu u staklenu čašu itd. Slika11. Na slici 12. prikazani su koraci u realizaciji laboratorijske vežbe Osobine i svojstva kalijuma. Učenici koji imaju smetnje u razvoju sa elementima autizma otežano ostvaruju verbalnu komunikaciju i imaju lošu motoriku. Nivo usvojenosti postupka za izvođenje laboratorijske vežbe proveravamo tako što učenik dobije kartice odštampane u papirnoj formi i iste treba da složi hronološkim redom uz imenovanje koraka. Slika

109 Slika13. je prikaz početnog ekrana koji je dopunjen sa dve nove osnovne kartice. Karticom koja predstavlja posuđe za merenje zapremine i karticom očitavanje na kojoj je definisan postupak očitavanja zapremine. Slika13. Slika14. sadrži kartice sa slikama laboratorijskog posuđa za merenje zapremine: čaša, menzura, normalni sud, pipeta i bireta. Za svaku karticu vezana je audio poruka koja učeniku daje informaciju za koju vrstu merenja se koristi dati posuda, npr. Šelbahova bireta se koristi za precizno odmeravanje zapremine i filtraciju rastvora. Slika

110 Na slici15. su prikazane tri kartice. Prva kartica sadrži fotografiju staklene posude sa bakar sulfatom i menzuru koja služi za grubo odmeravanje zapremine. Druga kartica prikazuje postupak sipanja bakarsulfata u menzuru. Fotografija na trećoj kartici prikazuje vrednost zapremine nasutog bakarsulfata. Sa menzure se očitava vrednost. Slika

111 ZAKLJUČAK Ovim radom je proširena paleta nastavnih sredstava koja mogu da se koriste u laboratorijskim vežbama u radu sa učenicima koji nastavu pohađaju po IOP1 ili IOP2 nastavnom planu. Prikazano je da učenici sa smetnjama u razvoju mogu bezbedno pratiti i usvajati postupke laboratorijskih vežbi uz pomoć informacionih tehnologija. Učenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadržaja, da se vrate na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni, u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. Pokazali smo da je zadatak svih učesnika u inkluzivnom obrazovanju praćenje aktuelnosti u svetu i edukacija u oblasti savremenih tehnologija. Posmatrajući sistem obrazovanja u celini, možemo da zaključimo da su stavovi prema inkluziji dece sa posebnim potrebama još uvek nedovoljno prihvaćeni, a posebno u srednjim školama. Realizujući nastavu na opisani način pružili smo nastavnicima, kao ciljnoj grupi, adekvatnu prikaz obuke za rad sa učenicima sa posebnim potrebama i time ih podstakli da u zavisnosti od potreba pronađu svoj način za inkluziju učenika kojima je takav pristup potreban. Aplikacijom je omogućena provera znanja, tako što se pamti redosled pritiska određenih kartica u nizu i na taj način ustanovljava da li je učenik zapamtio redosled radnji u procesu izrade laboratorijske vežbe. Učenicima, kao sledećoj ciljnoj grupi, omogućili smo bezbedan boravak u okruženju u kojem se oni osećaju nesigurno i odbačeno, a samim tim povećali stepem motivacije za rad. Za korišćenje aplikacije izabrani su mobilni uređaji jer je njihov ergonomski dizajn pogodan za osobe koje imaju ograničene motoričke sposobnosti. Kombinacijom naprednih tehnologija i obuke nastavnika, postiže se ono čemu se teži u konceptu inkluzivnog obrazovanja: individualizacija, uvažavanje razlika među korisnicima i mogućnost napredovanja prema ličnim afinitetima i sposobnostima. 110

112 Reference: [1] Brković, A, Psihološki rečnik, Čačak, Tehnički fakultet, [2] Danilović, M., Tehnika, obrazovna tehnologija i informatika u funkciji povećanja efikasnosti obrazovnog procesa i procesa učenja, Tehnika i informatika u obrazovanju, , [3] O.R. Anderson, Some interrelationships between constructivist models of learning and current neurobiological theory, with implications for science education. Journal of Research in Science Teaching, 19(10), pp , [4] Mirjana Lazor, mr Slavica Marković, Snežana Nikolić, Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, NSHC [5] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ( Službeni glasnik, broj 72/09, Pravilnik o bližim upustvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje), Ministarstvo prosvete Republike Srbije. [6] James Steele, Nelson To, Izrada aplikacija pomoću paketa Android SDK,Mikro knjiga,beograd,, Srbija, 2011 [7] James Talbot, Justin McLean, Programiranje Android aplikacija, CET, Beograd, Srbija, 2014 [8] Tutorijali za programiranje Android aplikacija, dostupni na sajtu [9] Eminović F. I Denić S. (2014) Obrazovanjem do digitalne inkluzije dece sa višestrukim smetnjama u razvoju, Univeztitet u Beogradu, FASPER [10] Denić S., blog [11] Bilandžija G. (2008): Kompjuterske igrice kao globalni problem u vaspitanju dece. Konferencija tehnika I informatika u obrazovanju, Tehnički fakultet Čačak, [12] Katedra za somatopediju (2005): Školovanje dece sa motoričkim smetnjama, Defektološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, [13] Lazor M., Isakov M., Ivković N. (2012): Asisitivna tehnologija u školi ŠOSO Milan Petrović, Novi Sad. 111

113 UPOTREBA VEB ALATA ZA IMPLEMENTIRANJE NOVIH SAZNANJA Vera Milićević, Tehnička škola, Loznica, Apstrakt - Nastavnici sve više koriste različite slobodne softvere za realizaciju svojih programskih sadržaja jer je upotreba IKT-a u savremenoj nastavi postala neminovnost. Živimo u vremenu kada se nove stručne i naučne informacije šire velikom brzinom, i mi primećujemo da škola gubi bitku u nemoći da nova saznanja pravovremeno implementira u nastavne sadržaje. Ovaj rad ima za cilj da kroz konkretne primere prikaže višestruku korist upotrebe WordPress-a i sledećih veb alata: Screencast-o-matic, Thinglink i Lesson Paths. Ovi alati, pomažu učenicima građevinske struke ne samo da dobiju nove stručne informacije, već i da nove podatke povežu sa starim, pa se procesom osmišljavanja i povezivanja dobija znanje. Ključne reči: funkcionalno znanje, implementacija novih znanja, WordPress, veb alti Screencast-o-matic, Thinglink, Lesson Paths Abstract - Teachers more and more use various available software systems for realizing their program contents because the use of the IKT in the modern teaching process has become inevitable. We live in the times when new professional and scientific information spread rapidly and we notice that schools lose battles because they are unable to implement new knowledge into educational contents on time. The aim of this project is to, through specific examples, demonstrate the multiple benefit of using WordPress and the following web tools: Screencast-o-matic, Thinglink and Lesson Paths. These tools, help the students of civil engineering not only to obtain new professional information, but to connect the new data to the existing ones, and in such the way we get knowledge in the processes of thinking and connecting. Keywords: functional knowledge, implementation of new knowledge, WordPress, web tools Screencast-o-matic, Thinglink, Lesson Paths 1. UVOD Opravdanost upotrebe novih IKT alata ogleda se u činjenici da učenici žive u tehnološki bogatom okruženju, i u skladu sa tim potrebno je da se i nastava prilagodi takvim uslovima.da bi učenici lakše usvajali znanja, bilo bi poželjno nastavne sadržaje prezentovati odabranim rečima, slikama, audio i video sekvencama. Ukoliko integrisano koristimo više različitih medija u realizaciji nastavnih sadržaja, onda to nazivamo multimedijalni pristup. Zajedničkim delovanjem dva ili više medija, angažuje se više čula, čime se ostvaruje veći efekat u vaspitno- obrazovnom procesu. Proces učenja postaje dublji ali na način da to učenicima bude zanimljivo i prijatno. Međutim, da bi napravio dobre digitalne nastavne materijale, nastavnik mora pažljivo da odabere, dozira i primeni multimediju kombinujući je često sa ostalim sredstvima. Primena digitalnih nastavnih materijala pruža mogućnost nastavniku da ispolji viši nivo inovativnosti i kreativnosti, i da lakše ubaci ekološke sadržaje u nastavni materijal. 2. PROŠIRIVANJE ZNANJA UVOĐENJEM NOVIH SADRŽAJA Nastavni planovi i programi ne mogu blagovremeno da se menjaju i prate aktuelne promene u društvu. Ukoliko unosimo nova savremena saznanja u nastavne programe mi učenike pripremamo za budućnost. Nastavni sadržaji u građevinskoj struci, razmatraju kuće i zgrade samo kao građevinsko- arhitektonske objekte ali trenutna dešavanja u svetu zahtevaju celovitiji pristup. 112

114 Svedoci smo da se klima na Zemlji menja i te promene se direktno ili indirektno pripisiju i ljudskim aktivnostima. U poslednjih 150 godina zabeleženo je povećanje globalne temperature za skoro 0,8 C. Nastankom većih gradova polako se gubila svest o prirodnom balansu. S obzirom da zgrade potroše polovinu proizvedene energije koja se dobija većinom iz fosilnih goriva koja su neobnovljiva i štetna i kojih će nestati tokom ovog veka, dolazi vreme kada će se kuće sve više razmatrati kao termodinamički i ekološki a ne samo kao građevinski objekti. Podizanjem svesti društva o humanoj i održivoj gradnji i razvojem pristupa projektovanju uz puno poštovanje bioklimatskih faktora, taj balans se ponovo može uspostaviti. Zgrade u Srbiji troše 60% ukupne potrošnje energije, dok taj procenat u Evropi iznosi 40%. i teži daljem smanjenju. Na savremene izazove u oblasti klimatskih promena EU pokušava da odgovori strateški kroz Evropa 2020: strategija za pametan, održiv i uključiv razvoj. Tri formulisana cilja znače da se do 2020-te : - 20% najmanje mora iznositi smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte - 20% učešće obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije - 20% unapređenje energetske efikasnosti kroz primarno smanjenje potrošnje elktrične energije Dakle, možemo reći da se čovečanstvo upravo nalazi na energetskoj prekretnici Svet mora da prestane da neracionalno koristi energiju iz fosilnih goriva i počne da se oslanja na primenu čistih i obnovljivih izvora energije.ovo su nova saznanja koja ćemo pokušati da imlementiramo. 3. IMPLEMENTACIJA NOVIH NASTAVNIH SADRŽAJA PRIMENOM VEB ALATA Po završetku školovanja učenike očukuje savim novo okruženje, drugačije od današnjeg i oni se postepeno moraju pripremati na to. Da bismo išli u korak sa vremenom mogu nam pomoći veb alati na kojima možemo napraviti digitalne nastavne materijale. Za prikaz novih nastavnih sadržaja koristićemo veb alate: Screencast-o-matic, Thinglink, Lesson Paths s tim što treba naglasiti da ovi alati ne pripadaju slobodnom softveru već su to besplatne usluge koje možemo koristiti na internetu. Međutim, radove u ovim alatima, zajedno sa novim nastavnim sadržajima, možemo objaviti na blogu u WordPress-u koji predstavlja slobodan softver. 3.1 PRIMER: upotreba veb alata Screencast-o-matic i Thinglink Za čas iz Primene računara u građevinarstvu, snimljen je kratak film u Screencast-o-matic, da bi se uz nastavno gradivo prezentovali i ekološki sadržaji. U filmu može da se prati način crtanja objekta ali se i objašnjavaju ekološki aspekti kuće koja je u odnosu na teren (Đerdapska klisura) projektovana tako da se integriše sa prirodom. Pravi se analogija sa savremenim tendencijama i zaključuje da je ta civilizacija koja je živela još od 7000 god.p.n.e. na našim prostorima, primenjivala savremene principe eko gradnje, a to su: veća površina objekta okrenuta prema suncu, upotreba ekoloških materijala za gradnju, aerodinamičan oblik koji smanjuje infiltraciju spoljneg vazduha u objekat, podno grejanje... Slika 1. Osnova kuće Lepenskog Vira u web aplikaciji Screencast-o-matic 113

115 Učenje putem otktića (autor: Vera Milićević) Autorka ovog teksta je pošla od pretpostavke da ukoliko osnovu kuće crtamo poštujući tri simbola koje se nalaze oko ognjišta kuće, a zatim ako pokušamo da nađemo i njihovu simboliku, možemo doći do interesantnog otkrića, koje će ovde biti prikazano postupno: Na arheološkom nalazištu pronađena su oko ognjišta ova tri simbola: Δ Λ А i tim redom treba crtati osnovu kuće : Δ prvi simbol ukazuje da se prvo crta jednakostranični trougao Λ drugi simbol ukazuje da se briše jedna strana trougla i umesto nje crta se kružni luk А treći simbol ukazuje da se vrh trougla briše na četvrtini strane trougla Dobili smo oblik zarubljenog kružnog isečka ili trapezoida, kako današnje teorije nazivaju osnovu kuće, što je matematički ispravno. Pretpostavka o novom tumačenju oblika kuće koju autorka predlaže je sledeća: Lepenci su živeli u skladu sa prirodom i težili su da poštuju prirodne oblike. Primećujemo da enterijer kuće: dva kosa praga, prvougaono ognjište i kružni kamen formiraju oblik čoveka. Simboli Δ Λ А su postavljeni tamo gde su ruke. Posmatramo ova tri simbola i putem asocijacija i dodavanjem samo jednog slova dobija se reč Δ Λ А H dlan. Pogledom na dlan uočava se da kontura kuće podseća na konturu šake. Poruka je jasna: gradili su po ljudskoj meri. Slika 2. Osnova kuće Lepenskog Vira u obliku dlana (pretpostavka Vere Milićević) Koje su prednosti upotrebljenih veb alata Screencast-o-matic i Thinglink? Ako nastavnik želi da planirane nastavne sadržaje upotpuni sa novim informacijama, može doći u problem sa vremenom. Upotrebom Screencast-o-matic alata, potrebno je veće vreme za pripremu časa, jer je potrebno sistematično i koncizno skupiti informacije u film, ali je zbog toga vreme na času efektivnije iskorišćeno i učenici sa velikom pažnjom i interesovanjem prate film i slušaju informacije koje nisu očekivali. Lakše se uspostavlja korelacija sa drugim nastavnim predmetom, u konkretnom slučaju sa Istorijom arhitekture, čime se zajedno sa saznanjima o savremenim eko principima gradnje sve povezuje u jednu funkcionalnu celinu 114

116 Prilikom snimanja alat sam dodaje efekat označavanja kursora žuti kružić koji prati kretanje kursora na ekranu dok se svaki klik evidentira plavom bojom, što objašnjenja čini još jasnijim Snimljeni materijal nastavnik može više puta koristiti, čime sebi olakšava rad a istovremeno sprovodi inovativne pristupe nastavi Pitanja koje naredbe programa se koriste prilikom crtanja postavljaju se učenicima nakon filma prikazivanjem tagovane slike urađene u veb alatu Thinglink. Svaki tag, kada se markira pokazuje sadržaj čime se proverava tačnost odgovora. Upotrebom dva veb alata ostvaruje se multimedijalni pristup nastavi Interaktivna nastava pospešuje angažovanje čula učenika, menja se pozicija nastavnika u odnosu na tradicionalnu nastavu, što predstavlja novi organizacioni pristup nastavi 3.2 PRIMER: upotreba veb alata Lesson Paths Nastavnik može imlementirati neke dodatne sadržaje na času i primenom koncepta izokrenute učionice pri čemu mu, osim alata Screencast-o-matic, odlično može poslužiti i veb alat Lesson Paths (lekcija u koracima). Primer je vezan za predmet Maketarstvo, konkretno za čas na kome učenici biraju od kojih materijala će praviti maketu. Čas je pripremljen kao izokrenuta učionica, što znači da učenici pre časa uče predviđeni nastavni sadržaj koji je postavljen na veb alatu Lesson Paths, da bi na samom času nastavnik imao vremena da program obogati novim saznanjima tako što će učenike upoznati sa principima zelene gradnje. Nastavnim planom je predviđeno da maketa predstavlja samo građevinski objekat ali nastavnik želi da te makete učenici obogate novim elementima vezanim za obnovljive izvore energije: solarne panele, vetroturbine, zelene krovove, zelene vertikalne fasade... pa mu je potrebno vreme na času da te sadržaje predstavi. Izabran je alat Lesson Paths jer u njega mogu da se ugrade klasični dokumenti ali i veb stranice koje koristimo na času. Primer je na linku: Slika 3. Web alat Lesson Paths sa otvorenom playlist-om za pregled sadržaja 115

117 Koje su prednosti upotrebljenog veb alata Lesson Paths? Nastavnik može svaku etapu časa da prikaže u posebnom koraku i sa drugačijim resursom što nastavu čini interesantnijom Ovaj veb alat dopušta uvoz različitih dokumenata. Ovde su ugrađene: prezentacija, Word- ov dokument, PDF dokument, video zapis sa YouTube, slike, veb stranica koja otvara blog, Google-ov upitnik za evaluaciju časa... Interakcija sa učenicima na ovom veb alatu može biti privatna- putem poruke ili javna ostavljanjem komentara u za to predviđen prostor. Razvija se kultura saradnje i kooperacije Provera znanja putem kviza koji je sastavni deo ovog alata omogućava da učenik odmah dobije povratnu informaciju o svom napredovanju Sa strane može da se otvori cela kreirana lista sa ispisanim temama, što omogućava lakšu organizaciju u radu sa alatom Podržava koncept izokrenute učionice jer učenici kod kuće mogu da proučavaju nastavni materijal prikazan u obliku pojednostavljene lekcije. Svoje znanje mogu da provere putem kviza i da ostave odgovore u vidu komentara na pitanja koje postavi nastavnik. Učenici sa predznanjem dolaze na čas. Nastavniku omogućava da čas organizuje uz upotrebu multimedijalnih sadržaja sa akcenton na primeni i proširenju znanja. Nastavnik na času preduzima aktivnosti za dublje razumevanje nastavne teme. Podstiče se proaktivnost jer učenik preuzima odgovornost za svoje učenje i svestan je kako uči 4. SLOBODAN SOFTVER U tekstu koji sledi biće prikazan kratak opis i funkcionalnost slobodnog softvera WordPress-a i veb alata Screencast-omatic, Thinglink, Lesson Paths koji spadaju u uslužni sotver WordPress ( slobodan softver ) Blog u WordPress- u spada u slobodne softvere i kao takav predstavlja odličnu platformu na kojoj možemo u okviru članka ugraditi (putem embedovanja) mnoge veb alate, zatim slike i tekstualne sadržaje. To je najveći samostalni blog hosting na svetu sa milionima korisnika jer on pokreće preko 23% svih svetskih sajtova. WordPress je Open Source projekt, što znači da postoje stotine ljudi koji rade na unapređenju platforme pa se on redovno ažurira. Autori nazivaju Wordpress fenomenalnom platformom za objavljivanje sadržaja, sa fokusom na estetiku, web standarde i upotrebljivost. Za nastavnike odlično mesto gde mogu opisati ili prikazati dobre primere iz svoje prakse. Velika prednost je i to, što kao bloger postajete deo jedne šire društvene mreže, što daje mogućnost da komentarišete i pratitite interesantne sadržaje drugih korisnika i naravno da edukativnim člancima privlačite pažnju vaših učenika i ostalih blogera. 116

118 4.2. Screencast-o-matic ( besplatna usluga) Web aplikacija za snimanje ekrana pruža nam mogućnost da na jednostavan način napravimo video tutorijale. Omogućava nam hosting video zapisa ekrana od 15min. Snimak se može sačuvati na svom računaru ili postaviti na YouTube. Preuzimanje je u vidu MP4, AVI, i FLV formata. Alat radi u svim pregledačima koji podržavaju Javu. Pre početka snimanja potrebno je pripremiti dokument kojem se želi nasnimiti glas. Prilikom snimanja potrebno je priključiti kameru i mikrofon. Moguće je praviti pauze u toku snimanja i podešavati veličinu ekrana prostim razvlačenjem. Pogodan je za prikaz procesa rada u nekom programu, za snimanje video uputstva, objašnjenje prezentacije, slike, šeme... Slika 4. Naslovna strana Screencast-o-matic 4.3. Thinglink (besplatna usluga) Web alat za kreiranje interaktivnih slika tj. omogućava da se kreira interaktivna fotografija popularnim tagovanjem. Tagovi su u stvari multimedijalne oznake, koje se otvaraju kada im priđemo mišem i prikazuju dodatni sadržaj koji može biti u vidu teksta, slike, video zapisa ili linka ka drugim sadržajima. Interaktivna slika se može deliti preko društvenih mreža (Fejsbuka, Tvitera, Gugl plusa, Edmoda i sl.) a takođe se može embedovati u sajt ili blog. Ovaj alat za tagovanje ograničen je na 50 fotografija po nalogu. Slika 5. Interaktivna slika u Thinglink-u. 117

119 4.4. Lesson Paths (besplatna usluga) Web alat koji omogućava nastavniku da na jednom mestu iskombinuje različite vrste datoteka: PDF datoteke, Word dokumente, slike, video zapis, veb stranicu, Googl upitnike... U prevodu znači: lekcija kroz korake, jer omogućava kreiranje liste u kojoj svaka tema može biti drugačija vrsta datoteke. Prelazak iz jednog koraka u drugi postiže se klikom na dugme Next koje se nalazi na vrhu prozora što daje linearan prikaz sadržaja. Pregled sadržaja ne mora biti linearan ako se koristi playlist-a sa strane koja sadrži naslove tema sa kratkim sažetkom. Broj koraka nije ograničen i njihova pozicija može se menjati tokom kreiranja lekcije. Interakcija sa korisnicima se može odvijati putem kviza koji se kreira u ovom alatu ili putem komentara u za to predviđenom prostoru. Lekcija se može deliti putem društvenih mreža ili se embedovati na sajt. Slika 6. Zaglavlje veb alata Lesson Paths 5. ZAKLJUČAK Nastava će biti interesantnija i kvalitetnija ako se upotpuni novim, aktuelnim saznanjima i veb alatima. Na osnovu prikazanih primera može se zaključiti da se upotrebom veb alata Screencast-o-matic, Thinglink i Lesson Paths, mogu brže ubaciti nove informacije u nastavne sadržaje, lepše obraditi postojeći programski sadržaji, a takođe su pogodni i za bolje povezivanje znanja iz različitih oblasti u jednu funkcionalnu celinu. Takođe pomažu i funkcionisanju koncepta izokrenute učionice što znači da učenici na čas dolaze sa predznanjem pa se na samom času akcenat može dati primeni i proširenju znanja. Informacije i znanje nisu isto. Informacija je samo izdvojen podatak, pa je neophodno zalaganje i nastavnika kao dobrog metodičara i pedagoga, i učenika koji treba da uloži vlastiti trud, da bi ceo nastavni proces bio osmišljen i povezan kako bi krajnji rezultat bilo znanje. Izrada digitalnih nastavnih materijala upotpunjuje nastavni proces jer omogućava nastavniku da bolje kreira situaciju za učenje. U svakom slučaju slobodan softver ima više prednosti u odnosu na uslužni softver. Tekstove, slike i ugrađene veb alate možemo postaviti u okviru članka na blogu WP što daje celovit pristup nekoj temi. Pomenuti veb alati u ovom radu jesu besplatni ali se za korišćenje naprednijih opcija mora platiti usluga. Takođe, nastavnici u školi često nemaju internet na času što ograničava njihovu upotrebu u okviru škole. WordPress, kao slobodan softver, je potpuno besplatna platforma koja se stalno usavršava od strane upravo onih koji ga i koriste. Zato ako dovoljno ljudi zahteva neku novu funkcionalnost ona će verovatno biti i omogućena. Snimanje glasa ili tagovane slike u WordPress-u, jednog dana, zašto da ne? 118

120 REFERENCE: [1] Vebciklopedija [2] Danilović, M. (2010): Tehnika, obrazovna tehnologija i informatika u funkciji povećanja efikasnosti obrazovnog procesa i procesa učenja,tehnika i informatika u obrazovanju [3] Stanojlović, S. (2009): Mape uma kao obrazovni standard i metoda efikasnijeg učenja, Inovacije u nastavi, XXII, [4] Uloga interneta u procesu obrazovanja, TIO Zbornik radova. [5] Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2012). Strategija obrazovanja u Srbiji do Godine

121 Primena slobodnog softvera Open-Sancore u realizaciji nastave Zdravko Mutin, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, zdravko.mutin@outlook.com Apstrakt - Opis i primena slobodnog softvera Open-Sancore. Upoznavanje sa strukturom softvera, njegovim izgledom i funkcionalnošću. Upućivanje na istraživanje mogućnosti slobodnog softvera u kućnom okruženju, sa ciljem podsticanja kreativnosti u njegovoj primeni. Primeri interaktivne primene softvera Open-Sancore u nekoliko nastavnih predmeta. Ključne reči: Open-Sancore, interaktivne table, slobodan softver, multimedijalni sadržaj u nastavi. 1. UVOD Uvođenje interaktivnih tabli u nastavu dovelo je do razvoja pratećeg softvera. Softver koji se isporučuje uz interaktivne table najčešće zahteva kupovinu licence. Iako to ne mora biti problem sa stanovišta obrazovne ustanove, korišćenje softvera koji nije slobodan stavlja predavače pred izbor, da ili kupe licencu ili koriste interaktivnu tablu bez prethodne pripreme. Open-Sancore je slobodan softver za interaktivne table, koji se može instalirati na sisteme koji rade pod operativnim platformama Windows, Linux ili MacOS. Korišćenje slobodnog softvera Open-Sancore omogućuje predavačima da pripreme predavanje kod kuće, a da zatim tako pripremljen materijal učitaju u Open-Sancore koji se koristi sa interaktivnom tablom. Upoznavanje sa softverom kod kuće, mogućnost istraživanja i isprobavanja različitih postavki, otvaraju vrata šire kreativnosti i bolje iskorišćenosti potencijala softvera. 2. Osnovni princip rada interaktivnih tabli Svaka interaktivna tabla sastoji se od tri osnovne komponente: Tabla osetljiva na dodir Projektor Računar Bela tabla je registruje poziciju pokazivača ili prsta, pomoću senzora postavljenih po obodu. Tabla ne reaguje na pritisak već samo na poziciju, i može se shvatiti kao oblik tač-skrina. Podatak o poziciji pokazivača na tabli se putem USB interfejsa prenosi do računara, slično kao što se prenosi pozicija miša. Računar obavlja zadatu radnju, a rezultat se prikazuje na tabli putem projektora. Interaktivnost table je obezbeđena bez obzira na softver koji se koristi, ali bez namenskog softvera iskoristivost interaktivne table u procesu nastave je ograničena. 3. Koncept softvera Open-Sancore Open-Sancore je softver namenjen kako predavačima, tako i učenicima. Ergonomski je dizajniran, gde su sve bazične funkcije lako dostupne. U Open-Sankore se može ubaciti bilo koja vrsta datoteke, slika, video, tekst itd. Prilikom kreiranja predavanja sva dokumenta i sve postavke bivaju automatski sačuvani. Interni sistem sortiranja dokumenata i predavanja podseća na već viđene fajl menadžere. Osnovni element softvera je stranica, gde svaka od njih predstavlja novi izgled table. Na svaku stranicu može se ubaciti slika, dokument ili video. Po njoj se može crtati ili obeležavati 120

122 markerom. Menadžer stranica omogućuje brz prelaz sa jedne na drugu, bez potrebe brisanja. Open-Sankore omogućuje korišćenje prilagodljivih interaktivnih apleta, koji se mogu preuzeti sa Interneta, bez napuštanja programa. Gotova predavanja mogu se deliti putem mreže, sačuvati ili eksportovati u obliku PDF datoteke. 4. Izgled programa Open-Sancore Program Open-Sancore može se preuzeti sa linka Prilikom instalacije, koja zavisi od izbora platforme, Open-Sankore kreira multimedijalne foldere Sancore, u sistemskim folderima rezervisanim za slike, muziku i video. Da bi multimedijalni sadržaji bili ispravno prikazani, neophodno je na računar instalirati codec-e za prikazivanje video datoteka. Nakon instalacije otvara se korisnički interfejs u režimu punog ekrana. Odmah se uočava prisustvo standardnog menija sa ikonicama kao i tri dodatna panela. Sva tri panela se mogu skloniti sa početnog ekrana, tako da celokupna radna površina bude vidljiva. Panel sa leve strane omogućuje imenovanje svake stranice, anotaciju, ubacivanje lokalne datoteke ili povezivanje sa resursom na Internetu. Osim toga za panel sa leve strane je rezervisan još jedan pogled, koji omogućuje brz izbor stranice (table), pomoću umanjene sličice. Sa desne strane radne površine nalazi se panel sa prikazom biblioteke multimedijalnih sadržaja koji se mogu direktno koristiti, klasifikovanih po tipu sadržaja. Open-Sancore omogućuje kreiranje novih podfoldera i direkto ubacivanje multimedijalnih sadržaja u biblioteku. Izbor željene interakcije sa tablom vrši se korišćenjem trećeg panela, u dnu ekrana. 5. Dokumenti Svako pokretanje programa Open-Sancore kreira novi dokument u programskom folderu Untitled documents, sa imenom koje sadrži datum i vreme kreiranja. Pregled kreiranih datoteka može se obaviti klikom na ikonicu Documents 121

123 u glavnom meniju. Ukoliko korisnik ne napravi ni jedan objekat ili zapis, dokument neće biti sačuvan. Ukoliko prilikom zatvaranja programa postoji bilo kakav sadržaj na tabli, dokument će biti sačuvan. Svi prethodno sačuvani dokumenti su dostupni za uređivenje putem ikonice Documents, iz glavnog menija. Moguće je anotirati dokumente, kreirati nove foldere, preimenovati i premeštati dokumente. Open-Sancore menadžer dokumenata omogućuje uvoz i izvoz dokumenata u PDF formatu. Prilikom otvaranja PDF datoteke, svaka stranica u datoteci postaje jedna statička tabla. Izvezena datoteka od svake table kreira jednu stranicu PDF dokumenta. 6. Korišćenje osnovnih alatki Paleta osnovnih alatki se nalazi pri dnu ekrana, ali se može prevlačenjem premestiti na bilo koje mesto. Klikom na određenu alatku menja se funkcija pokazivača, odnosno prsta. Alatke omogućuju unos novih grafičkih ili tekstualnih objekata na tablu, kao interakciju sa već postojećim objektima. Prva alatka sa leve strane predstavlja mini paletu predefinisanih geometrijskih oblika, za brz grafički unos. Pomoću prve tri alatke u paleti vrši se izbor osnovnog geometrijskog oblika koji se želi uneti. Unošenje se vrši tako što se prvo odabere željenji oblik, a zatim se mišem (pokazivačem) odredi oblast na tabli koju taj oblik treba da prekriva. Nakon unošenja na tablu, svaki je oblik moguće pomerati, rotirati ili mu menjati veličinu. Naredna tri alata se koriste za postavljanje osnovnih parametara linija i površina, koje se unose na tablu. Tako je moguće odabrati debljinu i boju linije, kojom će objekat biti iscrtan. Na linije je moguće postaviti odgovarajuću strelicu ili tačku, kao oznaku početka odnosno završetka linije. Ukoliko uneti oblik poseduje neku zatvorenu površinu, nju je moguće obojiti željenom bojom ili označiti obrascem linija. Prilikom izbora boje za površine, moguće je definisati dve boje, koje se smenjuju na osnovu zadatog obrasca. Debljina linije objekta, izbor strelice kao i obrazac bojenja moraju se odabrati pre unošenja objekta na tablu. Jednom unesen objekat se, izborom kantice sa farbom, može obojiti drugom bojom. Izborom više objekata odjednom, može se podešavati njihov međusobni odnos, izborom poslednje ikonice u paleti alata. Tako se izabranim objektima mogu poravnati leve ili desne ivice, centar ili neka druga pozicija. 122

124 Olovkom za slobodno crtanje direktno se piše ili crta po tabli, slobodnim stilom. Debljina i boja linije biraju se pre unosa, na ikonicama glavnog menija. Svaka linija unesena putem olovke u potpunosti prekriva objekat preko kojeg se crta (ili piše). Gumica služi za brisanje dela površine table preko kojeg gumica pređe. Izbor debljine gumice vrši se na glavnom meniju. Gumica ne briše objekte, već samo linije unesene olovkom ili markerom. Marker se koristi za označavanje bitnih pojmova prikazanih na tabli. Za razliku od olovke, marker ne prekriva u potpunosti objekat preko kojeg je nanesen. Na taj način mogu se naglasiti delovi teksta ili slike, bez da sam tekst ili slika budu prekriveni. Izbor debljine ili boje markera vrši se na glabnom meniju. Strelica i kažiprst su alati koji omogućuju interakciju sa objektima na tabli. Strelicom se vrši izbor objekta i obavljaju predefinisane radnje koje su izabranom objektu pridružene, kao i pomeranje objekta po tabli. U slučaju interaktivnih aplikacija, programirana interakcija sa objektima se obavlja putem kažiprsta. Zumiranje sadržaja vrši se ikonicama lupe, dok se naglašavanje dodirnute pozicije na tabli, u maniru laserskog pokazivača, vrši izborom ikonice laserskog pokazivača. Unošenje teksta na tablu može se obaviti korišćenjem regularne ili virtuelne tastature. Pre toga je neophodno označiti poziciju na tabli gde se tekst unosi. Parametri teksta (font i sl.) se takođe podešavaju na tekstualnom objektu. Isecanjem objekta postoji mogućnost da se isti postavi na istu ili drugu tablu, kao i da se pridoda u biblioteku. 7. Biblioteke Panel sa desne strane sadrži predefinisane foldere formirane na osnovu sadržaja. Sadržaj folder je jasno naznačen imenom, a Open-Sancore već dolazi sa nekim uzorcima datoteka. Novi multimedijalni sadržaj se dodaje u biblioteke jednostavnim prevlačenjem sa desktopa ili fajl menažera. Pre toga je neophodno prikazati desktop klikom na ikonicu Desktop u glavnom meniju. Kada se u računaru pronađe željeni sadržaj, potrebno ga je jednostavno prevući na panel biblioteke. Open-Sancore automatski određuje tip datoteke i smešta je u odgovarajući predefinisani folder. U okviru predefinisanog foldera se mogu napraviti podfolderi u koje će datoteka biti spremljena. Open-Sancore čuva dodate datoteke u Sancore folderima, kreiranim prilikom instalacije u sistemskim folderima na računaru. 123

125 8. Upotreba u nastavi Open-Sancore je osmišljen tako da pruža nastavniku pomoć u prezentaciji novog gradiva, ali i kao interaktivni panel za rešavanje zadataka. Osnovni nivo primene se prepliće sa primenom klasičnih tabli, s tim što se lekcije mogu unapred pripremiti. Samim tim sadržaj tabli je urađen jasnije. Kao podloga table može se koristiti fotografija ili crtež, koji se u toku časa može anotirati ili dorađivati. Primer za ovo može biti čas geografije, gde se kao podloga koristi mapa, koja se po potrebi može zumirati, a mesta od interesa se mogu označavati markerom. Ubacivanje video klipova i fleš animacija omogućuje vizuelnu demonstraciju pojava i pojmova. Ovaj nivo primene table se obavlja bez, ili uz veoma malu primenu iteraktivnosti. Kada akcije učenika ili predavača menjaju sadržaj table govorimo o interaktivnom pristupu. Za ovu svrhu postoje pripremljene interaktivne aplikacije, koje se instaliraju zajedno sa programom, a mogu se i preuzeti sa interneta bez napuštanja programa. Interaktivne aplikacije koje su dostupne odmah nakon instalacije, mogu se uređivati po nahođenju nastavnika i predstavljaju odlično oruđe za vežbanje ili proveru znanja. Primer desno demonstrira vežbu množenja. Interaktivna aplikacija omogućuje izbor računske radnje, broj zadataka kao i opseg računa. Nakon što program nasumično odabere brojeve koje treba ponmožiti, učenik upisuje rezultat direktno na tabli ili pomoću tastature. Ukoliko je rezultat dobar dobija zeleni kvadratić, a ukoliko je pogrešan dobija crveni kvadratić. Grapher omogućuje iscrtavanje funkcija u zadatom opsegu. Bogati help dokument pruža detaljne instrukcije o načinu unosa simbola. Aplikacija omogućuje direktan uvid u promenu oblika funkcije u zavisnosti od vrednosti parametara. 124

126 Interaktivna aplikacija OpenStreetMap pruža mogućnost učitavanja detaljnih mapa bilo kog dela sveta, zumiranje određenog područja kao i anotaciju. Među preinstaliranim interaktivnim aplikacijama kriju se i one koje se mogu koristiti u okviru nastave stranih jezika, kao i nastave maternjeg jezika. Reči u zadatoj rečenici prikazane su nasumično, a zadatak učenika je da ih složi pravilno. Prevlačenje reči vrši se pomoću alatke kažiprst, a ukoliko se zadatak uradi ispravno reči dobiju zelenu nijansu. 125

127 9. Zaključak Korišćenje intaraktivnih tabli u nastavi postaje sve učestalije. Zvučni, a posebno vizuelni sadržaji stimulišu učenike na aktivnost, što je posebno izraženo kod dece u inkluziji. Sa druge strane, pred nastavnike i profesore se postavlja novi zadatak informatičkog opismenjavanja i usavršavanja. Korišćenjem slobodnog softvera, kao što je Open-Sancore pruža se mogućnost predavačima da se pripreme za korišćenje interaktivnih tabli bez stresa. Istraživanje velikog broja interaktivnih aplikacija može se obaviti kod kuće, a kada se postigne željeni nivo primene, pripremljene teme se jednostavno prenose u nastavu. Reference: [1] Interaktivne table na Wikipediji: [2] Zvanična prezentacija Open-Sancore, slobodnog softvera: [3] Open-Sancore na Wikipedij: [4] Whiteboard blog: [5] Korisničko uputstvo za Open-Sancore: 126

128 ARDUINO PLATFORMA U NASTAVI PROGRAMIRANJA Svetlana Radlovački, Školski centar Nikola Tesla, Vršac, radlovacki@gmail.com Apstrakt - Bez ikakvih izmena u nastavnim planovima i programima, Arduino platforma može biti korišćena kao odlično nastavno sredstvo na časovima informatike i programiranja, kako u srednjim stručnim, tako i u gimnazijama i osnovnim školama. Ova platforma je prevashodno i razvijena za poučavanje programiranja u C/C++ programskim jezicima. Programira se putem Arduino softvera, IDE-a u kojem se piše C/C++ programski kôd i prebacuje na kontroler. Arduino Software IDE je besplatan softver otvorenog kôda pod LGPL ili GPL licencom koji se može preuzeti sa zvaničnog sajta Radi na skoro svim platformama: Windows platformi, MAC OS X-u i Linux-u. Uz IDE se dobija i veliki broj biblioteka i gotovih primera, koji čine odličnu osnovu za dalji rad. Arduino omogućava učenicima da osete vizuelne i audio efekte svojih programa, podstiče ih na samostalnu izradu različitih projekata i omogućava praktičnu i konkretnu primenu teorijskih znanja iz oblasti programiranja. Ključne reči: Arduino platforma, nastava programiranja, programiranje stvari, daljinsko upravljanje 1. UVOD Arduino je mikrokontrolerska platforma razvijena u Italiji godine na Institutu za interaktivni dizajn u Ivreji. Napravljena je od open-source hardverskih komponenti koje su spojene na 8-bitni Atmel AVR mikrokontroler ili 32-bitni ARM procesor. Za sada postoji više od petnaest različitih modela, a svi se mogu i proširivati sa tzv. štitovima. Arduino dolazi u različitim veličinama. Trenutno aktuelne verzije ove popularne ploče su Arduino Uno R3, Arduino Leonardo, Duemilanove, Nano, Pro Mini, Arduino MEGA 2560 R3, Arduino Due Cena originalnog Arduina trenutno iznosi oko 30, a broj proizvedenih ploča iz godine u godinu rapidno raste. Pored originalnih verzija, na tržištu se mogu pronaći kineske kopije po znatno povoljnijim cenama (nekoliko stotina dinara), uz istu funkcionalnost i ne mnogo slabiji kvalitet. Na ulaze ovog kontrolera moguće je dovesti tastere, prekidače, gotove tastature, različite senzore (temperature, pritiska, protoka, pokreta, ultrazvučni senzor ), dok izlaze možete povezati na širok spektar izvršnih uređaja i komponenata LE dioda, sijalica, zujalica, motora, ekrana za prikaz podataka Dodatni, gotovi štitovi (shields), zasebne štampane ploče koje se montiraju na osnovnu ploču i proširuju njene osnovne mogućnosti, mogu da obavljaju razne funkcije (npr. kontrola motora, povezivanje senzora, bežična komunikacija itd.) i na taj način učine rad sa ovom platformom još jednostavnijim i lakšim. Niski naponi napajanja (3.3 i 5V) omogućavaju bezbednu upotrebu Arduina čak i u nižim razredima osnovne škole. Sve ovo omogućava da učenike na interesantan način uvedemo u svet novih tehnologija. Kroz igru i zanimaciju, kod učenika se budi želja za savlađivanjem i proširivanjem nastavnog gradiva iz oblasti programiranja, ali i oblasti prirodnih i tehničkih nauka. 2. PRIMENA U ŠKOLAMA Arduino se programira preko posebnog editora, u koji se unose C/C++ programski kodovi. Odličnu podršku i ideje za dalji rad možete pronaći u velikom broju gotovih, jednostavnih primera koji se dobijaju uz samo okruženje. Na samom početku, mini projekte možete osmišljavati i realizovati tako što ćete vršiti modifikaciju već napisanih kodova. Kada učenici shvate osnovne principe rada, pisanje programa postaje trivijalno. 127

129 Za rad sa ovom platformom, iako se u prvom momentu tako čini, nisu neophodna velika predznanja iz oblasti elektrotehnike i tehnike uopšte. Velika prednost je što se na internetu mogu pronaći mnogobrojni sajtovi sa detaljnim objašnjenjima vezanim za načine vezivanja komponenata koje se koriste, kao i gotovim bibliotekama koje olakšavaju rad sa istim. Po detaljnom osmišljavanju projekta, odnosno izgleda uređaja i njegove funkcije, možete izabrati i povezati potrebne komponente prema uputstvima i pristupiti pisanju programa. Pisanjem programa i posmatranjem njihovih konkretnih efekata, učenici će neprimetno savladati primenu grananja, ciklusa, nizova u programima. Uz pomoć određenih komponenata (LED matrica, Matrix tastatura 4x4 ) lakše će razumeti primenu dvodimenzionalnih nizova, pojmove indeksa elementa, glavne, sporedne dijagonale. S druge strane, čak iako su na samom početku učenja, polako ćete ih uvesti u oblast objektno orijentisanog programiranja. Sa ukupno 14 digitalnih ulazno/izlaznih pinova i 6 analognih 10-bitnih ulaza, Arduino Uno ili Arduino Duemilanove ploča je sasvim dovoljna za početak rada. U Tabeli 1 prikazana je lista nekoliko praktičnih komponenata koje možete povezati na platformu kako biste nastavu učinili interesantnijom: Komponenta/štit Kataloški naziv Preporučena biblioteka LE dioda 5mm Light-emitting Diode Ultrazvučni senzor HY-SRF05 NewPing (Tim Eckel) Senzor za temperaturu i vlagu DHT11 Temperature/Humidity Sensor DHT (Mark Ruys) Matrična tastatura 4x4 4x4 Matrix 16 Key Membrane Switch Keypad Keypad standardna LED matrica 8x8 MAX7219 Red Dot Matrix Module Sprite (David A. Mellis) Matrix (Nicholas Zambetti) Displej sa tasterima LCD 1602 Keypad Shield V2.0 LiquidCrystal standardna Bluetooth modul Foto otpornik JY-MCU Bluetooth Photo resistor Servo motor TowerPro SG90 9g Mini Servo Servo - standardna Infra-crveni prijemnik 3mm Infrared Receiver Diode IRremote (Ken Shirriff) Osnovne prednosti Arduino platforme su: Tabela 1 platforma otvorenog kôda jednostavna i bezbedna za korišćenje povoljna cena široka mogućnost primene odlična podrška zajednice veliki broj gotovih primera i projekata omogućava da korisnici osete vizuelne i audio efekte napisanih aplikacija Razmotrimo i efekte primene ove platforme u nastavi programiranja: povećava motivaciju i interesovanje učenika za učenje programiranja i primenu informacionih tehnologija pospešuje kreativnost učenika pospešuje saradnju učenika i razmenu ideja razvija istraživački duh 128

130 podstiče učenike na izradu konkretnih projektnih zadataka povećava nivo aspiracije učenika S druge strane, ova platforma će poslužiti kao odlično sredstvo za prelazak sa struktuiranog na objektno-orijentisano programiranje, za razumevanje principa daljinskog upravljanja, interneta stvari, ali i povezivanje različitih naučnih činjenica i primenu istih u izradi interdisciplinarnih projekata. Ako niste u prilici da nabavite Arduino platformu, možete koristiti i odličan, besplatan Autodesk 123D Circuits simulator, realizovan u formi web aplikacije zatvorenog kôda na adresi 3. PRIMERI KORIŠĆENJA PLATFORME Zavisno od uzrasta, predznanja i interesovanja učenika, programi mogu biti različite težine. Učenici će imati priliku da isti problem reše na više različitih načina, da utvrde razlike, prednosti i mane određenih programskih rešenja, kao i da veoma lako modifikuju postojeća rešenja, predlože nove, slične zadatke i tako kroz vežbu utvrde postojeća znanja i prošire svoja programerska iskustva MOJ PRVI PROJEKAT Jedan od najčešćih i najpraktičnijih primera koji se koristi za prvo testiranje Arduino platforme jeste uključivanje i isključivanje LE diode koja je povezana na pin 13. Zašto baš ovaj pin? Arduino platforma na sebi ima ugrađenu diodicu koja je na njega povezana, tako da za ovo testiranje nije potreban nikakav dodatni hardver. Arduino IDE se može preuzeti sa zvaničnog sajta Instalacija je veoma jednostavna. Pre početka pisanja prvog programa neophodno je podesiti dve stvari, kako biste uspešno ostvarili komunikaciju sa kontrolerom i učitali u njega željeni program. Prvi korak je da izaberete naziv platforme koju koristite (Duemilanove ATmega 328 na Slici 1) Slika 1 129

131 Drugi korak podrazumeva izbor serijskog porta preko kojeg će računar komunicirati sa Arduinom (Slika 2). Slika 2 Ako se desi da je ponuđeno više komunikacionih portova i niste sigurni koji da izaberete, sve nedoumice možete razrešiti odlaskom u Control Panel->Device Manager. Tu možete proveriti koji se komunikacioni port pojavljuje prilikom priključenja Arduino platforme. Programi napisani u ovom okruženju nazivaju se skečevi (sketches). Svaki skeč mora sadržati dve osnovne funkcije. To su setup( ) - funkcija koja se izvršava jednom na početku i služi za početna podešavanja loop( ) - funkcija koja se izvršava u petlji sve vreme dok se ne isključi ploča Slika 3 Za korišćenje određenih štitova i komponenti, postoje i adekvatne biblioteke, sa unapred definisanim prototipovima funkcija koje se uz njih koriste. Ove biblioteke pre provere ispravnosti programa treba učitati u okruženje i uključiti ih na samom početku programa (direktiva #include). Biblioteku možete učitati direktno iz okruženja (Sketch-> Import Library-> Add Library ) kao što je prikazano na Slici 3. Drugi način da učitate biblioteku jeste da raspakujete arhivu preuzetu sa interneta i kompletan folder iskopirate na mesto gde su i ostale biblioteke instaliranog Arduino okruženja (u većini slučajeva C:\Program Files (x86)\arduino\ libraries). Ukoliko želite, možete (iako postoji ugrađena test diodica) povezati diodu na pin 13 kao na Slici

132 Slika 4 Program je sledeći: 3.2. ELEKTRONSKA KOCKICA ZA NE LJUTI SE ČOVEČE Program generiše slučajan broj 1-6 i zavisno od tog broja diode svetle po rasporedu kao na običnoj kockici. Kombinacije dioda koje svetle brzo se smenjuju, a kada se pritisne taster, trenutna kombinacija se zaustavlja 3 sekunde i to je dobijeni broj. Potrebno je povezati taster na neki od pinova (jedan od načina je prikazan na Slici 5, taster je povezan na pin 2) i sedam dioda (preko otpornika vrednosti 220Ω) na pinove 3-9. Slika 5 131

133 I rešenje: jednostavnije rešenje, pogodno za učenike osnovnih škola (primena višestrukog grananja): Definisanje ulaza/izlaza moguće je učiniti na više načina (npr. primenom ciklusa i niza) i tako smanjiti broj programskih linija. II rešenje: za malo starije primena dvodimenzionalnih nizova Na samom početku definisali smo kombinacije uključenih/isključenih dioda za određene brojeve. 132

134 3.3. DALJINSKO UPRAVLJANJE U skladu sa vremenom u kojrm živimo, učenici su posebno zainteresovani za daljinsko upravljanje. Neki od primera koje lako mogu savladati jesu promena boje lampe, upravljanje vozilom, upravljanje pokretima napravljenog robota... Jedan od načina je da se komunikacija vrši preko Bluetooth-a. Veoma praktična, besplatna web aplikacija otvorenog kôda pod MIT licencom, koju možete koristiti za tu svrhu, jeste MIT-ev App Inventor. Slaganjem određenih blokova, moguće je, na veoma jednostavan način, sastaviti program koji će omogućiti bežično slanje odgovarajućih podataka (brojeva, karaktera i sl.) na Arduino. Ako na Arduino platformu postavite npr. JY-MCU Bluetooth modul, ti podaci mogu biti primljeni i obrađeni i zavisno od njihove vrednosti moguće je programski definisati akcije koje treba da izvrše komponente koje su povezane na njene izlaze. Zahvaljujući jednostavnosti rada u App Inventor-u, već i učenici viših razreda osnovne škole moći će, bez problema, da naprave svoje prve projekte sa primenom daljinskog upravljanja. Arduino platformu veoma je lako povezati i sa programima pisanim u C# programskom jeziku. C# aplikacijom se definiše grafičko okruženje i omogućava programsko upravljanje platformom na način sličan malopre opisanom: podaci se preko serijskog porta (postoji kontrola SerialPort) šalju na platformu, a program pisan u Arduino okruženju prima te podatke i sprovodi određene akcije u zavisnosti od primljenih vrednosti. Pored opisane realizacije upravljanja preko Bluetooth-a, koje je veoma pogodno za upravljanje platformom sa određenog uređaja (npr. mobilnog telefona, PC-a), bežičnu komunikaciju moguće je uspostaviti i preko XBee-a (pogodno za realizaciju mreže različitih senzora), ili preko WiFi-a (uz upotrebu npr. ESP8266 modula). Za manje domete, uz optičku vidljivost, na jednostavan način platformom možete upravljati i pomoću bilo kog daljinskog upravljača. Sve ovo otvara još veće mogućnosti u osmišljavanju ideja za projekte koji će povećati interesovanje učenika za nastavu programiranja i njegovu primenu u novim oblastima, koje nas očekuju u neposrednoj budućnosti. 4. ZAKLJUČAK Arduino platformu možete koristiti bez ikakve izmene nastavnih programa. Odlična je za demonstraciju i primenu naučenog gradiva, a zavisno od uzrasta učenika možete je kombinovati i sa nekim od vizuelnih programskih jezika. S obzirom na male napone napajanja, sasvim je pogodna za primenu i u osnovnim i u srednjim školama. Želja mi je da podstaknem kolege koje predaju informatiku, programiranje, tehničko i informatičko obrazovanje, da učine svoju nastavu interesantnijom za učenike i pripreme ih na pravi način za vremena koja dolaze. Još pre više od deset godina, Kevin Ashton je osmislio i upotrebio termin Internet stvari (Internet of Things, IoT), kako bi opisao koncept po kome će u budućnosti svakodnevni fizički objekti, stvari, biti povezane na internet i moći da komuniciraju. Prema njemu se stvari, po prirodi pasivne, transformišu u inteligentne, pametne aktere koji putem interneta mogu razmenjivati informacije o sebi i svom okruženju sa drugim stvarima ili ljudima. Za razliku od personalnih računara i mobilnih telefona, koji predstavljaju nervne završetke današnjeg interneta, nervni završeci interneta biće mali, jeftini kontroleri i procesori ugrađeni u svakodnevne stvari. Internet stvari nije utopijska vizija budućnosti. Prevazilaženje programa čija je svrha samo izračunavanje i ispis određenih podataka na računaru, izlazak iz monitorskih okvira i postepeno uvođenje programiranja kontrolera koji upravljaju stvarima u realnom svetu jedan su od načina da učenike pripremimo za primenu budućih tehnologija. U tome nam Arduino, kroz igru, može pružiti odličnu podršku. 5. REFERENCE: [1] Jeremy Blum, Exploring Arduino Tools and Techniques for Engineering Wizardry, Wiley [2] Brian Evans, Beginning Arduino Programming Writing Code for the Most Popular Microcontroller Platform in The World, Apress [3] M.McRoberts, Arduino Starters Kit Manual - A Complete Beginners Guide to the Arduino, Earthshine Design [4] [5] [6] [7] 133

135 Network Discovery and Security Auditing with Nmap in Educational Institutions Velimir Radlovački, Professor of Computer Science, School center Nikola Tesla, Vršac, Serbia, gmail.com Abstract - Nmap is a network scanner utility mostly used for network discovery and security auditing. It is distributed under GNU/GPL v2.0 license for all major computer operating systems. It includes command line executable, a GUI, and a variety of beneficial networking tools. With raw IP packets Nmap can discover active hosts on the network, active services running on those hosts and their operating systems, the type of packet filters and firewalls in use on the network, etc. Nmap has the ability to rapidly scan large networks as well as single hosts. It offers a rich set of advanced features for experienced IT professionals and network administrators, but it is also essential for computer science students and teachers. Keywords: Network, Exploration, Administration, Education. Apstrakt - Nmap je mrežni skener koji se najčešće koristi za ispitivanje računarskih mreža i mrežne bezbednosti. Distribuira se pod GNU/GPL v2.0 licensom za sve poznate računarske operativne sisteme. Sadrži izvršne fajlove za komandnu liniju i za GUI, kao i različite korisne mrežne alate. Pomoću neobrađenih IP paketa Nmap može da otkrije aktivne hostove na mreži, aktivne servise na tim hostovima i njihove operativne sisteme, tipove paketnih filtera i fajervola koji se koriste na mreži, itd. Nmap ima sposobnost da brzo skenira i velike mreže i pojedinačne hostove. Nudi bogat skup naprednih funkcija za iskusne IT profesionalce i mrežne administratore, ali je i od suštinskog značaja za studente i nastavnike računarskih nauka. Ključne reči: Mreža, Istraživanje, Administracija, Edukacija. 1. Introduction Nmap is open source network security scanner distributed under GNU/GPL v2.0 license for all major computer operating systems. It was released in 1997 by Gordon Lyon (aka. Fyodor) in a hacker community electronic magazine. It was written in approximately 2000 lines of code for Linux [1]. Over the years, with open source development, Nmap grew into the world s most popular network security scanner, with millions of users and developers worldwide. Today, Nmap is the most widely used de-facto standard tool of the security experts for network exploration. Network scanning is the process of discovering active hosts on the network and information about those hosts, such as operating system, active ports, services, and applications. Basic tasks of this process are: network mapping sending messages to a host that will generate a response if the host is active; port scanning sending messages to a specified port to determine if it is active; service and version detection sending messages to active ports to generate responses that will indicate the type and version of services running; and operating system detection sending messages to an active host to generate certain responses that will indicate the type of operating system running on the host. Advanced network scanning implies of hiding the origin of the scan, enabling timing features, evading firewalls, providing scripting and advanced reporting etc. It is needless to say that the Nmap is one of the essential tools for academic and school network administration, as well as one of the essential software for training students in the field of computer networks and communications. It is well documented and supported by a large community of developers and users [2-9]. 134

136 2. Host Discovery The initial action in the process of network exploration is to find all active hosts that are of interest - for example, all active hosts in a given scope of the school network. Nmap offers a variety of options to customize the host discovery techniques. Everything after nmap command that isn t an option or an option argument is treated as a target specification. The simplest case is to specify a single target s IPv4 or hostname; for example: or If the target is a whole network or adjacent hosts, Nmap supports CIDR style addressing format appended on IPv4 address or hostname for example /24 would scan the 256 hosts between and Even more flexible method of is to specify a comma-separated list of numbers and/or ranges for example would scan the /24 range skipping the.0 and.255 because they might be used as subnet network and broadcast addresses. IPv6 addresses must be specified by their fully qualified IPv6 address format or hostname. CIDR and octet ranges are not supported for IPv6. There are no limitation for specifying multiple targets on the command line with various host specifications. On daily basis, we scan all DHCP server leased IPs, or all IPs except the ones leased by DHCP to find unauthorized static addresses, etc. To avoid parsing a large volume of targets through command line, we can input the file containing targets separated by spaces, tabs or newlines with option -il. Mandatory exclusion of particular targets from the scan is also a common requirement. Using the --exclude or --excludefile options, we can exclude particular targets defined through command line or in a file. Additional source of information can be a DNS, which often assigns name to a target. For each active host found, Nmap performs reverse DNS resolution with a custom resolver, capable of processing many parallel requests. Skipping the host discovery process with -PN option, resolution will be performed for all IPs. Option -n skips resolution and reduces scanning time, option -R forces resolution on all targets, option --system-dns forces using local system resolver instead of sending queries directly to the name server, and with option --dns-servers alternate servers can be specified. There are several approaches when the host discovery is performed. List scan, with argument -sl lists hosts on specified network and performs reverse-dns resolution on them, but without sending any packets to them. Ping scan, or ping sweep, with argument -sp performs ping scan and prints the hosts that responded. With argument -PN, Nmap skips the host discovery stage and performs further scan procedures against every IP in a specified network. Otherwise, Nmap will perform further scan only against live hosts. There are six basic host discovery techniques: TCP SYN Ping PS <port list> sends an empty TCP packet with the SYN flag set with the default destination port 80, but alternate port can be specified as a parameter. TCP ACK Ping PA <port list> sends an empty TCP packet with the ACK flag set with the default destination port 80, but alternate port can be specified as a parameter. UDP Ping PU <port list> sends an empty UDP packet to the given ports, unless data length is specified. ICMP Ping PE, PP, PM sends standard ping packets with echo request behavior, timestamp and address mask queries control. IP Protocol Ping PO <protocol list> sends IP packets with the specified protocol number set in their IP header. ARP Scan PR sends raw ARP requests and handles retransmission and timeout periods at its own discretion bypassing the system ARP cache. There are many more Nmap options relevant to the host discovery techniques, but they are beyond the scope of this paper. 135

137 3. Port Scanning The purpose of ports is to identify applications or processes running on a host and enable them to share a single physical connection to a packet-switched network for example, port 80 is for Hypertext Transfer Protocol (HTTP), port 443 is for Hypertext Transfer Protocol over TLS/SSL (HTTPS) and so on. The protocols that primarily use ports are the protocols on the Transport Layer, such as the TCP and UDP. A port is identified for each address and protocol by a 16-bit port number. So, packets are routed across the network to a specific destination IP, and then, upon reaching the destination host, are further routed to the specific process bound to the destination port number. Port scanning is the act of remotely testing numerous ports to determine what state they are in. There are several port states that could be recognized by Nmap: open, unfiltered, open filtered, and closed filtered. The main reason for port scanning is security, because majority of remote network intrusions comes from exploiting a server application listening on a TCP or UDP port. Reducing the offered number and complexity of services reduces the opportunity for malicious attackers to break in the network. Since open ports could be an opportunity for compromise, attackers regularly scan targets, taking an inventory of all open ports. Defense against these attacks is regular port scanning and shutting down services that aren t used. The required services should be fully patched with security updates. Port scanning methods in Nmap are: TCP SYN Stealth ss, TCP Connect st, UDP su, TCP FIN sf, Xmas sx, Null sn, TCP ACK sa, TCP Window sw, TCP Maimon sm, TCP Idle si <zombie host>, IP protocol so, TCP FTP bounce b <FTP bounce proxy>. 4. Service and Application Version Detection Nmap can associate more than 2000 port numbers with services, and it recognizes more than one thousand service signatures. Those associations are usually correct, but services may share the same port number and system administrators may use different non-standard ports for running tests or hiding vulnerable services. When you are performing the security auditing or inventory and administration of your network, you want to know exactly which services and versions are active on computers and devices on the network. Having an accurate version number helps in determining which exploits a computer or a device is vulnerable to. Other reasons for determining the service types and versions are that many services share the same port number, some services are listening on unregistered ports, and filtered ports may look the same as open ports. Nmap service scans may reveal information beyond the service type and version number and display it in the VERSION column inside parentheses following the product name and version number. Also, Nmap may discover operating system and device type and report it on the Service Info line. Nmap supports both the TCP and UDP protocols, as well as both textual ASCII and packed binary services. If SSL is detected, Nmap connects using OpenSSL, if available, and tries to determine what service is listening behind the encryption layer. IPv6 is supported, including TCP, UDP, and SSL over TCP. To enable version detection, we will add -sv to Nmap flags we normally use, or use the -A option, which turns on version detection and other advanced and aggressive features later. 5. Remote OS Detection Nmap includes a large database of heuristics for identifying different systems based on how they respond to TCP/IP probes. Main reasons for remote OS detection are: determining vulnerability of hosts, exploiting host vulnerabilities, performing network inventory, detecting unauthorized and dangerous devices, and avoiding social engineering. The implementation of OS detection is complex, but this feature is easy to use by adding -O to scan options. We can increase the verbosity with -v for even more OS-related details. Including the -O -v options causes Nmap to generate the extra line items Device type, Running, OS CPE, OS details, Uptime guess, Network Distance, TCP Sequence Prediction, and IP ID sequence generation. Nmap has a separate OS detection engine for IPv6 used just like IPv4 with -6 option. 136

138 6. Nmap Scripting Engine The Nmap Scripting Engine (NSE) allows users to write simple scripts to automate networking tasks. Users can use the growing and diverse set of scripts distributed with Nmap, or write their own. Scripts are written in the Lua programming language free and open-source software distributed under MIT license. Lua is very well documented, with the electronic editions of the Lua reference manual and with the first edition of the book Programming in Lua freely available online. NSE has a complex implementation, but it is easy to use. There are few command line arguments for NSE usage. With --script argument user can specify a custom set of scripts, and with -sc argument Nmap performs a scan using the default set of scripts (--script=default). The scripts can be customized by providing arguments to them with the --script-args and --script-args-file. The --script-help shows a description of each selected script, and the --script-trace and --scriptupdatedb are used for script debugging and development. Each script distributed with Nmap belongs to at least one of the predefined category. Currently defined categories are: auth, broadcast, brute, default, discovery, dos, exploit, external, fuzzer, intrusive, malware, safe, version, and vuln. Likewise, all scripts can be classified by the kind of targets they take and the scanning phase in which they are interpreted. By that classification each script belongs to at least one of the following types: prerule scripts, host scripts, service scripts or postrule scripts. Before running a script scan, you should be aware that scripts could accidentally or deliberately damage a system or invade privacy. With that in mind, and with the given information about each script, using Nmap with NSE brings enormous benefit to the users. During the network discovery process, based on the target domain, users can query ARIN, RIPE, or APNIC to determine ownership, perform identd lookups or SNMP queries, list available NFS/SMB/ RPC shares and services etc. Compared with standard version detection, NSE allowed even more features to gain better results. Vulnerability and backdoor detection become more reliable, and with NSE, vulnerabilities can be exploited rather than just detected. For example, if the school administrator wants to find out which computers are using Skype, Skype protocol can t be detected with common scanning, probably because Skype developers were afraid of traffic interference by the telecomaffiliated ISPs that consider Skype as a competition. If Skype receives an HTTP GET request, it pretends to be a web server and returns a 404 error. For other requests, it sends back a chunk of random-looking data, which means that identification of the Skype protocol requires sending two probes and comparing them, which a simple script can do. The results obtained by common scanning vs. script scanning are shown in the table 1. Arguments Port State Service Reason Version -reason <target> 443/tcp closed https reset -sv -reason <target> 443/tcp open skype2 syn-ack Skype 7. Zenmap GUI Table 1. Common scanning vs. script scanning Zenmap is the Nmap s multi-platform, free and open-source graphical user interface. The purpose of Zenmap is not to replace Nmap, but to make Nmap more useful, thus, Zenmap makes Nmap easy for beginners and provides advanced features for advanced users. Frequently used scans can be saved as profiles to make them easy to run repeatedly. A command creator allows interactive creation of Nmap command lines. Scan results can be saved and viewed later. Saved scans can be compared with one another to see how they differ. The results of recent scans are stored in a searchable database. Zenmap has been translated from English into a few languages. The preferred language can be selected by setting the LANG environment variable. 137

139 Picture 1. Zenmap GUI The Profile for several common scans can be chosen by selecting it from the Profile combo box. After selecting a profile the Nmap command line associated with it is displayed on the screen. It is possible to edit these profiles or create new ones. It is also possible to type in an Nmap command and have it executed without using a profile, and in that case, the Profile entry becomes blank to indicate that the scan is not using any profile. Zenmap has the ability to combine the results of many scans into one view, a feature known as scan aggregation. When one scan is finished, another one can be started in the same window. When the second scan is finished, its results are merged with those from the first. The collection of scans that make up an aggregated view is called a network inventory. Each scan window contains five tabs in which each are displayed different aspects of the scan results. They are: Nmap Output, Ports/Hosts, Topology, Host Details, and Scans. The Ports/Hosts tab s display differs depending on whether a host or a service is currently selected. When a host is selected, it shows all the interesting ports on that host with version information. When a service is selected, the tab shows all the hosts which have that port open or filtered. The Topology tab is an interactive view of the connections between hosts in a network. Hosts are arranged in concentric rings, where each ring represents an additional network hop from the center node. The Host Details tab shows all the information about a single host into a hierarchical display, such as: host s names and addresses, its state and the number and status of scanned ports, host s uptime, operating system, and OS icon with other associated details. When no exact OS match is found, the closest matches are displayed. There is also a collapsible field for storing a comment about the host which will be saved when the scan is saved to a file. Each host has an icon that provides a very rough vulnerability estimate, which is based solely on the number of open ports. The Scans tab shows all the scans that are aggregated to make up the network inventory. 8. CONCLUSION Nmap is a network scanner used to discover hosts and services on a computer network, thus creating a map of the network. To accomplish its goal, Nmap sends specially crafted packets to the target host and then analyzes the responses. The software provides a number of features for probing computer networks, including host discovery and service and operating system detection. These features are extensible by scripts that provide more advanced service detection, vulnerability detection, and other features. Nmap is also capable of adapting to network conditions and it is constantly under development and refinement by its user community. It is a tool that can be used to discover services running on Internet connected systems, and it could potentially be used for black hat hacking, as a precursor to attempts to gain unauthorized access to computer systems. 138

140 Nmap is more often used by security and systems administration to assess networks for vulnerabilities or search for unauthorized servers, or for computers that do not conform to security standards. Nmap offers advanced features for experienced professionals and network administrators, and it has become an integral part of academic activities in the field of Computer Science and Information and Communication Technologies. It has been used for research involving the TCP/IP protocol suite and networking in general. As well as being a research tool, Nmap has become a research topic as well. References: [1] Fyodor, The Art of Port Scanning, Phrack Magazine, Volume 7, Issue 51, September 01, [2] Gordon Fyodor Lyon, Nmap Network Scanning, Nmap Project, January 1, ISBN: [3] Angela Orebaugh, Becky Pinkard, Nmap in the Enterprise: Your Guide to Network Scanning, Syngress Publishing, Inc., Elsevier, April 10, ISBN: [4] David Shaw, Nmap Essentials, Packt Publishing Ltd., May, ISBN: [5] Eric Seagren, Secure Your Network for Free, Syngress Publishing, Inc., Elsevier, February 01, ISBN: [6] James Messer, Secrets of Network Cartography: A Comprehensive Guide to nmap, NetworkUptime.com, [7] Nicholas Marsh, Nmap Cookbook: The Fat-free Guide to Network Scanning, 2010, ISBN: [8] Paulino Calderón Pale, Mastering the Nmap Scripting Engine, Packt Publishing Ltd., February, ISBN: [9] Paulino Calderón Pale, Nmap 6: Network Exploration and Security Auditing Cookbook, Packt Publishing Ltd., November, ISBN:

141 RAZVOJ WEB PROJEKATA KORIŠĆENJEM TWITTER BOOTSTRAP FRAMEWORK TEHNOLOGIJE Danijela Radmilović, Elektrotehnička škola Mihajlo Pupin, Novi Sad, APSTRAKT - Web tehnologije su poslednjih godina postale prilično atraktivne, kako u razvoju IT projekata, tako i u edukaciji učenika. Mnogi učenici, na nastavi programiranja nailaze na poteškoće i prepreke, te se desi da gube samopouzdanje i motivaciju za dalji rad. Često primetim da je nekim učenicima lakše kada na red dođu Web tehnologije, zato što su sami počeci Web dizajna relativno laki, kreativni i jednostavniji za učenje. Nastavnik igra veliku ulogu u motivaciji učenika. Izborom odgovarajućih tehnologija mogu se postići zadovoljavajući rezultati u radu. Neprekidno usavršavanje nastavnika, praćenje trendova, kao i praktično korišćenje tehnologija ne samo u nastavi, već i kroz projekte, u velikoj meri motiviše učenike i povećava im stepen ambicije. U radu je stavljen akcenat na primenu Bootstrap Framework alata, kao i na efekat njegovog korišćenja na časovima redovne, ili dodatne nastave. KLJUČNE REČI: Bootstrap, Framework, prilagodljiv ABSTRACT - In recent years, Web technology is becoming increasingly attractive for IT project development and student education. When learning programming techniques, many students encounter difficulties and obstacles, which often cause them to lose confidence and further motivation. I have noticed that some students are happier with learning Web technologies, because the basics of Web design are creative and easier to comprehend. Teachers play an important role on improving students motivation - they can choose appropriate technologies to achieve satisfactory results. In order to motivate students, teachers should continuously work on their own knowledge, follow the trends and utilize technologies, not just in class, but also on side projects. In addition to explaining Bootstrap Framework itself, this paper also emphasizes its positive effects in regular and additional classes. KEYWORDS: Bootstrap, Framework, responsive 140

142 1. UVOD Poslednjih godina je došlo do ekspanzije pristupa Internetu sa različitih uređaja (desktop, laptop, mobilni telefoni, tablet). Web je dobio novu dimenziju i pred njim su postavljeni novi kriterijumi i zahtevi, koje su sadržaji morali da ispune, da bi ostali ili postali atraktivni. Sadržaji korisniku moraju uvek da budu dostupni i prilagodljivi. Može se primetiti da je za bilo koju vrstu posla potrebno imati Web prezentaciju. Bitno je da Web prezentacija bude kreirana po poslednjim trendovima i da uliva poverenje na prvi pogled. Ona na neki način predstavlja najbolji u najjeftiniju reklamu, pa prema tome treba da postoji, i da bude urađena kvalitetno. Ona praktično, korisnicima predstavlja prvi pokazatelj uspešnosti u poslu. Nekada izgled nije imao toliku ulogu, presudni su bili sadržaji. Međutim, danas su se granice pomerile, iz razloga što se promenila i struktura današnjih korisnika. Posle desetak godina proučavanja, istraživanja i praktičnih primena, različitih Web tehnologija, mogu da kažem da je jako bitno ostati u toku i ulagati u sebe. Trudim se da svoju percepciju današnjih tehnologija prenesem i na učenike i da ih bodrim i motivišem da usavršavaju svoja znanja i veštine. Radim u Elektrotehničkoj školi Mihajlo Pupin u Novom Sadu, koja od pre četiri godine upisuje učenike na obrazovni ogledni profil Elektrotehničar informacionih tehnologija. Učenici se upisuju sa visokim stepenom ambicija, tako da je pravo zadovoljstvo raditi sa njima. Lako prihvataju novine, hrabro i odgovorno rade svoje projekte, snalaze se i nadograđuju usvojena znanja sa redovne nastave, teže da budu što bolji. Kao nastavnik osećam veliku odgovornost da im približim nove tehnologije, koje bi se mogle uklopiti u njihova usvojena znanja i buduće projekte. Svesna toga da su funkcionalna, praktično primenljiva znanja najbitnija, trudim se da učenici imaju dovoljan broj samostalnih projekata kroz koja oni potvrđuju usvojena znanja i jačaju svoje veštine. Zahvaljući potrebama i trendovima na Web-u, pojavio se veliki broj open source alata, koji povećavaju efikasnost Web dizajnera i developera. U ovom rad ću se ograničiti na jedan od njih, Twitter Bootstrap Framework. 2. TWITTER BOOTSTRAP FRAMEWORK Bootstrap is the most popular HTML, CSS, and JS framework for developing responsive, mobile first projects on the web preuzeto sa zvaničnog sajta [ 1 ] Bootstrap Framework je kreiran od strane dva programera koji su radili u kompaniji Twitter, Mark Otto i Jacob Thornton. Kreirali su ga za potrebe kompanije i odlučili da ga nesebično podele sa ostatkom populacije. Svoju veliku popularnost je stekao početkom 2012 godine. Kao nova tehnologija bi mogao biti primenljiv na časovima Web dizana, kada se završe oblasti predviđene godišnjim planom i programom, HTML (Hyper Text Markup Language) i CSS (Cascading Style Sheets). Kako je nastava na neki način ograničena brojem časova za zadate teme, poželjno je primeniti tehnologiju na časovima dodatne nastave ili kroz izradu samostalnih projekata. Na ovaj način učenici bi produbili svoja znanja i uradili kvalitetnije projekte. Bootstrap Framework je razvijen u skladu sa HTML, CSS i JavaScript tehnologijom. Može se uključiti u bilo koji Web projekat pri čemu će mu povećati fleksibilnost, prilagodljivost i jednostavnost za održavanje. Poslednjih godina se može smatrati skoro nezaobilazanom alatkom u rukama većine developera. Pored prednosti koje nudi u samom razvoju, njegova praktična primena u nastavi je poželjna i zbog toga sto je softver otvorenog koda. Na taj način se učenici mogu upoznati sa kvalitetno napisanim kodom, koji je dobro organizovan (Slika 1.), pri čemu mogu videti i praktičnu primenu usvojenih znanja sa redovne nastave. 141

143 Slika 1. Bootstrap Framework - Organizacija fajlova 2.1 Značaj primene i uticaji na nastavni proces Ušteda vremena Uključivanjem Bootstrap-a u bilo koji Web projekat, postiže se ušteda uloženog vremena u razvoj. Učenici bi se kroz kod upoznali sa snagom usvojenih HTML tagova i CSS stilova. Na ovaj način bi se i podstakli da razmišljaju, kako da svoj kod iskoristite kroz više projekata, štedeći uloženo vreme. Bilo bi dobro da se podstiču za kreiranje blanko templejta za buduće projekte. Modularnost Bootstrap je definisan modularno, tako da se u projekat ne moraju ubaciti svi definisani moduli, već samo oni koji su potrebni. Učenici bi se na ovaj način stimuliali da razmišljaju, kako bi svoje projekte mogli da kreiraju modularno, što bi im poboljšalo aktivnosti u programiranju. 142

144 Konzistentnost Pre upotrebe Bootstrap Framework-a, prilikom razvoja projekata, često se dešavalo da se sadržaji različito prikazuju u različitim Interent pregledačima. Developeri su morali da ulažu dodatno vreme za usaglašavanje tih razlika, kako bi projekat zadovoljio postavljene zahteve. Bootstrap je svojim kodom uspeo da te razlike prevaziđe tako da se njegovom upotrebom dobija konzistentan projekat. Učenici bi se upoznali sa problematikom testiranja projekata, u različitim verzijama pregledača. Prilagodljiv dizajn (Responsive design) Bootstrap komponente su kreirane tako da se veoma lako prilagođavaju za prikaz na različitim uređajima. Među komponentama je definisan i Grid, koji ima značajnu primenu, u slaganju sadržaja, u okviru strane. Kolone u Grid-u su definisane tako da se praktično šire onoliko koliko je potrebno. Za vreme razvoja učenici bi se služili dodatnim alatima za testiranje projekata, kao što je Web Developer (dodatak za Firefox). Prepravka već postojećih projekata Bootstrap se može uključiti u postojeće projekte, pri čemu bi im poboljšao karakteristike. Ukoliko projekat nije bio prilagodljiv ( responsive ), on bi mogao postati. Primenom Bootstrap-a na urađene projekte, učenici bi savladali veštinu redizajniranja koda, koja je prilično bitna, u razvoju sposobnosti budućih Web developera. Komponente Bootstrap Framework nudi definisane komponente, kao što su: grid, tabele, forme, dugmad, navigacija, slike. Na zvaničnom sajtu se nalazi odlična dokumentacija, koja detaljno objašnjava upotrebu komponenti. Učenici bi se privikavali za korišćenje literature, koja nije na maternjem jeziku, čime bi se pripremili za razvoj budućih projekata. Usavršavanje praktičnih veština je moguće uraditi lokalno i u online okruženju [ 2 ]. Detaljnije možete pročitati na Primeri Uključivanje Bootstrap Framework-a u Web projekat Bootstrap Framework se može preuzeti sa zvaničnog sajta [ 1 ]. Posle raspakivanja paketa, u folder projekta, potrebno je uključiti neophoodne fajlove u okviru <head> sekcije, Web strana projekta (Slika 2. Bootstrap Framework Uključivanje fajlova) 143

145 Slika 2. Bootstrap Framework Uključivanje fajlova u projekat Uključivanje Bootstrap navigacije (Navbar komponenta) Pošto se uključe neophodni fajlovi u okviru strane, moguće je uključiti željene komponente u projekat. Na Slici 3. je prikazan deo koda, kojim se definiše navigacija, a na Slici 4. Kako će navigacija biti prikazana, u Interent pregledaču. Slika 3. Navbar deo koda Web strane Slika 4. Izgled navigacije u Interent pregledaču 144

146 3. ZAKLJUČAK Poslednjih godina se pojavio veliki broj različitih Web tehnologija, koje svojim karakteristikama podižu kvalitet projekata. Potrebno je pratiti trendove i koliko god je moguće uključiti ih u nastavni proces, da bi se kvalitet nastave podigao na viši nivo. U ovom radu sam se ograničila na Bootstrap Framework, koji bi trebalo da bude prvi u primeni posle obaveznih tema godišnjeg plana rada iz oblasti Web tehnologija. Kako je jednostavan za korišćenje, sa veoma jasnom i preglednom dokumentacijom [ 1 ], učenici bi se kroz nastavni proces ohrabrili da istražuju nove tehnologije i usavršavaju svoja praktična znanja, u oblasti Web razvoja. 4. REFERENCE: [ 1 ] Bootstrap - [ 2 ] Codecademy

147 Nove dimenzije učenja sa open source alatom Oppia Nada Stojičević 1, Slađana Trajković 2 1 Elektrotehnička škola,,nikola Tesla Pančevo, nada4web@gmail.com 2 Tehnička škola,,15.maj Prokuplje, sladjanat53@gmail.com Apstrakt - Savremena obrazovna tehnologija nastavlja ubrzano da se razvija. Ona omogućava neposredan pristup znanju u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Nova dostignuća u online učenju, interaktivni udžbenici i otvoreni obrazovni sadržaji strateški su povezani sa obrazovnim ustanovama. Sa druge strane svrha tehnologije nije da zameni tradicionalno obrazovanje, već da ga poboljša. Upravo tu Oppia, alat koji je predstavljen u radu, nalazi svoje mesto. On predstavlja ličnog tutora u procesu on-line učenja. Cilj alata je da simulira rad sa učenikom jedan na jedan tj. učenik i nastavnik (tutor). U kombinaciji sa ostalim slobodnim resursima i softverom, on postaje moćan alat kojim se bilo koji sadržaj može kreirati u formi kojom je korisniku omogućena individualizacija usvajanja sadržaja. Na ovaj način se tradicionalan način obrazovanja ne zapostavlja već se dovodi u jednu novu dimenziju korišćenjem različitih algoritama kreiranja nastavnog sadržaja. ključne reči: algoritam, individualizacija, učenje, obrazovanje, Oppia Apstract - Modern educational technology continues to grow rapidly. It allows direct access to knowledge at any time and at any place. New developments in online learning, interactive textbooks and open educational facilities are strategically linked to educational institutions. On the other hand the purpose of technology is not to replace traditional education, but to improve it. It is the Oppia, the tool presented in this paper, has its place. It represents a personal tutor in the process of on-line learning. The aim of the tool is to simulate work with students one-on-one that is. student and teacher. In combination with other free resources and software, it becomes a powerful tool for any content can be created in a form that the user is enabled individualization adoption content. he traditional way of learning but it leads to a new dimension by using different algorithms to create courseware. key words: algorithm, individualization, learning, education, Oppia, open source tool 1. Uvod Brzim razvojem obrazovnih tehnologija omogućen je neposredan pristup znanju u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Jedan od načina na koji tehnologija može najviše da pomogne u obrazovanju je da se učenicima omogući pristup obrazovnim iskustvima koja im inače ne bi bila dostupna. Po mišljenju mnogih nastavnika, učenici uče bolje kada imaju mogućnosti da pokažu da su razumeli neku materiju. Za bolje razumevanje neophodno je da korisnici imaju mogućnost da biraju put i nivo za usvajanje određenih znanja. 146

148 2. Oppia 1 [1] Oppia je besplatna platforma za učenje otvorenog koda. Autori softvera, programeri Sean Lip, Amit Deutsch i Jacob Davis želeli su da naprave sistem koji omogućava učenicima da nauče radeći. [2] Oppia je softver otvorenog koda koji omogućava da se kreiraju interaktivne aktivnosti. Ove aktivnosti se nazivaju Explorations - Istraživanja. Ona se mogu pretraživati po kategorijama (29 različitih kategorija) i po jeziku (38 različitih jezika). [3] Osnovne karakteristike Istraživanja su: Više od pamćenja - Nаimе, istraživanje mora da pruži više od činjenica koje je potrebno zapamtiti - memorisati. Istraživanje mora da pomogne da korisnik razume koncept. [4] Učenje, ne procena - Istraživanje ne proverava korisnika, ono je tu da gradi nove koncepte. Bez obzira što postoje različite vrste pitanja, ona se ne koriste za određivanje nivoa znanja već da omoguće razumevanje. [4] Interaktivnost - Korisnici uče u toku istraživanja ali i dajući odgovore (tačne ili netačne), jer ne mogu da napreduju bez komunikacije sa aplikacijom. Oni imaju priliku da razmišljaju o novim konceptima, da isprobaju svoja znanja i dobiju korisne povratne informacije o svojim odgovorima. [4] Formativne povratne informacije - Istraživanja daju učenicima korisne povratne informacije, tako da se uči i kada su odgovori tačni i netačni. Povratna informacija je ključna, jer mora da pokrije širok spektar mogućih odgovora. [4] Oppia sistem omogućava nastavniku da predstavi određene materijale ali i da kreira interaktivne elemente u vidu određenih pitanja ili aktivnosti. U zavisnoti od učeničkih odgovora ali i u zavisnosti od toga kako je materijal organizovan, učenik može biti vraćen na predhodni korak ili može nastaviti sa proučavanjem teme. U bilo kom slučaju on dobija odgovarajuću povratnu informaciju: - afirmativnu za tačne odgovore ili - dodatno objašnjenje za netačne odgovore, kao i mogućnost da razmisli i pokuša ponovo. Treba istaći da ova povratna veza sa učenikom predstavlja ključni proces u interaktivnom učenju kako bi se povećao njegov kvalitet. Prilikom dobijanja povratne informacije ne prikazuju se samo pitanja rangirana po složenosti, već se nastavnik trudi i da oceni postojeće znanje učenika i da na osnovu toga napravi dalju strategiju učenja. Na primer, ako učenik ne reši tačno postavljene zadatke ili ne odgovori tačno na postavljeno pitanje (sl.1.), algoritam učenja će ga vratiti na prethodni nivo ili objasniti gde su bile greške i dati novu mogućnost da odgovara (sl.2.). Ako pak učenik ima određena šira znanja iz proučavane oblasti, može preskočiti određene delove (sl.3.). sl.1. Ilustracija povratne informacije kod pogrešnog odgovora na postavljeno pitanje sl. 2: Ilustracija povratne informacije kod odgovora na postavljeno pitanje i ponovni odgovor 1 Oppia - fin. učiti 147

149 sl.3. Ilustracija dijaloga za izbor putanje učenja Ovako kreirana istraživanja mogu da se ugrade u bilo koju veb stranicu, tj. na bilo koji sajt (jer postoje posebni kodovi za ugradnju u web sajtove koji podržavaju ili ne podržavaju JavaScript) (sl.4.), ali i da se podele preko društvenih mreža (Facebook, Twiter, Google+) (sl.5.) sl.4. Izbor koda za ugradnju sl.5. Deljenje preko društvenih mreža 2.1. Kreiranje Istraživanja [5] Prilikom kreiranja novog Istraživanja potrebno je uneti njegov naziv, jezik i kategoriju. Zatim se unosi i kratak sažetak Istraživanja. (Svi ovi parametri se kasnije mogu promeniti i preporuka je da se Istraživanje u toku rada čuva kao draft, a tek na kraju objavljuje.) Već kreirana Istraživanja se pojavljuju u odeljku Moja Istraživanja (My exploration). Svako Istraživanje kreće od inicijalne (početne) kartice - First card. Nastavnik dodaje određeni broj kartica, a svakoj kartici se može dodati jedan od velikog broja interaktivnih elemenata koji su svrstani u 5 kategorija: General (Continue button, Multiple choice, End Conversation, Text Input, Image Region) Math (Graph theory, Logic proof, Number input, Set input) Programming (javascript, coffeescript, python, ruby) Music (Music notes input) Geography (World Map) Sadržaj kartice može biti raznolik, počev od čistog teksta preko matematičkih formula (koristi se LaTex za pisanje formula), linkova, slika, videa (sl.6). 148

150 Slika 6: Izgled editora za kreiranje sadržaja kartice Istraživanja Unutar kartice se mogu definisati i tabovi koji mogu sadržati neke savete ili dodatna pojašnjenja. sl.7.ilustracija seta tabova u okviru kartice koji sadrže dodatne savete [6] Zavisno od kompleksnosti materijala mogu se dodavati nove kartice koje se međusobno povezuju putem upotrebljenih interaktivnih elemenata. Njihova struktura je zapravo algoritam učenja koji ste pripremili za korisnika, jer ga preko interaktivnih elemenata možete vratiti na početak, odrediti uslov koji mora da reši, ili mu samo prikazujete sadržaj sa kojim mora da se upozna. Ako je materija takva, da je od izuzetne važnosti da korisnik prođe svaki korak koji je nastavnik osmislio, koristi se linearni algoritam (sl.8.). sl.8. Ilustracija linearnog algoritma učenja Algoritam učenja može biti i razgranat, ili pak kombinovan (sl.9.) ako je Istraživanje namenjeno korisnicima za koje se pretpostavlja da već imaju određena znanja iz istraživane oblasti, ali se isto tako mora predstaviti i novi sadržaj. 149

151 sl.9. Ilustracija grananja algoritma učenja I kod linearnog (sl.10.) i kod razgranatog algoritma učenja (sl.11.) vidimo da je moguće kreirati i povratne grane kojima korisnika možemo vratiti na tačno određeno mesto. sl.10. Ilustracija definisanja povratne informacije i putanje zavisno od korisnikovog odgovora sl.11. Ilustracija definisanja povratne informacije i putanje zavisno od korisnikovog odgovora Svako istraživanje se završava karticom End Exploration koja omogućava korisniku da se vrati na Galeriju i ponovo izabere novo Istraživanje. Kada je Istraživanje kreirano, potrebno ga je objaviti čime ono postaje dostupno u Galeriji. 150

152 3. Primeri primene u nastavi 3.1. Primena u nastavi matematike Oppia predstavlja odličan alat za učenje matematike. Dobro osmišljen sadržaj omogućava da učenik proveri koliko je uspešno savladao neku nastavnu temu koja mu se predstavlja ili je već bila obrađena. Nastavnik, sa druge strane, dobija informaciju o tome koliko je učenik uspešno savladao određenu temu i na koje delove treba obratiti pažnju prilikom objašnjavanja ili produbljivanja teme. Kako se Oppia može koristiti u nastavi matematike biće predstavljeno na primeru kreiranja aktivnosti na temu Primena izvoda pri ispitivanju funkcije. Cilj je približitii primenu izvoda funkcije f (x) pri proučavanju toka funkcije f(x), tj. povezati sa pojmovima monotonost i konveksnost funkcije. Uvodnim tekstom i slikom, učenika podsetiti na neke važne definicije i pojmove. sl.12. Prikaz postavljenog pitanja sa slikom sl.13.: Izgled kartice sa pitanjem, odgovorom i povratnom informacijom Konstrukcija učenja može sadržati audio, video, animaciju, simulaciju, primere i zadatke, slike, kao što je prikazano na slici 14: sl. 14: Sistem omogućava kreiranje kartice sa različitim sadržajem (audio, video, animacija, slika, pitanje) Konstrukcija za učenje i pored jednostavne strukture može imati dobru primenu u nastavi Primena u nastavi digitalne elektronike U okviru Istraživanja ( Logička kola - NI logičko kolo, Oppia je korišćena da učenicima pruži mogućnost da istraže principe rada NI logičkog kola realizovanog različitim tehnikama. U prvom delu se pravi kratak osvrt na već poznate činjenice (binarni sistem, kodiranje, Bulova algebra), a zatim i na osnovne logičke operacije. 151

153 Posle provere sa adekvatnim povratnim informacijama (sl.2.) učeniku se predstavljaju različite tehnologije uz mogućnost da sam istraži princip rada kola korišćenjem simulacija ( autor - Paul Falstad [7] (licencing info [8]) (sl.15.). sl.15. Ilustracija jednog od interaktivnih apleta [6] Uz odgovarajuća pitanja učenik se navodi na istraživanje principa rada kola da bi mogao da pravilno odgovori (sl.16.), ali čak i ako ne odgovori tačno on dobija odgovarajuću povratnu informaciju (sl.17.) koja mu pomaže da pronađe odgovor (sl.17.). sl.16. Tačan odgovor sl.17. Povratna informacija i tačan odgovor Po završetku svih aktivnosti slede instrukcije u vidu videa (sl.18.) i završna poruka uz mogućnost povratka u Galeriju (sl.19.). sl.18.ilustracija ugrađenog videa sl.19. Tipičan izgled završne kartice Istraživanja 152

154 4. Nove dimenzije Već je pomenuto da Oppia omogućava da se tradicionalna nastava ne zapostavlja, već dovodi u jednu novu dimenziju. Ona se ogleda u tome da se nastavnik zapravo povlači da bi omogućio veću samostalnost učenika. Pri tome nastavnikova uloga ni na koji način nije umanjena, već je njegova aktivnost mnogo veća i odgovornija. Naime, on mora jako dobro da poznaje svoje učenike, njihove nivoe postignuća, strukturu razreda da bi mogao na odgovarajući način da kreira algoritme učenja koji će odgovarati što većem broju učenika. Isto tako nastavnik treba da poznaje korelacije sa drugim oblastima, kao i da ume da predvidi moguće greške koje učenici mogu imati. Ovde ocenjivanje izostaje, što ni u kom slučaju nije negativna karakteristika, naprotiv. Naime, uzimajući u obzir koje ishode učenja očekujemo, korišćenjem predstavljenog alata direktno možemo definisati koji nivo kognitivnih sposobnosti (po Blumu) želimo da aktiviramo kod učenika. [9] Ishodi učenja su polazna tačka za organizaciju celog procesa učenja a njihovo definisanje obavezuju nastavnike da tome prilagode i sadržaj i način podučavanja. Znanja, veštine i sposobnosti treba da budu, u nastavnim programima i njihovoj realizaciji, direktno i transparentno povezani sa načinom na koji učenike tome učimo (nastava i nastavni materijali) i sa načinom na koji se proverava da li učenici to zaista znaju, da li su razumeli i da mogu (imaju mogućnost) da urade. Algoritam učenja se može osmisliti tako da se pravilno definišu ishodi koji jasno ukazuju na misaone operacije i praktične postupke. Takođe, alat omogućava da se aktivnosti definišu različito za različite nivoe učenja i da se različito definišu i putevi kojim će učenici prolaziti da bi taj nivo dostigli. Zapravo, u okviru istih ili različitih Istraživanja, zavisno od algoritma učenja, nastavnik može učenike da vodi redom kroz postupak memorisanja informacija, razumevanja, primene, analize, sinteze i evaluacije. Isto tako može i da ih uputi direktno na više kognitivne sposobnosti. Kojim će se putem kretati učenici zavisiće od njihovih sposobnosti i predznanja. Tako će se kod nekih učenika, u okviru istog istraživanja poboljšati čisto memorisanje jer će ih dobro osmišljen algoritam vraćati na deo koji nisu zapamtili, ali bez negativnog efekta ocenjivanja, već uz adekvatnu pomoć koja će omogućiti formiranje znanja na drugačiji način. Kod drugih učenika se može uticati na bolje razumevanje ili primenu naučenog uz analizu i povezivanje. 5. Zaključak U obrazovanju je veoma teško prilagoditi nastavne sadržaje potrebama učenika. Potrebno je voditi računa o razumljivosti, dostupnosti i kvalitetu materijala. Istraživanja pokazuju da se primenom softverskih alata u nastavi može podići obrazovanje na viši nivo. Tu se pre svega misli na efikasnost ocenjivanja kao i na mogućnost samoevaluacije u toku nastavnog procesa. Oni pružaju jednu novu dimenziju podučavanja kroz obilje raznovrsnih mogućnosti za učenike i nastavnike pomoću kojih učenje u školi može da se odvija na zanimljiv i podsticajan način. Njihovim koriščenjem učenicima se mogu objasniti pojmovi, povećati interaktivnost a samim tim razvija se i bolji kvalitet nastavnog procesa. 153

155 6. Reference: [1] [2] [3] [4] [5] Stojičević, Nada, (2014) Hi Oppia, nice to meet you, Scientix Moodle, php?id=192 [6] [7] Falstad, P., [8] Falstad, P., [9] ucenja%20g_djoric.pdf 154

156 UNAPREĐIVANJE DIGITALNIH KOMPETENCIJA U ELEKTROTEHNIČKOJ ŠKOLI NIKOLA TESLA U NIŠU Sonja Šumonja 1, Tatjana Šubarević 2, 1 Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Niš, ssumonja@gmail.com 2 Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Niš, t.subarevic@gmail.com apstrakt - Tehnologija je svuda oko nas, zašto da je ne iskoristimo u obrazovnom procesu? Prikazaćemo primenu IKT u nastavi matematike, korišćenjem softvera GeoGebra, u Elektrotehničkoj školi Nikola Tesla u Nišu. Ključne reči: IKT u nastavi, e-učenje, GeoGebra Abstract - Technology is all around us, so why not use it in the education process? We give an overview of ICT applied in teaching of mathematics in Electrotechnical school Nikola Tesla in Niš, Serbia, using software GeoGebra. Keywords: ICT in teaching, e-learning, GeoGebra 1. Umesto uvoda U 21. veku tehnologija je doprinela digitalizaciji našeg poslovnog okruženja. Sofisticirani tehnički uređaji, jednostavni za korišćenje i prigodne cene, dostupni su svima, a mladi ljudi, pripadnici takozvane Z generacije, odrasli su koristeći računare, tablete, pametne telephone, sa stalnom dostupnošću internetu. Ekspanzivni rast IKT (informacionokomunikacijskih tehnologija) prisutan je u svim sferama našeg života, pa i u nastavnom procesu. Promena fokusa sa nastavnika i frontalne nastave na učenike, omogućila je i promenu celog koncepta obrazovanja. Naš cilj su obrazovani učenici, pripremljeni na koncept celoživotnog učenja i spremni da savladaju sve prepreke i promene u svojoj životnoj i radnoj sredini. Kako je korišćenje IKT na velika vrata uvedeno u škole[1], a u skladu sa idejom da STEM (Science, Technology, Engineering and Math education) treba da promeni zakonske okvire obrazovanja u Srbiji, rešili smo da svojim učenicima omogućimo da se na pravom mestu upoznaju sa inovacijama iz oblasti IKT, u školi, a dobit je višestruka: učenici uče i proveravaju svoja postignuća, a mogu koristiti svoja znanja i u budućnosti, na studijama i u svom profesionalnom radu. Tehnologija je svuda oko nas, pa zašto je ne koristiti u obrazovnom procesu? U ovom radu daćemo akcenat korišćenju softverskog paketa za dinamičku geometriju GeoGebra[2], u nastavi matematike u ETŠ Nikola Tesla u Nišu. 2. Kurikulum matematike U formalnom obrazovanju kurikulum-nastavni plan definiše nastavne sadržaje, materijale i sredstva kojima će učenici komunicirati radi postizanja utvrđenih obrazovnih ishoda. Elektrotehnička škola Nikola Tesla u Nišu školuje 6 različitih obrazovnih profila, u cetvorogodišnjem trajanju. Po redovnom programu se školuju Elektrotehničar računara, Elektrotehničar elektronike, Elektrotehničar za termičke i rashladne uredjaje i Elektrotehničar energetike. U poslednjih 7 godina se po oglednom programu skoluju Elektrotehničar informacionih tehnologija i Tehničar mehatronike. Smer Mehatronika usla u redovni program prema Pravilniku o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil Tehničar mehatronike, školske 2014/2015.[3] 155

157 Ogledna odeljenja imaju nešto drugačiji program za matematiku. Po regularnom programu matemematika ima fond četiri časa nedeljno, u sve četiri godine. Ogledna odeljenja imaju u prva dva razreda po 4 časa nedeljno, a u III I IV razredu imaju po 3 časa nedeljno matematike. Smer Mehatronika koja je ušla u redovni program ima 3 časa nedeljno, u sve četiri godine. Program je po temama isti, ali su teme drugačije raspoređene po godinama u regularnim i oglednim odeljenjima. Takođe, ishodi učenja nisu isti za ogledna i za odeljenja sa regularnim programom. Regularni programi M12 i M13 su definisani pravilnikom Plan i program obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama[4], koji sa sa manjim izmenama, važi skoro 25 godina! Ogledna odeljenja rade po Pravilniku o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil tehničar mehatronike[5]. Učenici oglednih odeljenja mogu izabrati neki od izbornih predmeta, sa fondom od 2 časa nedeljno. Uslov za formiranje odeljenja je 8 zainteresovanih učenika. Učenici radije biraju neke od stručnih predmeta za izborni. U poslednje tri godine javlja se iznenađujući interes za matematiku kao izborni, što autori tumače povećanim interesom za nastavak školovanja naših učenika na fakultetetima tehničkog usmerenja i procene učenika i njihovih roditelja za potrebom većeg matematičkog znanja koja treba da steknu tokom srednjoškolskog obrazovanja. Razlike u kurikulumima za regularna i ogledna odeljenja u stručnom, metodičkom i didaktičkom smislu su očigledne. Najveće razlike su u ishodima i načinu rada (preporučene metode, oblik rada, nastavna sredstva). U oglednim odeljenjima je predviđeno korišćenje IKT u nastavi, kako od strane nastavnika na samom času, tako i u samostalnom radu učenika. Primetili smo da postoji raskorak izmedju programa M12 i M13 za regularna odeljenja sa jedne strane i mogućnosti koje pružaju IKT sa druge strane, i pokušali smo da te razlike ublažimo. To od nastavnika iziskuje samoinicijativu za uvođenje promena u metodičkom i metodološkom smislu. Promene se u budućnosti tek očekuju u skladu sa Smernicama[1] za uvodjenje IKT u nastavu. Fond časova generise dubinu zahvata u materiju. Kako se fond časova za istu nastavnu jedninicu razlikuje u kurikulumima za regularna i ogledna odeljenja, to su i očekivani ishodi nastavnih jedinica različiti. Za ogledna odeljenja su ishodi razumevanje i mogućnost upotrebe u konkretnim problemima tehničke prirode, dok se za regularna odeljenja očekuje mnogo sistematičniji i sintetičkiji pristup. Od oglednih odeljenja se očekuje samostalni istraživački rad, rad na projektima, timski rad, itd. 3. Elektronsko učenje Elektrotehnička škola Nikola Tesla godinama sistematski oprema svoj radni prostor, tako da sad postoji 7 računarskih ucionica, sa 12 do 20 računara najnovih performansi i video projektorima, kao i četiri multimedijalne učionice (video projektor i računar). Multimedijalne učionice dostupne su svim nastavnicima. U kabinetima koji su opremljeni za stručne elektrotehničke predmete, takođe ima računara i projektora, pa možemo reci da je ETŠ Nikola Tesla u Nišu vrlo solidno opremljena IKT uredjajima. Wi-Fi internet konekcija dostupna je i u celoj školi (imamo više različitih APaccess point-a), tako da je u učionicama moguće pristupiti internetu preko laptopova, tableta i pametnih telefona. Za potrebe nastave matematike imamo sopstveni AP, sa zaštićenim pristupom. Opremanjem računarskih kabineta omogućeno je uvodjenje IKT u nastavni proces matematike. Tokom više od 10 godina rada u skoli ( ) sistematski smo uvodili računare u obrazovni proces matematike (TEACHING-LEARNING PROCESS). Najpre se otpočelo sa Power Point prezentacijama u predavanjima, a nakon Geogebra je uvedena kao aplikativni softver. Sa Web 2.0 alatima nastavili smo sa digitalizacijom nastave matematike. 156

158 Kao što vidimo, na levom kraju slike je tradicionalna ili klasična nastava (Face-to-Face, F2F) koja podrazumeva nastavu u učionici licem-u-lice. Ne koristi se tehnologija, osim na primer, tekst procesora (kao što je Word) za pripremanje nastave. U nastavi matematike u Srbiji i regionu se u najvećem broju sličajeva koristi ovaj vid nastave. Pomak u e-obrazovanju započinje primenom informaciono-komunikacionih tehnologija u F2F nastavi, uglavnom u cilju poboljšanja klasične nastave. Ovo je najniži, najprimitivniji oblik e-obrazovanja i predstavlja, na primer, korišćenje Power Point prezentacija pri izvođenju nastave. Sledeća faza je hibridna nastava ili mešoviti pristup učenju, to jest kombinacija prva dva oblika (klasične nastave i nastave uz pomoć IKT-a). Poslednja faza je on-line obrazovanje kao potpuno samostalni, najviši nivo e-obrazovanja. Učenje i podučavanje odvija se isključivo uz pomoć tehnologije nema F2F nastave. U toku je proces postepenog uvođenja IKT u skole, kroz razna sistemska rešenja i edukacije (proces uvodjenja školavežbaonica, Pravilnik o programu ogleda za primenu pristupa nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i razvijanje škola[6]). Očekuje se da ce narednim godinama doći do značajnih promena u školskom sistemu, kako na polju on-line ucenja, tako i na nivou:...pristupa nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika (u daljem tekstu: nov pristup nastavi), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva: planiranje, organizaciju i sprovođenje nastave usmerene na učenje; učenje koje se najvećim delom odvija kroz nastavne i vannastavne aktivnosti u školi kao podsticajnoj sredini; učenje kao proces, a ne proizvod nastave; učenje u kome su učenici subjekti procesa učenja; učenje usmereno na razvijanje kompetencija i ostvarivanje ishoda i standarda postignuća učenika; učenje čiji se rezultati stalno prate i vrednuju. (izvod iz pravilnika). Ipak treba naglasiti da su osnovna i srednja škola obrazovno-vaspitne institucije. U on-line nastavi se gubi obrazovna komponenta nastavnog procesa. Stoga smatramo da primena samo on-line nastave nije pogodna za ove uzrastne nivoe. Mi težimo korišćenju hibridne nastave[7] - kombinaciju klasične nastave i on-line obrazovanja. 4. GeoGebra 4.1. O GeoGebri GeoGebra je open source softverski paket za dinamičku geometriju. Može se koristiti i na mobilnim uredjajima (App for smartphons and tablets). Moguće koristiti i portable verziju, bez instalacije, a apleti mogu raditi i na Web-u. U GeoGebri se mogu kreirati dinamički apleti za sve oblasti matematike, a naročito za oblasti geometrije (planimetrija, stereometrija, analitička geometrija). Početkom septembra god. objavljena je nova verzija, koja podržava 3D view. Na sajtu GeoGebre[8], može se naći mnogo materijala za nastavu, a svaki nastavnik može da kreira i svoje nastavne materijale. U istraživanju (test[9]) i u radu Uticaj inteligencije i percepcije na postignuća u matematici[10] primećeno je da je sposobnost vizuelizacije koju učenici poseduju, nedekvatna za uspešno praćenje nastave. Učenici se sve lošije snalaze u geometriji, a naročito u stereometriji. Jedan od razloga je velika vezanost današnje omladine za ekrane (televizija, računari, tablet i mobilni telefoni), a stvarnost je pre-dimenzionisana iz 3D u dvodimenzionalnost. Zbog toga smo u nastavni proces uveli GeoGebru, jer učenicima omogućava bolje percepiranje matematičkih sadržaja, a samim tim i primenu matematike i ishoda učenja u drugim predmetima. Na sličan način lako se mogu primeniti stečena iskustva i saznanja u rešavanju problema u realnom zivotu. Učenici ne moraju sami da vizuelizuju zadatak. Od nastavnika dobijaju gotov dinamički model, a time se skraćuje i dužina misaonog toka potrebnog za osmišljavanje rešenja zadatka. Učenici mnogo jednostavnije i brže dolaze do potrebnih zaključaka, jer dinamičnost GeoGebra apleta ukazuje i na put samostalnog rešavanja datog kao i sličnih zadataka. Adekvatna vizuelizacija na časovima matematike doprinela je boljem razumevanju postupaka i procesa, a omogućila je učenicima i da se bolje pripreme za druge predmete, u kojima se matematika koristi (elektrotehnički predmeti). 157

159 4.2. Primena GeoGebre u nastavi matematike u ETŠ Nikola Tesla u Nišu U korišćenju softverskog paketa GeoGebra u školi, možemo razlikovati tri faze: GeoGebra se koristila za dinamičku demonstraciju sadržaja u nastavi[11], [12]( ) GeoGebru koriste i učenici i nastavnici, u računarskim učionicama ili na laptopovima u klasičnim učionicama. Učenici urađene zadatke nastavnicima prilažu na mail (Slika 4.1.) ili fleš memoriju (Slika 4.2.), ( ). GeoGebra se koristi na svim dostupnim uređajima (pametni telefoni, tableti, laptopovi, računari), u svakodnevnom radu, za izradu domaćih zadataka, pismenih radova, za grafički prikaz procesa ili ilustracija pri izradi drugih zadataka ili za kontrolu rezultata u svakodnevnom radu. Učenicima je dopušteno korišćenje GeoGebre za proveru tačnosti komplikovanijih zadataka, u kompleksnim ili apstraktnim zadacima (Slika 4.13.). Koristi se Moodle[13] platforma (Learning_Management_System) (Slika 4.7.) za prilaganje radova (Slika 4.8.). Slika 4.1. Nekad: korišćenje mail-a Slika 4.2. Nekad: Fleš memorije-priloženi zadaci GeoGebra je najpre (od početka godine) korišćena samo za dinamičku prezentaciju pripremljenih nastavnih materijala, ali smo ubrzo prešli na drugačije korišćenje ovog softverskog paketa. Nakon kratke edukacije o korišćenju GeoGebre, učenici su počeli samostalno da rešavaju matematičke zadatke pogodnih sadržaja (izometrijske transformacije, trigonometrijske funkcije, kvadratne funkcije, analitička geometrija...). Slika 4.3. Pismeni zadatak u oglednom odeljenju Slika 4.4. Pismeni zadatak u regularnom odeljenju Učenici su lepo prihvatili nov metodički pristup. Geogebra se u školi koristi kako u nastavi, tako i u vannastavnim aktivnostima (Štand za Geogebru na Festivalu Nauk Nije Bauk (Slika 4.5.), Radionice za Geogebru za sve zainteresovane učenike, Otvorena vrata škole (Slika 4.6.), Prezentacije škole na susretima škola...). 158

160 Slika 4.5. Štand Tesle na Nauk nije bauk g. Slika 4.6. OTVORENA VRATA u školi g. Kako smo imali mogućnost da koristimo računarsku učionicu, a učenici su dovoljno savladali korišćenje GeoGebre i postigli odgovarajući nivo matematickih znanja iz analitičke geometrije, umesto pismene provere znanja organizovana je provera znanja korišćenjem GeoGebre, na računarima u računarskoj učionici sa dostupnim Internetom (za ogledna odeljenja). Apleti su nastavniku slati na (generacija ), a naknadno su pregledani i ocenjeni. Učenici su tražene rezultate pisali na dobijenim papirima sa postavljenim zadacima, koje su predavali nastavniku nakon završetka pisanog rada, a na tim papirima dobijali povratne informacije o radu i ocenu. Kriterijum je isti, zahteva se 40% tačnosti rada, a broj zadataka (pet) isti, kao i u radu klasičnom metodom. U odeljenjima sa regularnim programom, za slične metodske jedinice, učenici su takođe mogli, po želji, da koriste Geogebru u izradi pismenih vežbi i pismenih zadataka (Slika 4.4.), predviđenih planom rada. Odziv učenika za ovakav način rada bio je u vrlo visokom procentu (90% ucenika odlučilo je da koristi IKT). Postignuća su takođe bila visoka, (nije bilo nijedne nedovoljne ocene, za učenike koji su koristili GeoGebru). Dobijena ocena je bila ravopravna sa ostalim ocenama dobijenim drugim tehnikama ocenjivanja (usmeni odgovori, aktivnost na času, rad na projektu, drugi pismeni zadaci i vežbe...). Pri školskom sajtu, podignuta je Moodle platforma za učenje krajem godine, tako da smo izmenili koncept slanja apleta nastavniku, direktno na kurs odgovarajući za taj razred. Učenici su domaće zadatke i pismene radove rađene na času (Slika 4.3.), prilagali direktno na Moodle (Slika 4.7.), na posebno predviđenom delu za rad. Na Moodle su dobijali i ocenu i povratnu informaciju o radu (Slika 4.8.), čime smo se prešli na koncept hibridnog učenja u potpunosti. Slika 4.7. Pismeni zadatak na Moodle Slika 4.8. Zadaci, ocena i povratne informacije Iako postoji mogućnost korišćenja srpskog jezika u GeoGebri, insistirali smo na korišćenju engleskog jezika, da bi učenici naučili odgovarajuće matematičke termine. Ukoliko neki termin ne poznajemo na engleskom, jednostavnim izborom jezika u meniju, možemo se prebaciti na srpski jezik i upotrebiti komandu na maternjem jeziku. Nakon vraćanja na engleski jezik, mozemo lako naučiti novi pojam, jednostavnim prelaskom mišem preko dobijenog izraza. 159

161 U ostalim matematičkim programima i internet servisima koje koristimo, engleski jezik je jedini jezik koji se koristi, pa je mnogo pogodnije da se svi termini nauče ranije. Slika 4.9. Kosinusna funkcija[14] Slika Korenovanje kompleksnih brojeva[15] Koristeći pripremljene nastavne materijale, nastavnik štedi vreme potrebno za izlaganje i obrazlaganje zaključaka u obradi teme. Na primer, za konstruisanje kosinusne funkcije (Slika 4.9.) koristeći pribor za crtanje potrebno je bar dva školska časa. Učenici najčečće ne uspevaju da crtaju istim tempom kao nastavnik, zbog nedostatka koncentracije i iskustva. Koristeći pripremljeni GeoGebra dinamički aplet, moguće je objasniti grafik kosinusne funcije[14] za mnogo kraće vreme (ne više od 15 minuta). Na istom času je moguće i ispitati tok funcije. Ukoliko učenici ne crtaju na samom času, već to urade za domaći zadatak, imajući na raspolaganju već prikazani aplet, čas ce biti mnogo zanimljiviji i uspešniji. Ishod i postignuće učenja na ovakvom času je mnogo veće i efektivnije. Vreme koje smo uštedeli pri ovakvom načinu učenja možemo iskoristiti za obradu većeg broja primera. Nastavnik sada ima ulogu moderatora (Slika 4.11.), jer usmerava učenika u radu. Slika Dinamički prikaz diferencijala Slika Učenik koristi naočare za 3 D view Time se postiže da ucenik sa pasivnog postaje aktivni učesnik obrazovnog procesa (Slika 4.12.). Promena uloga na relaciji nastavnik-učenik omogućava da se i odgovornost samog učenika za konačni ishod učenja poveća. Ogledna odeljenja i njihov kurikulum, metodički drugačiji, omogućili su pomeranje View Point sa nastavnika na učenika, kao centralne figure u Teaching learning process. Na taj način je zahtev iz Smernice[1] o primeni hibridnog ucenja je ispunjen u potpunosti. U zavisnosti od matemačke oblasti koje obrađujemo, menja se i način korišćenja GeoGebre u svakodnevnoj nastavi. Učenici mogu koristiti GeoGebru na tabletu (Slika 4.13.), pri izradi samostalnog pisanog rada, za proveru rezultata. 160

162 Slika Korišćenje GeoGebre na tabletu Slika Aplet Amplitudska modulacija AM[16] 4.3. Multidisciplinarnost i GeoGebra u ETŠ Nikola Tesla u Nišu Uočeno je da su ishodi učenja najbolji, ukoliko se koreliraju različiti predmeti (Slika 4.15.), pa učenici vide primenu znanja iz jednog predmeta u drugim predmetima. Autori su primenili znanja o sinusnim i kosinusnim funkcijama, stečenim u prethodnoj nedelju ucenja u II razredu iz Matematike, za formiranje pojmova o amplitudskoj modulaciji signala (Slika 4.16.) u nastavnom predmetu Osnove telekomunikacija. Rad o ovom času nalazi se u Bazi Kreativne škole.[17] Slika Kolaboracijski čas Slika Simulacija amplitudne modulacije talasa Kolaboracijski rad dva nastavnika na času u obradi iste nastavne jedinice, učenicima je jako odgovarao, pa je nivo postignuća i zainteresovanosti ucenika bio vrlo veliki. Multidisciplinarni pristup nastavi omogućava učenicima da povežu različite predmete u celinu, čime se omogućava trajnost znanja. Saradnja sa drugim nastavnicima je u planu, za tehničke predmete u kojima se GeoGebra može primeniti. 161

163 5. Zaključak Pri poseti ETŠ Nikola Tesla u Nišu, prof. dr Sergeja Abramoviča sa State University of New York at Potsdam, ukazano nam je na činjenicu da naša škola u Srbiji ima lidersku ulogu u upotrebi IKT[18] u nastavi matematike na način na koji smo naveli u ovom radu. Takođe je prof. dr S. Abramovič kazao, da se ni u Americi kurikulum matematike[19] ne obrađuje, po njegovim saznanjima, kao što smo mu prikazali u poseti školi. Autori su načine korišćenje IKT u nastavi prikazali u svojim radovima[20, 21, 22, 23, 24, 25]. Na taj način upoznali su i ostale nastavnike, kako u Srbiji, tako i širom sveta, o zalaganju svojih učenika i njihovim postignućima u oblasti primene IKT u procesu učenja i svakodnevnog korišćenja u nastavi. Kako su autori otpočeli korišćenje obrazovnih softvera mnogo ranije od zvaničnih tendencija o upotrebi IKT u nastavi[1], moglo bi se reći da su utrli put ostalim kolegama na putu podizanja nivoa digitalnih kompetencija nastavnika kao i svesti da se pristup nastavi mora promeniti u skladu sa tim. reference: [1] Smernice za unapređivanje uloge informaciono-komunikacijskih tehnologija u obrazovanju, rs/wp-content/uploads/2013/12/smernice_final.pdf [2] GeoGebra [3] Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil tehničar mehatronike, Službeni glasnik RS Prosvetni glasnik, 10/2014 [4] Plan i program obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama, Službeni glasnik SRS Prosvetni glasnik, broj 6/90 [5] Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil tehničar mehatronike, Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik, br. 9/2007, 6/2010, 11/ ispr. i 5/2011 [6] Pravilnik o programu ogleda za primenu pristupa nastavi usmerenoj na učenje i razvoj kompetencija učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i razvijanje škola, Službeni glasnik RS, 11/2014. [7] Preporuke za Instrukcioni dizajn [8] Materijali sa sajta GeoGebra [9] Test TN20 Pogacnik [10] S. Šumonja, B. Ilić, Uticaj inteligencije i percepcije na postignuća u matematici, Republicki seminar za matematiku, Beograd, 1999, [11] Čas matematike- Funkcija y=asin(bx+alpha)+c,wow efekat MEMd6w&list=UUnzPPhorvRH2odvQJGbYASw&index=27 [12] Čas matematike-sinusoida [13 ]ETS Nikola Tesla Niš, [14] GeoGebra aplet Konstrukcija funkcije, 162

164 [15] GeoGebra aplet Korenovanje komplesknih brojeva, [16] GeoGebra aplet Amplitudska modulacija signala, [17] Kreativna škola [18] S. Abramovich, Presentation to DIE seminar about Serbia, [19] S. Abramovich, M. Connell Teaching and Learning Mathematics in Technologically Intensive Classrooms bit.ly/1qmyng3 [20] S. Sumonja, V. Velickovic, T. Subarevic Z-generation is around us. What now? The 13th Serbian Mathematical Congress, Vrnjačka banja, Serbia, May 22-25, [21] S. Šumonja, T. Šubarević, V. Velickovic ICT in the contemporary teaching of Mathematics in high schools, The 13th Serbian Mathematical Congress, Vrnjačka banja, Serbia, May 22-25, [22] T. Šubarević, S. Šumonja, V. Veličković: MATEMATIKA NA NOVI NAČIN ZA Z-GENERACIJU FAKULTET PEDAGOŠKIH NAUKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU, JAGODINA, Treća međunarodna konferencija Metodički aspekti nastave matematike MATM jun [23] S. Šumonja, V. Veličković, T. Šubarević: VIZUELIZACIJA NASTAVE MATEMATIKE U OSNOVNOJ ŠKOLI FAKULTET PEDAGOŠKIH NAUKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU, JAGO- DINA, Treća međunarodna konferencija Metodički aspekti nastave matematike MATM jun [24] S.Šumonja The first ten Years of Geogebra in our school, VisMath - Univerzitet Metropolitan Beograd [25] S. Šumonja, V. Veličković, T. Šubarević: Applying ICT in the teaching of mathematics in high school, IMVI ISSN (p) , ISSN Open Mathematical Education Notes Vol. 5(2015), / JOURNALS / IMVI OMEN 163

165

166 RADOVI nastavnika osnovnih škola

167

168 TEMATSKI PRISTUP NASTAVI UZ PRIMENU SLOBODNOG SOFTVERA Anica Breberina 1, Tatjana Jovanović 2, Ivan Tasić 3 Apstrakt - Centralno didaktičko pitanje u poslednje vreme jeste kako postati dobar i uspešan nastavnik i imati uspešne učenike. Jedan od mogućih odgovora nalazi se u uvodjenju inovacija. Inovacije mogu biti uvedene tematskim interdisciplinarnim pristupom nastavi koji povezuje sadržaje različitih predmeta. U vreme razvoja savremene tehnologije, nastava bez korišćenja IKT postaje nezanimljiva i nedovoljno motivišuća za današnje učenike. Upravo iz tog razloga opredelili smo se da uvedemo tematski pristup nastavi uz primenu slobodnog softvera. O tome će i biti reči u radu koji sledi. Ključne reči:. Tematski interdisciplinarni pristup nastavi, slobodan softver, besplatan softver, motivacija Abstract - Finding the right way to develop all the skills, knowledge and abilities that are needed to become the successful teacher in order to improve students achievements is one of the central didactical question lately. Introduction of the inovations in teaching is one of the answers that can be offered. Inovations can be introduced by thematic interdiscplinary approach which connects contents from various subjects. Teaching without using ICT becomes uninteresting and non motivating for our students who are living in the century of constant technical development. That was the main reason why we have chosen to introduce thematic approach in our lesson with using the open code software. The topic will be evolved in the following essay. Key words: thematic interdisciplinary approach in teaching, open code software, free software, motivation 1 Anica Breberina, nastavnik srpskog jezika, Osnovna škola Desanka Maksimović Čokot, Niš, anica.breberina@gmail.com 2 Tatjana Jovanović, nastavnik engleskog jezika, Osnovna škola Desanka Maksimović Čokot, Niš, jovanovic.tatjana10@gmail.com, 3 Ivan Tasić, nastavnik istorije, Osnovna škola Desanka Maksimović Čokot, Niš, stevkatasic@gmail.com, 167

169 1. UVOD U didaktičkoj literaturi se sve više raspravlja o efikasnoj školi, uspešnoj nastavi, uspešnom nastavniku, uspešnom učeniku. Medjutim, nijedna od njih ne daje odgovor na pitanje kako to postići, kako postati uspešan i dobar nastavnik koji će motivisati učenike da uče i razviju medjupredmetne kompetencije. U svetu savremene tehnologije kada učenici najveći deo svog vremena provode za računarom, dosadašnji vid nastave postaje nezanimljiv i nemotivišući. Zbog toga je, svakako, jedan od preduslova uspešno organizovane nastave i poznavanje rada na računaru. To je veliki izazov s obzirom na to da učenici, uglavnom, poznaju računarske programe i prednosti rada na njima bolje od nastavnika. Dosadašnja frontalna nastava dobija drugo mesto, značenje i ulogu. U centru odvijanja nastavnog procesa nalazi se učenik umesto nastavnika oko kojeg se odvijala celokupna tradicionalana nastava. U centru aktivnosti je učenik. On samostalno uči putem otkrivanja, analize, sinteze, istraživanja, a nastavnik je tu da ga vodi kroz taj proces pripremajući ga za put celoživotnog učenja. Stara predavačka nastava dobila je inoviranu funkciju: uvodna izlaganja, koja imaju za cilj da zagolicaju učeničku maštu, obaveštenja i dogovore kako će se raditi, stvaranja timova, podele zadataka, sumiranja rezultata, davanje povratnih informacija. Jedan od načina kako uvesti inovaciju u nastavu jeste i tematski interdisciplinarni pristup koji podrazumeva povezivanje sadržaja različitih predmeta u logičke celine organizovane oko jedne teme. Znanja različitih predmeta su u funkciji višestranog rasvetljavanja problema ili teme koja se istražuje. Mi smo se odlučili da spojimo tri predmeta istoriju, engleski i srpski jezik u jedan aktivan projekat kako bi učenici na drugačiji način sagledali temu mitovi i legende i kako bismo izazvali nov način mišljenja. Tematska interdisciplinarna nastava povezana je sa pedagoškim ciljevima zbog: 1) primene znanja koja prevazilazi discipline i svedoči o usvojenosti znanja; 2) sagledavanja pojmova i sadržaja gradiva u celini; 3) podsticanja fleksibilnosti mišljenja, odnosno traženja novih puteva prilikom rešavanja problema; 4) bliskosti s prirodnim saznavanjem kroz igru. Nije bitno samo povezati znanja u toku procesa učenja, već i u ishodu imati znanja povezana u sistemsku celinu. Tematska nastava omogućava postizanje brojnih pedagoških ciljeva. Usmerenost na različite sadržaje i discipline uključuje, angažuje i razvija spososbnosti u različitim oblastima inteligencije. Budući da provocira stvaralačko mišljenje, tematska nastava, posebno u kombinaciji sa kreativno umetničkom igrom i grupno - istraživačkim radom, utiče na razvijanje unutrašnje motivacije i radoznalosti. Tematski interdisciplinarni pristup nastavi podrazumeva i uključivanje medija koji karakterišu i različite predmete, u našem slučaju muzička kultura, istorija, engleski i srpski jezik, geografija, likovna kultura, fizičko vaspitanje, informatika i računarstvo i drama. Uključivanjem različitih medija angažuju se različiti putevi saznanja, od umnih do čulnih, koji su nezaobilazni na samo za aktiviranje učenika, već i za kreativnost i pamćenje. 168

170 2. PRIMER TEMATSKOG ČASA SA KORIŠĆENJEM exe SOFTVERA Tematski čas pod nazivom Mitovi i legende realizovan je u okviru predmeta istorija, srpski i engleski jezik u šestom razredu, kao dvočas. Učestvovalo je po pet predstavnika iz svakog odeljenja šestog razreda. Pri izboru učesnika vodilo se računa o rodnoj ravnopravnosti, ali i o postignućima istih. Prisutni učenici imali su različita postignuća iz različitih predmeta. Inovativnost Ideja za ovaj čas proistekla je tokom dvodnevne obuke u okviru projekta Razvionica. Kako bismo kod učenika razvili medjupredmetne kompetencije (kompetencija za celoživotno učenje, veština komunikacije, rad sa podacima i informacijama, digitalna kompetencija, rešavanje problema, veština saradnje, veština za život u demokratskom društvu, estetska kompetencija) postavili smo brojne obrazovne, vaspitne i funkcionalne ciljeve, medju kojima ističemo sledeće: Upoznavanje sa istorijom naroda čiji jezik uče; Dovodjenje u vezu istorije srednjevekovne Engleske i Srbije; Analiziranje epske narodne pesme i uporedjivanje sa istorjskim činjenicama pri čemu učenici samostalno dolaze do otkrića da se od istih odstupa; Primenjivanje slobodnog softvera exe Uticanje na formiranje pozitivnih duhovnih i moralnih vrednosti kroz postupke Marka Kraljevića i Robina Huda; Razvijanje nacionalnog identiteta kroz proučavanje narodne poezije; Kreiranje pozitivnih osećanja prema svetu koji nas okružuje; Stvaranje čitalačkih navika i bogaćenje rečnika; Razvijanje sposobnosti za kritički pristup književnom delu; Osposobljavanje učenika za samostalan rad davanjem preciznih istraživačkih zadataka; Navikavanje na rad i saradnju u novonastaloj grupi. Primena exe softvera u realizaciji tematskog časa Exe softver je softver otvorenog koda, što znači da nije samo besplatan za preuzimanje i korišćenje, već i da može da se modifikuje različitim potrebama. Nastavnici koji ne poznaju htlm i programiranje mogu veoma lako kreirati i prezentovati nastavne materijale putem ovog programa. Nakon preuzimanja instalacije, koja je dostupna na adresi: ukoliko pratite dobro objašnjena uputstva, instaliranje ce biti gotovo u nekoliko koraka. Za razliku od većine sistema sa sadržajima za učenje koji koriste centralizovani web server što zahteva vezu za autorizaciju i potrebu za povezivanje, exe je razvijen kao offline autorsko sredstvo bez potrebe za povezivanjem. Prednost ovog softvera je, izmedju ostalog, i dostupnost na mnogim jezicima, uključujući i srpski. Rad prikazuje upotrebu exe softvera tokom tematskog časa: Mitovi i legende. 169

171 Slika br.1. Izgled dela tematskog časa Mitovi i legende, u exe softveru Tokom tematskog časa pod nazivom Mitovi i legende koji je realizovan je u okviru predmeta istorija, srpski i engleski jezik, korišćen je tekst, slike, prisutni su bili članovi teatra da bi obradili nastavnu jedinicu. Delovi časa koji su izradjeni u exe softveru su prikazani u daljem radu. Jedan od mogućnosti exe softvera je da učenicima deo lekcije predstavimo u vidu teksta iz kojeg oni mogu prepoznati pojam ili zagonetnu ličnost (u ovom slučaju zagonetna ličnost). exe softver dalje daje mogućnost provere razumevanja pročitanog teksta u vidu pitanja sa višestrukim odabirom. Softver daje mogućnost da se potvrdan, ali i netačan odgovor, ilistruju slikama, a ne samo rečima tačno ili netačno, što ostavlja trajnija znanja kod učenika povezivanjem gradiva sa slikovnim pojmovima. Prednost exe softvera se ogleda u raznovrsnosti izrade pitanja za proveru usvojenosti znanja. S obzirom da exe nudi mogućnost kreiranja zadataka sa višestrukim izborom i alternativnih zadataka, iskoristili smo tu mogućnost tokom časa koji se ticao rada na engleskom jeziku. Iskoristili smo ove mogućnosti da učenicima damo zadatak u kome će praznine u tekstu popuniti odabirom jednog od ponuđenih odgovora. Slika br. 2: True-False Question 170

172 Posebno oduševljenje i zainteresovanost kod učenika izazvao je moćan alat, Objectives, kojim mogu da na zadatoj slici (u ovom slučaju predstavlja deo geografske mape) pronadju i najsitnije detalje uvećanjem. Ukoliko im se postavi zadatak da na mapi pronađu zadati pojam, učenici će lako pronaći rešenje korišćenjem ove softverske lupe. Ovaj idevices je korišćen tokom dela časa iz istorije. Slika br. 3: Objectives, moćan idevices Mnogima izgleda neupečatljivo korišćenje idevices pod nazivom slobodan tekst (Free text). Ukoliko se dobro osmisli čas i deo u kome se vrši analiza književnog teksta, u konkretnom primeru, onda je Free text odlično rešenje pomoću kojeg učenici mogu sami da u exe softveru napišu svoje zaključke i rešanja do kojih su došli tokom časa. Slika br. 4: Korišćenje i primena Free text-a 171

173 Galerija slika, jedan od alata exe softvera, daje mogućnost učenicima da vizuelno povezuju sadržaje, koje su obradili, sa drugim vidovima umetnosti. Sve vreme boravku u galeriji slika, učenike inspiriše muzički zapis instrumental, koji takođe može da se umetne u lekciju. 3. ZAKLJUČAK Slika br. 5: Image Gallery Opredelivši se za tematski pristup i rad u malim grupama, postigli smo neočekivano dobre rezultate. Doprinos se ogleda u razvoju učeničkih sposobnosti, načinu mišljenja, ponašanja i socijalnim veštinama. Za realizaciju ovog časa veliku pomoć pronašli smo upravo u slobodnom softveru exe i na taj način osavremenili nastavu i učinili je zanimljivijom i podsticajnijom za učenike. Uspeli smo da aktiviramo sve učenike, bez obzira na pol i ranija postignuća, a znanja koja su stekli na ovim časovima sigurno su trajnija i utiču na unutrašnju motivaciju, što je svakako, i jedan od najznačajnijih ishoda nastave. S obzirom na to da nam je slobodni softver exe omogućio da napravimo interesantne nastavne materijale bez prethodnog velikog iskustva, nadamo se da ćemo zaintersovati veći broj nastavnika i da će krenuti u masovniju primenu ovog softvera. reference: [1] [2] Univerzitet u Rijeci: Preporuke za izradu obrazovnih materijala za e-učenje ; januar [3] [4] [5] Vesna Jovanović, Mladen Jovanović, Slobodan softver i Elektronski nastavni materijali, Konferencija Slobodan softver u nastavi, zbornik radova, decembar godine, Novi Sad [6] Slobodan softver za škole, [7] Goran Stanojević, Nastavni materijali ; jun

174 Primena slobodnog softvera u realizaciji uglednog časa Vesna Dimitrijević, profesor engleskog jezika, dimitrijevicvis@gmail.com Marija Petrović, profesor srpskog jezika, mara81@live.com OŠ Jovan Jovanović Zmaj na Aleksinačkom Rudniku Apstrakt - Svedoci smo naglih promena u nastavi, uvođenja inovativnih mera u obliku upotrebe IKT sa cilјem da se pobolјša kvalitet nastavnog procesa, poveća motivacija za učenje kod učenika ne bi li nastavni sadržaj postao zanimlјiviji učenicima. Klasična nastava postaje deo prošlosti. Frontalni oblik rada više ne predstavlјa produktivan oblik, niti monološka metoda nastavnika doprinosi bolјem razumevanju gradiva.učenici sada preuzimaju ulogu nastavnika i bave se istraživačkim radom, samostalno donose zaklјučke, uočavaju činjenice, upoređuju, ali i argumentovano brane svoje stavove. Ovo je primer uglednog časa koji potvrđuje gore navedenu konstataciju i to kroz upotrebu slobodnog softvera u nastavi, ehe programa i programa za izradu umnih mapa. Na vrlo kreativan način se pojednostavlјuje nastavna jedinica, pruža mogućnost bolјeg vizuelnog pamćenja, pobolјšava reprodukcija i neguje istraživački rad kod učenika. Klјučne reči: Ugledni čas, Mape uma, EHE program, slobodan softver, nastavni proces, pasiv Abstrakt - We are witnesses to sudden changes in the teaching process. Traditional teaching methods become a thing of the past, they no more represent a productive way of teaching and they are not thought to contribute to the better learning outcomes of the students. Innovative teaching methods are being introduced in the form of using ICT (Information Communication Technology) in the classroom with the aim of enhancing the quality of the teaching process, making the teaching materials more interesting to the students and enlarging their learning motivation. We have to ensure to fully integrate quality learning activities into ICT in order to maximise the impact on a child s classroom experience and education as a whole. One way of achieving this goal is by using free software which is accessible to all and easy to use. Students take over the teacher s role, they do exploratory work, make their own conclusions, perceive important facts, compare, contrast and defend their point of view. This paper describes two such programmes, a mind mapping programme and exe software, which are ready to use in the classroom and with the use of which the teaching unit is simplified in a very creative way, visual memory is enhanced, students reprodution is improved and their exploratory work is further developed. Keywords: Open lessons, Mind maps, exe software, free software, teaching process, passive voice 1. Uvod Novo vreme, razvoj savremene tehnologije diktiraju nova pravila, a i potreba za promenama postaje neminovna tako da se modernizacija nastavnog procesa podrazumeva. Kad kažemo moderna nastava prva asocijacija su inovativne mere u vidu upotrebe IKT-a, savremene tehnologije, aktivno učešće učenika, dobri rezultati, bolјe reprodukovanje gradiva od strane učenika, njihova velika motivisanost. Uvođenje IKT a u nastavu predstavlјa jedan vid osavremenjivanja nastave i pobolјšanja uspeha učenika, povećanja motivacije za učenje, reprodukcije gradiva, doprinosi postizanju bolјeg kvaliteta nastavnog procesa, ali ostvaruje i dobre rezultate. Tradicionalno držanje nastave polako zamenjuju nove metode koncipirane na upotrebi multimedijalnih sadržaja, kratkih filmova, prezentacija, slobodnih softvera, video zapisa. Takav vid nastave ne samo da se pokazao kao jako produktivan i zanimlјiv, već i kao vrlo kreativan i maštovit za nastavnike. Odatle proističe činjenica da nastavni sadržaj postaje zanimlјiv, učenici postaju aktivni učesnici. Eh katedra više ne daje očekivane rezultate. Sad su učenici ti koji se bave istraživačkim radom, rade u paru ili grupi, konkretno. Dakle, uloge su se promenile. Nastavnik je tu da podrži i usmeri učenika, navede ga na razmišlјanje, ali učenik je taj koji će doći do konačnog rešenja. 173

175 Najbolјi primer za takav način rada ogleda se u samom uvođenju slobodnog softvera u nastavu. Slobodan softver korisnicima omogućava prvenstveno korišćenje bilo kog programa za bilo koju namenu, pruža mogućnost njihovog proučavanja i promene, ali i redistribuiranja tih programa drugim korisnicima. Nama kao nastavnicima je jako značajna ova mogućnost jer nam se pruža prilika da podignemo kvalitet nastave, deci omogućimo kreativan i inovativan pristup učenju, razumevanju i savladavanju gradiva iz različitih predmeta uz pomoć raznih alata kao što su Freemind, Freeplane,Vym, Blender, Exe, Gimp, Inkscape, Libreoffice, Audacity, Celestia, Firefox, Scribus i drugi. Jedan od primera ovakve upotrebe slobodnog softvera u nastavi je i ugledni čas iz srpskog i engleskog jezika koji ćemo prezentovati u ovom radu, a koji je osmišlјen uz upotrebu programa View your mind (Vym) i programa Exe. Mišlјenja smo da je korelacija i povezivanje sadržaja između gramatike maternjeg i stranog jezika jako značajna za razumevanje ovih sadržaja kod samih učenika i da doprinosi trajnosti ovako stečenih znanja. Za ovu priliku odabrana je gramatička konstrukcija koja je slična u oba jezika i između koje mogu da se naprave jasne paralele, a to je trpni glagolski pridev ili Passive Voice na engleskom jeziku. Da bi učenicima slikovito i sadržajno pojasnili sličnosti i razlike između ove konstrukcije u srpskom i engleskom jeziku, nastavnici su odabrali softver za kreiranje mapa uma Vym, a zatim i softver exe uz pomoć kog su prikazani materijali koji objašnjavaju građenje pasiva u jednom i drugom jeziku, kao i njegovu upotrebu (uz pomoć umetanja raznih linkova, slika i video zapisa sa interneta). Takođe, softver Exe je veoma praktičan za upotrebu prilikom utvrđivanja gradiva jer omogućava postavlјanje različitih vrsta zadataka kojima se proverava učeničko razumevanje sadržaja, i ima zgodne alate za dalјe vežbe u okviru obrađenog gradiva. 2. Primer uglednog časa korišćenjem slobodnog softvera Korelacija između dva ili više predmeta oduvek je bila prisutna u nastavnim jedinicama čiji se sadržaji na neki način prepliću bilo na morfološkom, sintaksičkom ili na književnom planu. U zavisnosti od stepena prisutnosti bilo je moguće raditi komparativnu analizu nastavnih sadržaja, u većoj ili manjoj meri i to često bez većeg udublјivanja u samu suštinu. Međutim, ugledni čas koncipiran kao spoj srpskog i engleskog jezika pri obradi gramatičke jedinice pod nazivom Pasiv u sedmom razredu omogućio je upravo pomenutu komparativnu analizu. Inovativnost Kao zanimlјiv oblik povezivanja nastavnog sadržaja koji u srpskom i u engleskom jeziku sadrži slične elemente korišćen je model Mape uma koji vrlo slikovito prikazuje sličnosti i razlike građenja pasiva. Opšte je poznato da učenici asocijativnim putem i vizuelnim predstavlјanjem činjenica lakše dolaze do zaklјučaka i usvajaju znanje. Zato je obrada gramatičke jedinice uz pomoć Mape uma ispunio sledeće važne cilјeve sticanja znanja: Kompetencije za celoživotno učenje - Učenici se osposoblјavaju da samostalno dolaze do određenih zaklјučaka induktivnom i deduktivnom metodom uz pomoć korišćenja savremenih tehnologija, multimedijalnog sadržaja, istraživačkih zadataka što im, naravno, omogućuju ove raznovrsne metode učenja kroz igru i zabavu. Kompetencije komunikacije - Učenici kroz različite i raznovrsne metode učenja dolaze do korisnih informacija vezanih za datu nastavnu jedinicu i uče se da pregršt činjenica zapamte shematskim slikovnim prikazom Mape uma. Naravno, ne zapostavlјaju ni verbalnu komunikaciju prezentujući ono što su naučili. Rad na podacima i informacijama Činjenice do kojih učenici dolaze omogući će im bolјe razumevanje morfologije srpskog i engleskog jezika, ukazaće im na sličnosti i razlike sintakse ova dva jezika i međusobnu povezanost. Digitalne kompetencije Upotreba elektronskih medija i slikovnih rešenja učenicima će obezbediti nepobitne činjenice potrebne za razumevanje sintaksičkih jedinica. Rešavanje problema - Kroz praktične primere u vidu dopuna reči, odabira tačno/pogrešno, izbora između više ponuđenih rešenja isl učenici će shvatiti šta je pasiv i na koji način se može dobiti. Veštine za život Poznavanje pasiva omogućiće učenicima da samostalno dođu do zaklјučka kada i u kojim situacijama ga treba upotrebiti, kako i na koji način, a da bude ispravno i gramatički tačno. Mapa uma pomoći će da neke činjenice usvoje lako asocijativnim putem ili vizuelizacijom shematskog prikaza u vidu slika. 174

176 3. Primena Mape uma i ehe softvera u realizaciji uglednog časa Mape uma predstavlјaju izuzetno kreativan alat za pregledno sortiranje podataka i njihovo pamćenje. Nјihova izuzetnost se odnosi pre svega na pamćenje velikog broja informacija koje se temelјe na asocijaciji i mašti, a mogu se izrađivati ručno ili pomoću računarskih softvera za izradu umnih mapa. Jedna od prednosti ovakvog slikovnog i kreativnog prikaza podataka jeste stvaranje strukture gradiva kao sheme. Na taj način se daje kratak i jasan pregled gradiva sa najznačajnijim informacijama o datoj temi. Druga prednost je što se putem Mape uma kod učenika razvija dugotrajno pamćenje u asocijativnom redosledu. Budući da se radi o asocijativnom povezivanju činjenica iz gradiva samim tim se sprečava njihovo brzo zaboravlјanje. Treća prednost je što se ovakvim načinom sortiranja podataka obezbeđuje brzo i pregledno zapisivanje ideja i beleški što daje dosta prostora nastavniku da se posveti praktičnoj primeni i utvrđivanju naučenih činjenica. Vym je jako interesantan alat koji se koristi za izradu ovakvih mapa uma. Može se koristiti u različite svrhe kao što je organizovanje zadataka i obaveza, razvrstavanje ideja, za izradu pregleda kompleksnih pojmova itd, a u nastavi je i vrlo praktičan za slikovit prikaz ili obnavlјanje naučenih činjenica i prikazivanje njihove međusobne povezanosti, i za strukturisanje različitih ideja i pojmova, kao i za prikazivanje sličnosti i razlika između pojedinih nastavnih jedinica. To je jedan od najbolјih OpenSource softvera za generisanje mapa uma i može se koristiti u okviru Windows ili Linux platforme. Lak je za korišćenje i dizajniran je za jednostavno unošenje promena u mapu, kao i za unošenje slika i ilustracija u mapu, i stoga je veoma pogodan za pobolјšanje memorije kod učenika. Značajna osobina VYM-a je i jednostavnost njegovog korišćenja koja se ogleda u mogućnosti zamene i premeštanja delova mape, u jednostavnom umetanju dodatnih podataka i informacija o nekom pojmu, dodavanje slika i ikonica u okviru grana mape, kao i mogućnosti štampanja ovako kreiranih mapa. Takođe, u pogodnosti korišćenja Vym softvera spada i njegova fleksibilnost u pogledu formata jer može biti jednostavno prebačena u HTML format, moguće je uređivati mapu i ručno ako treba, i mapa se može eksportovati u direktorijum. Kompresovan Vym fajl zauzima malo prostora u memoriji, a značajna je i njegova fleksibilnost jer sam korisnik može da menja podešavanja, a softver podržava različite veb pretraživače i čitače pdf formata. Softver exe je još jedan alat otvorenog koda koji je jako praktičan za korišćenje u edukativne svrhe. Ovo je SCORM kompatibilni softver koji se koristi za kreiranje nastavnih materijala i omogućava nastavnicima kojima su programiranje i HTML nepoznanica da relativno jednostavno osmišlјavaju, kreiraju i prezentuju učenicima različite nastavne materijale prilikom obrade ili utvrđivanja gradiva. Ovako kreirani materijali mogu biti raznolikog karaktera jer imaju ugrađenu opciju nazvanu Idevices koja obuhvata umetanje različitih vrsta aktivnosti za učenike tipa odaberi tačan odgovor, popuni praznine, tačno/pogrešno, provera razumevanja pročitanog teksta, kao i razne druge aktivnosti kojima nastavnik stiče uvid u trenutni nivo znanja učenika i njihovog razumevanja gradiva i čime se olakšava provera znanja učenika. Takođe, ovaj alat nudi i opcije postavlјanja slobodnog teksta, umetanja slika i eksternih veb linkova i linkova ka želјenim video zapisima na Internetu što može biti jako korisno prilokom predstavlјanja novog gradiva, poslužiti kao jako prijemčiv i za učenike interesantan način prezentovanja novih sadržaja i uvođenja novih pojmova. Ovakav način rada će svakako motivisati učenike za dalјi rad, pomoći im da pobolјšaju svoje metakognitivne funkcije i uticati na dugotrajnije pamćenje sadržaja koji su im predstavlјeni uz pomoć ovog ili sličnog programa. Ono što je takođe jedna od prednosti ovog programa je to što postoji verzija na srpskom jeziku te ovo olakšava korišćenje softvera korisnicima u našoj zemlјi. Uvodni deo časa: Korelacija srpskog i engleskog jezika na uglednom času na kome se obrađuje gramatička jedinica pod nazivom Pasiv ogleda se kroz uporedno predstavlјanje razlike između aktivnih i pasivnih rečenica. Da bi se napravila adekvatna atmosfera na času koja će motivaciono delovati, učenici su u uvodnom delu posle kraće najave nastavne jedinice i isticanja cilјeva razgovarali o predznanju koje imaju o trpnom glagolskom pridevu koji su obrađivali iz srpskog razreda u ranijim razreima. U tu svrhu uz pomoć linka u exe u učenicima je na interaktivnoj tabli prezentovan kratak video zapis zanimlјive sadržine sa ličnim i bezličnim oblicima u kome su ih oni kasnije samostalno identifikovali, uočavali sličnosti i razlike i donosili zaklјučke o trpnom glagolskom obliku. 175

177 Slika br.1: Izgled dela uglednog časa Predstavlјanje cilјeva časa i dela lekcije, izrađenih u exe-u Glavni deo časa: Zatim se prešlo na slikoviti prikaz gradiva. Pojedinačnim primerima na srpskom i engleskom jeziku uz malo usmeravanje nastavnika, podelјeni u grupe učenici su shvatili kakvu ulogu ima trpni glagolski pridev i kako se gradi. Na pametnoj tabli uz pomoć programa Vym učenici su uz pomoć nastavnika kreirali mapu uma kojom su kroz primere grafički prikazane sličnosti i razlike između trpnog glagolskog prideva u srpskom jeziku i pasiva u engleskom jeziku. Rečenice na srpskom prevodili su na engleski jezik i u okviru mape na taj način pravili paralele između ova dva jezika. Zajedničkim trudom kroz grupe i predstavnike učenici su zaklјučili kako se gradi pasiv i kroz igru došli do zaklјučka da u pasivu objekat postaje subjekat, objekat postaje subjekat i kako se menja glagolski oblik. Slika br2: Izgled dela uglednog časa Mapa uma, izrađena u VYM programu Završni deo časa: Učenici su ovako stečeno znanje vežbali kroz zadatke predstavlјene u ehe softveru, kreirane uz pomoć opcije IDevices. 176

178 Slika br.3:prikaz dela vežbanja sa višestrukim odgovorima, izrađenih u exe-u 3. Zaklјučak Cilј ovog uglednog časa bio je da se napravi korelacija između dva predmeta srpskog i engleskog jezika uz pomoć multimedijalnog sadržaja, programa za izradu Mape uma uz korišćenje različitih metoda za učenje u nastavi. Povezivanje sadržaja nastavnih jedinica koji su odlični primeri za komparativnu analizu na času učenika petog razreda omogućilo je upotrebu Mape uma, a istovremeno iniciralo timski rad nastavnika. Ovakav način rada izazvao je veliko oduševlјenje kod učenika. Držao je pažnju sve vreme, zahtevao i dobio potpuno angažovanje pri rešavanju zadataka.. Primenom savremene tehnologije nastava je dobila na kvalitetu, a i učinak nije izostao. Nije bilo pasivnih posmatrača. Učenici su pažlјivo pratili primere, samostalno dolazili do zaklјučaka, uočavali sličnosti i razlike, istraživali i na taj način uspešno savladali ovu gramatičku jedinicu. Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da ovakav inovativni metod rada uz upotrebu IKT a ima brojne dobrobiti i da daje dobre rezultate u povećanju nivoa angažovanja učenika. Mapa uma im je dosta pomogla izdvojivši bitne činjenice vezane za jedinicu. Simultano predstavlјeni primeri na srpskom i engleskom jeziku kroz shemu učinili su da gradivo ne izgleda monotono. Nastavna jedinica koja bi u standardnom obliku bila učenicima nezanimlјiva i nejasna, prepuna činjenica, sada je vrlo originalna i zanimlјiva. Zato programe izrade umnih mapa treba koristiti u nastavi. Učenicima će na taj način pamćenje činjenica biti vidno olakšano, jer je opšte poznato da vizuelne sheme bolјe i duže pamte. Samim tim preglednost činjenica biće veća i bolјa. 4. reference: [1] Olivera Marković, Goran Stojković, Elektronski nastavni materijali, Centar za unapređenje nastave Abakus [2] Slobodan softver i elektronski nastavni materijali, Mladen Jovanović i Vesna Jovanović, Konferencija Slobodan softever u nastavi, zbornik radova, decembar godine, Novi Sad [3] Slobodan softver u refleksivnoj nastavi, Nataša Ćirić, Mladen Jovanović, Konferencija Slobodan softever u nastavi, zbornik radova, decembar godine, Novi Sad [4] [5] [6] [7] [8] [9] 177

179 Primena exe softvera u realizaciji uglednog časa Jelena Filipović 1, Mladen Jovanović 2, Milica Stojković 3 Apstrakt - Današnja nastava odavno je prestala da bude nastava koja se isključivo izvodi za katedrom. takozvano ex cathedra. Nastavni časovi su osnova pedagoških situacija u kojima se manifestuje sva uspešnost nastavničkog rada. Nastavni proces je u vremenu naglog razvoja informaciono kominikaciskih tehnologija nemoguć bez uporebe istih. Korišćenje IKT u nastavi daje još bolje rezultate u procesu usvajanja znanja, ukoliko časovi budu izvedeni sa puno pripreme i na ugledan način. Ovaj rad predstavlja jedan ugledni čas koji je pripremljen i realizovan koriščenjem slobodanog softvera. Ključne reči: Ugledni čas, slobodan softver, besplatan softver, IKT, nastvani proces Abstrakt - Teaching today has not been of the ex-cathedra kind for a long time now. School lessons are the basis of pedagogical situations which manifest how successful the teacher is in their work. In the age of the rapid development of information communication technology, teaching process is practically impossible without the use thereof. ICT in teaching gives better results in the process of knowledge acquisition provided that the lessons are well prepared and delivered with care. This work shows one such lesson, prepared and realised with the use of open source software. Key words: Such school lessons, open source, free softver, ICT, teaching process 1. Uvod Tip časova, značaj uglednih časova Moderna nastava od nastavnika danas zahteva ne samo poznavanje rada na računaru, raznovrsnost u primeni nastavnih sredstava već i kreativnost i dobru pripremu koja će olakšati realizaciju časova. Tendencija je izvođenje raznovrsnijih časova, koji na bilo koji način odstupaju od standardnih. Postoji predlog da izvođenje takve nastave postaje obaveza svih zaposlenih u obrazovnom sistemu Republike Srbije, ne samo onih nastavnika kojima ugledni ili ogledni časovi služe za napredovanje u zvanju. Takođe, u programe stručnog usavršavanja nastavnika u školi trebalo bi uvrstiti čitav sistem raznovrsnih tipova inovativnih nastavnih časova, kroz koje će nastavnik bogatiti i unapređivati svoj rad. Neposredna i ličnom aktivnošću prožeta razmena iskustava najbolji je način da nastavnici vide, saznaju i kritički prihvate neku inovaciju. Svi nastavnici, koji pripadaju istom ili različitom stručnom aktivu, treba da se uključe u aktivnu razmenu ideja, znanja i veština kojima raspolažu. Mada su neki od časova slični, razvrstaćemo ih u sledeće grupe, zavisno od toga na koji način omogućavaju nastavnicima da razmenjuju inovacije i unapređuju rad sa učenicima: 1 Jelena Filipović, nastavnik geografije, Osnovna škola Desanka Maksimović Čokot, Niš, jfilipovicgeo@gmail.com 2 Mladen Jovanović, nastavnik Informatike i računarstva, Osnovna škola Desanka Maksimović Čokot, Niš, mladjaj74@gmail.com, 3 Milica Stojković, nastavnik istorije, Osnovna škola Desanka Maksimović Čokot, Niš, milicasto@gmail.com, 178

180 1. standardni časovi 2. ugledni časovi 3. otvoreni časovi 4. timski časovi 5. ogledni časovi 6. probni časovi 7. demonstarcioni časovi 8. korektivni časovi 9. komparativni časovi 10. časovi prema modelu Ova podela sigurno nije konačna ali prikazuje značajan broj časova koji se realizuju u nastavnom procesu. Standardni časovi retko imaju inovativni karakter i izvode se na uobičajen način, ali su u etapi kritičke analize i ocene usmereni ka traženju novih i boljih rešenja. Na ovim časovima nastavnik ima priliku da snimi stanje nastave onakvo kakvo je realno, ali i da potraži mogućnosti za njeno usavršavanje. Snimak časa, kritička analiza i ocena časa, nisu sami po sebi cilj, već samo osnova na kojoj se izvode elementi za unapređivanje i podizanje kvaliteta nastavnih časova. Ugledni časovi se često identifikuju sa oglednim časovima, mada se radi o dva različita pristupa. Ugledni časovi su po svojoj osnovnoj šemi i organizaciji struktuirani na uobičajen način, ali na jednom višem kvalitativnom nivou. U njima nije ništa potpuno novo i nepoznato, ali je pripremljeno i realizovano na uzoran način tj. za ugled drugima i da može poslužiti kao primer. Npr. u osposobljavanju nastavnika, nastavnik mentor drži ugledno predavanje koje predhodi prvim pokušajima nastavnika pripravnika ii stažiste. Ugledni časovi istovremeno mogu biti i otovreni časovi jer na njima mogu prisustvovati kolege iz aktiva i škole kao i roditelji učenika ili stručnjaci, savetnici iz školske uprave koji prate rad nastavnika ili učenika. Ugledni časovi kao otvoreni časovi imaju tendenciju unapređenja nastave, omogućavaju neposredniju i iskreniju razmenu mišljenja a školski rad čine dostupnim javnosti. Istovremeno ako se časovi pripremaju i organizuju od strane grupe nastavnika, onda ugledni časovi dobijaju i formu timskog časa. Ugledni časovi imaju osobine i demonstracionih časova. Demonstracioni časovi su oni časovi u okviru kojih želimo da prikažemo (demonstriramo) drugima, što im do sada nije bilo poznato. Npr. primenu i efikasnost nekog novog nastavnog sredstva, listića, način artikulacije nastavnog časa, rasporeda učenika u toku nastave. Treba napomenuti da se ugledni časovi razlikuju od oglednih. Ogledni časovi imaju izrazitu inovativnu notu. Oni na sasvim novi i do sada neuobičajen način prezentuju neku nastavnu jedinicu. Radi se o ogledu (pokušaju) koji može, a ne mora da bude obrazac za buduće ponašanje nastavnika. U pripremi i izvođenju oglednih časova treba biti vrlo obazriv, pošto se sa decom mogu izvoditi samo oni ogledi, za čiji uspeh postoji visok procenat verovatnoće. Osnova uglednih časova je, ne samo dobra priprema i realizacija, već aktivno učestvovanje svih aktera nastavnog procesa, učenika nastavnika. U ovakvoj vrsti časova nema mesta suvoparnom izlaganju svojih i tuđih predavanja ma koliko ona bila dobro pripremljena. Istovremeno ugledni časovi su odličan način za razmenu iskustava među nastavnicima, timski rad, inovativni rad, uvođenje pripravnika u nastavni proces kao i samoevaluaciju i evaluaciju nastavnog procesa. 2. PRIMER UGLEDNOG ČASA KORIŠĆENJEM exe SOFTVERA Ugledni čas pod naszivom Vulkani, je realizovan u okviru predmeta geografija, istorija i informatika i računarstvo u petom razredu osnovne škole, kao dvočas. Pripada nastavnoj oblasti Planeta Zemlja u okviru nastavnog predmeta geografija, Stari Rim u okviru istorije i Multimedija u okviru nastavnog predmeta informarika i računarstvo. Za realizaciju ove ideje odlučili smo se da iskoristimo savremene informacione tehnologije, upotrebu slobodnih softvera u nastavi. Časovi se realizuju uz pomoć računara, video bim projektora, u digitalnom kabinetu. Takođe, kod učenika smo želeli da razvijemo ne samo znanja nego i veštine i stavove, potrebne za njihov lični razvoj i aktivno uključivanje u život. Glavni cilj bio nam je da kod učenika razvijemo sledeće kompetencije: 179

181 Kompetencija za celoživotno učenje - Upotrebom računara, primenom slobodnih softvera, analizom istorijskih izvora, uvođenjem filma i eksperimentalnih metoda u nastavi, učenike osposobljavamo da efikasno koriste različite metode učenja. Veština komunikacije - Korišćenjem interneta, softvera exe, učenici će proširiti svoja znanja o digitalnoj pismenosti i komunikaciji, koja je među današnjom generacijom postala savremeni oblik komunikacije, ne zapostavljajući usmenu komunikaciju, kroz jasno izražavanje stavova i mišljenja o onome što su naučili. Rad sa podacima i informacijama - Korišćenjem savremenih informacionih tehnologija učenici će se bliže upoznati sa prošlošću ljudskog društva i sa prirodnim pojavama od nastanka civilizacije do današnjih dana. Digitalna kompetencija - Primenom filma i video zapisa u nastavi kod učenika ćemo razviti sigurnu i kritičku upotrebu elektronskih medija. Rešavanje problema - Izvđenjem eksperimenta Erupcija vulkana učenici zaključuju na očiglednom primeru kako dolazi do erupcije vulkana. Veština za život u demokratskom društvu - Upoznavanjem drevnog grada Pompeje i života ljudi, učenike upoznajemo sa različitom kulturom i tradicijom i učimo ih da poštuju tuđu kulturu podjednako kao svoju. Ekološka kompetencija - Učeći o štetnosti erupcije vulkana i posledicama koje one mogu da izazovu, na praktičnom primeru nestanka jedne civilizacije u Pompeji, kod učenika razvijamo svest o važnosti zaštite i očuvanja prirode kao i samog čoveka. Primena exe softvera u realizaciji uglednog časa Softver exe - elearning XHTML editor je besplatan program otvorenog koda. U pitanju je jednostavan editor za kreiranje nastavnih materijala, koji treba da omogući nastavnicima da lako bez poznavanja html-a i programiranja, kreiraju, dizajniraju i prezentuju nastavne materijale bazirane na vebu. Nastavni materijali kreirani pomoću ovog alata izgledaju atraktivno i profesionalno. Mogu sadržati različite aktivnosti za učenike. Softver exe ima mogućnost izvoza na web stranice ali je i SCORM kompatibilan, materijali se mogu sačuvati SCORM paketom i objaviti na neku od platformi za elekronsko učenje kao što je Moodle. Softver exe je dostupan na adresi: gde postoji mogućnost pruzimanja inastalacije ili insatlacione kopije koju možete pokrenuti sa neke od prenosivih memorija (CD, USB fleš...). Sama instalacija je vrlo jednostavna i sastoji se od par koraka. U ovom radu neće biti prikazan sam tok preuzimanja i instalacije softvera, kao i moguća podešavanja, niti će biti prikazan njegovo radno okruženje, biće dat jedan primer koji je urađen za potrebe uglednog časa iz gore navedenih predmeta, za peti razred osnovne škole, kao i prednosti ovako izrađenih nastavnih materijala. Postoji verzija softvera koja pruža mogućnost podešavanja radnog okruženja na srpskom. Slika br.2: Izgled dela uglednog časa Vulkani, u exe softveru 180

182 Nakon uvodnog izlaganja i podsećanja na termin multimedija, kao i predstavljanja exe softvera, obrađivali smo pojam vulkana, koristeći tekst, slike, video zapise. Deo časa izrađen u softveru exe prikazan je ovde. Slika br.3: Deo lekcije i pitanja, izrađenih u exe-u Slika br.4: Prikaz ogleda vulkanske erupcije, izvedene na času Koristeći napredne mogućnosti koje poseduje exe softver, na jednom mestu postavilismo galeriju slika kao i mogućnost uvećavanja slika korišćenih za objašnjavanje pojmova vezanih za nastavnu temu. Još jedna dobro osobina softvera je mogućnost insertovanja linkova ka drugim sadržajima na webu, koji se otvaraju kada u bilo kom web brosweru pokrenete aplikaciju urađenu u exe-u. 181

183 Slika br.5: Mogućnost insertovanja galerija slika i uvećavanje istih Na samom kraju treba navesti da gotovi šabloni koji se nalaze u samom softveru, takozvani idevices, daju široku lepezu mogućnosti pirpreme časa u smislu korišćenja već postojećih resursa. Bilo da se radi o aktivnostima čitanja, aktivnostima razumevanja čitanja, predznanja, korišćenja galerija slika, sadržaja sa wiki stranica, java apleta, SCORM kviza, postavljanja pitanja tipa tačno-netačno ili pitanja sa višestrukim odabirom odgovora, uvek se možete poslužiti sa paltom idevices-a. Ne zaboravimo da je uvek moguće ubaciti materijale koji već postoje i koji su korišćeni za nastavu, pri čemu ih možemo prikazati na jedan sasvim drugi način. Način koji će izazvati veću pažnju kod učenika i proces usvajanja znanja učiniti boljim. Ono što je posebno važno da je exe softver, softver otvorenog koda i besplatan softver. 3. Zaključak Osnovna naša zamisao je timski rad i korelacija predmeta geografija, istorija, informatika i računarstvo, kako bi postigli vertikalnu i horizontalnu povezanost nastavnih sadržaja navedenih predmeta. Korelacija predmeta i povezivanje nastavnih sadržaja omogućava učenicima jedan širi i kompleksniji uvid u nastavni sadržaj, poboljšava kvalitet nastave, razvija formiranje stavova i pogleda na određenu pojavu iz različitih uglova, razvija logičko i kritičko učenje, a znanje je kvalitetnije i trajnije. Na osnovu ranijih iskustava uvideli smo da učenici najbolje uče kombinacijom različitih metoda i oblika rada, najčešće upotrebom savremenih informacionih tehnologija u nastavi, filma, prezentacija i grupnog rada. Iskreno se nadamo da će doprinos ovakve realizacije nastavnih časova unaprediti obrazovno-vaspitni rad tako da nastava i učenje predstavljati zadovoljstvo za učenike. Zašto koristiti exe? Većina nastavnika nema dovljo znanja i tehničkih veština za izradu sopstvenih veb stranica. exe je razvijen sa ciljem da se prevaziđu brojne prepreke i ompgući nastavnicima da brzo i lako kreiraju atraktivne i profesionalne nastavne materijale. Elektronski nastavni materijali kreirani pompću ovog prporama su SCORM kompatibilni i mogu veoma jednostavno biti ugrađeni u sistem za upravljanje učenjem na daljinu. 182

184 4. reference: [1] Goran Stanojević, Nastavni materijali ; jun [2] Univerzitet u Rijeci: Preporuke za izradu obrazovnih materijala za e-učenje ; januar [3] Jonatan Poltrack, Introduction to SCORM ; april [4] Paul Jesukiewicz, ADL Co-lab: An Overview and Update for HPT Professionals ; februar [5] [6] [7] [8] [9] Olivera Marković, Goran Stojković, Elektronski nastavni materijali, Centar za unapređenje nasatve Abakus [10] Tatjana Papan, Inovativni časovi, [11] Vesna Jovanović, Mladen Jovanović, Slobodan softver i Elektronski nastavni materijali, Konferencija Slobodan softver u nastavi, zbornik radova, decembar godine, Novi Sad [12] Slobodan softver za škole, 183

185 Didaktičko pedagoški principi kreiranja elektronske nastave u sistemu za elektronsko učenje Mudl Dragan Grujić, Osnovna škola Sveti Sava, Požarevac Apstrakt - Elektronsko učenje je pojam koji obuhvata proces usvajanja znanja, uz upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija i to prvenstveno računara i interneta, ali i svih drugih digitalnih izvora, veb alata i tehnologija. Jedan od najčešće korišćenih sistema za implementaciju elektronskog učenja u nastavi je Mudl platforma, koja se sve više koristi za učenje. Mudl (Moodle: Modular Object - Oriented Dynamic Learning Environment ) je otvoren sistem za upravljanje procesom učenja. Međutim i pored velikih mogućnosti i alata koje Mudl poseduje, bez stručnog i pravilnog didaktičko pedagoškog oblikovanja nastave i sadržaja za učenje, postoji opasnost da planirani ishodi, ciljevi i zadaci nastave ne budu ispunjeni. U radu je objašnjen pojam elektronskog učenja, dat je kratak prikaz platforme za elektronsko učenje Mudl, a potom su dati jasni primeri oblikovanja nastave u sistemu za elektronsko učenje, u skladu sa didaktičko pedagoškim principima i pedagoškim teorijama učenja. Ključne reči: elektronsko učenje, sistem za elektronsko učenje Mudl, oblikovanje nastave u sistemu za elektronsko učenje Mudl Abstract - Electronic learning is a concept which includes implementing information and communication technology in the process of learning, by using computers and the Internet, as well as various digital sources, web tools and technologies. One of the most common systems used in e-learning and teaching is Moodle. Moodle (Modular Object Oriented Dynamic Learning Environment) is and open-source learning platform which offeres great possibilities and different tools for e-learning. However, using Moodle requires careful consideration of didactic and pedagogical principles of learning and teaching in the process of lesson planning, so that all the learning outcomes and aims are achieved. This paper starts with an explaination of the concept of electronic learning and then it presents main feautures of Moodle e-learning platform. The paper presents clear examples of lesson planning in Moodle learning environment with emphasis on didactic and pedagogical principles and pedagogical theories of learning. Keywords: electronic learning, Moodle e-learning platform, shaping teaching in the system for e-learning Moodle. 1. Uvod Savremeno doba, vreme u kome živimo sa sobom nosi mnoge promene, u svakom segmentu društva. Te promene koje se neprekidno odvijaju velikom brzinom ispoljavaju se na poljima tehnologije, komunikacija, poslovanja, u industriji, saobraćaju, ali i u oblasti obrazovanja. Jedan od ključnih faktora u procesu obrazovanja, na čijem se proučavanju i unapređenju takođe dosta radi, jeste učenje. Učenje u najširem smislu, predstavlja rezultat iskustva i želje pojedinaca, da zadovolje brojne lične motive i ciljeve. Prema Dašielu, pojedinac koji je motivisan da uči, suočava se sa određenom preprekom, koja predstavlja smetnju za postizanje njegovih ciljeva i zadovoljenje njegovih motiva (Kuka, 2005). Da bi savladao te prepreke i uklonio smetnje, pojedinac traži rešenje, sve dotle dok ne pronađe adekvatan odgovor i ne prevaziđe prepreku i ne ukloni smetnju ka cilju. Pored onog klasičnog, tradicionalnog učenja u praksi se sve više susrećemo sa elektronskim učenjem, koje predstavlja novi način obrazovanja uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija. Međutim, elektronsko učenje ne eliminiše postojeće metode učenja, već ih samo dopunjuje. Bez obzira da li se radi o klasičnom ili elektronskom učenju, proučavanjem procesa učenja, bave se pedagoške teorije učenja: bihejvioristička, kognitivistička i konstruktivistička teorija, na čelu sa svojim predstavnicima istaknutim istraživačima u oblasti psihologije, pedagogije i drugih naučnih disciplina. Pored navedenih, treba napomenuti i teoriju konekcionizma, koja se bavi proučavanjem funkcionisanja mozga kao računara. 184

186 Na osnovu zaključaka do kojih se došlo neiscrpnim radom i brojnim eksperimentima naučnika, ali i na osnovu iskustava iz nastavne prakse, stručnjaci koji se bave pedagoškim teorijama svoja dostignuća direktno primenjuju na olakšavanje i unapređivanje procesa učenja, na prilagođavanje učenja individualnim karakteristikama svakog pojedinca, kao i na oblikovanje nastavnih sadržaja u skladu sa teorijama učenja. Pored toga, adekvatnom primenom i usklađenim delovanjem pedagoško metodičkih principa, može se pozitivno uticati na nivo postignuća i uspeh učenika. 2. Elektronsko učenje potreba savremenog sistema obrazovanja Svestranim proučavanjem učenja, bavi se posebna naučna disciplina matetika koja je dobila ime od grčke reči mathesis, što u prevodi znači sticanje znanja (Andrilović i Čudina, 1991). Sticanje znanja primenom informaciono komunikacionih tehnologija u obrazovanju, otvorilo je brojne nove mogućnosti isporuke nastavnog sadržaja učesnicima u nastavnom procesu. Zahvaljujući tome, sticanje znanja odnosno obrazovanje sada se može odvijati na daljinu, putem Interneta, bez vremenskih i prostornih ograničenja. Šta je zapravo učenje? Učenje je proces sticanja znanja, veština, stavova i odnosa u individualnom interaktivnom odnosu učenika sa informacijom i okruženjem (Kljakić, 2003). Kroz proces učenja pojedinac menja svoje ponašanje, pri čemu dolazi do promena u mentalnom ili spoljašnjem ponašanju. Međutim, proces učenja se danas shvata mnogo šire. Moglo bi se reći da su nasleđe i učenje dva najvažnija činioca koja određuju razvoj i prirodu čoveka i njegovog ponašanja. Ako malo bolje razmislimo, videćemo da je čovek po prirodi upućen na učenje, jer učenje zapravo čini čoveka čovekom. Učenjem čovek stiče sposobnost da gradi i stvara novo, da menja navike, stavove, mišljenja, načine ponašanja. Čovek za sebe može reći da je nešto naučio kada sazna nešto novo ili kada nešto može, što pre procesa učenja nije znao ili nije mogao. Tradicionalni sistem učenja koji se još uvek primenjuje sistemu obrazovanja, zasniva se uglavnom na sticanju znanja kroz monološka predavanja nastavnika, gde učenik ima ulogu pasivnog slušaoca, dok su nastavna sredstva i to posebno informaciono-komunikaciona, veoma malo korišćena ili skoro nikako nisu korišćena na većini časova, pa su učenici u takvom okruženju nezainteresovani za nastavu. Kao glavni oblik rada primenjivan je frontalni oblik rada potom rad u paru, a na trećem mestu je rad u grupi. Ovakav sistem obrazovanja i vaspitanja zahtevao je modernizaciju nastave, postavljanjem novih standarda i savremenih zahteva. Tako definisani zahtevi i visoki standardi koji se od nas očekuju i zahtevaju, vode ka savremenim trendovima u obrazovanju i to u pravcu prelaska od tradicionalnog modela nastave, u model aktivne nastave u kojoj su nastavnici i učenici partneri u zajedničkom delovanju na usvajanju novih znanja i realizaciji ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja. Jedan od najvažnijih atributa savremene nastave je elektronsko učenje, oblast koja polako ali sigurno sve više postaje sastavni deo našeg sistema obrazovanja i vaspitanja. Elektronsko učenje nastalo je pre svega kao potreba savremenog društva za stalnim (celoživotnim) obrazovanjem, ali i kao idealan način za školovanje i stručno usavršavanje osoba, koje iz bilo kog razloga ne mogu ili ne žele da se školuju kroz klasičan oblik nastave u obrazovnim ustanovama. Šta je zapravo elektronsko učenje? Elektronsko učenje možemo definisati kao način učenja uz pomoć informaciono komunikacionih tehnologija, kao izvođenje obrazovnog procesa uz pomoć elektronske tehnologije najčešće IKT-a. Drugim rečima elektronsko učenje (skraćeno e-učenje, eng. e-learning ) je vrlo širok pojam, koji zapravo obuhvata sve metode i tehnike za učenje uz pomoć računara - E-učenje predstavlja brak tehnologije i obrazovanja (Siemens, 2002). Ovaj veliki tehnološki napredak koji je pored razmene tekstualnih poruka omogućio i prenos audio i video zapisa, dovodi do ideje o pravljenju novih alata za podršku elektronskom učenju, kao što su LCMS (eng. Learning Content Management System) centralizovani sistemi za upravljanje učenjem koji omogućavaju praćenje individualnog napretka učenika u učenju na daljinu (kao što je npr. Mudl) ili odvijanje video konferencija koje su pre svega pomogle razmenu naučnih znanja i pomoć u obrazovanju naučnih kadrova u granama gde postoji mali broj vrhunskih stručnjaka u svetu. Naravno, najveću ulogu u brzom razvoju elektronskog učenja ima internet, jer učeniku je potreban računar i internet veza da bi mogao da pristupa resursima za učenje koje takođe preuzima sa interneta. Na internetu postoji veliki broj veb strana za učenje na daljinu, sa izuzetno korisnim i raznovrsnim sadržajima. 185

187 Zašto se odlučiti za elektronsko učenje evo nekih prednosti e-učenja, prevashodno iz ugla pedagogije: elektronsko učenje u smislu organizacije učenja, prilagođeno je individualnim potrebama studenata (učenika), jer mogu da uče bilo kada i bilo gde: dok je u tradicionalnom sistemu obrazovanja geografska podudarnost bila nužnost u realizaciji nastave, danas je to sasvim nebitan detalj. Nije nužno da su svi učesnici u procesu učenja na istom mestu i u isto vreme. Razlikujemo nekoliko vrsta izvođenja nastave s obzirom na vreme i mesto: 1. isto vreme, isto mesto (klasične učionice sa multimedijalnim prezentacijama), 2. isto vreme, različita mesta (videokonferencije, sobe za ćaskanje), 3. različita vremena, isto mesto, 4. različita vremena, različita mesta (elektronska pošta, mrežni forumi, video konferencije); elektronsko učenje omogućava aktivno učešće i aktivnu ulogu studenata (učenika): celokupan proces usvajanja znanja usmeren je na različite aktivnosti učenika; omogućava brže ažuriranje nastavnih materijala: tehničke mogućnosti sistema za elektronsko učenje omogućavaju ažuriranje i postavljanje novih materijala za učenje; globalni pristup različitim obrazovnim sadržajima: tekstovi, slike, animacije, simulacije, video sadržaji, prezentacije; mogućnost rada u virtuelnim laboratorijama: izvođenje vežbi i drugih oblika nastave u virtuelnim učionicama, uz pomoć video - konferencijske veze; omogućava nekoliko oblika interaktivne komunikacije na relaciji: učenik učenik, učenik nastavnik, učenik nastavni sadržaji, učenik računar, čime se razvijaju socijalne i komunikacione veštine kao i sposobnosti korišćenja računara, što može doprineti poboljšanju konstruktivnih principa učenja; veliki broj mogućnosti za grupni rad, rad u paru: u nastavi se primenjuju različiti oblici kooperativnog učenja kao što su: projektni zadaci, seminarski radovi, eseji ; bolju iskorišćenost vremena: učenici uče kada njima odgovara, a svi materijali su im dostupni 24 sata; samostalnu proveru znanja učenika: učenici imaju mogućnost samoprovere znanja, pomoću on-lajn testova, upitnika, kvizova, foruma i drugih resursa; smanjenje troškova školovanja: omogućava uštede u novcu koji bi bio neophodan za troškove putovanja. 3. Slobodna platforma za elektronsko učenje Mudl Mudl je besplatan softverski paket za elektronsko učenje, namenjen prvenstveno institucijama koje se bave obrazovanjem i edukacijom. Siguran je za rad, prilagodljiv različitim potrebama korisnika, fleksibilan i dozvoljava mogućnost proširivanja i unapređivanja postojećih funkcija. Zahvaljujući modularnoj arhitekturi, korišćenju pluginova i raznih tema, moguće je oblikovati i izgled i funkcionalnost platforme. Jednostavan je za korišćenje i stalno se razvija unapređenjem dodatnih funkcija. Radi se o web aplikaciji za koju je potrebna instalacija neophodne infrastrukture. Napisan je u PHP programskom jeziku, a može se besplatno preuzeti sa web adrese: uz uputstvo za instalaciju. Svi korisnici koji učestvuju u nastavi pomoću Mudl sistema, moraju se registrovati kreiranjem korisničkog naloga, pomoću koga će pristupati sistemu. 3.1 Resursi Mudl platforme Mudl aplikacija omogućava nastavnicima kompletnu modularnu podršku u organizaciji i realizaciji elektronske nastave. Nastavnicima koji žele da koriste Mudl platformu za realizaciju on-line nastave, pored ostalih, na raspolaganju su i sledeći resursi i aplikacije, namenjene za elektronsko učenje: planiranje dinamike realizacije e-nastave upravljanje korisničkim nalozima rad sa postojećim datotekama i obrazovnim sadržajima kompletno praćenje aktivnosti učenika alati za sinhronu i asinhronu komunikaciju i timski rad forumi: omogućavaju diskusije, postavljanje pitanja, obaveštenja testovi: ovaj modul omogućava predavaču da kreira bazu pitanja, na osnovu kojih se mogu kreirati testovi provere znanja sa različitim tipovima pitanja rečnici: ova aktivnost omogućava učenicima da kreiraju listu manje poznatih pojmova u obliku rečnika upitnici: ovaj modul služi za evaluaciju rada 186

188 pričaonice: omogućava korisnicima sinhronu diskusiju u realnom vremenu. Posebno je korisna za timski rad i razmenu ideja i mišljenja o određenoj temi izbor: ova aktivnost omogućava postavljanje pitanja sa ponuđenim odgovorima, tako da učenici prave izbor, tj. biraju jedan odgovor za koji smatraju da je tačan lekcije: ovaj resurs omogućava postavljanje nastavnih sadržaja lekcija neophodnih učenicima za učenje viki stranice: predstavljaju aktivnost koja je pogodna prvenstveno za timski rad, za izlaganje radova učenika. Omogućava nastavniku da proceni radove učenika, ali je ovaj modul koristan, jer omogućava i učenicima da pregledaju i vrednuju projekte jedni drugima. 4. Didaktičko pedagoški principi kreiranja elektronske nastave u sistemu za elektronsko učenje Mudl Efikasnost nastave u sistemu elektronskog učenja direktno zavisi od načina kreiranja kompletnog procesa nastave, kvaliteta nastavnih sadržaja i načina prezentovanja sadržaja za učenje. Ovom problematikom u elektronskom učenju, bavi se oblast instrukcionog dizajna. Instrukcioni dizajner obavlja čitav niz aktivnosti, ali se generalno gledano, njegov rad zasniva na povezivanju pedagoških teorija učenja, metodike i nastavnih sadržaja, koje uz pomoć odgovarajućih softvera treba da doprinesu, postizanju što boljih rezultata u učenju. Danas postoji sve veća potreba za stručnjacima iz oblasti instrukcionog dizajna, a od njih se očekuje, da organizuju i oblikuju nastavu i nastavni materijal, kako bi se postigli najbolji rezultati u učenju. Međutim, nije lako kvalitetno povezati nove tehnologije za učenje, pedagogiju, didaktiku i metodiku i tako omogućiti učenicima različitih individualnih sposobnosti, da savladaju nastavne sadržaje. Nastavu elektronskog učenja u skladu sa pedagoško metodičkim principima, treba kreirati vodeći računa o sledećim aktivnostima: kreiranju nastavnih sadržaja (sadržaje za učenje treba kreirati u skladu sa principima pedagogije, didaktike, metodike i drugih naučnih disciplina koje se bave nastavom i učenjem), oblikovanju aktivnosti učenika (nastavu e-učenja treba kreirati kroz različite, ali pravilno isplanirane aktivnosti učenika, koje vode ka realizaciji ishoda učenja), stalnoj i pozitivnoj komunikaciji (elektronska nastava treba da bude zasnovana na pravovremenoj i kvalitetnoj komunikaciji između svih učesnika u procesu učenja), odgovarajućim oblicima rada (nastava treba da bude obogaćena različitim oblicima rada, usmerenim na ciljeve i zadatke nastave), odgovarajućim metodama rada (ovakav oblik učenja podrazumeva primenu odgovarajućih metoda sinhrone i asinhrone nastave), pozitivnoj socijalnoj klimi (kao i u tradicionalnoj nastavi i u sistemu e-učenja posebna pažnja mora biti posvećena pozitivnoj socijalnoj klimi, koja predstavlja jedan od preduslova za uspešno učenje), kvalitetnim materijalima za učenje (materijali za učenje treba da budu kvalitetni i prilagođeni različitim stilovima učenja i posebnim potrebama učenika), pravilnom dizajniranju objekata e-učenja (prilikom dizajniranja objekata e-učenja neophodno je primenjivati strategije koje povećavaju pažnju i percepciju). 4.1 Kreiranje nastavnih sadržaja U skladu sa zakonitostima didaktike, metodike i pedagogije, na kojima se zasnivaju temelji učenja i poučavanja, nastavne sadržaje u sistemu za elektronsko učenje treba oblikovati prema sledećim principima: Sadržaje nastavnog programa, treba podeliti po nastavnim temama, a nastavne teme pažljivo podeliti na manje smislene celine i realizovati ih po nastavnim nedeljama. Sadržaje treba dizajnirati poštujući princip od jednostavnijeg ka složenijem, dok težina i složenost materijala moraju odgovarati kognitivnom stepenu razvoja učenika (nastava mora biti usklađena sa razvojnim nivoom učenika) koji učestvuju u procesu e-nastave. Važno je da svaki nastavni sadržaj (tematska celina) bude povezan sa prethodnim, kako bi učenici mogli da povezuju sadržaje u funkcionalnu celinu i da svaki nastavni sadržaj zahteva angažovanje prethodno stečenih znanja učenika. 187

189 Nastavne sadržaje treba dizajnirati tako da učenici u procesu e-učenja uče kroz interakciju. Interakcija se može opisati u smislu činilaca koji u njoj učestvuju. Socijalna interakcija ima veoma značajnu ulogu u sticanju znanja. Interakcija među učenicima u kooperativnim oblicima učenja ima pozitivne efekte i kognitivne i afektivne prirode. Međutim, značajno je napomenuti da interakcija ima različite funkcije u različitim sistemima obrazovanja. Socijalna interakcija u e-učenju razlikuje se od socijalne interakcije u klasičnim oblicima učenja. Neke od specifičnosti interakcije u e-učenju su: interakcija učenik učenik u virtuelnom okruženju, interakcija učenik profesor pomoću različitih oblika sinhrone i asinhrone komunikacije, interakcija učenik računar, interakcija učenik osnovni i dodatni materijali za učenje. Napokon, vrednost tuđeg mišljenja, koje se obično saznaje kroz interakciju, ključna je komponenta učenja po konstruktivističkim teorijama učenja (Jonassen, 1991.) i ima važnu ulogu u podsticanju pažnje kod učenika (Langer, 1989.). Interakcija je oduvek bila cenjena u obrazovanju, pre svega u klasičnom tradicionalnom učenju, a kasnije i u obrazovanju na daljinu. Preporučuje se, da gradivo koje učenici treba da usvoje, bude oblikovano u vidu problemskih situacija, u okviru kojih će učenici istraživati i pronalaziti rešenja za postavljene probleme, aktivirajući prethodna znanja i intelektualne sposobnosti višeg nivoa, a nastavnik je tu da vodi, prati i usmerava rad, izaziva radoznalost učenika i pokreće njihovu motivaciju. Kognitivna teorija ne doživljava nastavnika kao emitera gotovih znanja, već kao saradnika takve nastave u kojoj će učenici kroz interakciju rešavati probleme, razvijajući tako svoje apstraktno mišljenje i mentalne kapacitete. 4.2 Oblikovanje aktivnosti učenika: Prema principima pedagoških teorija učenja, aktivnosti i zadatke učenika, u elektronskom učenju treba oblikovati kroz forume i diskusije, gde će oni kroz socijalnu interakciju razmenjivati informacije, iznositi i sučeljavati svoja mišljenja o određenom problemu (određenoj temi), raspravljati o određenoj tematskoj problematici i tako učiti međusobno jedni od drugih. Pored ovih aktivnosti, određene sadržaje treba realizovati korišćenjem pričaonica, mapa uma, rečnika pojmova, edukativnih igrica i drugih sličnih aktivnosti, pri čemu treba voditi računa o pravilnom izboru teme za ovakve zadatke. Pažljivo treba odabrati one sadržaje koji razvijaju kreativnost i kritičko mišljenje, treba odabrati detalje koji će podstaći učenike da istražuju i posmatraju temu sa različitih gledišta. Učenicima treba davati zadatke u vidu seminarskih radova, eseja, projektnih zadataka i drugih aktivnosti koji zahtevaju angažovanje viših misaonih procesa i nivoa postignuća: primenu, analizu, sintezu i evaluaciju, stvaralačko mišljenje, uočavanje i razumevanje uzročno-posledičnih veza, treba im davati zadatke u kojima se od učenika očekuje da donose odluke, formiraju stavove, da iskažu svoje kritičko mišljenje i lični stav u vezi teme, a da taj lični stav i kritičko mišljenje bude potkrepljen odgovarajućim relevantnim činjenicama. Poželjno je, da u radu bude što više aktivnosti koje zahtevaju stvaralačko mišljenje. Prilikom oblikovanja i dizajniranja zadataka koje postavlja pred učenike u procesu e-učenja, nastavnik treba pažljivo da bira zadatke koji padaju u zonu narednog razvoja učenika. Dakle, treba postavljati zadatke koji zahtevaju od učenika kognitivnu strukturu koja još nije razvijena, što znači da učenik neće moći samostalno da reši takav zadatak, ali će doći do uspešnog rešenja problema u okviru interakcije sa kompetentnijim kolegama - učenicima iz grupe. U nastavi što više koristiti strategije za dublju obradu informacija koje od učenika traže da gradivo analiziraju, vrednuju, vrše sintezu i primenu naučenog. 4.3 Odgovarajuća komunikacija: Poštujući principe kognitivističke teorije učenja, elektronska nastava, treba da bude zasnovana na kvalitetnoj komunikaciji, jer komunikacija je zapravo vrsta socijalne interakcije. U nastavi elektronskog učenja veoma je važno ostvariti kvalitetnu horizontalnu i vertikalnu komunikaciju, tj. svako treba da komunicira sa svakim: komunikacija nastavnika i učenika i međusobna komunikacija učenika. Učenicima treba redovno davati povratne informacije. Da bi povratna informacija bila efikasna, treba da bude sažeta, jasna, pravovremena, da nosi nove informacije, da bude deskriptivna i da na konstruktivan način vrednuje postignuća učenika. Pravovremena komunikacija ima veliki značaj za pružanje podrške, ohrabrivanje učenika i podsticanje motivacije za učenje i dalje napredovanje. Učenicima redovno kroz komunikaciju treba dostavljati povratne informacije o njihovom napredovanju i ostvarenom nivou postignuća. 188

190 4.4 Oblici rada: Kao i u klasičnim sistemima nastave tako i u elektronskom učenju, veoma je važno odabrati odgovarajuće oblike rada. U skladu sa mogućnostima nastavnog plana i programa, treba praktikovati da što veći broj nastavnih sadržaja koji to dozvoljavaju, bude realizovan kroz kooperativno učenje, kao što je grupni oblik rada i rad u parovima, pri čemu će učenici delovati interaktivno i učiti jedni od drugih, tako što će svi članovi grupe davati jedni drugima povratne informacije, razmatrati zaključke jedni drugih i što je možda najvažnije, učenici će poučavati i ohrabrivati jedni druge. U ovakvim oblicima rada učenici treba da razmenjuju ideje, raspravljaju i suprotstavljaju različita gledišta, pomažu jedni drugima i sarađuju da bi ostvarili grupni cilj. Iako, pristupi mogu biti različiti, uvek su neophodni sledeći elementi: pozitivna međuzavisnost učenika u grupi, interakcija, individualna odgovornost, vežbanje socijalnih veština i evaluacija grupnih procesa (Ševkušić, 1995). 4.5 Metode rada: Nastavu elektronskog učenja treba oblikovati korišćenjem različitih metoda rada, kao što su: dijaloške metode sinhrone i asinhrone komunikacije, metoda rada sa tekstom, metoda praktičnih aktivnosti, metode rada sa: slikama, grafikonima, šemama, video i audio zapisima, demonstracione metode, diskusije, forumi, eseji na zadatu temu. 4.6 Socijalna klima: U sistemu e-učenja neophodno je posebnu pažnju posvetiti pozitivnoj socijalnoj klimi, kao jednom od uslova za uspešno učenje. Elektronsko učenje treba tako organizovati da se poštuju i uvažavaju individualne razlike, učenicima treba omogućiti da sami biraju kada, gde i koliko će učiti, svakom učeniku treba pružiti priliku da izrazi svoje mišljenje na forumu predmeta, nedeljnom forumu, anketi i slično. Odnos nastavnika i učenika u procesu elektronskog učenja treba da bude saradnički i nastavnik je osoba koja uči, treba da bude prepoznatljiva i uočljiva radna disciplina: organizacija, poštovanje dogovora i pravila, međusobno uvažavanje. 4.7 Dizajniranje objekata elektronskog učenja: Prilikom dizajniranja objekata elektronskog učenja treba primenjivati kognitivne strategije koje povećavaju pažnju i percepciju učenika: informacije treba da budu smeštene na sredinu ekrana, ključne informacije za učenike treba specijalno naglasiti upotrebom drugih boja, oblika i veličine teksta, korišćenjem grafičkih simbola i slično. Važno je takođe ispoštovati sled informacija i grupisati ih u logične celine. Prezentaciju informacija ukoliko je to moguće, treba izvršiti na što više različitih načina, kako bi se zadovoljile individualne potrebe svih učenika, a naročito učenika sa posebnim potrebama: treba uključiti tekstualne sadržaje, slikovne, audio i video sadržaje, simulacije, animacije, jer ako učenik prima informacije u više oblika, informacije će biti bolje obrađene i biće zadovoljene potrebe svih učenika podjednako. U fazi dizajniranja objekata e-učenja dodatnu pažnju treba obratiti na učenike sa posebnim potrebama i specifičnim smetnjama u učenju. Prednost je što e-učenje može da se organizuje integrišući mogućnosti različitih medija i angažujući različite perceptivne procese učenika (Bjekić i saradnici, 2012). Za učenike sa posebnim potrebama neophodno je primenjivati strategije korišćenja multisenzornih kanala za prijem informacija, koje omogućavaju lakše usvajanje novih informacija (Obradović, Bjekić, Zlatić, 2011). Učenici sa smetnjama u učenju, zahtevaju dizajniranje objekata e-učenja u skladu sa njihovim kognitivnim sposobnostima. Posebne potrebe učenika, u sistemu za e-učenje, pored ostalih specifičnosti, podrazumevaju i sledeće: prilagođeno okruženje sistema za e-učenje, adekvatan pristup sistemu za e-učenje prilagođen učenicima sa posebnim potrebama, prilagođen raspored resursa e-učenja kako bi se učenici sa posebnim potrebama lakše snašli u ovom okruženju, upotrebu grafičkih simbola i boja, objekti učenja treba da budu prilagođeni specifičnostima osobe koja ih koristi, treba da imaju mogućnost ponovnog korišćenja materijala, objekti učenja treba da budu nezavisni od verzije softverskog okruženja u kome se koriste, sistem za elektronsko učenje 189

191 treba da ima mogućnost instalacije (nadogradnje) specijalizovanih alata za učenike sa posebnim potrebama, kretanje kroz objekte e-učenja treba da bude pojednostavljeno i posebno prilagođeno učenicima sa posebnim potrebama. Kako bi se učenicima sa teškoćama u učenju olakšao proces usvajanja znanja, u sistemu elektronskog učenja, mogu se koristiti dodatni specijalizovani slobodni softverski alati kao što su: program za promenu izgleda teksta, veličine slova, boje pozadine i kontrasta, razmaka između slova i reči, sistemi za optičko prepoznavanje znakova Imajući u vidu sve veću ulogu inkluzivnog obrazovanja, realno je očekivati da mudl u narednom periodu bude osavremenjen uvođenjem dodatnih funkcija, koje će omogućiti kvalitetniji pristup učenicima sa posebnim potrebama. 4.8 Materijali za učenje: Materijali za e-učenje moraju biti prilagođeni različitim stilovima učenja. Neki učenici više vole da uče pomoću pomoću ličnog iskustva - određenih primera u koje se i sami mogu uključiti, vole grupni rad i povratne informacije vršnjaka, a nastavnika doživljavaju kao osobu koja poučava ili pomaže u učenju. Druga grupa učenika voli pažljivo da posmatra, pre nego što bilo šta preduzme, preferiraju dostupnost svih informacija za učenje, a nastavnika vide kao stručnjaka. Treća grupa učenika možda više voli da uči pomoću teorijskih sadržaja, dok opet četvrta grupa učenika ima više sklonosti ka učenju kroz praktičan rad i diskusije. Sve ovo govori, da prema pedagoško - didaktičkim principima, u nastavi moraju biti osmišljene različite aktivnosti prilagođene različitim stilovima učenja.. Zahvaljujući posebno kreiranim aplikativnim softverima, sistem e-učenja može ponuditi i pružiti raznovrsne materijale za učenje, u skladu sa posebnim potrebama učenika, što olakšava savladavanje određenih nastavnih predmeta, kod učenika sa specifičnim smetnjama u učenju, poremećajima pažnje i senzornim oštećenjima (Shaw & Lewis, 2005). Materijale za učenje treba prilagoditi individualnim i posebnim potrebama učenika različitim metodama: tekstualne sadržaje pisati uvećanim fontom slova, koristiti različite boje (poželjno je do tri boje) u pripremi sadržaja, nastavne sadržaje kreirati u obliku audio i video zapisa, slika, grafikona i drugih sadržaja u zavisnosti od individualnih potreba učenika. Ukoliko imamo učenike sa oštećenjem vida (slabovidost i slepilo) koji delimično ili u potpunosti ne mogu da koriste monitor, oni moraju dobijati informacije putem drugog čula, kao što je čulo sluha. Za učenike koji su slabovidi, pored navedenih, mogu se koristiti i sledeće metode: tekst sa adekvatnim kontrastom, materijali pisani Brajevim pismom, audio materijali za učenje... Predmetni nastavnik takođe, može pomoći učeniku da prevaziđe teškoću sa kojom se susreće u učenju, podrškom, preporukama i stručnim savetima, tako što će ga uputiti na instalaciju softvera za: zumiranje ekrana, čitač ekrana, čitač teksta, softvera za prevođenje Brajevog pisma Za učenike koji imaju problem sa teškoćama u komunikaciji ili teškoćama u učenju, neophodno je da predmetni nastavnik primenom stručnih i profesionalnih kompetencija, uz pomoć odgovarajućih asistivnih tehnologija i specijalizovanih softvera, kreira nastavne sadržaje u skladu sa individualnim potrebama ovih učenika. Što se tiče materijala za e-učenje, nastavnici imaju solidne mogućnosti da kreiraju nastavne sadržaje u skladu sa posebnim potrebama učenika, a u budućnosti očekuju nas verovatno kvalitetnije funkcije i dodatni softveri, koji će omogućiti bolju implementaciju e-učenja u sistemu inkluzivnog obrazovanja. 190

192 5. Zaključak Ubrzani razvoj informaciono komunikacionih tehnologija stvorio je novo okruženje za učenje i nastavu, koje uvodi u praksu i nove oblike nastave. Kao rezultat mogućnosti učenja na daljinu, nastale su i prve virtuelne učionice. U njima, učenici i nastavnici komuniciraju putem interneta, na specijalnim veb portalima, pristupajući pomoću korisničkih naloga, namenski napravljenim nastavnim materijalima i diskutujući na mreži, u grupama, oformljenim po uzoru na školska odeljenja. Jedan od takvih portala je i Mudl, sistem za elektronsko učenje. Mudl je slobodan softver, koji je namenjen za kreiranje i održavanje elektronske nastave na internetu. Da bi nastava bila zanimljivija i pravilno kreirana, Mudl omogućava različite mogućnosti, kao što su: forumi, rečnici, pričaonice, testovi, upitnici, diskusije i druge aktivnosti i sadržaji. Zbog specifičnosti elektronskog učenja, kompletan proces nastave, kao i svi nastavni materijali, moraju biti kreirani u skladu sa didaktičko pedagoškim principima nastave. Nastavni sadržaji trebalo bi da budu podeljeni na manje tematske celine, poštujući princip od jednostavnijeg ka složenijem. U dizajniranju obrazovnih materijala za elektronsko učenje, treba koristiti preporuke i savete za instrukcioni dizajn, koje daju različite pedagoške teorije u zavisnosti od ciljeva učenja, ciljne grupe, dostupne tehnologije i drugih faktora. Centralni deo ovog rada, sadrži konkretne preporuke za kreiranje nastave u sistemu za elektronsko učenje, u skladu sa didaktičko pedagoškim principima, koji se zasnivaju na obrazovnim teorijama učenja. Sve aktivnosti, trebalo bi prilagoditi različitim stilovima učenja, a učenici će izabrati strategiju koja najviše odgovara njihovim individualnim potrebama.kreiranje nastave elektronskog učenja u skladu sa pedagoškim teorijama učenja i didaktičko pedagoškim principima, osnovni je preduslov, za realizaciju ciljeva i zadataka nastave odnosno postizanje planiranih ishoda. 191

193 Reference: [1] Andrilović, V., Čudina, M. (1991). Psihologija učenja i nastave, Zagreb: Školska knjiga. [2] Ali, M. Osnove obrazovne teorije onlajn učenja, adresa sajta: [3] Bjekić, D. (2013). Psihologija učenja i nastave u elektronskom obrazovanju, univerzitetski udžbenik. Čačak: Fakultet tehničkih nauka [4] Bjekić, D. (2008). Psihologija učenja i nastave u e-okruženju, e-book, Čačak: Tehnički fakultet [5] Bjekić, D., Krneta, R., Milošević, D. (2010). Teacher Education from E-learner to Eteacher: Master Curriculum. TOJET: Turkish Online Journal of Educational Technology [6] Baucal, A. (2003). Konstrukcija i Ko Konstrukcija u zoni narednog razvoja: Da li Pijaže i Vigotski mogu biti u pravu? Beograd: Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet [7] Bubaš, G. Metodika i komunikacija e-obrazovanja, adresa sajta: pedagogija/bihev.html [8] Gross, T., Gulikssen, J. (2009). Human Computer interaction, Upssala, Sweden. [9] Eminović, F., Denić, S. (2013). Obrazovanjem do digitalne inkluzije dece sa višestrukom ometenošću, Beograd: FASPER [10] Kljakić, D. (2003). Koncepti obrazovne tehnologije, Sarajevo: Pedagoška akademija [11] Matešič - Petrović, D., Đurić - Zdravković, A. (2009). Računari i deca sa smetnjama intelektualnog razvoja, Beograd: Beogradska defektološka škola [12] Nešić, B. (2011). Pedagoške implikacije nekih teorija o razvoju kognitivnih funkcija i inteligencije, Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet [13] Obradović, S., Bjekić, D., Zlatić, L. (2011). Obrazovanje nastavnika za rad u e-okruženju sa učenicima sa specifičnim smetnjama u učenju. Zbornik radova, knjiga 1, Čačak: Tehnički fakultet, str ISBN [14] Pejčić -Tarle, S., Čičević, S., Davidović, M., Petrović, D., Bojković, N. (2007). E-učenje u teoriji i praksi Priručnik za jednostavno kreiranje onlajn kurseva, Beograd: Saobraćajni fakultet [15] Roberts, T. (2004). Online Collaborative Learning: Theory and Practice. (Prvo izdanje). Dostupno na: gl/sptbb [16] Suzić, N. (2006). Efikasnost interaktivnog učenja u nastavi: eksperimentalna provjera, adresa: search?q=cache:vafebjfgyqyj: [17] Ševkušić, S. (1995). Teorijske osnove i perspektive kooperativnog učenja, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 192

194 CMS sistemi otvorenog koda Mladen Jovanović 1, Goran Jovišić 2 Apstrakt - Rad je posvećen kratkoj analizi i evaluaciji sistema za upravljanje sadržajem (WordPress, Joomla i Drupal) koji su napravili pravu revoluciju na polju web razvoja i dizajna. U radu su prikazani opšti pojmovi content menagmet sistema, istorijski razvoj njegovih predstavnika i uporedna analiza karakteristika Open source i komercijalnih CMS-a. Opisani su pomenuti CMS sitemi otvorenog koda i data analiza njihove upotrebljivosti. Na kraju su date preporuke koji od pomenutih sistema izabrati i za koje potrebe, navodeći njihove prednosti i mane. Ključne reči: Open Source, WordPress, Joomla, Drupal, Sistem za upravljenje sadržajem. Abstrakt - The paper is dedicated to the short analysis and evaluation of content management system (WordPress, Joomla and Drupal) who have made a real revolution in the field of web development and design. The paper presents the general concepts of content menagmet system, historical development of the system and its representatives, and a comparative analysis Open Source and commercial softvers. Describes all the mentioned cms systems and analysis of their usability. And at the end of the paper recommendations, which of the systems to choose and for which purposes, indicating their advantages and disadvantages. Keywords: Open Source, WordPress, Joomla, Drupal, Content menagment system. 1. Uvod CMS su softverski proizvodi koji omogućavaju relativno brzo i jednostavno kreiranje internet prezentacija i malo kompleksnijih internet portala, kao i jednostavno ažuriranje njihovog sadržaja. Ovi sistemi nisu nikakva novost, mada se može slobodno reći da njihova masovnija upotreba započinje u zadnjih desetak godina. CMS je skraćenica od Content Management System, odnosno sistem za upravljanje sadržajem (web prezentacije). Osim funkcionalnosti, zajednička karakteristika ovih sistema je da su modularnog tipa, odnosno da za svaki od njih postoji niz komponenti kojima se može proširiti njihova funkcionalnost, kao što su foto-galerije, video zapisi, web shop sistemi, sistemi za komunikaciju sa posetiocima sajta, razne vrste kalendara i slično. Veći broj funkcionalnih komponenti dovodi do većeg broja korisnika ovakvih sistema a samim tim i do porasta njihove popularnosti. 2. Open source ili komercijalni CMS Da li je bolje izabrati CMS koji je u širokoj upotebi (open source), ili komercijalni (custom made CMS)? Kao i kod većine programskih proizvoda današnjice, postoje CMS-ovi koju su Open Source ( besplatni ) i koji nisu Open Source (nisu besplatni ). 1. Mladen Jovanović, nastavnik informatike i računarstva, Osnovna škola Desanka Maksimović Čokot, mladjaj74@gmail.com 2. Goran Jovišić, professor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, goranjovisic@yahoo.com 193

195 Joomla!, WordPress i Drupal spadaju u Open Source sisteme (distribuiraju se po Open Source licenci). Izraz Open Source je nesretno i pogrešno preveden na naš jezik kao besplatan softver. Open Source je softver otvorenog koda, što ne znači da je besplatan, već da je između ostalog i slobodan, odnosno da vlasik tog softvera može slobodno da raspolaže sa njim, da menja programski kod a samim tim i grafički izgled softvera, distribuira softver drugim korisnicima... Sa druge strane komercijalan softver ne smete da ustupite nekom drugom, ukoliko to učinite onda možete biti u problemu sa zakonom, sa njime raspolažete samo u zavisnosti od uslova koji su definisani u licenci. Kada su Open Source sistemi u pitanju, na tržištu se iskristalisalo nekoliko različitih sistema ovog tipa, i danas su najpopularniji Joomla! Drupal i WordPress. Treba ozbiljno uzeti u obzir činjenicu da su Open Source CMS-ovi u širokoj upotrebi. Programski kod ovakvih proizvoda je dostupan svima, svako može da ga analizira i menja. Iz istog razloga, svaki dan nailazimo na informacije o novim rupama (sigurnosnim propustima) u ovim sistemima. Ali isto tako, nalazimo i zakrpe za njih. Po nekim mišljenjima glavna prednost CMS-a je da su te sisteme uradili ljudi koji su visko plaćeni za taj posao, programeri. Samim tim takvi sistemi bi trebalo da su pisani odgovornije. I jednostavno, iza ovakvih proizvoda stoji neko ko je odgovoran za ceo projekat. To ne znači da ovakvi sistemi imaju manje mana, već jednostavno da drugi ne znaju gde se one nalaze. Naravno, i za ovakve sisteme postoje zakrpe (popularno nazvani Service Pack-ovi). Činjenica je da komercijalni CMS-ovi nikada neće imati toliko velik broj korisnika koji će u praksi testirati sistem, što je jedna velika prednost Open Source sistema. Nikada neće imati na raspolaganju toliko velik broj dodatnih komponenti i modula kao Open Source sistemi. Kod komercijalnih sistema je korisno to što je na raspolaganju i tehnička podrška, često i po 24 sata dnevno. Mada je pitanje koliko je neophodna tehnička podrška, posebno ako ste dodatno razvijali CMS za svoje potrebe (ako licenca to dozvoljava). Kod Open Source CMS-ova možete da se oslonite na postavljanje pitanja na internet forumima i da relativno brzo dobijete koristan odgovor, ne samo od ljudi koji su napisali izvorni kod ili su autrori softvera več i od svih onih koji su u prilici da promene kod samog softvera i da to podele sa drugima. Kompanijama koje izrađuju Open Source sisteme je lakše da ako žele da zamene programera novim, jer će lakše naći programera koji je upoznat sa radom u Joomla-i, Drupalu ili WordPress-u. Za klijenta kome se izrađuje internet portal je više-manje sve jedno, jer je na njemu da samo unosi tekst svoje internet prezentacije, dakle on kao krajni korisnik softvera o tome ne razmišlja. Velik broj različitih resursa koje možete naći na internetu za Open Source CMS sisteme može pomoći programerima da lakše analiziraju probleme u radu CMS-a, i da utvrde da li je problem nastao usled grešaka u CMS-u, ili do nekih drugih faktora problemi u radu servera kod provajdera, problemi u konekciji i slično. Takve situacije u praksi nisu ni najmanje retke. Kada su takvi slučajevi u pitanju, prednost je definitivno na strani Open Source aplikacija, pošto komercijalne, bez obzira na tehničku podršku koja se ogleda u podršci od dvadeset četri časa dnevo, sedam dana u nedelji tokom cele godine, nikada ne mogu da daju dovoljno brze i adekvatne odgovore i za takve aplikacije i situacije ne možete pronaći dovoljno velik broj informacija na inernetu. Vrlo su česti slučajevi u kojima se odgovornost prebacuje na drugoga, tačnije od onih koji su razvili sistem ka hosting provajderu i od hosting provajdera ka programerima zaduženim za izradu, razvoj i održavanje aplikacija. Onda se tu običan korisnik aplikacija zbuni Ukratko osobine Open Source CMS-a su: ne plaćate osnovni program, ali plaćate uslugu i održavanje u širokoj su upotrebi imaju daleko veći broj korisnika, koji u praksi testiraju sistem velik broj programera i dizajnera u osnovi su besplatni, a samim tim je i krajnja cena povoljnija lakše je naći programera i/ili dizajnera, i lako ćete imati sa kim da se posavetujete oko upotrebe i daljeg razvoja sistema. 194

196 Komercijalni CMS: plaćate osnovni program, plaćate nekada nadogradnju nisu besplatni firme koje drže do svog renomea ne žele Open Source aplikacije imate na raspolaganju tehničku podršku CMS sistemi otvorenog koda Wordpress Danas se sa sigurnošću može reći da je ovaj sistem ubedljivo najpopularnija dinamička platforma otvorenog koda. U proteklih par godina on je najviše evoluirao na polju CMS-a i time ostavio ostale konkurente kao što su Joomla i Drupal daleko iza sebe. Wordpress (poslednja verzija) je preuzeta više destina miliona puta. Po statistikama za 2015 godinu, 26% svih sajtova na Internetu rade na ovoj platformi. To iznosi preko 58 miliona web sajtova. Wordpress drži čak 54% tržišta kada govorimo o CMS, to znači da je više od polovine web mastera koji koriste bilo koju vrstu CMS-a izabralo upravo Wordpress. Najbliži konkurent Joomla sada drži samo 9,2% tržišta. Drupal je na trećem mestu sa 6,7% tržišta. Wordpress je preveden i lokalizovan na najmanje 73 različita jezika. Ovo je urađeno isključivo na dobrovoljnoj bazi, od strane korisnika. Postoji preko dodataka (eng. plugin) potpuno besplatnih za korišćenje, koji su dostupni svima na zvaničnom sajtu wordpress.org. Ovi dodaci su preuzeti više od puta. Wordpress kao i Joomla podržava online ažuriranja putem administracijskog okruženja. Wordpress vas obaveštava da su nova ažuriranja dostupna, te ako želite, dovoljno je samo kliknuti na ažuriranja. Naravno, uvek možete na dobar staromodni način ručno obaviti ažuriranja. Još jedna zanimljiva stvar je on-line uređivanje datoteka. Joomla Joomla je jedan od najmoćnijih, najviše nagrađivanih i korišćenih CMS sistema otvorenog koda. Joomla je CMS sistem za izradu web strana. Prednost ovog sistema je na jednostavnosti prilikom objavljivanja, brisanja i menjanja sadžaja na web staranama. Pisanje novog teksta se vrši na samom sajtu u web čitaču. Za tako nešto Joomla u sebi ima ugrađene editore teksta, a savladavanje njihove upotrebe je na nivou upotrebe MS Office Word paketa. Sve što ima veze sa programskim kodom, html-om i klasičnim web programiranjem nije vidljivo običnom korisniku. Zajednica koja koristi ovaj sistem je ogromna i kroz broj prevoda i dodataka se vidi njen veliki uticaj na njenu popularnost. Kada se prijavite u administraciju Joomle prvi put verojatno ćete se osećati pomalo izgubljeno, jer postoji mnogo opcija, vertikalnih i horizontalnih. I možda će vam se samo na prvi pogled učiniti teškim savladati ovaj CMS. Kada malo bolje pogledate možete prepoznati da je ponuđena lista opcija na levoj strani samo zbirka važnih linkova iz glavnog menija na vrhu. Kao i kod Drupala, Joomla navodi sve bitno kao različite stavke opcija koju možete izabrati, a ispod svake stavke padajuću listu sa više linkova. Joomla ima okruženje koje je mnogo više uglađenije i profinjenije u odnosu na Drupal, a pruža mnogo veću kontrolu nad samom web stranicom. U Joomli ćete pronaći puno komandnih polja (komandna dugmad) i linkova za isto odredište, što će zahtevati da ipak s vremena na vreme bacite oko na dokumentaciju. Proces instalacije i Joomle i Drupala je sličan, međutim Joomla nudi nekoliko dodatnih mogućnosti tijekom instalacije. Na primer, možete odabrati hoće li vaša stranica biti odmah dostupna za javnost ili ne. Drupal Po monogima je uravo Drupal najbolji CMS, napredniji od Joomle fleksibilniji i sve u svemu stabilniji pogotovo za veće projekte. Koriste ga veliki sistemi kao sto su: MTV UK, BBC, The Onion, Nasa, Green Peace UK, New Zork Observer i kod nas B92. Ovaj zaključak da je Drupal bolji od Joomle i Wordpress-a je dat od programera, ali ne i od krajnjeg korisnika po kojima je on upravo komplikovaniji od predhodno navedenih pa zato sve statistike pokazuju da je Drupal ipak na trećem mestu iza Wordpress-a i Joomle. 195

197 Drupal ima mnogo standardnih funkcija, pouzdane performanse i odličnu bezbednost. Njegovi alati vam daju mogućnosti za izradu strukturnog web sadržaja sa dinamičkim okruženjem. Drupal je odličan izbor za stvaranje integrisanih digitalnih frejmova. Drupal poseduje veliki broj dodataka modula koji mogu proširiti njegovu funkcionalnost. Teme koje se nude omogućavaju prilagodljivost sadržaja web prezentaciji. 3. Zaključak Kao što je na početku rada rečeno u samom radu se ne favorizujem ni jedan CMS. Zaključak bi bio da je sve stvar izbora lične prirode samih korisnika, kako onih koji žele imati lični web sajt za privatne svrhe ili kompanija koje žele na najbolji mogući način predstaviti svoj rad. Definitivno da mnoge kompanije zbog svog renomea ne žele stvari koje su (pogrešno prevedene na naš jezik)besplatne. Ali sa druge strane, komercijalni CMS-ovi nikada nisu i nikada neće imati na raspolaganju toliko velik broj korisnika, programera i dizajnera i samim tim toliko širok spektar dodatnih modula i komponenti, niti ćete imati sa kim da se realno konsultujete u slučaju problema u radu. Sve ove nedostake komercijalnih CMS-ove nadoknađuju OpenSource sistemi. 4. reference: [1] World Wide Web Consortium ( W3C) [2] W3 Schools [3] PHP [4] MySQL [5] Wikipedia: Web development [6] Wikipedia: Web design [7] Wikipedia: HTML [8] Wikipedia: XHTML [9] Wikipedia: PHP [10] Wikipedia: SQL [11] Wikipedia: MySQL [12] Drupal zvaničan sajt: [13] Joomla zvaničan sajt: [14] Wordpress zvaničan sajt: [15] Analiza i evaluacija OpenSource sistema za upravljanje sadržajima, Dejan Viduka [16] Joomla! 3, Eric Tiggeler, Kompjuter biblioteka, 2012 [17] Naučite Wordpress, Tris Hussey, Mikro knjiga,

198 Primena slobodnog softvera u realizaciji tematski planiranog časa u inkluzivnoj nastavi Dragana Lepović Stefanović 1, Valentina Velјković Nikolić 2, Veselinka Stanković 3 Rezime: Savremena nastava podrazumeva sticanje znanja i veština neophodnih za svakodnevni život. Moderni tokovi obrazovanja zahtevaju od nastavnika da omogući svim učenicima sticanje znanja i veština, ali i razvoj različitih kompetencija među kojima su: jezička, matematička i informatička pismenost. Kroz tematsko planiranje u inkluzivnom obrazovanju povezuju se znanja iz različitih oblasti tako da čine jedinstveni sistem i prilagođavaju se obrazovnim potrebama učenika. Nastavnik koji koristi softver u nastavi omogućava svojim učenicima da na drugačiji i njima pristupačniji način usvajaju, primenjuju i prikazuju naučeno. Važno je da taj softver bude dostupan svim učenicima tj. slobodan. Naša obaveza je da svakim svojim postupkom budemo uzor učenicima, te stoga smatramo licemernim da govorimo o društveno odgovornom ponašanju i pri tom koristimo programe za koje nismo platili licencu. Istovremeno, velika je stvar pokazati učenicima da nije uvek cena presudna pri izboru kvalitetnog proizvoda. Apstrakt - Elektronsko učenje danas ukazuje na to da proces učenja nije ograničen samo na jedan alat ili jedno okruženje, već nastavnici, učenici i studenti, mogu koristiti različite sisteme i alate. Sistem za e-učenje ne sme da postane magacin informacija koje se prezentuju učenicima ili studentima, već treba da pozitivno utiče na motivaciju i dovodi do boljih postignuća. Sa druge strane, učenje se, kao izolovan proces, odvija paralelno sa razvojem društva, IKT-a i pre svega Interneta. Današnja Internet generacija učenika, pa i veliki broj nastavnika, aktivno koristi servise na Internetu i razne softverske alate. U radu je opisan jednan način elektronskog učenja koji predtavlja kombinaciju društvene mreže, slobodanog i besplatanog softvera. Ključne reči: Inkluzija, tematsko planiranje, Gcompris. Abstrakt - Modern teaching means acquiring the knowledge and skills necessary for 21st century. Modern streams of education require teachers to enable all students to acquire knowledge and skills, but also the development of various competencies including: linguistic, mathematical and computer literacy. Through thematic planning in inclusive education different knowledge is merged to form a single system, and adapt to the educational needs of students. A teacher that uses software in education enables students to acquire, apply an demonstrate what they have learned in a different and more affordable way. It is important that the software is available to all students, so it must be for free. Keywords: Inclusion, thematic planning, GCompris. 1 Dragana Lepović Stefanović, pedagoškinja u OŠ Desanka Maksimović u Čokotu gagalepovic@gmail.com 2 Valentina Velјković Nikolić, nastavnica srpskog jezika u, OŠ Desanka Maksimović u Čokotu vvn2dd@gmail.com 3 Veselinka Stanković, nastavnica matematike u OŠ Desanka Maksimović u Čokotu veselinkas@hotmail.com 197

199 1. Uvod INKLUZIVNO OBRAZOVANјE Inkluzija podrazumeva pravo sve dece na obrazovanje, počev od predškolskog uzrasta, do visokog obrazovanja. Ona obuhvata: Decu sa smetnjama u razvoju Decu sa invaliditetom Decu iz marginalizovanih grupa Darovitu decu Svu decu koja imaju poteškoća u savladavanju nastavnih sadržaja. To znači da sve gore navedene grupacije treba da se nađu u redovnom obrazovnom sistemu.to takođe znači da bi svako dete, shodno svojim mogućnostima napredovalo i usvajalo gradivo, što bi podrazumevalo da se svakom detetu prilagođavaju sadržaji i brzina usvajanja istih. Različitost bi značila da đaci jednog odelјenja uče različite sadržaje u okviru gradiva, a na kraju bi ocene bile iste. Kako to? Evo objašnjenja. Škola bi bila po meri i mogućnostima deteta, a ne kao do sada-dete po merama škole i društva. Šta to znači? To bi značilo da učenik usvaja gradivo svojim ritmom, onoliko koliko može, bez deprimiranja, suza i osećaja da je manje sposoban od vršnjaka. Pri ocenjivanju bi dobijao petice za mnogo manje usvojenog gradiva od npr. darovitog đaka, jer bi tu ocenu pokrivala konstatacija da je to dete učenik kome je potrebna dodatna podrška u obrazovanju. Neki od problema koji prate inkluzivno obrazovanje su npr. kako objasniti roditelјima, čija svest o ovoj ideji nije dovolјno produblјena, zašto je đak iz odelјenja koji ne ume da piše pisana slova ocenjen najvišom ocenom, ako njegovo dete i piše i čita pisana slova. Ili, zašto učenik koji ume da računa do deset ima peticu iz matematike, kao i deca koja već izrađuju tekstualne zadatke sa računom do sto Psiholozi i drugi stručnjaci tvrde da će gore navedenim grupama dece biti produktivnije napredovanje u grupi vršnjaka, a i da će se ostali đaci od malih nogu navikavati da tolerišu različitost, pomažu drugima u radu i učenju, da će nastava biti očiglednija, jer dok učitelј objašnjava detetu sa smetnjama u razvoju pojednostavlјeno, sva ostala deca će mnogo brže shvatati sadržaje. Ovo je tvrdnja u koju smo se mi u našem radu uverile. INKLUZIJA JE PRAVO, A NE PROBLEM. Prva asocijacija na pojam inkluzija je uklјučivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovan vaspitno obrazovni sistem, što danas i jeste pravo značenje ove reči. Međutim, inkluzija je i nešto širi pojam koji nije vezan samo za vaspitno-obrazovni sistem, već podrazumeva uklјučivanje deteta u društveni život zajednice na svim nivoima. To znači da je prvi korak inkluzije prihvaćenost deteta sa teškoćama u razvoju unutar same porodice, praktično već po rođenju. Drugi korak je kvalitetno mesto u društvu te porodice kao celine. Nakon ovoga slede obrazovanje i procesi usvajanja veština za samostalni život i rad u zajednici. Osamostalјivanje i dostojanstven život odrasle osobe sa invaliditetom je krajnji ishod potpune inkluzije i govori o stepenu civilizovanosti društva, odnosno o poštovanju lјudskih prava koja se odnose na sve članove društva TEMATSKO PLANIRANјE NASTAVE Nastavne teme u okviru školskog programa podelјene su prema vrsti sadržaja koje izučavaju pojedine nastavne discipline. Sadržaji su strogo podelјeni po predmetima tako da učenici vrlo slabo prepoznaju i povezuju iste teme u različitim predmetima. Zbog toga se pojavlјuje potreba za jedinstvenim interdisciplinarnim pristupom nastavi da bi se povezali sadržaji različitih predmeta u jedinstvene celine. Cilј ovakvog pristupa je podizanje nivoa pažnje učenika i usmeravanje na stvaralački način rasvetlјavanja određenog problema sa više strana. Učenici treba da prepoznaju, povezuju i primenjuju znanja iz različitih naučnih disciplina. 198

200 Polazna tačka tematskog planiranja nastave je sagledavanje programa različitih predmeta kao delova jedinstvenog školskog programa i prepoznavanje nastavnih tema i nastavnih jedinica, njihovo grupisanje i povezivanje u zajedničke celine. Tematskim planiranjem se ostvaruju korelacije među predmetima, a učenicima omogućava lakše i razumlјivije sticanje znanja (povezani sadržaji se brže i trajnije pamte). 2. OPIS ČASA U okviru tematskog planiranja pod nazivom Funkcionalno čitanje i razumevanje pročitanog realizovale smo dvočas Alisa u čarobnoj školi. Razlog za izvođenje ovakvog časa je taj što je očigledno da učenici izbegavaju tekstualne zadatke u matematici, pa smo htele podvući koliko je neophodno razumeti pročitano da bi se uradio zadatak iz matematike, ali i razviti naviku dece da pričaju dok rade matematiku. Učenici su bili podelјeni u četiri heterogene grupe i svaka grupa je dobila set tekstualnih zadataka iz matematike različite težine. Zadatke su mogli rešavati u paru. Rešenja jednačina koje su dobijali u okviru grupe morali su sabirati i na taj način dobiti rastojanje od mesta u školi do kog moraju otići po zadatak iz srpskog jezika. Odlazili su do stomatologa, biblioteke, školske kantine i jednog nastavnika koji je bio gost na času. Zadaci iz srpskog jezika su bili: napiši vest, izveštaj, napravi naslovnu stranu školskog lista, napravi intervju sa određenim nastavnikom. Izveštavanje je teklo tako što su nastavlјali priču o Alisi, koju su nastavnice počele, govoreći u prvom licu jednine u ulozi Alise tako što bi, objašnjavajući postupak, uradili jedan zadatak iz matematike i pročitali zadatak iz srpskog jezika. U ovom odelјenju je i jedna učenica koja radi sve predmete po IOP-u dva. Tokom ovog časa ona je radila u Gcompris-u. Nekim učenicima koji rade po IOP-u prija česta promena aktivnosti, tada je ovaj program pravo blago zbog velikog izbora različitih obrazovnih igrica. Jedan učenik radi matematiku, a jedan srpski jezik po IOP-u tri, a vešti su u radu sa kompjuterom. Oni su pored zadataka koje su imali u okviru svojih grupa imali zadatak i da slikaju rad odelјenja i da od napravnjenih fotografija i klipova u LibreOfficeImpress-u naprave prezentaciju ovog časa. Slika 1. Učenica radi u Gcompris 199

201 Slika 2. Slajd koji su napravili učenici 3. SLOBODAN SOFTVER Sastavni deo nastavnog procesa je i razvijanje učeničkih kompetencija i razvijanje veština za 21. vek. Jedna od učeničkih kompetencija je i informatička pismenost. U razvijanju ove kompetencije mnogo nam pomaže i slobodan softver. Ovom prilikom želimo da vam prestavimo program koji ovu kompetenciju razvija kod učenika koji nastavne sadržaje savladavaju po IOP u dva. GCompris Program je besplatan i slobodan za korišćenje na Linuksu, a postoji i u Windows varijanti s tim što u tom slučaju program nema punu funkcionalnost koja postoji u verziji za Linux, odnosno neke igrice su zaklјučane (od 124 dostupno je 78), ali to ne umanjuje mogućnosti korišćenja/ primene u nastavi. Urađena je i lokalizacija tako da je program dostupan i na srpskom jeziku. Može se preuzeti sa adrese: GCompris je izuzetno kvalitetan skup obrazovnih programa za decu. Podelјen je u osam obrazovnih celina, pri čemu svaka celina ima svoje kategorije, a svaka kategorija svoje obrazovne igre. Svaka vežba/ igra ima više nivoa, od lakšeg ka težem. Može se koristiti u radu sa učenicima mlađih razreda jer su igre predviđene za decu uzrasta 2 do 10 godina, ali i u višim razredima osnovne škole za rad sa učnicima kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju. U okviru ponuđenih igara učenik/dete može da nauči da prepozna boje, da testira svoje pamćenje, da crta, piše, napravi animaciju, vežba i uči osnovne računske operacije, da koristi novac, upozna se sa osnovnim geometrijskim figurama, nauči osnu simetriju, da prepoznaje slova i brojeve, da upozna elemente kompjutera (miš,tastatura), stekne šira znanja i uči kroz igru. Obrazovna celina MATEMATIKA sastoji se od tri skupa igara: vežbe računanja, geometrija i igre pamćenja sa prebrojavanjem. Vežbe računanja sastoje se od igara kroz koje se deca upoznaju sa osnovnim aritmetičkim operacijama, kao i sa prostim brojevima, jednačinama i nejednačinama. Koriste se strelice na tastaturi za kretanje Brojožderca po tabli, a taster za razmak da se pojede broj koji predstavlјa rešenje. 200

202 Slika 3. Igrica nije jednako Slika 4. Uravnoteži vagu U igri Uravnoteži vagu potrebno je dodavanjem tegova na tas izračunati težinu zadatog predmeta. Tegovi se na tas prevlače mišem, a potrebno je obratiti pažnju i na jedinice mere. Igre pamćenja sa prebrojavanjem bazirane su na okretanju karata i povezivanju broja sa slikom. A ima i igara crtanja slike povezivanjem brojeva. Slika 5. Igra pamćenja 201

203 Slika 6. Poveži brojeve Oblast VEŽBE ČITANјA sastoji se od igara pomoću kojih učenici/deca uče da prepoznaju slova i čitaju. Igre se sastoje od vežbi prepoznavanja malih slova ćirilice u kojima učenik/dete sluša izgovor, a onda treba da klikne na pravo slovo. Čitanje se vežba i pomoću igrice Nedostajuće slovo u kojoj je prikazan neki objekat, a nepotpuna reč je ispisana ispod slike pri čemu je potrebno dopuniti reč odgovarajućim slovom. Slika 7. Prepoznaj slovo Slika 8. Dopiši slovo 202

204 Čitanje i razumevanje pročitanog može se vežbati i na igri u kojoj je zadata slika (neki objekat) i ponuđeno je nekolko reči, a učenik/dete treba da pronađe reč koja odgovara slici. Svaki odgovor prati zvučna povratna informacija- za tačan odgovor: sjajno, odlično, fantastično... za pogrešan: proveri odgovor, razmisli, pokušaj ponovo. Slika 9. Prepoznaj reč Korišćenjem ovog programa u nastavi radimo na uspostavlјanju sadržaja koji treba da se nauči i načina na koji uče naši đaci, naime primetile smo da se mnogo brže i duže pamti ono što se vidi i uradi/primeni/doživi nego ono što se samo čuje. Stalna povratna informacija, koju dobija učenik, daje mogućnost ili za trenutnu intervenciju nastavnika ili deluje motivišuće na učenika tako da se stvaraju uslovi gotovo individualne nastave. Uočile smo da su znanja stečena na ovaj način trajnija i funkcionalnija, dete/učenik je motivisanije za učenje i pokazuje više samopouzdanja u radu. 4. ZAKLjUČAK Prednosti korišćenja e-učenja u inkluzivnoj nastavi su višestruke: podsticanje motivacije za učenje time što je nastava zanimlјivija; korišćenje više kanala za prijem informacija što omogućava lakše usvajanje novih informacija; tempo učenja se može prilagođavati individualnim potrebama svakog učenika kome je potrebna dodatna podrška u obrazovanju; povezuje se proces školskog učenja sa svakodnevnim aktivnostima učenika. Učenici koji u školi koriste kompjuter za učenje usvajaju stav da kompjuter nije samo skupa igračka, već i zamena za nastavnika kod kuće, kad im treba pomoć pri izradi domaćih zadataka. Korišćenjem slobodnog softvera u nastavi delujemo i razvijamo kognitivno (misaone veštine), afektivno (interesovanja, vrednosti) i psihomotorno (fizičke i perceptivne aktivnosti, veštine) područje učenja. 5. reference: [1] Vajnbrener S., Podučavanje dece s teškoćama u učenju u redovnoj nastavi, Beograd, 2010 [2] Autorski tim, Škola po meri deteta 2, Beograd, 2009 [3] Ron Faile Jr., Getting Started with Impress, [4] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja CENTAR ZA EVALUACIJU, TESTIRANJA ISTRAŽIVANJA ISTRAŽIVAČKI PROJEKAT Oslonci i barijere za inkluzivno obrazovanje u Srbiji, Beograd, Decembar [5] Razvionica Podrška razvoju lјudskog kapitala i istraživanju razvoj opšteg obrazovanja i lјudskog kapitala [6] [7] [8] LibreOffice, elektronski časopis, 203

205 ALATI SLOBODNOG SOFTVERA NA NASTAVNIČKOM PORTALU Etwinning PREDSTAVLjENI KROZ EVROPSKE PROJEKTE OSNOVNE ŠKOLE SREMSKI FRONT IZ ŠIDA autor: prof. Nataša Milјanović APSTRAKT - Rad Alati slobodnog softvera na nastavničkom portalu etwinning predstavlјeni kroz evropske projekte Osnovne škole Sremski front iz Šida bavi se upotrebom alata kao što su audio-konferencija, projektni dnevnik, ćaskanje (čet), video-konferencija, e-pošta, forum... Rad na projektima i produkti rada postavlјaju se u prostor koji se zove Twinspace. Tu je moguće postaviti i druge objekte: MP3 fajlove, prezentacije, video-zapise, fotografije te se time stvara okruženje za virtuelno učenje. Prema nekim izvorima etwinning nastavnička zajednica je najveća nastavnička zajednica na svetu. Osnovna škola Sremski front ima svoj etwinning nastavnički tim koji čine direktor škole i četvoro nastavnika. Kao koordinator školskog etwinning tima osmislila sam dva evropska projekta i koautor sam trećeg evropskog projekta. KLJUČNE REČI: etwinning, projekat, učenje, nastava, škola ABSTRAKT - Paper Free software tools in the etwinning teachers portal, described through the European projects of the Elementary school Syrmian front, from Sid, Serbia will explane the use of tools as audio-conference, project diary, chat, video-conference, , forum Working on the project and the products of work are put in the Twinspace. Teachers and students can put in the Twinspace other objects too: MP3 files, ppt presentations, videos, photographs so they create a virtual learning environment. Some sources say that etwinning is the biggest teachers community in the world. Elementary school Syrmian front has it s etwinning team of teachers with the principal and four teachers. As a coordinator of our school s team I created two European projects and I am a coauthor of the third European project. KEYWORDS: etwinning, project, learning, teaching, school NASTAVNI PROGRAM ZA OSNOVNU ŠKOLU Na sajtu ZUOV-a može se pronaći nastavne planove i programe za sve cikluse obrazovanja u Republici Srbiji. U nastavnom programu već za prva dva razreda osnovne škole 1, što se ponavlјa u svim sledećim razredima, vidimo: Svrha programa obrazovanja: 1. kvalitetno obrazovanje i vaspitanje koje omogućava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu; 2. razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposoblјavaju učenika da uspešno zadovolјava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu sličnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinos demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva. Iz ove svrhe programa obrazovanja vidimo sve ono što možemo svojim učenicima, već od prvog razreda osnovne škole, pružiti svojim učenicima pomoću nastavničke zajednice i portala etwinning. Naime, svi prosvetni radnici, od vaspitača u vrtićima, do profesora u srednjim školama, a uskoro i na fakultetima, moći će da kreiraju projekte na etwinning portalu. Nastavnicima je ostavlјena potpuna sloboda da se udržuju u grupe, timove, parove, da osmišlјaju projekte na one teme koje upravo omogućavaju sticanje svih navedenih vrsta pismenosti: projekti mogu da se odnose na učenje jezika, matematike i drugih prirodnih nauka, ekološke probleme, mogu da uklјučuju umetnosti, zdravstvene probleme, a sve kroz upotrebu IKT-a u nastavi što prirodno razvija i informaatičku pismenost naših učenika. 1 (preuzeto ) 204

206 Saradnja na projektima, komunikacija među nastavnicima i učenicima iz raznih evropskih država, na stranom jeziku koji učenici uče u svojoj školi, engleskom, nemačkom, ruskom, pomažu učenicima i da razvijaju znanja, veštine, stavove i vrednosti koje će ga osposobiti za život u savremenom i složenom društvu, kako se navodi u nastavnom programu. Od kreativnosti autora projekta, nastavnika i učenika, zavisi koji cilјevi će biti značajniji, kao i koji ishodi će biti postignuti projektom. Najvažniji su komunikacija i saradnja na projektu. Situacija u koju nas stavlјa etwinning i saradnja na projektima sa učenicima drugih evropskih država pomaže nam da naučimo da poštujemo druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, odnosno čini doprinos demokratskom i kulturnom razvoju svakog društva, pa i našeg. U istom dokumentu, među cilјevima i zadacima obrazovanja, možemo pročitati stavku: omogućavanje uklјučivanja u procese evropskog i međunarodnog povezivanja, što upravo omogućavaju etwinning portal, odnosno etwinning nastavnička zajednica. Još cilјeva odnosi se na cilјeve koje želi postići i etwinning svojim projektima: usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski uređenog, humanog i tolerantnog društva; uvažavanje pluralizma vrednosti i omogućavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelјe na načelima različitosti i dobrobiti za sve; razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost; razvijanje i negovanje drugarstva i prijatelјstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti. I među cilјevima i zadacima nastave srpskog jezika u istom dokumentu čitamo: vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinolјubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti; razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među lјudima. Svi cilјevi i zadaci nastave srpskog jezika mogu se ostvarivati u sklopu etwinning projekata, zato što nastavnik može (u saradnji sa svojim koautorom, koji će biti nastavnik iz Srbije u nacionalnim projektima, ili nastavnik iz neke evropske države u evropskim projektima) osmisliti svoju nastavu tako da odgovara njegovim trenutnim nastavnim potrebama. Svaka nastavna jedinica može se pretočiti u jedan projekat, zavisno od toga koliko i kako nastavnici autori žele njome da se bave, na koji način žele da uklјuče učenike, koliko učenika, sa kojim sposobnostima, da bi postigli koje određene ishode, itd. TRI ŠKOLSKA PROJEKTA PRILIKE ZA UČENјE U UČIONICI I VAN NJE Kao koordinator školskog etwinning tima, kreirala sam dva školska projekta. Jedan projekat zove se SAVE NATURE, SAVE YOURSELF (Čuvajući prirodu, čuvamo sebe) i osmišlјen je kao primer tematskog planiranja u nastavi. Ovaj projekat obuhvata ekološke teme, vođenje bloga DOBRO DRVO 2 (koji će u februaru proslaviti četvrti rođendan), izradu filmova i drugih medijskih sadržaja u okviru sekcije za medije Osnovne škole Sremski front, a i blog i filmovi su nagrađivani i pohvalјivani na nekoliko takmičenja, kao i druge teme. Ideja tematskog planiranja odnosi se na saradnički rad nastavnika više predmeta na istoj temi, a u našem projektu osnovna tema je drvo. Nastavnici biologije uklјučuju se tako što sa učenicima istražuju vrste i osobine drveća, a pokreću i određene ekološke teme, kao što je značaj šuma kao pluća naše planete i vetrozaštitnih pojaseva oko obradivih površina, i slično. Nastavnici srpskog jezika istražuju motive drveta u raznim pesmama i proznim delima koje sa učenicima obrađuju. Nastavnici istorije istražuju poznate spomenike istorije i kulture (npr. Takovski grm) i događaje s tim u vezi. Nastavnici likovne kulture i predmeta crtanje, slikanje i vajanje uklјučuju se tako što sa učenicima izlaze u prirodu i uče da crtaju drveće, ili istražuju druge mogućnosti (izrada kolaža od materijala iz prirode, lišća, grančica... ili potraga za drvećem na slikama poznatih slikara i slično 3 ). Značajni su cilјevi koje nastavnici mogu postići osmišlјanjem projekata u etwinning zajednici i mogućnost da učenici izađu iz učionica u prirodu, da uče na drugim mestima, a ne samo tamo gde uvek uče: u klupi, u učionici Na tragu naših ideja i istraživanja u okviru bloga DOBRO DRVO i rada naših učenika u okviru projekta je i program izložbe Galerije slika Sava Šumanović u Šidu. Učenici su iste godine, ali pre ove izložbe, na oglednom času posetili galeriju i tražili drveće na slikama poznatih slikara. Čas se zvao Potera za drvećem u pejzažima Save i Bosilјa, a na tragu Potere za pejzažima Peđe Milosavlјevića. Autori ovog programa su iskoristili ideju naših učenika za dizajnersko rešenje programa izložbe

207 Mogućnost da se razvija inkluzivna praksa u školama postoji i etwinning pruža priliku svim učenicima da sarađuju onako kako umeju i žele. Po svojoj prirodi, etwinning motiviše učenike da se uklјuče i razvijaju svoje sposobnosti, kolike god te početne sposobnosti bile. Naš drugi školski projekat zove se EVERY CHILD IS/HAS A GIFT (Svako dete je/ima dar) i bavi se razvijanjem raznih talenata naših učenika. Učenici će u sklopu projekta pokazati sve ono što su naučili na časovima muzičkog, likovnog, srpskog i stranih jezika, fizičkog, crtanja, slikanja i vajanja, informatike... Projekat će biti aktivan u februaru i martu. Treći školski projekat u kojem sam koautor zove se MY COUNTRY IN THE WW2. Autor je nastavnica istorije iz Gruzije, Marina Tarugišvili. Prihvatila sam koautorstvo u ovom projektu zato što je naša škola dobila svoje ime, i sačuvala do danas, po istorijskom događaju poznatom kao Proboj Sremskog fronta. U blizini Šida nalazi se Spomenkompleks Sremski front. Nastavne aktivnosti u sklopu ovog projekta uklјučuju saradnju učenika (osmog razreda, budući da je tema Drugog svetskog rata u nastavnom planu i programu iz istorije u osmom razredu) najpre u samoj školi na kreiranju priloga kojim će predstaviti našu zemlјu, naš grad i spomenike iz ovog perioda, ličnosti, učesnike i narodne heroje, drugim učenicima koji učestvuju. Planirano je da učenici naprave kvizove jedni za druge i da pokažu šta su u toku projekta naučili o istorijskim podacima koji se tiču Drugog svetskog rata u drugim državama Evrope, kao i zasebna prezentacija o položaju i ulozi žena u Drugom svetskom ratu. Nakon izrade prezentacija učenici će na javnom času prikazati svoje prezentacije zainteresovanim učenicima sedmog i osmog razreda, a u sklopu projekta napravićemo i video-konferenciju sa učenicima iz Gruzije. Pred učenike koji sarađuju u projektima postavlјaju se mnogobrojni zadaci, a oni, prema svojim afinitetima i sposobnostima, preuzimaju odgovornost za izvršavanje onih zadataka za koje su naročito motivisani. Suština saradnje na etwinning projektu nije to da se osmisle zadaci koje će MORATI da izvrše svi koji učestvuju, već je suština kreiranje slagalice, u kojoj će svaki učenik pronaći svoj deo, kako bi slagalica bila uspešno završena. PEDAGOŠKI, METODIČKI I DIDAKTIČKI ZAHTEVI SOFTVERA etwinning pruža raznorodne alate, vizuelne i auditivne, koje možemo koristiti u nastavi svakog predmeta, ali ja ću se u ovom radu posvetiti mogućnostima koje etwinning pruža u nastavi srpskog jezika i književnosti. Osim što sam portal etwinning pruža mogućnost korišćenja svojih alata, dozvolјava i da u twinspace postavimo materijale nastale pomoću drugih alata od kojih su mnogi besplatni potpuno ili jednim delom, kao npr. voki 5 avatari ili gifovi i slično. Učenici treba da prikupe video-materijale (za čiju upotrebu treba da imaju pismenu dozvolu sa potpisom roditelјa učenika koji su snimlјeni) ili audio-materijale, tekstove, da od tog materijala naprave multimedijalne sadržaje, filmove, prezentacije, elektronske knjige ili časopise, vikije, baze znanja, blogove, koje mogu povezati sa svojim tvinspejsom. Učenici su tako kreatori učila za druge učenike, oni su kreatori kvizova za druge učenike, kojima će proveriti znanje stečeno u projektu, kao i elektronskih časopisa u kojima će sačuvati trenutke rada na projektu. Sam etwinning nudi alat koji se zove projektni dnevnik u koji se može redovno upisivati podatke i tako omogućiti nastavniku da kasnije napravi dobar izveštaj o radu u projektu, budući da je rad u projektima često planiran u sklopu Pravilnika o stručom usavršavanju u ustanovi svake škole. Budući da nastavnik ima obavezu da skupi 44 boda stručnog usavršavanja, etwinning projekti su odličan način da se to na kreativan i zanimlјiv način ostvari. U Pravilniku o bodovanju stručnog usavršavanja Osnovne škole Sremski front u Šidu, navedeno je da autorstvo nad projektom donosi 10 bodova, koautorstvo i učešće u projektu donosi 5 bodova, a svaka nastavna aktivnost po tri boda (to mogu biti ogledni časovi, javni časovi, radionice, tribine i predavanja, izložbe, koncerti, dramske i lutkarske predstave i slično). Audio i video-konferencije pomažu učenicima u razvijanju jezičke kulture maternjeg i stranog jezika, a pomažu i oslobađanju učenika od treme prilikom javnog nastupa i govorenja pred većim brojem učenika koji nisu iz njegovog odelјenja ili škole. Ukoliko u učionici postoji internet, moguće je učenicima prikazati sve elemente projekta onako kako je osmišlјen na etwinning portalu, te je moguće i da učenici pređu u informatički kabinet kako bi pretraživali internet, Preuzeto sa interneta 206

208 kreirali sadržaje i postavlјali u twinspace. Učenici mogu imati svoje profile na etwinning portalu i komentarisati nastavne materijale koje su postavili drugi učenici. Time etwinning razvija njihovu sposobnost analize i evaluacije koje se smatraju među najvažnijim prema Blumovoj piramidi sposobnosti učenika, 6 kao i kreativnost koja se među njima smatra najvažnijom, budući da će učenici u svom profesionalnom životu morati da ispolјavaju kreativnost u svim zadacima, bez obzira na profesiju koju će odabrati. Dosadašnje iskustvo u radu na etwinning projektima mi je pokazalo da učenici vole učestvovati u oblicima učenja koji su drugačiji od do sada uobičajenih oblika (predavanje nastavnika, klasičan rad u učionici) i vole da se u rad uklјučuju vizuelni i auditivni elementi i učila. U planiranje rada uklјučujem učenike kao aktivne učesnike, budući da su projekti njima i namenjeni, njih pitam za teme i ideje, a pri tome se vodim savetima navedenim u brošuri Učenje za 21. vek 7. Vodim računa da moji projekti odgovaraju osnovnim zahtevima učenja za 21. vek, tačnije da u sebi sadrže što više od elemenata učenja za 21. vek 8, a to su SARADNјA, IZGRADNјA NOVOG ZNANјA, SAMOREGULACIJA, REŠAVANјE PROBLEMA IZ STVARNOG ŽIVOTA I INOVATIVNOST, UPOTREBA IKT-a ZA UČENјE I NAPREDNO UMEĆE KOMUNIKACIJE (putem raznih medija). U svom radu Dokimologija 9 autorka, Dr Grozdanka Gojkov, navodi: Stoga je najviši cilј procesa poučavanja i učenja u školi u tome da pomogne učenika da se osposobi za samoodređenje, solidarnost i suodređenje. Didaktika, dakle, ima zadatak da brine o sposobnostima koje individuu čine društveno i individualno sposobnom za delanje. Stoga se obrazovanje ne szvata, u prvom redu, kao susret sa vrednostima iz stvarnosti, nego kao interakcioni proces u kome učenik uči da odgovorno organizuje sebe i svoju okolinu. Proces obrazovanja se shvata kao društveno i individualno prenoseći interaktivni proces. etwinning svojim alatima omogućava učeniku taj interakcioni proces u kome učenik uči da odgovorno organizuje svoj rad unutar grupe učenika na istom projektu i saradnju sa drugim učenicima iz drugih škola i država. Materijali na etwinning portalu napravlјeni njegovim i drugim dostupnim alatima čine svojevrstan udžbenik iz kojeg uče svi učenici koji u projektu učestvuju. Pri izradi materijala za projekat treba imati u vidu pedagoško-psihološke zahteve koji se postavlјaju za klasične udžbenike: da materijali budu primereni razvojnim mogućnostima i saznajnim sposobnostima i predznanjima učenika, da broj klјučnih pojmova odgovara uzrastu učenika, da se podstiču i podržavaju učenička interesovanja i da omogućava svojim posebnim zahtevima da se iskaže darovitost učenika, da pomaže učenicima da razvijaju samostalnost u učenju, da podstiče učeničku sklonost ka kritičkoj recepciji materijala i rešavanju problema iz života, da u projektu postoje elementi koji učeniku omogućavaju da prati sopstveni napredak u savladavanju znanja i razvija unutrašnju (intrinzičku) motivaciju za učenje, projekat treba da ukazuje na vezu učenja i svakodnevnog života, da upućuje na upotrebu drugih izvora znanja i interneta, da podstiče na želјu da se produbi ono što se zna i dodatno istražuje, ali i da se kreiraju novi sadržaji. 10 etwinning projekti mogu i treba da sadrže razne didaktičke materijale koji mogu poslužiti izgradnji novih znanja: mape uma, grafikone, dijagrame, tekstove, tabele, sheme i slično. Sve ono što može podstaći motivaciju i zainteresovati učenika da krene u dalјe i dublјe istraživanje teme na koju se odnosi projekat, dobro je došlo u tvinspejs projekta. Bitno je da zadatak nastavnika nije da prosto ispuni tvinspejs materijalima, već da oni budu interaktivni, da privlače učenike i bude u njima želјu za saradnjom i komunikacijom. Kao zaklјučak istakla bih da su velike vrednosti etwinning portala to što je besplatan i dostupan svim korisnicima, direktorima škola i drugih ustanova koje se bave prosvetom, nastavnicima i učenicima, kako bi učili i sarađivali praveći projekte, kako bi povećavali svoj nivo svih oblika pismenosti i povećavali svoj nivo motivacije i kreativnosti. 7 Na sledećem linku mogu da se preuzmu ova i još neke brošure: preuzeto

209 reference: [1] Nastavni program za prva dva razreda osnovne škole (preuzet sa interneta): obrazovanja%20i%20vaspitanja/2%20nastavni%20program%20za%20prvi%20i%20drugi%20razred%20 osnovnog%20obrazovanja%20i%20vaspitanja.pdf; [2] Školski blog DOBRO DRVO: [3] Primer ambijentalnog učenja, poseta staroj hrastovoj šumi u Višnjićevu: [4] Brošura Učenje za 21. vek: [5] 208

210 Mape uma u nastavi i učenju-freemind-slobodan softver za kreiranje mapa Suzana Miljković, OŠ,,Kralj Petar I Niš Apstrakt - Učenje je najteži i najloženiji proces ljudske delatnosti. Postoje mnoge tehnike i načini koji ga olakšavaju i u brzavaju. Retko koji pruža takve mogućnosti kao učenje putem mapa uma. One su inzvaredan alat ne samo za učenje već i za organizaciju sadržaja, predstavljanje novih elemenata, oblasti, tema. Primenljive su ne samo tokom učenja već i u svim oblastima života. Mogu se kombinovati sa svim metodama, oblicima rada i tehnikama učenja, primenljive su i na inkluzivnim sadržajima. One mogu biti individualne, grupne i kolektivne. Osim ručne izrade, mape imaju i svoj elektonski alat. Jedan od mnogih je Freemind, besplatan sofver koji ima svoje prednosti u odnosu na ručno rađene mape. Ključne reči: mape uma, konceptualne mape, Freemind, e-učenje, slobodan softver. Abstract - Learning is the most difficult and very complex process of human activity. There are many techniques and methods that facilitate and accelerate it. Rarely who provides such features as learning through the mind maps. They mind maps are the best tool not only for learning than and for the organization of the content, the presentation of new elements, areas, themes. Mind Maps are applicable not only in learning than also in all spheres of life. These maps can be combined with all methods, forms of work and learning techniques, which are applicable and inclusive amenities. Maps can be individual, group and collective. Except handmade maps have and their own an electronic tool. One of many is FreeMind, free software which has its advantages over hand-made maps. Keywords: mind maps, concept maps, learning, FreeMind, e-learning, free software. UVOD U traganju za jednom od najboljih tehnika i metode za učenje mape su vodeće jer nude i omogućuju lako i brzo učenje. Njihovim stalnim korišćenjem može se uočiti lakoća pravljenja, kvalitet učenja i lakoća primenljivosti kao i kvalitet njihove upotrebe. Primenljive su i u predškolskim ustanovama ako se deci adekvatno približe i krene sa pravljenjem linearnih mapa uma koje su jako jednostavne za njih. Osim toga pretražujući internet saznala sam da postoje alati u elektronskom obliku za pravljenje mapa a da se koriste i u menadžmentu, za učenje stranih jezika u nauci itd. Kratko rečeno, ne postoji oblast u kojoj se ne mogu primeniti, od svakodnevnog života do osvajanja svemira. Kreiranje mape uma Prilikom kreiranje mapa treba poštovati osnovne zakonitosti kako bi učenje putem njih dalo najbolje moguće rezultate. Šest osnovnih koraka u kreiranju mape 1. Crtamo na čistom belom papiru, što je veći papir to je bolje 2. Ono o čemu govorimo se nalazi na sredini /centralni pojam/ i od njega počinjemo crtanje mape. 3. Mapu crtamo u smeru kretanja kazaljke na satu, počeći od broja 1.To je glavna grana i ona je najdeblja, i ona može imati svoje podgrane /koje su tanje/ kao grane na drveću. 209

211 4. Pojmove prikazujemo slikama a može i rečima u izuzetnim slučajevima. 5. Koristimo ne manje od tri boje ali nikada crnu jer se u mozgu gubi 3D format slike koji je ključan u procesu učenja. 6. Strukturu, povezanost i celovitost mape. Svaki učenik pravi svoju mapu i ona je odraz njegovog mentalnog sklopa tokom učenja, način na koji on uči, izgrađuje, usvaja, analizira, sintetizuje nove nastavne sadržaje. Prednosti u učenju putem mapa Uloga nastavnika je mentorska, što znači da posle datih instrukcija on samo nadgleda rad učenika i daje dalje smernice za rad. One usmeravaju znanje ka istinskoj kreativnosti, a keativnost nije ništa drugo do stvaranje nove ideje. Jedna jednostavna i odlična definicija glasi : nova ideja je povezivanje starih ideja na nov način, što ustavri čini suštinu pravljenja i idejnog rešenja mape uma. Prevedeno na običan jezik to bi značilo da sva predhodna i sve vrste znanja koja imamo možemo primeniti i kombinovati novim tokom pravljenja mape. Za razliku od ostalih vrsta nastave i tehnika učenja mape uma dozvoljavju i humor kao vid predstavljanja znanja na mapi. Učenje crtanjem mapa uma, greška u radu na njima skoro da ne može da postoji. Sve što učenik predstavi je ispravno, jer se mapa kasnije može doraditi i usavršiti. Takvu mogućnost skoro da ne pruža niti jedna vrsta učenja. Mape pružaju mogućnost svođenje na minimum kovergentnog mišljenja. To je mišljenje koje upućuje na samo jedan mogući način rešanja problema. Tim načinom mišljenja celokupni potencijal deteta je usmeren na rešavanju problema. Znači, nema kreativnosti, estetike, generalizacije analize i sinteze, koji su jako važni misaoni procesi. Mape neguju razvoj divergentnog mišljenja. Znači da se mišljenje bazira na mogućem nizu rešenja /učenik treba da zadovolji više zahteva koje sam sebi postavi/ kao što je raspored elemnata na mapi, boje, kretanje po mapi, kreiranje slika, ključni pojmovi, centralni pojam i na kraju čime će početi a čime završiti mapu uma. Divergentno mišljenje dovodi do stvaranja, projekta, izuma i razvoj kreativnog i stvaralačkog pisanja. One podržavaju sinektičku tehniku ili tehniku dobre želje. To podrazumeva fantaziju u rešavanju problema. A mape dece i jesu njihov vid fantazije kako su doživeli ono o čemu govore u mapi. Brainstorming ili oluja ideja je takođe prisutna prilikom kreiranje mape. To je tehnika koja dovodi do potpunog rešavanja problema. Naime mapa može ostati nezavršena, ali se rad na njoj može nastaviti što znači da se nanovo pokreću sve mentalne aktivnosti deteta koje dovode do cilja a to je kreiranje mape. Glavna svrha ove tehnike je generisanje ideja ali sa dodatnim koristima kao što su: inicijativa koja se održava i posle pravljenja mape /dodatni rad na usavršavanju mape/, obezbeđuje kreativno mišljenje i viši moral učenika. Rad na mapama realizuje i neka od pravila brainstorming tehnike kao što je inovacija i kombinovanje i unapređenje ideja. Mape uma razvijaju moždane ćelije i veze između leve i desne hemishere ili sinapse. Što veći broj mapa, veći broj sinapsi ili veza između leve i desne hemisfere što predstavlja osnov za razvoj mišljenja i inteligencije. Nervne ćelije su kao grane drveća a grane mapa ih razvijaju. Praveći mapu učenici prolaze kroz sve vrste misoanih operacija: analizu, sintezu, apstrakciju i konkretizaciju. 210

212 Mape se osim za učenje mogu koristiti u upravljanju uspešnom karijerom, upravljanju organizacijom. Mape mogu koristiti učenici, studenti, menadžeri, preduzetnici, osobe slobodnog zanimanja, svi koji se nalaze u procesu celoživotnog učenja, oni koji žele kreativna rešenja, svi koji žele izvrsne rezultate u onome što rade. Slika 1. Mape uma mojih učenika Freemind Freemind je slobodan softver koji služi za elektronsko mapiranje. Rad na ovom softveru omogućuje da se poštuju sve zakonitosti mapiranja koje su predhodno navedene. Freeminde pruža izvrsne mogućnosti koje se ne mogu ostvariti ručnim mapiranjem. Pre svega, kod njega možemo uočiti bolju kompleksnost za predstavljanje informacija, podataka, sadržaja. Softver je napravljen tako da se kao i mape može dalje dorađivati, deliti. Prednost je i u tome što se mapa posle izvesnog vremena može menjati. Mapa se može kreirati na času projekcijom na bim platnu, tako da u mapiranju može da učestvuje celo odeljenje dok je nastavnik onaj koji unosi podatke na računar. Može se koristiti i tokom obrade, utvrđivanja ili sistematizacije. Ako su učenici osposobljeni da koriste ovaj program, moguće je da svako od njih dobije po jedan segment gradiva koji pretvara u mapu. Objedinjavanjem svih mapa, a ovaj program to omogučuje, dobija se celovita mapa koja sadrži mnoštvo potrebnih informacija. Prednosti Freemind Freemind omogućuje da se kreiranjem elektronske mape zadrži 3D format slike koja nastaje tokom mapiranja a koja je ključna za brzo učenje. Ono što je prednost ovog alata jeste mogućnost organizovanja i reorganizovanja informacija, grupisanje fajlova i informacija u direktorijume, a njih u subdirektorijume. Data je i mogućnost zumiranja tako da je dozvoljeno stvaranje opsežnih mapa jer program ne ograničava broj grana i podgrana koje možemo kreirati. Leva strana interfejsa nudi veliko broj ikonica koje nam pomažu prilikom kreiranja da njima privremeno ili trajno označimo nešto. Možemo umetati slike, linkove, dokumente iz svog računara, interaktivne slike, povezivati ih sa sajtovima, blogovima, možemo da ih izvezemo, ubacimo video zapis. Možemo umetati i svoje beleške. Ako je potrebno, program omogućuje da strelicama povežemo grane koje su udaljene ili podatke koji se nalaze na različitim čvorovima. Mapa tako dobija na,,dubini,, i obimnosti, količini potrebnih informacija. E- mape tako ne dozvoljavaju da bilo šta ostane neiskazano, potisnuto i ništa neće biti propušteno u iskazivanju celovite slike. Ako smo pripremili sadržaje koji su nam potrebni za mapiranje, mapa se kreira vrlo brzo i može se lako povezati sa predhodnim mapama koje imaju dodirne tačke ili sadržaje sa njom. Već napravljenu mapu možemo ponovo reorganizovati i tako dobiti novu. Ovakva mogućnost ne postoji kod ručno rađenih mapa, već je potrebno mapu ctrati ponovo. 211

213 Kreiranje e-mape je pogodno kada je potrebno da se neki problem rešava olujom mozgova ili da zameni rafalnu mapu koja se obično radi na tabli u ovom slučaju na bim-platnu, ne bi li neki problem ili situacija bili zajednički ili odmah rešeni. Freemind i učenje Mape ume su grafičko sredstvo za zapis radijalnog razmišljanja. Logičko mišljenje je mišljenje koje se plasira kao jedan od najboljih načina rešavanja problema. Metaforički predstavljeno, logičkog mišljenja predstavlja tunel kroz koji se krećemo i na čijem kraju vidimo svetlost dana kao jedini mogući izlaz tj. rešenje problema. Radijalno mišljenje koje razvijaju mape predstavlja osmatranje celokupnog okruženja u tunelu u kome se nalazimo i pronalaženje rešenja u svakoj stvari koju vidimo u njemu. Mape moćno predstavljaju slike, brojeve, radijalnu logiku, ritam, boju, prostornost. Razvijanjem radijalnog mišljenja mi ga i radijalno beležimo. Mapa tako postaje slika a slika govori više od hiljadu reči. Sve informacije koje slika pruža, počev od centralnog pojma do podgrana su lako razumljive kao višestruki nivoi u plasiranju i razumevanju informacija. Freemind i vršnjačko učenje Kognitivna psihologija se zalaže za razvijanje vršnjačkog učenja, a mape pružaju tu inzvarednu mogućnost. Osposobljavanjem učenika da sami koriste ovaj softver omogućujemo im da sami razvijaju vršnjačko učenje i podučavanje. To je značajna prednost učenicima u savladavanju manje razumljivih ili težih nastavnih jedinica ili tema. Još jedna pomoć kod učenja putem mapa uma je i relacije koje postoje među pojmovima tj. među slikama. Tokom prezentovanja ili učenja iz mapa učenik mora da verbalizuje te odnose i relacije i time razvija svoju kulturu govora. Tekst iz koga učimo predstavlja linerni sadržaj. Kreiranjem mape uma na osnovu teksta, linearni sadržaj teksta pretvaramo u radijalni sadržaj. Ritam učenja uz e-mape Kao mape omogućuju brz i efikasan način učenja i pamćenja njihovom pravilnom upotrebom dolazi se do dugotrajnog pamćenja što je najbitnije. Onda kada se mapa kreira potrebno je poštovati određen ritam za učenje iz mape kako bi pamćenje bilo olakšano a proces pamćenja dugotrajan. Sa samo 18 do 20min učenja u ritmovima tokom jedne godine učenje iz mapa će obezbediti dugotrajno pamćenje. Freeminde alatom napravljena i sačuvana mapa daje i tu mogućnost. Ritam učenja iz mapa: 1. kreiramo mapu, 2. po završetku mape ponovo pogledamo mapu u trajanju od 10 min, 3. sutradan posmatramo i učimo iz mape 2-4 min, 4. posle sedam dana mapu pogledamo na 2 min, 5. za šest meseci mapu posmatramo 2 min i 6. za godinu dana posmatramo je 2 min. Znači 10min+2 do 4min+2min+2min+2min je ritam učenja iz mapa koji obezbeđuje dugoročno pamćenje. 212

214 Slika 2. Freemind omogućuje poštovanje zakonitosti pravljenja mapa Konceptualne mape i Freemind Freeminde omogućuje pravljenje konceptualnih mapa. Koncept predstavlja uočenu pravilnost u pojavama i stvarima koje želimo da predstavimo pomuću konceptualnih mapa. One su značajno drugačije od predhodnih ali se takođe mogu koristiti u nastavi. Najzahtevnije su i preporučuju se starijoj uzrasnoj grupi. Nastaju pomoću povezujućih reči tj. relacija. Njima obezbeđujemo proveru koliko smo shvatili materijal koji predstavljamo. U njima postoje povezujuće linije, povezujuće reči i odnosi i omogućuju koncept za nešto dalje što želimo da uradimo u dubinu, širinu ili u svim smerovima. Linije koje povezuju pojmove se mogu ukrštati i time se predstavlja kako se koncept jednog domena, pojma, odnosi, ukršta sa drugim. Korišćenjem linija istih boja povezujemo srodne domene dok različite boje mogu predstavljati neku drugu vrstu veze među njima. Koji model mapa ćete kreirati pomoću Freeminde softvera zavisi od vas, vaše potrebe koje ona zadovoljava, čemu ili kome je namenjena mapa. Slika 3. Model konceptualne mape pravljen sa Freemind E-učenje E-mape odlično podržavaju e-učenje. Mogu se koristiti kao dopuna već obezbeđenim e-sadržajima, mogu se preuzimati, prilagođavati, modifikovati ličnim potrebama učenika. One podržavaju sve prednosti e-učenja: kvalitetno učešće u nastavi, dostupnost bilo kada i bilo gde, dinamičnu interakciju između nastavnika i učenika, lakoću integracije i pristup drugim izvorima, samo-regulisanost tokom učenja. 213

215 Zaključak Mape uma su jedinstven alat za učenje i mogu se uvesti u nastavu bez obzira na uzrast učenika. Učenje postaje brže, efikasnije i obezbeđuje se dugoročno pamćenje. Kompjuterskim mapiranjem uma postajete ubrzan arhitekta ideja, sposoban da eksperimentiše na beskrajnom igralištu struktura (Burzan, T. I Burzan, B ) Dok sadašnji način učenja u školama potiskuje kreativnost, mape je podstuču kod svih i to bez izuzetaka. Kreativnost koja je potisnuta može se osloboditi kontinuiranim korišćenjem mapa i podstaći njen neograničeni razvoj. E-mape daju spektar mogućnosti, poboljšavaju kvalitet formalnog obrazovanja, utiču na razvoj pojedinca, integrativno povezuju sva dosadašnja latentna znanja, mogu se koristiti tokom celog školovanja i kasnije u razvoju karije, životnih potreba, menadžerstva, organizaciji poslova u planiranju putovanja i slobodnog vremena. reference: [1] Buzan, T. I Buzan, B.: Mape uma, Finesa, Beograd, [2] [3] Kovačević,J. I Segedinac, M.: Dorinos reformi nastave-mape uma, Zbornik matice srpske za društvene nauke, [4] Stojanović, S.: Mape uma kao obrazovni standardi i metoda efikasnijeg učenja, inovacije u nastavi, Beograd, XXII, [5] Stojanović, S.: Škola i razvoj kompetencija, Pedagoški fakultet, Bijeljina, [6] [7] [8] [9] 15_205 [10] [11] 214

216 Prethodnik i sledbenik Matematička interaktivna igra za učenike mlađih razreda izrađena pomoću programa LibreOfis Impress i GeoGebre Suzana Miljković, OŠ,,Kralj Petar I Niš Apstrakt - Didaktičke igre su se u mojoj dosadašnjoj praksi pokazale kao odličan način za učenje. Njima učenici brzo usvajaju nova znanja, pojmove i činjenice. Ovu igru koju sam osmislila praktikujem u prvom razredu kod usvajanja i razumevanja pojma prethodnik i sledbenik, a kasnije je prenosim i u ostale razrede i primenjujem na desetice, stotice i hiljade. Deca je odlično prihvataju i brzo uče. Ključne reči: didaktička igra, prethodnik, sledbenik, GeoGebra, LibreOfis Abstract - Didactic games, in my practice, so far proved to be an excellent way to learn. Pupils quick s acquire new skills, concepts and facts. This game I created practicing in first grade in the adoption and understanding of what is the predecessor and successor, and was later transferred into other classes and applied to tens, hundreds and thousands. Children accept very good this game and quick learn. Keywords: didactic game, predecessor, successor, GeoGebra, LibreOfis Opis igre Potrebno je da deca stanu u red gledajući jedan drugom u potiljak, tj. Ako bi stajali na brojevnoj polupravi kao na prezentaciji, svi bi trebalo da budu okrenuti prema nuli. Tada im podelim,,uloge imenujući svako dete u jedan od brojeva na brojevnoj polupravi počev od 1. Sledeće dete je bro2, pa broj 3, i tako redom do 10. Tada ja preuzmem ulogu i glumim jedan od brojeva. Recimo broj 5 i kažem:,,ja sam broj 5. Ispred mene se nalazi broj 4 i on je moj prethodnik, jer je za 1 manji od mene. Sve vreme pokazujem na dete ispred mene koje je broj 4. Zatim nastavljam:,,iza mene je broj 6. On je moj sledbenik jer je za 1 veći od mene. Sve vreme pokazujem prstom na dete koje se nalazi iza mene. Da bi lakše naučili teks na TV-u im sa računara emitujem sliku prezentacije na kojoj je ispisan tekst ali koji moraju da prilagode sebi, tj. svojoj ulozi broja koji igraju. Slika br.1: Igra pretstavljena u LibreOfis Impress 215

217 Deca tako brzo nauče tekst i na taj način shvate šta je prethodnik i gde se nalazi a šta sledbenik Ovu igricu kasnije koristimo za podsećanje. Igrica se može primeniti na času obrade, utvrđivanja i vežbanja. Kod svake sledeće igre vodim računa da isto dete dobije uvek neki drugi broj kako bi brže napredovalo izgrađivanje i usvajanje novih pojmova. Igricu primenjujem i kod usvajanja desetica, stotica i hiljada i kojoj desetici, stotici ili hiljadi pripada koji broj. Interaktivna didaktička igra - Prethodnik i sledbenik u GeoGebri Kako je značaj didaktičkih igara veliki u učenju naročito u mlađim razredima jer se njihova lantentna iskustva sistematizuju u sređena znanja, a ovu igru je lako primeniti u toku časa, ja sam je koristeći GeoGebru obogatila time što sam napravila kraću igricu gde oni sami uptrebom računara ili uz moju pomoć mogu da se igraju i postavljaju pitanja jedni drugima. Gotova igra napravljena u GeoGebri izgleda ovako. Slika br. 2: Prethodnik i sledbenik- igrica izrađena u GeoGebri Opis interaktivne igre u GeoGebri Na slici se nalaze tri deteta koja se pomoću klizača kreću po brojnoj osi. To znači da igru mogu da igraju tri učenika tako što svaki od njih predstavlja jedan lik iz igrice. Moderator igice koji upravlja klizačima mogu biti učenici ili nastavnik. Na početku igre deca imaju statičan položaj. Kasnije tokom igre ona menjaju svoj položaj i tako ostalim učesnicima u igri postavljaju pitanja i otežavaju rešavanje. Jedan od načina za igranje ove igrice bi izgledao ovako: Ana se nalazi na broju 25 i pita ili Mašu ili Maju:,,Ako sam ja broj 25, ko je moj prethodnik a ko sledbenik? Na pitanje odgovara jedan od njih ili oboje tako što jedano kaže ko je prethodnik a drugo ko je sledbenik. Putem klizača Lazar menja svoj položaj i staje iza Ane na broj 16 i pita Mašu:,,Ako sam ja Ani sledbenik a ona se nalazi na broju 15, koji sam ja broj? Maša treba da odgovori da je on broj 16. Sada klizačem Anu dovesti u položaj ispred Maje koja stoji na broju 3. Maja:,,Nemoj da staješ ispred mene, ne smetaj! 216

218 Ana:,,Moram, jer ja sam tvoj prethodnik čik pogodi koji sam broj? Maja treba da odgovori da je ona broj 2 jer je za jedan manji od nje. Sara:,,Ja ću vam dati zadatak. Majo, ako sam ja broj petnaest, koliko brojeva moraš da pređeš da bi postal moj prethodnik, a ti Ana, koliko brojeva moraš da se vratiš unazad da bi bila moj sledbenik.? Ovako učenici mogu da vežbaju i da sami postavljaju zadatke koje će rešavati njihovi drugovi. Pomerajući klizače njih tri dovodimo uvek u novi položaj i time formiramo novi odnos među njima što ovoj igrici daje više mogućnosti. Igricu možemo preneti za igranje i u ostalim razredima tako što nam brojevi mogu pretstavljati desetice, stotice i hiljade tako da nam može poslužiti i za njihovo upoređivanje putem brojne poluprave. Igra se takođe može primeniti na odnose među predmetima, pa se njenom primenom može vežbati odnos levo-desno tako što Maja, Sara i Ana međusobno menjaju položaj i neprestano pitaju gde se nalazim. Jedna od njih treba da odgovori levo ili desno od mene. GeoGebra GeoGebra je interaktivni matematički softverski alat koji povezuje geometriju, algebru i analizu a njegova osnovna namena je upotreba u nastavi matematike na svim nivoima obrazovanja. Razvoj GeoGebra softvera počeo je godine kao deo master rada prof. Markusa Hohenvarterana Univerzitetu u Salzburgu. Danas GeoGebra predstavlja međunarodni Open Source projekat u čijem razvoju učestvuje na desetine programera i prevodilaca iz celog sveta. Pomoću programskog paketa GeoGebra lako se može predstaviti veći deo programa matematike za osnovnu i srednju školu. Jednostavan je za upotrebu, pa ga nastavnici i učenici mogu brzo savladati i koristiti. Program nudi mogućnost izrade i prikazivanja interaktivnih matematičkih modela, tj.određeni objekti se mogu pomerati i tako se mogu na jednostavan i zabavan način istraživati matematički odnosi. Program karakteriše mogućnost lakog menjanja položaja ucrtanih objekata dok odnosi među njima ostaju nepromenjeni. Program ima mogućnost da animira statičnu geometrijsku konstrukciju u dinamičnu sliku koja otkriva nove odnose među geometrijskim objektima koje je možda teško uvideti na klasičnim, statičnim crtežima. Matematičko gradivo prikazano na ovaj način, učenici lakše prihvataju i pamte pojmove. Motivacija kod dece je izuzetno velika jer igrajući se šarenim apletima usvajaju izuzetno bitna osnovna matematička znanja. GeoGebra u nastavi matematike u mlađim razredima Brojevna poluprava je poluprava na kojoj je su pretstavljeni prirodni brojevi. U GeoGebri treba da svaka tačka odgovara određenom broju I svakom broju do tačke. Celi brojevi sučesto prikazani kao posebno označene tačke ravnomerno raspoređene na liniji. Brojevna poluprava obično se predstavlja kao horizontalna linija na kojoj su pravilno raspoređeni podeoci. Strelica na kraju poluprave pokazuje da se linija nastavlja neograničeno i pozitivnim brojevima. Brojevna poluprava predstavlja samo x-osu, pa u GeoGebra prostoru treba isključiti opciju za postojanje y-ose: 217

219 Slika 3: Uklanjanje y-ose sa radne površine GeoGebra programa Kako je ovaj material predviđen za učenike mlađih razreda, brojevnu osu treba ograničiti samo na pozitivne brojeve. Slika 4: Definisanje ose x pozitivnim vrenostima Za kreiranje brojevne prave pomoću programskog paketa GeoGebra potrebno je definisati klizač kojim se omogućava kretanje objekta do određenog broja levo ili desno. Slika 5: Definisanje klizača Za učenike mlađih razreda mogu se umesto jednostavnih objekata postaviti različite slike i na taj način učenicima nastavni sadržaj napraviti interesantnijim. 218

220 Slika 6: Povezivanje slika sa određenim tačkama brojevne prave Radni prostor se može radi lakšeg snalaženja učenika obogatiti mrežom ili je isključiti po potrebi. Slika 7: Radni prostor sa mrežom Radna površina se može obogatiti odgovarajućim tekstom i slikama: Slika 8: Izled radne površine 219

221 Pomeranjem klizača, figure devojčica menjaju položaj: Slika 9: Neke od mogućnosti posle pomeranja klizača Zaključak GeoGebra se može sa izvesnim prilagođavanjima primeniti i u mlađim razredima osnovne škole, te se matematika i Geogebra mogu na vrlo interesantan način približiti deci mlađeg uzrasta. Time se GeoGebra približava deci a i oni njoj. Upotreba interaktivnih igara u nastavi matematike u mlađim razredima osnovne škole obezbeđuje uštedu vremena, animira statične sadržaje, povećava pažnju učenika, obezbeđuje dinamične sadržaje, aktivno učešće učenika, menja njihov stav i odnos prema matematici i njenim sadržajima. Tokom igranja igrice učestvuju sva čula. Vrši se vizuelizacija na nov način. Tako zadatak učitelja da poveća motivaciju kod učenika biva potpomognut moćnim sredstvom koje je spontano nametnuto a da deca to i ne primete. Menja se stil učenja, brzina, kvalitet i kvantitet usvajanja novih nastavnih sadržaja. Interesi deteta koje uči su tako podignuti na jako visok nivo, a time i zadovoljeni. Igrom se kod deteta podstiču svi njegovi razvojni aspekti: kognitivni, razvoj govora, socijalno-emocionalni razvoj, psihomotorni razvoj. Nastavni sadržaji su tako razumljivi, lako prihvatljivi, utemeljeni na konceptu koji omogućuje brzo učenje i napredovanje učenika. Suština matematičkog znanja koja podazumeva razvoj matematičkih misaonih procesa, mišljenja i zaključivanja, usvajanje konceptualnih znanja tako je utemeljena na razumevanju sadržaja. Uloga učenika u usvajanju znanja se tako menja, te on od pasivnog posmatrača postaje aktivan istraživač. Literatura [1] [2] B3%D0%B0%D1%80%D0%B0 [3] Peric.pdf [4] nastavnim%20predmetima/pdf/323%20miroslav%20maric%20-%20razvoj%20i%20primena%20interaktivnog%20 obrazovnog%20softvera.pdf [5] 220

222 LINEARNA FUNKCIJA i GEOGEBRA Veselinka Stanković 1, Edita Aleksov 2, Jelena Milosavljević 3 Apstrakt - U ovom radu je prikazana primena GeoGebre pri obradi nastavne jedinice: Linearna funkcija-ispitivanje toka i crtanje grafika. Program je korišćen da bi se podigla motivacija učenika i unapredilo suštinsko razumevanje zavisnosti grafika linearne funkcije od promene parametara. Prikazano je korišćenje nekih od alata neophodnih za konkretnu nastavnu jedinicu i data je skica jednog časa. Upoznavanjem sa programom GeoGebra učenici se podstiču da samostalno istražuju, ali i kreiraju i postavljaju svoje materijale. Ključne reči: GeoGebra, linearna funkcija Abstrakt - This paper presents the GeoGebra application in teaching Linear Function graphing. The software was used in order to motivate the pupils and improve their fundamental understanding of how a linear function graph changes depending on the change of parameters. Some tools essential for this lesson are presented, along with a model lesson overview. By getting to know GeoGebra software, pupils are stimulated to explore on their own, but also to create and use their own materials. Keywords: GeoGebra, Linear Function 1. UVOD ZAŠTO GeoGebra GeoGebra je aplikacija sa osobinama interaktivne geometrije, algebre i aritmetike. Upravo ovo je razlog zašto u masi matematičkih programa izabrati GeoGebru: 1. Jednostavnost korišćenja-učenici uz minimalna uputstva mogu kreirati matematičke objekte. 2. Izuzetna vizualizacija matematičkih pojmova, omogućava demonstraciju i animaciju geometrijskih objekata. 3. Razvijanje funkcionalne pismenosti učenika povezivanjem algebarskog i geometrijskog prikaza. 4. Mogućnost izvođenja zaključaka na osnovu samostalnog istraživanja na dinamičkim graficima, menjanjem položaja i veličine geometrijskih objekata i upoređivanjem sa algebarskim zapisom. 5. Učenik trenutno dobija povratnu informaciju o posledicama promena određenih parametara 6. Obilje gotovog materijala na adresi: 7. Aplikacija je dostupna na računaru, tabletu i telefonu. 1 Veselinka Stanković, nastavnica matematike u OŠ Desanka Maksimović u Čokotu, veselinkas@hotmail.com 2 Edita Aleksov, nastavnica matematike u OŠ Desanka Maksimović u Čokotu, editaleksov@gmail.com 3 Jelena Milosavljević, nastavnica matematike u OŠ Desanka Maksimović u Čokotu, jekazeka@hotmail.com 221

223 Na ovaj način obezbeđuje se interakcija na svim nivoima: učenik-program, učenik-učenik i učenik-nastavnik, što je jedan od vodećih zahteva savremene nastave. 2. PRIMENA SLOBODNOG SOFTVERA 2.1. GeoGebra Projekat GeoGebra započeo je Markus Hohenvarter godine na Univerzitetu u Salcburgu, nastavio ga na Florida atlantičkom univerzitetu ( ), Državnom univerzitetu na Floridi ( ) i sada na Univerzitetu u Lincu, uz pomoć open-source programera sa cele planete. GeoGebra je softver namenjen konstruisanju dinamičke geometrije. Konstrukcije se mogu izvoditi tačkama, linijama, vektorima, funkcijama itd. Elementi se mogu unositi i modifikovati direktno na ekranu ili preko Input Bar-a. GeoGebra ima osobinu da može da koristi promenljive umesto brojeva, vektore i tačke, da pronalazi izvode i integrale funkcija. GeoGebra je napisana u objektno-orijentisanom jeziku Java i dostupna je za mnoge platforme. Većina delova GeoGebre je i besplatan i slobodan softver. Može se preuzeti na adresi: Slika 1. Početni prikaz Kada se pokrene GeoGebra na ekranu je vidljiva traka sa alatkama; tri prozora: za algebarski, grafički i tabelarni prikaz i na dnu ekrana je polje za direktan unos algebarskih podataka. Podaci se mogu unositi direktnim crtanjem u prozoru Površina za crtanje, a program im automatski pridružuje algebarski opis u polju Algebarski prikaz; ili obratno, unositi u polje Unos, a program ih crta na Površini za crtanje. Svaki od ponuđenih alata iz trake sa alatima, u padajućem meniju, daje niz veoma korisnih funkcija. Prvi alat s leva daje mogućnost pomeranja i brisanja objekata i rotaciju selektovanog objekta oko tačke. Drugi alat omogućava crtanje tačaka, označavanje preseka dva objekta, nalaženje središta duži ili centra kružnice i prikaz kompleksnog broja. Četvrti alat omogućava crtanje: prave normalne ili paralelne označenoj pravi; simetrale duži; simetrale ugla, tangente... Tu su i alati za crtanje: mnogougla, kružnice i njenih delova, elipse, hiperbole, parabole, uglova..., za unos teksta i slike, ispitivanje toka funkcije, pomeranje radne površine

224 Slika 2. Prikaz padajućeg menija jednog od alata Alat koji crtežu daje dinamiku je drugi s desna, Klizač, on daje dinamičke promene geometrijskog objekta sa promenom zadatih parametara. Parametar se određuje imenom, intervalom u kome će se menjati i veličinom koraka koje pravi na zadatom intervalu. Klikom na njega pa na prazno polje u grafičkom prikazu otvara se prozor u kome se zadaju: ime klizača (recimo k), definiše interval promene i dužina koraka. Slika 3. Formiranje klizača Postupak se ponovi za parametar n i nakon toga u polju unos napiše se funkcija y=kx+n i pritiskom na taster Enter klizači su povezani sa grafikom funkcije. Jednostavnim pomeranjem klizača levo-desno menja se i položaj prave u koordinatnom sistemu, ali i njen algebarski prikaz. 223

225 Slika 4. Izgled klizača parametara linearne funkcije Opis časa U osmom razredu osnovne škole za temu Linearna funkcija predviđeno je 12 časova. GeoGebra omogućava da već na uvodnim časovima učenici shvate da postoje neke veze između jednačine prave i položaja njenog grafika u koordinatnom sistemu. To se postiže crtanjem prave kroz dve tačke i uočavanjem promena u algebarskom zapisu prave. Bez GeoGebre većina učenika nauči napamet veze između parametara i promena grafika funkcije i ne shvata suštinu. Da bismo obezbedile trajnost naučenog ovaj čas smo osmislile tako da nastavnica ne daje gotova rešenja, nego se od učenika očekuje da sami dođu do rešenja eksperimentom. Učenici rade u paru u digitalnom kabinetu i imaju instaliranu GeoGebru na svakom računaru. Mogu raditi na napravljenom apletu ili jednostavno u polju Unos pisati eksplicitno zadate linearne funkcije i posmatrati promene. Učenici dobijaju zadatke: 1. Utvrdi kako parametar k utiče na promene grafika linerane funkcije. a) Posmatraj ugao koji prava zaklapa sa pozitivnim delom x-ose. Zapiši svoja zapažanja. b) Kada se povećava x šta se dešava sa y-om? Zapiši svoja zapažanja. c) Kada je prava paralelna sa x-osom? Zapiši svoj odgovor. d) Možeš li postići da bude paralelna sa y-osom? Zaokruži odgovor: DA, NE. 2. Utvrdi kako parametar n utiče na promene grafika linerane funkcije. a) Odredi koordinate tačke preseka grafika sa y-osom. Možeš li samo iz eksplicitnog zapisa funkcije, ne gledajući grafik odrediti koordinate tačke? 3. Možeš li na osnovu parametara k i n da utvrdiš koordinate tačke preseka grafika sa x-osom? 4. Uoči za koje vrednosti promenljive x je grafik funkcije iznad, a za koje ispod x-ose. Zapiši svoja zapažanja. a) Koji znak ima y-koordinata tačke koja pripada delu grafika koji je iznad, a koji delu kada je ispod x-ose? 5. Napravi izveštaj o svojim zapažanjima i razmeni sa susednim parom. Grupe nakon usaglašavanja dva para izveštavaju o zaključcima. Ukoliko postoje različiti stavovi među grupama jednostavnom proverom se dolazi do usaglašavanja zaključaka, a nastavniku preostaje samo da imenuje monotonost, nulu i presek sa y-osom, i znak funkcije i nakon toga da učenicima kratak test: 224

226 Data je linearna funkcija u eksplicitnom obliku y=kx+n. Dopiši reč koja nedostaje tako da tvrđenja budu tačna. 1. Ukoliko je k negativan broj, grafik linearne funkcije sa pozitivnim smerom, x-ose gradi ugao. 2. Grafik linearne funkcije je prava paralelna x-osi samo kada je =. 3. Tačka preseka y-ose i grafika linearne funkcije je tačka P(, ). 4. Linearna funkcija je rastuća ukoliko je k broj i tada njen grafik sa pozitivnim smerom x-ose zaklapa ugao. 5. Koordinatni početak pripada grafiku linearne funkcije ukoliko je =0. Čas organizovan na ovakav način se razlikuje od tradicionalnog časa pre svega po motivaciji učenika za rad. Mogućnost interakcije sa programom i računarom je za učenike poznat teren i tu se osećaju sigurno, te veoma brzo kreiraju hipoteze, trenutno ih proveravaju i s lakoćom odbacuju, ukoliko se pokaže da nisu dobre. Brzina kojom se to dešava utiče pozitivno na istrajnost i nije bilo odustajanja od zadataka. Samostalno otkrivanje zavisnosti parametara i grafika obezbeđuje suštinsko razumevanje i veću trajnost naučenog, što se potvrđuje boljom srednjom ocenom na testu u odnosu na ranije generacije. Interesantno je da su učenici koji nisu sjajni matematičari bili dominantni na ovom času. Jedan od razloga za to je činjenica da nisu morali da izgovaraju glasno predpostavke i eventualno dožive neuspeh. Najvažnija prednost ovog časa je visok stepen zadovoljstva časom iskazan u evaluaciji i komentarima o tome da im se čas dopao i da bi voleli da ovakve časove imaju češće. 3. ZAKLJUČAK Stalni tehnološki razvoj nas obavezuje da kod učenika razvijamo kompetencije neophodne za život u savrmenom društvu. Učenicima su posredstvom interneta dostupne informacije i važno je osposobiti ih za njihovo korišćenje na pravi način. Važno je da što ranije upoznaju programe koje mogu koristiti celog života, a GeoGebra se može koristiti i na studijama. GeoGebra spada u očigledna nastavna sredstva i kao takva omogućava učenicima da samostalno postavljaju hipoteze, proveravaju ih i izvode zaključke i vrednuju ih. Od nas nastavnika, rođenih u prošlom veku, se očekuje da ravnopravno sa decom savladavamo sva tehnološka dostignuća. Umirujuća je činjenica da ne mora svaki nastavnik poznavati rad u ovom programu jer je dostupno obilje gotovih nastavnih materijala koje je vrlo jednostavno koristiti. 4. reference: [1] Markus Hohenwarter i Judith Hohenwarter, GeoGebra pomoć, zvanično uputstvo 3.2., documents/geogebra-zvanicno-uputstvo.html [2] M. Hohenwarter, J. Hohenwarter, GeoGebra Help, [3] [4] J. Hohenwarter, M. Hohenwarter, Introduction to GeoGebra, [5] Развионица Подршка развоју људског капитала и истраживању развој општег образовања и људског капитала [6] LibreOffice, elektronski časopis, 225

227 PRIMENA IKT-a I KORELACIJA INFORMATIKE I RAČUNARSTVA SA PREDMETIMA MATEMATIKA, FIZIKA I HEMIJA Tijana Tešan, profesor informatike i računarstva, OŠ Vuk Karadžić, Tehnička škola 9. maj Bačka Palanka, tijanatesan@gmail.com apstrakt - Uspostavljanje korelacije nastave informatike i računarstva za drugim predmetima uz primenu IKT je važan zadatak u kome treba da učestvuju nastavnici informatike i drugi predmetni nastavnici. Ovaj rad usmerava i ukazuje na koji način se gradivo prirodnih nauka matematike, fizike i hemije može implementirati u nastavi informatike i računarstva od 6. do 8. razreda i uspostaviti korelacija nastavnih sadržaja informatike i navedenih predmeta. Osnovni cilj ovakve nastave je da učenici i nastavnici primenjuju IKT u svrhu podizanja kvaliteta nastave i boljeg razumevanja gradiva. Ključne reči: IKT, informatika i računarstvo, matematika, fizika, hemija, osnovna škola Abstract - Establishing a correlation between the teaching of computer sciences and other subjects by utilizing ICT is an important task in which both computer sciences teachers and teachers of other subjects should take part. This paper guides and points out how natural sciences (mathematics, physics and chemistry) material can be implemented in teaching computer sciences from sixth to eighth grade, thereby establishing a correlation between the content of computer sciences and said subjects. Fundamental goal of such teaching is for pupils and teachers to utilize ICT in order to increase the quality of teaching and to better understand the material. Keywords: ICT, computer science, mathematics, phusics, chemistry, elementary school 1. UVOD Primena informaciono-komunikacione tehnologije u osnovnoj školi je osnovni zadatak kome treba analitično pristupiti i usmeriti nastavnike ostalih predmeta na njihovu upotrebu. Ovaj rad predlaže i prikazuje način kako se gradivo matematike, fizike i hemije može implementirati u nastavu informatike i računarstva, na koji način se može uspostaviti saradnja predmetnih nastavnika i nastavnika informatike. 2. SIMULACIJE Simulacije predstavljaju oponašanje neke pojave u prirodi. Na simulacijama mogu da se menjaju različiti parametri tako da korisnik programa (simulacije) može da dobije povratne informacije na osnovu zadatog ulaza. Osnovni cilj simulacija je veće angažovanje učenika u procesu učenja i poboljšanje učenja. Phet Simulacije Phet simulacije su jednostavne, animirane, interaktivne zanimljive i lako dostupne napravljenje u okruženju pristupačnom za učenike i nastavnike. Privlačno okruženje za učenike učenike podstiče učenike na interakciju i istraživanje. Podstiču učenike da koriste logično zaključivanje i smisleno zaključivanje. 226

228 Pokretanje Java simulacija Phet simulacije su pisane su u Java i Flash formatima i mogu se pokrenuti on-line ili u off-line režimu. Za rad je nephodna instalacija Java programa. U ovom radu biće prikazan on-line režim rada simulacija. Za off-line režim potrebno je preuzeti instаlаciju kompletnog sajta i kopirаti ceo PhET website nа rаčunаr. Nаkon instаlаcije nemа više potrebe zа povezivаnjem sа internetom dа bi se pokrenula i koristila bilo koja simulаcija. Phet simulacije nisu slobodan softver ali jesu slobodan edukativni sadržaj. Samo neke od njih su izdate kao GPL, ali nisu sve. Simulacije se pokreću sa adrese izborom opcije Play with Simulations. Slika 1. Početna strana sajta Phet simulacije Otvoriće se novi prozor u kome su simulacije razvrstane po kategorijama fizika, biologija, hemija, nauka o zemlji, školski nivo. Školski nivo je podeljen na osnovnu, srednju, visoku školu i fakultet. Izborom simulacije potrebno je zadati još nekoliko komandi pre početka njenog izvršavanja. Ove simulacije kao sadrzaj nisu slobodan softver, alijesu slobodan edukativni sadrzaj. Samo neke od njih su izdate kao GPL, ali nisu sve. Slika 2. Izbor kategorija simulacije 227

229 Primena Java apleta Phet simulаcije vrlo efikаsne kаdа se koriste u predаvаnjimа, аktivnostimа u rаzredu, kаo lаborаtorijske vežbe i/ili kаo domаći zаdаci. Dizаjnirаne su sа vrlo mаlo tekstа, tаko dа se lаko integrišu u svаki аspekt kursа. (Izvor: colorado.edu/bs/research) 3. NASTAVA INFORMATIKE I RAČUNARSTVA Informatika i računarstvo se realizuje u osnovnoj školi od petog do osmog razreda kao izborni predmet sa jednim časom nedeljno. U šestom, sedmom i osmom razredu u okviru nastavnih oblasti Internet, Izrada prezentacija i Prezentacije na mreži mogu se ugraditi određeni sadržaji navedenih prirodnih predmeta. Primena matematike u nastavi informatike i računarstva u šestom i osmom razredu U okviru oblasti Internet koja se obrađuje od časa (na 13 času) uključiti sadržaje iz matematike. U istom periodu na redovnoj nastavi matematike učenici se upoznaju sa temom Skup racionalnih brojeva i u okviru nastavne jedinice uče skup racionalnih brojeva Q. Na sajtu postoje simulacije podeljene po kategorijama. U kategoriji matematika izabrati Razlomci uvod, Sparivanje razlomaka, Napredni razlomak. Ove vežbe su prilagođene i za uzrast treći, četvrti i peti razred a nama je cilj da učenici ponove i utvrde razlomke na nastavi informatike i na taj način se lakše uključe na gradivo celih brojeva. Slika 3. Izbor simulacije u okviru kategorije matematika 228

230 Simulacije se preuzimaju klikom na ponuđenu opciju. Izabrati Napravi razlomak. Simulacije se pokreće izborom opcije Pokreni. Slika 3-4. Izgled simulacije napravi razlomak Simulacija sadrži tri kartice: Napravi razloma, Mešoviti brojevi i Laboratorija za razlomke. Izborom opcije Nivo 1 pojavljuje se sledeći prozor. U ovom primeru je potrebno uklopiti delove krugova koji odgovaraju ponuđenim razlomcima. Slika 5-7. Izgled simulacije napravi razlomak Uklapanjem sva tri zadatka pojavljuje se prozor na slici i obaveštava nas da smo dobro uradili zadatak i pruža opciju za prelazak na sledeći nivo. Ovakav način rada omogućava individualizaciju rada, mogućnost provere znanja i kroz nivoe postepeno savladavanje gradiva. Na času informatike i računarstva učenici šestih razreda uvežbavaju razlomke i rade na interaktivnoj tabli. 229

231 Slika Rad učenika na času informatike i računarstva 230

232 Crtanje grafika funkcije 8 razred Grafik funkcije se može obraditi na času informatike u okviru teme Prezentacije na mreži. Slika 14. Izgled ikonice grafik funkcije Slika 15. Podešavanje parametara grafik funkcije Simulacija grafik funkcije omogućava podešavanje osnovnih parametara opšteg oblika funkcija a kao rezultat dobija se željena funkcija. Učenici imaju mogućnost da dobiju uvid u ponašanje funkcije zavisno od vrednosti koeficijenta pravca i ostalih parametara. Primena fizike u nastavi informatike i računarstva u šestom, sedmom i osmom razredu U okviru oblasti Internet koja se obrađuje od časa uključiti sadržaje iz fizike, nastavna jedinica Opruge. Pokretanjem Java simulacije Opruge i tegovi učenicima je omogućeno da u virtuelnoj laboratoriji ispitaju istezanje opruge u zavisnosti od mase tela, gravitacije i drugih parametara. Slika 16. Podešavanje parametara u virtuelnoj laboratoriji Opruge i tegovi 231

233 Primena ove simulacije na času Informatike i računarstva učenike šestih razreda uputio je u mogućnosti rada virtuelnih laboratorija. Slika Podešavanje parametara u virtuelnoj laboratoriji Opruge i tegovi Primena u sedmom razredu: Poluga, sila i kretanje. Simulacija koja je sa učenicima na času informatike obrađena je Forces and Motion. Slika 21. Podešavanje parametara u virtuelnoj laboratoriji Forces and Motion 232

234 Omov zakon se takođe može primeniti na času informatike. U ovoj simulaciji podešava se vrednost napona i otpora a kao izlaz dobija se vrednost jačine struje izražene u amperima. Slika 22. Podešavanje parametara u virtuelnoj laboratoriji Omov zakon Primena hemije u nastavi informatike i računarstva u sedmom i osmom razredu Simulacija napravi molekul se realizuje na času informatike u okviru teme Prezentacije na mreži. Pokretanjem simulacije Napravi molekul u okviru kategorije Hemija učenici u ovoj virtulnoj laboratoriji vežbaju kreiranje molekula i 3D prikaz. Slika 23. Podešavanje parametara u virtuelnoj laaboratoriji Napravi molekul 4. ZAKLJUČAK Nedostatak hardverske opremljenosti kabineta prirodnih predmeta utiče na smanjenje mogućnosti upotrebe računara u nastavi kao i navedenih simulacija. Implementacijom sadržaja matematike, fizike i hemije u nastavu informatike i računarstva gradivo se približiva učenicima. Predmetni nastavnici su upućeni na mogućnosti upotrebe simulacija i bolju pripremu za čas. Učenici se upoznaju sa mogućnostima virtuelne laboratorije na Internetu, pristupu sajtu i samostalnom radu. Prikazan pristup sadržajima prirodnih nauka i implementacija u nastavi Informatike i računarstva rezultovano je da se učenici od šestog do osmog razreda bili veoma zadovoljni jer su upoznati sa programom koji im je dostupan u školi i kući. Učenici su podstaknuti na aktivnost, razmišljanje, povezivanje sa prethodno stečenim znanjima, vežbama koje u prirodi ne mogu realizovati. Pored redovne nastave informatike i računarstva realizovana je i dodatna nastava iz hemije gde su učenici kreirali zadane molekule i 3D modele. Ovakav vid nastave ostvario je mnogo brže i kvalitetnije razumevanje gradiva prirodnih nauka. 233

235 5. REFERENCE: [1] Pravilnik o nastavnom program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja ( Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik, br. 6/2009, 3/ dr. pravilnik i 8/2013) [2] Pravilnik o nastavnom program za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja za ( Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik, br. 6/2009, 3/ dr. pravilnik i 8/2013) [3] Java JDK 7: kompletan priručnik, Mikro knjiga, [4] Izvor: 234

236 Dodatak U plenarnom delu konferencije svoje radove u vidu prezentacije su izlagali: Doc. dr Stevan Gostojić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet Novi Sad - tema prezentacije: O otvorenim podacima Doc. dr Milan Segedinac, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu - tema prezentacije: Sistem Canvas iskustva upotrebe na Fakultetu tehničkih nauka u Novonm Sadu Doc. dr Igor Dejanović, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet Novi Sadu - tema prezentacije: Trendovi u razvoju slobodnog softvera u obrazovanju 235

237 Izdavač: Grafomarketing, Novi Sad Tekst: Goran Jovišić, Vedran Vučić, Olga Jakšić Dizajn i priprema za štampu: Siniša Banda Štampa: Grafomarketing, Novi Sad Tiraž: 55 ISBN: Novi Sad, februar Izdavač ne odgovara za promene sadržaja i informacija CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад /.69:004.4(082) 004.4(082) КОНФЕРЕНЦИЈА Примена слободног софтвера у образовању (2016 ; Сремски Карловци) Zbornik radova / Konferencija Primena slobodnog softvera u obrazovanju, 30. januar godine, Sremski Karlovci ; [urednici Goran Jovišić, Olga Jakšić, Vedran Vučić]. - Novi Sad : Grafomarketing, 2016 (Novi Sad : Grafomarketing). 235 str. : ilustr. ; 30 cm Tiraž Bibliografija uz svaki rad. ISBN a) Образовни рачунарски софтвери - Зборници COBISS.SR-ID

238