Izdavač: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače Mihailo Palov Vršac. Biblioteka: Udžbenici i priručnici 86. Za izdavača: doc. dr Jelena Prtljaga

Transcription

1

2 Izdavač: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače Mihailo Palov Vršac Biblioteka: Udžbenici i priručnici 86 Za izdavača: doc. dr Jelena Prtljaga prof. dr Aleksandar Stojanović, urednik Uređivački odbor: prof. dr A. Ilika, Arad, Rumunija dr A. Kolak, Zagreb, Hrvatska prof. dr V. Nojman, Temišvar, Rumunija doc. dr A. Gojkov Rajić prof. dr S. Kurteš, Madeira, Portugal doc. dr T. Nedimović prof. dr M. Zuljan, Ljubljana, Slovenija dr E. Činč akademik M. Milin, Arad, Rumunija dr N. Sturza Milić prof. dr Lj. Kevereski, Bitolj, Makedonija dr M. Maran Lektor: dr Ivana Đorđev Tehnički urednik: prof. dr Aleksandar Stojanović Elektronska obrada publikacija: dr Predrag Prtljaga ISBN Štampa: TULI, Vršac Tiraž: 200 primeraka Ovaj dokument objavila je Visoka škola strukovnih studija za vaspitače,,mihailo Palov, Vršac u okviru projekta TEACH koji finansira Evropska komisija kroz TEMPUS program. Ovaj priručnik, osvrti i predlozi koji su u njemu dati, predstavljaju viđenje autora i ne mora značiti da se podudaraju sa stavom projektnih partnera, TEMPUS programa ili Evropske komisije.

3 Ivana Đorđev, Predrag Prtljaga, Jelena Prtljaga, Tanja Nedimović, Aleksandar Stojanović VODIČ ZA OBUKU Training Guidelines Vršac, 2016.

4 Lista tehničkih i drugih skraćenica ToT obuka za trenere (engl. Training of Trainers) VSVS Visoka škola za obrazovanje vaspitača,,mihailo Palov, Vršac VSVKS Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Kruševcu VSVNS Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu VSSM Visoka škola strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare,,sirmijum, Sremska Mitrovica WEBIN Zapadnobalkanski institut (ranije: Zapadnobalkanski socio-ekonomski centar, WB-SEC) MMU Manchester Metropolitan University (Univerzitet Metropoliten u Mančesteru, UK) UM Univerza v Mariboru, Pedagoška fakulteta (Univerzitet u Mariboru, SL) EJF Eötvös József Főiskola, Baja (Univerzitet u Baji, HU) Sva prava su rezervisana. Nijedan deo ove publikacije ne sme biti reprodukovan, umnožen, niti prenet u bilo kojoj formi i na bilo koji način (fotokopiranjem, elektronskim putem i sl.) bez prethodne pismene saglasnosti izdavača.

5 Sadržaj Reč unapred...4 UVOD ŠTA SU TRANSVERZALNE VEŠTINE I ZAŠTO SU NAM POTREBNE?...6 I IMPUSLI ZA IZVOĐENJE TOT OBUKE...9 Osvrt na procenu potreba za unapređenjem transverzalnih veština nastavnog osoblja visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača...10 II TOK TOT OBUKE KAKO SMO RADILI...12 III IZABRANI TEORIJSKI OKVIR ZA PRIPREMU I REALIZACIJU TRENINGA ŠTA SMO NAUČILI KROZ TOT MODULE...14 Šta je trening?...16 Ciklus treninga...16 Izvođenje treninga...18 Povratna informacija i evaluacija...21 IV PRODUKTI, DOBITI I PERSPEKTIVE...23 UMESTO ZAKLJUČKA...24 Prilozi...27 Prilog 1. Primer procene potreba (Visoka škola strukovnih studija za vaspitače, Kruševac)...27 Prilog 2. Primer radne verzije dizajna (WEBIN, Beograd)...36 Prilog 3. Izveštaj sa održane lokalne trening sesije (Visoka škola strukovnih studija za vaspitače,,mihailo Palov, Vršac)...38 Prilog 4. Fotografije sa programa obuke...42 Prilog 5. Trenerski sertifikati...44 LITERATURA I IZVORI...46 Svi pojmovi koji su u tekstu upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose.

6 Reč unapred Kvalitet obrazovanja počinje od kvaliteta nastavnika i vaspitača. Program obuka za trenere (Training of Trainers u daljem tekstu: ToT) realizovan je u okviru projekta Usklađivanje studijskih programa za obrazovanje vaspitača u Srbiji (Harmonization of Preschool Teacher Curricula in Serbia), koji je podržan i finansiran od strane Evropske unije, Broj projekta je TEMPUS RS-TEMPUS-JPCR i odobren je u okviru šestog poziva programa Tempus IV. Projekat TEACH je sproveo konzorcijum koji čine visoke škole za vaspitače iz Vršca, Novog Sada, Sremske Mitrovice i Kruševca, Western Balkans Institute (WEBIN) iz Beograda, Univerzitet Metropoliten u Mančesteru (UK), Univerzitet u Mariboru (SI) i Univerzitet u Baji (HU). Primarni cilj ovog projekta bio je da omogući harmonizaciju strukovnih studija za obrazovanje vaspitača na četiri visoke škole strukovnih studija u Srbiji, a prema evropskim modelima. Pored harmonizacije kurikuluma (kroz identifikaciju optimalnog modela i razvoj planova za harmonizaciju kurikuluma) i implementacije harmonizovanog kurikuluma kroz proces akreditacije, posebna pažnja u projektu posvećena je i unapređivanju nastavne metodike i preduzetničkih kompetencija nastavnika, kao i unapređivanju transverzalnih veština nastavnika, što je predmet interesovanja ovoga priručnika. U dokumentu Evropske komisije,,promišljanje o obrazovanju: ulaganje u veštine za bolje socioekonomske ishode iz istaknuto je da je neophodno uložiti dodatne napore u razvoj transverzalnih kompetencija kao što su sklonost kritičkom razmišljanju, inicijativi, rešavanju problema i timskom radu. Rezultati inicijalnog istraživanja vršenog u okviru TEACH projekta,,procena potreba za unapređenjem transverzalnih veština nastavnog osoblja visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača 1 pokazali su isto, i to su bila polazišta za osmišljavanje i realizovanje programa obuka. Obuke za trenere (ToT) kreirane su sa ciljem da doprinesu unapređivanju transverzalnih veština nastavnog kadra kroz kreiranje školskih trenerskih timova i organizovanje kratkih obuka unutar kolektiva u oblastima u kojima su one neophodne u skladu sa izvršenom procenom potreba. Realizovane su u okviru Radnog paketa 3: Unapređivanje transverzalnih veština nastavnika, čiji je koordinator bio WEBIN (v. U programu obuka učestvovalo je 20 nastavnika (po pet iz svake škole, učesnice u projektu iz RS), kao i tri predstavnika WEBIN-a. Aktivnosti su bile fokusirane na dizajniranje i realizovanje obuke za trenere, pripremu 1 Celokupne rezultate istraživanja v. na: 2_Needs-assessment-transversal-skills.pdf ( ). Isto Elektronski izvori.

7 Vodič za obuku materijala za obuku i smernica za trenere i to kroz obuku trenera i lokalne trening sesije za nastavno osoblje na institucijama, partnerima u projektu. Program obuka za trenere se sastojao se iz sledećih celina: (1) 5 modula u ukupnom trajanju od 80 sati, (2) rad izvan modula u ukupnom trajanju od 16 sati, (3) pisanje delova uputstva za organizovanje obuka i demonstracija trenerskih znanja i veština. Program obuka trajao je 5 meseci tokom akademske 2015/16. godine i završen je dodelom sertifikata. U okviru ovog radnog paketa svaka škola je kreirala svoj tim profesora-trenera i osnažila potencijal za sprovođenje kratkih obuka (engl. crash courses) na visokim školama za vaspitače, a u maju u Beogradu edukatori sa visokih škola za obrazovanje vaspitača koji su prošli ciklus obuke, kao i predstavnici NVO WEBIN, osnovali su TEACH tim. Obuke u ponudi TEACH tima zasnovane su na ESCO metodologiji Evropske komisije 2 i omogućavaju pripremu i realizaciju obuka za jačanje (unutrašnjih) kapaciteta organizacije i/ili pojedinca, kao i obuke za jačanja (spoljnih) kapaciteta, dodatnih vrednosti organizacije i/ili pojedinca. 3 Cilj ovoga priručnika jeste da odgovori na pitanja kako smo radili? šta smo naučili? tokom programa obuka ToT, da predstavi neke od produkta rada, kao i moguće perspektive ovakvog oblika rada u vaspitno-obrazovnom kontekstu. Pažnju ćemo posvetiti i tome kako su učesnici doživeli program obuka za trenere (za prikupljanje iskustvenog materijala korišćene su metaforičke konceptualizacije i kognitivni pristup), a pokušali smo i da,,na jednom listu papira sistematizujemo produkte, dobiti i perspektive ToT-a. Verujemo da ovako koncipiran može da bude motivacija potencijalnim čitaocima da se dodatno kvalifikuju i steknu nove veštine i poslovne profile, pogotovo kada se na umu ima da današnji svet definišu nagle i brze promene poslovnog okruženja uslovljene tehničko-tehnološkim napretkom, i u skladu sa tim, povećani zahtevi za što kvalifikovanijom radnom snagom spremnom da se izbori sa svim izazovima savremenog doba. Isto tako, može biti polazište za osmišljavanje novih specijalizovanih neformalnih obuka za (ne)zaposlene. Konačno, Training Guidlines predstavlja i kratak vodič kroz put kojim smo prošli odgovarajući na pitanje kako da unapredimo sebe i sopstvo. U Vršcu, V. ( ). 3 O TEACH timu videti više na: ( ). 5

8 Training Guidelines UVOD ŠTA SU TRANSVERZALNE VEŠTINE I ZAŠTO SU NAM POTREBNE? Transverzalne veštine su veštine koje možemo koristiti u različitim segmentima profesionalnog i ličnog okruženja. One imaju višestruku namenu u različitim segmentima funkcionisanja pojedinca, te se u literaturi kao sinonim za ove veštine koristi i pojam prenosive veštine. Sâm pojam je veoma širok i uključuje sve veštine koje pojedinac stiče tokom celog svog života, od ranog detinjstva kroz celokupan životni ciklus. Transverzalne (prenosive) veštine se stiču i kroz formalno i kroz neformalno obrazovanje, ali ne samo kroz obrazovne procese; stiču se i u svakodnevnom životu kao rezultat interesovanja, hobija, društvenih, profesionalnih i ličnih aktivnosti pojedinca. Veoma je važno da se ceo set transverzalnih veština pojedinca može učiti i unapređivati, što dovodi kako do ličnog razvoja pojedinca, tako i do unapređenja njegovog funkcionisanja i rada i u profesionalnom i u ličnom okruženju. U savremenom društvu (a posebno na tržištu rada) nije dovoljno posedovati samo stručna znanja i veštine u određenoj specifičnoj/stručnoj/naučnoj oblasti. Od zaposlenih se očekuju dodatne kompetencije (transverzalne veštine). Ove veštine nazivaju se tako upravo zato što su primenjive na bilo koji posao. Tu spadaju lični kvaliteti i stavovi koji pojedincu pomažu da dobro radi sa drugima i ostvari pozitivan uticaj na organizaciju kojoj pripada. 6

9 Vodič za obuku Rečju, transverzalne veštine jesu opšte kompetencije neophodne u svakoj profesiji bez obzira na stepen specijalizacije pojedinca i predstavljaju umeće integrisanog korišćenja veština, osobina ličnosti, znanja i vrednosti pojedinca. Njima se tehničko znanje praktično transformiše u učinkovit, delotvoran rad, a same veštine mogu se preneti u različite radne kontekste, okruženja. To su istovremeno i razlozi za dodatne napore koje treba uložiti u razvoj transverzalnih veština, što je u skladu sa savremenim kontekstom, napretkom tehnologije i promenama koje to donosi i potrebama tržišta rada. Podrazumeva se da je i u skladu sa specifičnostima učenja odraslih, a unapređivanje znanja, veština i sposobnosti unutar lične, građanske, društvene i poslovne perspektive jeste u osnovi celoživotnog učenja. Pošto je sâm pojam transverzalnih veština veoma širok, kako je već istaknuto, njegovo određenje i operacionalizacija može biti jasnije ukoliko ga razložimo na pet kategorija (kako se to u dostupnoj literaturi najčešće i čini), i to na: 1. Interpersonalne veštine predstavljaju skup veština koje su potrebne i neizbežne skoro u svim oblastima života i rada i uključuju upućenost na druge ljude i saradnju sa njima. Posedovanje i unapređivanje interpersonalnih veština olakšava komunikaciju i saradnju sa drugima, omogućava bolje razumevanje sopstvenih i potreba drugih ljudi, ciljeva i načina za njihovo postizanje. Interpersonalne veštine nazivaju se i mekim veštinama, a neke od njih su timski 7

10 Training Guidelines rad, veštine podučavanja/treninga, komunikacijske veštine (npr. veštine prezentovanja, javni nastup, aktivno slušanje, asertivnost u komunikaciji), konstruktivno rešavanje konflikata i dr. 2. Analitičke veštine predstavljaju skup kognitivnih (intelektualnih) sposobnosti da se analiziraju i vrednuju postojeće ideje i sistemi i rešavaju problemi. Ova grupa sposobnosti odnosi se na identifikaciju, istraživanje i analiziranje problema i pronalaženje izvodljivih i/ili inovativnih i/ili kreativnih rešenja. Primeri analitičkih veština su: istraživačke veštine, veštine prikupljanja, analize i interpretacije podataka (rezultata istraživanja određenog problema), analiza rizika, kreativnost itd. 3. Tehničke veštine u ove veštine spadaju praktične, direktne veštine poput odličnog poznavanja rada na računaru, umeća rada sa određenim mašinama, programima, hardverom i sl. Primeri tehničkih veština su: odlično poznavanje rada sa Flash-om, Photoshop-om, Illustrator-om; poznavanje rada u statističkom programskom paketu SPSS (Statistical Package for Social Sciences); korišćenje internet platforme Trello za planiranje rada, sistematizaciju materijala i uvid u urađeno i sl. 4. Organizacione veštine to su veštine koje omogućavaju da se sortiraju podaci, da se planira, da se rasporede resursi, da se vodi evidencija koja je tačna, efikasna i laka za korišćenje, da se koordinira sa više resursa ili zadataka istovremeno. Primeri organizacionih veština su: određivanje prioriteta, upravljanje vremenom, upravljanje zadacima, upravljanje resursima, koordinacija. 5. Lične veštine u ove veštine spadaju pouzdanost, tačnost, odgovornost, marljivost, integritet i sl. Transverzalne kompetencije se uče kroz formalno obrazovanje, neformalno ili informalno obrazovanje, a u svakom trenutku se mogu poboljšati pohađanjem potrebnih specijalizovanih obuka. 8

11 Vodič za obuku I IMPUSLI ZA IZVOĐENJE TOT OBUKE Unapređivanje transverzalnih veština istaknuto je i u dokumentu Evropske komisije,,promišljanje o obrazovanju: ulaganje u veštine za bolje socioekonomske ishode iz Inicijativa za promišljanje o obrazovanju pokrenuta je radi reforme obrazovanja u Evropskoj uniji kako bi se zadovoljila sve veća potražnja za različitim veštinama i smanjila nezaposlenost. Inicijativa je usmerena na tri područja koja je potrebno reformisati: kvalitet, dostupnost, finansiranje. Reforme treba da budu osmišljene tako da se ostvare sledeći ciljevi: povećanje osnovnih veština, promovisanje nauke, ali i preduzetničkih veština, poboljšanje znanja stranih jezika, odnosno u velikoj meri na razvoj transverzalnih veština. Budući da se tržišta rada i potrebe za veštinama menjaju, obrazovni sistem se mora prilagoditi da bi odgovorio na sve veću potražnju koja se očekuje tokom sledeće decenije. Evropska komisija i dalje će poduzimati mere i podsticati raspravu kako bi se osiguralo uvođenje novih metoda učenja i poučavanja do 2020, a koje će im omogućiti da studenti steknu prave veštine za zapošljavanje. 4 4 V. ( ). 9

12 Training Guidelines Prethodno rečeno, bio je jedan od impulsa za izvođenje obuka sa primarnim zadatkom da se unaprede transverzalne veštine nastavnika. Sledeći korak podrazumevao je procenu potreba za ovakvim obukama.. Osvrt na procenu potreba za unapređenjem transverzalnih veština nastavnog osoblja visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača Izveštaj o proceni potreba sadrži rezultate ispitivanja o potrebama nastavnog osoblja (zaposlenih u zvanju profesora, predavača i asistenta) visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača za unapređenjem transverzalnih veština i kompetencija. Istraživanje o proceni potreba sprovedeno je radi dobijanja početnog stanja i ulazne informacije prilikom osmišljavanja obuka za nastavno osoblje. Glavni instrument korišćen u istraživanju je bio upitnik koji je metodološki zasnovan na Evropskoj klasifikaciji veština/kompetencija, kvalifikacija i zanimanja ESCO 5. Upitnik se sastoji od 5 oblasti i 46 pitanja zatvorenog tipa (nekoliko pitanja sadržala i potpitanja) i jednog pitanja otvorenog tipa. Ukupno 104 ispitanika iz reda nastavnog osoblja 5 European Classification on Skills/Competencies, Qualifications and Occupations. V. ( ) 10

13 Vodič za obuku visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača iz Vršca, Kruševca, Novog Sada i Sremske Mitrovice je popunilo upitnik. Većinu ispitanika činile su žene. Razlike u odgovorima po polu nisu statistički značajne. Za pripremu upitnika bio je zadužen tim WEBIN-a, a savetodavnu podršku su obezbedile prof. dr Grozdanka Gojkov (VSVS) i prof. dr Iboja Gera (VSVNS). Statističku obradu upitnika sproveo je tim Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Mariboru (Slovenija), a interpretaciju je uradio tim WEBIN-a. 6 Na osnovu rezultata iskazanih potreba, odlučeno je da se u 5 modula programa obuke za trenere obrade sledeće teme 7 : Stilovi učenja i preduslovi za uspešno učenje tokom obuke; Program, ciljevi i dizajn obuke, metode i tehnike koje će se koristiti; Otvaranje obuke; Veštine prezentacije; Timski rad; Grupna dinamika i veštine rada s grupom; Facilitacija; Rad sa teškim učesnicima/cama; Feedback ; Evaluacija; Odgovornost trenera/ce tokom obuke. U istom istraživanju, nastavno osoblje je prema prioritetu rangiralo sledeće veštine kao prioritet za obuke profesionalnog razvoja: Veština % Kreativno rešavanje problema 56.6% Upotreba IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija) u nastavi 47.3% Neverbalna komunikacija govor tela i javni nastup 37.6% Engleski jezik 37.6% Upravljanje stresnim situacijama 36.6% Rad u timu 26.9% Upravljanje kvalitetom /osiguranje kvaliteta 26.9% Veštine pregovaranja i ubeđivanja, debatne tehnike 24.7% Veštine rada u multikulturalnoj sredini, kulturološke razlike 24.7% Interpersonalne veštine 22.6% Sposobnost postavljanja ciljeva i orijentisanost ka rezultatima 17.2% Organizacione i veštine planiranja 14% Efektivna komunikacija 14% Zaštita životne sredine u procesu obrazovanja 14% Organizacione i veštine planiranja 14% Liderstvo: veštine vođenja tima 14% Preduzetništvo 12.9% Upravljanje vremenom 11.8% Analitičke sposobnosti 10.8% Organizaciona dinamika, vrednosti, pravila 9.7% Donošenje odluka 8.6% Samostalnost u radu 8.6% 6 Rezultate istraživanja v. na: ( ). 7 Prema Ignjatov-Popović, I. (2016: 19). V. projektni sajt: file:///c:/users/10/downloads/pub_izvestajo-internoj-evaluaciji-projekta-teach%20(4).pdf ( ). 11

14 Training Guidelines Dobijeni rezultati svojevrsna su mapa polja na kojima treba bazirati dalji rad na profesionalnom razvoju zaposlenih na visokim strukovnim školama za vaspitače. Ovde su poslužili su za koncipiranje radnih zadataka polaznika obuke. II TOK TOT OBUKE KAKO SMO RADILI U ovom odeljku ukratko ćemo pokušati da odgovorimo na pitanja ko? šta? kada? gde? zašto? koliko? i kako?, a kada je reč o realizovanom programu obuka za trenere. KO? Koordinator: Western Balkans Institute (WEBIN)iz Beograda (RS) Nosioci i realizatori obuke: trenerski par Tatjana Lazor Obradović i Ivana Koprivica Učesnici: 23 VSVS Jelena Prtljaga, Predrag Prtljaga, Aleksandar Stojanović, Tanja Nedimović, Ivana Đorđev VSVNS Lada Marinković, Anđelka Bulatović, Nikola Vetnić, Bojan Milošević, Silvia Gladić VSSM Slađana Milenković, Tanja Panić, Milena Radosavljević, Isidora Korać, Mirjana Đurić (Tomić) VSVKS Ivan Tomić, Slavica Pavličević, Katarina Tomić, Ana Marković, Zorica Duković WEBIN Jelena Nastić-Stojanović, Marko Stojanović, Iva Kljakić ŠTA? Program obuka za trenere (ToT) KADA? oktobar 2015 mart GDE? ZAŠTO? Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kruševac, Vršac, Beograd ToT cilj: Unaprediti znanja, veštine i razviti stavove učesnika potrebne za uspešno izvođenje treninga za odrasle. Znanja: poznavanje principa i zakonitosti, različitih stilova učenja odraslih i karakteristika iskustvenog učenja i facilitacije. Veštine: razvijanje veštine ispitivanja obrazovnih potreba, dizajniranja treninga i izvođenja trening sesija prilagođenih potrebama učesnika. Stavovi: razviti posvećenost, profesionalnost u dizajniranju i izvođenju treninga i timski rad. Očekivani ishodi: Učesnici će biti osposobljeni za samostalno utvrđivanje obrazovnih potreba i dizajniranje treninga za odrasle. Umeće da samostalno izvedu trening sesiju, koristeći metode i tehnike iskustvenog učenja. Učesnici će imati unapređene pozitivne stavove o obuci odraslih na interaktivan način. 12

15 KOLIKO? 96 sati obuke (5 modula u trajanju od 80 sati, 16 sati van modula) Vodič za obuku KAKO? Pregled rada: 5 modula + rad van modula 1. Dijagnoza potreba za obukom 2. Metode i sprovođenje obuke 3. Kreiranje i evaluacija obuke 4. Upravljanje obukom 5. Završni evaluacijski modul Opis modula I MODUL: CIKLUS TRENINGA Prvi modul pod nazivom Ciklus treninga bio je strukturiran tako da pruža uvod u ulogu i kontekst treninga i proces konsultacija u vezi sa treningom. Domaćin prvog modula bila je Visoka strukovna škola za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, u periodu od do godine. Ciklus treninga se preporučuje u svakoj situaciji kada postoji, ili kada se smatra da postoji potreba za treningom. Pristup je vrlo primenljiv i sadržao je sledeće faze: dijagnoza (ispitivanje potreba za treningom), kreiranje (planiranje treninga), sprovođenje i evaluacija. Nakon ovog modula učesnici su imati zadatak: Ispitivanje potreba za treningom. Prilog 1 sadrži primer ispitanih potreba. II MODUL: KAKO ODRASLI UČE PRIPREMANJE TRENINGA Tokom drugog modula, učesnici su imali mogućnost da saznaju kako odrasli uče, koji su stilovi i principi učenja koji se primenjuju na treningu, šta je Kolbov ciklus učenja, kao i da se upoznaju sa metodama i tehnikama koje mogu da koriste tokom treninga. Realizovan je od do godine. Obuka je održana u Sremskoj Mitrovici u Visokoj školi za strukovne vaspitače i poslovne informatičare,,sirmijum. Poseban segment bio je posvećen postavljanju ciljeva treninga i dizajniranju treninga. Takođe, ovaj modul uključio je i elemente evaluacije treninga, planiranje i sprovođenje evaluacije, kao i obradu rezultata. Nakon II modula učesnici su imati zadatak: Dizajniranje trening sesije u trajanju od 90 minuta u paru sa odabranim kotrenerom. Prilog 2 sadrži jedan od kreiranih radnih verzija dizajna. III MODUL: IZVOĐENJE TRENINGA TRENERSKE VEŠTINE Treći modul obuhvatio je primenu naučenog na prethodna dva modula. Uključio je sledeće teme: Kako početi i otvoriti trening, Koja je uloga trenera u procesu učenja, Karakteristike uspešnih trenera, Veštine javnog nastupa i prezentacije, Ko-trenerski rad (rad u timu), Jednake mogućnosti za sve. Nakon III modula, učesnici su imali 13

16 Training Guidelines zadatak da u bezbednom okruženju, odaberu grupu od 5 do 10 učesnika, kojoj će izvesti pripremljenu trening sesiju u trajanju od 90 minuta u celosti (ispitati potrebe za treningom, osmisliti dizajn treninga i materijal za učesnike, realizovati trening, oceniti uspešnost i napisati izveštaj o realizovanoj trening sesiji). Treći modul ToT obuke održan je u Kruševcu 11. i 12. decembra godine. Prilog 3 čini izveštaj sa jedne od održanih lokalnih trening sesija. IV MODUL: SAMOSTALNO TRENERSKO ISKUSTVO Tema ovog modula bila je Samostalno trenersko iskustvo. Od učesnika obuke se očekivalo da do početka IV modula, u trenerskim parovima, realizuju svoju ranije dizajniranu obuku sa kolegama na instituciji i iskustva sa ove obuke predstave na IV modulu. Trenerski parovi su predstavili svoja pozitivna iskustva samostalnog izvođenja treninga i prikazali po jednu sesiju u trajanju od 45 minuta. Svi trenerski parovi prikazali su značajan napredak u savladavanju trenerskih veština. Ovaj modul održan je od do godine u Vršcu. Prilog 4 fotografije sa IV i ostalih modula. V MODUL: POVRATNA INFORMACIJA FEEDBACK. U periodu od do godine, u prostoru Visoke škole za vaspitače u Novom Sadu, realizovan je poslednji V modul ToT obuke: Povratna informacija feedback. Ovaj modul bio je posvećen povratnoj informaciji koju učesnici dobijaju od trenera, ali i treneri od učesnika. Tokom ovog modula, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa dinamikom grupe, sa različitim karakteristikama teških učesnika tokom treninga, kao i kako se nositi sa njima. Drugi dan je obuhvatio individualne intervjue sa učesnicima. Svi učesnici su od trenera dobili povratnu informaciju o svojim trenerskim kapacitetima, kao i o elementima koje je potrebno razvijati i unapređivati u daljem radu, nakon čega je obuka i zvanično završena. Videti Prilog 5. III IZABRANI TEORIJSKI OKVIR ZA PRIPREMU I REALIZACIJU TRENINGA ŠTA SMO NAUČILI KROZ TOT MODULE Cilj ovog dela priručnika jeste da se ukratko predstave teorijska znanja, koja su učesnici projekta sticali i/ili unapređivali kroz 5 modula ToT programa obuka. Strukturiran je tako da prati teme obrađivane na svakom modulu. Napominjemo da je nekim temama (Ciklus treninga, Izvođenje treninga, Povratna informacija i evaluacija) posvećena veća pažnja što je prvenstveno uzrokovano afinitetima učesnika, dok je obrada drugih tema potpuno izostala (poput tema Faze u razvoju tima, Facilitacija i dr.), što je opravdano koncepcijom priručnika koja je vidljiva već 14

17 Vodič za obuku u retorici naslova Training Guidelines. Za koncipiranje osnovnog teksta korišćena je literatura sa kojom su se učesnici upoznali i/ili su na nju bili upućivani tokom obuke. Teorijski osvrt upotpunjen je produktima rada nastalim u okviru pojedinih tema, bez namere da se svi i predstave. Verujemo da će ovaj deo priručnika čitaoce motivisati za trenerski oblik rada, omogućiti im uvid u osnovnu literaturu, rečju dati potrebne impulse za pohađanje obuka istog ili sličnog tipa, a imajući u vidu savremeni kontekst i potrebe tržišta rada. Mi odgovaramo na pitanje šta smo, sa teorijskog aspekta, tokom treninga za trenere naučili. 15

18 Training Guidelines Šta je trening? U priručniku T-Kit Osnove treninga (v. Elektronski izvori, str. 12) ukazuje se na to reč,,trening označava,,veoma različite procese i aktivnosti, koje zavise od organizacijskog i kulturnog konteksta u kome se odvijaju, kao i od ciljeva i vrednosti organizatora. Ističe se da trening obuhvata aktivnu uključenost i razmenu, kao i stvaranje veze između teorije i prakse. Svaki trening zahteva otvorenost u davanju i primanju, a cilj mu je rast i osnaživanje znanja, veština i stavova učesnika. Trening podrazumeva postavljanje brojnih pitanja, ali i vođenje učesnika u pravcu dostizanja željenih standarda aktivnosti i prakse. Ciklus treninga Klasičan ciklus treninga se sastoji od četiri koraka: 1. utvrđivanje potreba; 2. dizajn ili razvoj programa treninga; 3. izvođenje; 4. ocena uspešnosti. Pomoću upitnika, razgovorom, posmatranjem i sl. trener utvrđuje potrebu za izvođenjem obuke/treninga na određenu temu. Razmatraju se potrebe potencijalnih učesnika za sticanjem određenih znanja i veština, te potreba za uspostavljanjem odnosa sa drugima u grupi. Pre razvijanja programa treninga ne treba zaboraviti i planirati zadovoljenje fizičkih potreba učesnika: vidljivost, temperatura u radnoj prostoriji/učionici, raspored sedenja, nivo buke, hrana/piće, udobnost i pauze za odmor... 16

19 Vodič za obuku Sledeći korak podrazumeva dizajniranje (detaljno osmišljavanje) treninga. Najpre treba promisliti o ciljevima, o tome koja znanja, veštine učesnici treninga treba da steknu, unaprede, osnaže, te kako održavanje obuke treba da deluje na stavove polaznika. Za precizno formulisanje ciljeva treninga koriste se određeni glagoli poput: objasniti, promovisati, demonstrirati, proveriti, razjasniti, razlikovati, informisati, organizovati, unaprediti, osnažiti, korigovati, revidirati i dr. 8 Ciljevi moraju biti jasno određeni. Zatim treba osmisliti logičan tok treninga (koje teme će se obrađivati, koliko vremena će biti posvećeno svakoj od njih, kojim redom i kako će se povezati razne teme), kao i nivo (nivo zavisi od učesnika i njihovog iskustva). Za svaku radnu sesiju treba odrediti glavne poruke (ključne tačke učenja). Trener treba da promisli i o nastavnim metodama koje najbolje odgovaraju pojedinim planiranim sesijama (da li će to biti izlaganje/predavanje/prezentacija, demonstracija, rad u malim grupama, igra i sl.) 9. Unapred treba planirati odgovarajuća audio-vizuelna sredstva (flipčart, projektor, 8 Spisak uobičajenih termina za formulisanje ciljeva obuke v. Velat i Radić Dudić (2008: 18). 9 O metodama i tehnikama obučavanja videti opširnije u: Velat i Radić Dudić (2008: 23 i 24). 17

20 Training Guidelines postere, modele), štampane materijale, kao i materijal potreban za izvođenje treninga (markeri i flomasteri za pisanje po flipčartu, makaze, nalepnice, itd.). Vrlo važan segment pripreme je i podela odgovornosti (,,ko šta radi ), a prema kompetencijama trenera koji realizuju trening. Izvođenje treninga Nakon ispitivanja potreba za održavanjem obuke i dizajniranja treninga, sledi izvođenje treninga. U ovom delu do izražaja dolaze karakteristike trenera koji vodi obuku (prvenstveno prezentacione veštine), kao i osobenosti rada u timu. 10 Uspešan trener treba da bude suveren u znanju i uvek odlično pripremljen, autentičan, da ima empatičan odnos prema učesnicima. Vrlo je važno da poseduje socijalne veštine, da ume da koristi ideje i veštine učesnika. Uspešan trener uočava probleme učesnika i rešava ih, ugrađuje sistem jednakih mogućnosti u sve oblike rada, otvoren je za promene, ima samopouzdanja i uliva poverenje; intenzivira proces učenja, podstiče primenu, naglašava kvalitet i ohrabruje konstruktivnu saradnju učesnika. Uvodi dinamiku i raznolikost u svoj program, postavlja jasne ciljeve sa grupom i redovno proverava da li se ti ciljevi ostvaruju. Isto tako, uključuje sve učesnike i ne 10 Kako uspešno otvoriti obuku, te koja je uloga trenera u procesu učenja v. šire u: Velat i Radić Dudić (2008: 26 i 27). 18

21 Vodič za obuku dozvoljava etiketiranje, podseća na zajedničku odgovornost u procesu učenja, koristi prikladan humor, studije slučaja, primere, priče, metafore i druga sredstva da bi trening bio dinamičan i uzbudljiv. Veoma je važno da ima razvijene organizatorske sposobnosti. 11 Posebno treba da neguje veštine prezentacije koje se tiču: pokreta i gestikulacije, kontakta očima, jezika, ritma, humora, glasa, uključivanja učesnika, kao i pravilnog i primerenog korišćenja audio-vizuelnih sredstva. Za svakog budućeg trenera važno je da upozna (osvesti) svoje trenerske,,snage i slabosti. U prilog rečenom donosimo ekscerpt iz promišljanja na ovu temu jednog polaznika ToT obuke o trenerskim snagama. Moje ToT snage Pohađanje ToT obuke omogućilo mi je da osvestim sopstvene snage i slabosti, a kada je reč o trenerskom radu. Na pitanje koje su moje trenerske snage, odgovaram, prvo, jednim glasnim jezik je moć! Kultivisan i dobro odnegovan govor jeste prva moja snaga. Pravilan, jasan, jezgrovit, tečan i svrsishodan govor omogućava mi da jasno izrazim svoje misli i osećanja, da zadobijem pažnju, poverenje i podršku drugih. Kako stari Rimljani poručuju Poeta noscitur, orator fit pesnik se rađa, govornikom se postaje u negovanje govora uložio sam podosta truda i rada, sistematskih nastojanja da postignem određeni stepen usavršenosti, jer bez učenja i obrazovanja, bez brige o razvijanju i usavršavanju nema dobroga govora. Iz prethodnog već se iščitava i druga moja snaga trud i rada koji ulažem u pripremu. To se posebno odnosi na pripremu sredstava (plakata, flipčarta, prezentacije, štampanog materijala) koji planiram da koristim. Rečju, druga trenerska snaga jeste podrobna priprema. Treća po redu, ali ne i manje važna snaga koju imam jeste kreativnost. Ona se najviše očituje u originalnim igrama, kreiranju radnog materijala, prezentacija. Smatram da je ova osobina vrlo važna za svakog trenera nema valjanog dizajna bez kreativnog promišljanja o njemu. Svaki trenerski dizajn je kreacija, stvaranje nečega novog, povezivanje postojećih znanja i veština sa svojstvima, potrebama i karakteristikama grupe, zamišljanje novih mogućnosti za uspešniji rad. Svaki trening je i izvođenje poznate materije na katkad sasvim drugačiji način. Trenerski rad je, rečju, vrlo kreativan rad. 11 Prema: Uspešan trener: neke karakteristike, v. detaljnije: Velat i Radić Dudić (2008: 30 32). O osobinama i ulozi trenera u poređenju sa drugim vrstama edukatora (ulogama u obrazovanju), imajući u vidu više različitih kriterijuma, v. T-Kit Osnove treninga (Elektronski izvori, str. 18). 19

22 Training Guidelines Još značajnije je da sâm trener uvidi sopstvene trenerske slabosti jer i samo promišljanje na ovu temu jeste korak ka izmeni zatečenog stanja, doprinosi unapređivanju potencijala učesnika treninga i samih nosilaca treninga. Budući da trening čini više radnih sesija, neophodno je da ga realizuju bar dva trenera koji će se menjati i/ili zajedno raditi, a prema sopstvenim kompetencijama. (U nastavnoj praksi ovakav vid rada izuzetno je koristan da bi se postigla korelacija između više nastavnih predmeta, užih naučnih oblasti i sl.) Postojanje relacije trener ko-trener omogućava dinamizam i raznovrsnost, bolje praćenje učesnika, njihovih reakcija, bržu i kompleksniju pripremu i sl. Konačno, izvođenje treninga podrazumeva i rad u timu jer svaka grupa polaznika čini svojevrstan tim, koji se rađa, ima svoj život, dinamiku i postignuća tokom same obuke. Unutar jednog, često se tokom obuke formiraju manji timovi, kao radne grupe. Među polaznicima razvija se dinamika koju ranije nisu doživeli možda se nije dogodilo da čine jedan tim. Iz takvih iskustava, nastaju mnoge nove mogućnosti za umrežavanja i razmenu. 12 Timski rad se odvija i na relaciji između trenera i kotrenera saradnika na pripremi, izvođenju i evaluaciji obuke. Tokom izvođenja obuke trener se (neretko) suočava sa problemima koje treba da rešava,,na licu mesta. Jedan od naјčešćih jeste susret sa,,teškim učesnicima.,,izraz 12 O osobenostima i zakonitostima rada u timu v. Pavlovski i Pavlović-Breneselović (2000), Maksimović (2006), Mitić (2008), Grbić (2009), Čanak (2011). 20

23 Vodič za obuku «težak» se koristi da označi članove grupe koji ili ne učestvuju ili njihovo ponašanje deluje ometajuće odnosno kontrolišuće. Uloga je [...] trenera da ohrabri aktivno i jednako učešće, da drži pod kontrolom ometajuće ili kontrolišuće ponašanje kako ono ne bi sprečilo grupu da izvrši zadatak. (Velat i Radić 2008: 42). Da bi se to ostvarilo, važno je da trener uvek ima na umu cilj, da jasno iskaže svoja očekivanja u odnosu na rad grupe, kao i svakog pojedinca u grupi. Trener treba da osluškuje očekivanja i želje grupe prema sopstvenom radu i da jasno izrazi šta je to što ometa rad (konkretno ponašanje, postupak ili događaj). Treba da razmisli kakvo je problematično ponašanje u pitanju i šta može biti razlog. Kada ustanovi da neko od učesnika ometa proces koji teče, ne treba da reaguje odmah. Prati grupnu dinamiku. Treba da bude dosledan i jasan u izražavanju svojih zahteva i treba da se pozove na pravila rada u radionici koja su doneta zajedno sa grupom. Na taj način članovi grupe postaju ravnopravni učesnici koji dele odgovornost s trenerom. Kada je u reč o izvođenju treninga, jednake mogućnosti važe za sve. Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima (Iz Opšte deklaracije o pravima čoveka 13 ).,,Jednake mogućnosti su pojam kojim se označavaju politika, principi i mere koje se sprovode da bi se svim ljudima omogućila ravnopravnost u svim oblastima života (Velat i Radić 2008: 36, izvorno isticanje). Treba ugraditi princip jednakih mogućnosti u sve što se radi tokom treninga, kao i prilikom pripreme i evaluacije radionice (polazeći od pristupačnosti mesta za održavanje treninga, jezika koji treba da je nediskriminatoran, oslobođen rasističkih, seksističkih i drugih diskriminatorskih primedbi i događaja, viceva, insinuacija; treba obratiti pažnju na vidljivosti, pomagala, a trener treba da ima na umu da nikada nikoga ne isključuje iz ciklusa treninga). Povratna informacija i evaluacija Tokom treninga trener, kao i sami učesnici međusobno su u prilici da daju povratne informacije (engl. feedback) tokom većine radnih sesija. Povratnom informacijom se poručuje kako je shvaćena i doživljena druga osoba, njeno ponašanje, način na koji je uradila određeni zadatak. Vrlo je važno povratnu informaciju dati na konstruktivan način; ona treba da bude dobro pripremljena, planirana i objektivna. Povratnu informaciju treba dati neposredno nakon događaja koji je prethodio i započeti je uvek sa pozitivnim komentarima, a nastaviti sa onim što treba promeniti. Povratne informacije daju se isključivo u vezi sa stvarima koje osoba može da promeni, daje se limitiran broj informacija, formulisan tako da one budu jasne i kratke. Povratna informacija treba uvek da se odnosi na ponašanje, ne na osobu. Onaj ko daje povratnu 13 V. of_human_rights.pdf ( ). 21

24 Training Guidelines informaciju treba da istakne da je ona lični stav, a ne opšte mišljenje. Uvek treba proveriti da li osoba kojoj je upućena povratna informacija dobro razumela informaciju. 14 Od izuzetne važnosti jeste da i sâm trener dobije povratnu informaciju o sopstvenom radu (od učesnika tokom treninga, na kraju treninga putem upitnik i dr.), kao i od ko-trenera. Da bi se utvrdilo u kojoj meri su ispunjeni postavljeni ciljevi, te da bi se videlo gde su potrebna poboljšanja ili promene kako bi trening bio efektivniji, na kraju treninga sprovodi se evaluacija. Važno je odrediti zašto se evaluira, šta se želi evaluacijom saznati i prema tome treba izabrati metode i sredstva za evaluaciju (npr. formulisati pitanja u evaluacijskom upitniku). Uobičajena je upotreba upitnika, ali se evaluacija može izvršiti i putem grupne diskusije, igara, navođenjem učesnika da se međusobno intervjuišu, pomoću tzv. zidnih novina gde svaki učesnik na posebnom papiru ističe ono što mu se najviše dopalo na treningu, ono što treba unaprediti/poboljšati itd. 15 Obaveza je trenera da sačini i kratak izveštaj o održanoj obuci/treningu. U izveštaju se navodi vreme, mesto i trajanje održavanja treninga, broj učesnika, ciljevi, kao i tok, te rezultati evaluacije. Važno je da trener izvrši i samoevaluaciju i zabeleži sopstvene impresije, utiske, nedoumice, pitanja i probleme sa kojima se susretao tokom izvođenja treninga. Ovakvi izveštaji, sačuvani u arhivi trenera predstavljaju svojevrstan,,dnevnik trenerskog rada, siguran putokaz ka unapređivanju svakog budućeg rada ovoga tipa. 14 Prema: Velat i Radić Dudić (2008: 45 48). 15 Ostala sredstva za evaluaciju v. u: Velat i Radić Dudić (2008: 48 i 49). 22

25 Vodič za obuku IV PRODUKTI, DOBITI I PERSPEKTIVE Ukratko ćemo sumirati produkte rada u okviru programa obuka ToT. Najpe ističemo da su obimnim istraživanjem (v. I Impulsi za izvođenje ToT obuke) procenjene potrebe za unapređivanje transverzalnih veština nastavnog osoblja visokih strukovnih škola za obrazovanje vaspitača (celovito istraživanje i rezultati dostupni su na projektnom sajtu, v. Isto tako, sprovedena je procena potreba za unapređivanje nastavne metodike i preduzetničkih kompetencija nastavnog kadra kroz identifikovanje ishoda učenja i metoda. Za ovu projektnu aktivnost bio je zadužen tim inostranih partnera sa Univerziteta u Mariboru, a uz savetodavnu podršku tima Visoke škole strukovnih studija iz Baje. Na osnovu dobijenih rezultata, sprovedena je i obuke za trenere iz metodičkih veština (v. projektni sajt), što je van predmeta interesovanja ovoga priručnika. Kada je reč o programu ToT, kao drugi produkt jesu dizajni obuka koji su nastajali tokom rada (ukupno 7), te realizovane kratke obuka (crash courses) na visokim školama za vaspitače (ukupno 9), kao na primer: Razmenom ideja do kreativnog rešavanja problema u nastavi (VSVNS), Asertivna komunikacija (VSVNS), Nastup u medijima (VSVNS), Unapređivanje transverzalnih veština nastavnog i nenastavnog osoblje kroz obuku za pripremu i realizaciju radionica (VSVS), Stres i upravljanje stresom (VSVS), Unapređivanje organizacionih i veština planiranja (VSVS), Liderstvo (VSSM), Timski rad (VSSM), Verbalna i neverbalna komunikacija (VSSM). Unapređen je timski rad formiranjem internih radnih timova (najmanje 5), a nakon programa obuke oformljen je i zajednički tim trenera TEACH TEAM 16. Dobiti od ovakvog oblika rada jesu višestruke usvojene institucionalne strategije za razvoj veština nastavnika (Skills improvement strategy 17 ), osnažene transverzalnih veštine nastavnika (time i studenata), olakšan i ubrzan proces ulaska na tržište rada. 16 V. ( ). 17 V. ( ). 23

26 Training Guidelines U perspektivi očekuje se angažovanje članova TEACH tima na raznovrsnim zadacima, upotreba osnaženih veština na nivou predškolskog vaspitanja, osnovnoškolskog, srednjoškolskog i visokoškolskog obrazovanja, izvođenje crash courses na visokim školama za vaspitače (prema procenata potreba svake institucije), kao i akreditovanje obuka internih timova. UMESTO ZAKLJUČKA Prema Lejkofu (1993: 210) pojmovnu metaforu definišemo kao preslikavanje, odnosno stvaranje učvršćenih ontoloških veza između dva pojmovna domena. Razumevanje jednog pojma (ili pojmovnog domena) vrši se pomoću drugog pojma, koji je obično čulno saznatljiv i dobro poznat. Uspostavljanje pojmovnih (ontoloških) korespodencija tj. preslikavanje vrši se sa jednog na drugi domen. Domen koji pozajmljuje svoju strukturu naziva se izvorni (sourse domain), a onaj koji se na osnovu njega razumeva naziva se ciljni (target domain). Znanja o jednom domenu preslikavaju se na znanja o drugom, apstraktnom domenu. Tako korespodencija omogućava da se o ciljnom pojmu razmišlja uz pomoć znanja koja imamo o izvornom pojmu. S jednog domena na drugi preslikavaju se i obrasci zaključivanja. Pojmovna metafora povezana je s načinom na koji razumemo stvarnost prilikom 24

27 Vodič za obuku razumevanja nepoznatih pojmova i pojmovnih domena služimo se onim što nam je poznato, te apstraktne poimamo preko konkretnih, bliskih i poznatih pojava i realija. Da bismo otkrili vladajućem koncept kada je reč o programu obuke za trenere ToT, te korisnost i svrsishodnost ovakvog oblika rada, sproveli smo istraživanje nevelikog obima, čiji ekscerpt ovde donosimo. Osnovni predmet istraživanja bile su pojmovne metafore učesnika programa obuke za trenere (ToT), kao i metafore koje su izgradili ispitanci, učesnici u TEACH projektu, koji nisu pohađali ToT obuku. Osnovni cilj istraživanja je otkriti i protumačiti metaforičke konceptualizacije o treningu za trenere. U istraživanju smo pošli od hipoteze da otkrivanje i detaljnije razumevanje pojmovnih metafora, može ukazati na osobenosti primene treninga u vaspitnoobrazovnoj praksi, kao i na to: (a) Kako se razumeva kompleksna priroda programa obuka? (b) Kakva je uloga učesnika/nastavnika u trenerskom procesu? (c) Koje posledice primena treninga može imati u praksi? (č) Kakav je odnos nastavnika visokih vaspitačkih škola prema primeni programa obuke? Opredelili smo se za prikupljanje pojmovnih metafora o realizovanoj obuci uz pomoć posebno osmišljenog anketnog upitnika, kojim smo želeli da otkrijemo izvorne domene preko kojih učesnici razumevaju navedeni pojam. Shodno svrsi i mogućnostima istraživanja, anketa je inicirala metafore vezane za ciljni domen: ToT (trening za trenere, engl. Training od Trainers) je...; ToT doživljavam kao ; uz metaforu trebalo je navesti kratku priču, tj. obrazloženje izbora izvornog domena. Osnovna metoda istraživanja je deskriptivna, a istraživani korpus čine 30 metafora, koje smo prikupili nakon obuke u matičnoj ustanovi-koordinatoru projekta Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače,,mihailo Palov, Vršac. Anketni upitnik popunili su svu učesnici ToT obuke iz Vršca (5), ali i članovi Nastavnog veća koji nisu učestovali u ovom programu obuke (25). Uzorak istraživanja je namerni. Rezultate istraživanja donosimo svesni ograničenja koje podrazumeva istraživački korpus. Ipak, smatramo da ovo istraživanje, nevelikog obima, može biti dobar putokaz ka primeni programa obuka u praksi i motivacija za dalja (uporedna i sl.) istraživanja o korisnosti i preimućstvima ovakvog učenja. Rezultati ankete pokazali su da više od polovine anketiranih člnova Veća koji nisu učestvovali u obuci (58%) ToT poima preko sledećih pojmovnih metafora: [ToT je]: NEPOZNANICA; NEISPITAN PROSTOR; NOVINA; APSTRAKTNO TLO. Navedeni primeri otkrivaju da nastavnici program obuke doživaljavaju kao nepoznat prostor; poznate metafore SVRHA AKTIVNOSTI JE ODREDIŠTE PUTOVANJA (Klikovac, 2004: 28) i UPOZNAVANJE NOVOG GRADIVA JESTE UPOZNAVANJE NEPOZNATIH PREDELA pokazuje nam da ispitanici nisu u dosadašnjem radu dovoljno upoznati sa preimućstvima primene ovoga oblika rada. U ostalim pojmovnim metaforama (20%) ToT stoji nasuprot tradicionalnom pristupu 25

28 Training Guidelines nastavi i učenju (up. ISKUŠENJE PRAKSE). Nastavnici konstatuju da u osnovi ToTa stoji aktivan odnos učesnika (kreatora radionica i izvođača). Ukupno (22%) nije odgovorilo na pitanje o ToT programu obuke. Nasuprot gorenavedenim metaforama, stoje metafore učesnika programa obuka za trenere, koje smo klasifikovali na sledeći način: ToT je: % DOBAR NAČIN DA UNAPREDIŠ SEBE 20% USAVRŠAVANJE UPOZNAVANJE SEBE I SOPSTVA SAVREMENA NEOPHODNOST 45% POSLOVNA POTREBA USLOV ZA USPEH PUT KA RAZVOJU 12% KREATIVNOST OSLOBAĐANJE 23% AKCIJA INOVACIJA ŠANSA Proces učenja, sticanja znanja i veština je okrenut ka učesniku. Metafore otkrivaju koncept nastavnika koji su prošli obuku ToT je jedan od načina upoznavanja (sebe), sopstvenih mogućnosti (up. UČENJE JE PUTOVANJE, Вељковић Станковић, 2009: 106), koji se ostvaruje u prijatnoj i saradničkoj atmosferi (20% je odgovora ovoga tipa). Istovremeno, u skladu je sa zahtevima koje diktira savremeni kontekst i tržište rada (SAVREMENA NEOPHODNOST, POSLOVNA POTREBA), a poima se i kao deo uslov za uspeh u današnjem svetu (65%). Poslednja metafora implicira NAPREDAK (12%). Poređenjem istaknutih pojmova i sledećih metafora postaje jasno da ToT razvija i kompetencije potrebne za aktuelno tržište rada: [ToT je]: KREATIVNOST, INOVACIJA, AKCIJA. S obzirom na dobijene rezultate, predlažemo intenziviranje obuka ovoga tipa, kao i akcije kojima bi se javnost (putem reklama, javnih tribina i sl.) podrobnije upoznala sa programima obuka ToT, kao i sa upotrebom transverzalnih veština u formalnom obrazovanju i to na svim obrazovnim nivoima. 26

29 Vodič za obuku Prilozi Prilog 1. Primer procene potreba (Visoka škola strukovnih studija za vaspitače, Kruševac) Uvod IZVEŠTAJ O PROCENI POTREBA ZA OBUKOM ZAPOSLENIH U OBLASTI JAVNOG NASTUPA U okviru TEMPUS projekta Harmonizacija kurikuluma studijskih programa za strukovne vaspitače u Srbiji (TEACH), nastavnici Visoke škole strukovnih studija za vaspitače iz Kruševca učestvuju u programu obuke za trenere, čija je svrha osnaživanje njihovih potencijala u organizovanju kratkih obuka za nastavno osoblje Škole, sa ciljem unapređivanja njihovih transverzalnih veština. Jedan od zadataka polaznika obuke za trenere iz naše škole jeste sistematična identifikacija (dijagnostika) potreba za obukom nastavnika Škole veštinama javnog nastupa. U ovom istraživanju pod javnim nastupom podrazumevan je svaki nastup pred publikom ili u javnosti. S obzirom na veliki značaj komunikacijskih veština u današnjem svetu, kao i sposobnosti kvalitetnog prezentovanja i izražavanja znanja, stavova, misli i emocija nastavnika prilikom predavanja, naučno-stručnih izlaganja i pojavljivanja u javnosti, pošli smo od stava da je ispitivanje potreba za ovim vidom obuke veoma značajno. Ispitivanje potreba za obukom organizovano je u nekoliko konceptualnih celina, u zavisnosti od aspekata javnih nastupa na koje se stavlja akcenat. Kao značajni aspekti navode se: priprema predavanja/nastupa/izlaganja, organizovanje sadržaja izlaganja (upravljanje vremenom), interakcija sa publikom, izvođenje nastupa-prenošenje sadržaja publici, svrha i smisao teme/poruke, korišćenje pomoćnih sredstava, izražajna sredstva (gest, mimika, glas) i osećanje samopouzdanja, govor tela, trema i strah prilikom javnog nastupa. Metode i tehnike U istraživanju je korišćena deskriptivna metoda, a kao instrument anketni upitnik sa skalom procene Likertovog tipa (v. Aneks). Upitnik je namenjen samoproceni nastavnika, kreiran je za potrebe ovog istraživanja i to uzimanjem u obzir različitih indikatora kvaliteta javnog nastupa, kao što su: iskustvo u različitim formama javnog nastupa, osećanje treme pred nastup i nervoze prilikom nastupa, kontakt s publikom i uvažavanje njenih reakcija, karakteristike organizacije sadržaja izlaganja, korićenje 27

30 Training Guidelines različitih izražajnih sredstava, korišćenje audio-vizuelnih pomagala, stepen zadovoljstva sopstvenim nastupom i sl. Opis uzorka istraživanja U istraživanju su učestvovala 33 nastavnika Škole, od toga 22 osobe (66,7%) ženskog i 11 osoba (33,3%) muškog pola. U Tabeli 1 data je starosna struktura uzorka. Tabela 1. Starosna struktura uzorka Godine starosti Br. % do , , , Preko ,1 Ukupno U Tabeli 2 data je distribucija uzorka po godinama radnog staža. Tabela 2. Godine radnog staža ispitanika Godine radnog staža Br. % do 5 3 9, , , ,1 Preko Ukupno Rezultati istraživanja U obradi rezultata istraživanja korišćene su deskriptivne statističke metode. U daljem tekstu data je distribucija odgovora ispitanika na pojedina pitanja iz Upitnika. Svih 33 ispitanika (100%) ima iskustva u izlaganjima pred studentima, stručnim prezentacijama i na poslovnim sastancima, što je i očekivano, s obzirom na prirodu posla. Kada je reč o medijskim nastupima, 15 nastavnika (45,5%) je izjavilo da ima iskustva s nastupanjem u medijima (televizija, radio, intervjui za novine i sl.). Postoji umerena pozitivna korelacija između godina starosti i iskustva sa nastupanjem u medijima (r=0,452), kao i nešto manja korelacija između godina radnog staža u struci i iskustva medijskog nastupanja (r=0,341). Razlika u visini ovih koeficijenata korelacije verovatno je posledica naglog razvoja i povećanja aktuelnosti medija u poslednjih par decenija. 28

31 Vodič za obuku U Tabeli 3 data je distribucija odgovora ispitanika na stavke iz upitnika. Način odgovaranja podrazmevao je rangiranje stepena slaganja s navedenim tvrdnjama, na petostepenoj skali. Tabela 3. Distribucija odgovora/stepena slaganja ispitanika s tvrdnjama navedenim u upitniku Tvrdnja nikada retko ponekad često uvek 1. Osećate strah pred javni nastup Br % 3% 15,2% 36,4% 30,3% 15,2% 2. Imate tremu prilikom javnog Br nastupa % 3% 18,2% 33,3% 27,3% 18,2% 3. Lako uspostavljate kontakt s Br publikom % 12,1% 30,3% 18,2% 21,2% 18,2% 4. Uspevate da zainteresujete Br publiku % 12,1% 27,3% 21,2% 18,2% 21,2% 5. Dosledno koristite gest Br prilikom javnog nastupa % 9,1% 15,2% 18,2% 24,2% 33,3% 6. Dosledno koristite mimiku Br prilikom javnog nastupa % 9,1% 18,2% 15,2% 24,2% 36,4% 7. Menjate visinu, jačinu i tempo Br glasa prilikom javnog nastupa % 6,1% 9,1% 24,2% 21,2% 39,4% 8. Koristite raznovrsna audiovizuelna sredstva na svojim Br javnim nastupima % 18,2% 36,4% 24,2% 15,2% 6,1% 9. Za vreme javnog nastupa Br svesni ste reakcija publike % 12,1% 24,2% 15,2% 27,3% 30,3% 10. Publika razume suštinu i Br. / / svrhu Vašeg javnog nastupa % / / 21,2% 33,3% 45,5% 11. Uspešno organizujete sadržaj svog izlaganja prilikom javnog Br. / nastupa, na način koji obezbeđuje jasnu logičku strukturu % / 3% 18,2% 30,3% 48,5% 29

32 Training Guidelines 12. U svoje javno izlaganje uključujete priče i lična iskustva, Br koja doprinose uspešnom razvijanju teme % 9,1% 27,3% 36,4% 15,2% 12,1% 13. Uživate u svojim javnim Br nastupima % 15,2% 30,3% 33,3% 15,2% 6,1% 14. Zadovoljni ste svojim javnim Br. / nastupima % / 12,1% 24,2% 45,5% 18,2% Na Grafikonu 1 data je distribucija odgovora ispitanika na pitanje koje bi aspekte svog javnog nastupa želeli da poboljšaju. 30 Grafikon 1. Odgovori ispitanika na pitanje koje bi elemente javnih nastupa želeli da poboljšaju Pod stavkom ostalo, gde se od ispitanika tražilo da dodaju aspekte javnih nastupa koje bi želeli da poboljšaju, a koji nisu navedeni u inicijalnoj listi, dva ispitanika dopisala su aspekte koji se mogu kategorisati kao osobine govora i glasa (uz objašnjenja da se radi o jačini glasa, melodičnosti, ritmičnosti, pauzama i sl.), a dvoje aspekte koji se mogu kategorisati kao odgovaranje na izazovna pitanja, što podrazumeva odgovaranje na neočekivana i/ili neprijatna pitanja publike (tj. snalaženje u takvim situacijama).

33 Vodič za obuku Na Grafikonu 2. data je distribucija odgovora ispitanika na pitanje o formama javnog nastupa za koje smatraju da im je potrebna dodatna obuka. 8 Medijski nastupi 5 24 Stručne prezentacije (naučni skupovi i seminari) Izlaganje pred studentima 12 Poslovni sastanci Grafikon 2. Forma javnog nastupa za koju je potrebna dodatna obuka Poslednje pitanje u upitniku bilo je otvorenog tipa, a od ispitanika se tražilo da navedu šta bi promenili u svojim javnim nastupima. Troje ispitanika (9,1%) odgovorilo je da ništa ne bi menjalo, a odgovori ostalih mogu se grupisati u četiri kategorije, prikazane u Tabeli 4. Naravno, pojedini ispitanici navodili su više različitih aspekata koje bi želeli da promene u svojim javnim nastupima. Tabela 4. Odgovori ispitanika na pitanje šta bi promenili u svojim javnim nastupima Kategorija promene Broj % Bolje planiranje izlaganja (bolja organizacija vremena i celina u izlaganju, manje zadržavanje na nebitnim detaljima i sl.) Interaktivniji pristup (intenzivnije angažovanje publike, više diskusije i sl.) 10 30,3% 9 27,3% Zanimljivost izlaganja (više anegdota i priča iz ličnog iskustva, povezivanje sa iskustvima publike i sl.) Usklađenost verbalnog i neverbalnog aspekta izražavanja ( opuštenost, sloboda kretanja po sceni prilikom nastupa, gest i mimika koji prate verbalni sadržaj i sl.) 21 63,6% 10 30,3% 31

34 Training Guidelines Diskusija i zaključci Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na postojanje potrebe za poboljšanjem veština javnog nastupa kod nastavnika naše škole. Analizirajući odgovore, ustanovili smo da je iskustvo nastavnika najmanje kada je reč o nastupima u medijima i da većina nastavnika kao tačke slabosti navodi psihološke aspekte javnog nastupanja, kao što su trema i nervoza pre i tokom nastupa, kao i veštine ostvarivanja adekvatnog kontakta sa publikom i odgovarajuća rekativnost na feedback koji se dobija od publike. Rezultati pokazuju da skoro polovina ispitanika teško ostvaruje kontakt s publikom, kao i da je alarmantnom broju njih (skoro 40%) teško da publiku zainteresuje za temu svog izlaganja. Osim toga, 25 ispitanika (75,8%) izjavilo je da bi želelo da poboljša svoje sposobnosti snalaženja u kriznim (neprijatnim) situacijama tokom javnih nastupa, uključujući i davanje odgovor na neprijatna pitanja. Za 20 ispitanika (60,6%) potebno je da u svojim nastupima budu ubedljiviji, a za čak 23 (69,7%) da ovladaju veštinama koje bi im pomogle da svoje nastupe učine zanimljivijim. Malo više od polovine ispitanika dosledno koristi mimiku i gest tokom javnog nastupa, dok je 10 ispitanika (30,3%) neusklađenost verbalnog i neverbalnog aspekta komunikacije tokom nastupa navelo kao poseban problem koji bi želeli da prevaziđu. Na kraju, značajno je navesti da čak 15% ispitanika nikada ne uživa, a 30,3% veoma retko uživa u svojim javnim nastupima, što ilustruje svakodnevne poteškoće sa kojima se suočavaju osobe kod kojih je javno nastupanje osnovno sredstvo za rad. S obzirom na ograničeno iskustvo ispitanika sa nastupima u medijima, ne iznenađuje podatak da čak 24 njih (72,7%) smatra da im je potrebna dodatna obuka veštinama medijskog nastupa. Od ostalih formi javnih nastupa, nastupi na naučno-stručnim skupovima i seminarima oblast su u kojoj bi se dodatno usavršavalo 12 nastavnika (36,4%). Shodno tome, javni nastupi u formi obraćanja nepoznatoj publici van ustanove u kojoj osoba radi (skupovi, medijska gostovanja i sl.) predstavljaju oblast u kojoj je svakako ima mesta za dalja usavršavanja, posebno s obzirom na narastajući značaj i prisutnost medija u javnom promovisanju sopstvenog rada, kao i rada same Škole, kao i na porast značaja naučno-stručne komunikacije i distribucije rezultata naučnih istraživanja i stručnog angažmana nastavnika. Za razliku od psiholoških, organizaciono-sadržajni aspekti javnih nastupa predstavljaju izvesnu snagu kod našeg uzorka, tako da organizacija izlaganja, priprema sadržaja, planiranje vremena i isticanje cilja izlaganja nisu aspekti javnih nastupa za koje je potrebna dodatna obuka. Ono što delimično iznenađuje jeste izražena potreba većeg broja nastavnika (26, što čini čak 78,8% uzorka ispitanika) za češćim korišćenjem šireg spektra audio-vizuelnih sredstava prilikom izlaganja. Skoro polovina ispitanika izjavila je da nikad ili veoma retko koristi pomoćna, audiovizuelna sredstva prilikom javnih nastupa, što je, naravno, alarmantno, s obzirom na velike mogućnosti oživljavanja izlaganja i motivisanja i animiranja publike upravo 32

35 Vodič za obuku pomoću primerenog korišćenja slika i zvuka kao ilustracija izlaganja. Shodno tome, potrebno je dodatno obučiti nastavnike u korišćenju audio-vizuelnih sredstava tokom javnih nastupa, uz insistiranje na korišćenju novih tehnologija, koje odgovaraju duhu vremena i specifičnim potrebama publike kojoj su nastupi namenjeni. Predlog intervencija Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja ustanovili smo koje su potrebe zaposlenih u Školi i te potrebe pretvorićemo u ciljeve naše obuke. Tematske oblasti koje ćemo obraditi tokom obuke (sadržaj) su: 1. Borba protiv treme definisanje tipa treme suočavanje sa strahom od izlaganja i prezentacije 2. Govor tela tehnike neverbalne komunikacije (stav tela, gestikulacija, mimika, vedrina, stil odevanja, aktivno slušanje) umrežavanje tehnika neverbalne komunikacije sa senzibilitetom svakog polaznika postavljanje neverbalnih komunikacionih tehnika na svesni nivo 3. Specifičnost nastupa u medijima odnos prema kameri / specifičnost govora pred mikrofonom efektno prenošenje ključnh poruka davanje izjave za medije i gostovanja u emisijama. Navedene tematske oblasti uticaće i na izbor metoda i tehnika koje ćemo koristiti kao i na strukturu radionica: prikazivanje tehnika, upotrebu tehnika (neverbalne komunikacije, uspešnog savladavanja treme i svih pratećih posledica), izlaganje osnovnih teorijskih koncepata, simulacije, demonstracije. 33

36 Training Guidelines ANEKS Poštovani, Pred Vama je upitnik koji je deo istraživanja, koje se sprovodi u okviru TEMPUS projekta, a s ciljem procene potreba za obukom nastavnika u sferi javnog nastupa. Upitnik je anoniman, a podaci će biti korišćeni isključivo u istraživačke svrhe. U upitniku se pod javnim nastupom podrazumeva svaki oblik javnog nastupanja pred publikom, kao i izlaganje pred studentima. Za svaku navedenu tvrdnju odaberite određeni stepen na skali, koji u najvišem stepenu izražava Vaše mišljenje. Pol M Ž Godine starosti Do Preko 60 Godine radnog staža Do Preko Označite forme javnog nastupanja u kojima imate iskustva 34 Medijski nastupi Stručne prezentacije (naučni skupovi i seminari) Izlaganje pred studentima Poslovni sastanci 1. Osećate strah pred javni nastup. nikada retko ponekad često uvek 2. Imate tremu prilikom javnog nastupa. nikada retko ponekad često uvek 3. Lako uspostavljate kontakt s publikom. nikada retko ponekad često uvek 4. Uspevate da zainteresujete publiku. nikada retko ponekad često uvek 5. Dosledno koristite gest prilikom javnog nastupa. nikada retko ponekad često uvek 6. Dosledno koristite mimiku prilikom javnog nastupa. nikada retko ponekad često uvek 7. Menjate visinu, jačinu i tempo glasa prilikom javnog nastupa. nikada retko ponekad često uvek 8. Koristite raznovrsna audio-vizuelna sredstva na svojim javnim nastupima. nikada retko ponekad često uvek 9. Za vreme javnog nastupa svesni ste reakcija publike. nikada retko ponekad često uvek

37 Vodič za obuku 10. Publika razume suštinu i svrhu Vašeg javnog nastupa. nikada retko ponekad često uvek 11. Uspešno organizujete sadržaj svog izlaganja prilikom javnog nastupa, na način koji obezbeđuje jasnu logičku strukturu i fluidne prelaze s teme na temu nikada retko ponekad često uvek 12. U svoje javno izlaganje uključujete priče i lična iskustva, koja doprinose uspešnom razvijanju teme. nikada retko ponekad često uvek 13. Uživate u svojim javnim nastupima. nikada retko ponekad često uvek 14. Zadovoljni ste svojim javnim nastupima. nikada retko ponekad često uvek 15. Označite koje biste aspekte javnog nastupa želeli da poboljšate kod sebe. Odgovaranje na pitanja Uključivanje ličnog iskustva Ubedljivost Zanimljivost nastupa Scenski pokret i ponašanje na sceni Govor tela Kontakt očima Korišćenje vizuelnih sredstava Savladavanje treme i nervoze Kreiranje dijaloga Kontrolisanje kriznih situacija Upravljanje vremenom Ostalo (dopisati) 16. Označite forme javnog nastupanja za koji smatrate da Vam je potrebna dodatna obuka (trening) Medijski nastupi Stručne prezentacije (naučni skupovi i seminari) Izlaganje pred studentima Poslovni sastanci Šta biste promenili u svojim javnim nastupima? Hvala na saradnji! 35

38 Prilog 2. Primer radne verzije dizajna (WEBIN, Beograd) NAZIV SEMINARA 1. Upoznati učesnike/ce sa osnovama preduzetništva 2. Razviti veštine prepoznavanja poslovnih prilika 3. Podstaći preduzetnički duh Vreme/ trajanje (10 ) Mladi i preduzetništvo DATUM Naziv sesije Uvodna sesija Ključne tačke učenja Predstavljanje učesnika i trenera teme treninga, KO-TRENERI/CE [Iva Kljakić, Jelena Nastić-Stojanović, Marko Stojanović]/ MESTO KOMS, Beograd Metode rada Input, participacija učesnika A-V pomagala PPT (PowerPoint Presentation), FC (Flipchart), projektor Potrebni rekviziti Post-it (sticky note) papirići Ciljevi: Vodeći trener/ trenerica [Unosi/e se ime/imena nosioca/nosilaca sesije.] (15 ) Uvodna sesija Ciljevi, metodi i rezultati obuke Očekivanja učesnika i trenera Dogovor o radu Input, participacija učesnika PPT, FC, projektor Post-it papirići (10 ) Uvodna sesija (15 ) Šta je preduzetništvo? Uvodna igra (upoznavanje sa temom) Definicije, elementi, značaj i uloga; primeri Igra učesnici promišljaju koje osobine ih čine preduzetnicima, a koje im nedostaju da bi bili preduzetnici Brainstorming, diskusija, input PPT, FC, projektor PPT, FC Post-it papirići Papir, marker, post-it (20 ) Šta je preduzetništvo? Definicije, elementi, značaj i uloga analiza primera Input, diskusija PPT, FC, projektor Papir, marker - -

39 Vreme/ trajanje Naziv sesije Ključne tačke učenja Metode rada A-V pomagala Potrebni rekviziti Vodeći trener/ trenerica (20 ) Šta je preduzetništvo? Vrednosti/kvaliteti preduzetnika Diskusija, input PPT, FC projektor Papir, marker, (20 ) Pauza za kafu (70 ) Prepoznavanje poslovnih prilika: nema rođenih preduzetnika? Posmatranje i praćenje trendova Rešavanje problema Pronalazak praznina na tržištu Brainstorming, diskusija, input, rad u grupi identifikovati po jednu preduzetničku incijativu nastalu kroz svaki od navedenih oblika Igra pre ručka PPT, FC, projektor Papir, marker, (60 ) Pauza za ručak (90 ) Od ideje do preduzetnika Generisanje ideje, pravljenje biznis plana, analiza tržišta, finansijska analiza, planiranje, marketing, otvaranje i vođenje posla Igra posle ručka, input, vežba grupe će dobiti delatnost i zadatak da analiziraju korake od pokretanja posla PPT, FC, projektor Papir, markeri (20 ) Pauza za kafu (80 ) Započinjanje posla: kako, koliko, gde, sa čim (30 ) Završna sesija Kako se otvara pravno lice, gde, koliko traje, koja dokumenta su potrebna, troškovi, obaveze nakon osnivanja i u prvoj godini poslovanja Sumiranje obuke Evaluacija Završna igra i dodela sertifikata Input, diskusija Input PPT, FC, projektor Hendauti (Handouts) Evaluacioni upitnik

40 Training Guidelines Prilog 3. Izveštaj sa održane lokalne trening sesije (Visoka škola strukovnih studija za vaspitače,,mihailo Palov, Vršac) IZVEŠTAJ O REALIZOVANOJ LOKALNOJ TRENING SESIJI 3 U OKVIRU TEMPUS PROJEKTA Unapređivanje transverzalnih veština nastavnog i nenastavnog osoblja Visoke škole, Vršac unapređivanje organizacionih i veština planiranja Autori i realizatori: [doc. dr Jelena Prtljaga, dr Predrag Prtljaga, dr Ivana Đorđev] Mesto i vreme: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače,,mihailo Palov, Vršac, Omladinski trg 1, Vršac, (od 9.00) Učesnici: Nastavno i nenastavno osoblje Visoke škola strukovnih studija za vaspitače,,mihailo Palov, Vršac Svrha ove lokalne trening sesije je da se nastavnom i nenastavnom osoblju ukaže na značaj uspešnog planiranja i organizovanja rada, kao i da se omogući proširivanje već stečenog znanja i iskustva o primeni IKTa za uspešno planiranje i organizovanje, prvenstveno timskog rada. Ciljevi: 1. Unaprediti znanja učesnika/ca o IKT-u u procesu planiranja u društvu znanja. 2. Prilagoditi veštinu korišćenja IKT-a u svrhu organizacije i planiranja vremena. 3. Podstaći prilagodljiv odnos prema novim metodama i tehnikama organizovanja i planiranja. 38

41 Vodič za obuku Zadaci lokalne trening sesije 3: Upoznati učesnike sa teorijskim osnovama (uspešnog) planiranja i organizovanja: planiranje kao čovekova misaona aktivnost; principi uspešnog planiranja; faze planiranja i dimenzije plana; organizovanje, sa posebnim osvrtom na,,kradljivce vremena ; saveti za bolje upravljanje vremenom kao resursom. Upoznati i uključiti učesnike putem radioničarskog načina rada u primenu IKT-a u svrhu uspešnijeg planiranja i organizovanja. Omogućiti učesnicima da samostalno primene IKT (Trello) u svrhu planiranja i organizovanja timskog rada, kao i da razmene svoje ideje i iskustva. Tok lokalne trening sesije 3 Realizaciji lokalne trening sesije 3 je prethodila registracija učesnika i dobrodošlica, te dogovor o radu. Nakon kraćeg upoznavanja učesnika sa koncepcijom i ciljevima rada, uvodna igra je, podstičući koncentraciju i imaginaciju, pripremila učesnike za dalji rad. Prezentacija i izlaganje,,organizacija i planiranje je donela teorijski osvrt na teme: planiranje kao čovekova misaona aktivnost, principi uspešnog planiranja, faze planiranja i dimenzije plana, organizovanje, sa posebnim osvrtom na,,kradljivce vremena, te na savete za upravljanje vremenom kao resursom. (Tom prilikom su podeljeni umnoženi primerci testa i ključa testa,,koliko sam organizovan/na za rad kod kuće, jer su ispitane potrebe pokazale da 40% nastavnika Visoke škole u Vršcu i 62,5% nenastavnog osoblja nema jasnu sliku o sebi kao o lošem/dobrom/odličnom organizatoru). Isto tako, učesnici su, odgovarajući na pitanja Dobro isplanirano je isto kao? Kad sam u prilici da nešto organizujem, osećam se kako, kao? i sl., tvorili i pojmovne metafore, otkrivajući vladajući koncept o izlaganim temama. Tako je postignuta visoka uključenost polaznika i u ovaj deo koji sadrži materijal iz oblasti strategijskog menadžmenta. U dogovoru o radu sa grupom (dobro poznata nosiocima radnih sesija), odmah se prešlo na demonstraciju upotrebe alata Trelo, koja je izazvala posebnu pažnju i uključivanje učesnika (dat je i link ka detaljnim uputstvima za upotrebu ovog elektrosnkog alata). Rad je bio praćen pitanjima učesnika na koje je vodeći nosilac sesije uspešno odgovarao. Usledila je podela i popunjavanje upitnika za evaluaciju. Posebnu pažnju i uključivanje učesnika privukla je i završna igra, koja je uspešno pripremljena i u računarskoj verziji. Za motivisane učesnike nakon održane obuke, data je mogućnost da praktično primene demonstrirano polaznici su na 39

42 Training Guidelines personalnim računarima preuzimali Trelo, kreirali početne table (board) za potrebe rada Komisije za kvalitet. Struktura (ekscerpt iz dizajna): Uvod: Kraće upoznavanje učesnika sa koncepcijom i ciljevima rada /,,Stani na mesto (uvodna igra) I DEO: Otkrivanje vladajućih stavova o planiranju i organizovanju Organizacija i planiranje: Elementi organizacije i planiranja, stilovi planiranja, metode i principi uspešnog planiranja, određivanje prioriteta; načela uspešnog organizovanja Planiramo (Polaznici su, podeljeni u 3 grupe, koncipirali: (а) agednu sastanka, (b) planirali svoj radni dan; (c) deo informatora za studente.) Isplanirali smo (Predstavnici grupa izložili su rezultate grupnog rada, razvijajući pritom svoje veštine prezentovanja.) II DEO: Trello (Kroz demonstraciju upotrebe elektronskog alata za planiranje i organizaciju, polaznicama su predstavljene mogućnosti upotrebe savremenih tehnologija u organizaciji i planiranju. Predložak za demonstraciju jedan od nacrta dobijen grupnim radom.),,evaluacijski upitnik (Sumiranje i evaluacija),,koja se sentenca ovde krije (Završna igra) III DEO Praktična primena polaznici su na personalnim računarima preuzimali Trelo, kreirali početne table (board), potrebne za rad Komisije za kvalitet (standardi 1 14). Evaluacija: Analiza rezultata dobijenih evaluacijskim upitnikom pokazala je sledeće: (a) Struktura učesnika: lokalnoj trening sesiji 3 je prisustvovalo 14 učesnika (12 nastavnika i 2 zaposlena na poslovima tehničkog održavanja objekta; 10 žena i 4 osoba muškoga pola; učesnici su visokog obrazovanja, te sa zvanjima od nastavnika praktične nastave i saradnika u nastavi do profesora strukovnih studija. Godine radnog staža učesnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama kreću se od 3 do 36 i više. Obuci su prisustvovali svi članovi Komisije za kvalitet Visoke škole u Vršcu. Samo 1 učesnik izjasnio se da ima prethodnih iskustava u upotrebi alata Trelo. 40

43 Vodič za obuku (b) Učesnici su u evaluacijskom upitniku imali mogućnost da na petostepenoj skali (od,,potpuno se slažem do,,uopšte se ne slažem ) izraze svoj stepen slaganja sa različitim tvrdnjama rezultati: sa tvrdnjom,,definisani ciljevi obuke su ostvareni 86% učesnika,,potpuno se slaže, 14% učesnika,,uglavnom se slaže ; sa tvrdnjom,,teme/sadržaji predviđeni programom su realizovani 100% se potpuno slaže; na tvrdnju,,metode, tehnike i oblici rada primenjeni na obuci obezbeđuju učenje učesnika 86% učesnika je odgovorilo sa,,potpuno se slažem, 2 upitnika je bilo bez odgovora; sa tvrdnjom,,u realizaciji obuke uzimaju se u obzir prethodna znanja i iskustva učesnika potpuno se slaže 86%, a 14% se uglavnom slaže; nije bilo odgovora drugoga tipa;,,obuka je održana prema predviđenoj satnici potvrdilo je 100% učesnika;,,pohađanje ove obuke pomoći će mi da unapredim sopstveni rad 71% je odgovora tipa,,potpuno se slažem, 29% se uglavnom slaže; nije bilo odgovora drugoga tipa; na tvrdnju,,način izlaganja voditelja je jasan i razumljiv 86% anketiranih odgovorilo je,,potpuno se slažem, 14% se uglavnom slaže sa ovom tvrdnjom; sa tvrdnjama,,voditelji daju povratne informacije na pitanja učesnika,,,uslovi za rad (prostor, tehnička podrška) su omogućili uspešnu realizaciju obuke i,,celokupna organizacija je doprinela uspešnoj realizaciji obuke 93% je odgovora tipa,,potpuno se slažem, 1 učesnik je odgovorio da se uglavnom slaže sa ovom tvrdnjom. Efekti primene u praksi: Alat Trelo se koristi u radu Komisije za kvalitet Visoke škole u Vršcu, kao i za pripremu materijala za akreditaciju ustanove. Zapažena je i primena Trela za organizovanje i planiranje projektnih aktivnosti različitih internih timova Visoke škole u Vršcu. Objavljen materijal na realizovanu temu: Prtljaga Nedimović Đorđev 2016: Predrag Prtljaga, Tanja Nedimović, Ivana Đorđev,,,Improving organization and skills of planning in higher education using new informational-communicative technology, International conference interdisciplinary management research XII in Opatija, Croatia, INDEKSIRAN Ebsco, Socionet, Thomson Reuters, Econ Papers, Nacionalna Sveučilnišna Knjižnica u Zagrebu,

44 Training Guidelines Prilog 4. Fotografije sa programa obuke 42

45 Vodič za obuku TEACH TEAM 43

46 Prilog 5. Trenerski sertifikati 44

47 45

48 LITERATURA I IZVORI Čanak (2011): Nikola Čanak, Komunikologija i timski rad, Novi Sad: Fakultet za sport i turizam. Grbić (2009): Valentina Grbić, Timski rad, Kragujevac: Business Start-up centre. Ignjatov Popović (2016): Ivana Ignjatov Popović, Izveštaj o internoj evaluaciji projekta Teach : harmonizacija kurikuluma na Visokim školama za obrazovanje vaspitača u Srbiji : , Novi Sad : Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača. Klikovac (2004): Duška Klikovac, Metafore u mišljenju i jeziku, Beograd: Čigoja štampa. Lakoff (1993): George Lakoff. The contemporary theory of metaphor. In: Metaphor and Thought, Cambrige, CUP, Maksimović (2006): Mirjana Maksimović, Timski rad u novom milenijumu, Novi Sad : Cekom books. Pavlovski i Pavlović Breneselović (2000): Tatjana Pavlovski i Dragana Pavlović Breneselović, Timski rad u vaspitnoj praksi : priručnik za obuku vaspitača, Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju. TEACH bilten (2015, 2016). Velat i Radić Dudić (2008): Dubravka Velat i Radmila Radić Dudić, Aktivna obuka, Beograd: Dial. Вељковић Станковић (2009): Драгана Вељковић Станковић,,,Метафоре о настави, наставницима и учењу матерњег језика, Научни састанак слависта у Вукове дане (организатор: Међународни славистички центар, Филолошки факултет у Београду), 38/3, Жунић-Цицварић, Голић Ружић, Јовановић-Ђукић (2013, 2015): Јелена Жунић- Цицварић, Јелена, Милена Голић Ружић, Александра Јовановић-Ђукић, Права детета у образовном систему : приручник за обуку запослених у образовању, Ужице : Ужички центар за права детета, 2015 (Ужице : Графопласт плус). Митић (2008): Слободан Митић,,,Тимски рад у нашим школама, Школски час српског језика и књижевности 26/2, Za izradu priručnika korišćeni su i (radni) materijali nastali tokom ToT projektnih aktivnosti. 46

49 Elektronski izvori: TEACH.pdf ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) tion_of_human_rights.pdf ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) T-kit on Training Essentials / T-Kit Osnove treninga (priređivač izdanja na srpskom jeziku Darko Marković, Beograd: Grupa,,Hajde da..., 2005): ( ) CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад (036) VODIČ za obuku = Training guidelines / Ivana Đorđev... [et al.]. - Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov", 2016 (Vršac : Tuli) str. : ilustr. ; 25 cm. - (Biblioteka Udžbenici i priručnici ; 86) Tiraž Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija. ISBN Ђорђев, Ивана a) Наставници - Обука - Водичи COBISS.SR-ID

50