Priru nik za u enje na daljinu sa primerima iz prakse

Transcription

1

2 Priru nik za u enje na daljinu sa primerima iz prakse Priredili Viktorija Florjan i, University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Radojka Krneta, Fakultet tehni kih nauka u a ku, Univerzitet u Kragujevcu Marjan Miloševi, Fakultet tehni kih nauka u a ku, Univerzitet u Kragujevcu Autori teksta: Viktorija Florjan i, University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Radojka Krneta, Fakultet tehni kih nauka u a ku, Univerzitet u Kragujevcu Marjan Miloševi, Fakultet tehni kih nauka u a ku, Univerzitet u Kragujevcu Risto Mal eski, FON Univerzitet, Makedonija Suzana Loškoska, Univerzitet Sv. Kirilo i Metodije, Makedonija Vladan Devedži, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu Laura Fedeli, University Macerata, Italy Pjer uzepe Rosi, University Macerata, Italy Dragana Bjeki, Fakultet tehni kih nauka u a ku, Univerzitet u Kragujevcu Miloš Baj eti, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu Mirjana Devedži, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu Milena Stankovi, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Valerie Caraguel, Aix-Marseille University, France Božo Krstaji, Elektrotehni ki fakultet, Univerzitet Crne Gore Aleksandra Radulovi, Centar Informacionog Sistema, Univerzitet Crne Gore Izdava : Univerzitet Crne Gore,Cetinjska br.2, Podgorica, Crna Gora Tiraž: 300 CIP -, ISBN COBISS.CG-ID

3 This project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein. With the support of the Tempus programme of the European Union. 2

4 SADRŽAJ 1 2 UVOD... 8 INFRASTRUKTURA STUDIJA NA DALJINU Okruženje za u enje na daljinu Svojstva okruženja za u enje na daljinu Primer okruženja Moodle Ostale veb tehnologije Izbor online okruženja Tehnologija za pripremu sadržaja Uloga standarda u elektronskom u enju SMERNICE ZA PRIPREMU NASTAVNIH MATERIJALA NASTAVNE STRATEGIJE Teorije u enja, osnova za nastavne strategije ADDIE model Kompetencije nastavnika za rad u onlajn okruženju U esnici u enja na daljinu i njihova interakcija Podrška studentima na daljinu Realizacija sistema za e-tutorstvo Organizovanje e-tutorstva Podrška korisnicima sa posebnim potrebama Akademska i neakademska podrška Definisanje obima kursa Objašnjenje sadržaja nastavnog materijala Vrednovanje i ocenjivanje Podsticanje na aktivnost u u enju Razvoj sposobnosti za u enje Podsticanje na oboga ivanje znanja Balans izme u aktivnosti Stilovi podrške u procesu u enja Sinteza OBEZBE IVANJE KVALITETA STUDIJA NA DALJINU Obezbe ivanje kvaliteta u visokom obrazovanju Smernice za osnivanje i sprovo enje kvaliteta e-u enja na institucionalnom nivou Model Pregled emm-a Prilago avanje emm-a U ENJE NA DALJINU U PRAKSI Priprema kursa za izvo enje na daljinu

5 Primer jednostavnog kursa u Moodlu Konfiguracija formata kursa Ure ivanja natpisa Dodavanje resursa Dodavanje aktivnosti Dodavanje studenata TIPOVI SADRŽAJA I NAPREDNA PODEŠAVANJA U MOODLU Pra enje aktivnosti PRILOG I: GEJMIFIKACIJA U VISOKOM ŠKOLSTVU PRILOG II: UPITNICI ZA OBEZBE IVANJE KVALITETA Format upitnika U enje: procesi koji direktno uti u na pedagoške aspekte u enja na daljinu Razvoj: procesi kreiranja i održavanja resursa za u enje na daljinu Podrška: procesi vezani za podršku i operaciono upravljanje u enjem na daljinu Procena: procesi vezani za procenu i kontrolu kvaliteta e-u enja kroz njegov celokupni životni ciklus Organizacija: procesi povezani sa institucionalnim planiranjem i upravljanjem PRILOG III ADMINISTRATIVNE AKTIVNOSTI NA MOODLU Administracija i bezbednost LMS Prilago avanje I nadogradnja sistema za upravljanje u enjem PRILOG IV: INFORMACIONI SISTEM USTANOVE PRIMER FON UNIVERZITETA, MAKEDONIJA Korisnici informacionog sistema Osnovni funkcionalni zahtevi i biznis pravila Studijski programi i predmeti Kompatibilnost predmeta i programa Upisi Indeksi i dosijea studenata Prijavljivanje ispita Ocene Resursi i rasporedi Finansije i osiguranje Pregledi i izveštaji LITERATURA

6 Slike Slika 1: Elementi e-učenja... 9 Slika 2: Primer Moodle instalacije Slika 3: Studentski pogled na vlastite ocene i komentare Slika 4: Pregled ocena studenata za nastavnika Slika 5: Pogled na istoriju uređivanja dokumenata pokazuje svaki doprinas pojedinca Slika 6: Osnovne funkcije sistema za upravljanje e-učenjem Slika 7: Priprema materiajala u exe i izvoz sadržaja u SCORM paket Slika 8: Priprema e-knjige uz pomoć ibookauthor Slika 9: Praćenje studentskog korišćenja SCORM sadržaja u Moodlu Slika 10: ADDIE model (Adaptirano prema McGriff (2000)) Slika 11: Inženjerstvo tutorstva (Preuzeto iz Rodet (2010)) Slika 12: Mesto e-tutora u sistemu učenja na daljinu Slika 13: Tipovi e-tutorstva (Caraguel 2012 prema Paquette 2001) Slika 14: Primer grafičke i tabelarne prezentacije studijskih obaveza Slika 15: Primer izvođenja jedne sedmice u Moodlu Slika 16: Pogled na neuređivan Moodle kurs Slika 17: Administracija kursa Slika 18: Format kursa Slika 19: Uređivanje kursa Slika 20: Uređivanje rezimea Slika 21: Moodle resursi Slika 22: Dodavanje resursa Slika 23: Uređivanje resursa Slika 24: Dodavanje foruma Slika 25: Zadatak Slika 26: Uređen primer kursa Slika 27: Prelazak u druge uloge Slika 28: Prozor za dodavanje resursa i aktivnosti Slika 29: Postavke resursa direktorijum Slika 30: Struktura resursa direktorijum Slika 31: FilePicker Slika 32: Prikaz fajlova u resursu direktorijum Slika 33: Prikaz sadržaja resursa direktorijum Slika 34: Postavke ograničenja pristupa prema preduslovima Slika 35 Postavljeni IMS paket Slika 36: Resurs koji sadrži prilog Slika 37: Izbor tipa foruma Slika 38: Postavke ocenjivanja foruma Slika 39: Poruke na forumu u ugneždenom obliku Slika 40: Podešavanja pričaonice Slika 41: Komunikacija u pričaonici Slika 42: Dostupni oblici testovskih pitanja Slika 43: Osnovne postavke testa

7 Slika 44: Zadaci višestrukog izbora sa (a) jednim tačnim is sa (b) više tačnih odgovora Slika 45: Upravljanje kategorijama pitanja Slika 46: Zadavanje različitih ograničenja testa Slika 47: Postavke rasporeda i karakteristika pitanja Slika 48: Postavke dostupnih povratnih informacija Slika 49: Postavke preciznosti rezultata Slika 50: Dodatna ograničenja testa Slika 51: Praćenje završetka testa Slika 52: Unos pitanja u test Slika 53: Organizacija pitanja u testu Slika 54: Prikaz testa Slika 55: Pregled informacija po završetku testa Slika 56: Nastavnikov pogled na rezultate testa Slika 57: Podešavanja lekcije Slika 58: Podešavanja toka lekcije Slika 59: Dodavanje sadržaja u lekciji Slika 60: Stranica sa pitanjem Slika 61: Osnovna podešavnja wikija Slika 62: Izgled wikija (a) i komentari (b) Slika 63: Osnovna podešavanja aktivnosti Postavljanje datoteke Slika 64: FilePicker, interfejs za postavljanje fajlova Slika 65: Nastavnikov pregled predatih zadataka Slika 66: Izveštaj o ocenama na kursu Slika 67: Izveštaj o aktivnostima na kursu Slika 68: Prikaz izveštaja o zadatoj aktivnosti Slika 69: Podešavanja profila Slika 70: Izveštaj o napretku studenata Slika 71: Izbor softvera za instalaciju kroz Synaptic Slika 72: Kreiranje baze u PhpMyAdminu Slika 73: Podešavanje pristupa bazi Moodla Slika 74: Podešavanje prava pristupa direktorijumu moodledata Slika 75: Zadavanje lokacija osnovnih Moodlovih direktorijuma Slika 76: Definisanje parametara za pristup bazi podataka Slika 77: Pregled instaliranih modula potrebnih za rad Moodla Slika 78: Definisanje parametara administratorskog naloga Slika 79: Definisanje osnovnih podataka sajta Slika 80: Definisanje parametara elektronske pošte Slika 81: Uključivanje modula za samoregistraciju Slika 82: Postavke samoregistracije Slika 83: Prikaz forme za registraciju sa captcha elementom Slika 84 Polja za unos parametara za upotrebu captcha elemenata Slika 85 Opcije za postavljanje korisnika preko fajla

8 Slika 86: Pregled postavljenih korisnika Slika 87: Parametri za umrežavanje Slika 88: Definisanje kohorti Slika 89: Dodela korisnika kohorti Slika 90: Upravljanje kategorijama kurseva Slika 91: Upis nastavnika Slika 92: Pregled izveštaja o aktivnostima na Moodlu Slika 93: Uporedni prikaz broja aktivnosti na kursevima Slika 94: Pregled parametara sigurnosti sistema Slika 95 Provera parametra register_globals Slika 96: Podeševanje dozvola za aktivne sadržaje Slika 97: Podešavanje vidljivosti profila korisnika Slika 98: Podešavanje podrazumevane uloge na naslovnoj strani Moodla Slika 99: Uključivanje https pristupa Slika 100: Uključivanje zaštite kolačića Slika 101: Prikaz poseta u webalizeru Slika 102: Upravljanje modulima Slika 103: Izbor tema u Moodlu Slika 104: Uključivanje opcije My Moodle (Moj Moodle) Slika 105: Omogućavanje upravljanja blokovima Slika 106: Domen-objektni model Tabele Tabela 1: Pregled nekih LMS otvorenog koda i komercijalnih rešenja Tabela 2: Troškovi tehnologije po satu studija (u USD) - Priređeno prema Bates (2005, 213) Tabela 3: Teorije učenja i njihova primena u e-obrazovanju Tabela 4: Kompetencije nastavnika za pripremu onlajn nastavnih aktivnosti Tabela 5: Kompetencije nastavnika za realizaciju onlajn nastavnih aktivnosti Tabela 6: Kompetencije nastavnika za procenu napredovanja studenata Tabela 7: Uloge i veštine tutora Tabela 8: Kompetentnosti tutora Tabela 9: E-učenje iz epistemiološke perspektive Tabela 10: Didaktički stil nasuprot kolaborativnog

9 1 UVOD Elektronsko učenje (e-učenje) ili e-studije (kada je u pitanju visoko obrazovanje) predstavlja učenje (studije) uz pomoć IKT. Učenje se može izvoditi u klasičnoj učionici, korišćenjem različitih tehnologija (elektronski slajdovi, interaktivna tabla, tablet računari i sl.) a i na daljinu, gde se IKT upotrebljava za distribuciju materiala, podršku komunikaciji, ocenu znanja i sl. Kad se učenje izvodi na daljinu, govorimo o učenju (studijama) na daljinu (engl. Distance learning). Kod upotrebe IKT u obrazovanju upotrebljavaju se razlićiti termini, koji u suštini znače često iste stvari upotrebljavaju se termini kao e-učenje, e-studije, e-obrazovanje, gde možemo naći razlike u tome, ko organizuje pedagoški proces. Ako je to neka institucija onda možemo govoriti o e-obrazovanju, a ako se podrazumeva samoučenje uz pomoć IKT, mogli bismo pričati o e- učenju. U ovom priručniku upotrebljavamo termin učenje na daljinu, podrazumevajući studije koje su organizovane preko Interneta, na daljinu. Kod učenja na daljinu mogu se organizovati i klasični susreti sa studentima. Takvo izvođenje u praksi često se naziva kombinovanim učenjem (engl. blended learning), a u poslednjo vreme u upotrebi je i termin obrnuto učenje (engl. Flipped learning), kod kog nastavnici pripremaju različite materijale, koje učenici upotrebljavaju kod kuće, studirajući samostalno, a u školi proveravaju znanje i vežbaju. Kod učenja na daljinu za pripremu, implementaciju, evaluaciju i monitoring koristi se IKT. E- učenje je dakle proces u kojem nastavnici nastavnih sadržaja kroz različite metode i oblike rada (strategije) i korišćenjem tehnologije učenicima obezbeđuju sakupljanje novih znanja. Moramo znati, da i najbolja tehnologija, dobro pripremljen sadržaj i odgovarajuće strategije nastave nisu garancija da će učenik učiti. Neophodno je, da nastavnik pravilnim izborom obrazovnih strategija, utiče na motivaciju učenika. You cannot teach a man anything, you can only help him find it within himself. (Galileo Galilei, ) Bez obzira na činjenicu da je e-učenje učenje pomoću IKT, moramo shvatiti da je e-učenje obrazovanje (učenje) koje podrazumeva ostvarivanje ciljeva učenja koji su potrebni i za završetak klasičnog obrazovanja (Fee, 2009, 5). E-učenje tako uključuje (Fee, 2009, 1617): Tehnologije (engl. Technology),, Nastavne materijale i sadržaje (engl. Content) i Nastavne strategije (engl. Learning design). Sve tri komponente se prepliću i međusobno dopunjuju (Slika 1). 8

10 T E H N O L O GI J A SADR Ž AJ NA S TA VNE ST R A T E GI J E Slika 1: Elementi e-učenja Komponente e-učenja osnova su za 1. deo priručnika, u kome predstavljamo: infrastrukturu e-učenja, gde predstavljamo svojstva tehnologije, kriterijume za izbor odgovarajuće tehnologije, tehnologije za pripremu sadržaja i tehnologije za izvođenje e- učenja. U priručniku, uglavnom, predstavljamo tehnologiju za podršku učenju, mada se tehnologija u školstvu može upotrebiti i za podršku administrativnih procesa (upis studenata, evidencije ispitnih aktivnosti i sl.), i za podršku procesa istraživanja. U prilogu, u tom smislu, prikazujemo primer upotrebe IKT za podršku adminsitrativnh procesa visokoškolske ustanove, jer su ovi procesi vezani sa obezbeđivanjem kvaliteta procesa učenja, ne zavisno od toga, dali se učenje sprovodi uz pomoć tehnologije ili bez nje. smernice za pripremu nastavnih materiala nastavne strategije, gde predstavljamo teorije učenja, kompetencije nastavnika i tutorski rad, koji je neophodan za obezbeđivanje kvaliteta e-učenja. Kvalitetno izvođenje e- učenja ne može se obezbediti bez standarda kvaliteta, tako da u ovom poglavju prikazujemo i standarde e-učenja. U drugom delu priručnika prikazujemo implementaciju učenja na daljinu u praksi. 9

11 2 INFRASTRUKTURA STUDIJA NA DALJINU Radojka Krneta i Marjan Milošević, Fakultet tehničnih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Viktorija Florjančič, University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Infrastruktura za realizaciju studija na daljinu u užem smislu obuhvata opremu i softver čijim instaliranjem se obezbeđuje jedan od preduslova za realizaciju ovako organizovanog obrazovnog procesa. Za potrebe realizacije studija na daljinu visokoškolska institucija je u obavezi da formira, administrira i održava odgovarajuću infrastrukturu, čime se obezbeđuje: dostupnost materijala za učenje, sinhrona i asinhrona komunikacija između svih aktera uključenih u proces učenja i nastave, praćenje napretka studenata i sprovođenje ostalih aktivnosti od značaja za uspeh učenja na daljinu. Potrebno je da infrastruktura prati moderne tehničke standarde, da bude modularna, fleksibilna i skalabilna (u skladu sa porastom broja korisnika) i usklađena sa potrebama ciljne grupe korisnika. okviru infrastrukture za učenje na daljinu visokoškolska ustanova mora da obezbedi potrebne resurse (oprema, biblioteka, prostor) za uspostavljanje i održavanje dvosmerne komunikacije na liniji nastavnik student i student student, radi realizacije obrazovnih aktivnosti na daljinu (kompletna nastava i/ili delovi nastave, konsultacije, samoprovere, provere znanja u sklopu predispitnih obaveza, projekti, seminarski radovi i sl.) (KAPK. 2010) Preporučljivo je da infrastruktura za učenje na daljinu bude integrisana u informacionokomunikacionu infrastrukturu ustanove i na taj način povezana sa informacionim sistemom ustanove, e-bibliotekom ili drugim elektronskim sistemima. Šire posmatrano, infrastruktura za učenje na daljinu obuhvata i ljudske resurse koji su odgovorni za organizaciju i administriraciju studija na daljinu, realizaciju nastave tj. stvaranje podsticajnog okruženja za učenje. To svakako ne znači, da se učenje na daljinu ne bi moglo izvoditi na samom okruženju nezavisno od informacionog sistema ustanove. Više o tome biće reči nadalje u tekstu. Visokoškolska ustanova može organizovati studijski program na daljinu za svaku oblast i svako obrazovno-naučno i obrazovno-umetničko polje, ako se nastavni sadržaj, podržan raspoloživim resursima, može kvalitetno usvojiti kroz studije na daljinu i ako se obezbeđuje isti nivo znanja diplomiranih studenata, ista efikasnost studiranja i isti rang (kvalitet) diplome kao i u slučaju uobičajenog načina realizacije studijskog programa. Studijski program zasnovan na nastavnim metodama i tehnologijama obrazovanja na daljinu podržan je resursima koji obezbeđuju.kvalitetno izvođenje studijskog programa (KAPK, 2010). Tehnologija se koristi za izvođenje studija na daljinu i za pripremu studijskih materijala i sadržaja. 2.1 Okruženje za učenje na daljinu Okruženje za učenje na daljinu je jezgro infrastrukture za učenje na daljinu i predstavlja kompleksni sistem koji uz tehnološke komponente (infrastrukturu) uključuje i niz organizacionih, administracionih i instrukcionih komponenti za učenje na daljinu Svojstva okruženja za učenje na daljinu Modularnost je jedna od ključnih osobina okruženja za učenje na daljinu na osnovu čega se 10

12 svako okruženje za učenje na daljinu može posmatrati kao skup izdvojenih modula koji funkcionišu nezavisno, ali tek kada se koriste u sprezi jedan sa drugim čine kompletno okruženje za elektronsko učenje. Modularnost okruženja za učenje na daljinu obezbeđuje njegovu jednostavnu modifikaciju svaki modul treba da se specifikuje sa dovoljno detalja kako bi se omogućilo korektno povezivanje modula kao i zamena modula sa njima ekvivalentnim modulima. Moduli okruženja za učenje na daljinu su: Infrastrukturni modul (hardverska, softverska i komunikaciona infrastruktura okruženja za elektronsko učenje). Modul alata za elektronsko učenje (specifični alati, mehanizmi, servisi, mediji i softveri koji se koriste za razvoj i prezentaciju okruženja za elektronsko učenje). Modul za administriranje (administracioni poslovi u vezi sa razvojem, implementiranjem i upravljanjem sistema za učenje na daljinu). Modul instrukcionog interfejsa (inkorporacija instrukcionog nastavnog materijala u okruženje za elektronsko učenje sa metodama i procedurama za obezbeđivanje efektivne interakcije između okruženja za elektronsko učenje i učenika). Modul za obezbeđenje kvaliteta (obezbeđuje kontinualnu evaluaciju i kontrolu kvaliteta sistema za učenje na daljinu). Okruženje za učenje na daljinu treba da ima: Jedinstven korisnički interfejs koji podržava više kategorija korisnika, uključujući studente, nastavnike i administrativno osoblje, putem koga se omogućava velikom broju studenata lak i autorizovan (siguran) pristup nastavnim sadržajima, kreiranim u raznim formatima (tekst, zvučne i video informacije), ostalim nastavnim aktivnostima, kvalitetno vođenje kroz proces učenja, samotestiranje i testiranje, kao i automatsko praćenje napredovanja studenata kroz različite oblike provere znanja kao i generisanje odgovarajućih izveštaja Mogućnost izvođenja različith oblika nastave: javno emitovanje vremenski planiranog nastavnog događaja (emitovanje predavanja ili diskusija nastavnika/stručnjaka snimljene uz pomoć video kamera uživo ili ranije napravljenog i pripremljenog video snimka), u svako doba dostupna predavanja i multimedijalni nastavni materijali, kao i konsultacije u realnom vremenu (sinhrona komunikacija putem video ili web konferencija, chat-a) i/ili putem asihrone komunikacije (diskusioni forumi, wiki, blog, društvene mreže) Mogućnost kvalitetne dvosmerne komunikacije nastavnika i saradnika sa studentima i studenata međusobno, koja omogućava usluge elektronske pošte, diskusionih foruma i diskusija u realnom vremenu; Mogućnost evidentiranja vremena koje student provede na proučavanju nastavnog materijala i proveru i ocenjivanje studenata pomoću testova, a uz podršku i pod kontrolom specijalizovanog softverskog paketa; Visoku pouzdanost sistema kroz odgovarajući sistem kontrole pristupa i zaštite sadržaja. 11

13 Za studente koji studiraju na daljinu potrebno je obezbediti opšte uputstvo (Vodič) za prijavu u okruženje i njegovo korišćenje u procesu učenja. Ako upotrebljavamo okruženje koje ima mnogo korisnika, kao što je to Moodle, možemo upotrebiti uputstva koje je stvarala šira zajednica. Pored sistema za upravljanje učenjem (LMS), u praksi se za učenje na daljinu upotrebljavaju i sistemi za upravljanje sadržaja za učenje (engl. Learning Content Management System LCMS) ili sistemi za virtuelno učenje (engl. Virtual Learning Environment VLE). Neki sistemi su više usmeravani ka deljenju sadržaja, a drugi nastavniku omogućavaju praćenje studenata. Za kvalitetne e-studije praćenje i podrška studenata je veoma važna, pa se zato upotreba sistema za upravljanja učenja preporučuje. Takođe, okruženje bi trebalo da podržava kako sinhrone, tako i asinrone vidove komunikacije nastavnika i studenata, kao i studenata međusobno, korišćenjem poznatih alata i tehnologija za elektronsko učenje. Nastavnicima i studentima studijskog programa na daljinu za uspešno obavljanje ovih onlajn komunikacija potrebna su samo osnovna informatička znanja. Konsultacije, na primer, nastavnik može obavljati korišćenjem onlajn alata za asinhronu komunikaciju kao što su forumi i elektronska pošta ili sinhronih alata koji omogućavaju audio konferencije, veb konferencije, video konferencije, onlajn radionice, virtuelne sastanke, i sl. Asinhroni alati mogu se koristiti i za dostavljanje različitih izveštaja studentima. Takođe, okruženja podržavaju različite oblike provere znanja (KAPK, 2010)., npr. testovi (samoevaluativni i evaluativni), eseji, wikiji, blogovi. U pogledu ocenjivačke sposobnosti okruženja, sistem treba da obezbedi prepoznavanje identiteta studenta i autentičnu proveru znanja svakog studenta. Korisnici LMS sistema u praksi koriste različita imena za okruženje za elektronsko učenje npr. e-učionica, virtuelna učionica, onlajn učionica, onlajn okruženje i sl. Na tržištu je moguće pronaći i open-source LMS sisteme, koji su besplatno dostupni i omogućavaju prilagođavanje programskog koda vlastitim potrebama, kao i komercijalna (vlasnička) rešenja za koje korisnik mora da plati naknadu (licencu). Nekoliko LMS rešenja dato je u tabeli 1. Tabela 1: Pregled nekih LMS otvorenog koda i komercijalnih rešenja Rešenja otvorenog koda Komercijalna (vlasnička) rešenja Claroline 1 Blackboard 2 Dokeos 3 Desire2Learn 4 Moodle 5 ecollege 6 Sakai 7 JoomlaLMS

14 2.1.2 Primer okruženja Moodle Među brojnim open-source okruženjima često upotrebljavan je već pomenuti Moodle, koji je preveden na brojne svetske jezike. Lokalizacija Moodle i lokalna podrška koje se pruža u brojnim zemljama, Moodle-u pruža mogućnosti za njegovo širenje. Moodle se može upotrebiti u različitim obrazovnim okruženjima: školama, preduzećima, različitim ustanovama itd. Slika 2 prikazuje primer naslovne stranice E-lab Moodle instalacije na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Korisnik može birati različite jezike interfejsa. Osnovni resurs predstavljaju kursevi. Pored njih, na naslovnoj strani figurišu i forumi, obaveštenja i korisni linkovi. Slika 2: Primer Moodle instalacije Učenje, a, takođe i učenje na daljinu je u prvom redu komunikacija, zato je važno da okruženje omogućava oba načina komunikacije sinhronu i asinhronu komunikaciju. U nastavne svrhe najčešće se koristi asinhrona komunikacija koja se vrši preko foruma. Moodle forum je odlično okruženje za grupnu komunikaciju, gde se grupe međusobno ne vide i tako vrše»privatno«komunikaciju vezanu za nastavne zadatke. Diskusije na forumu možemo ocenjivati ili na neki drugi način dati komentar (upotreba opisne ocene). Kod sinhronog načina komunikacije svi učesnici moraju biti u isto vreme prisutni onlajn. Primer takve komunikacije su video-konferencije, ili komunikacija kod koje upotrebljavamo različite»chat«programe (MSN chat, Facebook chat, Skype). U Moodle-u sinhroni način možemo realizovati koristići pričaonicu, gde učesnici komunikacije pišu kratke tekstove. Slično se izvodi i MSN chat, ili Facebook tekst chat. Napomenuti Skype osim tekst komunikacije omogućava i video komunikaciju, kod koje možemo deliti vlastiti ekran (vršimo prezentaciju, objašnjavamo kako se upotrebljava koji program, završava neki kompleksan zadatak, i slično), što je posebno korisno kod online seminara, sastanaka na daljinu ili za konsultacije. Slaba strana takve

15 komunikacije, koja je, inače, vrlo efikasna, je obavezna prisutnost svih učesnika u isto vreme. Kada su učesnici na različitim krajevima sveta, u različitim vremenskih zonama, to može dovesti do problema. U poslednje vreme, posebno kod mlade populacije, umesto klasičnih»chat«programa mnogo se koristi Facebook»chat«, koji omogučava i deljenje fajlova pa i video komunikaciju. Ova komunikacija pravi se privatno, znači»jedan na jedan«. Takav način omogućava i Moodle upotrebljavajući interni Moodle komunikacioni sistem. Osim foruma Moodle omogućava i druge alate za saradnju, na primer, Moodle Wiki. Wiki nije toliko sofisticirano rešenje kao poznata Wikipedia 9 (bazirana na MediaWiki 10 rešenju), a može se koristiti za različite svrhe. Kroz Moodle Wiki učesnici mogu da kreiraju zadatke grupe, koji ne uključuju samo tekst, već i slike, video snimke i mnoge veze do različitih internet stranica. Nastavnici mogu koristiti Moodle wiki kao medijum za prenos sadržaja učenja (npr. skripta, priručnici), ili napraviti privatni wiki, kojeg učesnici koriste za vlastita razmišljanja. Jedna od aktivnosti studenata može biti popunjavanje rečnika stručnih izraza. Studenti rečnik lako popunjavaju samostalno ili u grupi. Aktivnost je omogućena sa Moodle aktivnošću Rečnik. Osim jednostavnog rečnika Moodle Rečnik omogućava i stvaranje spiska Često postavljanih pitanja. Studenti u vremenu trajanja kursa pripremaju različite zadatke koje nastavnik pregleda i ocenjuje. Nastavnik koji pregleda i ocenjuje zadatke studentu upisuje povratne informacije o njihovom radu. Aktivnost Zadataka podržana je sa Moodle-om, koji osim pregleda i ocenjivanja raznih upload-ovanih dokumenata, omogućava i praćenje različitih aktivnosti, koje studenti izvršavaju u vreme kursa van e-učionice npr. klasične prezentacije/nastupi ili rad na terenu. I te aktivnosti nastavnik može ocenjivati i komentisati. A što je najkorisnije ocene svih aktivnosti biraju se, i student u svako vreme može pogledati svoje ocene i komentare nastavnika (Slika 3). Slika 3: Studentski pogled na vlastite ocene i komentare Naravno da ocene služe i nastavniku, koji tako stvara»gradebook«(slika 4)

16 Slika 4: Pregled ocena studenata za nastavnika Ocenjivanje znanja vrši se preko različitih testova, koji su omogućeni preko aktivnosti Test. Nastavnik može praviti bazu pitanja iz svake teme po nekoliko pitanja, pa onda računar iz baze bira određen broj pitanja npr. Iz teme 1 po 3 pitanja, iz teme 2, 2 pitanja itd. Na taj način stvaramo brojne ispitne pol-ove. Testovi se mogu koristiti samo za proveravanje znanja. Studenti ih rešavaju jedan put ili više puta. Pri uređivanju testa može se uređivati datum i sat rešavanja npr. određen dan od 8.00 do Isto tako možemo ograničiti i vreme za rešavanje npr. na 30 min. Testove studenti lako rešavaju sa proizvoljne lokacije, ili se rešavanje testova izvodi u klasičnoj računarskoj učionicu pod nadzorom nastavnika. 2.2 Ostale veb tehnologije LMS nije jedina tehnologija, koja omogućava izvođenje e-učenja. Pored LMS-a možemo koristiti i druge tehnologije posebno različite veb tehnologije, kao npr. blogove. Blogovanje se može vršiti individualno svaki pojedinac piše svoj blog, ili je blogovanje grupni rad. U blogu student(i) razmenjuju svoja razmišljanja, komentare itd. Uz edukativnu svrhu, iz bezbednosnih razloga, često se koristi Blogger, 11 koji omogućava davanje pristupa ograničenom broju korisnika (na primer, članovi grupe i nastavnika). Koristan alat za podršku timskog rada je nesumnjivo veb rešenje Google Dokumenti (engl. GoogleDocs), preko kog učenici mogu da rade zajedno i stvaraju niz dokumenata (tekst, tabele i prezentacije). Sa aspekta praćenja rada studenata Google Docs je veoma pogodna sredina, jer nastavnik može da prati formiranje zadataka i usmerava studente. Pored toga, nastavnik preko istorije dokumenta prati doprinos svakog pojedinog člana grupe (Sl.5). Studenti koji ne doprinose stvaranju timskog dokumenta ne dobiju bodove (ocene). Slika 5: Pogled na istoriju uređivanja dokumenata pokazuje svaki doprinas pojedinca

17 U visokom školstvu često se studentima preporučuje priprema portfolia, u koje svrhe se može upotrebiti alat Mahara. 12 Pogodno okruženje za e-učenje jesu i različite društvene mreže (npr. Facebook), ali treba voditi računa da za korišćenje ovih mreža studenti moraju imati otvorene naloge na tim mrežama, što u pojedinih primerima zna biti problem (ne žele svi studenti imati nalog na društvenoj mreži ili žele da je koriste samo za zabavu i druženje). Uz pomoć različitih mobilnih uređaja postoji mogućnost za korištenje različitih usluga baziranih na lokaciji. Kad koristimo različita veb rešenja preporučuje se, da za potrebe rada sa studentima, nastavnik formira drugi, službeni nalog npr. za korištenje GoogleDocs, Skype, Google+ i na ta način razdvoji privatni I službeni rad. Kada govorimo o tehnologijama za e-učenje, moramo pomenuti interaktivne elektronske table, 13 koje se najčešće koriste u osnovnim i srednjim školama, ali njihova njihova upotreba prepoznata je i u visokom školstvu i u preduzećima. Table su često praćene sa različitim softverom, koji omogučava različite»template«i unapred pripremljene delove sadržaja, koje nastavnici mogu uključiti u svoju nastavu i svoje različite aktivnosti. Među najpoznatijim interaktivnim tablama je tabla Smart Board. Izbor tehnologija za e-učenje Bez obzira na tehnologije koje koristimo za e-učenje, pri izboru tehnologije potrebno je voditi računa o sledećem (Bates 2005, 210): Dostupnost (engl. Access) da li je tehnologija dostupna studentima (televizija, radio, kasetofoni, CD plejeri, video kasete, kompjuter i internet) i kako je tehnologija pogodna za određenu ciljnu grupu. Troškovi (engl. Costs) korišćenja IKT za studenta i za organizaciju. Pri izboru i analizi moramo razlikovati tehnologiju koja omogućava samo jednosmerni način komunikacije (engl. One-way) i tehnologiju koja omogućava dvosmernu komunikaciju i obuhvata mentorsku podršku. Tehnologija koja omogućava samo jednosmernu komunikaciju, edukativni materijali dele se studentima, koji studiraju sami student stupa u interakcije sa edukativnim materijalima. Troškovi implementacije e-učenja zavisni su i od broja studenta i prirode institucije i strukture troškova. Poređenje troškova je prikazano u tabeli 2. Nastava i učenje (engl. Teaching and Learning) izbor tehnologije zavisi od toga kako tehnologija podržava način nastave i učenja, koje strategije učenja upotrebljavamo (npr. konstruktivistični pristup), koji su ciljevi učenja, šta moraju učenici da nauče i slično. Izbor tehnologije mora biti povezan sa ciljevima učenja jer ne nude sve tehnologije iste mogućnosti. Interaktivnost i prilagodljivost studentu (engl. Interactivity and user-friendliness) koji nivo interakcije tehnologija pruža i koliko ju je lako koristiti. Tako možemo za dvosmernu komunikaciju upotrebljavati forume, koji omogućavaju da su studenti i nastavnici u interakciji iako nisu prisutni u isto vreme. Ako uključujemo video O podučavanja pomoći interaktivne table na 16

18 konferencije, treba imati u vidu da ova tehnologija traži istovremenu prisutnost svih učesnika. Dakle uključivanje jednosmerne tehnologije ne omogučava interakcije između učesnika. To su samo neka pitanja na koje moramo tražiti odgovore, kada vršimo izbor tehnologije za e-učenje. Uticaj na organizaciju (engl. Organizational issues) kakve promene u organizacionom smislu moramo izvesti zbog uvođenja IKT u obrazovanju. Savremenost (engl. Novelity) koliko je tehnologija moderna. Brzina (engl. Speed) koliko brzo možemo postaviti određeni predmet / kurs, i koliko brzo možete da se prilagodite promenama sadržaja. Tabela 2: Troškovi tehnologije po satu studija (u USD) - Priređeno prema Bates (2005, 213). Broj studenta Tehnologija Televizija 460,00 110,00 11,00 4,58 Radio 60,00 14,88 1,49 0,60 Audio kaseta 12,25 3,50 1,00 0,86 Štampanje (bez knjig) Univerziteti sa klasičkim studijem i studij na daljinu 3,01 1,75 1,39 1,37 Open University 10,64 3,00 0,79 0,65 Web učenje (bez knjig) 3,85 2,57 2,21 2,18 Audio konference 64,50 19,50 9,16 8,33 Video konference 17,64 17,64 17,64 17,64 Web konference 12,64 12,64 12,64 12,64 Upotreba određenih tehnologija povećanjem broja studenata smanjuje troškove po jedinici (cena po satu studija), što znači da je takvu tehnologiju potrebno koristiti u najširem krugu studenata. Tehnologije koje uključuju podršku tutora nemaju ekonomiju obima (troškovi po jedinici se ne smanjuju sa povećanjem broja studenta), što znači da su troškovi po jedinici nezavisni od broja učesnika. 2.3 Izbor online okruženja Izbor okruženja za učenje zavisi od konkretnog koncepta e-učenja koje se planira. Na primer, 14 u slučaju mešovito organizovane nastave (blended/mixed/hybrid učenja), gde je zastupljena kombinacija tradicionalne nastave i onlajn nastave na daljinu, prioritetni zahtev koji se postavlja pred okruženje može biti mogućnost da se nastavni sadržaji prezentuju u onlajn okruženju, mogućnost kolaboracije i/ili provere znanja. Sa druge strane, za scenarije koji podrazumevaju isključivo nastavu i učenje na daljinu, od posebnog značaja je mogućnost praćenja napretka učenika, odnosno sledljivost resursa za učenje. Prilikom izbora sistema za upravljanje elektronskim učenjem treba razmotriti mnoge zahteve, izabrati karakteristike koje sistem treba da zadovolji i na osnovu kriterijumske analize svih činilaca odlučiti koji sistem izabrati. Sistemi za e-učenje se stalno razvijaju i menjaju, njihovi nazivi se često preklapaju, ali većina

19 proizvoda ima zajednički osnovni skup funkcionalnosti i neke funkcionalnosti različitih vrsta proizvoda se međusobno poklapaju. Osnovne funkcije sistema za e-učenje mogu se sistematizovati kroz kružni proces predstavljen na slici 6. Slika 6: Osnovne funkcije sistema za upravljanje e-učenjem Glavne prednosti sistema za e-učenje su to što predstavlja bogato okruženje sa puno alata za sve vrste korisnika i lakoća upotrebe ovih sistema. Neki od čestih nedostataka sistema su: Sistem postaje mesto na kome su samo fizički okupljeni svi resursi kurseva i to najčešće onda kada ovaj sistem predstavlja podršku tradicionalnom kursu, Potreba za angažovanjem administatora koji će dodeljivati prava i privilegije korisnicima, Ograničena upotreba e-learning 2.0 funkcionalnosti i uglavnom je većina sistema još uvek zasnovana na e-learning 1.0 sistemu organizacije po kursevima kao gradivnim jedinicama, Cena može postati velika u slučaju velikog broja korisnika, pa se često koriste open source rešenja. Mogu se postaviti različita pitanja posmatrano iz različitih aspekata o tome koje karakteristike treba da poseduje sistem za upravljanje e-učenjem. Opšte karakteristike Da li je softver kompercijalni ili open-source Koliko dugo je softver na tržištu? Da li je sistem proizvod poznate kompanije ili institucije, sa dobrom reputacijom? Da li postoje nezavisna testiranja i procenjivanja proizvoda? Kako je proizvod ocenjen u odnosu na druge? Koje obrazovne ustanove koriste sistem? Da li su dostupne procene i iskustva od strane tih institucija? Da li je, ako je proizvod komercijalan, dostupna probna verzija beplatno ili po nižoj ceni? Koje tehnologije proizvod podržava? Kakva korisnička i tehnička podrška je dostupna? Kakva su iskustva drugih o kvalitetu 18

20 podrške sistema? Karakteristike iz ugla edukatora Da li je proizvod jednostavan za korišćenje ili je potrebna obimna obuka za korišćenje? Da li jednostavno kreiranje i modifikovanje kursa? Da li postoje autorski alati za razvoj resursa kursa? Da li postoji podrška za primenu različitih strategija učenja? Da li edukatori mogu menjati resursa bez znanja programskih jezika, da li je jednostavno dodavanje linkova? Da li sistem jednostavno prihvata najčešće standardne tipove datoteka i resursa (Microsoft Word, PowerPoint, Excel, Flash, različiti audio i video formati)? Da li prihvata tipove datoteka kreirane na Linux, Mac OS i Solaris aplikacijama? Da li su dostupni sinhroni komunikacioni alati, kao, na primer, interaktivna tabla? Da li su dostupni alati za kolaboraciju, kao što su forum i chat? Da li korisnici mogu međusobno razmenjivati datoteke? Da li je moguće razmenjivanje poruka izmedju pojediničnih studenata i grupe na kursu? Da li edukator može studentima obezbediti različite alate za proveravanje znanja (kako za samoproveru, tako i sumativne testove i evaluacije kursa)? Da li je moguće automatsko ocenjivanje testova? Da li edukator može naknadno menjati ocene nakon unosa? Da li postoji više načina prikaza ocena i mogućnost izvoza tabele sa ocenama u programe za tabelarne proračune (na primer Excel)? Da li postoji grafičko praćenje napredovanja studenata? Da li edukator može podesiti stil i šablon kursa? Da li je moguće uvoziti i adaptirati kurseve iz drugih sistema? Da li edukatori imaju pristup kvalitetnom sistemu pomoći? Karakteristike iz ugla studenta Da li je okruženje za rad jednostavno za korišćenje? Da li je jednostavna navigacija kroz kurs? Koje osnovne računarske veštine treba student da poseduje za korišćenje sistema? Koje su osnovni zahtevi browsera? Da li je moguće slanje poruka sa datotekama? Da li je moguće slanje poruka drugim studentima korišćenjem adrese unutar sistema? Da li je predavanje zadataka jednostavno? Postoji li mogućnost izmene ili uklanjanja predatog zadatka? Da li studenti imaju pristup svojim ocenama u sistemu? Da li studenti mogu pratiti svoj napredak? Da li postoje aati za kolaboraciju kao što su forum, chat, oglasne table? Da li je jednostavno pratiti tok diskusija? Karakteristike o zapisima studenata Koji podaci o studentima se mogu čuvati? 19

21 Koji izveštaji se mogu kreirati? Da li je moguće pretraživanje podatke o studentima? Da li je definisan dovoljan nivo bezbednosti i da li je moguće podešavanje bezbednosti? Da li edukatori mogu upisivati i ispisivati studente na kursevima? Koje funkcije praćenja studenta su dostupne? Da li postoji log o pristupima studenta sistemu? Kakvi statistički izveštaji se mogu kreirati? Da li je moguće integrisati drugi administrativni softver? Tehničke karakteristike Kakvi su hardverski, softverski i mrežni zahtevi za rad sistema? Kakvi su serverski zahtevi? Da li je sistem u skladu sa postojećim standardima i specifikacijama (SCORM, IMS) kako bi bio u mogućnosti da razvijeni sadržaj bude lako prenosiv u druge sisteme? Da li se ocene iz sistema i druge informacije o studentu mogu preneti u administrativni softver ustanove? Da li osoblje ima iskustva u radu sa hardverom i softverom neophodnim za rad sistema? Ako ne, kakva vrsta obuke je potrebna i da li obuka postoji? Koji su minimalni hardverski, softverski i mrežni zahtevi za studente? Da li je sistem skalabilan i da li broj korisnika ima uticaja na performanse sistema? Da li su implentirane tehnike kreiranja rezervnih kopija (backup)? Da li je taj proces moguće vršiti automatski? Da li je moguće podešavanje i programsko prilagođavanje sistema? Koji programski jezik je potrebno koristiti i da li postoje procedutre koje treba poštovati pri proširenju sistema? Da li je lako administriranje sistema? Kakva podrška je dostupna? Po kojoj ceni? Da li proizvodjač obezbeđuje obuku? Cena i vlasništvo Koja je cena nabavke ili iznajmljivanja sistema? Da li su troškovi proporcionalni broju registrovanih korisnika ili broju kurseva? Koliki su troškovi održavanja? 2.4 Tehnologija za pripremu sadržaja U e-učenje se, pored tradicionalnih (štampanih) materijala koriste i brojni digitalni sadržaji npr. audio, video, animacije. Takvi materijali se često nazivaju multimedijalni jer se poruke i informacije prenose na različite načine putem teksta, glasa, videa. Njihova upotreba je postala posebno popularna sa razvojem Interneta i veba (engl. World Wide Web WWW). Multimedijalni materijali mogu se pronaći na CD-u ili u formi programa koji su instalirani na računaru i koriste se nezavisno od internet konekcije (engl. off-line). Uz dostupnost Interneta i širokopojasne konekcije, multimedijalni sadržaj dostupan je svim korisnicima na Internetu. Priprema multimedijalnog sadržaja zahteva poznavanje korišćenja određenog softvera. 20

22 Za pripremu tekstova upotrebljava se uređivač tekstova kao što je Microsoft Word 15 ili OpenOffice.org Writer. 16 Sadržaj nastave često se sa studentima deli putem e-slajdova ili handoutsa, koje nastavnik priprema koristeći program za uređivanje e-slajdova (na primer MS PowerPoint, Keynote ili OO Impress). Uz pomoć e-slajdova sa studentima možemo deliti samo tekst ili možemo tekstu dodati i multimedialne sadržaje (npr. video, zvuk, animacija). Na Internetu postoje i veb alati za izradu elektronskih slajdova, među kojima je veoma poznat program Prezi. 17 Ako slajdovi sadrže samo tekst, bez nekih interaktivnih sadržaja, slajd možemo deliti preko PDF dokumenta (engl. Portable Document Format) 18 slajd po stranici ili kao handouts sa više slajdova po stranici. PDF dokument veoma je koristan, jer studenti, bez obzira na to koji operativni sistem koristite na računaru, na ekranu vide istu stvar. Takođe je štampanje PDF dokumenata nezavisno od korištenog štampača. Da bi studenti videli PDF dokument nije im neophodan program u kome je nastao dokument, već samo čitač PDF dokumenata. Na Internetu postoje brojni besplatni programi za čitanje PDF dokumenata (npr. Adobe Reader, 19 Nitro Reader, 20 Foxit Reader 21 ) Grafički sadržaj možemo izraditi na nekoliko načina sadržaj možemo kupiti ili možemo da naručimo pravo sadržaja na tržištu, ili možemo sadržaj pripremiti sami. Za pripremu možemo koristiti različite grafičke programe CorelDRAW, Adobe Illustrator 22 ili InkScape 23 za vektorske slike i Adobe Photoshop 24 ili Gimp 25 za obradu i montažu slike i fotografije. Inkscape i GIMP kao open source programa lako su dostupni svakom korisniku računara. Oba programa se mogu instalirati na računarima sa različitim operativnim sistemima (Windows, Linux ili OS X). Naravno, postoji čitav niz drugih komercijalnih softverskih rešenja. Za audio datoteke upotrebićemo softver za audio snimanje, među kojima je lako dostupan je open-source program Audicity. 26 Audio snimke nastave omogućavaju i programi za pripremu e- prezentacija. Tako, na primer, nastavnik uz slajdove prezentacije (npr. MS PoverPoint ili Keynote programa) pri samoj prezentaciji snima predavanje. Takve prezentacije mogu biti sačuvane u MP4 formatu, kao jednom od najrasprostranjenijih formata za prenos multimedijalnih sadržaja. Za potrebe animiranih sadržaja možemo pripremiti 2-D ili 3-D animacije. Zanimljiv i lako dostupan je open-source program Blender. 27 Video snimke možemo praviti i sa pametnim PDF engl. Portable Document Format je 1993 postavilo poduzeće Adobe ( Od 2008 PDF format nije več u vlasti poduzeća Adobe, nego je poznat pod otvorenim standardom ISO

23 mobilnim telefonom ili tablet uređajem. Takve sadržaje nakom toga možemo uključiti i u nastavne materijale. Za montažu amaterskih video snimaka korisnici Mac računara mogu koristiti program imovie, 28 a korisnici Windows računara, na primer, program ShowBiz. Alternativan open-source program je npr. AviDemux, 29 koji se može upotrebiti na različitim operativnim sistemima Windows, Linux i OS X. Koristan alat za izradu video tutorijala (engl. Screencast) predstavlja Jing, 30 koji se može koristiti na sistemu Windows i OS X. Na tržištu danas možemo nabaviti poseban alat koji je dizajniran za pripremu nastavnog sadržaja; tako zvani AuthorWare. 31 Prosto dostupni i veoma upotrebljivi programi su npr. HotPotatoes 32 i exe (Slika 7). 33 Slika 7: Priprema materiajala u exe i izvoz sadržaja u SCORM paket Poslednjih godina veliko interesovanje nastavnika izazvao je Apple sa izdavanjem ibookauthor (Slika 8), 34 sa kojim je moguće na najjednostavniji način napraviti zanimljive i interaktivne multimedijalne materijale za učenje, tzv. Interaktivne e-knjige Lista nekih AuthoWare programa:

24 Slika 8: Priprema e-knjige uz pomoć ibookauthor U primeru, kada želimo koristiti komplikovane multimedijalne materijale, koje nismo kadri da uradimo sami, pripremu nastavnih materijala možemo naručiti na tržištu tzv. Outsourcing. 2.5 Uloga standarda u elektronskom učenju Poput inicijativa u drugim područjima, standardi primenjeni u tehnologijama za učenje treba da omoguće ponovnu upotrebljivost i interoperabilnost između različitih programskih platformi. Problem predstavljaju nestandardizirani modeli podataka, nestrukturirani sadržaji i nekompatibilne obrazovne platforme. Naime, obrazovni sadržaji oblikovani u jednom sistemi skoro da su sasvim neupotrebljivi u ostalim, njemu nekompatibilnim sistemima. Za postizanje navedenog potrebno je postići dogovor o arhitekturi, servisima, protokolima, modelima podataka i otvorenom interfejsima. Dakle, problemi koje treba rešiti u e učenju su: Nemogućnost prenošenja Web zasnovanih nastavnih sadržaja sa jednog sistema za e učenje na drugi Nemogućnost ponovne upotrebljivosti Web zasnovanih objekata učenja sa jednog sistema na drugom. Nemogućnost kreiranja sadržaja deljivih biblioteka ili medija sa skladištima za učenje između različitih LMS okruženja. Rešenje problema se nalazi u sledećim aktivnostima: Kreirati specifikacije za e učenje i učiniti ih raspoloživim za besplatno preuzimanje i korišćenje. Razvijati referentne modele sistema za e učenje. Organizovati i ohrabrivati učesnike i proizvođače u procesu e učenja 23

25 Objekat učenja je ponovno upotrebljiva, medijski nezavisna informacija koja se koristi kao osnovna jedinica nastavnih sadržaja u sistemima za eučenje, odnosno kao digitalni deo nekog kursa koji po veličini i složenosti može varirati. Uprkos brojnim definicijama za ponovo upotrebljive objekte učenja, može se reći da je suština da je tu primenjen model objektno orijentisanog načina mišljenja u svetu učenja. Poput LEGO blokova i objekti učenja su ponovo upotrebljive komponente (čestice znanja) tekstovi, prezentacije, animacije, slike, HTML dokumenti,... koje koristimo za građenje i sticanje znanja. Jednostavnije rečeno, objekat učenja se može posmatrati kao digitalni deo nekog kursa koji po veličini i složenosti može varirati, na primer, od jednostavnog grafičkog zapisa do kursa u celini. Pomoću objekata učenja stvaramo strukturu nastavnih sadržaja koje student mora u procesu učenja usvojiti kod sticanja znanja i veština o izabranom područnom znanju. Razmenu objekata učenja moguće je kvalitetno ostvariti jedino uz upotrebu informacija koje opisuju njihovu strukturu i svojstva. Ove opisne informacije nazivamo metapodaci (eng. metadata podaci o podacima), ili još preciznije metapodaci objekata učenja. Metapodaci podržavaju traženje, otkrivanje i pregledavanje objekata učenja. Referentni model SCORM (Sharable Content Object Reference Model) je nastao kao rezultat harmonizacije nekoliko standarda i specifikacija u oblasti e učenja, u skladu sa specifičnostima i zahtevima primena. SCORM promoviše kreiranje ponovno upotrebljivih objekata učenja (SCO) i razvoj sistema za e učenja sa zajedničkom tehničkom arhitekturom. Upotreba SCORM modela u sistemima za upravljanje elektronskim e učenjem zahteva obezbeđenu podršku od strane sistema za funkciju rada sa SCORM paketima implementirane funkcije za rad sa paketima njihovo kreiranje, uvoz, izvoz i raspakivanje u navigabilnu organizaciju koja se bez posebne adaptacije može koristiti u sistemu za upravljanje e učenjem. Moodle je posebno zanimljiv jer omogućava uključivanje tzv. SCORM paketa. Materijal za učenje na daljinu može biti pripremljen na različite načine, uz upotrebu različitih alata. Materijali koji su pravljeni skladno SCORM standardu, nezavisno od toga koji program je upotrebljen za pravljenje materijala, mogu se uvoziti u bilo koji sistem za upravljanje učenjem koji podržava SCORM. SCORM pakete možemo pronaći na tržištu ili ih rameniti između različitih korisnika. Upotreba SCORM materijala u Moodlu omogučava praćenje studenata ko je materijale upotrebljavao, kada i koliko vremena se na njima zadržao (Slika 9). 24

26 Slika 9: Praćenje studentskog korišćenja SCORM sadržaja u Moodlu Repozitorijum je zbirka digitalnog obrazovnog materijala koja omogućava sistemsko upravljanje procesima publikovanja, pristupa i smeštanja nastavnog/obrazovnog sadržaja. Repozitorijumi se razlikuju od uobičajenih web kataloga, portala i pretraživača jer korisnicima nude informacioni pristup strukturiran i organizovan na način koji podržava ciljano pronalaženje i korišćenje nastavnih resursa, odnosno visokokvalitetnih i pedagoški oblikovanih radova. Kako bi tu osnovni zadatak ispunili, repozitorijumi nastavnih sadržaja opisuju se i indeksiraju uz primenu savremenih standarda metapodataka. Metapodaci namenjeni označavanju digitalnih obrazovnih resursa su specifični, jer pored osnovnog opisa i organizovanja izvora prema formalnim kriterijumima (autor, naslov, predmet) moraju raspolagati nizom parametara koji omogućavaju pronalaženje i korišćenje materijala prema pedagoškim karakteristikama, odnosno njihovoj ulozi u obrazovnom procesu (oblik nastavnog gradiva, tip i nivo interaktivnosti, dužina učenja, potrebna predznanja itd.). U svetu danas postoje brojne organizacije koje se bave pitanjem metapodataka i organizacije sadržaja repozitorija, čiji su rezultat u skladu sa specifikacijama za e učenje. U svetu danas već postoji nemali broj repozitorijuma, bilo da se nude u okviru direktorijumaa kao što su: Education Network of Australia (EdNA) ( European Schoolnet ( The Gateway to Educational Material (GEM) ( ), bilo da su dostupni i pretraživi samostalno, kao MERLOT ( CAREO: Campus Alberta Repository of Educational Objects ( EDUCANEXT ( CLOE: Cooperative Learning Object Exchange ( Ilumina: Educational Resources for Science and Mathematics ( dlib.org/l), SMETE ( MathGate ( Wisconsin Online Resource Center ( online.co). 25

27 3 SMERNICE ZA PRIPREMU NASTAVNIH MATERIJALA Viktorija Florjančič University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Nastavne materijale možemo pripremiti sami, njihovo pravljenje možemo naručiti na tržištu ili na tržištu kupiti unapred pripremljene e-sadržaje. S druge strane, na internetu ima mnogo besplatno dostupnog materijala, koji lako možemo uključiti u naše nastavne materijale. Ako se odlučimo za pripremu nastavnog materijala, dobro je poznavati neke preporuke za to. Često, na početku implementacije e-učenja, studentu nudimo postojeće štampane materijale, kojima ćemo dodati uputstvo za učenje. U tom slučaju postojeći materijal se pretvara u e- dokument, što obično ne predstavlja neki problem, jer su materijali danas već pripremljeni na računaru. Kao što je već pomenuto, najbolje je da se nastavni materijali pripreme u obliku PDF dokumenta. Imajući u vidu da se izvođenje e-kursa obično deli na nastavne sedmice ili teme, nastavne materijale se raspodeljuju na teme, uz dodatak uputstava za učenje. O čemu treba voditi računa, kada želimo pripremiti e-sadržaj? I za e-sadržaj važe neke smernice, koje važe i za štampane materijale. Najveća razlika između klasičnih štampanih materijala i e- sadržaja je u tome da e-sadržaj obično uključuje nastavne strategije i metode učenja, jer su materijali predviđeni i za samostalno učenje. Vodeći računa o tome da kod e-studija studenti moraju mnogo sadržaja studirati sami, to utiče na pripremu e-sadržaja. Nastavne strategije pri izvođenju e-kursa (podučavanja) igraju važnu ulogu. Fee (2009, 99) ilustruje nastavne strategije sa dirigentom koji vodi orkestar, da bi ovaj svirao skladno. Nastavna strategija koordinira različite izvore (tekst, zvuk, brojeve, grafikone, tabele, dijagrame, fotografije, slike, video itd.) i aktivnosti studenata za postizanje ishoda učenja (engl. Learning outcomes). Zbog toga je na početku e-sadržaja potrebno istaći ishode učenja ciljeve, tako da student zna šta će se postići na kraju kada savlada određen deo sadržaja i savlada određene aktivnosti. Kod pripreme e-sadržaja treba imati u vidu (Fee, 2009, 99100): opšte smernice za dizajn koje čine materijal prijatnim za gledanje. Jer, e-sadržaj je u elektronskom obliku pa za njegov dizajn važe smernice koje važe za sve veb dokumente. delovi e-sadržaja predstavljaju se na isti način ista šema boja, isti fontovi, navigacija, ikone, kurs teksta, akcenti, itd. Svi korišćeni oblici i način prezentacije sadržaja moraju biti dosledno upotrebljeni. slične sadržaje udružujemo i tako olakšavamo učenje i pamćenje. Pri pripremi e-sadržaja moramo biti svesni, da i tu važi tzv. Pareto princip, gde, ako 80 % potenciala e-sadržaja koristi samo 20 % korisnika, to je dovoljno da se materijal oceni kao efikasan. Fee (2009, 112) predlaže da: sadržaj (tekst, video i audio) podelimo na manje delove, u sadržaj uključimo oznake, koje razdvajaju različite delove teksta npr. naslove i podnaslove, ciljeve, smernice za razmišljanje, dodatni resursi, komentari, itd. Pri tom moramo imati u vidu da oznake budu dosledne uvek upotrebljene na isti način (boja, 26

28 fontovi i ikone). upotrebimo jednostavnu navigaciju kroz tekst npr. na sledeću ili prethodnu stranicu, pokazivač sadržaja. tekst treba organizovati kroz menije, alineje, tabele. koristimo linkove na dodatne nastavne materijale ili bolje objašnjenje ili ilustraciju. studentima treba ponuditi različite resurse, tako da mogu da izaberu one koji im najbolje odgovaraju. koristimo slike ili video, ako je to moguće, jer često slika ili video govori više od reči. koristimo humor. održavamo sadržaj da bude jasan i jednostavan. Fee (2009, ), takođe, daje smernice o tome šta ne treba raditi i šta treba da se izbegne: Previše svega npr. teksta na ekranu, kao i slika, jer to otežava učenje. Ako sadržaj mora da ima mnogo teksta, onda je uslovno dozvoljeno da se kroz tekst pomiče vertikalno, a ne horizontalno (engl. Scrolling). Prevelike datoteke, sa kojima će studenti sa slabom internet konekcijom imati poteškoće. Premali fontovi Korišćenje suviše živih boja i boja koje su kontrastne. Suviše zahtevna prezentacija sadržaja. Upotreba oznaka koji okupiraju pažnju korisnika. Svi dodaci moraju da se postave za određenu namenu, a ne da ih postavljamo samo za sebe. Korišćenjem primera ili ilustrovanih objekata ne smemo izazvati negativne emocije učesnika. Ovo je naročito važno kada imamo učesnike iz različitih kulturnih, političkih ili verskih okolina. Korišćenje tumačenja koje se može razumeti i na potpuno drugačiji način Ponavljanje Da u objašnjenjima budemo dosadni. 27

29 4 NASTAVNE STRATEGIJE Viktorija Florjančič, University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Dragana Bjekić, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Miloš Bajčetić, Medicinski fakultet, Mirjana Devedžić, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu Milena Stanković, Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu Valerie Caraguel, Aix-Marseille University, France Božo Krstajić, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet Crne Gore Laura Fedeli, University Macerata, Italy Pjer Đuzepe Rosi, University Macerata, Italy Iako primena IKT predstavlja osnovni preduslov e-učenja, sama IKT nema značajan uticaj na efikasnost e-učenja. Clark (1993) je već 1983 izazvao polemiku sa tvrdnjom da je IKT samo medij za deljenje nastavnog materijala, a ne sredstvo za poboljšanje ishoda učenja. Slični rezultati proizilaze iz opsežne studije Russell (2001; NSD 2006), koji konstatuje, da između rezultata tradicionalnog i online obrazovanja nema statistički značajne razlike. Zato Russel predlaže prikladno prilagođavanje tradicionalnih sadržaja (kurseva) za e-verziju (Russell 2001, xiii). Ally (2004, 3) primećuje, da su nastavne strategije mnogo važnije od same IKT. Nastavne strategije zavise od mnogih faktora, posebno od učenika, nivoa obrazovanja, nastavnog sadržaja i svrhe obrazovanja (na primer: formalno ili neformalno obrazovanje). Dagger i Wade (2004) u istraživanju uzroka visokog stepena napuštanja učesnika onlajn obrazovanja to pripisuje neaktivnosti učenika. Čak i uvođenje prilagođenih multimedijalnih materijala nije smanjilo napuštanje online kurseva, što dodatno potvrđuje značaj metoda nastave i učenja u onlajn obrazovanju. Značaj nastavnih strategija možemo razumeti, ako znamo, da naučimo (William Glasser): 10 % od onoga što čitamo 20 % od onoga što čujemo 30 % od onoga što vidimo 50 % od onoga što vidimo i čujemo 70 % od čega se diskutira sa drugima 80 % od onoga što smo lično iskusili 95 % od onoga što učimo nekog drugog 4.1 Teorije učenja, osnova za nastavne strategije Početkom uvođenja računarski zasnovanog učenja teorija učenja se uglavnom zasniva na Skinnerovoj teoriji ponašanja bihejviorisam (Marentič Požarnik 2000, 15, 2004; Ally 2004, 6). Skinner učenje definiše kao relativno trajnu promena u ponašanju (Marentič Požarnik 2000, 14), što dovodi do stvaranja veze između nadražaja i odgovora na njih, to je ponašanje koje želimo da postignemo (pozitivno potvrda) ili izbegnemo (negativna potvrda). Primena instrumentalnog uslovanja u obrazovanju poznata je kao povratna informacije učenicima (pravilno/pogrešno) o završenom zadatku. Povratna informacija treba da bude brza i uglavnom 28

30 pozitivna (Marentič Požarnik 2000, 15). Prema teoriji ponašanja znanje je organizovana zbirka asocijativnih i veštinskih komponenti koje je student sabrao sa svojim aktivnostima učenja (Mayes i Freitas 2005, 7) i ponovnim utvrđivanjem. Uzimajući u obzir teoriju ponašanja kod programiranog ili računarski podržanog učenja, nastavni materijal se podeli na manje delove, a svaki deo se završava sa pitanjem ili zadatkom. Rešenju ili odgovoru sledi povratna informacija o tačnosti, i tako deluje kao instrument potvrđivanja (Marentič Požarnik 2000, 15; Ally 2004, 8). Kognitivna teorija učenja negira pretpostavku da je čovek prazan list papira (tabula rasa), čije ponašanje se formira samo na osnovu nadražaja i podrške. Zagovornici kognitivne teorije učenja naglašavaju važnost unutrašnjih (kognitivnih) procesa u ljudskom mozgu, na osnovu kojih se postojeće znanje (kognitivna struktura) nadgrađuje i dopunjuje (nakon Marentič Požarnik 2000, 1617). Teorija kognitivnog učenja naglašava motivaciju i razmišljanja i mentalne veštine i napore učenika (Ally 2004, 7). Student je tako aktivni učesnik procesa učenja, koji sakuplja podatke i informacije, obrađuje ih i nadovezuje postojećim znanjem. U ovom procesu student koristi kratkoročno i dugoročno memoriju. Kada učenik dobija podatke i informacije iz okoline, oni se čuvaju u kratkoročnoj memoriji. Ako je podataka previše ili ih korisnik ne razume, ili su besmisleni (bez semantičke i pragmatičke dimenzije), podaci su izgubljeni. Nakom obrade podataka i informacija u kratkoročnoj memoriji, posle oko 20 sekundi, podaci i informacije se sačuvaju u trajni memoriji. Neefikasna obrada podataka i informacija u tzv. kratkotrajnoj (radnoj) memoriji je uzrok gubitka podataka i informacija. Znanje po kognitivnoj teoriji učenja je stoga rezultat interakcije između novog iskustva pojedinca i strukture za razumevanje, koju je stvarao ranije (Mayes i Freitas 2005, 9). Poznavanje procesa učenja je važno za stvaranje nastavne strategije. Integrisanje kognitivne teorije učenja u e-učenje ogleda se u činjenici da su materijali pripremljeni na takav način da privuku pažnju učenika koji omogučava brzi prenos podataka i informacija iz kratkoročne u dugotrajnu memoriju. Usredsređivanje na učenje samo po sebi nije dovoljno, jer je kratkoročni kapacitet memorije ograničen i subjektivan (zavisi od uzrasta, prethodnog obrazovanja, navika, motivacije za učenje...). Materijali koje se koriste u e-učenju moraju biti pripremljeni tako da pomognu učenicima u obradi i memorisanju podataka i informacija. Kognitivna teorija učenja prepoznaje značajne razlike između pojedinačnih učenika, što se projektuje na e-učenje s obzirom na različite stilove učenja koji utiču na prijem, obradu i prenos podataka i informacija. O primanju informacija i identifikaciji raspravljao je Kolb 1984 (Ally 2004, 15). Konstruktivistička teorija učenja tvrdi da učenik ne može primeniti znanja nastavnika, nego znanje gradi na osnovu sopstvene mentalne aktivnosti (Marentič Požarnik 2000, 17). Učenik tumači informacije na osnovu ličnog iskustva i obrade i tumačenja pretvara u znanje (Ally 2004, 7). Socijalni konstruktivisti su aktivnost učenika proširili na njegovu interakciju sa okolinom i naglasili značaj kolektivnog učešća u procesu stvaranja (konstruisanja) znanja. U e-učenju, zavisno od ciljeva, koriste se znanje o sve tri teorije koje su jasno prikazane u tabeli 3. Prilikom planiranja aktivnosti obrazovnog procesa možemo se fokusirati na učenika, na znanje, na ocenjivanje ili na zajednicu. Dakle, pričamo o četiri različita pristupa koji se sve više prepliću (Bransford, Braun i Cocking 2000; Anderson 2004, 3540): 29

31 1. Učenje fokusirano na proces učenja (Anderson 2004, 35), koje uzima u obzir potrebe nastavnika, institucije i široke zajednice učenika. Nastavnik želi identifikovati znanje učenika pre početka kursa, da na ovom znanju učenik izgradi nova znanja. Proces učenja je, takođe, prilagođen ostalim karakteristikama, kao što su jezičke i kulturne karakteristike. Ove osobine su posebno važne kada su u online obrazovanje uključeni učesnici iz različitih kulturnih i jezičkih sredina. 2. Učenje fokusirano na znanje. Bez znanja kritičko mišljenje nije moguće, tako da proces učenja mora biti usmeren na sticanje znanja. Sticanje znanja u klasičnom i sa IKT podržovanim procesom učenja je prilično sličan. Korišćenjem Interneta samo se proširuje mogućnosti korišćenja više resursa, koji inače stvara opasnost od premnogo različitih resursa i čime se udaljava od suštine, zbog čega nastavnik mora postaviti okvir na osnovu kojeg učenici grade svoje znanje. 3. Učenje fokusirano na ocenjivanje, gde je više nego ocenjivanje istaknuta provera znanja. Ispitivanje motiviše i daje informacije o znanju, učeniku i nastavniku. Online obrazovanje pruža mnogo mogućnosti za samo-ispitivanje, koje može da ublaži rad nastavnika. Kod velikoga broja učesnika nastavnik troši mnogo vremena za ocenjivanje i za pregled zadataka učenika. Stoga je u proces ocenjivanja znanja korisno uključiti mogućnosti koje nudi tehnologija (e-testiranje sa različitim vrstama pitanja, samoocenjivanje i kolegijalno ocenjivanje (engl. peer-to-peer assesment). Alternativne metode ocenjivanja, uključujući i samo-ocenjivanje i kolegijalno ocenjivanje, se sve više koriste u novijoj pedagoškoj praksi i postaju sve više cenjene (Marentič Požarnik 2000, 275). 4. Učenje fokusirano ka stvaranju zajednice, koje omogućava implementaciju društveno kritične komponente u učenje. Veb tehnologija omogućava i sinhronu i asinhronu saradnju, koja imaju svoje prednosti i slabosti (Anderson 2004, 40). Najveća opasnost zajedničke saradnje je u činjenici da se sa njom ograničava fleksibilnost vremena (učenik studira kad sam može i želi), što je velika prednost online obrazovanja. Kolaborativno učenje od učenika zahteva više poziva na mreži ili u virtuelnom okruženju za učenje, što znači da mora tome prilagoditi svoje druge obaveze. Međutim, zajednički rad kao način rada, pomoću kog učenike kroz saradnju učimo kako da kroz učenje žive zajedno, jedan je od četiri stuba obrazovanja UNESCA (Delors 1996, 7789). Tabela 3: Teorije učenja i njihova primena u e-obrazovanju Teorija Cilj Upotreba u e-obrazovanju Bihejviorisam Učenje činjenica Istaknuti ishode učenja. Omogućiti proveru postignutih rezultata. Proveravanje postignutih znanja sadrži povratne informacije. Sadržaj mora biti podeljen na manje delove od jednostavnih do kompleksnijih sadržaja, od teorije do prakse, čime se olakšava učenje. 30

32 Teorija Cilj Upotreba u e-obrazovanju Kognitivna teorija Konstruktiviza m Upoznavanje procesa i principa Analitičko razmišljanje i umrežavanje Zbog različitih stilova učenja studentu omogućiti učenje na različite načine. Važne stvari treba da budu postavljene u centru ekrana i treba da se čitaju sa leva na desno. Studentima treba napomenuti ključne koncepte sadržaja. Označite svrhu proučavanja određenog sadržaja. Sadržaj mora biti prilagođen predznanju studenta. Nastavne strategije moraju biti u stanju da integrišu postojeće znanje sa novim - kognitivne strukture aktiviraju se sa preliminarnim (motivacionim) pitanjima, testovima za proveru prethodnog znanje, itd. Treba voditi računa da nema previše informacija - od pet do devet tačaka na ekranu (Milerova preporuka u Ally 2004, 12). Aktivnosti moraju biti prilagođene različitim stilovima učenja. Različiti stilovima učenja je prilagođena i tutorska podrška učenicima. Potrebno je upotrebiti razne načine motivacije studenta. Učenici treba da budu ohrabreni da razmišljaju o napretku znanja sledeći svoj napredak. Treba da se koriste primeri iz prakse. Za produbljivanje znanja studenata naviknuti ih na upotrebu mapa uma (engl. Mind maps) (Bonk i Reynolds u Ally ) Učenje treba da se zasniva na aktivnosti studenata i na primeni znanja. Studenti treba da upoznaju timski rad, što će ih pripremiti za realna okruženja. Studenti trebaju da budu u stanju da kontrolišu proces učenja. Studentima mora biti omogućeno vreme za razmišljanje. Sadržaj bi trebalo da uključi primere koji pomažu studentima da povežu sadržaj sa praksom. Način studija treba da omogući interakciju sa drugima i okruženjem. Izbor nastavnih strategija zavisi i od učesnika obrazovanja, nivoa obrazovanja, obrazovnih sadržaja, svrhe obrazovanja i teorije koje nastavnik i institucija favorizuju. Nadalje je predstavljen često upotrebljavan model za razvoj kurikuluma i kurseva za učenje na daljinu model ADDIE (engl. Analysis, Design, Development, Implementation, Evaluation) (Piskurich, 2006). 4.2 ADDIE model Model ADDIE ima posebno mesto u instrukcionom dizajnu e-kurseva (Piskurich, 2006). U osnovi ovi procesni model je orijentisanost ka ishodima i postizanju kompetencija, a postizanje određenih kompetencija je svrha visokoškolske nastave. ADDIE model predstavlja fleksibilan vodič za razvoj uspešnog procesa poučavanja i davanje odgovarajuće podrške procesu učenja. Mada je nemoguće odvojiti faze jer su one u ovom modelu integrisane u toku čitavog razvoja kurikuluma, a pri tome su sve aktivnosti stalno evaluirane (Slika 10), ipak je, iz didaktičkih razloga osposobljavanja pojedinaca da ga primene i svesno sagledaju sve aktivnosti, ovde dat opis faza posebno. 31

33 Slika 10: ADDIE model (Adaptirano prema McGriff (2000)) A faza analize (engl. Analysis): U ovoj fazi se identifikuju postojeća znanja (predznanja) i veštine polaznika e-kursa i utvrđuju njihove obrazovne potrebe, definišu obrazovni resursi, jasno određuje nastavni koncept koji treba razviti, određuju ciljevi i ishodi, prepoznaju željene kompetencije. Na nižim i uzrasno ranijim nivoima obrazovanja naglasak je na postizanju obrazovnih kompetencija, a što je viši nivo obrazovanja, to je usmerenost na postizanje profesionalnih kompetencija sve veća. D faza dizajniranja/planiranja (engl. Design): u ovoj fazi se sistematski planiraju obrazovni ciljevi, razvijaju nastavni program, program obuke, postavljaju eksplicitni ciljevi i zadaci, određuju instrumenti procene, vežbe, sadržaji, vrši analiza gradiva, planiraju nastavne jedinice i časovi, biraju nastavni mediji i planira način komuniciranja. Dispozitiv, odnosno pristup kreiranju strukture kursa, opredeljuje nastavnika/dizajnera kursa da kreira instrukcioni, kolaborativni ili refleksivni sistem aktivnosti e-nastave/e-učenja. D faza razvoja (engl. Development): U ovoj fazi se na osnovu ciljeva i zadataka određuju koraci učenja i kreiraju aktivnosti i kompletni sadržaji, čime se formira osnovna platforma učenja. Rezultat ove faze je razvijen kurs sa svim elementima jednog e-kursa: napisan i grafički oblikovan i dizajniran sadržaj, programirane i isplanirane sve aktivnosti nastavnika i učenika, kreirani i/ili izabrani potrebni softveri, odnosno pripremljena tehnologija prezentovanja sadržaja i uspostavljanja interakcije. U ovoj fazi se operacionalizuju aktivnosti koje treba da obezbede aktivno učenje, iskustveno autentično učenje, predstavljanje višestranih i alternativnih gledišta, kao i kolaborativno učenje (Karagiorgi & Symeoy, 2005). I faza primene (engl. Implementation): U ovoj fazi se dodatno razvijaju procedure osposobljavanja nastavnika i učenika za korišćenje onlajn obrazovne tehnologije, postavljaju onlajn sadržaji, razmatra kurikulum kursa, ishodi, metode nastave i testiraju aktivnosti i procesi. Ponekad je to pilot faza realizacije kursa, a ponekad neposredna realizacija. Е faza evaluacije (engl. Evaluation): U ovoj fazi se sistematski, na osnovu praćenja (tako da je ova faza prisutna sve vreme u toku razvoja kursa kao formativna evaluacija), mere i procenjuju efekti kursa prema kriterijumima koji proističu iz odgovarajućih obrazovnih standarda (na kraju je to sumativna evaluacije), ali se mere i prate i procesni elementi čime se osnažuje refleksivno 32

34 mišljenje kao alat evaluacije i samoevaluacije. ADDIE model organizacije nastave je primarno formulisan da pomogne nastavnicima različitih disciplina da razviju i realizuju svoje kurseve, odnosno nastavne predmete, te je deskriptivan i operacionalizovan u stepenu koji omogućava da ga efikasno prate i nastavnici i kreatori kurseva bez odgovarajućeg psihološko-pedagoško-metodičkog obrazovanja. 4.3 Kompetencije nastavnika za rad u onlajn okruženju Rad univerzitetskih nastavnika i saradnika u tradicionalnom okruženju, podrazumeva posedovanje odgovarajućih pedagoških kompetencija. Te kompetencije, istovremeno, predstavljaju osnovu i za nastavu u onlajn okruženju, ali se njima ove preporuke ne bave. S obzirom na specifičnosti onlajn nastave, ovde su date preporuke koje se primarno tiču rada u onlajn okruženju. Preporuke za nastavničke kompetencije potrebne za rad u onlajn okruženju koje su ovde date predstavljaju selekciju iz opširnijeg seta kompetencija datog u "The elearning Competency Framework for Teachers and Trainers "Evropskog Instituta za eučenje" (EIfeL). Izdvojen je skup najvaznijih nastavničkih kompetencija potrebnih za razvoj i implementaciju studijskih programa na daljinu na visokoškolskim institucijama Zapadnog Balkana. Preporuke obuhvataju kompetencije iz tri ključne oblastipripremu onlajn nastavnih aktivnosti, realizciju onlajn nastavnih aktivnosti i onlajn ocenjivanje studenata. Svaka oblast kompetencija je dalje podeljena na nekoliko podoblasti koja obuhvataju odgovarajući broj elemenata sa detaljno navedenim kompetencijama. Kako kvalitetna i efikasna onlajn nastava na prvom mestu podrazumeva odgovarajući nivo interaktivnosti, ključne oblasti nastavničkih kompetencija definisane ovim preporukama se prevashodno odnose na interakciju između nastavnika i studenata. Nastavnik mora za pripremu onlajn aktivnosti oceniti znanja i veštine koje su studentima neophodne za efikasno onlajn učenje i tome prilagoditi nastavne strategije. Dalje mora nastavnik studenta pripremiti za onlajn nastavu, što znači, da studente informiše o svemu što je neophodno za uspešan završetak kursa (obaveze studeneta, kriterijumi za uspešan završetak kursa i sl.). Nastavnik mora onlajn kurs i aktivnosti dizajnirati skladno sa resursima, znanjem i veštinama studenata, kurikulumom i drugim kriterijuma, koji utiče na kvalitet izvođenja onlajn kursa. Izvođenje mora biti u skladu sa sa akreditovanin predmetom i studijskim programom. Aktivnosti studenata kao i sadržaj kursa trebaju da pomognu dostizanju obrazovnih ciljeva. Kompetencije nastavnika kod pripreme onlajn aktivnosti razrađene su u tabeli 4. Kod realizacije onlajn aktivnosti nastavnik mora razviti komeptencije moderisanja onlajn aktivnosti i kompetencije vođenje studenata kroz autentične i relevantne onlajn aktivnosti (Tabela 4). Kompetencije nastavnika vezane su za upotrebu okruženja za učenje (LMS), usmerivanje i praćenje studenata kroz studijski proces (Tabela 5) Više o podršci studenata u narednom potpoglavlju. Treću grupu kompentencija obuhvataju podoblasti procene napredovanja studenata, gde nastavnik mora biti kompententan da planira procene znanja i praćenja, vrednovanja i izveštavanja o napređivanju studenata (Tabela 6). Kao što ćemo videti, definisanje kriterijuma 33

35 ocene, usmeravanje studenata pri pripremi zadataka i odaziv nastavnika na pitanja studenata vrlo su važni za kvalitetne studije na daljinu. Fidbek koji nastavnik salje studentima je, takođe, vrlo važan. Sadržaj i brzina fidbeka su jednako značajni i imaju dejstvo na zadovoljstvo studenata. Tabela 4: Kompetencije nastavnika za pripremu onlajn nastavnih aktivnosti Kompentencije nastavnika 1. Priprema studenata za efikasno korišćenje IKT 2. Pripremi studenata za onlajn nastavu 3. Dizajnira obrazovne onlajn aktivnosti/ resursa Nastavnika mora, da proceni znanja i veštine koje su studentima neophodni kako bi IKT koristili za efikasno učenje proceni trenutni nivo znanja i veština studenata, kao i šta je neophodno da nauče kako bi efikasno koristili IKT koristi odgovarajuće i efikasne nastavne strategije i tehnike kako bi pomogao studentima da razviju znanja i veštine, neophodne za efikasnu upotrebu IKT, imajući u vidu njihove sposobnosti i stilove učenja obezbedi studentima mogućnost da praktično primene neophodna IKT znanja i veštine proceni do kog nivoa su studenti razvili neophodna znanja i veštine podstakne studente da zauzmu sistematičan pristup u svom kontinuiranom ličnom i profesionalnom razvoju uz pomoć IKT proveri preduslove koje studenti moraju da ispune kako bi uzeli učešće u onlajn nastavi pošalje studentima neophodne informacije o učešću u onlajn aktivnosti jasno navede vreme trajanja onlajn aktivnost (od kada do kada je ona dostupna) omogući studentima da unapred provere da li mogu da pristupe onlajn aktivnosti, i da ukoliko postoje problemi, o tome na vreme obavesti osoblje/službu nadležnu za tehničku podršku informiše studente koji su kriterijumi za uspešan završetak onlajn aktivnosti podrži i podstakne učešće studenata u onljan aktivnostima, koristeći različite kanale za komunikacije (forum, privatne poruke, e-pošta itd.) obezbedi adekvatne pripreme za studente sa posebnim potrebama jasno i precizno identifikuje obrazovne potrebe studenata koje treba pokriti onlajn programom/kursom izabere one nastavne metode koje će ići u susret obrazovnim potrebama i koje će obezbediti da studenti dostignu postavljene obrazovne ciljeve i steknu izlazne kompetencije. jasno navede metode evaluacije efikasnosti onlajn programa navede metode praćenja napredovanja studenata i provere njihovih postignuća navede načine podrške studentima jasno navede uloge i odgovornosti svih onih koji su uključeni u realizaciju onlajn programa, i dobije saglasnost od njih identifikuje dodatne resurse neophodne za realizaciju onlajn programa onlajn aktivnosti zasniva na tačno utvrđenim potrebama studenata definiše uslove i resurse koje treba obezbediti kako bi se izašlo u susret obrazovnim potrebama studenata pruži studentima širok spektar različitih multimedijalnih obrazovnih sadržaja kako bi povećao potencijal za sticanje znanja osigura autentičnost planiranog onlajn programa, tako što se aktivnosti studenata na onlajn kursu zasnivaju na sticanju praktičnih znanja i veština definiše različite vrste i nivoe povratnih informacija koje će biti pružene studentima tokom onlajn kursa definiše nivo interakcije između samih studenata, kao i između njih i nastavnog osoblja (nastavnika, saradnika), počev od samostalnog učenja do rada u grupi definiše kada i kako će povratne informacije biti pružene, i kako će se iste koristi za poboljšanje ukupnih postignuća studenata 34

36 Kompentencije nastavnika 4. Razvije obrazovne onlajn aktivnosti/ resursa Nastavnika mora, da definiše način razvoja obrazovnih onlajn aktivnosti/resursa koji su relevantni za postavljene obrazovne ciljeve dizajnira, razvija i testira korisnički interfejs onlajn aktivnosti, tako da interfejs odgovara potrebama studenata kreira nacrt aktivnosti/resurse prema tehničkim specifikacijama razvije kompletan obrazovni resurs importuje resurs u LMS i testira da li on ispravno funkcioniše na reprezentativnom uzorku tipičnih korisnika testira upotrebljivost i sposobnost resursa da ispuni dogovorene obrazovne ciljeve, dostavi gotov obrazovni resurs nadležnom telu u skladu sa politikiom visoškolske ustanove recenzira (proceni) dizajn i proces razvoja onlajn aktivnosti/resursa i da prepozna način na koji proces može u budućnosti da se unapredi 5. Pravi izbor i primena onlajn aktivnosti/res ursa identifikuje izvore obrazovnih sadržaja sarađuje sa pojedincima i profesionalnim zajednicima koji su uključeni u razvoj i korišćenje digitalnih obrazovnih materijala procenjuje izvore digitalnih obrazovnih materijala u kontekstu obima i kvaliteta materijala, odnosno kvaliteta i brzine servisa objavljuje digitalne obrazovne materijale u formatu koji je lako dostupan drugim kolegama koji mogu da koriste materijale utvrdi kriterijume za izbor digitalnih obrazovnih sadržaja i pratećih materijala primenjuje kriterijume za procenu kvaliteta digitalnih obrazovnih materijala, i prezentuje rezultate svoje procene kolegama i studentima na način koji im omogućava da odluče da li će ih i kako koristiti učestvuje u kreiranju novih digitalnih materijala i servisa testira kompatibilnost obrazovnog resursa/servisa sa postojećim resursima/servisima testira upotrebljivost obrazovnog resursa u funkcji postizanja obrazovnih ciljeva koristi sistem za prikupljanje informacija o korišćenju digitalnih resursa i proceni njihove efikasnosti proceni efikasnost dizajniranih materijala u smislu zadovoljenja obrazovnih ciljeva za studente sa posebnim potrebama pruža informacije o efikasnosti dizajniranih materijala nadležnim telima visokoškolske ustanove 35

37 Tabela 5: Kompetencije nastavnika za realizaciju onlajn nastavnih aktivnosti Kompentencij e nastavnika 1. Moderisanj e onlajn aktivnosti 2. Vođenje studenata kroz autentične i relevantne onlajn aktivnosti Nastavnika mora, da upozna studente sa okruženjem za učenje, sa posebnim akcentom na LMS i mogućnostima njegovog efektivnog korišćenja upozna studente sa sadržajem, rasporedom i aktivnostima predloženog obrazovnog programa informiše studente o nastavničkoj i tehničkoj podršci obezbedi test prostor za vežbanje rada sa okruženjem za učenje (LMS) uspostavi pravila i načine komunikacije sa drugim učesnicima kursa pomogne studentima da prepoznaju svoj stil učenja pomogne studentima da preopoznaju kako će učiti unutar onlajn okruženja za učenje podstiče studente da samostalno razvijaju i kontinuirano procenjuju svoj način učenja podstiče studente sa različitim sposobnostima kako da efikasno koriste aktivnosti i resurse koji su im na raspolaganju upravlja vremenskim rasporedom onlajn aktivnosti jasno i precizno predstavi neophodne informacije o aktivnostima na način koji je u skladu sa potrebama i mogućnostima studenata moderiše onlajn aktivnosti na način koji odgovora nivou i potrebama studenata, uzimajući u obzir veličinu i sastav grupe upotrebi odgovarajuće obrazovne resurse kako bi optimizovao proces učenja studenata proceni efikasnost okruženja za učenje odnosno LMS-a i sugeriše neophodna unapređenja identifikuje neophodne podatke o tome kako studenti koriste resurse i učestvuju u aktivnostima koristi odgovarajuće module okruženja za učenje i slične alate za obradu podataka o praćenju učešća studenata na kursu, kao i da obezbedi poverljivost tih podataka podstakne studente i pomogne im da koriste različite servise kako bi samostalno zapisivali i ažurirali informacije o sebi i svom učešću na kursu održava kompletnu, tačnu i ažuriranu evidenciju o učešću studenata na kursu proceni potrebu za intervencijom kako bi se unapredilo učešće studenata koristi dobijene informacije kako bi se unapredio sistem za praćenje rada studenata u onlajn okruženju studentima obezbedi različite aktvnosti i multimedijalne resurse kako bi se povećala njihova mogućnost za sticanje znanja i veština podstiče i osposobljava studente da postavljaju relevantna pitanja omogući studentima da unutar onlajn aktivnosti samostalno realizuju istraživanja podstiče studente da koriste kreativan pristup u pronalaženju rešenja u kontekstu realnih situacija obezbedi socijalni kontekst za učenje, sa efikasnim korišćenjem kooperativnog i kolaborativnog učenja i podstiče interakciju između studenata podstakne studente da stiču primenjiva znanja eksplicitno povezuje obrazovne ciljeve i praksu daje jasne informacije o ciljevima i očekivanim ishodima aktivnosti daje studentima jasna i dovoljna uputstva kako bi im omogućio da izvedu aktivnost proveri da li je aktivnost adekvatnog strukturisana kako bi njeni efekti bili maksimalni proveri da svi studenti imaju mogućnost za vežbanje pruži povratnu informaciju o postignućima studenata, i, kada je to neophodno, načine kako kasnije da ih unaprede podstiče samostalno i ocenjivanje od strane drugih studenata 36

38 Tabela 6: Kompetencije nastavnika za procenu napredovanja studenata Kompentencij e nastavnika 1. Planira procene znanja 2. Praćenje, vrednovanj e i izveštavanj e o napredovan ju studenta Nastavnika mora, da iz različitih izvora identifikuje i evaluira konkretan doprinos koji IKT ima u proceni onoga što su studenti naučili identifikuje i evaluira alate, načine i instrumente ocenjivanja u pogledu konkretnih obrazovnih ciljeva proceni alate, načine i instrumente ocenjivanja, na osnovu sopstvenog, iskustva svoje obrazovne institucije i na osnovu primera dobre prakse saopšti i objasni obrazovne ciljeve i kriterijume ocenjivanja studentima izabere načine i forme provere znanja koje su su u skladu sa specifičnim potrebama grupe studenata i pojedinica vremenski planira vidove provere znanja (dijagnostičko, formativno i sumativno), u funkciji postizanja obrazovnih ciljeva i višeg nivoa postignuća u učenju studenata izabere i razvije alate (instrumente) za proveru postignuća, koje karakteriše validnost, objektivnost, pouzdanost i osetljivost organizuje i raspoređuje resurse potrebne da podrže aktivnosti procene znanja unutar bezbednog i dostupnog okruženja za učenje uključi studente u planiranje procene znanja vrednuje znanje prikupi rezultate, formativne i sumativne provere znanja i druge informacije u skladu sa definisanim kriterijumima uspešnosti, kao i da procenu znanja vrši prema tim kriterijumima razmotri rezultate vrednovanja znanja, kako bi identifikovao snage i slabosti individualnih postignuća studenata u odnosu na obrazovne ishode obaveštava studente na odgovarajući i dogovoreni način podstakne studente na samoocenjivanje identifikuje i evaluira mogućnosti za pružanje povratnih informacija o napredovanju i postignućima studenata pruži studentima jasne, precizne i sažete povratne informacije o njihovom napredovanju i postignućima, brzo i efikasno, koristeći jezik razumljiv studentima, uz dužno poštovanje poverljivosti i privatnosti njihovih podataka. pripremi i saopšti izveštaj o napredovanju i postignućima studenata relevantnim osobama i telima, a u skladu sa politikom i procedurom visokoškolske institucije evaluira efikasnost IKT u davanju povratnih informacija identifikuje i evaluira poseban doprinos koji IKT može da pruži u vođenju evidencije o napredovanju i postignućima studenata informiše studente o postojanju evidencije o rezultatima, kao i da im omoguće da provere i ažuriraju sadržaj, u slučaju samo-ocenjivanja analizira postignuća studenata, eliminiše uočene slabosti u cilju ostvarivanja ishoda učenja i unapređenje programa koristi podatke provera znanja kako bi evaluirao načine, metode i instrumente provere znanja, koristi podatke provera znanja kako bi evaluirao program i proces planiranja programa 4.4 Učesnici učenja na daljinu i njihova interakcija U e-obrazovanju, kao i kod klasičnog obrazovanja, glavni učesnici su nastavnik i učenik (student). Obrazovna ustanova organizuje e-učenje putem IKT, koja se koristi da podrži administrativne 35 i obrazovne procese. U obrazovnom procesu učestvuje nastavnik, učenik i sadržaj. Pod sadržajem podrazumevamo sve raspoložive resurse koji se mogu koristiti u obrazovnom procesu, ne samo programom propisane udžbenike ili beleške sa predavanja. Pod sadržajem 35 IKT podržava evidenciju studenata (na primer upis/ispis, obavljanje studijskih obavaza), evidenciju nastavnika (kadrovski podatci o nastavnicima), evidenciju sredstava u obrazovnoj instituciji (nepokretnih i pokretnih sredstava) kao i evidenciju finansijskih tokova u instituciji. 37

39 možemo podrazumevati i naučne i stručne radove, rasprave, novosti svih vrsta (pisane, audio, video), blogove itd. Na osnovu različitih resursa nastavnik dobija ideje i sugestije za uvođenje novih nastavnih strategija. E-učenje je organizovani oblik obrazovnog procesa u kome postoje brojne interakcije. U pogledu kvaliteta e-učenja nisu važne samo interakcije između različitih grupa učesnika, na primer, između nastavnika i učenika, nego i interakcije u grupi učesnika, na primer, među studentima. Interakcije su, takođe, važne za klasično obrazovanje, jer je učenje socijalni, interaktivni proces u kome studenti dobijaju informacije, obrasce razmišljanja i strategije rešavanja problema (Marentič Požarnik 2000, 222). E-učenje se u tom pogledu razlikuje od tradicionalnog obrazovanja, jer u e-učenju IKT pruža mnogo različitih načina interakcije između učenika i između učenika i nastavnika. Interakcije uz pomoć IKT dozvoljavaju veću ili manju fleksibilnost u vremenu i prostoru. 36 Moore (1989) je u obrazovanju na daljinu identifikovao tri oblika interakcije: StudentSadržaj, StudentNastavnik i StudentStudent. Anderson (2004, 45) je dodao interakcije: Nastavnik Nastavnik, NastavnikSadržaj, SadržajSadržaj. Tako kod eučenja vodimo računa o: Interakciji StudentStudent, koju, zbog značaja interakcije između vršnjaka, naglašava konstruktivizam. Zajednički rad razvija kritičko mišljenje i daje mogućnosti za stvaranje tzv. zajednice učenja, kroz koju studenti razvijaju veštine međusobne komunikacije (ibidem). Komunikacija između studenta i nastavnika je podržana preko sinhrone (video ili audio) i asinhrone komunikacije (forum). Interakcija StudentSadržaj prisutna je kod klasičnog studija i kod e-učenja. Studenti za studije koriste različite materijale/sadržaje. Veb-bazirano obrazovanje studentu omogućava da pored štampanog materijala, koristi različite druge multimedijalne sadržaje. Iz perspektive interakcije između studenta i sadržaja posebno su interesantni materijali kroz koje učenik dobija odgovor na svoje aktivnosti potvrda pravilnog/nepravilnog odgovora. Interakcija NastavnikNastavnik, gde nastavnici sarađuju i razmenjuju iskustava i dobre prakse. Nastavnici se pojavljuju kao autori materijala Interakcija NastavnikSadržaj; nastavnici sadržaj dopunjuju, prave promene, dodaju nove savremene teme i slično. Interakcija SadržajSadržaj je najkasnije identifikovana interakcija. Sadržaji sadrže i niz drugih izvora informacija i na bazi njihovih promena i sam sadržaj se automatski ažurira i dopunjava. Na primer, ukoliko sadržaj sadrži informacije iz baze podataka. Kod intenzivnog korišćenja IKT u procesu obrazovanja povećan je broj učesnika, kao i nastavnika/tutora. Institucije koje izvode studije na daljinu moraju u strukturu studija na daljinu uključiti i organizatorekoordinatore studija na daljinu i stručno osoblje (tehničko i administrativno osoblje), koje pruža podršku nastavnicima i studentima. Elloumi (2004, 7071) među učesnike obrazovnog procesa uključuje i dizajnere kurseva i obuka (engl. Instructional designers) i stručnjake sa područja IKT, koji su uključeni u pripremu i proizvodnju sadržaja 36 U klasičnoj učionici svakako je mnogo prilika za interakciju između studenata ili između studenata i nastavnika, ali se postavlja pitanje, kakva je ta interakciju za veliki broj studenta, gde se dešava da mnogi studenti nikad ne progovore. 38

40 (multimedija). Materijali i sadržaji obrazovanja obrazovne ustanove mogu se i kupiti na tržištu. Uloge pojedinih učesnika e-učenja, način komunikacije između njih i intenzitet upotrebe IKT, indirektno utiču na performanse završetka e-učenja. Prelazak sa nastave na učenje dovodi do promena obrazovnog procesa koji se fokusira na studenta student postaje aktivni učesnik i saradnik u obrazovanju. Uloge učesnika e-učenja, kako i interakcije između njih, utiču na naćin i oblik podrške koja se učesnicima pruža u onlajn okruženju. 4.5 Podrška studentima na daljinu Za organizovanje uspešnog studijskog programa koji se realizuje učenjem na daljinu nije dovoljno studentima obezbediti samo material za učenje i prepustiti im da se sami snalaze. Veoma je važno obezbediti i sve informacije koje će im pomoći tokom učenja, dati im potrebna objašnjenja materijala za učenje, ukazati na dodatne resurse relevantne za temu koja se proučava, kao i pomoći im, adekvatnim savetima, da istraju u procesu učenja, da održavaju tempo u učenju, da razmenjuju informacije sa kolegama i sl. Programi koji se realizuju učenjem na daljinu često imaju visok stepen odustajanja ili neuspešnog završavanja, za šta se obično kao glavni razlozi navode: Usamljenost studenata Nedostatak socijalne integracije Nedovoljna obaveštenost Tehnički problemi. Sve su to pitanja zbog kojih, studentima koji uče na daljinu, mora da se obezbede određeni oblici dodatne podrške kroz različite funkcije i procese. Kroz podršku studentima treba da se omogući da uspešno uče i da izgrade svoje sopstveno razumevanje materijala za učenje. Podrška studentima obezbeđuje resurse, strategiju i metode koje predstavljaju fizičku, socijalnu, emocijalnu i intelektualnu podršku potrebnu za efikasno učenje. Na taj način se preventivno deluje kako bi se smanjila stopa odustajanja od studija i povećao ukupan kvalitet studjiskog procesa. Podršku obezbeđuje osoba za koju se koriste različita imena: mentor, tutor, vodič, trener, moderator, lider. U praksi se odgovarajuće ime bira na osnovu izabranog modela upravljanja u okviru studijskog programa. U suštini, naziv zavisi od načina na koji se obavlja rukovođenje. Čini se da naziv tutor ili e-tutor može da pokrije sva ta značenja. Tutor je osoba koja vodi studente kroz celokupan proces učenja i najbliža je studentima. Pored toga što je ekspert u oblasti učenja, e-tutor je takođe i profesionalac u oblasti vaspitanja. Tutor kod učenja na daljinu ili kod mešovitog učenja studente podržava da bi se predupredio pad motivacije, osećaj izolovanosti i odustajanje od učenja. E-tutorstvo je timski posao. Zahteva striktnu organizaciju, sposobnost da se saslušaju drugi, empatiju, sposobnost da se reaguje i da se bude proaktivan. 39

41 Takođe je potrebna fleksibilnost radi prilagođavanja ograničenjima učenika, kao i određen nivo poznavanja informaciono-komunikacionih tehnologija i učenja na daljinu. Individualizacija intervencija je jedan od najvažnijih faktora uspeha Realizacija sistema za e-tutorstvo E-tutorstvo nije zadatak jednog čoveka, već ga u suštini realizuje čitav tim, vođen od strane koordinatora. Realizacija e-tutorstva se smatra jednim od najvažnijih faktora kvaliteta učenja na daljinu. Potrebno je da bude projektovano na početku, već u toku definisanja globalne koncepcije programa za učenje na daljinu. Tutorstvo se impelmentira kroz niz različitih akcija (Rodet, 2010) među kojima se mogu izdvojiti sledeće: Analiza potreba studenata u pogledu pomoći, Definisanje polja podrške u učenju koja treba da se istraže i primene, Identifikacija uloga i funkcija različitih tutora, Projektovanje obima intervencija tutora, Izbor alata za komunikaciju, Crtanje grafikona tutorstva (u odnosu na prava i obaveze obeju strana, studenata i tutora, u toku tutorstva), Obuka tutora i uvežbavanje, Kreiranje alata za prećenje postupka tutorstva. Realizacija e-tutorstva je složeni proces u koji treba da se uključe institucija i projektanti učenja na daljinu, kako bi ostvarili tri konačna cilja, kako je prestavljeno na slici 11. Slika 11: Inženjerstvo tutorstva (Preuzeto iz Rodet (2010)) Prvi cilj kod definisanja sitema za e-tutorstvo je da se identifikuju različiti učesnici i domen njihovog delovanja: 1. Tutor kursa: posreduje između učenika i resursa za učenje. 2. Koordinator: posreduje između e-tutora, grupa učenika i institucije. 3. Administrativni tutor: zadužen je za brigu o studentu u toku njenog/njegovog administrativnog života 40

42 4. Tehnički tutor: stara se o adekvatnosti tehnologije koju koriste učenici. Uloga e-tutora Prema Paquettu (2001), e-tutor je okosnica sistema za učenje na daljinu, sarađuje sa grupama studenata ali i sa pojednincima u cilju da im olakša savladavanje nastavnog materijala i uspešno polaganje ispita (Slika 12). Načini intervencije Slika 12: Mesto e-tutora u sistemu učenja na daljinu U okviru svakog kursa mogu se realizovati različiti načini intervencije e-tutora. Može da se izabere da se radi sa studentima u okviru kolektivnog sistema za e-tutorstvo, korišćenjem asinhronih alata za komuniukaciju (forum, wiki) ili sinhronih (videoconferencije/webconferencije, kolektivni razgovori, virtualne učionice); ili da se, za individualna upustva i određene specifičnosti, odabere direktna komunikacija jedan na jednoga. Potreba za direktnom komunikacijom jedan na jedanoga ne treba da se zanemari, iako e-tutor pomaže i u okviru grupnih aktivnosti. Timski rad Imajući u vidu poziciju tutora i različite intervencije koje može da koristi, proizilazi da e- tutorstvo treba da se realizuje u timu. Idealno bi bilo da postoje: Tutor kursa: može da bude autor nastavnih sadržaja ili jednostavno specijalista u okviru domena Tutor za projekte: da bi vodio studente kroz projekte, obuku i izradu teza (zavisno od studijskog programa). Koordinator (Odgovoran za studijski program): da koordinira sve različite aktivnosti u okviru sistema za e-tutorstvo. Tehnički tutor: da olakša korišćenje alata i tutorijala za projektovanje. Administrativni tutor: za sve administrativne procese (prijave, finansije, sertifikati, organizacija ispita, raspored, ) Lični-tutor: student koji je već odslušao kurs i pomaže drugim studentima. Sastav tima zavisi od broja kurseva, načina rada institucije i može da bude redukovan zavisno od različitih parametara. Ipak, koordinator sistema za e-tutorstvo posebno ako tutori nisu autori nastavnih sadržaja je ključna osoba sistema za učenje na daljinu. On je posrednik između 41

43 tutora, studenata, administrativnih i tehničkih servisa. On treba da prati indikatore realizacije studentskog programa i da periodično izveštava o aktivnostima grupa studenata.na slici 13 prikazani su različiti oblici intervencija koje se mogu primeniti u okviru e-tutorstva. Slika 13: Tipovi e-tutorstva (Caraguel 2012 prema Paquette 2001) Ove intervencije mogu da se primene u različitim fazama procesa učenja, što čini osnovu ritma i dinamike programa za učenje na daljinu. Raznolikost intervencija nije jedini elemenat za postizanje dinamike. Takođe, mora da se obrati pažnja na učestalost intervencija i ponašanje e- tutora. Pod ponašanjem se obično podrazeumeva to koliko on/ona podstiče aktivnosti i odgovara na zahteve studenata. E-tutor ne treba da ograniči svoju delatnost samo na odgovaranje studentima, već mora da podstiče njihove aktivnosti, kako bi spečio da izgube motivaciju za učenje. Proaktivnost posebno pomaže da se uključi komponenta prisutnosti na daljinu, čime se stavlja do znanja studentima da smo sa njima. Koristi se da se obezbedi pravovremena informacija ili da se studenti aktiviraju, kao i za podsećanje na rokove izvršenja pojedinih zadataka. Reaktivnost se koristi da bi se odgovorilo na pitanja, posebno kod individualnog tutorstva. Smatra se da tutor treba da odgovori na poruku u okviru maksimalno 48 sati, a da oceni zadatke u roku od jedne nedelje. Timski rad Imajući u vidu poziciju tutora i različite intervencije koje može da koristi, proizilazi da e- tutorstvo treba da se realizuje u timu. Idealno bi bilo da postoje: Tutor kursa: može da bude autor nastavnih sadržaja ili jednostavno specijalista u okviru domena Tutor za projekte: da bi vodio studente kroz projekte, obuku i izradu teza (zavisno od studijskog programa). 42

44 Koordinator (Odgovoran za studijski program): da koordinira sve različite aktivnosti u okviru sistema za e-tutorstvo. Tehnički tutor: da olakša korišćenje alata i tutorijala za projektovanje. Administrativni tutor: za sve administrativne procese (prijave, finansije, sertifikati, organizacija ispita, raspored, ) Lični-tutor: student koji je već odslušao kurs i pomaže drugim studentima. Sastav tima zavisi od broja kurseva, načina rada institucije i može da bude redukovan zavisno od različitih parametara. Ipak, koordinator sistema za e-tutorstvo posebno ako tutori nisu autori nastavnih sadržaja je ključna osoba sistema za učenje na daljinu. On je posrednik između tutora, studenata, administrativnih i tehničkih servisa. On treba da prati indikatore realizacije studentskog programa i da periodično izveštava o aktivnostima grupa studenata. Uloge i kompetencije e-tutora Mogu se identifikovati četri glavne uloge e-tutora: pedagoška uloga na dva nivoa kognitivni i metakognitivni, socijalno-emocijalna, tehnološka, organizaciona. Da bi se ove uloge ostvarile neophodno je poznavanje oblasti koja se izučava u okviru kursa, kao i odgovarajuće veštine. Ove četri uloge sagledane su na osnovu analize većeg broja istraživanja TAM modela koji pokazuju sedam determinanti korišćenja sistema za učenje na daljinu od strane studenata (Tabela 7). Tabela 7: Uloge i veštine tutora Odrednice korišćenja Veštine tutora Uloga tutora Motivacija studenata Reaktivnost i proaktivnost Socio-emocionalna Dostupnost uređaja Pouzdanost Tehnološka Korišćenje tehnologije Odgovarajuća pripremljenost Tehnološka Vreme Lična organizovanost Organizaciona Interakcija sa drugima Poznavanje različitih vrsta e-tutorstva Organizaciona Atraktivnost kursa Poznavanje medija i interaktivnost Pedagoška i tehnološka Organizacija praćenja rada studenata Iskustvo u projektovanju i realizaciji sistema za e-tutorstvo Pedagoška (metakognitivni aspekti) i organizaciona Za svaku od ovih uloga identifikovane su različite kompetentnosti, a najvažnije od njih navedene su u tabeli 8. 43

45 Tabela 8: Kompetentnosti tutora Kompetentnosti Uloga Veštine Pedagoška Socio-emocionalna Tehnološka Organizaciona (ili menadžerska) Kognitivni nivo = ekspert u domenu Metakognitivni nivo = kognitivne strategije Podrška Organizovanje e-tutorstva Razjašnjava tehnologiju Odnosi se na aktivnosti studenata Odnosi se na organizaciju učenja i vođenje projekata Sposobnost da se prenese znanje Sposobnost da se izradi individualni program obuke Sposobnost da se proceni da li je cilj ostvaren Poznavanje procesa učenja Razumevanje, dostupnost Proaktivnost Vladanje tehnologijom Izbor odgovarajućih alata Kreiranje uputstava i priručnika Biti dinamičan, reaktivan i proaktivan Sposobnost da se realizuje logistička podrška Sposobnost da se nadgledaju aktivnosti i prati grupa studenata. Veštine komuniciranja Pre svega, e-tutorstvo značajno zavisi od toga da li se kurs u potpunosti realizuje online ili se radi o mešovitom (blended) kursu. E-tutorstvo zavisi od okruženja i poslovnih odluka u okviru studijskog programa za učenje na daljinu. Ako je budžet za e-tutorstvo ograničen, onda treba da se reorganizuje nastavni sadržaj tako da se studentima omogući da u potpunosti uče samostalno. Smatra se da jedan e-tutor treba da bude zadužen za oko 30 online studenata. Broj studenata sa kojima radi jedan tutor utiče na kvalitet e-tutorstva. Obično se odluka o tome donosi na nivou institucije. Na primer: Open University UK = jedan tutor je zadužen za 25 studenata Chinese Televisual University = jedan tutor za 70 studenata Indira Ghandi National Open University = jedan tutor radi sa nekoliko stotina studenata. Za organizovanje e-tutorstva važni su alati i platforma za učenje na daljinu, jer utiču na to kako će se projektovati podrška studentima u okviru programa za učenje na daljinu. Takođe, mora pažljivo da se odredi i nivo planiranja kursa. Preciznije planiranje omogućava manje e-tutorstva. Nadalje organizovanje e-tutorstva zavisi od toga koji su modeli učenja implementirani. U Tabeli 3 dat je pregled implementacija u zavisnosti od znanja koje se želi preneti ili od strukture znanja koja se želi postići. Što se tiče ponašanja, u okviru kursa uči se i automatizam postupka kao niz jednostavnih akcija. Ponašanje ne doprinosi razvijanju kritičkog razmišljanja niti boljem razumevanju Konstruktivizam se koristi u rešavanju i simulaciji problema. Znanje se usvaja na način uči radeći. 44

46 Tabela 9: E-učenje iz epistemiološke perspektive Perspektive Instrumentalistička, behavioristička i pozitivistička Relacionistička konektivistička i konstruktivistička Kolektivistička i sociokonstruktivistička prenošenje razmena korišćenje prilike E-učenje je Smatra se da možemo da prenesemo znanje Iskustvo je izvor znanja Bilo kakva komunikacija je pregovaranje. Socialna interakcija je izvor znanja Implementac ija»pedagogija u pravo vreme«standardizacija sadržaja Normiranje međusobne saradnje»pedagogija snađi se sam«autonomnost, individualizacija, tutorstvo Modeliranje pedagoških aktivnosti»kolektivno ponovno korišćenje«kolaborativno okruženje Socijalne mreže Socijalno učenje i učenje u zadatoj situaciji su dva pogleda koja se odnose na socijalnu interakciju i medjusobne odnose. Danas su ovi načini učenja obično podržani sredstivma koja se koriste u socijalnim mrežama. E-tutorstvo ne treba da se razmatra tek nakon implementacije kompletnog sistema e-učenja, već mora da bude sastavni deo polaznog planiranja sistema učenja. Izbor načina učenja, pedagoških metoda i tehnologije su svi zajedno elementi koji omogućavaju praćenje i pomaganje studentima u studiranju na daljinu. Implementacija sistema e-tutorstva je važan faktor koji utiče na kvalitet programa e-učenja. Pre nego što se krene u organizovanje podrške treba se zapitati ko su studenti kojima je namenjena, koje veštine, lične osobine i vrednosti imaju ili treba da imaju da bi bili uspešni u procesu učenja na daljinu. Obično se radi o studentima koji se usled određenih barijera opredeljuju na ovaj način studiranja (studenti iz ruralnih krajeva, zaposleni, studenti koji su rano osnovali porodicu i dr.) Najvažnije potrebne sposobnosti bi bile: Sposobnost da se radi i uči pod pritiskom. Sposobnost da se usaglase rad, studiranje i zahtevi porodice. Sposobnost da čita i pismeno se izražava. Sposobnost stvaranja dobrog okruženja za učenje. Sposobnost da se odrede prioriteti među zahtevima i prepoznaju situacije u kojima je potrebno da se traži pomoć. Sposobnost prihvatanja konstruktivne kritike. Sposobnost suočavanja sa stresom, kod provera znanja i ocenjivanja. Da bi se odredila pravilna podrška studentima veoma je važno sagledati koja je od navedenih sposobnosti važnija u određenom trenutku Podrška korisnicima sa posebnim potrebama Jedna od karakteristika učenja na daljinu je to da ovi oblici obrazovanja obuhvataju studente iz 45

47 različitih sredina i sa različitim sposobnostima za učenje u odnosu na klasične oblike obrazovanja. Za mnoge od tih studenata obrazovanje na daljinu je druga šansa, dok je za one koji su imali veoma loša iskustva sa klasičnim obrazovanjem to jedina šansa da se obrazuju i uklope u društvo. Bez obzira ko su studenti, njihove posebne potrebe treba da budu prepoznate i treba im pružiti odgovarajuću podršku. U mnogim slučajevima oni sami nisu u stanju da identifikuju svoje potrebe i da ih jasno opišu. Takođe, te potrebe mogu da budu različite, prouzrokovane različitim razlozima kao što su: nedovoljno obrazovanje, fizički i mentalni invaliditeti, institucionalne i jezički problemi i sl. Prema široko prihvaćenim etičkim standardima i kodeksima, pravo na obrazovanje je univerzalno i svako treba da ima jednake šanse da se obrazuje. Podrška studentima sa problemima u obrazovanju može da bude skupa ali, ipak, uvek treba nastojati da ona bude kvalitetna i dostupna svakom studentu. 4.6 Akademska i neakademska podrška Imajući u vidu aktivnosti kojese realizuju kroz podršku studentima ona može da bude akademska i neakademska. Neakademska podrška odnosi se na pomoć studentima da poboljšaju veštine i kompetencije potrebne da lakše i efikasnije realizuju zahteve nastavnog programa i zadatake koji su im postavljeni. Najveći deo neakademske podrške se realizuje kroz savetovanje koje se svodi na sledeće aktivnosti: Informisanje proces davanja tačnih, pravovremenih i odgovarajućih informacija studentima o bilo kom aspektu njihovih studija. Komentarisanje određivanje skupa opcija koje su u određenoj situaciji moguće, uz sugerisanje jedne opcije ili više alternativa koje mogu da budu odgovarajuće. Objašnjavanje proces pomoći korisniku da razjasni opcije koje su mu na raspolaganju, ali tako da mu se omogući da sam donese odluku. Akademska podrška obuhvata čitav niz aktivnosti, pri čemu su na jednoj strani one koje su striktno povezane sa predmetom proučavanja i zavise od sadržaja kursa, a na drugoj su aktivnosti koje zavise od samog tutora. Neke od najvažnijih su: definisanje obima kursa, objašnjenje sadržaja nastavnog materijala, opisno i brojčano ocenjivanje, podsticanje studenata da napreduju u učenju, razvoj sposobnosti za učenje, istraživanje, obogaćivanje sadržaja Definisanje obima kursa Obično je najčešće definisan planom i programom kursa ali postoje institucije koje dozvoljavaju 46

48 da studenti učestvuju u određivanju obima kursa. Na primer, kada kurs obuhvata projekat, može se ostaviti studentima da sami predlažu šta će raditi i sl. U slučaju učenja na daljinu situacija je donekle specifična zbog toga što se često nastavni materijal obogaćuje dodatnim sadržajima koji su najčešće dostupni preko mreže. To sa jedne strane obogaćuje kurs, ali može da predstavlja problem tutoru, zato što nekada nije u stanju da potpuno kontroliše obim i sadržaj tog materijala Objašnjenje sadržaja nastavnog materijala I u ovom slučaju sadržaj kursa je najvećim delom određen nastavnim materijalom koji može na različite načinine da bude distribuiran korisnicima: u štampanom obliku, onlajn, na CD ROM-u, kao video ili audio zapis ili kombinovanm korišćenjem svih tih medija. Ipak, i dalje ostaje potreba da tutor dodatno objasni neke teže delove materijala. Tutor mora da vodi računa da ne upadne u zamku i počne da objašnjava sve delove nastavnog materijala, zato što to nije poenta učenja na daljinu. Nastavni materijal treba da bude dovoljno dobro pripremljen da tutor ne mora da objašnjava svaki njegov deo Vrednovanje i ocenjivanje Neformalno ocenjivanje u toku učenja je neka vrsta indikatora studentu o tome koliko napreduje u savladavanju nastavnog materijala. Svaki nastavni materijal za učenje na daljinu bi trebalo da sadrži pitanja za samotestiranje. Problem je što studenti obično preskaču ova pitanja. Uloga tutora u okviru podrške je da postiče studente na neformalno testiranje. To može da bude kombinovano i time što tutor postavlja pitanja u online kontaktima i očekuje odgovore od studenata. Takođe, tutor može da daje i svoje odgovore na ta pitanja, kao i dodatna objašnjenja što će studentima pomoći u procenjivanju svog znanja i toga šta još treba da savladaju. Ocenjivanje pomoću računara Danas postoje veoma sofisticirani alati za ocenjivanje pomoću računara koji omogućavaju definisanje testova u kojima nisu samo takozvana Da Ne pitanja već postoji mogućnost da studenti daju potpunije odgovora, u vidu teksta koji unose, skice koju nacrtaju ili programskog koda koji otkucaju. Ukoliko se dobro sprovede, ocenjivanje pomoću računara ima niz prednosti u odnosu na klasično ocenjivanje: može brzo da se sprovede, ujednačeno je po kriterijumu, može više puta da se ponavlja i sl. Ocenjivanje od strane tutora Ocenjivanje u direktnom kontaktu sa tutorom je neophodno u sistemima za učenje na daljinu, najviše zbog toga što je to u mnogim slučajevima jedini direktan kontakt između tutora i studenata. Studentima su ovakvi susreti neophodni radi sticanja realne slike o svom napredovanju u učenju. Posebno je delikatna situacija kada student ne položi ispit. Ovakve vesti je uvek bolje saopštiti u direktnom kontaktu, pa makar to bilo i preko telefona Podsticanje na aktivnost u učenju Postoje novi zahtevi koji se stavljaju pred tutora koji je odgovoran za napredovanje studenta u toku studiranja na daljinu. Stoga je potrebno da tutor poseduje dodatna znanja, umenja i veštine. Na primer, tutor treba povremeno, obično u periodu kada se očekuje predaja domaćih zadataka, 47

49 da proverava da li su studenti aktivni ili ne. Praćenje napredovanja u učenju je u direktnoj vezi sa mnogo kompleksnijim pitanjem koje se odnosi na motivaciju studenata da uče, što je jedna od aktivnosti kojoj se posvećuje posebna pažnja kod savremenih sistema za korisničku podršku. Potpuno opravdano se može koristiti i termin Upravljanje studentovom motivacijom Razvoj sposobnosti za učenje Ovo je jedna od najznačajnijih uloga tutora u okviru sistema za podršku studentima. Naime, mnogi studenti se uključuju u sistem za učenje na daljinu sa već stečenim navikama da uče i sa njima obično nema problema. Međutim, veoma često se događa da studenti nemaju razvijene sposobnosti da uče i koje dolaze iz sredina gde se učenju ne posvećuje dovoljna pažnja. U takvim situacijama oni nisu u stanju ni da razumeju u potpunosti ono što čitaju, niti da savladaju nastavni materijal. Uloga tutora je u takvim situacijama veoma delikatna i složena. Oni treba da ulože mnogo više napora da sa takvim studentima postignu neke zadovoljavajuće rezultate Podsticanje na obogaćivanje znanja Tutor u okviru korisničke podrške treba da podstiče studente da samostalnim aktivnostima obogate svoje znanje u okviru teme koja se proučava. To može da se postigne navođenjem interesantnih primera, posticanjem studenata da pronađu dodatne materijale za čitanje, da prisustvuju predavanju koje drži neki značajan profesor, obave sami neka manja ispitivanja i sl Balans između aktivnosti Ne postoje recepti po kojima se mogu definisati prioriteti aktivnosti u okviru sistema za korisničku podršku. Činjenica je da će kod pripremanja kursa tutor morati određeno vreme da posveti pripremanju nastavnog materijala, a da će skoro sve ostale aktivnosti biti inicirane u toku njegove interakcije sa korisnicima. U kojoj meri će koja aktivnost doći do izražaja zavisiće od mnogo faktora, od toga koliko su korisnici sposobni da sami uče, koliko su aktivni i motivisani da uče, koliko im sistem za podršku učenju olakšava pristup nastavnim materijalima, kako je pripremljen nastavni materijal i mnogih drugih faktora Stilovi podrške u procesu učenja Postoje različiti stilovi i pristupi koji se mogu koristiti kod obavljanja svih navedenih aktivnosti u okviru podrške u procesu učenja. Dve ekstremne krajnjosti su didaktički stil i kolabortivni stil. U Tabeli 10 uporedo su date karakteristike jednog i drugog stila. Jasno je da su ovi ekstremumi obično samo teorijski. U praksi, kao i kod konvencionalnih načina učenja, tutor balansira negde između ovih krajnih oblika podrške, šta se primenom određenih tehnologija i metoda može postići i eventualni negativni efekti takvog pristupa podršci. 48

50 Tabela 10: Didaktički stil nasuprot kolaborativnog Didaktički stil Tutor objašnjava studentima Studenti zavise od tutora Procesi su kontrolisani od strane tutora Kurs je orijentisan ka znanju Autoritativan Kolaborativni stil Studenti dolaze do izražaja Studenti su nezavisni Procese kontrolišu studenti Kurs je orijentisan ka veštinama i procesima Demokratski Didaktički stil - tutor je na nivou veoma formalne uloge predavača koji objašnjava i prezentuje Kolaborativni stil tutor postiče da studenti sami objašnjavaju ono što uče. Lista osobina koje studenti cene kod osobe koji pruža pomoć u procesu učenja na daljinu su: da zna predmet, da je pristupačan, da daje dobar odgovor u direktnim kontaktima, da daje pravovremeni odgovor u vezi domaćih zadatka, da može da pomogne u razvijanju veština koje treba da se steknu u okviru kursa, da se može sa njim lako kontaktirati, da razume studenta, da pomaže u organizovanju vremena, da hoće i može dobro da obrazloži ocenu Sinteza E-tutorstvo ne treba da se razmatra tek nakon implementacije kompletnog sistema e-učenja,već mora da bude sastavni deo polaznog planiranja sistema učenja. Izbor načina učenja, pedagoških metoda i tehnologije su svi zajedno elementi koji omogućavaju praćenje i pomaganje studentima u studiranju na daljinu. Implementacija sistema e-tutorstva je važan faktor koji utiče na kvalitet programa e-učenja. 49

51 5 OBEZBE IVANJE KVALITETA STUDIJA NA DALJINU Suzana Loshkovska,Univerzitet Sv. Kirlio i Metodije, Skopje Vladan Devedži, FON, Univerzitet u Beogradu Božo Krstaji, Elektrotehni ki fakultet, Univerzitet Crne Gore Aleksandra Radulovi, Centar Informacionog Sitema, Univerzitet Crne Gore Marjan Miloševi, Fakultet tehni kih nauka u a ku, Univerzitet u Kragujevcu Viktorija Florjan i, University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Svrha ovog poglavlja je da pruži smernice svima koji su uklju eni u proces institucionalnog obezbe ivanja kvaliteta u institucijama visokog obrazovanja koje nude e-u enje. Svaka institucija je odgovorna za sprovo enje efikasnih i neprekidnih institucionalnih aktivnosti za obezbe ivanje kvaliteta. Ne postoji jedinstven pristup obezbe ivanju kvaliteta me u univerzitetima, niti se e-u enje implementira na svakom univerzitetu na isti na in. Naprotiv, postoji mnogo razli itih na ina da se organizuju efikasni institucionalni procesi obezbe ivanja kvaliteta razli ita organizacija organa za obezbe ivanje kvaliteta na univerzitetima, razli ite procedure za samo-evaluaciju, itd. Ipak, sve procedure, procesi i aktivnosti obezbe ivanja kvaliteta moraju zadovoljiti zahteve za kvalitetom koji su definisani internim institucionalnim dokumentima i nacionalnim standardima. 5.1 Obezbe ivanje kvaliteta u visokom obrazovanju Uopšteno, obezbe ivanje kvaliteta je skup svih funkcija i aktivnosti koje sadrže kvalitet proizvoda ili usluge tako da se sve tretiraju podjednako, planiraju, kontrolišu i implementiraju na sistemati an na in. Sistem za obezbe ivanje kvaliteta dokumentuje procedure sa ciljem da obezbedi da celokupni proces ispuni odre ene ciljeve i da pokaže da je kvalitet onakav kakav se zahteva (Nickols 2002). U visokom obrazovanju, obezbe ivanje kvaliteta je teku i, neprekidni proces evaluacije kvaliteta sistema visokog obrazovanja, institucija i programa. Mnogi sistemi prave razliku izme u internog obezbe ivanja kvaliteta (tj. inter-institucionalnih praksi u pogledu nadgledanja i poboljšanja kvaliteta visokog obrazovanja) i eksternog obezbe ivanja kvaliteta (tj. inter- ili supra-institucionalnih shema koje obezbe uju kvalitet visokoobrazovnih institucija i programa). U e-u enju, potrebno je obezbediti da kvalitet u enja studenta bude u najmanju ruku ekvivalentan kvalitetu tradicionalne nastave/u enja (Ehlers, 2012). Zahteva se da sistem obezbe ivanja kvaliteta u jednoj visokoobrazovnoj instituciji koja nudi e-u enje prvo ustanovi stabilan niz odgovornosti i aktivnosti koje izvršava ta visokoobrazovna institucija. Kada se odrede, procesi obezbe ivanja kvaliteta moraju biti tako kreirani da garantuju postizanje razli itih rezultata u pogledu kvaliteta. Osnovno za ove procese je jasno definisati skup ciljeva, svrha i suštinskih vrednosti. 5.2 Smernice za osnivanje i sprovo enje kvaliteta e-u enja na institucionalnom nivou Visoko obrazovanje zasnovano na e-u enju trebalo bi da bude poduprto principima koji su generalno važni u celokupnom visokom obrazovanju. Institucija iji je cilj da ponudi studijske programe e-u enja trebalo bi da kreira svoje aktivnosti i upravlja njima na na in koji primenjuje 50

52 te principe i, u isto vreme, u potpunosti uzme u obzir pitanja koja su specifična za nastavu za njihove studente na daljinu. Polazeći od ove opšte početne tačke, najvažnije smernice za uspostavljanje i sprovođenje obezbeđivanja kvaliteta e-učenja na institucionalnom nivou mogu se formulisati na sledeći način (HSV, 2008), (Ehlers, 2005): kvalitet mora da igra centralnu ulogu u studijskim programima e-učenja; ovaj kvalitet obuhvata: o rezultate kvaliteta iz procesa i usluga e-učenja (sadržaj i veštine učenja i znanje koje će student steći, dokaz iskustava učenika, kao i adekvatan povrćaj investicije) o procese i prakse kvaliteta u uslugama e-učenja (upravljanje studentima na daljinu, isporuka sadržaja i servisa e-učenja i upravljanje njima, prikladna upotreba tehnologija (računara i drugih IKT), uređaja za komunikaciju, procesa i praksi) učenici moraju igrati glavnu ulogu u određivanju kvaliteta usluga e-učenja strukture za podršku moraju biti tako uspostavljene da omoguće kompetentnu, servisnoorijentisanu pomoć za razvoj institucije i održavanje kvaliteta njenih studijskih programa za učenje na daljinu evaluacija i merenje kvaliteta e-učenja na institucionalnom nivou trebalo bi da počnu od sledećih ulaza i resursa i njihovog stavljanja u kontekst specifičnosti ponude i servisa e- učenja: o nameravani rezultati učenja o sadržaj nastavnog programa o nastavni materijali o informacije o proizvodu/usluzi za potencijalne studente o prikladnost tehnologija za učenje o potpuno tehničko kreiranje materijala za učenje i njihovu isporuku o odgovarajući i neophodni personal o resursi za učenje koja nisu nastavni materijali o pitanje kompletnog paketa za učenje o pitanje sveobuhvatnog paketa kursa (svi materijali i tehnologije) o dokaz uspešnosti programa kroz pregled i evaluaciju rutine o planovi programa i budžet o informacije o oglašavanju, zapošljavanju i upisu studenata Odeljci koji slede objašnjavaju ove smernice detaljnije i struktirani su na način koji omogućava razvoj procedura obezbeđivanja kvaliteta specifičnog za instituciju. 5.3 Model Uopšteno, sve strategije, procedure i standardi obezbeđivanja kvaliteta u učenju na daljinu bazirani su na određenom okviru (eng. framework) ili na određenom modelu (UTDC, 2008). Okvir je osnovna konceptualna struktura koja naglašava blisko povezane ključne tačke i pitanja obezbeđivanja kvaliteta u učenju na daljinu, što stvara nezavisnu i višekratnu osnovu za razvoj, implementaciju i promociju principa, smernica i praksi obezbeđivanja kvaliteta. Model obezbeđivanja kvaliteta u učenju na daljinu je skup aspekata i kriterijuma za proveru kvaliteta učenja na daljinu. 51

53 Svaki takav okvir/model je tipično ukorenjen u širim obrazovnim smernicama i politikama na nacionalnom ili internacionalnom nivou i čini osnovu za razvoj i primenu niza povezanih procesa i standarda obezbeđivanja kvaliteta. Ne postoji zajednički okvir/model koji je svuda prihvaćen od strane relevantnih nacionalnih i internacionalnih tela i agencija koji promovišu obezbeđivanje kvaliteta u učenju na daljinu. To je više spoj različitih (mada umnogome preklopljenih) okvira/modela, od kojih svaki određuje poseban pogled na ono što čini kvalitet u učenju na daljinu i kako takav kvalitet može da se proveri u kontekstu nacionalnog sistema obezbeđivanja kvaliteta. Izbor glavnog modela Ukoliko nacionalna agencija ili druga organizacija treba da proveri prakse učenja na daljinu u jednom visokoobrazovnom sistemu, nije dovoljno samo usvojiti okvir/model ili izvući aspekte kvaliteta iz nečega što je tek započeto. Organ koji vrši proveru takođe treba da razvije i prilagodi sopstvene radne metode i da garantuje svoju unutrašnju kompetenciju (HSV, 2008). Štaviše, različite nacionalne organizacije i agencije za proveru zadužene za promovisanje učenja na daljinu na nacionalnom nivou po praviu se različito bave pitanjem obezbeđivanja kvaliteta u učenju na daljinu. Ipak, sve one treba da uzmu u obzir sledeće: postojeći okviri/modeli i metode obezbeđivanja kvaliteta treba da budu prilagođeni aspekti kvaliteta učenja na daljinu treba da se integrišu u postojeće sisteme obezbeđivanja kvaliteta, imajući na umu da obezbeđivanje kvaliteta u učenju na daljinu i obezbeđivanje kvaliteta u tradicionalnom učenju nisu potpuno isti unutrašnja kompetentnost i pružanje informacija u oblasti učenja na daljinu treba da budu zagarantovani unutrašnje radne metode treba da se prilagode posebnim uslovima koji se primenjuju za obezbeđivanje kvaliteta u učenju na daljinu Ovo su bile polazne tačke kada se odlučivalo o okviru/modelu koji treba koristiti kao osnov za smernice za proveru učenja na daljinu praksi u visokoobrazovnim institucijama u zemljama Zapadnog Balkana. Ispitani su ELQ (HSV, 2008), E-xcellence+ (EADTU, 2011), NADE (NADE, 2011), emm (UDTC, 2008) i mnogi drugi modeli/okviri. Sveobuhvatan pregled svih razmatranih modela, okvira, metodologija i alata za standardizaciju može se naći u (Devedzic et al, 2012;2013). Na kraju je odlučeno da se usvoji emm kao najprikladniji glavni model/okvir i da se prilagodi tako da odražava lokalne karakteristike učenja na daljinu na Zapadnom Balkanu. Učinjene adaptacije uzele su u obzir zakonodavne zahteve na Zapadnom Balkanu, prakse učenja na daljinu koje su zahtevali organi za akreditaciju u svakoj zemlji posebno, te različiti kontekstualni faktori koji proizilaze iz lokanog iskustva i kulture (Loshkovska i ostali, 2012) Pregled emm-a U emm-u, sposobnost neke institucije da ponudi učenje na daljinu proverava se kroz sledeće dimenzije: omogućavanje, planiranje, definisanje, upravljanje i optimizacija. Omogućavanje podrazumeva kreiranje i pružanje rezultata procesa. Provere ove dimenzije imaju za cilj da odrede u kojoj meri se taj proces sprovodi unutar institucije. Planiranje ispituje upotrebu ranije definisanih ciljeva i planova u sprovođenju samog 52

54 procesa. Upotreba ranije definisanih planova potencijalno čini procese pogodnijim za efikasno upravljanje i reprodukovanje ako su uspešni. Definisanje pokriva upotrebu institucionalno definisanih i dokumentovanih standarda, smernica, templejta i načela tokom procesa implementacije. Institucija koja efikasno radi u okviru ove dimenzije jasno je definisala kako neki proces treba da se obavi. Ovo ne znači da osoblje te institucije prati ovu smernicu. Upravljanje vodi računa o tome kako institucija upravlja procesom implementacije i obezbeđivanja kvaliteta rezultata. Sposobnost u okviru ove dimenzije oslikava merenje i kontrolu rezultata procesa. Optimizacija obuhvata širinu do koje institucija koristi formalne pristupe da poboljša aktivnosti tog procesa. Sposobnost ove dimenzije oslikava kulturu stalnog napredovanja. emm deli sposobnost institucija da održi i pruži učenje na daljinu u pet glavnih kategorija ili procesnih oblasti koje ukazuju na skupove tesno povezanih procesa: učenje, razvoj, podrška, evaluacija i organizacija. Svaka od ovih oblasti procesa uključuje nekoliko specifičnih procesa, a svaki proces se dalje razdvaja u prakse koje definišu kako institucija može postići rezultate procesa. Ove prakse imaju nameru da uhvate ključni smisao gore prikazanih dimenzija. Ove prakse imaju oblik niza stavki koje se mogu lako proveriti u datom institucionalnom kontekstu Prilagođavanje emm-a Kao što to predlažu autori emm-a (UDTC, 2011), (Marshall, Mitchell, 2007) podešavanje emma kako bi se iskazale lokalne težnje najbolje se vrši na nivou praksi/stavki. Treba imati na umu da je u originalnom emm-u broj takvih praksi/stavki prilično veliki (preko 1000). Stoga pragmatičan pristup primeni emm-a u visokoobrazovnim institucijama na Zapadnom Balkanu zahteva da se: odabere i/ili modifikuje nekoliko praksi/stavki koje po pravilu karakterišu određeni proces u specifičnoj oblasti procesa formuliše svaka od ovih praksi/stavki kao pitanje/pitanja koje/-a omogućuje/-u da se odgovarajuća praksa/stavka oceni kao neadekvatna, delimično adekvatna, prilično adekvatna, ili potpuno adekvatna za dati slučaj povežu pitanja sa odgovarajučim procesima i kreira praktičan upitnik koji institucije mogu da koriste za samoevaluaciju i koji takođe može da usmerava spoljne evaluatore u ocenjivanju sposobnosti institucije da organizuje i omogući učenje na daljinu Pri odabiru praksi/stavki za specifične procese iz odgovarajućeg sveobuhvatnog skupa emm-a i pri formulisanju odgovarajućih pitanja u slučaju zemalja Zapadnog Balkana, posebna pažnja obraćena je (kadgod je to bilo moguće) na to da se pokriju sve gore prikazane dimenzije. Drugi kriterijum za odabir praksi/stavki bio je da se odaberu (kadgod je to bilo moguće) one koje su karakteristične za učenje na daljinu (jer se mnoge od njih primenjuju i na tadicionalno učenje). Konačno, ali ne i kao najmanje važno, lokalne specifičnosti i kontekst visokoobrazovnih institucija Zapadnog Balkana koje nude učenje na daljinu uticale su na odabir i povremeno spajanje nekih od originalnih praksi/stavki emm-a u jednu. Pri primeni rezultirajućeg upitnika u sprovođenju bilo unutrašnje bilo spoljašnje evaluacije, pretpostavlja se da se ocenjivanje obavlja na osnovu dokaza sakupljenih od strane institucije i 53

55 predstavlja kombinaciju toga da li se praksa sprovodi ili ne, koliko dobro se čini da funkcioniše i koliko se čini dominantnom. Ovo pruža koristan mehanizam koji će se dokazati i u budućnosti, jer rad koji je trenutno sasvim adekvatan možda neće biti takav u budućnosti, zato što se tehnologije razvijaju i iskustvo u učenju na daljinu raste. Kada se svaka praksa proveri, iz rezultata se može izvesti prosek kao ocena za datu dimenziju procesa. U prilogu je dat upitnik koji je nastao kao rezultat ovog pristupa. Predlaže se da relevantne agencije u svakoj zemlji Zapadnog Balkana posebno razvijaju i održavaju online verzije upitnika tako da zadovolje posebne potrebe zemlje, koristeći bilo koji besplatan alat za kreiranje online upitnika (kao što su Survey Expression 37 i Survey Monkey 38 ). Svaka visokoobrazovna organizacija može da poželi da uskladi upitnik sa sopstvenim potrebama, strukturom i regulativama

56 6 UČENJE NA DALJINU U PRAKSI Viktorija Florjančič, University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Radojka Krneta, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Marjan Milošević, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu 6.1 Priprema kursa za izvođenje na daljinu Osnovna karakteristika studija na daljinu je distanca između nastavnika i studenata, što je potrebno imati u vidu kod pripreme samog kursa. Postavlja se pitanje, kako usmeravati studente koje nastavnik ne vidi, kako ih pratiti, kako proveriti znanje i slično. Kako ćemo videti nadalje tehnologija omogućava različite efikasne načine za praćenje studenata, za komunikaciju i za ocenjivanje. Različite ustanove tome pristupaju na različite načine. Osnovne smernice za izvođenje kursa na daljinu: Kurs podelimo na delove sedmice ili teme. Pri tome se nastavnik pomaže studijskom planom i kalendarom. Za svaku temu odredimo šta moraju studenti znati na kraju sedmice/teme koja znanja i veštine moraju steći (ciljevi sedmice/teme). U skladu sa ciljevima sedmice/teme odredimo sadržaje koristimo postojeće štampane materijale ili materijale koji su dostupni na vebu. Posebno u početku možemo koristiti postojeće materijale. Osmislimo aktivnosti studenata, kroz koje studenti, individualno ili u grupi, ostvaruju ciljeve sedmice/teme. Aktivnosti neka bude praktične i vezane na temu. Za svaku aktivnosti predvidimo vreme do kada mora biti obavljena, šta je potrebno za njeno kompletiranje i kako se aktivnost ocenjuje. Pri planiranju aktivnosti vodimo brigu o opterećenju studenta. Opterećenje bi trebalo da se ravnomerno podeli kroz čitav kurs. Primer planiranih aktivnosti i obaveza studenta prikazan je na slici 14. Zbog različitih načina prihvatanja informacija plan se pripremi na grafički način u obliku šeme i u obliku teksta, gde se obaveze studenata prikazuje na u vidu tabele. Odaberemo sistem ocenjivanja znanja. Preporučuje se, da se umesto krajnjeg ocenjivanja (pisani ili oralni ispit), ocenjivanje podeli na sedmice svaka aktivnost studenata ocenjuje se bodovima, koji se sumiraju i na kraju, na osnovi kriterijuma ocenjivanja, definiše ispitni red npr. 60% bodova donosi ocenu 6, 67% 7 itd. Takav pristup poznat je pod terminom gejmifikacija sakupljanje bodova deluje na studente stimulativnu (PRILOG I: Gejmifikacija u visokom školstvu). Ocenjivanje znanja mora biti jasno definisano pre početka kursa. Studenti moraju biti informisani o kriterijumu ocenjivanja. Budući da tokom trajanja kursa nemamo direktnih kontakata sa studentima, pripremimo jasna uputstva smernice za studiranje. Preporučuje se priprema osnovnih uputstava za kurs i posebnih uputstava za sedmicu/temu. U okviru osnovnih, opštih uputstava za studij studentima predstavite kurs kako će se izvoditi, koje su obaveze studenata, koji su kriterijumi ocenjivanja i slično. Uputstva za svaku sedmicu/temu vezana su na rad u 55

57 pojedinim sedmicama/temama i u njima se jasno definišu sve aktivnosti u određenoj sedmici šta, ko i do kada. Za sve nejasnosti preporučuje se formirati forum za razrešavanje otvorenih pitanja, na koja odgovara nastavnik ili tutor. Kako ćemo videti, mnoga online okruženja (npr. Moodle) omogućavaju ovakvu komunikaciju. Kod rešavanja problema izuzetno je važna podrška tutora (ili nastavnika) i njegovo brzo odazivanje. Slika 14: Primer grafičke i tabelarne prezentacije studijskih obaveza Slika 15: Primer izvođenja jedne sedmice u Moodlu 6.2 Primer jednostavnog kursa u Moodlu U daljem tekstu prikazujemo jednostavnu, osnovnu pripremu online podrške kursa u Moodlu. Pretpostavimo da imamo otvoren predmet na kojem želimo studentima postavljati osnovne studijske materijale, otvoriti forum za komunikaciju i studentima omogućiti da u Moodlu predaju zadatak, koji ćemo oceniti. 56

58 Primer koji prikazujemo demonstriran je na Moodle verziji 2.5, tako da se neke postavke (settings) mogu razlikovati od Moodla koji koristete u svojoj školi, ali suština je ista. Novootvoreni kurs obično je otvoren sa 10 tema ili 10 sedmica, zavisno od Moodle settings (Slika 16). Slika 16: Pogled na neuređivan Moodle kurs Za naše potrebe kurs najprije ćemo postaviti 3 teme: u 1. temi stavićemo plan izvođenja predmeta, u temi 2 nastavne materiale, a u temi 3 forum za komunikaciju i mesto za predaju zadataka Konfiguracija formata kursa Kurs možemo nastaviti preko AdministracijaUredi podešavanja (Slika 17), gdje kod Format kursa odaberemo 3 sekcije (Slika 18). Na ta način naš kurs ima samo 3 teme oz. 3 sekcije. U naslednjom koraku nastavićemo pozdrav studentima. U to svrhu Uključimo uređivanje (desno gore). Slika 17: Administracija kursa 57

59 Slika 18: Format kursa Na raspolaganju su: tematski, sedmični, SCORM i društveni format. U većini slučajeva, koristiće se sedmični format (ukoliko je kurs vremenski preciziran), odnosno tematski format (ukoliko je kurs organizovan po poglavljima). Kod sedmičnog formata svaku sekciju prati opseg datuma, a kod tematskog se postavlja samo broj sekcije Uređivanja natpisa Vidićemo, da na kursu dobijamo različite ikone, za koje nam se objašnjenje ispisuje kada približimo kursor. Detalje prikazujemo na slici 19. Uređivanje rezimea Dodavanja aktivnosti ili resursa Premesti temu Uređivanje imena aktivnosti ili resursa Sakrivanje teme Slika 19: Uređivanje kursa Uredimo rezime opšte sekcije, iznad Foruma vesti. Prozor uređivanja je veoma jednostavan. Uz pomoć ikona možemo tekst oblikovati po želji. Možemo upotrebiti različite fontove, boje ili dodati grafički sadržaj (Slika 20). Slika 20: Uređivanje rezimea Na isti način uredimo i teme 1, 2 i 3. 58

60 6.2.3 Dodavanje resursa Osnovne resurse u online obrazovanju predstavlju različiti dokumenata npr. PDF dokumenat. Resurse dodajamo klikom na Dodaj aktivnost ili resurs i odaberemo tip resursa (Slika 21). Ako želimo postaviti dokument, odaberemo Datoteka. Slika 21: Moodle resursi Slika 22: Dodavanje resursa Na isti način dodajemo studijske materijale npr. slajdove sa nastave (Slika 22). Kako vidimo na slici 23 koristeći znak se pomeramo udesno i tako kurs postaje pregledniji. Slika 23: Uređivanje resursa Dodavanje aktivnosti Na kraju dodajemo forum na kojem mogu studenti da postavljaju pitanja i mesto na kojem studenti mogu svoje zadatke. Aktivnosti dodajamo preko Dodaj aktivnost ili resurs, ali u tom slučaju odaberemo Aktivnosti. Odaberemo Forum i dalje "Standardni forum za opštu upotrebu" (Slika 24, desno). 59

61 Slika 24: Dodavanje foruma Kako će biti prikazano u sledećem poglavlju, Forum se može konfigurisati na različite načine, zavisno od svrhe upotrebe. Dodajmo još Zadatak Napredno postavljanje datoteke (Slika 25). Slika 25: Zadatak Kao kod foruma, i zadatak možemo konfigurisati na različite načine, a o detaljima više u 60

62 sledećem poglavlju. Naš zadatak ocenićemo od 1 do 10, zato smo ocenu nastavili na Dodavanje studenata Da bismo mogli početi sa kursom, potrebni su nam studenti, koje upisujemo preko Administracija KorisniciUpisani korisnici. Studente možemo upisati sami (na osnovu liste, koju dobijamo od stručne službe) ili preko Način upisa na kurs definišemo ključ koji studentu otvara»vrata«našog kursa. Ukoliko ne tražimo od korisnika da upiše dati kurs (prikaže se na kursu kao učesnik), treba da omogućimo guest access. Ovaj pristup može važiti sa i bez lozinke. Dobra praksa je da se lozinka za upis saopšti na početku kursa, a zatim, posle izvesnog vremena, promeni, tako da na kursu budu upisani samo korisnici koji regularno prate kurs. Naravno izbor pristupa zavisi od konkretnog kursa. Svakako, nastavnik može upisati korisnike i ručno. Napomena: Kod Moodle 1.9x ne postoji posebno podešavanje stavki upisa, već se sve opcije definišu u opštim podešavanjima kursa. Na kraju još izgled našeg kratkog kursa (Slika 26). Slika 26: Uređen primer kursa Da bi proverio kako pojedini sadržaji izgledaju iz ugla učenika, nastavnik se može prebaciti u ulogu studenta. Prelaz se vrši izborom uloge iz mejina Podešavanja, odnosno iz Promena uloga u.. (Sl. 27). 61

63 Slika 27: Prelazak u druge uloge 6.3 TIPOVI SADRŽAJA I NAPREDNA PODEŠAVANJA U MOODLU U prethodnom delu dat je primer kreiranja veoma jednostavne strukture kursa. U nastavku će biti dat detaljniji prikaz bogate palete sadržaja i mogućnosti koje pruža Moodle. Tipovi sadržaja u Moodlu Sadržaji su u Moodlu klasifikovani u dve kategorije: resursi i aktivnosti. Resursi podrazumevaju sadržaje koji su unapred pripremljeni, kao što su fajlovi, SCORM paketi, linkovi i slično, dok aktivnosti predstavljaju sadržaje koji nastaju na samom sistemu i poseduju izvesnu interaktivnost (forumi, pričaonice, lekcije ). Sadržajem koji se postavi, može se naknadno upravljati u režimu uređivanja, koristeći ikonice pored samog sadržaja Prva ikonica služi za premeštanje sadržaja gore dole, dok strelice služe za pomeranje levo desno. Simbol šake označava uređivanje, krstića brisanje, a otvorenog oka da je sadržaj vidljiv učenicima. Poslednji simbol označava opciju za podešavanja prava korišćenja datog sadržaja. Sadržaji se mogu međusobno uslovljavati i povezivati, tako da pristup određenom resursu bude omogućen tek kada se ispune preduslovi za to. Napomena: kod Moodla 1.9x određena uslovljenost može se sprovesti jedino na nivou lekcija. Pored ograničenja pristupa, može se uključiti i praćenje završenosti sadržaja, tako da učenik ima pregled koje je sve aktivnosti obavio. Kompletirana aktivnosti forum, na kojem je napisan post, učeniku se prikazuje sa dodatkom simbola potvrde. U nastavku će biti prikazana upotreba najpopularnijih vrsta sadržaja. U narednom poglavlju je prikazano kako se dodatne vrste sadržaja mogu instalirati i koristiti u Moodlu. RESURSI Među resursima i aktivnostima na raspolaganju su opcije prikazane na slici

64 Slika 28: Prozor za dodavanje resursa i aktivnosti Direktorijum Resurs direktorijum podrazumeva mesto na kojem se smeštaju podaci na serveru, koji se stavljaju na raspolaganje korisnicima. U okviru ovog resursa, može se kreirati više foldera u kojima su smešteni fajlovi (slika 29). Slika 29: Postavke resursa direktorijum Direktorijum se definiše svojim imenom i opisom. Zatim se kreira pravi direktorijum, preko opcije Kreiraj direktorijum, i to je jedinica na koju se ukazuje novostvorenim resursom. 63

65 Resurs Direktorijum može sadržati više ovakvih jedinica (Slika 30). Slika 30: Struktura resursa direktorijum U okviru direktorijuma se postavljaju fajlovi. Potrebno je izabrati direktorijum i kliknuti dugme Dodaj, pri čemu se ukazuje tzv. File Picker, prozor za manipulaciju fajlovima (sl. 31). Kod Moodla 2 fajlovi se organizuju u vidu privatnih fajlova i lokalnih fajlova. Privatni fajlovi su vidljivi samo njihovom vlasniku. Svi korisnici imaju mogućnost čuvanja privatnih fajlova. Lokalni fajlovi su postavljeni na nivou servera i nisu vezani striktno za jedan kurs, već za čitav sistem. Ukoliko nastavnik vodi dva slična kursa i hoće da koristi isti fajl u oba, nema potrebe da ga kopira, već ga samo odabira među lokalnim fajlovima kursa na kojem je postavljen i fajl biva uključen i na drugom kursu. (Ukoliko je potrebno ponovo koristiti neki fajl, potrebno je izabrati Public prava, umesto Sva prava zadržana pri dodavanju fajla.) Slika 31: FilePicker U slučaju da je potrebno postaviti datoteku, bira se odgovarajuća opcija i postavlja fajl. Postavljeni fajlovi se potom prikazuju u datom direktorijumu (Sl 32). Slika 32: Prikaz fajlova u resursu direktorijum Kada se poseti resurs tipa direktorijum, dobija se prikaz kao na slici

66 Slika 33: Prikaz sadržaja resursa direktorijum NAPOMENA: U Moodlu 1.9x svi fajlovi kursa su vidljivi pod opcijom Datoteke i pozivaju se isključivo odatle, a višestruka upotreba jednog fajla u različitim kursevima nije moguća. Ukoliko je međuuslovljenost sadržaja uključena, u podnožju podešavanja aktivnosti postoji i opcija za uslovljavanje pristupa (Sl. 34). Slika 34: Postavke ograničenja pristupa prema preduslovima U primeru sa slike, resurs je potpuno sakriven, dok učenik na testu Osnove TCP/IP ne postigne uspeh od bar 50%. IMS paket Resurs IMS paket se postavlja jednostavnim slanjem odgovarajućeg IMS fajla na server. Klikom na ovaj resurs učitava se IMS paket (Sl. 35). Slika 35 Postavljeni IMS paket Resurs Natpis je jednostavno statična oznaka nekog dela sekcije, koja se postavlja radi bolje preglednosti. Resurs pod nazivom resurs je uopšten sadržaj, koji može biti bilo kakav fajl ili direktorijum. Ukoliko je reč o multimedijalnom fajlu ili pdf dokumentu, može se definisati da se takav fajl prikaže direktno u veb pregledniku ili da se preuzme. Na slici 36 prikazan je primer resursa koji sadrži pdf dokument. 65

67 Slika 36: Resurs koji sadrži prilog NAPOMENA: Ova vrsta resursa nije dostupna kod Moodle 1.9x. Resurs Stranica podrazumeva veb stranu, čiji se sadržaj unosi u editoru. Potrebno je definisati naslov i kratak opis i uneti sadržaj. Sadržaj može biti i multimedijalan npr. link videa sa servisa youtube, koji se direktno može pregledati na datoj strani. Resurs URL jednostavno predstavlja hipervezu (link) ka nekoj spoljnoj veb strani, odnosno fajlu. NAPOMENA: Kod Moodla 1.9x URL i resurs se postavljaju u okviru iste opcije Link ka datoteci ili veb sajtu. AKTIVNOSTI Aktivnosti pružaju interaktivnost i omogućavaju kolaboraciju među učesnicima kursa. U nastavku će biti prikazane sledeće aktivnosti: forum, lekcija, pričaonica, test, viki i postavljanje datoteke. Forumi Forum je jedan od najpopularnijih sadržaja u Moodlu. Omogućava asinhronu komunikaciju između učesnika kursa. Dobra praksa je da kurs poseduje jedan opšti forum, na kojem učesnici mogu da se dopisuju u vezi generalnih pitanja i tema koje nisu strogo vezane za sekcije kursa. Moodle pruža više varijanti foruma (Sl. 37). Slika 37: Izbor tipa foruma 66

68 U samoj pomoći za forum su koncizno objašnjene ponuđene opcije: Jedna obična diskusija forum u obliku samo jedne teme o kojoj svi mogu diskutovati i slati svoje odgovore Svaki učesnik pokreće jednu diskusiju svaki student može pokrenuti samo jednu novu temu za diskusiju, na koju svi mogu da odgovaraju Forum pitanja i odgovora studenti moraju prvo da pošalju svoj odgovor pre nego što vide odgovore drugih Standarni forum u obliku bloga otvoreni forum u kojem svako u bilo kom trenutku može započeti novu diskusiju, i u kom su teme za diskusiju prikazane na jednoj stranici sa linkom "Diskutuj o ovoj temi" Standardni forum za opštu upotrebu otvoreni forum u kojem svako može započeti novu diskusiju u bilo kom trenutku Bez obzira na to koja vrsta foruma je u pitanju, potrebno je definisati ko je pretplaćen na forum (da li su svi automatski pretplaćeni i ne mogu se ispisati, da li se samostalno pretplaćuju ili je pretplata zabranjena.) Za forume od opšteg značaja, na koje se postavljaju bitna obaveštenja i slično, korisno je da svi korisnici budu obavezno pretplaćeni. Takav forum je inicijalni forum obaveštenja (news) u nultoj sekciji kursa. Uz poruku na forumu može se postaviti jedan ili više priloga. Njihova maksimalna veličina se takođe definiše pri postavljanju foruma. Ukoliko je potrebno ograničiti broj poruka po korisniku, to se može učiniti uključivanjem te opcije i zadavanjem dva broja: posle koliko poruka se korisnik blokira i posle kojeg broja poruka se upozorava. Poruke je moguće ocenjivati to, u zavisnosti od podešavanja kursa, može vršiti samo nastavnik ili mogu vršiti i drugi korisnici (Sl. 38). Slika 38: Postavke ocenjivanja foruma Na kraju, ukoliko su korisnici kursa razvrstani u grupe, može se forum definisati kao podeljen po grupama koje su odvojene ili vidljive. Ukoliko su grupe odvojene, teme u forumu se zadaju za određenu grupu i druge grupe ne mogu videti datu temu. Ovo podešavanje se može izvesti i klikom na ikonicu pored naziva postavljenog sadržaja ( u režimu uređivanja). Postoje i drugi resursi koji podržavaju grupni režim. 67

69 Slika 39: Poruke na forumu u ugneždenom obliku Podrazumevani prikaz poruka na forumu je u ugnježdenom obliku, gde se poruke uvlače udesno u odnosu na poruke na koje se odgovara (Sl. 39). Ako se nadređena poruka (ona na koju se odgovara) obriše, brišu se i svi odgovori na nju. Nastavnik ima mogućnost da poruke razdvaja, ukoliko je diskusija odstupila od teme, ali je i dalje interesantna, a ukoliko čitava tema ne spada u dati forum, može je premestiti u drugi. Pričaonica Pričaonica (chat) je aktivnost posvećena sinhronoj komunikaciji (Slika 40). Da bi bila efikasno iskorišćena,pričaonica treba da bude zakazana, kako bi se svi zainteresovani blagovremeno uključili. Slika 40: Podešavanja pričaonice Kao što se vidi sa slike 40 mogu se definisati postavke vezane za privatnost informacija: da li se čuvaju prethodne sesije i da li ih svako može videti. Na slici 41 prikazan je izgled aktivne sesije u pričaonici. 68

70 Test Slika 41: Komunikacija u pričaonici Test predstavlja jedan od najsloženijih modula u Moodlu. Podržava više oblika zadataka i niz dodatnih opcija koje se odnose na prikaz zadataka, podržane formate, statistiku itd. Obično se prvo pripreme zadaci (pitanja), pa se onda definiše test. Pitanja se čuvaju u banci pitanja, koja je dostupna u meniju Administracija kursa. Klikom na ociju Banka Pitanja dobija se pregled postojećih pitanja i mogućnost za kreiranje novih. Pitanja se grupišu po kategorijama. Obično su kategorije oblasti gradiva. Klikom na dugme Kreiraj novo pitanje dobija se prozor sa dostupnim vrstama pitanja (Sl. 42). Slika 42: Dostupni oblici testovskih pitanja Kod pitanja višestrukog izbora, može se definisati više tačnih odgovora ili jedan tačan odgovor. Potrebno je upisati naziv pitanja, tekst (zahtev), broj poena i sadržaj niz ponuđenih opcija. Uz opcije ponuđene odgovore, definiše se i njihov udeo u ukupnom broju bodova i eventualno povratna informacija koja se dobija izborom date opcije. Ime pitanja se ne pojavljuje u testu i može poslužiti kao pomoć pri uključivanju pojedinih pitanja u test. Na slici 43 prikazan je deo postavki testa. 69

71 Slika 43: Osnovne postavke testa Dobra je praksa uneti povratnu informaciju za ponuđene opcije. Na taj način učenik dobija mogućnost da nauči zašto je pogrešio. Podrazumevana ocena pitanja je u stvari maksimalan broj poena koje dato pitanje donosi. Kazneni faktor je podatak koji važi u slučaju da se pitanje koristi u testu koji je podešen kao adaptivni. Tada je dozvoljeno da se na pitanja odgovara više puta, a u svakom narednom pokušaju broj poena koje pitanje donosi umanjuje se za udeo određen kaznenim faktorom. Mešanje pitanja podrazumeva slučajan izbor redosleda ponuđenih odgovora, čime različiti ispitanici dobijaju drugačiji redosled odgovora, čime se umanjuje mogućnost prepisivanja. Ukoliko je u pitanju višestruki izbor sa jednim tačnim odgovorom, potrebno je definisati jednu ponuđenu opciju sa 100% tačnosti. Ukoliko postoji više tačnih odgovora, potrebno je da svi tačni odgovori ukupno donose 100%, a svi netačni 100% (čime se sprečava ostvarivanje poena odgovaranjem na sve opcije). Ukoliko postoji jedan tačan odgovor, pored opcija se nalaze radio dugmad, a ukoliko je zadatak sa više tačnih, polja za potvrdu (check buttons). Na slici 44 prikazan je izgled zadataka višestrukog izbora sa jednim i sa više tačnih odgovora. a) b) Slika 44: Zadaci višestrukog izbora sa (a) jednim tačnim is sa (b) više tačnih odgovora Pošto se unesu, zadaci su prikazani u svojoj kategoriji i odatle se kasnije unose u test, tokom kreiranja testa. Naravno, isti zadatak se može koristiti u više testova. Iz prikaza kategorije (Sl. 45), može se manipulisati zadatkom premeštati u drugu kategoriju, pregledati, proveravati i ispravljati. 70

72 Slika 45: Upravljanje kategorijama pitanja Test se kreira dodavanjem aktivnosti test u željenoj sekciji. Prvo se definišu parametri testa, a zatim dodaju zadaci. ored naziva testa i uvodne informacije, potrebno je definisati i termine otvaranja i zatvaranja testa, vremensko ograničenje, broj dozvoljenih pokušaja (Sl. 46). Ukoliko se dozvoli više pokušaja, stavkom metoda ocenjivanja određuje se da li se kao konačan računa poslednji, najbolji ili srednji rezultat. Slika 46: Zadavanje različitih ograničenja testa Naredni skup postavki odnosi se na prikaz pitanja. Redosled pitanja može biti nasumično izabran ili onakav kako ga zada nastavnik. Pitanja se mogu grupisati na različite načine na strani po jedno, više ili na jednoj strani mogu biti sva pitanja (Sl. 47). Dobra praksa je odrediti broj pitanja po strani na osnovu ukupnog broja pitanja prevelik broj pitanja po strani može test učiniti nepreglednim i usporiti učitavanje. Slika 47: Postavke rasporeda i karakteristika pitanja Opcija Izmešaj u okviru pitanja omogućava da se realizuje mešanje opcija kod odgovarajućih pitanja (ako je i u samom pitanju to omogućeno). NAPOMENA: Adaptivni režim je u podrazumevanim postavkama uključen, što znači da će se svako pitanje predavati više puta, uz umanjenje poena. Ovo često može biti neželjeno ponašanje, te treba obratiti pažnju na izmenu ove postavke. 71

73 Naredna kategorija podešavanja odnosi se na definisanje informacija (odgovora, povratnih informacija, rezultata) koje ispitanik može pregledati, odnosno na to kada ih može pregledati (Sl.48). Slika 48: Postavke dostupnih povratnih informacija Nadalje se može definisati broj decimala u rezultatu i u poenima pitanja. (Npr. da li se kod rezultata pojedinačnih zadataka prikazuje 1,33 ili samo 1,3. (Sl. 49)) Slika 49: Postavke preciznosti rezultata Za opsege rezultata može se uneti povratna informacija. Npr, ako skor na testu bude između 80 i 100%, može se napisati Odličan rezultat. Povratna informacija može biti i link ka resursima koje ispitanik treba da ponovo prouči da bi sledeći put postigao bolji uspeh na testu. Ograničenja testa se sprovode preko posebnih opcija (Slika 50). Na raspolaganju je zaštita testa putem lozinke, ograničenje IP adresa sa kojih se može pristupati, kao i vremenski razmaci između pokušaja (ukoliko test dopušta više pokušaja). Slika 50: Dodatna ograničenja testa Dobra je praksa postavljati lozinku na test, ukoliko je test predviđen da se rešava za ocenu, tj. ako je ulog testa veliki, kako bi se izbeglo prijavljivanje korisnika sa strane. Za test se takođe može definisati uslovljenost npr, učenik može da započne test jedino ukoliko je ispunio preduslove (npr. otvorio neki resurs ili rešio drugi test sa određenim uspehom). Moguće je definisati i završenost aktivnosti (Sl. 51). Aktivnost se msatra završenom kada je posećena ili se može podesiti da aktivnost mora biti ocenjena (test rešen). Takođe moguće je zadati vremensko ograničenje do kada se aktivnost mora kompletirati i da li učenici mogu sami obeležiti aktivnost kao okončanu (radi lakšeg praćenja sopstvenog napredovanja kroz kurs). 72

74 Slika 51: Praćenje završetka testa Pošto su definisani parametri testa, pristupa se formiranju testa uključivanjem pitanja i podešavanjem prikaza (Sl. 52). Slika 52: Unos pitanja u test Kada se u desnom delu prozora (Sadržaj banke pitanja) izabere kategorija koja sadrži pitanja za dati test, pitanja se označe i dodaju u test. Svakako, moguće je dodati pitanja iz različitih kategorija. U levom delu prozora se prikazuje pitanje i broj stranice na kojoj se prikazuje. Pitanje u konkretnom testu može imati drugačiji broj bodova nego što je definisano u samoj banci pitanja. U levom delu prozora se takođe definiše broj poena na koji se skalira rezultat testa, tako da ova aktivnost može odmah biti pretvorena u poene predmeta. (Npr. ako test donosi 20% nekog ispita, onda se unosom 20 odmah preračunavaju poeni na osnovu rezultata testa). Moguće je umesto unapred poznatih pitanja definisati mesta na kojima će se prikazivati nasumično izabrana pitanja iz zadate kategorije. Na taj način smanjuje se mogućnost prepisivanja na testu. Kartica Redosled pitanja i organizacija stranice (Sl. 53) omogućava detaljnu organizaciju pitanja po stranicama (ukoliko je ta opcija omogućena u osnovnim postavkama testa). Slika 53: Organizacija pitanja u testu Dok je podešavanje testa u toku, u meniju Podešavanja prikazane su opcije za upravljanje 73

75 testom. Po kompletiranju postavki testa i izboru zadataka, test se čuva i može se prikazati. Ispitanik dobija prikaz zadataka uz broj poena koje nose zadaci i uz mogućnost obeležavanja pitanja zastavicom, kao i opciju navigacije kroz pitanja putem posebnog menija, što je pogodno kod testa koji sadrži više strana (Sl. 54). Slika 54: Prikaz testa Po predaji testa, zavisno od postavki, ispitanik dobija određene informacije, kao što su broj poena, tačni odgovori, povratne informacije itd (Sl. 55). Slika 55: Pregled informacija po završetku testa Nastavnik ne može menjati kombinaciju pitanja u testu ukoliko je rešavanje testa započeto, tj. postoji bar jedan pokušaj. Nastavnikov pogled na test daje informacije o tome ko je i kada započeo/predao test, o rezultatima, odgovorima, a na raspolaganju je i detaljna analiza zadataka, kojom se mogu dobiti informacije o uspešnosti odgovora, diskriminativnosti zadataka itd (Sl. 56). Slika 56: Nastavnikov pogled na rezultate testa 74

76 U navigacionom bloku kursa na raspolaganju su linkovi za izbor željenog pregleda. Opcija Ručno ocenjivanje omogućava nastavniku da pregleda i oceni pitanja koja ne mogu biti automatski ocenjena, kao što su esejska. Nakon ručnog ocenjivanja, potrebno je ponovo oceniti čitav test (opcija Oceni sve ponovo ). Test je aktivnost koja se obavezno boduje i njegovi rezultati se automatski unose u ocenjivač (gradebook). Lekcija Lekcija predstavlja aktivnost koja uključuje više manjih celina praćenih pitanjem. Učenik prolazi kroz lekciju linearno čitajući tekst i odgovarajući na pitanja. Zavisno od tačnosti odgovora, mogu se kreirati različite putanje, čime lekcija postaje nelinearna. Podrazumevano ponašanje je prikaz narednog sadržaja ukoliko je odgovor na pitanje bio tačan i zaustavljanje na trenutnom dok se ne da tačan odogovor. Podešavanja lekcije umnogome su slična podešavanjima testa (Sl. 57). Slika 57: Podešavanja lekcije Ukoliko se označi da je lekcija za vežbanje, onda se njeni rezultati neće prikazivati među zbirnim ocenama učenika. Uslovljenost drugim aktivnostima, kao i praćenje okončanosti identični su kao u drugim podržanim modulima. Kontrola toka lekcije se podešava pomoću posebnih postavki (sl. 58). Slika 58: Podešavanja toka lekcije Potvrdom osnovne konfiguracije, prelazi se na meni za dodavanje sadržaja (sl. 59). 75

77 Slika 59: Dodavanje sadržaja u lekciji Pored podrazumevane strukture lekcije (sadržaj i pitanje) mogu se koristiti i PowerPoint slajdovi, čime se klasična prezentacija prevodi u format lekcije (bez pitanja). za ove potrebe, neophodno je postojeću Powerpoint prezentaciju snimiti u HTML obliku, a zatim sve tako dobijene fajlove komprimovati (zip) i poslati na server, gde modulč lekcije dalje automatski vrši raspakivanje i formiranje lekcije. Moguće je, takođe, uvesti test pitanja. Koristan resurs je tabela grananja, koja ima format nalik sadržaju na njoj se nalaze linkovi koji ukazuju na određene strane lekcije, omogućavajući učeniku da odabere dalji tok učenja. Kreiranjem stranice sa pitanjem nastaje sadržaj praćen opcijama za odgovaranje, uz koje stoji broj poena i dalji tok lekcije (npr. ostanak na istoj strani ili napredovanje ka narednoj strani) Sl. 60. Wiki strane Slika 60: Stranica sa pitanjem Wiki strane omogućavaju visok stepen kolaboracije. Više učenika uređuje jedan resurs, odnosno kreira svoje strane kojima se može pristupati preko navigacije Wikija. 76

78 Slika 61: Osnovna podešavnja wikija Specifična podešavanja Wikija su vezana za režim rada: kolaborativni (svi uređuju jedan Wiki) i individualni (svaki korisnik uređuje samo svoj wiki) Sl. 61. Kod kolaborativnoog wikija, svi korisnici uređuju glavnu stranu, a mogu se postavljati i nove strane (Sl. 62 a). Da bi se postavila nova strana, potrebno je na tekućoj strani uneti reč link u dvostruke uglaste zagrade. Kada se sačuva, ova strana pokazuje dati link i klikom na njega otvara se nova strana. Za svaku novu stranu može se odabrati format wikija, koji diktira primenu određene sintakse. Pored mogućnosti uređivanja, za svaku stranu je moguće ostavljati i komentare, preko kartice Comments (sl. 62 b). a) b) Slika 62: Izgled wikija (a) i komentari (b) Moguće je, takođe, pratiti istoriju promena (History) i pregledati strukturu wikija (Map), uz dobijanje prikaza sopstvenih unosa. Zadaci (assignments) Postoji više varijanti ove aktivnosti: klasičan oblik (postavlja se i ocenjuje jedan fajl), napredni (postavljanje fajla uz opcije dorade i komentarisanja), zatim on lajn tekst (rešenje se upisuje on lajn) i off lajn zadatak. 77

79 Poslednja varijanta (off lajn zadatak, zadatak van mreže) je pogodna za evidentiranje aktivnosti koje se obavljaju van mreže i omogućava evidentiranje ocena ovakvih aktivnosti u ocenjivaču (gradebook). Npr, ukoliko postoji neki praktičan zadatak koji se izvršava na času, ovde se može postaviti i oceniti. Postavljanje datoteke je često korišćen oblik zadatka. Osim opšteprisutnih postavki (naziv, opis, dostupnost, međuzavisnost, praćenje okončanosti), na raspolaganju su i opcije koje se tiču mogućnosti ponovnog slanja fajla, da li je kašnjenje dozvoljeno ili ne, da li se obaveštenje šalje nastavniku i sl. Sl. 63. Slika 63: Osnovna podešavanja aktivnosti Postavljanje datoteke Učenik postavlja fajl koristeći standardan prikaz za postavljanje fajlova (kao kod rada sa direktorijumima) Sl. 64. Slika 64: FilePicker, interfejs za postavljanje fajlova 78

80 Nastavnik može pregledati predate radove, ocenjivati ih i komentarisati. Takođe, može i preuzeti sve predate fajlove (Download all assignments as zip) Sl. 65 Slika 65: Nastavnikov pregled predatih zadataka Pored komentara, nastavnik može uključiti i fajl kao prilog. Na primer, sam rad sa ispravkama, izvod iz literature i sl. Ocenjivanje Aktivnosti uglavnom mogu biti ocenjene. Ocene se čuvaju u modulu Ocene (ocenjivač, gradebook), do čijeg pregleda se dolazi preko bloka Podešavanja (sl. 66). Slika 66: Izveštaj o ocenama na kursu Pored osnovnog prikaza korisnika i njihovih ocena po aktivnostima, omogućeni su i drugi oblici pregleda, kao i preuzimanja rezultata u formatu tabele. Načine prikaza podataka je moguće podesiti. 6.4 Praćenje aktivnosti Moodle je tako dizajniran da faktički svaka akcija korisnika (pregled sadržaja, pisanje na forumu, rešavanje testa, slanje fajla) biva zabeležena u dnevnik. Takođe, ako je praćenje kompletiranja kursa omogućeno, beleži se i napredovanje učenika. Ove opcije se nalaze u navigacionom bloku kursa. Izveštaju se mogu filtrirati prema vremenu, tipu akcije (brisanje, dodavanje, pregled), korisnicima itd Sl.67. Slika 67: Izveštaj o aktivnostima na kursu 79

81 Na raspolaganju su i izveštaji prema sadržajima koji su posećivani, kao i izveštaji o učešću u pojedinim aktivnostima (Sl. 68). Slika 68: Prikaz izveštaja o zadatoj aktivnosti Kod interakcije korisnika od značaja su informacije koje mogu dobiti jedni o drugima, tj. informacije iz ličnog profila korisnika. Poželjno je da svaki korisnik postavi svoju realnu sliku i da popuni profil podacima koji će ga približiti drugim korisnicima. Obično se dati podaci unose pri kreiranju naloga (bilo da to učini administrator ili korisnik samostalno), a naknadno se podaci mogu urediti preko linka Podešavanja mog profila iz bloka Podešavanja (obično levo od sekcija). U samom profilu mogu se definisati i opcije primanja obaveštenje bilo preko e pošte ili preko internog sistema poruka (preko iskačućih prozora) ili Jabber servisa (sl. 69). Takođe, definiše se i režim prijave na forume (da li je automatski ili eksplicitan), odnosno prikaz nepročitanih poruka, zatim vidljivost adrese e pošte itd. Slika 69: Podešavanja profila 80

82 PRILOG I: GEJMIFIKACIJA U VISOKOM ŠKOLSTVU Viktorija Florjančič, University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Gogos (2013) gejmifikaciju (engl. Gamification) stavlja na listu»top 10 buzzwords«iz područja e-učenja, zajedno sa mnogo poznatijim»blended learning«,»social learning«,»mlearning«i»lifelong learning«. Gejmifikacija kao veoma nov termin teško se pronalazi u engleskim rečniku, uz izuzetak Oxford rečnika, 39 u kojem je gejmifikacija definisana kao primena ključnih elemenata igara (npr. osvajanje bodova, takmičenje, igranje uloga i slično) na druga područja. Prvi koraci gejmifikacije poznati su na području marketinga. Kupac kupovinom različitih artikala sakuplja bodove koji donose određene popuste ili druge povoljnosti prilikom sledećih kupovina. Ugodnosti obično zavise od vrednosti kupovine u određenim periodu. Kupac može dobiti veći ili manji popust, slično kao u igri gde uspeh takmičara pomiče od nižeg prema višem nivou. Zanimljiva je i upotreba tehnike igara u sportu i rekreaciji npr. sportisti se, uz upotrebu određenih rekvizita, takmiče međusobno u sakupljanju Nike energije. 40 Poređenje sa kolegama motiviše, povećava intenzitet i učestalost vežbanja. Važna je pripadnost grupi i održavanje bar iste ili bolje pozicije u grupi. Ovakvi pristupi su podržani od strane različitih aplikacija koje se koriste na brojnim uređajima (tableti, pametni telefoni idr.). Gejmifikacija predstavlja uvođenje mehanizma igara u različite procese i delatnosti, gde glavna svrha nije sama igra, nego ozbiljne stvari koje upotreba mehanizma igara čini zabavnijim i privlačnijim. Mehanizmi igara mogu se upotrebiti za poslovne svrhe, za zabavu i rekreaciju, pa i za edukativne svrhe. Uvođenje mehanizama i tehnika igara, kao načina za motivaciju učenika već dugo je poznat na nižim nivoima školovanja, od vrtića do osnovne škole. Deca vole da se igraju, da se takmiče, prikupljaju bodove i porede se sa vršnjacima. Upotreba gejmifikacije u poslovne svrhe dokazala je da igra nije nešto što je rezervisano samo za decu. I odrasli vole da učestvuju u igri vole da pripadaju nekoj zajednici, da se porede sa njenim članovima, da osvoje određene nagrade i privilegije. Sve to ih motiviše za učestvovanje i takmičenje. Tako se postavlja pitanje zašto sve to ne koristiti i u visokom školstvu. Zašto studente dodatno ne motivisati za učenje, koje na ta način postaje zabavno i privlačno? To je posebno važno kod učenja na daljinu, gde nastavnik i tutor nisu u direktnom kontaktu sa studentima, pa i studenti nisu prisutni u isto vreme i u istom prostoru. Uvođenje igara u visoko školstvo zahteva kvalitetan sadržaj, igra mora biti vezana za materiju i sama igra mora da bude dobra (Barnes 2013). Priprema takvih igara traži tehničke i kadrovske resurse, koje fakulteti teško mogu priuštiti. Kada je reč o gejmifikaciji potrebno je znati da uvođenje tehnika igara u edukaciju ne znaći samo uvođenje video ili računarskih igara. Tehnike i mehanizmi igara mogu se uvoditi na brojne izuzetno jednostavne načine. U nastavku ću prestaviti nekoliko veoma jednostavnih načina gejmifikacije, koje koristim za motivaciju studenata i za samo učenje

83 Osnovno pravilo kojeg ga pridržavam je da su studenti nagrađeni a ne kažnjeni. Sve što studenti rade, sve se nagrađuje bodovima. Nagradom se smatra i moj komentar na zadatke. Pokušam da kažem šta je bilo dobro urađeno i izbegavam kritike šta nije bilo dobro. Umesto toga pišem komentar u smislu, da bi se zadatak mogao poboljšati sa navođenjem»ovog i onog«. Bodovi za sve zadatke na kraju se sumiraju i, ako je potrebno, ponderišu. U zavisnosti od procenta skupljenih bodova i unapred postavljenih kriterijuma, formira se konačna ocena kursa npr. 60 % (ponderisanih) bodova donosi ocenu 6. Šta sve se može nagraditi bodovima? Sve što rade studenti. Kod onlajn kurseva veoma je važan početak. Studente je potrebno animirati za početni rad. Vrlo važno je da se među studentima stvara pozitivan ambijent za učenje. Studenti se moraju upoznati, između njh se mora razviti pozitivna energija nezavisno od toga da li se susreću uživo ili rade samo onlajn. Sve to je zadatak tutora, koji sa svojim znanjem i veštinama stvara pozitivnu atmosferu. Mehanizmi igara najbolji su u te svrhe. Jedna od prvih aktivnosti koju nagradim na mojim mojih kursevima je prezentacija studenta. Obično to nije kasična prezentacija ko je ko, nego od studenta tražim prezentaciju koja je vezana za sadržaj kursa. Tako kod poslovne informatike studenti predstavljaju opremu i programe koje koriste u privatnom životu. Kod kursa e-učenje student se prezentuje kroz upotrebu tehnologije za prikupljanje informacija i za učenje. Ove prezentacije jako su jednostavne i studenti zadatak obavljaju brzo i uspešno. Često u prezentacije uključujem i ostale članove studijske grupe prezentuje se grupa studenta i prezentacije se vezuju jedna za drugu. U te svrhe obično koristim Moodle wiki. Svi studenti vide prezentacije svih, šta pomože kod boljeg upoznavanja studenata. Uloga tutora u početku je veoma važna on(a) je osoba koja motiviše, koji prati studente, koordinira rad i prati sve prezentacije. Kod prvog zadatka veoma je važno da se prvi bodovi podele što prije i trud studenta dodatno pohvali kroz komentare o bodovima. Svaka pohvalna reč važi bar isto kao i bodovi. Zanimljivo je želja studenata za sticanjem prvih bodova. To im daje osećaj da su dobro počeli i da voz ide samo ka krajnjem uspehu. Studenti na mojim predmetima dobijaju bodove za redovne sedmične zadatke, koje obično rade u manjim grupama. Današnji poslovni svet traži timski rad, zato je studenti moraju steći iskustva timskog rada. Radne grupe nisu velike od 3 do 5 članova, ne više. Rad u malim grupama kod uvođenja gejmifikacije u edukaciju preporučuje i Kapp (2013). Kapp (ibidem) preporučuje, da grupe budu heterogene, da bolji studenti pomaže onim sa manje iskustva i znanja. Zadatak mora da motiviše suradnju između studentima, što treba imati u vidu kod planiranja aktivnosti grupnog zadataka. Bodovi služe i za ocenjivanje testova znanja. Bodovi testova na konačno ocenu utiču sa različitom težinom od bodova zadataka (bodovi se ponderišu). Korišćenje bodova umesto ocene menja vizuru i studentu daje osećaj da mali neuspeh ne utiče bitno na neuspeh ispita. Upotreba bodova kroz celi kurs studentu daje osećaj da se manji neuspeh može nadoknaditi drugim zadatkom i da se do kraja može takmičiti za dobru ocenu. U ukupni broj bodova uračunava se i prisutnost studenta na predavanju, seminaru ili vežbi. U zadnje dve godine od studenta počela sam tražiti da vode beleške predavanja i ih postave ih na Moodle. 41 Očekivala sam da će se studenti protiviti ovoj obavezi. Kroz evaluaciju izvođenja

84 predmeta studenti su pohvalili što od njih tražim tekući rad i za to ih nagrađujem. I suradnja kod evaluacije izvođenja kursa nagrašuje se bodom, koji utiče na konačnu ocenu. Celi kurs studenti biraju bodove, kao kod kupovine u trgovini. Od početka do kraja izvođenja predmeta studenti prate svoje bodove i takmiče se za što više bodova. Praćenje foruma pokazalo je da studenti takmiče za bodove, ne za ocene. Studije i aktivnosti mnogo više liče na igru nego na ocenjivanje znanja. Tek na kraju studenti shvate da bodovi znače ocene. Kao što se vidi, uvođenje gejmifikacije vrlo je jednostavno. Sve to može izvoditi svako od nas koristeći malo mašte, sa kojom se kurs grana na brojne aktivnosti. Aktivnosti moraju biti raznovrsne, vezane na sadržaj kursa i kurikulum, te se izvoditi kroz celi kurs. Treba obratiti pažnju da aktivnosti budu jasno definisane i da ih nema previše. Pravila igre (načina rada) moraju biti studentima saopštene na početku sadržaj, aktivnosti, način ocenjivanja, rokovi za zaključavanje aktivnosti itd. Takav način rada dobro je podržavan u Moodle, kojeg koristim za izvođenja online kurseva i kurseva koje se izvode u režimu»blended learninga«. (slika 70) Do sada radila sam na verziji 1.9, dok u novijim verzijama već postoje dodaci, koje bih mogla da proverim. Korisno bi bilo da se sakupljanje bodova studentima prikazuje grafički, njihova dostignuća poredi sa bodovima grupe i sa studentima kursa i tako dodatno motiviše za dostizanje dodatnih bodova. Pa ako aktivnosti i dostizanje bodova postavimo i u nivoe, reč je o pravoj igri, koja studente kroz igranje i takmičenje vodi do konačnog rezultata znanja. Slika 70: Izveštaj o napretku studenata 83

85 PRILOG II: UPITNICI ZA OBEZBE IVANJE KVALITETA Suzana Loshkovska,Univerzitet Sv. Kirlio i Metodije, Skopje Vladan Devedži, FON, Univerzitet u Beogradu Božo Krstaji, Elektrotehni ki fakultet, Univerzitet Crne Gore Aleksandra Radulovi, Centar Informacionog Sistema, Univerzitet Crne Gore Marjan Miloševi, Fakultet tehni kih nauka u a ku, Univerzitet u Kragujevcu Viktorija Florjan i, University of Primorska, Faculty of Management Koper, Slovenia Format upitnika Format upitnika koji je ovde predstavljen je jedinstven za sve oblasti procesa i procese emm-a: <definicija oblasti procesa u emm-u> <oznaka procesa> <definicija procesa> <oznaka prakse/stavke> <pitanje vezano za proveru o praksi/stavki> <oznaka prakse/stavke> <pitanje vezano za proveru o praksi/stavki> <oznaka procesa> <definicija procesa> <oznaka prakse/stavke> <pitanje vezano za proveru o praksi/stavki> <oznaka prakse/stavke> <pitanje vezano za proveru o praksi/stavki> Oznake i definicije procesa su preuzete direktno iz emm-a. Na primer, proces L1 iz oblasti procesa u enja odnosi se na to da Ciljevi u enja odre uju kreiranje i implementaciju kurseva. Oznake prakse/stavke imaju oblik <odgovaraju a oznaka procesa>.pi, gde Pi može biti P1, P2,..., P5, i odgovaraju dimenzijama: P1 omogu avanje P2 planiranje P3 definisanje P4 upravljanje P5 optimizacija Na primer, praksa/stavka L2.P4 je važna za proces L2 ( Studentima su omogu eni mehanizmi za interakciju sa nastvnim osobljem i ostalim studentima ) i njegovu dimenziju upravljanja ( Da li se upotreba kanala za komunikaciju od strane studenata i nastavnika redovno nadgleda? Da li se redovno uzimaju povratne informacije od studenata i nastavnika u vezi sa efikasnoš u razli itih kanala za komunikaciju? ). Svaka praksa/stavka može se oceniti kao neadekvatna, delimi no adekvatna, prili no adekvatna i potpuno adekvatna, kao rezultat odgovaraju eg pitanja (odgovaraju ih pitanja) za proveru. Tako e je mogu e nazna iti da praksa/stavka nije proverena. U enje: procesi koji direktno uti u na pedagoške aspekte u enja na daljinu L1. Ciljevi u enja odre uju kreiranje i implementaciju kurseva 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimi no adekvatno, 4=prili no adekvatno, 5=potpuno adekvatno 84

86 L1. Cilj P1. Da li dokumentacija o kursu uključuje jasnu izjavu o ciljevima učenja? Da li su očekivanja o opterećenju i zadacima za proveru znanja usklađeni sa ciljevima učenja kursa? P2. Da li ciljevi učenja usmeravaju odluke o kreiranju i (ponovnom) razvoju učenja na daljinu u vezi sa sadržajem, aktivnostima, tehnologijom i pedagogijom? Da li ciljevi učenja kursa usmeravaju institucionalne preglede kada se proveravaju struktura kursa, način učenja i sadržaj kursa? P3. Da li su nastavnom osoblju obezbeđeni resursi podrške (uključujući obuku, smernice i primere) za razvoj ciljeva učenja koji upućuju na celi niz kognitivnih rezultata koji odgovaraju disciplini, pedagoškom pristupu i studentima, za upotrebu ciljeva učenja da usmere kreiranje i (ponovni) razvoj učenja na daljinu, i za proveru dostignuća ciljeva učenja studenata. P4. L1.P4. Da li se ciljevi učenja kursa redovno nadgledaju da bi se utvrdilo da su efikasni? Postoji li niz kvalitativnih i kvantitativnih mera koje se koriste da se proveri da li je student postigao ciljeve učenja kursa? P5. Da li informacije o postizanju ciljeva učenja kursa omogućuju kreiranje i (ponovni) razvoj učenja na daljinu? L2. Studentima su na raspolaganju mehanizmi za interakciju sa nastavnim osobljem i ostalim studentima 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L2. Cilj P1. Da li su studentima na raspolaganju različiti mehanizmi za interakciju sa osobljem ( adrese zaposlenih i tehnička podrška za sve komunikacione kanale koji su u upotrebi)? P2. Da li je studentima data dokumentacija kursa koja opisuje sve komunikacione kanale koji su u upotrebi i kako se koriste? Da li planovi o načinu predavanja uključuju redovno nadgledanje komunikacionih kanala? P3. Da li institucionalne politike definišu zahteve otvorenosti osoblja prema komunikaciji sa studentima i podrške osoblja prema angažovanosti studenata kroz kombinaciju različitih vrsta interakcije? P4. Da li se upotreba komunikacijskih kanala od strane studenata i osoblja redovno nadgleda? Da li se od studenata i osoblja redovno uzima povratna informacija u vezi sa efikasnošću komunikacionih kanala? P5. Da li informacija o upotrebi komunikacionih kanala usmerava određivanje resursa u pogledu komunikacionih kanala, obuke i podrške, ponovnu upotrebu efikasnog učenja i nastavnih aktivnosti i strateško planiranje učenja na daljinu? L3. Studentima se omogućava razvoj veština učenja na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L3. Cilj P1. Da li kursevi uključuju mogućnosti za studente da koriste odgovarajuće tehnologije i pedagogije učenja na daljinu kako bi dobili sadržajnu povratnu informaciju o svom veštinama učenja na daljinu? Da li su studentima na raspolaganju ekspicitni opisi odnosa između komponenti i aktivnosti kursa? P2. Da li osoblje za podršku pruža studentima pomoć u razvijanju veština učenja na daljinu? Da li ranije provere sposobnosti svakog studenta usmeravaju aktivnosti i podršku tokom ostatka kursa? P3. Da li postoje institucionalne politike koje definišu pružanje podrške studentima pri učenju na daljinu, takve da zahtevaju da se kreiraju zadaci za proveru kako bi se podržao napredan razvoj veština i sposobnosti za učenje kod studenata? Da li postoje institucionalne politike koje određuju kako se nastavnom osoblju pružaju resursi podrške (uključujući obuku, smernice i primere) za razvoj aktivnosti učenja koje podržavaju napredan razvoj i proveru veština studenata pri učenju na daljinu? P4. Da li se upotreba kapaciteta za podršku od strane studenata i njihov uticaj na učenje na daljinu nadgledaju i da li se redovno uzimaju važne povratne informacije od studenata i osoblja? P5. Da li informacije o upotrebi aktivnosti učenja koje progresivno izgrađuju sposobnosti studenata usmeravaju kreiranje i (ponovni) razvoj učenja na daljinu, ponovnu upotrebu efikasnih aktivnosti učenja i nastave, strateškog planiranja učenja na daljinu i dodeljivanje 85

87 L3. Cilj resursa za podršku učenju na daljinu? L4. Studenti dobijaju odgovore osoblja u očekivanom vremenu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L4. Cilj P1. Da li dokumentacija kursa daje očekivano vreme u kojem studenti mogu da očekuju odgovor osoblja kada korite različite komunikacione kanale? P2. Da li se komunikacioni kanali nadgledaju kako bi se obezbedili blagovremeni odgovori studentima? Da li dokumentacija omogućava virtuelno 'radno vreme' za nastavno osoblje? P3. Da li institucionalne politike definišu očekivanja za odgovore osoblja na poruke studenata i da li se nastavnom osoblju i studentima pružaju resursi podrške (uključujući obuku, smernice i primere) za upotrebu komunikacionih kanala kako bi se angažovali u efikasnoj i blagovremenoj komunikaciji i povratnimm informacijama? P4. Da li se upotreba komunikacionih kanala redovno nadgleda i da li se od studenata redovno prikupljaju povratne informacije o efektivnoj upotrebi komunikacionih kanala od strane nastavnog osoblja? P5. Da li informacije o interakciji između studenata i nastavnog osoblja usmeravaju obuku i resurse za podršku, prepoznavanje efikasnih komunikacionih strategija za ponovnu upotrebu, te strateško planiranje učenje na daljinu? L5. Studenti dobijaju povratnu informaciju o rezultatima postignutim u okviru kursa 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L5. Cilj P1. Da li se studentima daju povratne informacije pored ocena određenih za ispitani rad? Ako da, da li se date povratne informacije odnose na motivaciju, ističu učenje, ispravljau greške i daju informacije u kontekstu? P2. Da li je studentima omogućen pristup dokumentaciji kursa koja opisuje povratnu informaciju koju mogu da očekuju od osoblja? Da li kursevi uključuju postepene ispitne zadatke sa izgrađenim mogućnostima za povratnu informaciju i primedbu? P3. Da li institucionalne politike definišu zahteve za kvalitet i vrstu povratnih informacija koje treba dati studentima? Da li nastavno osoblje i studenti dobijaju resurse podrške (uključujući obuku, smernice i primere) koji bi im pomogla da efikasno koriste povratne informacije u nastavi, pri učenju i pri postepenoj i konačnoj proveri znanja? P4. Da li se povratne informacije koje se daju kao odgovor na rad studenta redovno nadgledaju? Da li se povratne informacije redovno prikupljaju od studenata i nastavnog osoblja u vezi sa efektivnošću datih povratnih informacija? P5. Da li informacije o vrsti i kvalitetu povratnih informacija, te zadovoljstvo studenata povratnim informacijama, usmeravaju obuku i podršku, prepoznavanje efikasnih strategija povratnih informacjia za ponovnu upotrebu i strateško planiranje učenja na daljinu? L6. Studentima se pruža podrška u razvoju veština istraživačke i informatičke pismenosti 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L6. Cilj P1. Da li se studentima daje opis niza dostupnih izvora informacija, podrška za razvoj istraživačkih veština i pristupanje sadržaju kursa, kao i spiskovi tema za sopstveno istraživanje i aktivnosti za prikupljanje informacija? P2. Da li se studentima pružaju formalna informatička pismenost i prilike za razvoj istraživačkih veština na svim kursevima, rezimei korisnih bibliotečkih resursa koji su na raspolaganju na nivou kursa ili discipline, kao i smernice o pitanjima intelektualne svojine i plagijatostva? Da li su nastavnom osoblju na raspolaganju sistemi za otkrivanje plagijatorstva i nedozvoljenih radnji? P3. Da li institucionalne politike definišu očekivanja u pogledu istraživačkih veština i informatičke pismenosti studenata? Da li su standardni formati bibliografije i citiranja definisani i dati studentima i osoblju zajedno sa primerima i obukom za njihovu upotrebu? Da li institucionalne politike definišu očekivanja koja kursevi uključuju u svoje istraživačke aktivnosti, kako se digitalne informacije čuvaju i kako im se pristupa, kao i smernice o izbegavanju plagijatorstva i zloupotrebi intelektualne svojine? P4. Da li se redovno nadgledaju sposobnosti studenata da efikasno sprovode istraživanja? Da li se od studenata i osoblja redovno prikupljaju povratne informacije u vezi sa upotrebom 86

88 L6. Cilj informatičke pismenosti i istraživačkih resursa, pristupom na digitalni sadržaj i upotrebom digitalnih informacionih uređaja? P5. Da li informacije o sposonosti studenata da pristupe sadržaju i da ga ispitaju i da sprovedu istraživanje i informacije o koristi informacionih resursa i alata predvode kreiranje i (ponovni) razvoj, obuku i podršku, te strateško planiranje učenja na daljinu? L7. Oblici učenja i aktivnosti aktivno angažuju studente 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L7. Cilj P1. Da li su aktivnosti za učenje kreirane da podstaknu razvoj analitičkih veština? Da li se studentima daju prilike da opisuju svoje učenje i razmišljaju o njemu, da primene prethodna iskustva i znanja u aktivnostima i zadacima kursa, te da zajedno rade i sarađuju na zadacima? P2. Da li dokumentacija kursa opisuje pedgogije učenja na daljinu koje se koriste? Da li aktivnostima učenja na daljinu rukovodi potreba da se izgradi i razvije angažovanost studenata i da se napravi autentičan kontekst za učenje? P3. Da li institucionalne politike zahtevaju da kursevi budu kreirani da izgrade i razviju angažovanost i da se nastavnom osoblju stave na raspolaganje resursi za podršku (uključujući obuku, smernice i primere) za kreiranje, razvoj i pružanje aktivnosti za učenje koje aktivno angažuju studente? Da li je osoblje angažovano u kreiranju i (ponovnom) razvoju učenja na daljinu na bazi rezultata analize drugih inicijativa u vezi sa učenjem na daljinu? P4. Da li se redovno nadgleda primena aktivnosti učenja koje aktivno angažuju studente u kreiranju i razvoju učenja na daljinu? Da li se od studenata i osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti aktivnosti učenja na daljinu? P5. Da li informacije o aktivnom angažovanju studenata oko aktivnosti za učenje na kursu predvode kreiranje, (ponovni) razvoj i strateško planiranje učenja na daljinu? L8. Provera znanja je osmišljena da progresivno izgrađuje kompetencije studenata 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L8. Cilj P1. Da li su oblici provere znanja opisani u okviru kursa i ciljeva i zahteva programa? Da li se studentima daju mogućnosti da vežbaju ispitne zadatke i da diskutuju o njima međusobno i sa nastavnim osobljem pre nego što pokušaju rad za ocenu? P2. Da li dokumentacija kursa daje studentima opis programa provere znanja i odnosa između konkretnih ispitnih zadataka i drugih aktivnosti učenja? Da li je program provere znanja kreiran da stvori efikasnu i doslednu upotrebu tehnologija za učenje na daljinu koje se koriste u drugim aktivnostima kursa i da nadograđuje veštine i iskustvo studenata stečeno u prethodnom radu? Da li zadaci za proveru znanja pružaju smernice za studente po pitanju intelektualne svojine i plagijatorstva, kao i da li su nastavnicima na raspolaganju sistemi za otkrivanje plagijatorstva i nedozvoljenih radnji? P3. Da li institucionalne politike zahtevaju da se pri proveri znanja u programima učenja na daljinu omogućava dovoljno vremena za povratne informacije od strane osoblja i za primedbe studenata, kao i da se nastavnom osoblju stave na raspolaganje resursi za podršku (uključujući obuku, smernice i primere) za kreiranje efikasnih programa za proveru znanja, za podsticanje studenata da koriste odgovarajuće informacije kako bi izbegli plagijatorstvo i zloupotrebili intelektualnu svojinu, za osmišljavanje načina na koje mogu da iskoriste povratne informacije da bi poboljšali učenje studenata i za efikasno korištenje povratnih informacija osoblja u njihovom učenju? P4. Da li se od studenata i osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti aktivnosti provere znanja? Da li se opterećenje studenata redovno nadgleda? P5. Da li informacije o upotrebi aktivnosti provere znanja koje progresivno grade sposobnosti studenata usmeravaju kreiranje, (ponovni) razvoj i strateško planiranje učenja na daljinu? L9. Rad studenata zavisi od posebno navedenih rasporeda i rokova 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L9. Cilj P1. Da li se studentima pre upisa daju detalji o opterećenju i vremenu koje treba posvetiti aktivnostima na kursu i eksplicitni logički odnosi između aktivnosti kursa? Da li se 87

89 L9. Cilj informacije o rokovima i vremenu daju kao deo opisa aktivnosti kursa i da li studenti dobijaju redovne podsetnike o rokovima za obavljanje odgovarajućih aktivnosti? P2. Da li dokumentacija kursa daje raspored za ključne aktivnosti i za njih vezane rokove? Da li informacije o opterećenju studenata usmeravaju širinu i vreme aktivnosti učenja na daljinu? P3. Da li institucionalne politike definišu očekivanja u pogledu opterećenja studenata unutar kurseva i oblik efikasnog rasporeda i shema opterećenja? P4. Da li se redovno nadgledaju informacije o opterećenju studenata i usaglašenost sa politikama, standardima i smernicama koji upravljaju rasporedom aktivnosti učenja? Da li se od studenata i osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti rasporeda i rokova? P5. Da li informacije o implikacijama opterećenja i rasporeda aktivnosti učenja usmeravaju izgled učenja na daljinu, (ponovni) razvoj i strateško planiranje? L10. Kursevi su kreirani tako da podrže različite stilove učenja i sposobnosti učenika 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno L10. Cilj P1. Postoji li ustaljena upotreba različitih nastavnih aktivnosti i aktivnosti učenja i medija na kursevima? Da li se studentima govori o različitim mehanizmima podrške i da li se ohrabruju da koriste date alternative? P2. Da li se nastavnom osoblju pruža pomoć pri kreiranju i (ponovnom) razvoju učenja na daljinu, čime se ohrabruje i podržava raznolikost i upotreba raznih medija i aktivnosti? Da li procedure kreiranja i (ponovnog) razvoja učenja na daljinu uključuju formalno testiranje i pregled podrške raznolikosti sa učesnicima-studentima? P3. Da li se politike, standardi i smernice o raznolikosti pružaju celom osoblju i svim studentima, i da li one zabranjuju upotrebu neodgovarajućih kulturnih sklonosti i stereotipa? Da li se osoblju pružaju resursi podrške (uključujući obuku, smernice i primere) za podržavanje raznolikosti studenata pri kreiranju, (ponovnom) razvoju i pružanju kurseva e-učenja? P4. Da li se redovno nadgleda usklađenost sa politikama, standardima i smernicama koje upravljaju raznolikošću u kursevima u učenju na daljinu? Da li se od osoblja i studenata redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti zadataka i aktivnosti u podržavanju raznolikosti pri učenju na daljinu? Da li se redovno nadgleda rad studenata sa različitim predznanjem i sposobnostima? P5. Da li se informacije o rasponu i efikasnosti podrške raznolikosti koriste za usmeravanje planiranja učenja na daljinu, i da li zahtevi za raznolikošću usmeravaju izbor i implementaciju novih tehnologija za učenje na daljinu? Razvoj: procesi kreiranja i održavanja resursa za učenje na daljinu D1. Nastavnom osoblju se pruža podrška za kreiranje i razvoj kurseva e-učenja 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno D1. Cilj P1. Da li je pomoć za tehničko kreiranje i razvoj dostupna osoblju koje kreira i (ponovo) razvija kurseve? P2. Da li je podrška tehničkog kreiranja i razvoja formalno raspoređena tokom kreiranja i razvoja kurseva? P3. Da li se nastavnom osoblju pružaju resurse za podršku (uljučujući obuku, smernice i primere) za kreiranje i (ponovni) razvoj kurseva? P4. Da li se redovno nadgleda upotreba templejta, materijala za podršku projekata i procedura za obezbeđivanje kvaliteta tokom kreiranja i (ponovnog) razvoja kurseva? Da li se sprovodi formalno obezbeđivanje kvaliteta za e-učenje? P5. Postoji li formalna provera veština e-učenja za nastavno osoblje? D2. Procedure i standardi usmeravaju razvoj, kreiranje i držanje kurseva 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno D2. Cilj

90 P1. Da li su nastavnom osoblju na raspolaganju standardi za kreiranje i razvoj kurseva? P2. Da li su nastavnom osoblju na raspolaganju standardi za pedagošku promenu? Da li je pitanje intelektualnog prava pravilno pokriveno? P3. Da li je nastavno osoblje obučeno da kreira nastavni materijal koji obeshrabruje plagijatorstvo? P4. Da li se redovno nadgleda upotreba procedura i standarda od strane nastavnog osoblja tokom kreiranja i (ponovnog) razvoja kurseva? P5. Mogu li informacije nastavnog osoblja o veštinama e-učenja usmeravati sadržaj standarda i procedura institucionalnog e-učenja? D3. Eksplicitan plan povezuje tehnologije, pedagogiju i sadržaj e-učenja koje se koristi u kursevima 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno D3. Cilj P1. Da li su aktivnosti, sadržaj i provera znanja koji se koriste na kursu povezani sa uobičajenim navodima o rezultatima učenja? P2. Da li ciljevi učenja usmeravaju odluke o kreiranju i (ponovnom) razvoju kurseva u pogledu sadržaja i aktivnosti? Postoji li eksplicitno institucionalno nadgledanje kreiranja kurseva? P3. Da li postoji institucionalna politika koja zahteva da se veza između elemenata kursa predstavi studentima? Da li je osoblju data informacija o tome kako tehnologije za e- učenje podržavaju niz kognitivnih rezultata studenata? P4. Da li se redovno nadgleda usaglašenost sa politikama, standardima i smernicama koje rukovode eksplicitnim vezama između pedagogija, sadržaja i tehnologija u aktivnostima kreiranja i nadogradnje kurseva? Da li se redovno nadgleda svesnost studenata o vezi između elemenata kursa i ciljeva učenja? P5. Da li se informacije o promenama u populaciji studenata koriste za vođenje aktivnosti planiranja inicijative e-učenja? D4. Kursevi su kreirani u skladu sa potrebama studenata sa invaliditetom 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno D4. Cilj P1. Da li su studenti upoznati sa mehanizmima za podršku pristupnosti i da li se ohrabruju da koriste date alternative? Postoji li stalna upotreba raznih medija na kursevima? P2. Da li se kreiranje i razvoj e-učenja usmeravaju potrebom da se obezbedi da su aktivnosti učenja dostupne? Da li dokumentacija kursa pruža proceduru koju treba sprovesti ako elementi ne uspeju da zadovolje pojedinačne potrebe studenata? Da li procedure kreiranja i (ponovnog) razvoja uključuju formalno testiranje i pregled podrške pristupnosti sa studentima-učesnicima? P3. Da li institucionalne politike definišu zahteve za podržavanje pristupnosti tokom kreiranja, (ponovnog) razvoja i pružanja e-učenja? Da li se politike pristupnosti daju svom osoblju i svim studentima? Da li su nastavnom osoblju na raspolaganju resursi (uključujući obuku, smernice i primere) za podršku pristupnosti kada su uključeni u kreiranje i (ponovni) razvoj kurseva? P4. Da li se redovno nadgleda efikasnost materijala za podršku projekata i procedura za obezbeđivanje kvaliteta u održavanju pristupnosti kursevima? Da li se redovno prikupljaju od studenata povratne informacije o podršci pristupnosti i resursima? Da li se od osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti podrške za pomoć studentima sa invaliditetom? P5. Da li informacije o efikasnosti podrške pristupnosti usmeravaju strateško planiranje e- učenja? D5. Svi elementi fizičke infrastructure e-učenja su pouzdani, robusni i zadovoljavajući 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno D5. Cilj P1. Da li su pitanja rada, pouzdanosti i podrške tehnologija eksplicitno razmatrana pri primeni fizičke infrastrukture za učenje? Da li se svi podaci redovno čuvaju u rezervnoj kopiji? P2. Da li procedure za kreiranje i (ponovni) razvoj e-učenja zahtevaju formalne provere rizika infrastrukture e-učenja i planiranja njihovog ublažavanja? Postoji li revizijska procedura za procedure pravljenja rezervne kopije i vraćanja podataka sa nje? P3. Da li su tehnologije koje se koriste za fizičku infrastrukturu e-učenja podvrgnute redovno 89

91 revidiranim sporazumom o servisima koji eksplicitno razmatra uticaj tehnologija na učenje studenata? P4. Da li se rezultat rada tehnologija koje se koriste u fizičkoj infrastrukturi e-učenja automatski nadgleda? Da li se od nastavnog osoblja i studenata redovno prikupljaju povratne informacije o robusnosti i pouzdanosti? P5. Da li informacije o radu i pouzdanosti usmeravaju postavljanje i stalnu upotrebu tehnologija e-učenja? Da li informacije o efikasnosti fizičke infrastrukture e-učenja usmeravaju strateško planiranje e-učenja? D6. Svi elementi fizičke infrastructure e-učenja se integrišu korišćenjem definisanih standarda 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno D6. Cilj P1. Da li je fizička infrastruktura e-učenja integrisana sa ključnim institucionalnim administrativnim sistemima? Da li su standardi infrastrukture e-učenja definisani za sve tehnologije koje se koriste u kreiranju, (ponovnm) razvoju i ponudi kurseva? P2. Da li je na raspolaganju skladište (repozitorijum) standarda za fizičku infrastrukturu e- učenja koje se može pretražiti? P3. Da li institucionalne politike zahtevaju upotrebu definisanih standarda pri kreiranju, (ponovnom) razvoju ili upotrebi fizičke infrastrukture e-učenja? Da li su osoblju na raspolaganju resursi za podršku (uključujući obuku, smernice i primere) za rad sa institucionalnim standardima za fizičku infrastrukturu e-učenja? P4. Da li se usklađenost sa definisanim institucionalnim standardima meri i sprovodi kroz redovan pregled fizičke infrastrukture e-učenja i pojedinačnih kurseva? Da li se od osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti, robusnosti i pouzdanosti fizičke infrastrukture e-učenja? P5. Da li informacije o uticaju institucionalnih standarda e-učenja na rezultate studenata usmerava sadržaj tih standarda? D7. Resursi e-učenja se kreiraju i njima se upravlja da bi se maksimalno ponovo koristili 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno D7. Cilj P1. Da li se resursi e-učenja pakuju i čuvaju za ponovnu upotrebu? Da li se daju informacije o vlasništvu i licenci za sve resurse e-učenja? P2. Da li je dostupan pretraživi repozitorijum resursa e-učenja koji se mogu ponovo koristiti? Da li procedure kreiranja i (ponovnog) razvoja e-učenja uključuju eksplicitno razmatranje ponovne upotrebe ranije postojećih resursa pre nego što se novi resursi kreiraju? Da li su resursi e-učenja kreirani da podrže ponovnu upotrebu od strane studenata? P3. Da li su osoblju na raspolaganju resursi za podršku (uključujući obuku, smernice i primere) za kreiranje i prilagođavanje resursa e-učenja koji se mogu ponovo koristiti? P4. Da li osoblje i studenti testiraju i pregledaju resurse e-učenja koji su namenjeni za ponovnu upotrebu? Da li se od osoblja redovno prikupljau povratne informacije o efikasnosti sistema i procedura za podsticanje i podržavanje ponovne upotrebe resursa kursa? P5. Da li je postavljanje i upotreba tehnologija za e-učenje vođeno informacijama o njihovoj podršci za ponovnu upotrebu? Podrška: procesi vezani za podršku i operaciono upravljanje učenjem na daljinu S1. Studentima se pruža tehnička pomoć u učenju na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno S1. Cilj P1. Da li se studentima pruža tehnička pomoć u učenju na daljinu kroz raznolike komunikacione kanale? P2. Da li je studentima dat opis uređaja za podršku učenju na daljinu pre upisa? P3. Da li institucionalni standardi definišu zahteve za tehničku podršku koji su eksplicitno vezani za institucionalne strategije učenja na daljinu? P4. Da li se redovno nadgleda rad uređaja za podršku studentima? Da li se redovno nadgleda rad uređaja za podršku osoblju? 90

92 P5. Da li informacije o vrstama i sadržaju zahteva studenata za tehničku podršku e-učenju usmeravaju razvoj i podršku tehnologija učenja na daljinu? S2. Studentima su na raspolaganju bibliotečki kapaciteti za učenje na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno S2. Cilj P1. Da li su studentima na raspolaganju bibliotečki kapaciteti? P2. Da li su studentima pružene sve informacije o bibliotečkim kapacitetima za učenje na daljinu pre upisa? P3. Da li institucionalne politike zahtevaju da studenti imaju pristup celokupnoj ponudi bibliotečkih kapaciteta za učenje na daljinu? P4. Da li se redovno nadgleda upotreba bibliotečkih kapaciteta? P5. Da li informacije o tome kada studenti pristupaju bibliotečkim kapacitetima usmeravaju alokaciju resursa i radno vreme bibliotečkih kapaciteta? S3. Upiti, pitanja i žalbe studenata se prikupljaju i njima se upravlja formalno 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno S3. Cilj P1. Da li se studentima pruža mehanizam za pokretanje pitanja ili žalbi? P2. Da li se studentima daje dokumentacija o formalnim preocedurama koje se koriste za rešavanje bilo kojih pitanja ili žalbi koje pokrenu? P3. Da li institucionalne politike definišu zahteve i procedure za bavljenje žalbama studenata? P4. Da li se redovno nadgledaju informacije o vrsti i rešavanju žalbi i pitanja studenata? P5. Da li informacije iz pitanja i žalbi studenata usmeravaju dodeljivanje resursa za razvoj učenja na daljinu i obuku osoblja? S4. Studentima se pruža lična podrška i podrška u učenju na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno S4. Cilj P1. Da li dokumentacija kursa opisuje dostupne servise za ličnu podršku i podršku za učenje? P2. Da li se studentima pre upisa pružaju informacije koje opisuju kapacitete za ličnu podršku i podršku za učenje? P3. Da li institucionalni standardi definišu zahteve za servise za ličnu podršku i podršku za učenje koji su eksplicitno vezani za institucionalne strategije učenja na daljinu? P4. Da li se redovno nadgleda kako studenti koriste servise za ličnu podršku i podršku za učenje? P5. Da li informacije o radu servisa za ličnu podršku i podršku za učenje usmeravaju resurse alocirane za podršku studentima? S5. Nastavnom osoblju se pružaju pedagoška podrška i profesionalni razvoj za učenje na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno S5. Cilj P1. Da li se nastavnom osoblju pružaju resursi podrške (obuka, smernice i primeri) za različite aspekte učenja na daljinu? P2. Da li je nastavno osoblje prepoznato i nagrađeno za angažman u inovativnim inicijativama za učenje na daljinu? P3. Da li se osoblju za podršku daju standardi i smernice koji pokrivaju tehničke i pedagoške aspekte kreiranja i (ponovnog) razvoja učenja na daljinu? P4. Da li se redovno nadgleda sposobnost osoblja da efikasno koristi tehnologije i pedagogije učenja na daljinu? P5. Da li informacije o tehnološkim i pedagoškim veštinama nastavnog osoblja usmeravaju resurse dodeljene za podršku? S6. Nastavnom osoblju se pruža tehnička podrška za korišćenje digitalnih informacija koje kreiraju studenti 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno S6. Cilj P1. Da li su nastavnom osoblju na raspolaganju resursi za podršku (obuka, smernice i primeri) 91

93 za upotrebu digitalnih informacija od strane studenata? P2. Da li se pri pristupu svim digitalnim informacijama studenata overava i odobrava autentičnost? Da li se sve digitalne informacije studenata čuvaju u sistemu za rezervne kopije? P3. Da li su nastavnom osoblju na raspolaganju resursi za podršku (obuka, smernice i primeri) za podršku upotrebi digitalnih informacija od strane studenata, uključujući aspekte intelektualne svojine, plagijatostva i provere znanja? P4. Da li se redovno nadgleda kako nastavno osoblje koristi resurse za podršku za razvoj veština studenata vezanih za korišćenje digitalnih informacija? P5. Da li informacije o efikasnosti podrške digitalnim informacijama usmeravaju strateško i operaciono planiranje učenja na daljinu? Procena: procesi vezani za procenu i kontrolu kvaliteta e-učenja kroz njegov celokupni životni ciklus E1. Studenti mogu da pruže redovne povratne informacije o kvalitetu i efikasnosti svog iskustva sa učenjem na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno E1. Cilj P1. Da li se od studenata redovno prikupljaju povremene i konačne povratne informacije o kvalitetu i efikasnosti njihovog iskustva sa e-učenjem? P2. Da li procedure kreiranja e-učenja i (ponovnog) razvoja uključuju eksplicitne faze procene koje proveravaju kvalitet i efikasnost e-učenja i prilike za isprobavanje od strane studenata? P3. Da li institucionalne politike definišu zahteve da studenti daju procene o obrazovnoj efikasnosti inicijativa e-učenja? P4. Da li se o rezultatima procene redovno izveštava na način koji dozvoljava poređenje obrazovne efikasnosti inicijativa e-učenja? P5. Da li informacije iz procena studenata o e-učenju usmeravaju raspodelu resurse za podršku nastavnogm osoblju? E2. Nastavno osoblje može da daje redovne povratne informacije o kvalitetu i efikasnosti svog iskustva sa učenjem na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno E2. Cilj P1. Da li se od nastavnog osoblja redovno prikupljaju povremene i konačne povratne informacije o kvalitetu i efikasnosti njihovog iskustva sa e-učenjem? P2. Da li se osoblju daju informacije o tome kako se i kako će se povratne informacije koristiti za modifikovanje i poboljšanje njihovog iskustva sa e-učenjem? P3. Da li institucionlne politike definišu zahteve da osoblje procenjuje obrazovnu efikasnost inicijativa za e-učenje? P4. Da li se o rezultatima procene redovno izveštava na način koji dozvoljava poređenje obrazovne efikasnosti inicijativa e-učenja? P5. Da li informacije iz procena osoblja o e-učenju upućuju na to koje pedagoške i tehnološke promene treba usvojiti? E3. Sprovode se redovne recenzije kurseva sa raznih aspekata učenja na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno E3. Cilj P1. Da li se redovno sprovode recenzije materijala za e-učenje i nastavne aktivnosti? P2. Da li se formalno sprovode redovne recenzije kao deo procedura za držanje kurseva koji koriste tehnologije i pedagogije e-učenja? Da li studenti i osoblje dobijaju informacije o tome kako su i kako će te recenzije biti korišćene da modifikuju i poboljšaju njihova iskustva sa e-učenjem? P3. Da li se definišu institucionalni standardi za redovnu recenziju raznih aspekata kurseva u e-učenju? P4. Da li se o pregledima redovno izveštava na način koji dozvoljava poređenje inicijativa za 92

94 e-učenje? P5. Da li informacije iz recenzije e-učenja usmeravaju strateško planiranje e-učenja? Da li informacije o uspehu ili neuspehu tehnologija e-učenja usmeravaju alokaciju resursa i podrške za upotrebu tehnologija? Organizacija: procesi povezani sa institucionalnim planiranjem i upravljanjem O1. Formalni kriterijumi usmeravaju raspodelu resursa za kreiranje, razvoj i pružanje učenja na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno O1. Cilj P1. Da li su resursi za celokupno e-učenje raspodeljeni prema formalno definisanim kriterijumima? P2. Da li su resursi za e-učenje raspodeljena po planiranom vremenu tokom budžetskog ciklusa? Da li e-učenje formalno povezuje odluke sa institucionalnim kriterijumima koji se koriste za raspodelu resursa? P3. Jesu li kriterijumi za raspodelu resursa za e-učenje eksplicitno povezani sa institucionalnim strategijama i tehnološkim planovima za e-učenje? Da li su osoblju na raspolaganju resursi za podršku (uključujući obuku, smernice i primere) za razvoj predloga za e-učenje uz korišćenje kriterijuma za raspodelu resursa? P4. Da li se uspeh ili neuspeh e-učenja redovno nadgleda? Da li se od studenata redovno prikupljaju povratne informacije o uticaju e-učenja na njihovo učenje? P5. Da li informacije od pilot inicijativa e-učenja usmeravaju dodelu podrške i resursa za upotrebu pilot tehnologija i pedagogija e-učenja? Da li informacije o strateškom uticaju kriterijuma za raspodelu resursa za e-učenje usmeravaju strateško planiranje e-učenja? O2. Politika i strategija institucije u pogledu učenja i nastave eksplicitno upućuju na učenje na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno O2. Cilj P1. Da li se o tehnologijama i pedagogijama e-učenja eksplicitno govori u relevantnim institucionalnim politikama i strategijama učenja i nastave? P2. Da li je osoblje sa iskustvom u e-učenju formalno uključeno u (ponovni) razvoj institucionalnih politika i strategija učenja i nastave? Da li su studenti formalno uključeni u (ponovni) razvoj institucionalnih strategija i politika koje uključuju e-učenje? Da li je uključivanje e-učenja u relevantne institucionalne politike i strategije formalno predstavljeno od strane rukovodstva institucije? P3. Da li institucionalne politike zahtevaju da implikacije e-učenja budu uključene kada se (ponovo) razvijaju nove i postojeće politike? Da li su osoblju na raspolaganju resursi za podršku (uljučujući obuku, smernice i primere) za to kako treba povezati planove za razvoj inicijative e-učenja sa institucioalnim strateškim planovima za e-učenje? P4. Da li se institucionalne strategije i planovi za učenje i nastavu redovno i formalno revidiraju kako bi se obezbedilo da se odnose na konkretne aspekte e-učenja? Da li se od studenata redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti politika i strategija e- učenja? Da li se od osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti politika i strategija e-učenja? P5. Da li informacije o rezultatima inicijativa e-učenja usmeravaju (ponovni) razvoj strategija i politika učenja i nastave? O3. Postoji eksplicitni plan koji usmerava odluke vezane za tehnologije učenja na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno O3. Cilj P1. Da li institucionalni planovi za e-učenje usmeravaju usvajanje tehnologija e-učenja? Da li institucionalni planovi za tehnologije e-učenja opisuju procedure za dobijanje, instaliranje, podržavanje, održavanje i nadograđivanje hardvera i softvera za e-učenje? P2. Da li aktivnosti kreiranja i (ponovnog) razvoja e-učenja formalno vezuju odluke o tehnologijama i pedagogijama e-učenja sa institucionalnim planovima za tehnologije e- učenja? Da li institucionalni planovi za tehnologije e-učenja jasno definišu empirijski 93

95 O3. Cilj meriljve ciljeve i prekretnice? Da li rukovodstvo institucije formalno uvodi i eksplicitno podržava institucionalne planove za tehnologije e-učenja? Da li planovi za inicijativu e- učenja uključuju planove za proveru i opravdanost rizika koji su vezani za institucionalne planove za tehnologije e-učenja i sa njima povezane provere rizika? P3. Da li institucionalne politike zahtevaju da sve inicijative e-učenja budu usaglašene sa institucionalnim planovima za tehnologije e-učenja? Da li se osoblju pružaju resursi za podršku (uključujući obuku, smernice i primere) pri primeni planova za tehnologije e- učenja kao deo kreiranja i (ponovnog) razvoja e-učenja? Da li se sva resursi za razvoj i podršku osoblja raspodeljuju prema institucionalnim planovima za tehnologije e-učenja? P4. Da li se usklađenost sa institucionalnim planovima za tehnologije e-učenja tokom aktivnosti kreiranja i planiranja i razvoja e-učenja redovno nadgledaju? Da li se od osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti institucionalnih planova za tehnologije e-učenja kao alata za vođenje kreiranja i (ponovni) razvoj kurseva i programa? Da li su inicijative e-učenja vezane za formalne revizije obezbeđivanja kvaliteta u ključnim fazama? P5. Da li informacije o usaglašenosti sa institucionalnim planovima za tehnologije e-učenja usmeravaju podršku i obezbeđivanje resursa za inicijative e-učenja? Da li institucionalni planovi za tehnologije e-učenja podležu formalnoj (ponovnoj) proveri rizika kada se pojavi bilo kakav značajan neuspeh tehnologija e-učenja? O4. Institucionalni plan za očuvanje integriteta informacija usmerava korišćenje digitalnih informacija 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno O4. Cilj P1. Da li se redovno nadgledaju integritet i verodostojnost digitalnih informacija? P2. Da li aktivnosti kreiranja i (ponovnog) razvoja e-učenja formalno povezuju odluke sa institucionalnim planovima za digitalne informacije? Da li su sve digitalne informacije kursa smeštene u sistemu za rezervne kopije? Da li je pristup svim digitalnim informacijama kursa proveren i potvrđen? Da li su na raspolaganju institucionalni repozitorijumi za digitalne informacije? P3. Da li su definisani institucionalni planovi za integritet digitalnih informacija? Da li su definisani institucionalni standardi podrške za korišćenje digitalnih informacija u kreiranju i (ponovnom) razvoju e-učenja? Da li institucionalne politike definišu kako se digitalne informacije čuvaju i kako im se pristupa? Da li se nastavnom osoblju pružaju resursi (uključujući obuku, smernice i primere) za upotrebu digitalnih informacija? Da li se nastavnom osoblju stavljaju na raspolaganje resursi (uključujući obuku, smernice i primere) vezani za zakon i licence za intlektualnu svojinu? Da li formalne procedure za kreiranje i (ponovnu) upotrebu e-učenja eksplicitno uključuju pitanja o upotrebi, zaštiti i privatnosti digitalnih informacija? P4. Da li se usaglašenost sa institucionalnim planom za integritet informacija redovno revidira? Da li se od studenta redovno prikupljaju povratne informacije o efikasnosti institucionalnog plana vezanog za integritet informacija kao alata za vođenje kreiranja i (ponovnog) razvoja e-učenja? P5. Da li institucionalni plan za integritet informacija podleže formalnoj proveri rizika kada se pojavi neki značajan neuspeh tehnologija e-učenja? Da li se institucionalni planovi za integritet informacija formalno ponovo proveravaju kada se razmatraju nove inicijative e- učenja? Da li informacije o upotrebi digitalnih informacija od strane studenata i osoblja usmeravaju (ponovni) razvoj institucionalnog plana za integritet informacija? O5. Eksplicitni planovi razvoja usmeravaju inicijative za učenje na daljinu 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno O5. Cilj P1. Da li eksplicitni plan za razvoj e-učenja usmerava odluke o tehnologijama i pedagogijama e-učenja? P2. Da li je raspodela resursa za kreiranje i (ponovni) razvoj e-učenja u skladu sa planovima za razvoj kurseva i programa za e-učenje? Da li je osoblje formalno uključeno u kreiranje i reviziju planova za razvoj inicijative e-učenja? Da li su studenti formalno uključeni u kreiranje i pregled planova za razvoj inicijative e-učenja? Da li planovi za razvoj inicijativa e-učenja formalno povezuju odluke sa institucionalnim strategijama za e-učenje 94

96 O5. Cilj i sa njima povezanim operacionim planovima? P3. Da li institucionalna politika zahteva formalnu vezu između planova za inicijativu e- učenja i glavnog institucionalnog plana? Da li se osoblju stavljaju na raspolaganje resursi za podršku (uključujući obuku, smernice i primere) povezivanju planova za razvoj inicijative e-učenja sa institucionalnim planovima za strategiju e-učenja? P4. Da li se redovno nadgledaju informacije o uspehu ili neuspehu planova za razvoj inicijative e-učenja? Da li se od studenata redovno prikupljaju povratne informacije o planovima za razvoj inicijative e-učenja? Da li se od osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o planovima za razvoj inicijative e-učenja? P5. Da li se planovi za inicijativu e-učenja analiziraju za potencijalnu ponovnu upotrebu? Da li se planovi za inicijativu e-učenja redovno revidiraju kroz sve kurseve i programe koristeći slične tehnologije ili pedagogije da bi se obezbedila doslednost i efikasnost? O6. Studentima se pružaju informacije o tehnologijama učenja na daljinu pre početka kurseva 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno O6. Cilj P1. Da li promotivni materijali dostupni studentima pre upisa navode instrukcije i zahteve za e-učenje? Da li kursevi pružaju prilike studentima da vežbaju sa novim tehnologijama i pedagogijama za e-učenje? P2. Da li dokumentacija kursa opisuje tehnologije korišćene za e-učenje? Da li se, kao deo kursa, svim studentima organizuju sesije ili tutorijali za korišćenje tehnologija za e- učenje? P3. Da li se, kao deo kursa, nastavnom osoblju daju templejti i primeri dokumentacije kursa koji objšnjavaju studentima kako da efikasno koriste tehnologije za e-učenje? Da li institucionalne politike zahtevaju da se studentima pruže prilike da se pripreme i da vežbaju sa novim tehnologijama za e-učenje? Da li se nastavnom osoblju daju resursi za podršku (uključujući obuku, smernice i primere) o tome kako pomoći studentima da razviju veštine e-učenja? P4. Da li se redovno revidiraju sposobnosti studenata da koriste tehnologije i medije za e- učenje? Da li se od studenata redovno prikupljaju povratne informacije o problemima sa tehnologijama i medijima koji nisu pomenuti u datim opisima kursa? Da li su procedure komunikacije predmet formalnog obezbeđivanja kvaliteta? P5. Da li informacije o efikasnosti institucionalnih standarda u pogledu ispunjavanja očekivanja studentima u pogledu korišćenja tehnologija i medija usmeravaju (ponovni) razvoj tih standarda? Da li informacije o pripremljenosti studenata za e-učenje vode raspodelu resursa za podršku inicijativama e-učenja? O7. Studentima se pružaju informacije o pedagogijama učenja na daljinu pre početka kurseva 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno O7. Cilj P1. Da li promotivni materijali dostupni studentima pre upisa opisuju pedagogije e-učenja? Da li aktivnosti koje zahtevaju upotrebu određenih medija i tehnologija jasno povezuju zahteve sa naznačenim ciljevima i aktivnostima kursa? Da li kursevi uključuju prilike za studente da vežbaju sa tehnologijama i pedagogijama e-učenja? P2. Da li dokumentacija kursa opisuje korišćene pedagogije e-učenja? Da li ciljevi učenja usmeravaju odluke o kreiranju i (ponovnom) razvoju e-učenja u pogledu tehnologija i pedagogija? Da li se, kao deo kursa, svim studentima organizuju sesije ili tutorijali za vežbanje veština e-učenja? P3. Da li se definišu standardi za davanje pedagoškog argumenta za zahteve za tehnologije e- učenja koje su definisane za upotrebu u celokupnoj dokumentaciji kursa? Da li se nastavnom osoblju pružaju templejti i primeri dokumentacije kursa u kojima se studentimma objašnjava kako da efikasno koriste tehnologije e-učenja? Da li su nastavnom osoblju na raspolaganju resursi za podršku (uljučujući obuku, smernice i primere) podsticanju studenata u razvoju veština e-učenja? Da li institucionalne politike zahtevaju da se studentima pruže prilike da se pripremaju i veežbaju sa tehnologijama za e-učenje? P4. Da li se redovno nadgleda usaglašenost pedagoških očekivanja koja proističu iz e-učenja? Da li se od studenata redovno prikupljaju povratne informacije o jasnoći i korisnosti pruženih informacija? Da li se od osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o jasnoći i korisnosti pruženih informacija? Da li se redovno revidira usaglašenost politika 95

97 O7. Cilj koje zahtevaju da se studentima pružaju prilike da se pripremaju i vežbaju sa tehnologijama za e-učenje? Da li se redovno nadgledaju sposobnosti studenata da se prilagode tehnologijama i pedagogijama e-učenja? P5. Da li informacije o spremnosti studenata za e-učenje usmeravaju raspodelu resursa podrške za inicijative e-učenja? O8. Iinicijative učenja na daljinu zasnivaju se na institucionalnim strategijama i opperativnim planivima 1=nije provereno, 2=neadekvatno, 3=delimično adekvatno, 4=prilično adekvatno, 5=potpuno adekvatno O8. Cilj P1. Da li je raspodela resursa za inicijative e-učenja eksplicitno povezana sa institucionalnim strategijama e-učenja i planovima za korišćenje tehnologija? Da li je strateški uticaj i doprinos tehnologija za e-učenje i projekata evidentan u aktivnostima institucionalne uprave? P2. Da li je osoblje sa iskustvom u e-učenju formalno uključeno u (ponovni) razvoj institucionalnih strategija i politika učenja i nastave? Da li je osoblje sa inovativnim inicijativama za e-učenje prepoznato i nagrađeno kao takvo za svoje angažovanje? Da li su studenti formalno uključeni u (ponovni) razvoj institucionalnih strategia i politika koje su uključene u e-učenje? Da li je podrška za projekte i inicijative u e-učenju formalno povezana sa strateškim i operativnim rezultatima? P3. Da li institucionalna politika zahteva formalne veze između planova za inicijative e- učenja i glavnog institucionalnog plana? Da li se osoblju pružaja podrška (uključujući obuku, smernice i primere) za to kako treba povezati planove za razvoj inicijativa e- učenja sa institucionalnim strateškim planovima za e-učenje? P4. Da li se redovno nadgledaju uspeh ili neuspeh iniciijativa e-učenja u smislu postizanja strateških i poslovnih ciljeva? Da li se od studenata redovno prikupljaju povratne informacije o strateškim i operativnim ciljevima e-učenja institucije? Da li se od osoblja redovno prikupljaju povratne informacije o strateškim i operativnim ciljevima e-učenja institucije? Da li se redovno nadgledaju troškovi i benefiti projekata i inicijativa e-učenja? P5. Da li informacije o rezultatima inicijativa e-učenja vode ponovnu upotrebu dokumenata za strateško planiranje e-učenja i upravljanje njime? Da li informacije o rezultatima inicijativa e-učenja vodi redovnu (ponovnu) proveru efikasnosti mahanizama uprave i upravljanja? 96

98 PRILOG III ADMINISTRATIVNE AKTIVNOSTI NA MOODLU Marjan Milošević, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu Administracija i bezbednost LMS Administracija LMS-a podrazumeva skup aktivnosti vezanih za instalaciju i održavanje. Održavanje LMS-a podrazumeva: Definisanje načina autentifikacije Postavljanje kurseva Registraciju korisnika i dodelu prava Kreiranje rezervnih kopija podataka Ažuriranje softvera Optimizaciju performansi Prilagođavanje LMS-a (detaljenije u narednom poglavlju) Neretko je administrator LMS-a lice koje održava kompletan server, što uključuje održavanje hardvera, operativnog sistema i pomoćnih servisa. Administrator LMS-a je korisnik sa najvećim pravima na sistemu. Svoja prava može delegirati drugim korisnicima, odnosno može kreirati nove administratore. Sigurnost je aspekt koji je veoma važan, jer se LMS nalazi na mreži i lako može postati meta napada različitih vrsta. LMS poseduje mehanizme zaštite, ali se mora povesti računa i o zaštiti u okvirima hardvera, odnosno operativnog sistema i mreže. Instalacija LMS-a Moodle Moodle je open-source LCMS, napisan u PHP-u. Za instalaciju su potrebni veb-server i server baza podataka. Za pravilno funkcionisanje Moodla potrebno je instalirati i server elektronske pošte. Moodle se može instalirati na različitim operativnim sistemima: Windowsu, Linuksu, BSD-u, MacOS-u. Takođe, podržava različite baze podataka: MySQL, MSSQL, Oracle, PostgreSQL. Podržani su svi veb serveri na kojima može da se izvršava PHP: Apache, IIS, lighthttp itd. Najpopularniji izbor za instalaciju je tzv. LAMP: Linuks, Apache, MySQL, PHP. Za potrebe testiranja i korišćenja sa manjim brojem korisnika, može se iskoristiti gotova kompletna instalacija u vidu paketa za Windows. Ovakav Moodle se samo iskopira i pokreće se instalacija bez posebnog instaliranja pratećih softvera. Sličan paket je dostupan i MacOS, a popularne distribucije Linuksa (npr. Ubuntu) u svojim repozitorijumima sadrže pakete koji olakšavaju instalaciju Moodla i pratećih servisa. Ako se želi postići što bolja sigurnost uz maksimalne performanse, instalacija veb servera i baze podataka se vrši kompajliranjem izvornog koda. Ovaj način je znatno komplikovaniji od instalacije iz binarnih paketa. U nastavku će biti dat primer instalacije na operativnom sistemu Ubuntu. Ukoliko Ubuntu u svom menadžeru paketa (Synaptic) nema ponuđenu verziju Moodla koja nam je potrebna, neophodno je preuzeti posebno arhivu sa zvaničnog sajta. 97

99 Hardver za Moodle-server Pre instalacije potrebno je isplanirati potreban hardver. U principu, najveći akcenat treba staviti na RAM memoriju, a zatim slede hard-disk, mrežna propusnost i procesorska snaga. Naravno, svi ovi parametri zavise od opterećenja koje čine korisnici. Pri tome, veličina RAM memorije u gigabajtima se može proceniti tako što se maksimalan broj konkurentnih korisnika podeli sa 50. Npr, ako procenjujemo da će najviše 100 korisnika raditi na Moodlu istovremeno, potrebno je oko 2 GB RAM-a. Naravno, pojedine aktivnosti zahtevaju znatno više memorije i procesorske snage od drugih. Preporučuje se serverski procesor - npr. višejezgreni Xeon. Moodle je kompleksan softver i svaka strana koja se učitava u stvari povlači izvršavanje nekoliko programa. Hard-disk takođe može biti usko grlo. Potrošnja prostora zavisi od broja korisnika i samih kurseva, a problem u performansama može biti sama brzina hard-diska. Potrebna mrežna propusnost takođe zavisi od broja konkurentnih korisnika. Moodle u principu nije zahtevan po ovom pitanju, ali u slučaju prenosa većih fajlova, može doći do potrošnje predviđenog protoka. Softver Pre svega, potrebno je obezbediti poslednje verzije Apache i MySQL. Podrška za PHP se dobija u okviru samog Apache servera. Pored osnovnog PHP-a, potrebno je instalirati i module koji se koriste za pristup bazi, komunikaciju sa drugim sajtovima i slično. Spisak ovih modula može se pronaći na zvaničnom sajtu. U polju za pretragu Synaptica unesemo apache, a onda označimo apache (Sl. 71). Slika 71: Izbor softvera za instalaciju kroz Synaptic Dalje, unosimo php i označimo php5 i sledeće module: mysql-client, iconv, soap, intl, mbstring, curl, openssl, tokenizer, xmlrpc, ctype, zip, gd, simplexml, spl, pcre, dom, xml, json, mcrypt. Sve ove ekstenzije nisu neophodne. Za jednu standardnu instalaciju dovoljne su mysql-client, iconv, mcrypt, mbstring i gd. 98

100 Dalje je potrebno instalirati mysql-server, server baze podataka. Pri tome je potrebno definisati i lozinku za administratora baze podataka. Za potrebe kreiranja baze, korisno je instalirati PhpMyAdmin, on-lajn alat za manipulacijom MySQL bazama podataka. Ovaj program se može izbrisati nakon što je iskorišćen ili se može kasnije koristiti za potrebe kreiranja drugih baza, upita i slično. Pri instalaciji PhpMyAdmina potrebno je uneti lozinku administratora servera (definisanu pri instalacije MySQL-a) i lozinku za pristup samom PHPMyAdminu. Ukoliko je veb-server instaliran i pokrenut, unosom adrese datog računara (a ako ga koristimo direktno, onda unosom localhost) u veb-čitaču, dobićemo poruku da server radi. Ako nakon adrese servera unesemo /phpmyadmin, dobićemo prozor istoimenog programa. Dalje je potrebno kreirati bazu podataka za Moodle. Ovoj bazi će se pristupati preko posebnog naloga. Ime baze i ime korisnika preko čijeg naloga se pristupa navodi se kasnije u postupku instalacije Moodla. Potrebno je izabrati karticu databases i kreirati novu bazu (Sl. 72). Ovde je izuzetno važno podesiti tzv. collation na utf, ukoliko nije poznato kakvo je podrazumevano podešavanje servera. Slika 72: Kreiranje baze u PhpMyAdminu Nakon kreiranja baze, trebalo bi da stoji CREATE DATABASE 'moodle' DEFAULT CHARACTER SET utf8 COLLATE utf8_unicode_ci; Ukoliko na oba mesta (character set i collate) ne stoji utf8, neophodno je izbrisati bazu i kreirati je ponovo uz ove postavke. U suprotnom, instalacija Moodla neće biti uspešna. Kreiranje korisnika za pristup novokreiranoj bazi Moodle vrši se izborom kartice 'Privileges' baze Moodle i unosom imena i lozinke (Sl. 73). 99

101 Slika 73: Podešavanje pristupa bazi Moodla Naredni korak je preuzimanje komprimovane arhive sa poslednjom verzijom Moodla sa zvaničnog sajta. Ovu arhivu treba raspakovati u direktorijum veb servera. Pod Ubuntuom je to /var/www 1. U terminalu unosimo sudo nautilus i unosimo lozinku. Otvara se Nautilus, fajl-menadžer. 2. Pronalazimo arhivu Moodla koju smo preuzeli sa sajta i raspakujemo je u /var/www. Kreiran je nov direktorijum /var/www/moodle Pošto je baza kreirana, a Moodle raspakovan, preostaje još treća komponenta Moodla korisnički direktorijum, u kojem Moodle smešta različite falove kurseva i korisnika. Ovaj direktorijum se kreira van glavnog veb-foldera, dakle u /var i za to može poslužiti Nautilus (i dalje otvoren pod root nalogom). Uobičajeno je da se ovaj direktorijum naziva moodledata. Nakon kreiranja, potrebno je dodeliti prava korisniku pod čijim se nalogom izvršava veb-server, tako da Moodle može da upisuje u njega. Pod Ubuntuom je to korisnik www-data (sl. 74). Slika 74: Podešavanje prava pristupa direktorijumu moodledata Sve je spremno za instalaciju Moodla. U adresnu liniju veb-čitača unosimo: localhost/moodle i dobijamo prozor za početak instalacije, a zatim sledi unos osnovnih parametara servera. 100

102 Dalje se navode tri parametra: veb adresa Moodla, njegova lokacija na disku i lokacija direktorijuma moodledata (Sl. 75): Slika 75: Zadavanje lokacija osnovnih Moodlovih direktorijuma U nastavku se definiše korišćen server baze podataka. U ovom slučaju, to je MySQL. Dalje se unose parametri baze podataka: naziv, korisnik i njegova lozinka (sl. 76). Slika 76: Definisanje parametara za pristup bazi podataka Ukoliko je server baze podataka na istom računaru kao i Moodle, nema potrebe za potvrdom poslednjeg polja (Unix socket). Zatim se potvrđuju unete vrednosti i Moodle izdaje spisak instaliranih modula (sl. 77). Ukoliko kritični moduli ne nedostaju, može se nastaviti instalacija. 101

103 Slika 77: Pregled instaliranih modula potrebnih za rad Moodla Dalje je instalacija u potpunosti automatizovana. Po završetku se dobija strana sa osnovnim podešavanjima administratorskog naloga (sl. 78). Slika 78: Definisanje parametara administratorskog naloga Sledi strana sa podešavanjima imena sajta, veličine fajlova i mogućnosti samoregistracije (sl. 79). 102

104 Ovim je postupak osnovne instalacije okončan. Slika 79: Definisanje osnovnih podataka sajta Da bi se Moodlu pristupalo van datog računara sa Interneta, neophodno je u fajlu /moodle/config.php u liniji koja počinje sa $CFG >wwwroot, umesto localhost upisati IP adresu (ili domensko ime) računara $CFG >wwwroot = ' learning.xy/moodle'; Za funkcionalnost Moodla od velikog je značaja mogućnost slanja elektronske pošte. Na ovaj način Moodle korisnicima šalje poruke sa foruma, odnosno lične poruke (kada korisnik nije na mreži). U principu, dovoljno je instalirati i pokrenuti server e-pošte na server na kojem se nalazi Moodle, a Moodle će preko svojih mehanizama automatski pristupati i slati poštu. Ukoliko je potrebno definisati poseban server e-pošte, to se može učiniti kroz meni administracija/server/ . Na ovoj strani se nalaze i različiti detalji vezani za e-poštu (Sl. 80). 103

105 Slika 80: Definisanje parametara elektronske pošte Različiti zadaci koje Moodle obavlja automatski, kao što su slanje mejlova, kreiranje rezervnih kopija kurseva ili prikupljanje statističkih podataka zahtevaju periodično izvršavanje. Za pokretanje ovih zadataka zadužen je program cron.php, koji se nalazi na putanji: http//e learning.xy/moodle/admin/cron.php. Potrebno je podesiti da se ovaj program izvršava redovno, npr. na svakih pola sata. Učestalost zavisi od intenziteta korišćenja sajta. Za sajt na kojem se informacije često ažuriraju i dodaju, poželjno je da se cron.php izvršava na manje od sat vremena. Takođe, ne treba postaviti ni premalu vrednost, jer cron troši resurse i izvršavanje na npr. 5 minuta bi ozbiljno narušilo performanse sistema. Da bi se cron.php izvršavao redovno, potrebno je podesiti operativni sistem, odnosno pomoćni program, za ove namene. Pod Linuksom i UNIX om postoji upravo sistemski program cron, kojem se zadaje izvršavanje željenih programa u datim intervalima. Pod Windowsom se može koristiti Scheduled Programs ili pomoćni program tipa cron for Windows. Da bi se zadalo da se cron.php izvršava na svakih pola sata, u terminalu unosimo: crontab e A zatim, u tekstualnom fajlu unosimo: 104

106 30 * * * * wget q O /dev/null learning.xy/moodle/admin/cron.php Prvi broj je broj minuta posle kojeg se ponovo izvršava komanda, a zvezdice označavaju da se u obzir ne uzima sat, dan, mesec niti dan u nedelji, tj. da se komanda izvršava nevezano za ove parameter, na svakih 30 minuta. Komanda wget praktično poziva stranu cron.php, čime se otpočinje izvršavanje zadataka koji čekaju na periodično pozivanje. Izlaz komande nije potreban, pa se prosleđuje u /dev/null (briše se). Definisanje načina autentifikacije Nakon što je Moodle instaliran i podešeni najosnovniji servisi, potrebno je definisati na koji način se korisnici registruju, odnosno autentifikuju. Najjednostavniji način je samoregistracija, gde svako može da se registruje popunjavajući obrazac. Nakon popunjavanja, Moodle na datu adresu elektronske pošte šalje link sa potvrdom i korisnik je registrovan čim klikne na dati link. Da bi samoregistracija uspešno funkcionisala, neophodno je da modul za proveru identiteta korišćenjem e-pošte bude uključen (Moduli/Provera identiteta/ Upravljanje proverom identiteta, Sl. 81). Na ovoj strani su redom navedeni načini preko kojih Moodle proverava identitet korisnika. Takođe, neophodno je da opcija samoregistracije bude izabrana na ovoj strani. Moguće je zabraniti određene domene e pošte, odnosno ograničiti prijavu samo za korisnike određenih domena, kao i alternativnu veb stranu za prijavu na sistem. Slika 81: Uključivanje modula za samoregistraciju 105

107 Podešavanje opcija za samoregistraciju kod Moodle 2.0 vrši se u administrativnom meniju (Moduli/Provera identiteta/samoregistracija Sl. 82). Slika 82: Postavke samoregistracije Ovde se može definisati koja polja korisnici kasnije mogu menjati. Pošto je samoregistracija otvorena za sve korisnike, korisno je suziti mogućnosti za samoregistraciju korišćenjem programa (botova), korišćenjem Captcha elementa, sličice sa rečima koje se moraju prepoznati da bi se registracija kompletirala (sl. 83). 106

108 Slika 83: Prikaz forme za registraciju sa captcha elementom Za korišćenje ove mogućnosti, potrebno je registrovati se na sajtu i preuzeti potrebne kodove za povezivanje sa sajtom. Ovi kodovi se unose na strani sa modulima za proveru identiteta (Sl. 84). Slika 84 Polja za unos parametara za upotrebu captcha elemenata Moguće su situacije u kojima je potrebno registrovati korisnike posebno, na osnovu njihovih prethodno prikupljenih podataka. Naravno, to je moguće kroz formu za kreiranje pojedinačnog korisnika, ali je mnogo efikasnije sve korisnike upisati u poseban fajl, po zadatom sistemu formatiranja, a zatim preko tog fajla postaviti korisnike. Za ove potrebe neophodno je da modul U orišćenju ove mogućnosti treba biti oprezan, da ne bi došlo do brisanja postojećih korisnika. Da bi se korisnici postavili preko fajla, potrebno je dati fajl popuniti na odgovarajući način. Osnovni format je sledeći: 107

109 username, password, firstname, lastname, perica, $%&#"!1, Pera, Perić, marica, 56()4$%%%, Mara, Matić, Naročito je važno ovaj fajl sačuvati u UNICODE format, radi pravilnog prikaza slova koja ne postoje u engleskom alfabetu. Zatim se u administratorskom panelu poseti opcija Korisnici/Nalozi/Postavljanje korisnika (Sl. 85) postavi se fajl i definiše graničnik podataka (u gornjem slučaju zarez), kod, broj redova koji se pregledaju pre konačnog postavljanja i režim postavljanja (da li se brišu stari korisnici ili samo dodaju potpuno novi ili ažuriraju postojeći). Slika 85 Opcije za postavljanje korisnika preko fajla Zatim se dobija strana sa pregledom izgleda podataka (na kojoj se signaliziraju eventualne greške) i definisanjem drugih podataka (sl. 86). 108

110 Slika 86: Pregled postavljenih korisnika Ukoliko institucija već vrši autentifikaciju na neki drugi način (LDAP, POP3..) ili korišćenjem sopstvene posebne baze podataka, Moodle omogućava proveru identiteta povezivanjem na te izvore podataka. Potrebno je uključiti odgovarajuće module za proveru identiteta i podesiti ih. Moguće je umrežiti više Moodle sajtova kroz jedinstvenu eutentifikaciju. Korisnik prijavljen na jednom sajtu na taj način može pristupati drugom sajtu. Za ovu svrhu neophodno je da modul PHP a xmlrpc, curl i openssl budu instalirani. Svaki od umreženih Moodle sajtova (u mreži Mnet) poseduje javni ključ kojim se podaci sa drugog sajta šifruju pre slanja. Postoje dva osnovna oblika Mnet a: u obliku peer to peer i umreženi preko hub a. U prvom slučaju svaki sajt poseduje svoju bazu korisnika, a korisnik prijavljen preko jednog sajta (njegove baze), biva prihvaćen i na drugom. U drugom slučaju, jedan server je posvećen ulozi haba i preko njega se prijavljuju posetioci svih Moodle sajtova. Osim prijave, hab može pružati i druge usluge. Da bi se Moodle sajt podesio da podržava peer to peer umrežavanje, potrebno je uključiti umrežavanje i servise u Početna strana / Administracija sajta / Napredna svojstva. Dalje je potrebno u Početna strana / Administracija sajta / Umrežavanje / Manage peers (sl. 87) uneti adresu sajta koji se umrežava sa datim sajtom i njegov javni ključ. Isto je potrebno izvršiti i na drugim sajtovima. 109

111 Slika 87: Parametri za umrežavanje Moodle 2 donosi mogućnost grupisanja korisnika za potrebe kasnijeg upisivanja na kurseve i drugih operacija nad više korisnika, opcijom pod nazivom Cohorts (Users/Accounts/Cohorts, sl. 88). Važenje grupa ( kohorta ) može biti na nivou sajta ili na nižim nivoima (kategorija kurseva, kurseva). Slika 88: Definisanje kohorti Po kreiranju kohorta, potrebno je dodeliti mu korisnike (sl. 89). 110

112 Postavljanje kurseva Slika 89: Dodela korisnika kohorti Posle instalacije i podešavanja registracije, na red dolazi postavljanje kurseva. Kursevi su organizovani u okviru kategorija. Npr. u okviru kategorije I godina mogu biti postavljeni svi kursevi sa prve godine studija. Svakom kursu treba dodeliti nastavnika, a uloge se mogu dodeljivati i na nivou čitave kategorije kurseva. Kasnije, upis studenata se može vršiti ručno ili se studenti mogu samostalno upisivati. Podrazumevana podešavanja na nivou Moodla su takva da omogućavaju ručno upisivanje korisnika, upisivanje preko kohorta. Da bi se omogućili drugi vidovi upisa, neophodno je posetiti opciju (Plugins/Enrolment) i uključiti potrebne oblike. Napomena: Potrebno je izvršiti dodatna podešavanja da bi ovi plaginovi funkcionisali. Instalacijom Moodla, kreirana je jedna kategorija kurseva Miscelaneous (razno). Podešavanjima kategorija kurseva pristupa se iz administratorskog menija, preko opcije Početna strana / Administracija sajta / Kursevi / Dodaj/Uredi kurseve (Sl. 90). Slika 90: Upravljanje kategorijama kurseva 111

113 Pri definisanju novih kategorija, definiše se i nivo u kojem se kategorija nalazi. Npr. u kategoriji I godina mogu se locirati dve potkategorije: Obavezni predmeti i Izborni predmeti itd. Na istoj strani se kreiraju i kursevi: Dodaj novi kurs. Na administratoru je da definiše najosnovnije postavke. Ukoliko je kursu dodeljen nastavnik sa uređivačkim pravima, naknadne izmene podešavanja vrši upravo on. Pošto nastavnik može podesiti postavke kursa prema svojoj koncepciji, nema potrebe za menjanjen većine postavki. Eventualno se može postaviti format kursa (sedmični, tematski itd.) i broj celina, kao i lozinka za pristup kursu. Korisno je postaviti lozinku za pristup kursu, koja će se saopštiti zainteresovanoj populaciji studenata, kako bi se izvršio upis (ukoliko se studenti upisuju samostalno). Po unosu podataka o kursu, potrebno je dodeliti uloge - pre svega nastavničku. Dodela uloge nastavnika se svodi na upis datog korisnika na kurs pod ulogom nastavnik. Slika 91: Upis nastavnika Nastavnička uloga se obično dodeljuje pojedinačnim upisom (enrol users) Sl. 91. Upis studenata se može vršiti pojedinačno, a moguće je i preko kohorta (grupe). Ispis korisnika koji su upisani manuelno vrši se jednostavnim brisanjem iz liste korisnika. Napomena: ispis kohorta se vrši brisanjem datog kohorta iz liste metoda upisa (Enrollment Methods). Kreiranje rezervnih kopija Moodle poseduje mehanizme za automatsko kreiranje rezervnih kopija svih kurseva. Iako može biti korisna, ova opcija je u slučaju većeg broja kurseva nepraktična za potrebe kopiranja celokupnog sistema, jer podrazumeva instalaciju Moodla od početka i vraćanje sadržaja kurspo-kurs. Na nivou svakog kursa nastavnik može samostalno vršiti kreiranje rezervne kopije kursa. 112

114 Najcelishodnije je podesiti automatsko kreiranje rezervne kopije na nivou operativnog sistema, odnosno baze podataka. U suštini, potrebno je kopirati tri komponente Moodla: instalacioni direktorijum, direktorijum sa podacima kurseva i korisnika i bazu podataka. Kreiranje treba izvršiti u doba kada će to najmanje smetati, tj. kada je najmanje verovatnoća da neko pristupa sajtu. Važno je da sajt za to vreme ne dopušta menjanje podataka, da bi rezervna kopija bila konzistentna. Zato je potrebno onemogućiti prijavu za sve korisnike, izuzev administratora. To se može učiniti uključivanjem režima održavanja (Server/Režim održavanja). Najpraktičnije je sve operacije vezane za kreiranje rezervne kopije uneti u odgovarajući skript i podesiti izvršavanje u određeno vreme, prema potrebama konkretnog sajta. Praćenje aktivnosti Softverski model Moodla predviđa da se beleži svaka aktivnost. Administrator je u mogućnosti da pregleda dnevik za čitav sajt (Opcija Izveštaji, Sl. 93), dok su nastavnici ograničeni na svoje kurseve. Slika 92: Pregled izveštaja o aktivnostima na Moodlu Opcija Pregled kursa omogućava prikaz uporedne statistike za kurseva na sistemu (Sl. 93). 113

115 Slika 93: Uporedni prikaz broja aktivnosti na kursevima Instalacijom dodatnih plaginova mogu se dobiti raznovrsnije opcije za praćenje statistike. Bezbednost LMS LMS je mrežna aplikacija. Sama aplikacija je izgrađena u troslojnoj arhitekturi, a ispod nje se nalaze operativni sistem i mrežna infrastruktura. Svi ovi elementi mogu se naći na meti različitih napada pojedinaca, odnosno određenih programa, kojima se narušava integritet podataka, sajt zagušuje, neovlašćeno preuzimaju podaci itd. S obzirom na to da je LMS obično veb aplikacija, primarno ćemo razmotriti napade na ovakve aplikacije. Prema najnovijem izveštaju organizacije OWASP pod nazivom Top 10 for 2013, među najčešće napade na veb aplikacije u spadaju Injection, Cross Site Scripting (XSS) i narušavanje sesije, a slede napadi koji iskorišćavaju kriptografske propuste Koristan link: Ovi napadi su aktuelni i za proizvoljan LMS. U nastavku će pretnje biti analizirane kroz tri principa sigurnosti. Biće dat primer zaštite Moodla na platformi LAMP (Linux, Apache, MySQL, PHP). Na samom početku, pri instalaciji, važno je izabrati psolednje verzije potrebnih softvera: ažuriran operativni sistem, poslednje stabilne verzije PHP i MySQL i Apache. Kao što je već pomenuto, Moodle se sastoji iz tri komponente: instalacije, direktorijuma sa podacima i baze podataka. Važno je osigurati operativni sistem i sve navedene komponente. Po instalaciji, može se dobiti pregled osnovnih parametara sigurnosti, iz administratorskog menija (Izveštaji/Pregled bezbednosti Sl. 94). 114

116 Slika 94: Pregled parametara sigurnosti sistema Parametri koji su prikazani ovde mogu, ukoliko nisu podešeni na pravilan način, da dovedu do raznovrsnih bezbednosnih problema. Npr, ukoliko su korisnički profili otvoreni (može im se pristupati bez prijave na sistem), bilo ko može doći do podataka o korisnicima i to dalje zloupotrebiti, npr. lažnim predstavljanjem i/ili slanjem neželjene pošte. Ili, ukoliko je dozvoljeno neograničeno umetanje aktivnih sadržaja (Java apleti, fleš), to može dovesti do posrednog narušavanja sistema kroz ranjivosti takvih sadržaja. Sam fleš je ozloglašen kao često eksploatisan softver. Kao prvi korak u obezbeđenju Moodla, treba proveriti izveštaj o bezbednosti i korigovati stavke sa upozorenjima. 1.Register globals je opcija koja je u starijim verzijama PHP a bila uključena. Predstavlja potencijalnu opasnost ukoliko kod sadrži određene propuste. Podešava se u konfiguracionom fajlu PHP-a. Pod Ubuntuom se lako može proveriti pretragom fajla (Sl. 95). Slika 95 Provera parametra register_globals 2.Nezaštićen direktorijum podataka. Podrazumevano ime ovog direktorijuma je moodledata i sadrži podatke kurseva, odnosno korisničke podatke. Ovaj direktorijum ne sme biti u nivou direktorijuma veb-servera, kako ne bi bio vidljiv preko Interneta. Ukoliko je Moodle lociran u /var/www, moodledata treba da je u www i treba da omogućava pisanje za veb server. Preporučeno je da bude u vlasništvu korisnika veb-servera, sa dozvolama

117 3 Prikaz PHP grešaka treba isključiti kako u slučaju problema sa radom Moodla posetioci ne bi dobijali interne greške, koje bi napadaču pomogle da formira napad. Ova postavka je definisana takođe u fajlu php.ini promenljivom Display_errors. Potrebno je postaviti je na Off. 4. Dodatak (plugin) Bez provere identiteta, ukoliko je uključen, omogućava pristup sistemu bez ikakve prijave. Isključenost se podešava u Administracija sajta / Moduli / Provera identiteta / Upravljanje proverom identiteta. 5. Dozvoli EMBED i OBJECT omogućava umetanje različitih aktivnih sadržaja (QuickTime, Java aplet, Flash) u korisničke sadržaje npr. veb strane ili postove na forumima. Isključivanje se vrši u Administracija sajta / Bezbednost / Pravila sajta (Sl. 96) Slika 96: Podeševanje dozvola za aktivne sadržaje 6. Filter za swf omogućava automatsko pretvaranje svih linkova ka Adobe flash animacijama (npr. ka Youtube) u umetnute objekte, uključive u internom programu za reprodukciju (flash player). Isključivanje se vrši takođe u Administracija sajta / Bezbednost / Pravila sajta 7. Otvoreni korisnički profili se isključuju u Administracija sajta / Bezbednost / Pravila sajta (Sl. 97). Slika 97: Podešavanje vidljivosti profila korisnika 8. Otvorenost za Google podrazumeva omogućavanje Googlovog veb-spajdera da posećuje sadržaje sa podrazumevanom ulogom gosta. 9. Password policy podrazumeva postavljanje minimalnih uslova za zadavanje lozinke, kako bi ista bila što sigurnija od pogađanja. Uslovi se definišu u Administracija sajta / Bezbednost / Pravila sajta. 10. Password salt je vrednost kojom se dodatno ojačava lozinka, tačnije, eliminišu se neke vrste napada i onemogućava probijanje lozinki na osnovu njihovih vrednosti iz baze podataka. Moodle u bazi čuva lozinke u hešovanom obliku. Bez saltinga, po prijavi, lozinka, koju je uneo korisnik, biva pretvorena u heš i upoređena sa zapisom u bazu. Password salt je string koji se čuva u fajlu config.php i koji se dodaje hešu lozinke, a tek onda se vrši poređenje sa zapisom u bazi. Na taj način se iz baze ne mogu ni na koji način dobiti originalne lozinke. Password salt je uključen kao podrazumevan u Moodlu 2.0. U prethodnim verzijama se može uključiti unosom vrednosti za promenljivu $CFG->passwordsaltmain u fajl config.php. 11. Potvrda promene elektronske adrese. Ukoliko se korisnici registruju samostalno, na adresu e- pošte koju su uneli pri registraciji stiže mejl potvrde. Kasnije se drugi korisnik ne može registrovati sa istom adresom. Ukoliko bismo dozvolili korisniku da proizvoljno promeni adresu e-pošte, onda bi mogao da unese nepostojeću adresu, a da se ponovo registruje sa starom 116

118 adresom i tako kreira veliki broj naloga. Takođe, unosom tuđe adrese e-pošte može doći do slanja neželjene pošte (sa Moodla) korisniku koji je vlasnik te adrese, a možda uopšte nije korisnik Moodla. Stoga je preporučljivo obavezati korisnike da pripromeni adrese e-pošte, potvrde da je nalog validan u mejlu koji im stigne na datu adresu. Ova postavka se takođe podešava u Administracija sajta / Bezbednost / Pravila sajta (poslednja opcija) 12. Upisiva datoteka config.php. Ovaj fajl je najosetljivija komponenta Moodla, pre svega jer sadrži korisničko ime i lozinku Moodle baze podataka, a i zbog toga što se njenom izmenom sajt lako može učiniti nefunkcionalnim. Fajl sadrži niz promenljivih koje su od vitalne važnosti za rad Moodla. Naročit problem predstavlja činjenica da se nalazi među datotekama veb-sajta, tako da se može direktno adresirati kao Naravno, pošto je u pitanju php fajl, njegov sadržaj se ne može pročitati, već se fajl izvršava i prikazuje prazna strana (nema naredbi za izdavanje vrednosti koje sadrži). Ipak, potrebno je veb-serveru omogućiti isključivo čitanje ovog fajla, kako ne bi dođlo do njegovih izmena korišćenjem neke maliciozne skripte. Tačnije, svi fajlovi instalacionog direktorijuma (moodle) mogu se postaviti u vlasništvo korisnika root, uz dozvole XSS trusted users. XSS predstavlja napad kojim korisnik unosi posebno formatiran ulaz u program (npr. poruku na forumu Moodla) koji se kasnije čuva i izvršava. Obični korisnici bivaju provereni na ovakve unose. Administratori su XSS trusted users i imaju fleksibilnija prava. Potrebno je proveriti da li su prava administratora na nakom nivou Moodla (sajt, kategorija, kurs) dodeljena pravilno. 14. Administratori. Podrazumevan broj administratora sajta je Backup of user data. Korisnički podaci su osetljivi i kreiranje njihovih kopija bi trebalo da bude strogo kontrolisano. Od verzije 2.0 Moodla, pored administratora, i članovi grupe Managers imaju pravo da kreira kopije korisničkih podataka. 16. Podrazumevana uloga za korisnike. Podrazumevana uloga je ona pod kojom korisnici bivaju upisani nakurseve. To je inicijalno student. 17. Uloga gosta. Podešavanja gosta bi trebalo da pružaju minimalna prava, bez mogućnosti unosa podataka. 18. Uloga početne stranice. Početna stranica Moodla takođe se tretira kao kurs i podrazumevana uloga bi trebalo da bude gost ili student. Podešavanje se vrši u Početna strana / Podešavanja početne strane / Podešavanja (Slika 98) Slika 98: Podešavanje podrazumevane uloge na naslovnoj strani Moodla Zaštita Moodla se svodi na zaštitu nekoliko elemenata: operativnog sistema, veb-servera i baze podataka. Zaštita veb-servera obuhvata i zaštiotu aplikativnog servera, u ovom slučaju PHP-a. Autentifikacija i autorizacija Autentifikacija je proces kojim se ustanovljava identitet korisnika. Ukoliko je korisnik 117

119 prepoznat, dodeljuju mu se određena prava kroz autorizaciju. Podrazumevani način autentifikacije kod Moodla je korišćenje imena i lozinke. Ova dva podatka se unose preko odgovarajuće forme i, ukoliko Moodle u svojoj bazi pronađe podatke koji se poklapaju, korisnik biva prijavljen. U podrazumevanom režimu rada, prijava na Moodle se vrši preko klasičnog http a, bez šifrovanja sadržaja. Da bi se šifrovanje pri prijavi uključilo neophodno je na veb serveru instalirati SSL sertifikat, a zatim uključiti https u samom Moodlu preko Početna strana / Administracija sajta / Bezbednost / HTTP bezbednost (Sl. 99). Slika 99: Uključivanje https pristupa Sa ovom postavkom treba biti oprezan i uključiti je tek kada https na veb serveru provereno radi, da se ne bi potpuno zabranila prijava na Moodle. Pri prijavi na Moodle, održava se sesija za datog korisnika, preko tzv. kolačića, malih fajlova koji se čuvaju na korisnikovom računaru. Da bi se sprečilo da se izvrši pristup ovim kolačićima korišćenjem malicioznih JavaScript programa, potrebno je ograničiti pristup isključivo na nivo http a. Ovim se sprečavaju tzv. XSS napadi, kojima napadač preuzima kolačić korišćenjem klijentskih skriptova (kakav je JavaScript). Ova postavka se zadaje u Početna strana / Administracija sajta / Bezbednost / HTTP bezbednost (Sl.100) Praćenje aktivnosti Slika 100: Uključivanje zaštite kolačića Praćenje aktivnosti korisnika i posetioca sajta generalno predstavlja jednu od veoma značajnih aktivnosti u administraciji Moodle, naročito u smislu sigurnosti. Moodle je projektovan tako da svaka komponenta beleži događaje u dnevnik događaja, što u zbiru daje čak oko 300 različitih izvora beleški. Na taj način administrator može dobiti veoma detaljan pregled aktivnosti na sistemu. Na nivou veb-servera moguće je izabrati posebne alate koji će dati podatke o korisnicima u širem konktekstu. Preporučljivo je kombinovati jednu i drugu opciju. Moodle dnevnik održava u svojoj bazi podataka, u tabeli mdl_log. (Ukoliko je prefiks tabela određen pri instalaciji mdl_.) Do pregleda dnevnika se dolazi preko Početna strana / Site pages / Izveštaji / Pogledaj izveštaj o aktivnostima na kursu / Izveštaji / Izveštaji o aktivnostima. Izveštaji se mogu filtrirati prema većem broju parametara. Ovaj dnevnik je dostupan nastavnicima, na nivou kurseva. (Naravno, u tom slučaju se prikazuju samo podaci za dati kurs.) Za potrebe pregleda najsvežijih zapisa, na raspolaganju je opcija Izveštaji o aktivnostima u poslednjih sat vremena. Ne poseduje mogućnosti filtriranja, a prikaz podataka se osvežava na 60 sekundi. Uz dodatak MaxMind Lite GeoIP lokacije, moguće je sa priličnom tačnošću locirati posetioce 118

120 sajta. Praćenje aktivnosti korišćenjem posebnih alata Jedan od načina za praćenje aktivnosti na sajtu je preko webalizera programa koji vrši analizu standardnih logova veb servera Apache i daje grafički prikaz izveštaja. Potrebno je instalirati webalizer i podesiti da se periodično izvršava. Podrazumevana adresa preko koje se pristupa izveštajima jehttp://moodlesajt.xy/webalizer (Sl. 101). Korisno je zaštititi ovaj direktorijum bilo preko fajla htaccess (osnovna HTTP autentifikacija), bilo preko konfiguracionog fajla samog webalizera. Slika 101: Prikaz poseta u webalizeru Prilagođavanje I nadogradnja sistema za upravljanje učenjem Jedan od imperativa e-učenja je student-centrični pristup, u kojem učenik radi (uči) u okruženju koje mu je maksimalno prilagođeno. Podrazumevana podešavanja LMS-a, ugrađeni moduli za učenje, podrška resursima i izgled, predstavljaju osnovu koja je funkcionalna, ali je poželjno da se ona može nadograditi i izmeniti kako bi se prilagodila potrebama konkretnog kursa, odnosno korisnika - učenika, nastavnika, administratora. 119

121 Prilagođavanje LMS-a može se izvršiti i zbog potrebe za uklapanjem datog modela e učenja u postojeći sistem nastave, što uključuje postizanje usklađenosti sa zahtevima za praćenjem aktivnosti učenika, vođenjem evidencije o prisustvu, bodovanjem, mentorskim radom itd. Takođe, prilagođavanje LMS-a može podrazumevati i integraciju sa postojećim informacionim sistemom, kao i usklađenost sa vizuelnim identitetom institucije. Prilagođavanje izgleda u funkciji lakšeg korišćenja je veoma bitno za korisnike sa oslabljenom funkcijom vida (accessability options). Prilagođavanje izgleda LMS a može nastati i kroz praćenje ADDIE modela pri kreiranju kurseva, u fazi dizajna, kada je potrebno definisati korisnički interfejs i vizuelni dizajn. U kontekstu prilagođavanja sistema, potrebno je razgraničiti termine adaptivni i adaptabilni. Adaptivnim se naziva sistem koji se automatski prilagođava korisniku, a adaptabilnim sistem koji sam korisnik prilagođava svojim potrebama. Postoje brojni primeri veb sajtova na kojima korisnik može urediti izgled i ponašanje sajta. Primer je igoogle.com, gde korisnik može samostalno uključiti željene izvore informacija i proizvoljno ih rasporediti. U nastavku će biti reči prevashodno o adaptabilnosti LMS-a. Adaptabilnost sistema zavisi od prava datog korisnika. Postavke koje su za administratora adaptabilne, za nastavnika i učenika ne moraju biti. Ili npr. nastavnik može po potrebi formirati izgled kursa i pratećih izvora informacija, način prikaza i slično, dok učenik može menjati manji skup postavki, vezanih za prikaz foruma. Plan prilagođavanja LMS-a Prilagođavanje LMS-a treba izvršiti planski, uz prethodnu analizu potreba. Preporučljivo je sve zahvate na izmenama LMS-a prvo izvesti na testnom LMS-u, a tek kasnije primeniti na produkcionoj varijanti. Pri planiranju prilagođavanja korisno je dati odgovore na sledeća pitanja: 1. Koji su zahtevi za prilagođavanje u odnosu na obrazovne standarde institucije? 2. Da li postoje potrebe za vizuelnim prilagođavanjem i da li LMS poseduje ugrađene alate za to? 3. Da li postoje ugrađeni mehanizmi za prilagođavanje prikaza sadržaja učeniku? 4. U kojoj meri učenik može menjati prikaz svojih kurseva? 5. U kojoj meri učenik može prilagoditi oblike komunikacije? 6. Da li je prisutna integracija sa drugim servisima (npr. društvene mreže)? 7. Da li je moguća integracija sa postojećim informacionim sistemom institucije? 8. Na koje nedostatke LMS-a ukazuje dosadašnje iskustvo? Na osnovu odgovora na data pitanja određuju se potrebne aktivnosti u cilju prilagođavanja LMSa. Prilagođavanje LMS-a podrazumeva dodavanje novih funkcionalnosti i promenu prikaza informacija, izmenu vizuelnog profila LMS-a i pružanje mogućnosti da korisnici sami menjaju određena ponašanja LMS-a. Ukoliko je system korišćen duže vreme na jedan način, sa određenim skupom podešavanja, prilagođavanje mora biti praćeno kvalitetnim obaveštavanjem o mogućnostima koje sistem dobija i izmenama koje su na snazi. U suprotnom, korisnici mogu biti zbunjeni i imati problema sa daljim korišćenjem LMS-a. Ekstenzije Većina LMS rešenja dizajnirana je u vidu modularnog softvera, kojem je moguće naknadno dodavati funkcionalnosti u vidu ekstenzija (dodataka). Kvalitetno projektovan modularni sistem podrazumeva jednostavnost dodavanja i uključivanja dodatnih funkcionalnosti, ali i jednostavnost njihovog uklanjanja. 120

122 Značaj ekstenzije može varirati od onih koje neznatno utiču na izgled LMS a, do ekstenzija koje dodaju potpuno nove fukcije ili čak vrše radikalnu izmenu rada čitavog LMS a. Ekstenzije su uglavnom dostupne na zvaničnom sajtu LMS a, a u zavisnosti od oblika softvera (otvoreni ili vlasnički kod), ektenzije kreiraju programeri iz široke populacije ili su autori isključivo programeri proizvođača LMS a. Kada se pojavi potreba za određenom funkcionalnošću koja nije sastavni deo osnovnog LMS a, potrebno je potražiti i izabrati odgovarajuću ekstenziju. Pri tome se mora voditi računa o tome da li ekstenzija ispunjava date zahteve, da li je stabilna i da li je jednostavna za upotrebu. Kada je reč o LMS ima otvorenog koda, uglavnom ne postoje nikakve garancije da određena ekstenzija funkcioniše, već se administrator sistema mora samostalno detaljno informisati (preko foruma, testiranjem) o kvalitetu dodatka. Ukoliko je reč o ekstenziji za koju je deklarisano da značajno menja osnovni sistem (promenama baze podataka i/ili ključnih falova sistema), potrebno je detaljno testirati dodatak na adekvatnoj verziji testnog LMS a, pre instalacije i korišćenja na produkcionom LMS u. Moodle ekstenzije Ekstenzije za Moodle se mogu klasifikovati na blokove i plag inove. Blokovi uglavnom manje utiču na funkcionalnost, pre svega proširujući mogućnosti za upotrebu postojećih i dodatnih resursa korišćenjem okvira koji se dodaju na nivou kursa ili čitavog sajta. Plag inovi dodaju značajnije inovacije, kao što su dodatni moduli aktivnosti. Kod izbora ekstenzije, važno je proveriti saglasnost sa instaliranom verzijom Moodla i informaciju da li se ekstenzija održava. Drugi bitni podaci su postojanje i kvalitet dokumentacije i podržani jezici. Poželjno je pre instalacije izvršiti kreiranje rezervne kopije baze podataka Moodla. Instalacija se izvodi tako što se data ekstenzija raspakuje u odgovarajući direktorijum (mod, ako je u pitanju plagin, a blocks ako je reč o bloku), dodele potrebna prava čitanja za veb server, a zatim poseti administratorski link ( Obaveštenja, Kreiranje potrebnih tabela izvršava se automatski, a ekstenzija (plagin ili blok) se može konfigurisati u administratorskom panelu (ModuliÆ Aktivnosti, odnosno Moduli Æ Blokovi). Pojedine ekstenzije zahtevaju instalaciju više plaginova i/ili blokova da bi pravilno funkcionisale. Uklanjanje ekstenzije vrši se tako što se prvo obriše iz menija za upravljanje modulima (Slika 102), a zatim izbriše sa diska. Slika 102: Upravljanje modulima Postoje izmene osnovnih podešavanja Moodla koje nisu predstavljene u obliku ekstenzija, već u vidu različitih falova i/ili skriptova koji se dodaju, odnosno izvršavaju. Pojedine dodatke je dovoljno iskopirati u zadati folder, dok je druge potrebno pokrenuti, čime se često menja originalni kod Moodla. 121

123 Prilagođavanje izgleda LMS-a Izgled LMS-a se uglavnom podešava na nivou osnovne strane i na nivou kurseva. Potrebe za izmenom izgleda variraju od estetskih do potpuno pragmatičnih. Primer promena koje su prevashodno esteteske prirode se odnose na fontove, pozadinu i izgled pojedinačnih elemenata LMS-a, kao što su različiti okviri, blokovi, logo i sl. Ukoliko LMS ne poseduje mehanizme za promenu svih elemenata izgleda, često postoji mogućnost da se izmenom izvornog koda programa relativno jednostavno unesu manje izmene. Prilagođavanje i personalizacija LMS-a Moodle Sa svakom novom verzijom Moodle dobija dodatne mogućnosti za prilagođavanje. Prilagođavanje se može izvršiti u smislu estetskog izgleda i u smislu organizacije prikaza informacija. Prilagođavanje se može izvršiti preko ugrađenih podešavanja, upotrebom ekstenzija, kao i izmenama izvornog koda Moodla. Na slici 103 prikazane su dostupne teme. Slika 103: Izbor tema u Moodlu 2 Moodle omogućava izbor podrazumevanog izgleda na nivou sajta u vidu tzv. tema. Osim tema koje su instalirane sa Moodlom, mogu se jednostavno preuzeti i instalirati dodatne teme. Svaku temu je moguće izmeniti u samom Moodlu, zadavanjem boja, pozadine i logoa. Da bi se instalirala nova tema, potrebno je iskopirati je u direktorijum theme i dodeliti odgovarajuća prava pristupa. Obično je potrebno na glavnoj strani prikazati logo institucije. Način unošenja logoa zavisi od konkretne teme, ali uglavnom je funkcionalan sledeći postupak 2 : U okviru direktorijuma theme locira se željena tema (njen direktorijum) i otvori fajl general.php iz podfoldera layout. Ispod linije <div id="page-header"> treba dodati sledeću liniju <img src="<?php echo $OUTPUT->pix_url('logo', 'theme');?>" alt="" /> Pri tome, u direktorijumu pix treba da postoji slika sa imenom logo (logo.jpg, logo.png ili druga ekstenzija). Ukoliko teme nisu dodatno definisane na nivou kurseva, za kurseve takođe važi podrazumevana tema, a može se dozvoliti i regularnim korisnicima (učenicima) da samostalno izaberu teme po želji. 122

124 My Moodle Moodle se može globalno podesiti tako da korisnik ne dobija informacije o svim kursevima, već isključivo o onim kursevima i aktivnostima na kojima je prijavljen. (Kod Moodle 2.0 podrazumevano je prikazivanje samo linkova ka upisanim kursevima.) To se postiže uključivanjem opcije My Moodle (sl. 104). Slika 104: Uključivanje opcije My Moodle (Moj Moodle) Ukoliko ova postavka nije uključena, korisnici mogu i samu dobiti prikaz My Moodle dodavanjem my na kraju adrese sajta Moodla, npr. lab.tfc.kg.ac.rs/moodle/my Podešavanje My Moodle predstavlja najjednostavniji način personalizacije Moodla. Ipak, ovaj vid prilagođavanja ne pruža bilo kakve mogućnosti dodatnih podešavanja od strane korisnika. Ugrađene mogućnosti personalizacije Podrazumevane postavke Moodla ne dozvoljavaju značajnije prilagođavanje izgleda ili funkcionalnosti za neprivilegovane korisnike (studente). Student može izmeniti temu kursa jedino ukoliko je ta mogućnost eksplicitno uključena u postavkama Tema sajta (kod Moodle 2.0, Sl.7.6) ). Na kurseve će se primeniti tema nevedena u korisnikovom profilu. Takođe, moguće je dozvoliti korisnicima da skrivaju pojedine blokove na kursu. 123

125 Slika 105: Omogućavanje upravljanja blokovima Korišćenjem dodataka (blokova i plaginova) mogu se dobiti dodatne mogućnosti prilagođavanja prikaza. Pri tome treba obratiti pažnju na verziju koja je podržana. 124

126 PRILOG IV: INFORMACIONI SISTEM USTANOVE PRIMER FON UNIVERZITETA, MAKEDONIJA Risto Malčeski, Slavčo Čungurski FON Univerzitet, Skopje, Makedonija Usled transformacije tradicionalnih fakulteta u fakultete koji određene studijske programe ili delove studijskih programa nude na daljinu, osim u procesu nastave i učenja, do nizu promena dolazi i u svim drugim segmetima koji se tiču organizacije i administriranja studija. Stoga je preporučljivo da administriranje studijskih programa na daljinu bude integrisano i u postojeću informaciono-komunikacionu infrastrukturu, pa samim tim i u informacioni sistem ustanove. Visokoškolska ustanova može organizovati studijski program na daljinu za svaku oblast i svako obrazovno-naučno i obrazovno-umetničko polje, ako se nastavni sadržaj, podržan raspoloživim resursima, može kvalitetno usvojiti kroz studije na daljinu i ako se obezbeđuje isti nivo znanja diplomiranih studenata, ista efikasnost studiranja i isti rang (kvalitet) diplome kao i u slučaju uobičajenog načina realizacije studijskog programa. Studijski program zasnovan na nastavnim metodama i tehnologijama obrazovanja na daljinu podržan je resursima koji obezbeđuju kvalitetno izvođenje studijskog programa (KAPK, 2010). Nadalje je prikazan jedan primer informacionog sistema za administriranje studija i studijskih programa na visokoškolskoj ustanovi, u koji je moguće integrisati i administriranje studijskih programa koji se izvode na daljinu. Korisnici informacionog sistema Sistem podržava unutrašnje i spoljašne korisnike. Spoljašni korisnici su studenti koji pohađaju nastavu u ustanovi i studenti na daljinu, kao i alumni. Studentima je dostupan njihov profil, kojim prijavljuju ispite i kolokvijume, podnose zahteve i pristupaju podsistemu za elektronsko učenje. Alumni imaju pristup svom profilu i imaju mogućnost da ažuriraju svoj CV. Korisnici informacionog sistema iz redova zaposlenih su: predstavnici organa upravljanja, nastavni kadar i administracija. Korisnici iz redova organa upravljanja su (pro)dekan za nastavu i/ili menadžer studentskih pitanja (prorektor za nastavu u slučaju integrisanog univerziteta) i koordinator za mobilnost studenata. Menadžer ima privilegije da definiše, gleda i modifikuje sve segmente studentske evidencije, ali ne i da unosi i potpisuje rezultate izvedenih ispita i kolokvijuma. Koordinator za mobilnost studenata je zadužen kreiranje celih studijskih programa i mapiranje kompatibilnih predmeta, putem unošenja i definisanje kompatibilnih predmeta u sistemu. On ima 125

127 privilegije da gleda studijske profile i da dodaje ispite u listu položenih ispita (priznati preneseni ispiti) studijskog profila. Nastavni kadar se sastoji od nastavnika i saradnika sa odgovarajućim privilegijama: da unose i potpisuju rezultate realizovanih ispita i kolokvijuma, postavljaju i menjaju elektronske sadržaje u sistemu za elektronsko učenje, kao i generisanje različitih izveštaja u vezi njihovih aktivnosti. Korisnici iz administracije su referenti za studentska pitanja, koji imaju odgovarajuće privilegije: da pregledaju i modifikuju određeni segment studentske evidencije. Ovoj grupi pripada i administrator sistema za elektronsko učenje, koji kreira i menja kurseve i dodeljuje privilegije korisnicima sistema. Osnovni funkcionalni zahtevi i biznis pravila Sistem obezbeđuje olakšano pretraživanje, izveštavanje i upozoravanje na različite unapred definisane događaje, kontrolu pristupa različitim tipovima korisnika i evidenciju pristupa korisnika. Za korisnike iz administracije, sistem olakšava korespodenciju poštom tako što omogućava štampanje koverti koje se automatski popunjavaju adresama studenata iz određene grupe. Sistem omogućuje i tekstualnu onlajn komunikaciju između svih momentalno najavljenih korisnika koji imaju nekakvu relaciju (administracija sa svima, profesor sa administracijom i samo svojih studentima itd). Isto tako, sistem omogućava evidenciju stranih studenata koji studiraju po stranim programima (npr. Program razmene studenata Erasmus i sl.) Saglasno važećim zakonskim propisima, sistem omogućava evidentiranje rezličitih oblika studiranja. Postoje tri tipa diploma: obična, izdata od strane fakulteta (univerziteta), dvojna izdata od strane dva fakulteta (po jedna sa svakog) i zajednička (jedna) izdata od strane dva fakulteta (univerziteta) za zajednički nastavni program. Jedan student može da ima samo jednu diplomu za jedan nastavni program. Studijski programi i predmeti Sistem omogućava unificirano kodiranje predmeta različitih studijskih programa, i izbor istih iz liste izbornih i fakultativnih predmeta. Dodatno, sistem omogućava definisanje studijskog programa, naučne oblasti, predmeta, matičnosti predmeta i kredita po predmetima studijskih programa. Sistem omogućava definisanje različitog fonda časova istog predmeta u više studijskih programa kao i definisanje zavisnosti između predmeta, definisanje obaveznih i izbornih predmeta. Takođe sistem omogućava definisanje završeni nivo fakulteta kao i stečenu titulu na osnovu ukupnog broja stečenih kredita. Sistem verifikuje studente koji mogu da upišu narednu školsku godinu u skladu sa pravilima 126

128 definisanim u studijskom programu. Sistem treba da omogući definisanje studijskih grupa za praćenje nastave po studijskim programima, smerovima, modulima, departmanima ili nastavnom jeziku, kao i automatsku ili ručnu raspodelu studenata po definisanim studijskim grupama. Studijski programi na daljinu deo su ovog sistema. Sistem izveštava menadžera za studentska pitanja o studentima koji nemaju regulisan status određen broj dana posle isteka roka za regulisanje statusa u školskoj godini. Sistem obaveštava studente koji nisu overili semestar posle isteka roka za overu semestra. Sistem ne dozvoljava studentu prijavu ispita za određeni predmet ukoliko nije overio semestar u kojem se sluša taj predmet. Da li će student moći da produži studiranje zavisi od broja stečenih kredita iz liste priznatih ispita prema aktuelnom nastavnom programu. Apsolventski staž se upisuje na nivou jedne studentske godine, tj. zakonski definisan vremenski period za koji student mora da završi studije. Sistem dozvoljava studentima promenu studijskog programa do diplomiranja ako žele tada da promene studijski program, osim u slučaju kada ponavljaju školsku godinu i kada često moraju da promene studijski program zbog njegove zastarelosti. Sistem dozvoljava različite studijske programe za različite godine studiranja. Isto tako dozvoljeni su razlitčiti studijski programi na različitim smerovima jednog fakulteta. Administrator sistema može da menja predmete u listi predmeta po prethodnoj odluci Dekanata. Sistem prvo traži da se unesu liste predmeta, a zatim omogućava da se grupišu predmeti po semestrima i/ili departmanima. Sistem omogućava definisanje liste matičnih predmata na nivou fakulteta. U okviru jednog studijskog programa predmet može da ima sledeće statuse: obavezan i izborni, relacioni (sa preduslovom) ili nerelacioni (bez preduslova). U sistemu su relacioni predmeti oni koji čine relaciju jedan na više sa drugim relacionim predmetima. Relacije mogu da postoje i između obaveznih i izbornih predmeta. Kod relacionih predmeta sistem ne dozvoljava studentu da prijavi i polaže ispit iz predmeta koji je u relaciji sa nekim drugim predmetom koji mu prethodi. Relacioni predmeti se definišu nastavnim programom. Predmetu u okviru sistema su definisani na nivou fakulteta (univerziteta). Svi predmeti na fakultetu (univerzitetu) imaju jedinstvene, unificirane kodove kroz sve studijske programe. 127

129 U sistemu jedan predmet ima samo jednu matičnu oblast, jedinstven unificiran kod, isti fond časova i isti broj kredita, nezavisno od fakulteta, studijskog programa, profesora, jezika i sl. Sistem treba da daje podatak o procentualnoj zastupljenosti naučnih oblasti u studijskom programu, izračunatu i izraženu kroz broj kredita po predmetima koji čine studijski program. Studijski program u sistemu definiše dekanat (rektorat) fakulteta (univerziteta). Jedan student može da pripada većem broju studijskih grupa. Studijske grupe definiše administrator sistema, uz prethodno dobijene kriterijume od strane profesora i slicno. Sistem može da pravi i automatsko razvrstavanje studenata uz prethodno unesen podatak o broju studenata po jednom profesoru za predavanja i broju studenata po jednom saradniku za vežbe. Kompatibilnost predmeta i programa Sistem omogućava mapiranje kompatibilnih predmeta iz različitih studijskih programa, nezavisno da li su interni ili eksterni, uz odluku koordinatora za mobilnost. Koordinator za mobilnost u sistem može da unosi sve priznate ispite u dosijeu studenta, prilikom prijema studenata sa drugog fakulteta (univerziteta) ili prilikom prelaska studenta sa jednog na drugi studijski program u okvirima samog univerziteta. Sistem omogućava definisanje ekvivalentnih (kompatibilnih za priznavanje) predmeta iz pretodnih studijskih programa sa predmetima aktuelnih studijskih programa, kao i definisanje statusa svakog priznatog ispita. Studenti koji studiraju na daljinu imaju ista prava po pitanju priznavanja ispita kao i studenti koji nastavu pohađaju na fakultetu. Studente koji menjaju studijski program radi ponavljanja godine sistem tretira na isti način kao i studente koji prelaze sa drugog fakulteta i/ili univerziteta. U sistemu za jedan predmet može da bude zaduženo više profesora, tako što predmet pripada jednoj naučnoj oblasti i jednom ili većem broju studijskih programa. Predmeti koji nisu matični za fakultet grupisani su po naučnim oblastima i podoblastima za svaki fakultet posebno. Sistem vodi evidenciju o listama naučnih oblasti i podoblasti za svaki fakultet posebno. Sistem ne dozvoljava dodavanje predmeta a da se pri tome ne definiše njegova pripadnost određenoj naučnoj oblasti ili podoblasti. Sistem ne dozvoljava neunificirano unošenje u odnosu na format kodova predmeta. Prilikom prelaska studenta sa drugog fakulteta ili univerziteta priznavanje predmeta koje je student položio uvek je u skladu sa nomenklaturom fakulteta (univerziteta). Ako se student prebacije sa starog studijskog programa na aktuelan tada bezuslovno ECTS koordinator vrši mapiranje predmeta koje je student položio po starom studijskom programu na 128

130 novi studijski program na koji se student prebacuje. Prilikom prelaska sa starog na novi studijski program ukupan broj položenih ispita i kredita, obračunat prema novom studijskom programu određuje godinu studiranja od koje student započinje studije po novom studijskom programu. U sistemu se svi predmeti koji se nalaze na listi priznatih predmeta automatski upisuju kao položeni predmeti pri samom upisu odgovarajućeg semestra (svi ispiti retroaktivno) prema studijskom programu na koji je student prešao. Za svakog studenta postoji jedinstvena lista priznatih ispita, a dekan potpisuje odluku o priznavanju ispita. Priznavanje ispita u sistemu se uvek odvija preko označavanja ispita u tekućoj studijskoj godini. Prilikom priznavanja ispita u sistem se dodaje i elektronski dokument sa odlukom o priznavanju ispita. Priznavanje ispita sa različitih studijskih programa uvek se odvija u odnosu na tekući studijski program na fakultetu (univerzitetu). Upisi Predviđeno je mogućnost elektronskog prijavljivanja za upis studenata i slanje potrebne originalne dokumentacije poštom, što je, takođe, važno za studente koji studiraju na daljinu. Sistem omogućava unificirano unošenje podataka kandidata za upis od strane referenta za studentska pitanja, ali i samostalno apliciranje od strane samih kandidata. Sistem obezbeđuje generisanje rang listi kandidata koji su konkurisali za upis. Prilikom upisa na fakultet (univerzitet) kandidatima se dodeljuje pomoćni, jedinstveni identifikacioni broj. Svaki pomoćni broj je povezan sa profilom kandidata. Od podataka navedenih u studentskim prijemnim listovima sistem kreira profil kandidata. Na osnovu podataka iz profila sistem generiše rang liste kandidata. Sistem omogućava da referent za studentska pitanja unosi promenu fakulteta, smera ili jezika. Prelazak kandidata u status student u sistemu se postiže promenom statusa profila iz statusa kandidat u student, tako što privremeni pomoćni broj postaje nevažeći, a sudentu se dodeljuje broj indeksa. Jedan student može da studira paralelno na više fakulteta, tako što za svaki upisani fakultet, u sistemu dobija poseban broj indeksa, posebnu nastavnu evidenciju i posebnu finansijsku evidenciju za svaku nastavnu evidenciju. Indeksi i dosijea studenata Sistem omogućava dodeljivanje broja indeksa za svaki upisani studijski program, ukoliko student završava paralelno nekoliko studijskih programa, tako da jedan student može na osnovu broja indeksa da se prati kroz sve organizacione jedinice jednog studijskog progrma u okviru fakulteta (univerziteta). U sistemu dosije studenta ima tri grupe podataka: lični podaci, podaci koji se odnose na studije i finansijski podaci. 129

131 Sistem dozvoljava uvid u matične brojeve i ocene studenata jedino šefu - menadzeru službe za studentska pitanja i referentima zaduženim za određena studentska pitanja. Predviđeni su sledeći statusi studenata: aktivan status, uslovno aktivan status, mirovanje i nerešen status. Predviđeni su sledeći režimi studiranja studenata: redovni student, studiranje uz rad (ako to predviđa Zakon), samofinansirajući student i student na razmeni, ali u sistemu nema razlike između različitih režima studiranja. Predviđeni su sledeći statusi za profile studenata: kandidat (domaća i nostrifikovana strana diploma, strana nenostrifikovana diploma), student, apsolvent (ako to predviđa Zakon), diplomirao i ispisao se. Jedan student može da ima jedan od sledećih statusa: student preveden sa spoljašnjeg studijskog programa (sa drugog programa izvan fakulteta-univerziteta), student preveden sa drugog unutrašnjeg programa (sa drugog programa na istom fakultetu - univerzitetu) i student inicijalno upisan na određeni studijski program. Sistem dozvoljava aktivan status studentu koji je regulisao finansijske obaveze i ispunio uslove za studiranje. Upis u narednu, višu godinu studiranja mogu da ostvare studenti koji imaju aktivan status. Sistem ne dozvoljava studentima sa uslovno aktivanim statusom da upišu narednu godinu studija dok ne ispune uslove za to (steknu dovoljan broj kredita i položenih predmeta). Sistem ne dozvoljava (bez izuzetaka) upis naredne godine studija studentima sa uslovno aktivnim statusom i ako nisu ispunili uslove za upis u narednu godinu. Sistem dozvoljava status mirovanje studentima koji su pismeno zahtevali i dobili status mirovanja studija za određeno vreme. Status mirovanja imaju studenti koji su se upisali na fakultet (univerzitet) ali studiraju na nekom stranom programu van fakulteta (univerziteta) u okviru studentske razmene (npr. Erasmus). Sistem dozvoljava prelaz sa statusa mirovanja u neki drugi status jedino nakon traženog i dobijenog rešenja o ponovnom aktiviranju statusa studiranja. Prilikom ponovnog aktiviranja statusa, ukoliko je došlo do promene studijskog programa, student se prebacuje na najnoviji studijski program i dobija status koji odgovara uslovima tog novog studijskog programa. Sistem ne dozvoljava da studenti sa statusom mirovanja prijavljuju i polažu ispite, upisuju i overavaju semestre i godine. Sistem dozvoljava nerešen status studentima koji su ispunili uslove upisa u narednu godinu studiranja ali nisu regulisali finansijske obaveze ili su prevideli rok za upis ili overu semestra ili godine. Sistem ne dozvoljava studentima sa nerešenim statusom da prijavljuju i polažu ispite, upisuju ili overavaju semestar ili godinu. Sistem ne dozvoljava da se ispiše student koji ima finansijski dug prema fakultetu (univerzitetu). 130

132 Prijavljivanje ispita Predviđena je mogućnost elektronskog prijavljivanja, što je naročito važno za studente koji studiraju na daljinu, tako što se automatski popunjavaju prethodno uneti podaci u profil studenta. Isto tako automatski se popunjavaju podaci koji se odnose na određenu ispitnu sesiju, predmet i određenog profesora. Dodatno sistem generiše liste prijavljenih studenata za svaki predmet jedne ispitne sesije, kao i prijave za svakog od studenata sa potpuno popunjenim podacima. Sistem ne dozvoljava prijavljivanje ispita studentima koji imaju finansijske dugove prema fakultetu (univerzitetu). Sistem ne dozvoljava prekoračenje rokova koji su definisani kao konkretni datumi i vezani za određene događaje. Prilikom elektronskog prijavljivanja ispita sistem dozvoljava otkazivanje već prijavljenog ispita sve dok nije istekao rok za prijavljivanje ispita, ali ne dozvoljava prijavljivanje ispita sve dok student nije ispunio sve uslove za prijavljivanje administrativne prirode. Statusi studenata u prijavi ispita su: položio, nije položio i nije se prijavio. Ocene Sistem omogućava promene upisanih ocena u sistem, što automatski postaje vidljivo studentima i prosleđuje se grupi koja je polagala ispit. Sistem omogućava generisanje unificiranih spiskova položenih ispita. Svaku unetu ocenu u prijavu sistem automatski dopunjava sa opisnom ocenom. Ocena za odeređeni predmet može da sadrži više komponenti kao što su: ocena na kolokvijumima, ispitu, dodatnim aktivnostima kao i dopunki komentar ocene. Resursi i rasporedi Sastav studijskih grupa može biti definisan prema diskrecionom pravu profesora, saradnika i demonstratora. Oni definišu raspored grupnih sesija i način komunikacije sa studentima. Finansije i osiguranje Sistem omogućava definisanje finansijskih usluga na fakultetu (univezitetu). Po izvršenju definisane usluge za određenog sudenta izveštava se finansijski sistem. Sistem treba da omogući definisanje različitih tipova stipendiranja studenata. Definisani su različiti načini plaćanja (dinamika plaćanja rata povezana sa datumima, rokovima, studijskim godinama, mogućnost plaćanja odjednom, sa ili bez popusta i kroz stipendiranje). 131

133 U sistemu su definisane finansijske usluge na nivou univerziteta, fakulteta, studiskog programa i predmeta. Uprava fakulteta (univerziteta) i menadzer za studentska pitanja mogu da definišu nove usluge u sistemu. Za svaki studijski program koji prati određeni student, u sistemu postoji lista usluga na osnovu koje se formira lista zaduženja studenta prilikom upisa školske godine. Sistem ne dozvoljava upis naredne godnine studiranja i prijavu ispita sve dok student ima nepodmirene finansijske obaveze. Studenti mogu da koriste stipendije ukoliko ispunjavaju uslove kojima se to uređuje (npr. prosek studija iznad 9.00) ili po odluci uprave fakulteta (univerziteta). Stipendije su u sistemu definisane kao model plaćanja. U sistemu jedan student ima samo jedan model plaćanja, tako što je omogućena promena modela plaćanja na početku školske godine, ali i u toku školske godine tako što te podatke u sistem unosi referent za studijska pitanja. Prilikom promene modela plaćanja mora da se verifikuje da student nema dug po starijem modelu plaćanja. Prilikom svakog upisa nove školske godine bira se model plaćanja. Spiskovi studenata za koje treba da se plati osiguranje ili slično, ažuriraju se svake godine. Pregledi i izveštaji Sistem generiše različite tipove izveštaja. Nekoliko izveštaja generišu liste kandidata po školama, gradovima i državama odakle dolaze, prema starosnoj strukturi, izabranom statusu, srednjoj oceni po semestru, godini studiranja, fakultetu ili celom univerzitetu. Drugi izveštaji daju informacije koliko je studenata polagalo, položilo ili nije položilo ispit, dobilo određenu ocenu, prijavilo ispit, izašlo na kolokvijum, ili izašlo na ispit. Sistem proverava prosek ocena po semestru, po predmetima, po fakultetu, po profesoru za određeni interval i sl. Dodatno sistem omogućava generisanje izlaznih pregleda i dokumenata kao što su potvrde o položenim ispitima, uverenja o diplomomiranju, dodatak diplomi, uverenje o statusu studenta i druge. Sistem obezbeđuje izdavanje uverenja o završenom studijskom programu sa naznakom naučnih oblasti i njihovoj procentualnoj zastupljenosti u programu, sa svim predmetima i njihovim unificiranim identifikacionim kodovima, fondom časova, ocenom izraženom brojem, opisnom ocenom, brojem kredita, statusom predmeta (obavezan/izborni). Sistem omogućava referentima za studentska pitanja ažuriranje i štampanje različitih tipova matičnih knjiga za svaki fakultet posebno. 132

134 Sistem omogućava štampanje listi studenata koji su prijavili ispit u roku predviđenom za prijavljivanje, delimična i potpuna uverenja o položenim ispitima kao i generisan istorijat studenta ili nastavnika koji obuhvata sve akcije studenta ili nastavnika u određenom vremenskom periodu. Kao dopuna štampanju dokumenata, sistem omogućava eksportovanje svih pregleda u više standardnih elektronskih formata kao što su pdf, excel, XML. Delimična uverenja se odnose na momentalnu situaciju studenta u pogledu položenih ispita na tekućoj godini studija. Potpuna uverenja se odnose samo na potpuno završen ciklus studija (diplomirani). Sistem ne prikazuje spoljašnjim korisnicima sistema izveštaje koji su definisani kao poverljivi. Ukoliko je makar jedan podatak u izveštaju definisan (preko atributa) kao poverljiv podatak tada izveštaj automatski postaje poverljiv. Sistem treba da generiše i ažurira matične knjige svakog fakulteta. Svaki fakultet ima matičnu knjigu upisanih studenata, matičnu knjigu diplomiranih studenata prvog, drugog i trećeg stepena studija. Ukoliko student koji je upisao semestar po bilo kojoj osnovi ima neki dug prema fakultetu (univerzitetu) sistem treba da generiše upozorenje pre štampanja potvrde o završenom semestru, ali ne ograničava korisnika ukoliko on, ipak, odluči da odštampa potvrdu. Sistem treba da izračunava srednju ocenu uspeha po svim ispitima za svaku godinu studija, za svaki semestar sa izborom određenog vremenskog perioda, bez uključivanja studenata koji nisu položili ispit ili se nisu ni pojavili na ispitu. Sistem treba da štampa uverenja o položenim ispitima i uveranja o diplomiranju prema šablonima koji su definisani od strane nadležnih organa. Prilikom štampanja pregleda ili dokumenata iz sistema, isti obavezno treba da budu formatirani i da u njima nema neodgovarajućih prelaza i prekida teksta i podataka. Sistem u delu studentskog profila treba da obuhvata i sanduče za dolazne poruke. To je mesto gde studenti dobijaju poruke od referenata, nastavnog kadra, ali ne i od drugih studenata. Korisnici koji nisu studenti (studentska služba, profesor, saradanik i druge službe) mogu pojedinačno, na nivou fakulteta, na nivou generacije, ili univerziteta da sastave običnu tekstualnu informaciju i da je proslede određenoj grupi. To mogu da budu i korisnici iz administrativnih službi. 133

135 Model na plakanje Rata -Reden broj na rata -Vrednost na rata -Kraen datum na plakanje -Status 0..* 1 -Imenamodel -Lista na uslugi -Vrednost na model -Popust na cel model -Depozit -Rati -Status -Pocetok na vaznost na model -Kraj na vaznost na model 1..* 0..* Lista na priznaeni ispiti -ime -Fakultet -naucna oblast -kod -Predmet Sesija * 1 -Raspored -Profesor -Datum od -Datum do -Status Ucebna godina Studiska godina -Broj -Godina -Studiska Programa 1 1..* 1..* 1..* 1..* 1..* 1..* Studiska programa Semestar -Ime -Pocetna studiska godina -Tip -Predmeti -Broj -Fakultet -Status -Nasoka -Datum na upis -Studiska godina 1..* 1..* -Datum na zaverka -Ucebna godina -Kalendar Ispit -Datum 1 -Predmet -Vreme -Prostorija 0..* 1 1..* Predmet -ime -fond na casovi -naucna oblast -kod -jazik Prijava -Datum 1..* -Predmet -Profesor -Ocenka -Status -Indeks 1 Naucna oblast -Ime na naucna oblast -Maticnost -Fakultet -Sub-oblast Kredit -Predmet -Vrednost na kredit -Studiska programa 0..* 1 Ocenka -Opisna ocena -Datum -Predmet -Profesor -Status 1 1 Kolokvium -Datum -Predmet -Vreme -Prostorija Dokument Upis na semestar Nastavna evidencija -Tip na dokument -Datum na kreiranje -Sekcija * * -Datum na upis -Fakultet -Nacin na studiranje -Status -Studiska programa 1..* -Indeks -Studiska programa -Predmeti -Lista na priznaeni ispiti -Polozeni ispiti -Krediti 1 1..* Maticna kniga -Tip na kniga -Studiska godina * Diploma -Datum na izdavanje -Fakultet -Nacin na studiranje -Studiska programa -Studentski maticen broj 1 1 Diploma dodatok -Studentski maticen broj -Datum na izdavanje -Studiska programa -Predmeti -Vestini Personalna strana -web adresa 1 1 Profil -Credentials -Sekcija -Pristap 1 1 Studiska grupa -Ime -Tip -Status -Jazik -Profesor -Lokacija -Fakuktet -Predmet 1..* 1 1..* 1..* 1..* Finanska evidencija -Saldo -Dolg -Fakultet * Student 1..* -Indeks 1..* Indeks -Brojnaindeks -Fakultet 1 Lice -Ime Prezime -EMBG 1 1 Personalna sekcija -Ime Prezime -EMBG -Kontakt info -Adresa info -Rodenden -Nacionalnost Kandidat 1..* -Ime prezime -Fakultet -Nacin na studiranje -Status -Studiska programa -Pomosen broj 1 1 -Rang -Poeni -Predmeti za priemen 1 Upis na fakultet -Datum na upis -Fakultet -Nacin na studiranje -Status -Studiska programa Prijava za zapisuvanje na fakultet -Personalni informacii -Prijavni informacii -Obrazovanie -Finansiski informacii -Zabeleski -Pomosen broj Vraboten 1..* Stipendija 1 -Tip -Status -Pozicija -Datum od -Datum do -Nivonapristap -Organizaciona edinica 1 -Datum na izdavanje -Tip na stipendija -Vrednost na stipendija -Uslovi -Status 1 1 Fakultet -Ime -Uprava 1..* * Depandans -Lokacija -Status -Nasoki Profesor -Maticnost Demonstrator -Maticnost 1..* Prosveten rabotnik -Tip -Titula -Predmeti -Naucna oblast -Jazik Menadzer -Tip Administrativen rabotnik -Tip 1 Organizaciona edinica -Ime -Status -Pripadnost -Uprava 1 1 Raspord 1 Univerzitet -Ime -Senat -Uprava 1 1..* 0..* Nasoka -Ime na nasoka -Diferencijalni predmeti -Studiska godina Asistent -Maticnost -Godina -Tip -Status Usluga -Ime na usluga -Tip -Vrednost na usluga -Popust na usluga -Vaznost od -Vaznost do 1..* Slika 106: Domen-objektni model 134

136 LITERATURA Ally, M. (2004) Foundations of Educational Theory for Online Learning. U Anderson, Terry i Fathi Elloumni (2004, 331). Theory and Practise of Online Learning, (pp3-31). Athabasca: Athabasca University, Canada. Barker, K. (2002) Canadian Recommended E-learning Guidelines (CanREGs), [Online]. Available: Eng.pdf (Last visited: Dec 2010) Barnes J. (2013) 3 Keys for gamification in education Bates, A. W. T. (2005) Technology, E-Learning and Distance Education. 2nd ed. RoutledgeFalmer. Bransford, J. D., Brown A.L., Cocking R.R. (2000). How People Learn: Brain, Mind, Experience, and School: Expanded Edition. The National Academies Press. Dostupno: ( ). Calvani, A. (2005), Rete, comunità e conoscenza. Costyruire e gestire dinamiche collaborative, Erikson, Trento Calvani, A., Rotta M. (2000) Fare formazione in Internet. Manuale di didattica online, Erickson, Trento. Carnegie Mellon (2013) Capability Maturity Model Integration (CMMI) Clark, Richard E. (1993). Media Will Never Influence Learning. Dostupno na ( ). Dagger D. in Vincent P. Wade. (2004). Evaluation of Adaptive Course Construction Toolkit (ACCT). a3eh_daggerd_ios_format_v1.1.pdf, ( ). Devedžić V., Krstajić B., Radulović A., Kraljevski I. (2012) Analiza postojeće prakse za obezbeđenje kvaliteta u studijama na daljinu", Izveštaj 1.1 u okviru Tempus projekta Učenje na daljinu@web - Enhancing the Quality of Distance Learning at Western Balkan Higher Education Institutions. Dostupno na: Devedžić V., Šćepanović S., Kraljevski I.(2012) Benčmarking u elektronskom učenju: Pregled metodologija i alata", Izvestaj 1.3 u okviru Tempus projekta Učenje na daljinu@web - Enhancing the Quality of Distance Learning at Western Balkan Higher Education Institutions. Dostupno na: EADTU (2011), About Quality in e-learning ( ) Ehlers U. (2012) Quality for elearning on the Global Cooperation Agenda, EFQUEL Green Paper no 1. [Online]. Available: (Last visited: Apr 15, 2013) 135

137 Ehlers U.-D., Goertz L., Hildebrandt B., Pawlowski J.M, (2005) Quality in e-learning Use and dissemination of quality approaches in European e-learning, European Centre for the Development of Vocational training (CEDEFOP), [Online]. Available: n.pdf (Last visited: Dec 2010) Elloumi, F. (2004) Value Chain Analysis: A Strategic Approach to Online Learning. u Anderson, Terry Fathi Elloumi, Theory and Practice of Online Education, pp.6192, altabasca: Altabasca University Fedeli, L., Rossi P.G. (2011), A study of teacher/student relations in a formal face-to-face university context supported by online tools within an enactive approach in Halil İ. Yalin, Fatoş Adiloglu, Hayat Boz, Serçin Karataş and Fezile Ozdamlı (Eds), Procedia- Social and Behavioral Journal, Elsevier, Vol. 28 (pp ). Fee, K. (2009) Delivering E-Learning: A Complete Strategy for Design Application and Assessment. Kogan Page. Flood, J. (2002) Read all about it: online learning facing 80% attrition rates. u TOJDE 3 (2). Dostupno: ( ) Gogos R (2013) 10 elearning buzzwords you need to know, (Dec 2013) HSV Swedish National Agency of Higher Education (2008), "E-Learning quality: Aspects and criteria for evaluation of f e-learning in higher education", Report 2008:11 R, [Online]. Available: (Last visited: Dec 2010) Kapp K. (2013), Gamification Strategies How to solve problems, motivate and engage people through Games! Karagiorgi Y., Symeou L. (2005) Translating constructivism into instructional design: Potential and limitations, Educational Technology & Society, Vol 8, pp17-27, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta KAPK (2010) Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, "Službeni glasnik RS", br. 106/2006, 112/2008, Loshkovska S., Devedžić V., Krstajić B., Radulović A., Milošević M., Florijančić V. (2012) Preporuke i evaluacioni upitnici za unutrašnji sistem osiguranja kvaliteta u institucijama visokog obrazovanja koje izvode učenje na daljinu, Izvestaj 3.3 u okviru Tempus projekta Učenje na daljinu@web - Enhancing the Quality of Distance Learning at Western Balkan Higher Education Institutions. Dostupno na: Marentič Požarnik, Barica Psihologija učenja in pouka. Ljubljana: Državna založba. 136

138 Marshall, S.J. and Mitchell, G. (2007). Benchmarking International E-learning Capability with the E-Learning Maturity Model. In Proceedings of EDUCAUSE in Australasia 2007, 29 April - 2 May 2007, Melbourne, Australia. Mayes Tand, Freitas,S. (2007) : Learning and e-learning The role of theory. In (2007) Rethinking Pedagogy for a Digital Age: Designing and Delivering E- learning, Beetham, H. (Author), Sharpe, R. (eds) London and New York: Routlege. McGriff, S. J. (2000). Instructional Systems, College of Education, Penn State University Moore, Michael Graham. (1989) Three Types of Interaction. The American Journal of Distance Education 3 (2): 16. NADE Norwegian Association for Distance Education (2012) Kvaltietsnormer for fjernundervisning, In Norwegian. [Online]. Available: (Last visited: Dec 2012) Nichols M.(2002) Development of a Quality Assurance System for E-Learning Project", ASCLITE Preceedings 2002 [Online]. Available: (Last visited: Dec 2010) NSD (2010) No Significant Difference Phenomenon. Paquette, D. (2001). Le roˆ le des tuteurs et des tutrices: une diversite a` appre hender. Piskurich, G. M. (2006). Rapid Instructional Design: Learning ID Fast and Right, San Francisco, CA: Pfeiffer. Russell, T. L The No Significant Difference Phenomenon: A Comparative Research Annotated Bibliography on Technology for Distance Education. IDECC International Distance Education Certification Center. University Teaching Development Center UTDC (2008), E-Learning Maturity Model, Welington: University of Welington, dostupno na ( ) Walker R., Voce J., Ahmed J.,(2012) 2012 Survey of Technology Enhanced Learning for higher education in the UK, Universities and Colleges Information Systems Association, Oxford,

139