Učenje na daljinu i e-učenje (1)

Transcription

1

2 Učenje na daljinu i e-učenje (1) Iako je tek od skoro ušao u širu upotrebu, sistem učenja na daljinu svoje početke beleži još pre više od 100 godina godine Penn State University, USA ( je sa još dva univerziteta razvio sistem za dostavljanje materijala za učenje u ruralnim predelima Sjedinjenih Američkih Država kao način pristupa širem krugu studenata koji nisu mogli da pohađaju univerzitet. Kamionetima je distribuirana pošta sa materijalima za učenje studentima koji su živeli daleko od obrazovnih centara, ali su želeli da se obrazuju. Sa tehnološkim razvojem, pojavile su se nove mogućnosti za učenje na daljinu: obrazovne emisije na radiju (1920), nastavna televizija (1950), korišćenje satelita (1970) i kablovske televizije (1980) za brz prenos obrazovnih multimedijalnih materijala na daljinu. Zajednička karakteristika svih ovih sistema jeste da su bili jednosmerni i asinhroni. Učenici su slušali ili gledali obrazovne kurseve, ali ni na koji način nisu mogli da postave pitanje predavaču ili razmene mišljenja sa učenicima na drugom kraju sveta koja su u isto vreme pratili ista predavanja. Ova situacija se izmenila uvođenjem sistema video konferencija (sredinom 1980), ali je u to vreme ovaj sistem bio veoma skup i dostupan uskom krugu ljudi. Pojavom jeftinih ličnih računara pojavljuju se materijali za učenje koji koriste mogućnosti računara - da se naprave lekcije koje osim teksta nose i zvuk, sliku ili filmske zapise, ali i mogućnost da se naprave interaktivni obrazovni materijali i testovi znanja i veština. Ovi obrazovni materijali se u početku distribuiraju na disketama, kasnije na kompakt diskovima i putem Interneta. Učenje uz pomoć računara dobija naziv elektronsko učenje (skraćeno e-učenje, eng. e-learning). Nove mogućnosti za jeftino snimanje i montiranje filmova ili obradu zvuka i slike, ranije dostupne samo profesionalnim producenatskim kućama sada su postale pristupačne školama i nastavnicima, svima kojima je dostupan lični računar. Otvorene su mogućnosti da multimedijalne obrazovne sadržaje prave široki krugovi nastavnika, a pojavom Interneta i mogućnost da se ovi sadržaji razmenjuju širom sveta. Mnoštvo ideja i mogućnost njihove brze razmene i distribucije posredstvom Interneta značajno je poboljšalo kvalitet obrazovnog materijala, a pojavilo se i interesovanje za korišćenje novih za individualizaciju procesa učenja. Uočena je mogućnost da se prikaz i dizajn obrazovnog materijala prilagodi učenicima sa posebnim potrebama (npr. korišćenje ispisa vrlo velikim slovima na ekranu za slabovide učenike ili emitovanje zvuka posredstvom računara i zvučnika koji nosi pročitani tekst umesto ispisa teksta). Talentovani učenici zainteresovani za oblasti u kojima postoji veoma mali broj stručnih nastavnika mogu posredstvom Interneta da uče od nastavnika koji se nalaze na drugom kraju sveta. Mogućnosti da se učenje prilagodi potrebama i predispozicijama pojedinca delovale su neograničeno. Stvarnost je pokazala da su mnoga očekivanja od e- učenja bila preterana. Iako je uvođenje e-učenja, naročito u fakultetsko obrazovanje, za mnoge obrazovne institucije postala dobra ekonomska prilika za neke i zakonska obaveza, za sada su mogućnosti koje ovaj vid učenja pruža slabo iskorišćene. Najveću ulogu u brzom razvoju e-učenja ima Internet i njegov razvoj. Učeniku je potreban računar i Internet veza da bi mogao da pristupa resursima za učenje koje takođe preuzima sa Interneta. Na Internetu postoji veliki broj besplatnih Web strana za učenje na daljinu, sa izuzetno korisnim i raznovrsnim sadržajima. Čuveni MIT (Massachusetts Institute of Technology) je postavio otvoreni sistem za pristup svojim nastavnim sadržajima na adresi 2

3 Za svaku izabranu temu mogu se preuzeti materijali za učenje, ispiti, a opisana su potrebna predznanja i sadržaj kursa. Neki od ovih kurseva imaju i multimedijalne sadržaje koji se nalaze na adresi Pre pregleda ovih materijala student može da preuzme propratnu dokumentaciju kako bi imao detaljniji uvid u materiju. Drugi primer Web lokacije koja daje pristup obrazovnim sadržajima jeste Web lokacija obrazovne institucije tehničkih nauka ParisTech graduateschool.paristech.org, koja takođe nudi preuzimanje različitih materijala za učenje na francuskom jeziku. Ovi primeri predstavljaju jednosmerne i jednostavne primere е-učenja gde ne postoji interakcija između nastavnika i učenika, niti između učenika. Stimulativno okruženje za učenje, bilo u učionici ili na mreži, mora da omogući transfer znanja od nastavnika ka učeniku, ali i mogućnost komunikacije između nastavnika i učenika radi razjašnjavanja i nadogradnje znanja. Učenje u grupi vršnjaka i saradnja učenika pri učenju deo je stimulativnog okruženja za učenje. Da bi se na mreži napravilo ovakvo virtuelno okruženje za učenje, osmišljen je softver koji omogućava pravljenje i čuvanje multimedijalnih obrazovnih materijala u elektronskom obliku, pojedinačno dostavljanje ovih materijala i zadataka učenicima i testiranje znanja učenika. Svi rezultati učenja moraju se za svakog učenika beležiti u bazu podataka radi praćenja i analize procesa učenja. Komunikacija između učenika i nastavnika obavlja se elektronskom poštom ili putem foruma na kojima učestvuju, razmenjuju mišljenja i sarađuju svi učenici iz grupe. Ovakav zatvoren i kontrolisan sistem e- učenja, koji dobro modelira stimulativno okruženje za učenje, naziva se Learning Management System (LMS). Dobar LMS sistem treba da bude standardizovan, odnosno treba da podržava SCORM (Sharable Content Object Reference Model) koji predstavlja skup standarda i pravila za učenje zasnovano na Webu. 3

4 Učenje na daljinu i e-učenje (2) U prošlom broju i prvom delu serijala o elektronskom učenju prikazan je istorijat razvoja i osnovni koncepti. U ovom nastavku tema su standardi elektronskog učenja, sa naglaskom na dominantni SCORM standard. SCORM je skraćenica od "Shareable Content Object Reference Model" što možemo da prevedemo kao objektni referentni model deljenog sadržaja. Standardi elektronskog učenja Sa brzim širenjem različitih vidova elektronskog učenja, na tržištu se pojavio i veliki broj platformi različitih proizvođača (LMS Learning Management System). Njihova namena je skladištenje, upravljanje i distribucija materijala za učenje kranjim korisnicima. Razvoj kvalitetnih materijala materijala za učenje podrazumeva značajni utrošak vremena i novca. Zbog toga je od velikog značaja da ovi materijali budu kompatibilni sa različitim platformama za elektronsko učenje, njihovim verzijama i operativnim sistemima nad kojim su izgrađeni. Pre pojave standarda u ovoj oblasti to nije bio slučaj. Proizvođači materijala za učenje su morali da materijale kreiraju u više verzija kako bi pokrili različite sisteme. Materijali kreirani u jednoj školi se nisu mogli koristiti u drugoj koja ima različitu platformu za elektronsko učenje. Sve ovo je značajno povećavalo cenu ili onemogućavalo deljenje materijala između obrazovnih institucija. Zato je zaključeno da treba definisati standard koji će prihvatili proizvođači platformi za učenje i kreatori materijala za učenje. Tada bi svi materijali saglasni sa ovim standardnom radili na takođe standardizovanim platformama za elektronsko učenje. Vođene ovom idejom, standarde su počeli da prave IMS globalni konzorcijum za učenje i Svetsko društvo inženjera elektrotehnike i elektronike IEEE. Januara godine velike američke organizacije "White House Office of Technology", "Department of Defense" i "Department of Labor" su pokrenule Advanced Distributed Learning (ADL) inicijativu čija je uloga upravo standardizacija materijala za učenje koja će biti opšte prihvaćena. Ovoj inicijativi su se pridružio i veliki broj obrazovnih institucija i zainteresovanih kompanija. Prvi zadatak ADL-a je praktična definicija standarda i preporuka za kreiranje materijala za učenje. Rezultat ovoga je dokument koji daje specifikaciju standarda koji je nazvan SCORM čija je aktuelna verzija SCORM Scorm standard definicija SCO SCORM standard uvodi termin deljenog objekta sadržaja SCO (eng. Sharable Content Object) koji predstavlja osnovnu jedinicu materijala za učenje (eng. Learning Object). SCO je ekvivalent jednoj lekciji, u elektronskom kursu. SCO može da se sastoji od teksta, slika, video sekvenci ili čak od interaktivnih sadržaja kao što su flash ili java aplikacije (ovi manji delovi od kojih se modularno sklapa SCO zovu se eng. Asset). SCO je opisana meta podacima, koji omogućavaju pronalaženje lekcije po različitim tehničkim i pedagoškim kriterijumima. Svaka SCO treba da predstavlja logičnu i zaokruženu celinu, koja nije preobimna, i može se uklapati u celinu elektronskog kursa. Ove lekcije mogu da nose predavanje ili testove sa različitim oblicima odgovora (jednostruki ili višestruki izbor, dopunajvanje i dr.). Strukturiranje sadržaja elektronskog kursa se vrši izborom i slaganjem SCO-ova po određenom redosledu. 6 Scorm standard osnovne postavke 5 4 Trajnost (eng. Durabillity) Jednom kreiran materijal za učenje se može koristiti u toku relevantnog vremenskog period bez obzira ne aktuelnu verziju softvera i hardvera (što omogućava da se, uprkos tehnološkom napredku, koriste već napravljeni obrazovni materijali za elektronsko učenje, ako su napravljeni po SCORM standardu)

5 Prenosivost (eng. Interoperability) Materijali za učenje su bez potrebe za izmenama, prenosivi na različite platforme za elektronsko učenje (napravljeni elektronski materijali za učenje na nekoj SCORM kompatibilnoj platformi mogu se koristiti na bilo kojoj drugoj, bez obzira na proizvođača platforme) Definicija SCORM standarda Materijali za učenje mogu da se prikazuju u Internet pretraživaču. Termin "SCORM paket" označava kolekciju od najmanje jednog ili više web baziranog sadržaja pod nazivom "Shareable Content Object" SCO. Kompletan SCORM paket je opisan kroz manifest. Na sledećoj slici je prikazana struktura SCORM paketa. WebCT Moodle Microsoft Class Server S C O R M PAK E T Manifest Metapodaci Ponovna upotrebljivost (eng. Reusability) Svaka SCO može biti više puta upotrebljavana kao deo različitih obrazovnih celina, u različitim kontekstima i Organizacije Klasifikacije SCO SCO SCO Manifest opisuje ceo paket preko struktuiranog XML dokumenta. Čitanjem manifesta, LMS dobija sve informacije o sadržaju paketa, strukturi organizacija i kolekciji resursa koje sadrži. Metapodaci sadrže deskriptivne i administrativne podatke o paketu, kao i informacije koje definišu paket za saglasnost sa SCORM standardom. za različite ciljeve učenja. Dostupnost (eng. Accessability) SCORM materijale je moguće klasifikovati i pronaći u zahvaljaujući meta podacima (pronaženje SCO će omogućiti instruktoru koji sastavlja novi kurs da je, ako mu odgovara, uključi u sled kursa koji pravi). Metadata Organizacije predstavljaju jednu ili više aktivnosti koje koje mogu biti po potrebi ugnježdene. Ova lista aktivnosti predstavlja način i redosled na koji će se resursi dostaviti učeniku. SCORM paket mora da ima najmanje jednu organizaciju. Klasifikacije su atributi koji opisuju paket i pomoću kojih ga je moguće uvrstiti u katalog i globalno pretraživati. SCO predstavlja "pravi" materijal koji se isporučuje učeniku. Jedan SCO se obično sastoji od više datoteka (html, flash, video i audio, interaktivni mediji...) koje učenik prati kao obične ili interaktivne lekcije, a mogu predstavljati i različite vrste testova. 5

6 SCO možemo tretirati kao mini web sajt sa svojom strukturom direktorijuma i sadržajem. Svi linkovi u SCO okviru moraju biti relativni kako bi bili nezavisni od fizičke lokacije distribucije. LMS čitajući paket ima sve potrebne informacije o tome kako, kojim redosledom i na koji način pokreće svaki SCO. Na sledećoj slici je prikazan način pokretanja i LMS Radno okruženje na strani servera Skladište SCORM paketa SCO LMS I NTERNET / M R E Ž A Pokreće CSO Parametri Nadgleda status izvršavanja Vrši transfer podataka Kreira korisnički interfejs Vrši navigaciju Sakuplja i skladišti interaktivne informacije Inicijalizacija Završetak CSO VREME Radno okruženje na strani klijenta Pokreće SCO Upravlja sesijom Korisnički interfejs... INTERNET PRETRAŽIVAČ SCO praćenja SCO u toku vremena: LMS će u praksi pročitati potrebni SCORM paket iz lokalnog skladišta (najčešće relaciona baza ili jednostavno sistem datoteka), razumeti njegov sadržaj i potom po zadatim organizacijama pokretati pojedinačne SCO delove paketa. Svaki pokrenuti SCO se prosleđuje učeniku kroz lokalnu mrežu škole ili globalni Internet i potom pokreće lokalno, u pretraživaču na računaru učenika. Na matičnoj Web strani ADL organizacije se mogu videti sve informacije o SCORM standardu. Tokom rada se održava stanje sesije, odnosno SCO komunicira sa LMS-om. Na ovaj način se može, na primer pratiti napredovanje u učenju i testiranju i sve te informacije upisivati u bazu podataka škole. Po SCORM standardu, čvrsto su definisane određene funkcije za komunikaciju između okruženja i CSO aktivnosti. Na sledećoj slici je prikazana šema distribucije i komunikacije između LMS-a i CSO na strani servera i klijenta, kao što je prikazano na sledećoj slici: 6

7 Učenje na daljinu i e-učenje (3) Alati i tehnologije za implementaciju e-učenja Osnovni koncept elektronskog učenja je baziran na html-u sa popratnim multimedijalnim i programskim elementima. U prethodnom nastavku je obrađen SCORM standard, rečeno je da je svaki resurs za e-učenje je opisan kao Web sajt koji je po određenim pravilima postavljen, opisan u SCORM manifestu i izvršava se u okviru nekog sistema koji sadržaj distribuira učenicima. Učenici sa svoje strane, za pregled i rad sa ovim materijalima na računaru koriste Web pretraživač koji je po potrebi "obogaćen" mogućnostima reprodukcije multimedijalnih sadržaja i interaktivnog rada. U ovom nastavku se posvećujemo alatima i tehnologijama za kreiranje, distribuciju i praćenje materijala u okruženju e-učenja. Zavisno od vrste sadržaja koji se nalaze u jednom resursu, zavise i alati koji se koriste. Ne postoji univerzalni alat koji idealno završava posao. Svaki ima svoje dobre i loše strane i često se koriste više njih za isti posao. Tehnologija je kompleksna i potrebno je naučiti puno stvari. Da li ovo znači da je kreiranje materijala za učenje dostupno samo profesionalcima? Odgovor je sigurno da ne. Na tržištu postoji veliki broj sofisticiranih alata koji su jednostavni za korišćenje i koje je lako naučiti. Zahvaljujući njima, uz osnovna uobičajena informatička znanja je moguće kreirati većinu potrebnih resursa za učenje. Microsoft PowerPoint Profesori koji koriste sistem prikazivanja slajdova u učionici mogu veoma jednostavno od njih kreirati HTML strane i uključiti ih u resurs za učenje. PowerPoint ima opciju snimanja prezentacije u HTML formatu i publikovanja direktno na Web sajt škole. Otvorite svoju prezentaciju i u meniju Datoteke (eng. File) izaberite opciju Snimi kao Web stranu (eng. Save as Web page). U otvorenom dijalogu u padajućoj listi Snimi kao tip (eng. Save as Type) treba izabrati opciju "Web page (*.htm; *.html) i kliknuti na Snimi (eng. Save). Nakon nekoliko trenutaka, kompletna prezentacija će biti snimljena u HTML formatu i ne samo to. Glavna strana prezentacije nudi i opcije za navigaciju kroz sladove sa listom naslova svakog pojedinačnog slajda. Na narednoj slici je dat primer jedne PowerPoint Kako da napravim resurs za učenje Kada počne razmišljanje o kreiranju novog materijala, prvo pitanje može biti "koji alat da koristim"? Ovo je pogrešno pitanje. Prvo pitanje bi trebalo da bude "koji tip resursa želim da napravim i kakve materijale želim u njemu da koristim"? Pravi odgovor na ovo pitanje, kasnije diktira i odgovarajuće alate za posao. Ono što je osnov za svaki resurs za učenje je HTML kod. Iskusni kreatori Web sajtova poznaju HTML sintaksu, ali u velikom broju slučajeva se mogu koristiti Office aplikacije koje imaju mogućnost izvoza (eng. export) sadržaja u HTML format. Ovo ne uključuje samo tekst, već i slike, animacije, multimediju i ostalo zavisno od alata i sadržaja. prezentacije snimljena na gore opisani način i otvorene i Web čitaču. Interesantan, SCORM kompatibilan alat, koji je nadogradnja za PowerPoint je Microsoft Producer. Za licencirane korisnika PowerPoint je besplatan i može se preuzeti sa Internet adrese office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspx. Bazira se na PowerPoint prezentaciji, ali omogućava dodavanje multimedijalnih sadržaja, video i audio snimaka i ima funkcionalnosti montaže audio i video materijala. Na kraju se sve može publikovati na Web. 7

8 Osim samog programa, sa gore navedene adrese se mogu preuzeti setovi različitih šablona koji su posebno prilagođeni za različite scenarije e-učenja. Uz malo truda rezultati mogu biti atraktivni i funkcionalni materijali za učenje. Na sledećoj slici je prikazan glavni prozor aplikacije: Microsoft FrontPage Ovo je alat koji omogućava vizuelno kreiranje Web stranica. Slično kao u bilo kom programu za obradu teksta profesor može kreirati sadržaj, umetati multimedijalne materijale i organizovati navigaciju između više stranica. U svakom slučaju rezultat je HTML kod koji učenici gledaju u Web čitaču. Ovo je odlično kao temelj za bilo koji materijal, ali u svom osnovnom obliku ne daje potrebnu interaktivnost. Korišćenjem Java skripting jezika, Flash i softverskih emulacija je moguće uspostaviti interakciju sa učenikom i po potrebi sa bazama podataka. Asinhrone diskusije Ovakav vid komunikacije omogućava profesorima, učenicima i svim drugima da međusobno razmenjuju informacije, postavljaju pitanja i dobijaju odgovore. Komunikacije se najčešće obavlja u običnom tekstualnom formatu. Realizuje se preko elektronske pošte, programa za konferencije i foruma. Očigledno, ovakav tip komunikacije nije za komunikaciju u realnom vremenu i strogo posmatrajući ne može da se svrsta u e-učenje. Međutim može biti odlična podrška sistemu za e-učenje u realnom vremenu, omogućavajuću učesnicima naknadne diskusije, pitanja i odgovore. Dobre strane korišćenja PowerPoint aplikacije u kreiranju materijala za e-učenje su: jednostavna upotreba i brzo učenje mogućnost korišćenja ranije urađenih prezentacija uz pomoć Producera prezentaciju možete obogatiti multimedijalnim sadržajima i napraviti scenario pregleda raspoloživih materijala Loša strana je ne postojanje interaktivnosti između profesora i đaka. Veoma je teško (mada tehnički izvodljivo) napraviti na primer, test znanja ili navigaciju po materijalima zavisno od interakcije učenika. Ovo jednostavno nije alat koji je predviđen za ovake namene. Programski jezici Programiranje resursa za učenje je kompleksno i zahteva profesionalce iz više oblasti. Programiranje se može izvesti na Web serveru ili na klijentu kada se program izvršava u Web čitaču. Na ovaj način se mogu dodati mnoge nove funkcionalnosti Web strani čime se postiže proizvoljno kompleksna interaktivnost u materijalima za učenje. Na internetu postoji puno gotovih Java skriptova za različite namene koji su slobodni za preuzimanje. Mogu se ugraditi u HTML strane i ovo može biti dobra početna osnova za dalji razvoj. Na raspolaganju su različite verzije ASP (eng. Active Server Pages), ASP.NET, CGI, PHP i drugih tehnologija za kreiranje skriptova na strani Web servera i Java odnosno VB skript na strani klijenta. 8

9 Od alata, verovatno najkompletniji koji pokriva ASP, ASP.NET i Java programiranje je Visual Studio Na raspolaganju je i besplatna verzija pod nazivom Visual Web Developer 2005 Express edition izuzetan alat koji se može preuzeti sa adrese: Pod programske jezike možemo svrstati i interaktivne Flash animacije koje se baziraju na akcionim skriptovima Video materijali Ako slika govori više nego hiljadu reči, koliku vrednost za učenje imaju dobro kreirani i predstavljeni video materijali? Distribucija video materijala za elektronsko učenje se najčešće radi preko tehnologije video toka (eng. video streaming). Šta tačno predstavlja video tok? Prilikom pregleda video materijala na Internetu postoje dva načina: učenik može da kompletan video preuzme na svoj računar i tek po završenom prenosu može da ga pogleda. Ovo obično znači duže čekanje jer su video materijali najčešće veoma veliki i potrebno je dosta vremena za njihov prenos. Efikasniji način je da se video materijal prenosi u manjim delovima koji mogu odmah da se reprodukuju. Učenik sada ne mora da čeka prenos celog videa, već ga gleda "uživo", kako se njegovi delovi prenose do računara. Idealno je da vreme prenosa kompletnog videa buda manje ili jednako od njegovog trajanja. Na primer ako za prenos videa koji traje 30 minuta treba 25 minuta, korišćenjem tehnologije video toka ni malo se ne čeka i učenici imaju osećaj da je kompletan video na njihovim računarima. Detaljne informacije o ovoj tehnologiji, kreiranju i korišćenju u svrhu elektronskog učenja se mogu naći na Web lokaciji: streaminglearning.htm Windows XP poseduje aplikaciju Windows Movie Maker koja može (između ostalog), da bilo koji video materijal konvertuje u video tok. Osim ove aplikacije za svaku preporuku je i aplikacija Windows Media Encoder koja takođe omogućava konverziju u video tok. Osim ovoga ima još mogućnosti od kojih je jako korisna opcija snimanja (eng. capture) dešavanja na ekranu kompjutera. Na ovaj način je moguće snimiti demonstraciju rada na kompjuteru i pretvoriti je u video tok. Windows Media Encoder je besplatna aplikacija i može se preuzeti sa sledeće adrese: forpros/encoder/default.mspx Baza podataka Ako je potrebno sačuvati rezultate testova i bilo koje druge rezultate interaktivnosti u procesu elektronskog učenja, najbolje mesto je baza podataka. Takođe, sadržaj Web stranica u sklopu resursa za učenje se može automatski generisati na osnovu sadržaja u bazi podataka čime se može na primer ostvariti adaptivno učenje i testovi na osnovu profila učenika i ranije postignutih rezultata. Kasnije se sakupljeni podaci mogu podvrći različitim analizama uspeha po različitim osnovama. Komunikacija između resursa za učenje i baze podataka je tačno definisana SCORM standardom i računa o njoj obično vodi sistem za učenje koji upravlja materijalima za e-učenje. Zaključak U ovom momentu sve navedeno verovatno izgleda jako komplikovano uključuje niz veoma različitih tehnologija i alata. Najbolji početak za nastavnika je izrada PowerPoint prezentacija. Kreirajte prezentaciju koja prikazuje nastavnu oblast i snimite je kao HTML. Preporuka je svakako i obogaćivanje ovako kreirane prezentacije različitim video i audio materijalima. Za ovo je najbolji jednostavan za učenje alat Microsoft Producer. Na ovaj način je moguće kreirati veoma kvalitetne prezentacione materijale za elektronsko učenje. 9

10 Učenje na daljinu i e-učenje (4) Instrukcioni dizajn i elektronsko učenje Pedagoške teorije su se stolećima razvijale pod uticajem psiholoških teorija, praktičnih zapažanja i analize procesa nastave u učionici gde su licem u lice komunicirali nastavnik i učenici. Razvoj tehnike ponudio je novo okruženje za učenje i nastavu, koje uvodi u praksu nove metode nastave, uz izmenjenu ulogu nastavnika i učenika. Mogućnost uspostavljanja asinhrone nastave na daljinu iznedrila je tzv. virtualne učionice, gde učenici i nastavnici komuniciraju putem interneta na specijalnim Web portalima, pristupajući namenski napravljenim nastavnim materijalima i diskutujući na mreži u grupama oformljenim po uzoru na odeljenja. Kvalitetni nastavni materijali dobijaju sve važniju ulogu, a nastavnik igra ulogu mentora čiji zadatak nije da prepričava lekcije koji su multimedijalno ili čak i u formi elektronskih igara i simulacija dostupni svim učenicima, nego da prati razvoj svakog učenika i upućuje ga na dodatne izvore ili preispitivanje mišljenja i stavova. Prateći razmenu mišljenja među učenicima i moderirajući njihovu diskusiju, ili razmenjujući pitanja i odgovore sa svakim od učenika ponaosob, nastavnik vodi učenika u procesu učenja. Individualni proces učenja ostaje u okruženju virtualne učionice kolektivni proces nastave, sa mogućnošću individualizacije nastave. Upotreba modernih informacionih i komunikacionih sredstava omogućava i mnogo manje složene oblike metoda elektronskog učenja, kao što je pravljenje obrazovnih materijala namenjenih samostalnom učenju koji se distriburaju na CD-ovima ili DVD-ovima. U pravljenju elektronskih kurseva i obrazovnih/nastavnih materijala koji su vrlo različiti po metodama nastave, ciljevima učenja, medijumu kojim se distribuiraju itd. treba koristiti preporuke instrukcionog dizajna koje odgovaraju ciljnoj grupi kojoj su namenjeni, predviđenim ishodima učenja, metodama nastave... Biheviorističke, kognitivističke i konstruktivističke teorije učenja imaju veliki uticaj na razvoj modernih pedagoških modela elektronske nastave i instrukcioni dizajn. 10 Bihevioristička teorija i instrukcioni dizajn Teorija biheviorizma učenje smatra uslovljenim procesom usvajanja novog ponašanja, uz insistiranje na merljivim rezultatima učenja. Iako ova teorija ne objašnjava sve aspekte učenja čoveka i u nekim je segmentima oštro i često osporavana, deo preporuka se može uspešno primeniti pri pravljenju papirnih udžbenika i osmišljavanju klasične nastave, ali i u pravljenju obrazovnih i nastavnih materijala za elektronsko učenje. Navodimo važne preporuke: Učenicima je neohodno predočiti jasno definisane ishode učenja (npr. Kada naučite ovu lekciju znaćete..., razumećete vezu između..., moći čete da napravite... ). Osim sistematizacije znanja ovakvo definisanje ishoda daje učenicima mogućnost kontrole sopstvenog učenja i samoprocene rezultata svog učenja (ishodi mogu biti do tančina isplanirani). Organizacija i predstavljanje nastavnih materijala u okviru lekcije, ili samih lekcija u okviru kursa, mora da bude logična, npr. građenje od lakšeg ka težem, ili od poznatog ka nepoznatom, od teorije prema praksi itd. Potrebno je testiranje učenika po završenoj lekciji da bi se utvrdilo da li su definisani ishodi učenja zaista postignuti. Ovi rezultati se koriste u obezbeđivanju povratne informacije učeniku. Neophodno je učeniku dati povratnu informaciju koja će mu omogućiti da se razvija i planira svoje dalje učenje! Kognitivistička teorija i instrukcioni dizajn Kognitivna pedagogija se zasniva na kognitivnoj psihologiji koja učenje proučava kao mentalni proces koji uključuje pamćenje, razmišljenje, apstrakciju, motivaciju i metakogniciju. Obrada informacije dobijene kroz čula se obavlja u nekoliko koraka: informacija se od čula prima u senzorno skladište u kome se zadržava manje od sekunde, te ako se odmah ne prebaci u krakotrajnu memoriju biva zauvek izgubljena. Iz kratkotrajne memorije informacija se prebacuje u dugotrajnu memoriju samo ako je efikasno obrađena. Zato kognitivne teorije učenja posvećuju puno pažnje strategijama učenja koje podržavaju obradu informacija na svakom od pomenutih stadijuma pamćenja. Motivacija i podizanje pažnje učenika potrebni su da bi se informacija iz senzornog skladišta prebacila u krakotrajnu memoriju. Zbog ograničenog kapaciteta radne memorije informacije treba da budu organizovane i podeljene u manje delove.

11 Količina informacija koja prelazi u dugotrajno pamćenje zavisi od kvaliteta i dubine obrade u kratkotrajnoj memoriji, pa je obrada dobra ako formira više veza u pamćenju i uklapa se u postojeće kognitivne strukture. Kognitivnu strukturu predstavljaju mreže čvorova koji sadrže informacije. Učenje se završava uspešnom promenom postojeće kognitivne strukture koja se izmenila prihvatanjem informacije. INFORMACIJE SENZORNO SKLADIŠTE KRATKOTRAJNA MEMORIJA DUGOTRAJNA MEMORIJA Slika 1: Obrada informacije Uticaj kognitivne psihologije na instrukcioni dizajn objekata elektronskog učenja se odvija kroz preporuke za: Korišćenje strategija koje povećavaju pažnju učenika i pojačavaju percepciju: informacije smeštaju u sredinu ekrana za čitanje, ključne informacije se specijalno naglašavaju (upotrebom boja, promenom veličine teksta, upotrebom grafičkih elemenata i dr.), broj informacija koje se vide na ekranu je ograničen, važno je ispoštovati sled informacija i grupisati ih u logične celine (neki pedagozi predlažu grupisanje u celine od 5 do 9 informacija). Složenost i težina materijala moraju da odgovaraju kognitivnom stepenu razvoja učenika i mora se napraviti jasna veza sa jednostavnijim i sa složenijim materijalima koji se bave istim pitanjem, za učenike sa različitim predznanjem Učenicima treba pružiti pomoć u razumevanju nove informacije u kontekstu već postojećeg znanja koje imaju, npr. postavljanjem pitanja koja služe za aktiviranje postojećeg znanja pre prelaska na prezentaciju novih informacija (i koja mogu pomoći učenicima različitog predznanja da na ražličiti način i različitim putem uče novo) i korišćenjem modela prekaza informacija. Primena testova predznanja koji se izvršavaju na računaru i učeniku određuju koje lekcije treba da uči a koje već zna je dobar primer za metodu aktiviranja postojećeg znanja. Pri osmišljavanju lekcije ili kursa treba informacije predstavljati i odmah formirati vezu među njima, u obliku mape informacija koja može biti linearna, u obliku zvezde, stepenasta ili kombinacija ovih oblika. Mapa informacija informacija 1 omogućava pregled i sistematizaciju, te učeniku informacija 2 olakšava sastavljanje celovite slike. informacija 5 informacija 5 Slika 2: Linearna mapa informacija informacija 4 informacija 1 početak lekcije ili kursa informacija 3 informacija 4 informacija 3 Slika 3: Zvezdasta mapa informacija informacija 2 početak lekcije ili kursa informacija 4 informacija 1 Slika 4: Stepenasta mapa informacija informacija 2 informacija 3 11

12 Korišćenje strategija za dublju obradu informacija koje od učenika zahtevaju da gradivo analiziraju, vrednuju, vrše sintezu i primenu naučenog. Praktična primena naučenog u stvarnom životu omogućava kontekstualizaciju učenja. Kroz dostupne tehnologije može se ostvariti podrška za različite stilove učenja. Individualne razlike među učenicima ogledaju se u tome kako učenici prihvataju i obrađuju informaciju (čime se bavi i što klasifikuje Kolbov Inventar stilova učenja ili se mogu klasifikovati po Mayers-Briggs Indikatoru tipa). Učenicima treba dati mogućnost da sami izaberu stil učenja i komunikacije sa nastavnikom i svojim kolegama. Prezentacija informacija treba da bude izvedena na što je moguće više različitih načina, da bi se zadovoljile individualne razlike mešu učenicima (treba uključiti i tekstualne i slikovne i verbalnu prezentaciju informacija, ako je to moguće). Osim toga, ako učenik informacije prima u više oblika biće bolje obrađene nego ako ih primi samo u jednom ( učenik pamti 10% od onog što pročita, 20% onoga što čuje, 30% onoga što vidi, 50% onog što čuje i vidi, 70% onoga što prodiskutuje sa drugima, 80% onog što lično doživi i 95% onoga što ispredaje ) Pri pravljenju obrazovnih materijala za elektronsko učenje treba održavati pažnju i motivaciju učenika u toku cele lekcije (privući pozornost učenika i održavati je sve vreme, treba informisati učenika o važnosti učenog npr. kroz primere primene u životu, treba podsticati učenika na učenje i dati im samopouzdanje npr. organizacijom materijala od jesnostavnog ka složenom, te pružati povratnu informaciju o postignutim reziltatima na zadovoljstvo učenika po ARCS modelu). Podršku učenicima za korišćenje metakognitivnih veština učenja tj. za korišćenje samosvesno sopstvenih kognitivnih veština u učenju (npr. kroz pravljenje testova koji će omogućiti samoproveru znanja učenicima) Konstruktivistička teorija i instrukcioni dizajn Konstruktivistička pedagogija ne vidi učenika kao aktivnog subjekta kome se ne može preneti znanje već koji stiče znanje kroz svesnu obradu informacija i ličnu interpretaciju naučenog. U ovakvom modelu nastavnik je savetnik pri učenju, a učenje je proces otkrića i konstrukcije znanja. Preporuke konstruktivističke škole mišljenja za instrukcioni dizajn: Učenje mora da bude interesantan i aktivan proces, pa treba koristiti strategije koje učenika stavljaju u središte procesa učenja. Učenici moraju sami da imaju kontrolu nad procesom učenja. Učenje mora biti smisleno za učenike, pa pri pravljenju obrazovnih materijala i kurseva treba uključiti u njih primere koji su bliski učenicima, a učenik treba da može da ima izbor između zadaka koji su mu smisleni i bliski, što će mu pomoći u kontekstualizaciji i personalizaciji znanja Učenici sami kreiraju svoje znanje, zato je dobra interaktivna nastava gde učenici sami kontrolišu brzinu učenja i biraju informacije koje uče, sami ih kontekstualizirajući i personalizujući (to za njih ne radi nastavnik!). Pretraga interneta u potrazi za informacijama, korišćenje interaktivnih kompjuterskih programa i igara u učenju su samo neki od primera za primenu ovih preporuka u elektronskom učenju. Kolaborativno i saradničko učenje se učenicima omogućava grupisanjem učenika u grupe kojima se omogućava elektronska komunikacija i saradnja. Time se učenicima daje mogućnost da praktikuju saradnju i stiču životno iskustvo rada u grupi, ali treba voditi računa da grupe budu sastavljene od učenika koji imaju slične stilove učenja, očekivanja, predznanje.. Učenicima treba ostaviti vreme i planirati aktivnosti za promišljanje (npr. upotrebom pitanja za pomoć u razumevanju u toku lekcije. 12

13 Zaključak U dizajniranju obrazovnih materijala za elektronsko učenje treba koristiti kombinaciju pristupa učenju i preporuka za instrukcioni dizajn koje daju raličite pedagoške teorije u zavisnosti od ciljeva učenja, ciljne grupe, dostupne tehnologije i drugih faktora. Navedene su tri škole mišljenja i njihove preporuke za instrukcioni dizajn obrazovnih materijala biheviorističke, kognivističke i konstruktivističke. Biheviorističke strategije i njihove preporuke za instrukcioni dizajn se pre svega koriste u poučavanju činjenica, kognitivne strategije u poučavanju procesa i načela, a konstruktivističke strategije za podsticanje naprednog mišljenja koje promoviše lično značenje, s i t u i r a n o i k o n t e k s t u a l i z o v a n o u č e n j e (po Ertmer-u i Newby-ju). 13

14 Učenje na daljinu i e-učenje - zaključak Integracija elektronskog učenja u proces nastave Devedesetih godina XX veka došlo je do velikog napretka u razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija lični računari su postali vrlo moćni i jeftini a na internet mrežu su se spojile gotovo sve naučne i obrazovne ustanova ali i većina domova u visoko i srednje razvijenim zemljama sveta. Ovakav razvoj je omogućio gotovo momentalnu i decentralizovanu razmenu velike količine informacija u bilo kom obliku (slika, tekst, muzika..) iz bilo koje tačke sveta. Ove informacije su mogle da se šalju izabranom primaocu ili da se postavljanju na Web sajtove gde su neselektivno dostupne širokoj svetskoj publici. Navedene mogućnosti za računarsku obradu podataka u naučnim institutima, razmenu informacija i saradnju na internetu doprinele su još bržem razvoju nauke što je dovelo do brzih tehnoloških promena u industriji i skraćenja ciklusa iskorišćenja mašina i čitavih proizvodnih procesa. Ove promene zahtevaju visoko kvalifikovanu radnu snagu i sve veći broj zanimanja i specijalizacija kojih ranije nije bilo, te potrebu da se radna snaga stalno stručno usavršava i doživotno obrazuje. Izmena procesa obrazovanja Zbog takvog napretka u svetskoj nauci i privredi na početku XXI veka postalo je neophodno da se menja i proces obrazovanja. U ogromnom korpusu znanja kojim čovečanstvo raspolaže krajem XX veka, škole pristupaju reviziji svojih obrazovnih programa uz svest da učenike ne mogu da nauče svemu već da treba da ih nauče da se snalaze u moru lako dostupnih i neproverenih globalnih resursa na internetu, da moraju da ih nauče da uče i tumače naučeno u datom konstekstu, da bi znanje mogli uspešno da primene. Fakulteti se opredeljuju za sve veći i uži broj specijalizacija, podršku učenju na daljinu radi smanjenja troškova školovanja i obezbeđenja internacionalno priznatog kvaliteta nastave, te podršku individualnim potrebama studenta koje proističu iz predispozicija studenta, potreba i vizije izgradnje sopstvene ličnosti i karijere. Novi zahtevi koji se postavljaju pred obrazovanje mogu se ispuniti primenom novih pedagoških metoda uz puno iskorišćenje prednosti primena računara i interneta u obrazovanju, koje su postale dostupne svakoj školi i učeniku. Iako su ovakva očekivanja sasvim logična, te se sa mnogo sigurnosti predviđala revolucija u obrazovanju i učenju na prelazu iz XX u XXI vek, nije došlo do radikalne transformacije obrazovanja koju će obeležiti primena elektronskog učenja, promena uloge tradicionalnih obrazovnih institucija i oformljavanja visko profitabilne privredne grane od obrazovanja. Nepripremljeni za revoluciju u obrazovanju bili su i nastavnici i učenici, obrazovne ustanove i čitave države. Umesto revolucije, svedoci smo evolucije obrazovanja i metoda učenja, spore i katkada neefikasne i nemaštovite integracije mogućnosti računara i prednosti internet komunikacije u proces učenja i nastavne metode. Ciklusi elektronskog učenja Elektronsko učenje se po Zemsky-om i Massey-u (Zamsky i Massey, 2006) prihvata u ciklusima gde prvi talas čini poboljšavanje tradicionalnih konfiguracija programa uz pomoć novih materijala i sredstava, bez menjanja metoda nastave (klasične primere predstavljaju korišćenje Power Point prezentacija u nastavi, korišćenje interneta u svrhu istraživanja, korišćenje elektronske pošte u komunikaciji nastavnika sa učenicima... ). U drugom ciklusu integracije elektronskog učenja u nastavu se koriste nova sredstva za upravljenje procesom nastave (kao što je softver za distribuciju nastavnih materijala i testovan koji može da obezbedi elektronsku komunikaciju između nastavnika i učenika, obradu i praćenje rezultata učenja i dr.). U trećem ciklusu prihvatanja elektronskog učenja za svrhe nastave se prave, razmenjuju i koriste višestruko iskoristivi objekti učenja napravljeni po nekom standardu (ovi objekti učenja mogu da budu različite prirode od čisto tekstualnih dokumenta sa metapodacima, do tehnološki i sadržajno složenih interaktivnih simulacija). 14

15 U četvrtom ciklusu primene elektronskog učenja javljaju se nove konfiguracije programa koje nastaju kada nastavnici i institucije u popunosti preoblikuju sktivnostu učenja i nastavu kako bi u potpunosti iskoristili prednosti kojima se odlikuje nova tehnologija, bez recidiva tradicionalne nastave (jedan od primera bi bio čitav kurs napravljen kao sadržajno i metodološki adaptibilan znanju i potrebama učenika, u simuliranom okruženju). Od računarske pismenosti i obrazovne kulture nastavnika i učenika, tamo gde je na raspolaganju odgovarajući hardver i softver, zavisi u kom će ciklusu prihvatanja elektronskih metoda učenja nastava biti na obrazovnoj ustanovi. Na istoj obrazovnoj ustanovi mogu postojati primeri primene koji su dostigli treći ciklus, uporedo sa jednostavnim primenima integracije na stupnju prvog ciklusa. U istoj obrazovnoj ustanovi gde postoje jako dobri primeri iz drugog ciklusa primene, mogu da postoje i i delovi obrazovnog procesa koji se odvija po receptu tradicionalne nastave samo uz pomoć krede i table, u učionici nalik na XIX vek koja tvrdoglavo ignoriše promene do kojih je došlo u okruženju. Nažalost, vrlo su retki i skupi primeri primene svojstveni za četvrti ciklus. Prihvatanje inovacija Proces prihvatanja svake inovacije je u početku spor, ubrzava se sa s pojavom dominantnih praktičnih rešenja i zatim dolazi do zasićenja. U svakoj populaciji, a ne samo među edukatorima, dokazano je da se populacija (npr. zemljoradnika koji prihvataju novi metod obrađivanja zemljišta) može podeliti na inovatore koji traže nove ideje i sprovode prve eksperimente (njih je oko 4%), na tehnološke lidere (oko 15%) koji se pokazuju motivisanim da usvajaju nove tehnologije na osnovu koncepta koji su napravili inovatori, ranu većinu (oko trećina populacije) koja koristi novinu kada je već napravljen i prihvaćen dominantni dizajn, na kasnu većinu (oko trećina populacije) koja spada u konzervativni deo populacije i koja usvaja nove tehnologije sa značajnim odlaganjem, te na grupu tradicionalista (oko 15%) koji se uporno opiru promenama i onda kada je dokazano da je pronađen pravilan metod korišćanja inovacije i njena korisnost. Ovu teoriju predstavlja tzv. S kriva prihvatanja inovacije. U razvijenom svetu većina edukatora u prihvatanju elektronskog učenja prolazi kroz prvi ciklus, tehnološki lideri prolaze kroz drugi i treći ciklus, dok se samo se retki inovatori mogu pohvaliti pokušajima da osmisle metode svojstvene četvrtom ciklusu. U okruženju naučno i tehnološki zrelom za velika otkrića, svet još uvek čeka izvanredno talentovane edukatore koji će, poput Tesle ili Anštajna, potpuno promeniti pogled na obrazovanje i obrazovnu praksu. Iako ne postoje relevantna istraživanja, smelo tvrdimo da je u Srbiji prihvatanje promena opisanih u prvom ciklusu među srednjoškolskim nastavnicima sada u fazi rane većine, imamo dokaze da tehnološki lideri iz ove grupe edukatora eksperimentišu primenom karakterističnom za drugi ciklus, i da postoji grupa inovatori su zainteresovani za višestruko iskoristive objekte učenja trećeg ciklusa. Napor osavremenjavanja nastave uz primenu elektronskog učenja se u osnovnim školama, ali i na fakultetima u Srbiji, ograničava na akcije podrške primenama karakterističnim za prvi ciklus, uz retke primere svojstvene za drugi ciklus kojih ima na nekim našim fakultetima. Postoje realne šanse za veliki iskorak u osavremenjavanju metoda nastave integracijom elektronskog učenja u nastavu u Srbiji, za šta postoji interes škola i interesovanje nastavnika. Najperspektivnije su upravo naše srednje škole, gde se uz minimalna ulaganja u opremljenost škola i obuku onih nastavnika koji još uvek nisu računarski pismeni, mogu za kratko vreme postići odlični rezultati. Ulaganja u osnovne škole i fakultete moraće da prati jasna motivaciona kampanja za edukatore, u kojoj će se jednostavno predočiti prednosti koje u nastavu i rezultate podučavanja može da unese primena elektronskog učenja. Baš kao i drugde u svetu, suprotno visokim očekivanjima, proces ovakvog osavremenjavanja nastave biće evolutivan a ne revolucionaran. 15