Copyright 1972 by Hunter S. Thompson Copyright za Srbiju RED BOX, 2010

Transcription

1

2 Sadržaj PRVI DEO 2. Uzimanje 300 dolara od jedne krave na Beverli Hilsu 3. Čudna medicina u pustinji... kriza poverenja 4. Užasna muzika i zvuk mnogobrojnih sačmarica... Loše vibracije subotom uveče u Las Vegasu 5. Pokrivanje priče... Letimičan pogled na novinare u akciji... Odvratnost & neuspeh 6. Izlazak u grad... Sukob u Dezert Inu"... Divljanje od droge u Cirkus-Girkusu" Paranoični strah... i grozna sablast sodomije... Bleskovi noževa i zelena voda 8. Geniji postoje širom sveta, ako prepoznate delo jednog, možete razumeti ceo svet" 9. Nema saosećanja za đavola...mučeni novinari?... Bekstvo u ludilo Vestern Junion interveniše: Upozorenje od gosp. Hema... Novi zadatak od sportske redakcije i divljački poziv iz policije 11. Aaauuuu, mama, je l ovo stvarno kraj?31 Opet potpuno sjeban u Vegasu sa amfetaminskom psihozom? 12. Paklena brzina... Borba sa kalifornijskom saobraćajnom policijom... Mano a mano35 na autoputu 61 DRUGI DEO 2. Drugi dan, drugi kabriolet... & drugi hotel pun pandura 3. Divlja Lusi... Zubi kao bejzbol palice, oči kao vatreni žele" 4. Nema utočišta za degenerike... Refleksije o džankiju-ubici 5. Strašno iskustvo sa izuzetno opasnim drogama 6. Bacamo se «na posao... Prvi dan seminara o drogama 7. Ako ne znaš, dođi da naučiš... Ako znaš, dođi da poučiš 8.Pozadinska lepotica... Konačno malo ozbiljnog trkanja u glavnoj ulici 9.Slom na Paradajs bulevaru 10.Teška dužnost na aerodromu...odvratan peruanski flešbek... Ne! Prekasno je! Ne pokušavaj" 11. Prevara? Krađa? Silovanje?... Brutalna veza sa Elis iz servisa za pranje rublja 12. Povratak u Cirkus-Cirkus"... Traženje čovekolikog majmuna... dođavola s američkim snom 13. Kraj puta... Smrt Kita... Natapanje znojem na aerodromu 14. Zbogom Vegasu... Božija milost za vas, svinje!" Pogovor Notes

3 Copyright 1972 by Hunter S. Thompson Copyright za Srbiju RED BOX, 2010 Naslov originala: Hunter S. Thompson FEAR AND LOATHINGIN LAS VEGAS: A Savage Journey to the Heart of the American Dream Hanter S. Tompson PARANOJA U LAS VEGASU: Divlje putovanje u srce američkog sna Prevod sa engleskog: Nenad Župac

4 Hanter S. Tompson Paranoja u Las Vegasu Divlje putovanje u srce američkog sna

5 Bobu Gajgeru, iz razloga koje ne treba objašnjavati i Bobu Dilanu za Mister Tambourine Man Onaj ko od sebe napravi zver oslobađa se bola što je čovek. - Dr Džonson 1

6 PRVI DEO BILI smo u blizini Barstoua na ivici pustinje kad su droge počele da deluju. Sećam se da sam rekao nešto kao: Malo mi se vrti u glavi, možda bi ti trebalo da voziš... I odjednom se iznad nas začuo strašan huk, nebo je bilo prepuno ogromnih slepih miševa: skičali su i nasrtali na auto koji je jurio oko 150 km/h prema Las Vegasu. I neki glas je vrištao: Bože! Kakve su to proklete životinje? Onda je sve ponovo utihnulo. Moj advokat je skinuo košulju i polivao se pivom po grudima da bi pocrneo. Šta vičeš, jebote? mrmljao je dok je buljio u sunce stiskajući oči iza velikih španskih naočara sa staklima od uva do uva. Nema veze, rekao sam,,,ti si na redu da voziš. Zakočio sam i zaustavio velikog crvenog psa na obodu autoputa. Ne vredi da mu pominjem slepe miševe, pomislio sam. I sam će ih uskoro videti. Bilo je skoro podne, a čekalo nas je još 160 kilometara puta. Biće to teško putovanje. Znao sam da ćemo uskoro obojica biti potpuno razbijeni. Ali sad nema nazad, a ni vremena za odmor. Moramo da izdržimo. Već je počelo prijavljivanje novinara za čuveni Mint 400, i ako stignemo do četiri sata dobićemo luksuzni apartman. Rezervisao ga je ugledni njujorški sportski magazin, uz veliki crveni ševrolet kabriolet koji smo iznajmili na Sanset Stripu... Ipak sam ja, na kraju krajeva, profesionalni novinar, i imam obavezu da pokrijem priču, i u dobrim i u lošim okolnostima. Urednici su mi takođe uplatili i 300 dolara, koje smo uglavnom potrošili na ekstremno opasne droge. Prtljažnik auta ličio je na pokretnu policijsku laboratoriju za droge. Imali smo dve kesice trave, 75 kuglica meskalina, pet kartončića esida, pola slanika kokaina, i gomilu šarenih dizalica, spuštalica, smejalica... a takođe i litar tekile, litar ruma, kofer badvajzera, pola litra sirovog etra i gomilu amila. Sve to smo sinoć završili u ludoj vožnji po Los Anđelesu - od Topanga do Vatsa - grabili smo sve što smo mogli da nađemo. Nije da nam je sve to trebalo za put, ali kad posedujete kolekciju ozbiljnih droga, skloni ste da ispitujete gde su vam krajnje granice. Jedino što me stvarno brinulo je etar. Ništa na svetu nije bespomoćnije, neodgovornije i izopačenije od čoveka raspičenog od etra. A znao sam da će uskoro doći red i na tu gadnu stvar. Verovatno na sledećoj benzinskoj pumpi. Skoro sve smo probali, i sad treba udahnuti malo etra. A onda izdržati 160 kilometara grozne ošamućenosti i slinave ukočenosti. Jedini način da ostanete prisebni na etru je da gutate mnogo amila - ali ne sve odjednom, nego jedan po jedan, da bi bili koncentrisani dok pičite 150 km/h kroz Barstou. Čoveče, ovako se putuje, rekao je moj advokat. Nagnuo se, pojačao radio i njihao se u ritmu muzike mrmljajući: Jedan dim preko granice, Isuse... jedan dim. 2 Jedan dim! Budalo! Čekaj samo dok vidiš proklete slepe miševe. Jedva sam čuo radio... borio sam se na ivici sedišta sa kasetofonom sa kog je treštalo,,sympathy for the Devil. 3 To nam je bila jedina kaseta, pa smo je stalno puštali ukrug, ponovo i ponovo, kao sumanuti kontrapunkt radiju. Ali i da održimo ritam na putu. Konstantna brzina je dobra za potrošnju goriva - a tad nam je to iz nekog razloga bilo važno. Zaista, na ovakvom putovanju treba paziti na potrošnju goriva. Izbeći nagla ubrzanja koja povuku krv u zadnji deo mozga. Moj advokat je video autostopera mnogo ranije nego ja. Hajde da povezemo dečka, rekao je i pre nego što sam izustio protivargument, zaustavio je auto. Dotrčao je Siroti Oki 4 sa velikim osmehom na licu govoreći: Prokletstvo! Nikada u životu se nisam vozio u kabrioletu!

7 ,,Stvarno? rekao sam.,,pa, čini mi se da si sad spreman, a? Mali je klimnuo glavom i nastavili smo put.,,mi smo ti prijatelji, rekao mu je moj advokat. Nismo kao ostali. O, Bože, pomislim, potpuno je odlepio. Prestani da brbljaš, podviknuo sam mu,,,ili ću ti staviti pijavice. On se iskezio kao da me razume. Srećom, u autu je bila užasna buka - od vetra i muzike - tako da omladinac na zadnjem sedištu nije mogao da čuje šta pričamo. Ili je možda mogao? Pitao sam se koliko dugo možemo da izdržimo dok ne počnemo da divljamo i maltretiramo klinca? Ova usamljena pustinja je poslednje poznato prebivalište porodice Menson 5. Hoće li on to ukapirati kad moj advokat počne da vrišti o ogromnim slepim miševima koji se obrušavaju na auto? Ako se to desi - pa, moraćemo da mu odsečemo glavu i zakopamo je negde. Nema šanse da ga tek tako pustimo da ode. Odmah bi nas prijavio nekim provincijskim pandurima, a oni bi nas gonili kao pse. Isuse! Jesam li ja to rekao? Ili samo pomislio? Je 1 bilo naglas? Jesu li me čuli? Pogledao sam mog advokata, ali on je delovao odsutno - usredsređen na put i na upravljanje velikim crvenim psom brzinom od 170 km/h ili tu negde. Sa zadnjeg sedišta nije dopirao nikakav zvuk. Možda bi trebalo da popričam s momkom. Ako mu objasnim neke stvari, smiriće se. Pa, naravno. Nagnuo sam se, okrenuo i uputio mu veliki osmeh... diveći se obliku njegove lobanje.,,usput, rekao sam mu, moraš da ukapiraš jednu stvar. Samo je buljio u mene i nije ni trepnuo. Da li je škrgutao zubima?,,je l me čuješ? povikao sam. Klimnuo je glavom. Dobro je, rekao sam. Hoću da znaš da putujemo u Las Vegas da pronađemo Američki San. Nasmešio sam se. Zato smo iznajmili ovaj auto. To je jedini način. Kapiraš? Ponovo je klimnuo, ali u očima mu se videlo da je uznemiren. Želim da ukapiraš o čemu se radi, rekao sam, jer je ovo veoma težak zadatak - opasan po život... Dođavola, zaboravio sam da te ponudim pivom. Hoćeš? Odmahnuo je glavom.,,a malo etra? upitao sam ga.,,šta? Nema veze. Da ti objasnim suštinu stvari. Vidiš, pre otprilike 24 sata pili smo u Polo Laundžu hotela Beverli Hils - na terasi, naravno - sedeli smo ispod palme kad mi je iznenada prišao patuljak u uniformi lakeja sa ružičastim telefonom i rekao: Gospodine, ovo mora da je poziv koji čekate sve vreme. Nasmejao sam se. Dok sam govorio, otvorio sam limenku piva pena je štrcnula po zadnjem sedištu.,,i znaš šta? Bio je u pravu! Očekivao sam taj poziv, ali nisam znao od koga. Je l me pratiš? Dečakovo lice bilo je maska straha i zbunjenosti. Nastavio sam da brbljam: Hoću da razumeš da je ovaj čovek za volanom moj advokat. On nije neka budala koju sam tek tako pokupio u centru grada. Dođavola, pogledaj ga! On nije kao ti i ja, zar ne? Zato što je stranac. Mislim da je verovatno Samoanac. Ali to nije važno, zar ne? Ili možda imaš predrasude?,,oh, ne, dođavola, promrmljao je. Tako sam i mislio, rekao sam. Uprkos tome što je druge rase, ovaj čovek mi je dragocen. Bacio sam pogled na mog advokata, ali on kao da je bio negde drugde. Naglo sam tresnuo pesnicom po vozačevom sedištu. Ovo je važno, dođavola! Ovo je istinita priča! Auto se zateturao po putu, a onda se opet umirio. Dalje ruke od mog jebenog vrata! razdrao se

8 moj advokat. Mali otpozadi je izgledao kao da je spreman da iskoči iz auta i okuša sreću. Naše vibracije postale su opasne. Ali zašto? Bio sam zbunjen i frustriran. Zar nema komunikacije u ovim kolima? Zar smo se spustili na nivo krvoločnih zveri? Moja priča je istinita. Potpuno sam siguran. A i veoma je važno, osećao sam, da nam smisao našeg putovanja bude potpuno jasan. Zaista smo sedeli u Polo Laundžu - mnogo sati - ispijajući singapur slingse 6 sa dodatkom meskalina, lagano se betonirajući pivom. Kad su me pozvali, bio sam spreman. Sećam se da se patuljak oprezno prišao našem stolu i dodao mi ružičasti telefon. Ništa nisam rekao, samo sam slušao. A onda sam spustio slušalicu i okrenuo se mom advokatu. Glavni urednik, rekao sam, hoće da odmah odem u Las Vegas i kontaktiram nekog Laserdu - portugalskog fotografa koji zna sve detalje. Treba samo da uzmem apartman, a on će me pronaći. U tom trenutku moj advokat nije ništa rekao, a onda je živnuo i poskočio sa stolice.,,dođavola! uzviknuo je.,,mislim da sam ukapirao šemu. Liči na pravu nevolju! Ugurao je kaki košulju u široke bele pantalone od rejona i naručio novu turu. Pre nego što se cela stvar završi, biće ti potrebno puno pravnih saveta, rekao je.,,a moj prvi savet je da iznajmiš brz kabriolet i odeš iz Los Anđelesa na najmanje 48 sati. Tužno je zavrteo glavom. Ovo će mi upropastiti vikend, jer ću naravno morati da ti pravim društvo - a moraćemo i da se naoružamo. Zašto da ne? rekao sam. Ako nešto vredi da se uradi, uradi ga kako treba. Trebaće nam pristojna garderoba i puno keša - za droge i dobar diktafon, da bi se stalno snimali.,,a kakva je to priča? Mint 400, rekao sam. Najbogatija trka u pustinji za motocikle i bugije u istoriji organizovanog sporta. Fantastičan spektakl u čast Dela Veba, debeloguzog bogataša koji je vlasnik luksuznog hotela,,mint u centru Las Vegasa... ili je tako napisano u novinama; to mi je preneo moj čovek iz Njujorka.,,Pa, rekao je,,,kao tvoj advokat, savetujem ti da kupiš motocikl. Kako ćeš pokriti takvu priču? Nema šanse, rekao sam. Gde da nađem vinsent blek šedou?,,šta je to? Fantastičan motor, rekao sam. Novi model ima kubika, razvija 200 konjskih snaga pri obrtaja u minuti, ima ram od magnezijuma i dva sedišta od meke gume. Težak je oko 100 kilograma. Zvuči kao dobar izbor, rekao je.,,i jeste, uverio sam ga. Jebač je slab u krivinama, ali je đavo na pravom putu. Prešišaćemo F-lll pre nego što uzletimo.,,uzletimo? rekao je. Možemo li da izdržimo obrtni momenat? Apsolutno, rekao sam. Pozvaću Njujork da mi potvrde taj novac.

9 2. Uzimanje 300 dolara od jedne krave na Beverli Hilsu U KANCELARIJI u Njujorku nisu ništa znali o vinsentu blek šedou - uputili su me u losanđelesku ekspozituru - a ona je zapravo na Beverli Hilsu, tek nekoliko ulica od Polo Laundža. Međutim, kad sam došao tamo, blagajnica nije htela da mi da više od 300 dolara u kešu. Rekla je da nema pojma ko sam - a već tada sa mene je curio znoj. Moja krv je suviše gusta za Kalifomiju: nikad nisam mogao da uverljivo izložim svoje stavove u ovakvoj klimi. Ne dok sa mene lije znoj... sa divljim crvenim očima i drhtavim rukama. Zato sam uzeo 300 dolara i otišao. Moj advokat me čekao u baru iza ugla. Neće biti dobro, rekao je,,,ako ne budemo imali neograničen kredit. Svi vi Samoanci se isti, rekao sam. Nemate poverenja u elementarne vrednosti kulture belog čoveka. Isuse, pre samo sat vremena sedeli smo u onoj buvari, švorc i paralizovani za vikend, a onda je pozvao neki potpuni stranac iz Njujorka i rekao mi da idem u Las Vegas s plaćenim troškovima - i poslao me u kancelariju na Beverli Hilsu gde su mi pljunili 300 dolara u kešu... Kažem ti, čoveče, ovo je Američki San u akciji! Ispašćemo budale ako ne uzjašemo ovaj čudnovati torpedo i vozimo se do kraja.,,u pravu si, rekao je, moramo to da uradimo.,,pa, normalno", kažem ja,,,ali prvo nam treba auto. A posle, kokain. Onda kasetofon, za specijalnu muziku, i nekoliko Akapulko košulja. Osećao sam da za ovakvo putovanje možemo da se pripremimo samo na jedan način: da se obučemo kao paunovi i poludimo, a onda zaškripimo gumama preko pustinje i pokrijemo priču. Nikad ne zaboravljaj primarnu odgovornost. Ali o čemu je priča? Niko nam ništa nije rekao. Moraćemo sami da je izmislimo. Slobodna inicijativa. Američki San. Horacio Aldžer 7 poludeo od droga u Las Vegasu. Učini to odmah: čisto gonzo novinarstvo 8. Tu je i psiho-socijalni faktor. S vremena na vreme, kad ti život postane previše komplikovan, a licemeri počnu da te opkoljavaju, jedini lek je da se nakljukaš opakim hemikalijama i ludački voziš od Holivuda do Las Vegasa. Da se opustiš, kako se to kaže, u kolevci pustinjskog sunca. Samo spusti krov kabrioleta, namaži lice belim puterom za sunčanje - sa muzikom odvrnutom do daske, i bar pola litra etra. Nije bilo problema da završimo droge, ali automobil i kasetofon je teško naći u petak u pola sedam popodne u Holivudu. Ja imam auto, ali je on premali i prespor za akciju u pustinji. Otišli smo u neki polinezijski bar, gde je moj advokat obavio sedamnaest telefonskih razgovora dok nije pronašao dovoljno brz kabriolet odgovarajuće boje. Sačuvajte ga, čuo sam ga kao priča telefonom. Doći ćemo za pola sata da ga kupimo. A onda je posle nekoliko trenutaka počeo da viče: Šta? Naravno da gospodin ima kreditnu karticu! Je l ti znaš s kim razgovaraš? Ne dozvoli govnarima da te zajebavaju, rekao sam kad je završio razgovor. Sad nam treba muzička radnja sa luksuznom opremom. Ništa jeftino. Hoćemo novi belgijski Heliovat sa mikrofonom koji se aktivira na glas, on može da snimi razgovor u kolima u pokretu. Posle nekoliko telefonskih razgovora sve što nam je trebalo pronašli smo u radnji udaljenoj desetak kilometara. Bila je zatvorena, ali je prodavac rekao da će nas sačekati ako požurimo. Ipak, zadržali smo se na putu jer je stingrej 9 ispred nas zgazio pešaka na Sanset Bulevaru. Kad smo konačno stigli, radnja je bila zatvorena. Unutra je bilo ljudi, ali su odbili da priđu vratima od duplog stakla dok po njima nismo nekoliko puta tresnuli nogom da im bude jasno o čemu se radi. Konačno, dva prodavca su nam otvorila vrata, ali tek toliko da nam pokažu robu i prodaju je.

10 Kupili ste šta ste hteli, a sad idite u pakao! viknuo je jedan od njih kroz procep. Moj advokat im je pripretio pesnicom. Vratićemo se! viknuo je.,,i bacićemo jebenu bombu na tvoju radnju! Imam tvoje ime na računu! Saznaću gde živiš i spaliću ti kuću. Misliće o ovome, mrmljao je sebi u bradu dok smo se vozili. Tip je paranoični psihotik, veruj mi. To se odmah vidi. Onda smo ponovo imali problema dok smo iznajmljivali auto. Posle potpisivanja papira, seo sam za volan i skoro izgubio kontrolu dok sam vozio u rikverc do benzinske pumpe. Službenik rent-a-cara se baš potresao. Slušajte... ovaj... momci, pazićete na auto, zar ne?,,naravno.,,oh, Bože, rekao je. Upravo ste sleteli sa pola metra visokog trotoara u rikverc, a niste usporili! Sa 75 km/h u rikverc! I umalo niste udarili u pumpu! Pa nije bilo štete rekao sam. Uvek ovako proveravam prenos na zadnji deo automobila. Da vidim kako podnosi pritisak. U međuvremenu je moj advokat prenosio rum i led iz mog auta na zadnje sedište kabrioleta. Službenik ga je nervozno posmatrao. Nego, momci, pitao je,,,je 1 vi pijete?,,ja ne, rekao sam. Nalij taj prokleti benzin, brecnuo se moj advokat. Đavolski žurimo. Idemo u Las Vegas na pustinjsku trku.,,šta? Nema veze, rekao sam.,,mi smo odgovorni ljudi. Gledao sam ga kako zavrće poklopac rezervoara, a onda sam ubacio u prvu brzinu i izleteli smo na ulicu. Ovaj je još jedan od onih što se uvek brinu, rekao je moj advokat. Verovatno se razvalio od spida.,,ma da. Trebalo je da mu daš nekoliko crvenih pilula da se spusti. Crveni ne bi pomogli takvoj svinji, rekao je.,,ko ga jebe! Treba da obavimo još mnogo posla pre nego što pođemo na put. Mogli bi da nabavimo nekoliko mantija, rekao sam.,,da nam se nađu pri ruci u Las Vegasu. Nažalost, radnje su bule zatvorene u ovo doba, a nismo hteli da provaljujemo u crkvu. Nema potrebe da se sekiramo, reče moj advokat. Seti se da su panduri uglavnom dobri, žestoki katolici. Zamisli šta bi nam prokletnici uradili kad bi nas uhapsili drogirane i pijane u ukradenim mantijama? O, blagi Bože, kastrirali bi nas!,,u pravu si! rekao sam. Jebo te bog, nemoj da duvaš iz lule dok smo na semaforu. Neko će primetiti. On klimne glavom. Treba nam velika nargila. Sakrijemo je ispod sedišta i niko je ne vidi. Ako nas primete, reći ćemo da udišemo kiseonik. Ostatak te noći proveli smo skupljajući opremu i skladištili je u auto. Onda smo pojeli meskalin i plivali u okeanu. U zoru smo doručkovali u nekom baru u Malibuu, a zatim se oprezno odvezli u grad i uronili u smog na autoputu za Pasadenu, pravac istok.

11 3. Čudna medicina u pustinji... kriza poverenja JOŠ uvek se maglovito sećam autostoperovog komentara da se nikada nije vozio u kabrioletu. Siroti nesrećnik živi pored autoputa gde kabrioleti jure sve vreme, a on se čak nikada nije ni provozao u nekom od njih. Osećao sam se kao kralj Faruk. Bio sam u iskušenju da kažem advokatu da nas odveze na najbliži aerodrom i pripremi neki jednostavni ugovor kojim auto možemo pokloniti ovom nesrećniku. Reći mu: Evo, potpiši ovde, i auto je tvoj. Ključevi i uz to kreditna kartica da spiči na neko mesto kao što je Majami i iznajmi drugi vatrenocrveni kabriolet pa da se razbije od droge, zgazi gas do daske i spiči preko vode skroz do Ki Vesta... a onda zameni auto za brod. Stalno u pokretu. Ali ta luda ideja me brzo prošla. Nema smisla da ovaj bezazleni klinac zaglavi u zatvoru - osim toga, imao sam ozbiljne planove sa kabrioletom. Želeo sam da jurcam po Las Vegasu u toj mašini. Možda i da se trkam u startovanju u glavnoj ulici. Stao bih na semafor kod Flaminga i vrištao svima oko sebe: Slušajte, kukavice i govnari! Kad se upali prokleto zeleno, ima da zgazim mašinu i oduvam vas sa puta! Tako je. Izazovi kretene na njihovom terenu. Naglo ukoči na pešačkom, s bocom ruma u jednoj ruci, dok drugom stiskaš sirenu da nadjača glasnu muziku... staklastih ludačkih očiju iza umašćenih naočara dok vrištiš gluposti... kao opasan pijanac koji smrdi na etar i psihozu u završnoj fazi. Turiraj motor da grmi i probija uši dok čekaš da se promeni svetlo na semaforu... Koliko često se u životu dobija takva prilika? Uterati strah u utrobu prokletnicima. Stari slonovi odgegaju u brda da umru; stari Amerikanci odlaze na autoput i tamo se navozaju do smrti u ogromnim automobilima. Ali naše putovanje je drugačije. Ono je klasična afirmacija svega što je ispravno i istinito u našem nacionalnom mentalitetu. Neotesani, fizički pozdrav fantastičnim mogućnostima koje pruža život u ovoj državi - ali samo za one sa velikim mudima. A naša su malo manja od slonovskih. Uprkos rasnom hedikepu, moj advokat je razumeo ovaj koncept, ali naš autostoper nije bio osoba do čijeg je uma lako dopreti. On je rekao da to razume, ali mogao sam da mu vidim u očima da to nije istina. Lagao je. Auto je naglo skrenuo i zaustavio se pored puta. To me je bacilo napred, na šoferšajbnu. Moj advokat je zagrlio volan. Šta je bilo? povikao sam.,,ne smemo da stajemo ovde! Ovo je domovina slepih miševa! Moje srce! kukao je. Gde je lek?,,oh, prisetio sam se. Lek. Da, da, ovde je. Izvadio sam amile iz torbe. Mali se usrao od straha.,,ne brini, rekao sam. Ovaj čovek ima slabo srce - angina pektoris. Ali imamo lek. Evo, izvoli. Izvadio sam četiri amila iz limene kutije i dao dva mom advokatu. Slomio je jedan pod nosem, baš kao i ja. Snažno je ušmrknuo, pa se zavalio u sedištu gledajući u sunce. Pojačaj jebenu muziku! razdrao se. Srce mi je kao aligator! Muzika! Čist zvuk! Basovi! Moramo imati basove! Podigao je ruke ka nebu. Šta nije redu sa nama? Kao da smo babe! Odvrnuo sam na najjače.,,prokletniče! rekao sam. Pazi na rečnik! Razgovaraš sa doktorom novinarstva! On se nekontrolisano smejao. Šta mi radimo ovde usred jebene pustinje? Treba nam pomoć! Zovite policiju!,,ne obraćaj pažnju na ovu svinju, rekao sam autostopem. Teško podnosi lek. Mi smo, ustvari, obojica doktori novinarstva, i idemo u Las Vegas da napišemo priču naše generacije. A onda i ja počnem da se smejem...

12 Moj advokat se okrenuo pozadi ka autostoperu. Prava istina je, rekao je, da idemo u Las Vegas da skenjamo prevaranta koji se predstavlja kao baron Divlji Henri. Poznajem ga već godinama, ali nas je opet zajebao. A kapiraš šta to znači, zar ne? Hteo sam da ga ućutkam, ali smo se obojica nekontrolisano smejali. Šta koj kurac radimo usred pustinje ako obojica imamo bolesno srce? Divlji Henri je unovčio svoj ček! vikao je moj advokat malom na zadnjem sedištu. Iščupaćemo mu pluća!,,i pojesti ih! izvalim ja. Tom pederu nema spasa! Šta je to s ovom zemljom kad takve bitange mogu da zajebu doktora novinarstva? Niko nije odgovorio. Moj advokat je šmrkao drugi amil dok je mali preskakao naslon zadnjeg sedišta i skočio na prtžaljnik. Hvala na vožnji! viknuo je. Puno hvala. Baš mi se dopadate. Ne brinite za mene Skočio je na asfalt i potrčao prema Bejkeru. U srcu pustinje, nigde ni drveta na vidiku. Čekaj malo, razderem se. Vrati se i uzmi pivo. Ali verovatno nije mogao da me čuje. Muzika je bila glasna, a on je trčao veoma brzo. Dobro je što smo ga se otresli, rekao je moj advokat. Dečko je pravi frik. Zbog njega sam bio nervozan. Jesi mu video oči? Još uvek se smejao. Bože, rekao je,,,ovo je dobra hemija. Brzo sam otvorio vrata i optrčao oko automobila do vozačeve strane. Pomeri se! Ja ću da vozim! Moramo da odmaglimo iz Kalifornije pre nego što onaj mali naleti na pandure.,,ma, neće biti sranja, rekao je moj advokat.,,to može da traje satima. On je 100 kilometara od bilo čega.,,i mi smo, rekao sam ja. Hajdemo nazad u Polo Laundž, rekao je, tamo neće da nas traže. Ignorisao sam ga. Otvori tekilu, viknuo sam dok je vetar ponovo strujao oko nas; nagazio sam na gas kad smo se popeli na put. Moj advokat se nagnuo ka meni sa mapom. Ispred nas je Meskal Springs rekao je. Kao tvoj advokat, savetujem ti da se tamo zaustaviš i istuširaš se. Odbio sam. Apsolutno je neophodno da stignemo do Minta pre isteka roka za prijavljivanje novinara, rekao sam. Ili ćemo morati da platimo apartman. Klimnuo je glavom. Hajde da zaboravimo to sranje o Američkom Snu, rekao je. Ono što je bitno je Veliki Samoanski San. Počeo je da pretura po torbi. Mislim da je vreme da zgutamo kartončiće, rekao je. Onaj jeftini meskalin je odavno ispario, a ne mogu više da podnesem smrad prokletog etra. Meni se dopada, rekao sam. Trebalo bi da njime natopimo peškir i prostremo ga na pod, pa da mi se para diže pravo u lice celim putem do Las Vegasa. Moj advokat je okretao kasetu. Sa radija je vrištalo: Moć narodu - odmah. Politička pesma Džona Lenona, deset godina prekasno.,,ta budala je trebalo da ostane tamo gde je bila, rekao je moj advokat. Takvi kreteni samo smetaju kad pokušavaju da budu ozbiljni. Kad već govorimo o ozbiljnim stvarima, rekao sam, mislim da je vreme da se krene sa etrom i kokainom. Pusti etar, rekao je on. Čuvajmo ga da njime natopimo tepih u apartmanu. A sad uzmi ovo. Tvoja polovina žućkastog kartončića. Žvaći ga kao gumu. Pojeo sam kartončić. Moj advokat je otvarao slanik s kokainom. A onda ga je slučajno prosuo. Počeo je da vrišti i maše rukama dok je vetar nosio našu finu belu prašinu preko pustinjskog autoputa. Skupocen mali vrtlog za trenutak je bio iznad velikog crvenog psa, a onda je nestao. O, Bože! zakukao je. Jesi li video šta nam je Bog upravo uradio?

13 Nije to uradio Bog! kriknuo sam.,,ti si to uradio! Jebeni inspektore za narkotike! Odmah sam te provalio, svinjo jedna! Pazi šta pričaš! rekao mi je, a onda izvadio veliki cmi magnum.357 kolt sličan pitonu sa prćastom cevkom. Ovde ima dosta lešinara, rekao je. Smazali bi te pre jutra.,,kurvo, rekao sam. Kad stignemo u Las Vegas ima da te iseckam za hamburger. Šta misliš da će dileri da mi urade kad se pojavim sa samoanskim inspektorom za narkotike? Ubiće nas obojicu, rekao je. Divlji Henri zna ko sam ja. Sranje, ja sam tvoj advokat. A onda je počeo da se smeje. Razbio si se od esida. Biće pravo čudo ako uopšte stignemo do hotela i prijavimo se na recepciji pre nego što postaneš divlja zver. Pa, jesi li spreman? Da s glavom punom esida uzmeš sobu u vegaskom hotelu pod lažnim imenom i s predumišljajem da počiniš krupnu prevaru? Ponovo se nasmejao, a onda nabio u nos novčanicu od 20 dolara pokušavajući da ušmrka ono što je ostalo od koke. Još koliko? upitao sam. Oko pola sata vožnje, odgovorio je. Kao tvoj advokat, savetujem ti da voziš što brže. Ispred nas se nazirao Las Vegas. Mogao sam da vidim obrise hotela kako izranjaju iz plavičaste pustinjske izmaglice:,,sahara,,,amerikana i zloglasni,,tanderbird - skup pravougaonika u daljini iznad kaktusa. Pola sata. Biće veoma tesno. Naš cilj je veliki toranj hotela,,mint u centru - a ako ne stignemo pre nego što poludimo - u blizini je državni zatvor Nevade gore u Karson Sitiju. Bio sam jednom tamo, ali da bih razgovarao sa zatvorenicima - i ne bih želeo da se vratim, iz bilo kog razloga. Nemamo izbora: dođavola s esidom, moramo da stignemo na vreme. Proći službene govnarije, uterati auto u hotelsku garažu, smuvati recepcionara i liftboja, upisati se za novinarske propusnice - a sve to je lažno, potpuno ilegalno, krupna prevara... naravno, to moramo da odradimo. UBIJ TELO, PA ĆE UMRETI I GLAVA Iz nekog razloga, ova misao nalazi se u mojoj beležnici. Možda ima neke veze sa Džoom Frejzerom. Je l on još uvek živ? Je 1 može da govori? Taj meč u Sijetlu gledao sam totalno raspičen - samo četiri sedišta od guvernera. U svakom pogledu veoma bolno iskustvo. Odgovarajući kraj šezedesetih: Tim Liri je zatvorenik Eldridža Klivera u Alžiru, Bob Dilan cepa kupone u Grinvič Vilidžu, oba Kenedija su ubili mutanti, Ousli ređa salvete na Terminal Ajlendu, i konačno Kasijus/Ali je zbačen sa trona od čovekahamburgera na ivici smrti. Džo Frejzer je, kao i Nikson, na kraju pobedio, iz razloga koje ljudi kao ja odbijaju da razumeju - ili da ih kažu glasno....ali to je bila druga era, izgorela i nestala pred životinjskom stvarnošću ove proklete gospodnje godine. Tih godina su se mnoge stvari promenile. Sad sam u Las Vegasu, u velikom crvenom psu: po zadatku urednika sportskog fensi časopisa koji niko ne razume.,,ti ispitaj o čemu se radi, rekao mi je,,,a onda mi preuzimamo... Baš tako. Ispitaj. Kad smo konačno stigli u hotel,,mint, moj advokat nije uspeo da nas preko reda ubaci u proceduru prijavljivanja. Morali smo da čekamo u redu kao i drugi - što je bilo veoma teško u ovim okolnostima. Stalno sam sebi govorio: Budi tih, miran, i ništa ne govori... pričaj samo ako ti se obrate: ime, zanimanje, vrsta novinara i ništa više; ignoriši ovu odvratnu drogu, pretvaraj se da se ovo ne dešava... Ne mogu da opišem užas koji sam osetio kad sam jurnuo prema službenici i počeo da blebećem. Kad me ta žena ozbiljno pogledala, sve što sam vežbao se pomešalo.,,zdravo, rekao sam, zovem se... ovaj... a... Raol Djuk... da, naravno da sam na listi... Besplatan ručak, mudrost umesto

14 dezerta, sveobuhvatna reportaža... zašto da ne? Ovo... a... sa mnom je moj advokat, on nije na listi, ali mi moramo da imamo taj apartman, da, ovaj čovek je zapravo moj šofer. Dovezli smo velikog morskog psa pravo sa glavne ulice i sada je vreme za pustinju, je 1 tako? Da! Proverite listu, videćete. Ne brinite. Šta se ovde dešava? Šta je sledeće? Žena nije ni trepnula. Vaša soba još uvek nije spremna, rekla je. Ali neko vas je tražio.,,ne! povikao sam. Zašto? Nismo ništa uradili? Noge su mi postale kao guma. Pružila mi je koverat, ali nisam hteo da ga uzmem i zgrabio sam ivicu stola. Ženino lice je počelo da se menja: naduvalo se, oticalo... imala je odvratnu zelenu vilicu sa očnjacima koji su rasli prema meni! Lice jegulje! Smrtonosni otrov! Povukao sam se unazad, ali me moj advokat zgrabio za ruku i preuzeo koverat.,,ja ću ovo da sredim, rekao je ženi-jegulji. Ovaj čovek boluje od srca, ali ja imam dosta lekova. Ja sam doktor Gonzo. Odmah nam pripremite apartman. Bićemo u baru. Žena je slegnula ramenima, a moj advokat me odvukao u stranu. U gradu prepunom ludaka, niko ne provaljuje frika na esidu. Progurali smo se kroz gužvu u holu, i pronašli dve stolice u baru. Moj advokat je naručio dve kuba libre 10 sa pivom (i meskalinom sa strane), a onda otvorio koverat.,,ko je Laserda? pitao me. Čeka nas u sobi na dvanaestom spratu. Laserda? Nisam mogao da se setim. Ime mi je bilo poznato, ali nisam mogao da se koncentrišem. Oko nas su se dešavale strašne stvari. Odmah do mene, ogromni reptil je grizao vrat nekoj ženi, a tepih je bio natopljen krvlju kao sunđer - po njemu nije moglo da se hoda. Naruči patike za golf, šapnuo sam. Inače nikad nećemo izaći živi. Ovi gušteri imaju kandže i mogu slobodno da se kreću po ovom mulju.,,gušteri? rekao je on. Čekaj da vidiš one kod lifta: to je tek pravo sranje. Kad je skinuo brazilske naočare, primetio sam da je plakao. Upravo sam bio da posetim Laserdu, rekao je. Rekao sam mu da znamo šta se dešava. Pravdao se da je fotograf, ali kad sam pomenuo Divljeg Henrija - odlepio je. Videlo mu se u očima. Zna da smo mu na repu.,,je 1 zna da imamo magnume?" rekao sam.,,ne. Ali rekao sam mu da imamo Vinsent Blek Šedou. Usrao se.,,odlično, rekao sam. Ali šta je bilo s našim apartmanom? I sa patikama za golf? Nalazimo se usred jebenog zoološkog vrta za reptile! I neko daje piće ovim jebenim gmizavcima! Uskoro će nas rastrgnuti na komade. O, Bože, pogledaj pod! Da li si ikad video toliko krvi? Koliko ljudi su pobili? Uperio sam prst u hordu na drugom kraju bara koja nas je izgleda opazila. Sranje, pogledaj ono krdo tamo! Uočili su nas!,,to je sto za prijavljivanje, rekao je on, tamo dobijaš akreditaciju. Sranje, hajde da obavimo to što pre. Ti to završi, a ja idem da pronađem sobu.

15 4. Užasna muzika i zvuk mnogobrojnih sačmarica... Loše vibracije subotom uveče u Las Vegasu PREDVEČE smo konačno ušli u apartman, i moj advokat je odmah dohvatio telefon i pozvao poslugu - naručio je četiri sendviča, četiri koktela od škampa, litar ruma i devet svežih grejpfruta. Vitamin C, objasnio je, treba nam što više. Složio sam se. Piće je već neutralisalo esid, a moje halucinacije su se spustile na prihvatljiv nivo. Dečko iz sobne posluge imao je nejasne konture reptila, ali više nisam viđao ogromne pterodaktile oko hotelskog bazena ili svežu krv. Sad je jedini problem bila gigantska neonska reklama koja nam je zaklanjala pogled na planine milioni svetlećih sijalica komplikovanih putanja, čudni filigranski simboli, što je prouzrokovalo glasno zujanje... Pogledaj napolje, rekao sam.,,što? Tamo je... velika mašina u vazduhu... nekakva električna zmija... ide pravo na nas. Upucaj je, rekao je moj advokat. Neću odmah, odgovorio sam, hoću da proučim njeno kretanje. Moj advokat je otišao do prozora i navukao zavesu.,,slušaj, rekao je, moraš da prestaneš da pričaš o tim zmijama, pijavicama i gušterima. Muka mi je od toga.,,ne brini, odgovorio sam. Ne brini? O, Bože, dole u baru sam skoro poludeo. Posle sranja koje si napravio kad si se prijavljivao, zabraniće nam ulaz. Kakvo sranje? Ostavio sam te samo na tri minuta, kučkin sine, rekao je. Preplašio si one ljude! Drao si se o reptilima i mahao harpunom! Srećom sam stigao na vreme - hteli su da zovu pandure. Rekao sam da si pijan i da te vodim u sobu pod hladan tuš. Jebote, dali su nam akreditacije samo da te oteraju! Nervozno je šetao po sobi. Bože, zbog tog sranja sam skroz strejt. Moram da uzmem neku drogu. Gde je meskalin?,,u torbici s priborom za brijanje, rekao sam mu. Dok sam stavljao kasetu u dek, uzeo je dva meskalina iz torbice i progutao. Možda bi trebalo da progutaš samo jedan, rekao je. Esid te još uvek radi. Složio sam se. Moramo na stazu pre mraka, rekao sam. Ali imamo vremena da lagano pogledamo vesti na TV-u. Isecimo grejpfrut i smućkajmo rum-punč, možemo da ubacimo i neki kartončić... Gde je auto? Ostavili smo ga na parkingu, rekao je. Kupon je u mojoj aktovci. Reci broj. Pozvaću ih da im kažem da operu krntiju, neka skinu prašinu i blato od puta. Dobra ideja, rekao je. Ali nikako nije mogao da pronađe kupon.,,e, sad smo ga ispušili, rekao je. Nikad ih nećemo ubediti da auto naš. Zamislio se na trenutak, a onda je telefonom pozvao garažu. Ovde doktor Gonzo iz sobe 85, rekao je. Izgleda da sam zagubio kupon za onaj crveni kabriolet, a hoću da auto operete i spremite za trideset minuta. Možete li da mi pošaljete duplikat kupona? Šta?... Oh... Pa, to je odlično. Spustio je slušalicu i uzeo lulu za hašiš. Nema problema, rekao je. Tip se seća mog lica.,,to je dobro, rekao sam. Verovatno nam spremaju veliku zamku kad se pojavimo. Kao tvoj advokat, savetujem ti da se ne brineš za mene.

16 Vesti na TV-u izveštavale su o invaziji na Laos -zastrašujućim katastrofama: eksplozije, ruševine, izbeglice, dok generali iz Pentagona brljaju laži. Ugasi to sranje! povikao je moj advokat. Idemo odavde! Mudar predlog. Tek što smo pokupili auto, a moj advokat se komirao od droga i proleteo kroz crveno u glavnoj ulici, a onda sam ja preuzeo kontrolu. Premestio sam ga na mesto suvozača i seo sam za volan... Osećao sam se dobro, sijao sam. U kolima oko mene video sam da ljudi razgovaraju i želeo sam da čujem šta pričaju. Svi oni. Ali džinovski mikrofon je bio u gepeku, i odlučio sam da tamo ostane. Las Vegas nije grad u kome želite da se vozite glavnom ulicom i uperite bazuka-mikrofon u ljude. Uključi radio. Ili kasetofon. Divi se zalasku sunca. Spusti prozore da bolje osetiš hladan pustinjski povetarac. O, da. O tome se radi. Potpuna kontrola. Klizimo niz glavnu ulicu u Las Vegasu u subotu uveče, dva dobra momka u vatrenocrvenom kabrioletu... stondirani, razbijeni, uvrnuti... Dobri ljudi. O, Bože! Kakva je to strašna muzika? Ratna himna poručnika Kolija: Dok marširamo... Ka poslednjem uporištu, u toj zemlji Iza sunca, Veliki Komandant me pita... (Šta je pitao, Rasti?)... Jesi li se borio ili bežao? (A šta si mu ti odgovorio, Rasti?)... Uzvratili smo na njihovu vatru svim što smo imali... Ne! Ne mogu da verujem da ovo čujem! Mora da je od droge. Pogledao sam mog advokata, ali on se zagledao u nebo, njegov mozak bio je na nekom drugom mestu. Hvala Bogu što ne čuje muziku. Sigurno bi pomahnitao zbog rasizma. Pesma se konačno završila. Ali više nisam bio dobro raspoložen. A onda je kontrolu preuzeo opasni kaktusov sok u mom mozgu, ubacujući me u gadnu paniku kad smo se dovezli do skretanja za Mint Gan Klab. Na saobraćajnom znaku pisalo je da smo udaljeni milju. Iz daleka se čulo brundanje dvotaktnih motora koje turiraju... Lagano smo se približavali, a onda se začuo drugi zvuk. Sačmarice! Nemoguće je ne prepoznati taj šuplji zvuk. Zaustavio sam auto. Šta se, dođavola, tamo dešava? Podigao sam sva stakla i malo puzio neasfaltiranim putem, zgrčen nad volanom... dok nisam nabasao na gomilu tipova koji, ciljajući uvis, ispaljuju hice u pravilnim intervalima. Stoje na betonskoj ploči okruženi pustinjskim meskitama 12, u maloj oazi u vukojebini severno od Las Vegasa... Zbijeni u masu sa sačmaricama, pedesetak metara od jedine betonske kuće, u senci desetak ili dvanaest drveta: okruženi policijskim automobilima, prikolicama i motociklima. Pa naravno - to je Mint Gan Klab! Ovi ludaci nisu dozvoljavali da ih bilo šta ometa u vežbanju gađanja. Bilo je stotinu bajkera, mehaničara i ljubitelja ovog auto-moto sporta. Muvali su se ispred štandova upisujući se za sutrašnju trku; pili su pivo i zavidno buljili jedni dragima u mašine - a u središtu toga, zainteresovani samo za glinene golubove koje ispaljuju svakih pet sekundi ili tako nešto, tipovi sa sačmaricama predano vežbaju.

17 Pa, zašto da ne? pomislio sam-. Pucanje proizvodi određeni ritam - kao ravnomerna bas-linija - u turirajućem haosu motocikala. Parikirao sam i otišao u masu, ostavljajući mog advokata komiranog u kolima. Kupio sam pivce i posmatrao motocikliste kako upisuju mašine. Mnogo huskvami 405, visokoturažnih švedskih munja... takođe, mnogo jamaha, kavasakija, nekoliko trijumfa 500, maikoa, tu i tamo neki CZ, čak i jedan purseng... brze, superlagirane mašine. U ovoj ligi nema hogova, čak ni sportstera... bilo bi to kao kad bi izvezli našeg velikog crvenog psa na takmičenje pustinjskih bugija. Možda bi to trebalo da uradim, pomislio sam. Upišem mog advokata kao vozača i pošaljem ga na start sa glavom punom etra i esida. Kako bi se s tim izborili? Niko ne bi imao muda da izađe na stazu sa ovim ludakom. Prevrnuo bi se u prvoj krivini, i sjebao četiri-pet peščanih bugija - kamikaza trip. Koliko je upis za start? pitam čoveka za stolom za prijavljivanje. 250 dolara. A šta ako bih ti rekao da imam vinsent blek šedou? Gledao je u mene, ne baš prijateljski, ali nije rekao ništa. Primetio sam da mu je za pojasom pištolj kalibra.38.,,ma zaboravi, rekao sam. Ionako je moj vozač bolestan. Pogledao me namršteno. Prijatelju, tvoj vozač nije jedina bolesna osoba ovde.,,on ima kost u grlu?, rekao sam.,,šta? Čovek se ponovo gadno namrštio, ali je onda pogledao u drugom pravcu. Zagledao se u nešto drugo... Moj advokat više nije imao danske naočare za sunce, a ni Akapulko košulju... izgledao je kao ludak, razdrljen i teško zadihan.,,u čemu je problem? progunđao je. Ovaj čovek je moj klijent - jeste li spremni da idete na sud? Uhvatio sam ga za rame i mimo smo se udaljili. Zaboravi, rekao sam mu,,,u pitanju je blek šedou - ne dozvoljavaju mu da se takmiči. Šta si rekao? povikao je.,,kažeš ne dozvoljavaju? Dogovorio si se sa ovim svinjama? Naravno da nisam, rekao sam mu dok sam ga gurao ka izlazu. Ali video si da su naoružani. Ovde jedino mi nemamo oružje. Zar ne čuješ pucnjavu? Zastao je, poslušao za trenutak pucnjavu, a onda odjednom počeo da trči prema autu. Pušite kurac! doviknuo je preko ramena. Vratićemo se! Ponovo je progovorio tek kad smo morskog psa isterali na autoput. Jebote Bog! Kako smo mogli da se zakačimo s psihopatama fanaticima? Hajde da odjebemo iz ovog grada. Đubrad su htela da nas ubiju!

18 5. Pokrivanje priče... Letimičan pogled na novinare u akciji... Odvratnost & neuspeh TAKMIČARI su bili spremni u zoru. Lep izlazak sunca nad pustinjom. Velika napetost. Međutim, trka je počinjala tek u devet, pa smo morali da ubijemo tri duga sata u obližnjem kazinu, i tu su počele nevolje. Bar se otvarao u sedam. Takođe, postojala je kantina,,za kafu & krofne, ali mi koji smo probdeli noć u lokalima kao što je,,cirkus-cirkus nismo bili raspoloženi za kafu & krofne. Hteli smo neko žestoko piće. Bili smo veoma nadrkani, nas oko 200, pa su bar otvorili ranije. U pola devet stvorila se gužva oko stolova za kockanje. Svuda se čula pijana galama. Nekakav koščati, sredovečni klošar u majici oslikanoj logom Harli-Dejvidsona, progurao se do šanka i povikao: Prokletstvo! Koji je danas dan - subota? Pre će biti nedelja", neko mu je odgovorio.,,ha, to je prava kurva, zar ne? razdrao se HD-manijak nikom posebno. Sinoć sam bio kod kuće u Long Biču i neko mi je rekao da se danas vozi Mint 400, pa sam rek o mojoj matoroj: Ženo, ja palim. Onda se nasmejao. Počela je opasno da mi kenja, znate već... pa sam joj opalio dve šamarčine, i sledeće čega se sećam su dva lika koja su me odvukla na trotoar ispred kuće i počela da me lemaju. O, Bože! Ubili su boga u meni. Ponovo se nasmejao i nastavio da govori kao da ga nije briga da li neko sluša. Majke mi! nastavio je. Onda mi je jedan od tipova rekao: A gde ideš? A ja mu kažem:,,u Las Vegas na Mint 400. Dali su mi deset zelembaća i odvezli me na stanicu... Onda je zastao na trenutak. Čini mi se da su to bili oni...,,u svakom slučaju, evo me ovde! Kažem vam, bila je to prokleto duga noć ljudi! Sedam sati u jebenom autobusu! Ali kad sam se probudio, bila je zora, a ja u centru Las Vegasa. U trenutku nisam znao šta da radim. Pomislio sam: O, Bože, opet se dogodilo! Od koje sam se razveo ovaj put? Od nekog iz gomile uzeo je cigaretu i smeškao se dok je pripaljivao. Ali, jebote, kad sam se setio! Pa došao sam na Mint i to je sve što mi je potrebno da znam. Kažem vam, predivno je biti ovde. Jebe mi se ko će da pobedi ili izgubi. Drago mi je samo da budem ovde sa vama... Niko mu nije protivrečio. Svi smo ga razumeli. U nekim krugovima, Mint 400 se mnogo više poštuje od Super boula, Kentaki derbija i završnice Roler derbija u Lover Ouklendu zajedno. Ova trka privlači posebnu vrstu ljudi, a naš čovek u Harlijevoj majici bio je jedan od njih. Dopisnik,,Lajfa je s razumevanjem klimnuo glavom i povikao šankeru: Dajčoveku štaoće dapije!,,i požuri! dodao sam ja. Zašto ne pet? lupio sam po šanku otvorenim dlanom. Dođavola, tako je! Daj nam deset!,,na moj račun! opet se prodrao čovek iz,,lajfa. Skliznuo je sa stolice i sroljao se na kolena, ali je i dalje govorio samouvereno: Ovo je magičan momenat sporta! Možda se više nikad neće ponoviti! A onda je počeo da gubi glas. Izveštavao sam sa Tripl krauna, promrmljao je sebi u bradu.,,to je sranje u poređenju s ovim! Žena sa žabljim očima dohvatila ga je za kaiš.,,ustani! molila je. Molim te, ustani! Bio bi veoma zgodan muškarac samo kad bi ustao! On se rastrojeno nasmejao. Slušajte, gospođo, odmah je odgovorio.,,ja sam prokleto neodoljivo zgodan čak i kad sam ovde dole. Kad bih ustao, poludeli biste za mnom! Ali žena ga je uporno vukla. Dva sata je sedela pored njega i udvarala mu se, a sad je konačno rešila

19 da nešto preduzme. Čovek iz,,lajfa nije hteo ništa da ima s njom; samo se još više zgrčio na podu. Pogledao sam u stranu - bilo je strašno. Mi smo, na kraju krajeva, apsolutni krem sportskog novinarstva. I skupili smo se u Las Vegasu s posebnim zadatkom: da izveštavamo sa četvrtog nacionalnog Minta a kada se radi o nečemu tako velikom, nema zajebancije. Sada - čak i pre nego što je počeo spektakl - bilo je znakova da bi situacija mogla da izmakne kontroli. Skupili smo se u divnom nevadskom jutru, u prohladnoj pustinjskoj zori, nakrcali se u neki štrokavi bar u betonskom bunkeru kazina Mint Gan Klab, petnaestak kilometara od Vegasa... trka će uskoro početi, a mi smo potpuno dezorijentisani. Napolju su se ludaci igrali motociklima, lepili trake na farove, dolivali ulje u vilice mašina, u poslednji čas pritezali matice (na karburatorima, na izduvnim cevima, itd.), a onda je, tačno u devet sati, prvih deset takmičara odjurilo sa starta. To je veoma interesantno, pa smo svi izašli da gledamo. Zastava se spusti, i deset jadnika nagazi mašine do prve krivine, a onda neko izbije na čelo trke (ako se dobro sećam, jedan huskvarna 405) i publika kliče vozaču dok ovaj punom brzinom nestaje u oblaku prašine.,,to vam je to, neko je rekao. Vratiće se za sat ili malo više. Hajdemo nazad u bar. Ali ne, još uvek ne. Na start je čekalo još oko 190 motociklista. Startovali su u grupama od po deset, svaka dva minuta. U početku je bilo moguće posmatrati ih sa daljine od dvesta metara od startne linije. Mada se vidljivost uskoro smanjila. Treća grupa od 10 vozača nestala je u prašini već na daljini od oko 100 metara od mesta gde smo stajali... a za vreme dok je startovalo još 100 (i još 100 čekalo na start), vidljivost je bila jedva pedeset metara. Mogli smo da vidimo jedino stogove sena blizu štandova... Iza toga nalazio se neverovatni oblak prašine koji će naredna dva dana lebdeti nad pustinjom, a već je poprimio čvrst oblik. Niko od nas tada nije shvatio da će to biti sve što ćemo videti od legendarnog Minta 400. U podne štandovi su se jedva nazirali iz bara/kazina, pod zaslepljujućim suncem na udaljenosti od sto metara. Ideja da se pokrije trka u bilo kom konvencionalnom novinarskom smislu bila je apsurdna: to bi ličilo na izveštavanje sa plivanja u olimpijskom bazenu, koji bi umesto vode bio pun talkovog praha. Kao što je i najavila, automobilska kompanija Ford je novinarima obezbedila bronko sa vozačem, ali posle nekoliko divljačkih vožnji po pustinji tražeći motocikliste i povremeno pronalazeći nekog - ostavio sam vozilo fotografima i vratio se u bar. Osetio sam da je došlo vreme da Mukotrpno Razmislim o celoj situaciji. Trka je definitivno bila u toku. Siguran sam da sam video start. Ali šta sad? Da iznajmim helikopter? Da se vratim u onaj smrdljivi bronko? Da lutam po pustinji i gledam te ludake kako se utrkuju do ček pointa? Po jedan svakih trinaest minuta...? Do deset sati bili su rasuti po celoj stazi. To više nije bila trka, nego Takmičenje U Izdržljivosti. Sve što je moglo da se vidi bilo je na startu/cilju, gde je na svakih nekoliko minuta iz oblaka prašine izronjao neki kreten i silazio sa motora, dok je ekipa mehaničara dolivala gorivo, i uletao bi novi vozač na narednu etapu od pedesetak kilometara: još jedan brutalni sat uništavanja bubrega u tom užasnom limbu gde se ništa nije videlo od prašine. Negde oko jedanaest, odlučio sam se na još jednu turu u novinarskom vozilu, ali sve što smo videli bila su dva pustinjska bugija sa tipovima koji su izgledali kao penzionisani oficiri iz San Dijega 13. Presekli su nam put u peščanoj kotlini i pitali nas: Gde je jebena trka? Nemamo pojma, odgovorio sam.,,mi smo dobre američke patriote kao i vi. Oba bugija bila su prekrivena pretećim simbolima: orlovima koji vrište i nose američke zastave u kandžama, kosookim zmijama koje čereče motorne testere od zvezda & pruga 14, a jedno vozilo imalo je postolje za mitraljez na

20 mestu suvozača. Zabavljali su se jurcajući po pustinji i maltretirajući koga god sretnu. Koja je vaša jedinica, momci? viknuo je jedan od njih. Jedva smo se čuli jer su svi motori brujali. Sportski novinari, viknuo sam.,,mi smo miroljubivi unajmljeni džiberi. Oni su se neodređeno nasmejali. Ako želite pravu trku, povikao sam, pratite gada iz CBS-a, tamo napred u velikom crnom džipu. On je odgovoran za Pentagon na prodaju 15.,,U, jebote! povikala su dvojica uglas. Rekao si crni džip? Odjurili su, a i mi smo. Neprestano smo se drmusali preko grmlja/kaktusa koji su bili kao šikara od čeličnih šiljaka. Pivo mi je iz ruke poskočilo uvis, a onda mi palo u krilo i natopilo pantalone toplom penom. Otpušten si, rekao sam vozaču. Vozi me nazad do štandova. Osećao sam da je vreme da se prizemljim - i razmislim o ovom smrdljivom zadatku i kako da ga rešim. Laserda je insistirao da Potpuno Pokrijemo trku. Hteo je da se vratimo u peščani oblak da bi probao da fotografiše raznim kombinacijama sočiva i filma. Naš vozač Džo, pristao je da ga vozi. To nije bilo njegovo pravo ime, ali su napomenuli da ga tako oslovljavamo. To mi je prethodne noći rekao šef,,forda : Njegovo ime je Stiv, ali bi trebalo da ga zovete Džo. Zašto da ne, odgovorio sam, zvaćemo ga kako hoće. Šta kažete na Zum?,,Nikako, rekao je šef. Morate da zvati Džo. Laserda se takođe složio, pa je oko podneva ponovo otišao u pustinju u društvu našeg vozača Džoa. Ja sam se vratio u bar/kazino koji je zapravo bio Mint Gan Klab - pa sam mnogo pio, mnogo razmišljao i napravio mnogo beležaka...

21 6. Izlazak u grad... Sukob u Dezert Inu"... Divljanje od droge u Cirkus-Girkusu"... SUBOTA, ponoć... Sećanja na ovu noć su potpuno maglovita. Jedini podsetnik mi je džep pun ižvrljanih kartica od tombole i salveta za koktele. Evo jedne: Nađi fordovca, insistiraj na bronku za praćenje trke... fotografije?... Lasedra/pozvati... zašto ne tražiti helikopter?... Nađi telefon, pritisni bitange... žestoka galama... Na drugoj piše: Znak na Paradajs Bulevaru - bez stajanja i bez grudnjaka... niža liga u poređenju sa El Ej-om; ovde striptizete imaju nalepljene krugove preko bradavica, a u El Eju su skroz gole... Las Vegas je društvo naoružanih masturbatora/ovde je kockanje karanje/seks je dodatak/čudan trip za velike kockare... kurve iz kazina za pobednike, ručni rad za gubitnike. Jednom davno kad sam živeo u Big Suru blizu puta za Lajonel Olaj, i imao sam prijatelja koji je voleo da odlazi na kockanje u Rino. Posedovao je radnju sportske opreme u Karmelu. Jednog meseca je tri puta uzastopno išao svojim mercedesom - asfaltnom krstaricom - i dobijao velike sume u Rinu. Ojadio ih je za oko dolara, pa je odlučio da preskoči četvrti vikend i časti prijatelje večerom u Nepentu. Uvek prestani da igraš kad dobijaš, objasnio je.,,a i pored toga, duga je vožnja do Rina. U ponedeljak ujutru nazvali su ga telefonom iz Rina - bio je to direktor kazina gde je moj prijatelj dobio triput zaredom. Baš ste nam nedostajali ovog vikenda, rekao je direktor. Krupijei su se dosađivali.,,uh, jebote, rekao je moj prijatelj. Sledećeg vikenda odleteo je avionom sa prijateljem i dve devojke - bili su sprecijalni gosti direktora kazina. Ništa nije previše dobro za igrače na veliko... U ponedeljak ujutru taj isti avion - avion kazina - sleteo je na aerodrom u Montereju. Pilot je mom prijatelju pozajmio deset centi da pozove drugara da ga preveze u Karmel. Ostao je dužan , a dva meseca kasnije izbliza je gledao u cev pištolja jednog od najopasnijih uterivača dugova. Prodao je radnju, ali to nije bilo dovoljno. Neka sačekaju ostatak, rekao je; ali onda su ga izgazili, što ga je ubedilo daje bolje da odmah pozajmi novac i isplati kompletan dug. Kockanje na veliko je veoma ozbiljan posao - Rino je u poređenju sa Las Vegasom prijateljski komšiluk. Za onog koji gubi, Vegas je najpodmukliji grad na svetu. Do pre godinu dana, na ulazu u Las Vegas stajao je veliki bilbord: NE KOCKAJTE SE S MARIHUANOM! U NEVADI: POSEDOVANJE - 20 GODINA PRODAVANJE - DOŽIVOTNA! Zato nisam bio opušten dok smo obilazili kazina u subotu uveče sa autom punim marihuane i glavama punim esida. Nekoliko puta smo jedva pobegli: u jednom trenutku pokušao sam da uvezem velikog crvenog psa u perionicu rublja hotela,,lendmark - ali vrata su bila preuska, a ljudi unutra previše uzbuđeni. Odvezli smo se do Dezert Ina da pogledamo šou Debi Rejnolds i Harija Džejmsa.,,Ne znam za tebe, rekao sam mom advokatu,,,ali u mom poslu čovek mora biti u toku.,,i u mom, takođe, odgovorio je. Kao tvoj advokat, savetujem ti da nas odvezeš do,,tropikane da čujemo Gaja Lombarda. Nastupa u Plavoj sobi sa svojim Kraljevskim Kandađanima. Zašto? pitao sam.