HRONOLOGIJA REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI

Transcription

1 HRONOLOGIJA REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI Beograd 2009.

2 HRONOLOGIJA REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI Izdavač: Centar za civilno-vojne odnose Gundulićev venac 48, Beograd Tel/fax: 011/ , 011/ office@ccmr-bg.org Urednici: Sonja Stojanović Miroslav Hadžić Lektura i korektura: Tatjana Hadžić Dizajn i kompjuterska priprema: Saša Janjić Štampa: GORAGRAF, Beograd Tiraž: 500 primeraka ISBN Ova publikacija predstavlja deo rezultata istraživačkog projekta Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji, čija je realizicija bila moguća uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške, Fonda za otvoreno društvo, Balkanskog fonda za demokratiju i Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga.

3 SADRŽAJ UVOD HRONOLOGIJE REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI Nikola Živković, Iztok Bojović Opšta politička hronologija Miljana Golubović, Đorđe Popović Hronologija reforme vojske Sonja Stojanović, Ivan Dimitrijević, Saša Đorđević Hronologija reforme policije Biljana Đorđević, Predrag Petrović Hronologija reforme bezbednosno-obaveštajnih službi Bojana Radojičić, Marko Savković Hronologija reforme državnih organa koji imaju određena policijska ovlašćenja (Uprava carina, Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava) Ivan Dimitrijević, Maja Bjeloš Hronologija reforme sistema civilne zaštite Dejan Orlić, Saša Đorđević, Adel Abusara Hronologija odnosa Srbije i Evropske unije Dejan Orlić, Adel Abusara Hronologija odnosa Srbije i NATO-a BIBLIOGRAFIJE Miljana Golubović, Đorđe Popović Vojska

4 Sonja Stojanović Policija Predrag Petrović Bezbednosno-obaveštajne službe Bojana Radojičić, Marko Savković Državni organi sa određenim policijskim ovlašćenjima Jelena Unijat Pravosuđe Jelena Unijat Zatvori Marko Milošević Privatne bezbednosne kompanije Zorana Brozović Organizacije civilnog društva PRILOZI O Centru za civilno-vojne odnose Istraživački tim

5

6

7 7 UVOD U publikaciji koja se nalazi pred čitaocima predstavljeni su na jednom mestu rezultati mapiranja javno dostupnih izvora o tokovima reforme sektora bezbednosti u Srbiji od smene Miloševićeve vlasti godine do kraja godine. Vođeni uverenjem da je reforma sektora bezbednosti pre svega politički proces koji se odvija nejednakom dinamikom u različitim zemljama, smatrali smo da je za razumevanje dometa reforme potrebno prvo analizirati domaći kontekst reforme. Građa prikupljena u ovoj publikaciji predstavljala je osnovu za jednu takvu analizu publikovanu u prvom Godišnjaku reforme sektora bezbednosti, plodu dvogodišnjeg rada istraživača i saradnika Centra za civilno-vojne odnose na projektu Mapiranje i monitoring refome sektora bezbednosti u Srbiji. U knjizi pred Vama su hronološki predstavljeni tokovi reforme sektora bezbednosti u Srbiji, u periodu od demokratskih promena godine do godine. Za nultu godinu smo odabrali godinu, kako zbog promene političkog poretka, tako i zbog toga što je reforma sektora bezbednosti, koja uključuje i demokratizaciju upravljanja oružanim snagama, tek tada postala proklamovani cilj nove političke elite. Vodili smo se sledećim kriterijumima pri izboru događaja koji će biti zabeleženi u hronologiji: promena političkog sistema, promene u ustavnom, zakonskom i sistemskom statusu oružanih snaga, usvajanje strateških dokumenata, krize ili događaji koji su preokrenuli javno mnenje ili tok reforme, promene rukovodstava relevantnih ministarstava, značajne operativne akcije i prekretnice u međunarodnim integracijama domaćih oružanih snaga. Na prvom mestu nalazi se opšta politička hronologija kojom su obuhvaćeni ključni politički događaji i njihovi učesnici. Potom su popisani ključni događaji vezani za reformu državnih aktera koji koriste silu: vojske, policije, bezbednosno-obaveštajnih službi i državnih organa sa određenim policijskim ovlašćenjima (carina, poreska policija, Uprava za sprečavanje pranja novca). Hronologija reforme sistema civilne zaštite, koji ima značajnu ulogu u prvenciji i saniranju posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih opasnosti je takođe predstavljena u ovoj publikaciji. Na kraju, imajući u vidu ulogu i uticaj Evropske unije i NATO-a na proces reforme sektora bezbednosti u Srbiji, predstavljena je i hronologija odnosa Srbije sa ove dve organizacije. Na kraju ove publikacije popisani su i bibliografski izvori koje je istraživački tim koristio tokom pisanja Godišnjaka reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Bibliografija, slično hronologijama, pokriva sledeće aktere u sektoru bezbednosti: vojsku, policiju, bezbednosno-obaveštajne službe, državne organe sa određenim policijskim ovlašćenjima, pravosuđe, zatvore, privatne bezbednosne kompanije i

8 8 organizacije civilnog društva. Izrada bibliografija i pregled postojeće literature u konkretnoj zemlji nisu samo koristan način za prikupljanje informacija, već se iz njih mogu saznati i viđenja domaćih autora o važnosti reforme sektora bezbednosti, kao i to koji su delovi sektora i ciljevi reforme bili nevidljivi i nedovoljno prisutni u naučnoj i političkoj javnosti. Predstavljanjem ključnih događaja i izvora o tokovima reforme sektora bezbednosti na jednostavan i sistematičan način želeli smo da podstaknemo dublje političko analiziranje i naučno istraživanje sektora bezbednosti i oružanih snaga Srbije, kao i tokova i dometa njihove reforme. Istraživački tim Centra će i u budućnosti u saradnji sa novim generacijama stažista u Centru ažurirati ove hronologije i bibliografije i tako doprinositi razvoju baze proverenih empirijskih podataka neophodne za temeljno sagledavanje i razumevanje konteksta reforme sektora bezbednosti u Srbiji. mr Sonja Stojanović

9 25. januar jul mart mart april maj novembar februar oktobar novembar decembar decembar novembar novembar decembar decembar septembar Hronologije

10

11 11 Opšta politička hronologija oktobar Demokratska opozicija Srbije (u daljem tekstu DOS) organizovala je velike demonstracije, koje su trajale od 24. septembra do 5. oktobra u Beogradu i drugim gradovima Srbije, povodom izborne krađe na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu SRJ). Rezultat demonstracija bio je odlazak sa vlasti dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića i predaja dužnosti legalno izabranom predsedniku Vojislavu Koštunici. Za 5. oktobar godine DOS je u Beogradu, i pored zvanične policijske zabrane, zakazao veliki miting i demonstracije, na koje su došli građani iz cele Srbije. Nakon nekoliko uzmicanja pred suzavcem, koji je policija ispaljivala na demonstrante ispred Skupštine SRJ u centru Beograda, građani su ušli u Parlament, a nešto malo kasnije i u zgradu Radio televizije Srbije (u daljem tekstu RTS). Jedna devojka je poginula, tri osobe su ranjene iz vatrenog oružja, a oko sto ljudi povređeno je u sukobima demonstranata i policije u Beogradu. Kasno uveče, televizije su emitovale i izjavu Slobodana Miloševića, koji je priznao poraz i najavio povlačenje, a nešto kasnije odštampan je vanredni broj Službenog lista, u kome je Vojislav Koštunica proglašen za predsednika. Prema zvaničnim podacima, V. Koštunica dobio je ili 50,24 odsto glasova, a S. Milošević ili 37,15 odsto. 6. Nakon što je Ustavni sud potvrdio pobedu Vojislava Koštunice u prvom krugu, Slobodan Milošević je novoizabranom predsedniku čestitao izbornu pobedu. 7. Konstituisana je Skupština SRJ. Vojislav Koštunica položio je zakletvu pred oba doma Parlamenta. Narednih dana V. Koštunica primio je brojne državnike, EU i SAD ukinule su ekonomske sankcije SRJ, otvoren je proces pomirenja sa Evropom i započeta normalizacija odnosa sa Zapadom i susednim zemljama. 9. Stranke zastupljene u Skupštini Srbije postigle su dogovor oko toga da se izglasa nepoverenje republičkoj Vladi i da se formira prelazna Vlada eksperata, kao i da se raspišu novi, vanredni izbori za Skupštinu Srbije. Ostavke su podneli ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković i predsednik Savezne vlade Momir Bulatović.

12 12 HRONOLOGIJE 9. Šefovi diplomatija Evropske unije (u daljem tekstu EU) doneli su odluku o ukidanju embarga na naftu i aviosaobraćaj sa Srbijom i stavili su van snage sve sankcije protiv SRJ uvedene godine, osim onih koje direktno pogađaju bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i lica u vezi s njim. 22. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica odredio je da mandatar za sastav nove Vlade SRJ bude Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije iz Crne Gore. 24. Nakon nekoliko odlaganja sednice, kao i nakon opstrukcije poslanika Srpske radikalne stranke (u daljem tekstu SRS), Skupština Srbije izabrala je prelaznu, tehničku Vladu Srbije, koja je trebalo da obezbediti funkcionisanje zemlje do vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra. Vladu su formirali koalicija DOS, Srpski pokret obnove (u daljem tekstu SPO) i Socijalistička partija Srbije (u daljem tekstu SPS), a za predsednika je izabran je Milomir Minić iz SPS. Predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić raspisao je održavanje prevremenih izbora za 23. decembar, a predsednik Srbije Milan Milutinović raspustio je republički Parlament. 25. Savezna Republika Jugoslavija je zvanično, 25. oktobra godine u Bukureštu, primljena u Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope kao punopravni član. 31. Na zahtev SPO smenjeni su predsednik Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica i republički državni tužilac Dragiša Krsmanović. To što je na funkciji načelnika Resora državne bezbednosti (u daljem tekstu RDB) ostao Radomir Markovića, iako je njegovo smenjivanje takođe traženo, izazvalo je krizu tek formirane prelazne Vlade Srbije, jer su članovi SPO i DOS svoje učestvovanje u radu Vlade uslovili njegovom smenom. Smeni Radomira Markovića oštro se protivio predsednik Vojislav Koštunica novembar Na zasedanju Generalne skupštine UN SRJ je jednoglasno primljena u članstvo UN kao nova država. Savezna Republika Jugoslavija dobila je novu Saveznu vladu polaganjem zakletve premijera Zorana Žižića i članova njegovog kabineta, koji dolaze iz Demokratske opozicije Srbije, Socijalističke narodne partije Crne Gore, Srpske narodne stranke Crne Gore i Grupe 17 Plus (u daljem tekstu G17 Plus). Zakletva je

13 13 položena na zajedničkoj sednici oba doma jugoslovenskog Parlamenta. Novi jugoslovenski premijer bio je potpredsednik Socijalističke narodne partije, najveće opozicione stranke u Crnoj Gori, koja je, za razliku od stranaka vladajuće crnogorske koalicije, učestvovala na prethodnim saveznim izborima. 6. Pobune zatvorenika u zatvorima širom Srbije koje su izbile radi poboljšanja uslova života, proglašenja amnestije i uvođenja promena u zatvorska rukovodstva stavile su na probu novu vlast. Protesti zatvorenika, tokom kojih je jedan čovek poginuo a nekoliko ljudi povređeno i tokom kojih je načinjena znatna materijalna šteta, završeni su 11. novembra nakon što su predstavnici vlasti obećali da će ispuniti sve zahteve pobunjenika U sedištu Saveta Evrope u Strazburu predsednik SRJ Vojislav Koštunica zvanično je zatražio da SR Jugoslavija bude primljena u ovu instituciju. Konsenzusom svih zemalja članica, Stalni savet Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (u daljem tekstu OEBS) primio je SR Jugoslaviju u tu međunarodnu organizaciju. 15. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica je, u svom obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, saopštio da SRJ želi da što pre sklopi Ugovor o pridruživanju sa EU. Za SRJ ne postoji preči spoljnopolitički cilj od svekolikog približavanja porodici nacija koje tvore EU, a onda stupanja u nju Narodni pokret Otpor dobio je nagradu muzičke televizije MTV pod nazivom Free Your Mind. Razmenom diplomatskih nota SRJ je uspostavila pune diplomatske odnose sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom i SAD. U Zagrebu je održan samit EU i pet zemalja zapadnog Balkana Hrvatske, SRJ, Makedonije, Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu BiH) i Albanije. Evropska unija se obavezala da će uvesti Balkan u glavne evropske tokove i najavila da će uložiti 4,6 miljardi evra u čitav region u periodu od šest godina, od čega je polovina namenjena obnovi SRJ. Od balkanskih zemalja zatraženi su pomirenje i međusobna saradnja. Jugoslovensku delegaciju predvodio je predsednik SRJ Vojislav Koštunica. 27. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica je u Beču, gde je potpisao dokumenta OEBS, zatražio od NATO i UN izmenu Vojnotehničkog sporazuma o OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

14 14 Kosovu, koji se odnosi na prisustvo srpskih policijskih snaga u bezbednosnoj zoni između Srbije i Kosova. Predsednik Koštunica je iz Beča hitno otputovao na jug Srbije, gde je došlo do eskalacije sukoba naoružanih Albanaca i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu MUP) Srbije. HRONOLOGIJE decembar Savezna Republika Jugoslavija i Slovenija uspostavile su diplomatske odnose. Sa BiH odnosi su uspostavljeni 15. decembra godine. Okružno javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv bivšeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa zbog novčanih mahinacija. M. Kertes je uhapšen 15. decembra godine, ali je posle nekoliko dana pušten, pošto se pozvao na poslanički imunitet. Po nalogu Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, M. Kertes je priveden 16. marta godine, a optužnica ga tereti za to da je zajedno sa Slobodanom Miloševićem, Nikolom Šainovićem i Jovanom Zebićem, bivšim potpredsednikom Savezne Vlade, oštetio državu za oko 120 miliona nemačkih maraka iznošenjem novca na Kipar, finansiranjem državnih preduzeća i SPS dolara. 23. Savezna Republika Jugoslavija postala je član Evropske banke za obnovu i razvoj. Savezna Republika Jugoslavija ponovo je postala član Međunarodnog monetarnog fonda, koji joj je odobrio kredit u iznosu od 151 milion Na prvim parlamentarnim izborima u postmiloševićevoj Srbiji, DOS je odneo ubedljivu pobedu, osvojivši 176 od 250 poslaničkih mesta. Mandate u Skupštini Srbije osvojili su do tada vladajuća SPS (37), SRS (23) i Stranka srpskog jedinstva (14). 28. Skupština SRJ usvojila je Deklaraciju o stanju na Kosovu i na jugu Srbije, u kojoj se osuđuju albanski ekstremizam i terorizam na Kosovu i u zoni kopnene bezbednosti i u kojoj se od međunarodne zajednice traži da poštuje sve dokumente o Kosovu.

15 januar Stalni savet OEBS doneo je odluku o uspostavljanju misije te organizacije u SRJ. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica primio je u Palati federacije predsednika SPS Slobodana Miloševića koji je, prema nezvaničnim informacijama, tražio garancije za ličnu bezbednosti i za bezbednost svoje porodice Savezna Republika Jugoslavija i Albanija obnovile su diplomatske odnose, koji su prekinuti 17. aprila godine tokom NATO bombardovanja. Parlamentarna skupština Saveta Evrope odobrila je SRJ status specijalnog gosta. Konstituisana je nova Skupština Republike Srbije. Skupština Srbije izabrala je novu republičku Vladu, čiji je predsednik Zoran Đinđić. Načelnik RDB Srbije Rade Marković podneo je ostavku, a na mesto šefa RDB postavljen je Goran Petrović, koji je 20. maja godine bio izbačen iz ove službe pod optužbom da je odavao državne tajne. 30. Nakon što je razrešila dužnosti načelnika Resora javne bezbednosti (u daljem tekstu RJB) general-pukovnika Vlastimira Đorđevića i načelnika Uprave policije Obrada Stevanovića, republička Vlada imenovala je za novog načelnika RJB Srbije i za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova general-potpukovnika Sretena Lukića (koji je od godine bio načelnik MUP RS za Kosovo i Metohiju, a od juna godine pomoćnik načelnika RJB i načelnik Uprave pogranične policije u MUP). Protiv Sretena Lukića i Vlastimira Đorđevića su kasnije podignute optužnice pred Haškim tribunalom za krivična dela počinjena na prostoru Kosova i Metohije, te se oni u ovom trenutku nalaze u pritvoru ovog suda. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

16 16 HRONOLOGIJE februar Savezna Republika Jugoslavija je stekla status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji u Ženevi. Uhapšen je bivši generalni direktor RTS Dragoljub Milanović zbog sumnje da je odgovoran za pogibiju 16 radnika tokom NATO bombardovanja te medijske kuće 23. aprila godine Razmenom ambasadora, nakon dve godine, i formalno su obnovljeni diplomatski odnosi SAD i SRJ. Na samitu šefova država i vlada članica Procesa za saradnju u Jugo-istočnoj Evropi održanom u Skoplju predsednici SRJ Vojislav Koštunica i Makedonije Boris Trajkovski potpisali su Sporazum o razgraničenju ove dve zemlje. 24. Uhapšen je bivši šef RDB Srbije Radomir Marković, kao i još dvojica aktera događaja na Ibarskoj magistrali u oktobru godine, u kome su poginula četvorica funkcionera SPO, a lider te stranke Vuk Drašković lakše povređen. 26. Savet ministara spoljnih poslova EU odlučio je da ukine sve sankcije protiv SRJ uvedene posle godine, osim onih protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegovih bliskih saradnika. 1. mart Vlada SRJ utvrdila je Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa SRJ i Republike Srpske, koji su prethodno utanačili predsednik SRJ Vojislav Koštunica i Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Volfgang Petrić. Predsednici SRJ Vojislav Koštunica i i Republike Srpske Mirko Šarović potpisali su ovaj Sporazum u Banjaluci 5. marta godine U Beogradu su otvorene kancelarije OEBS i Saveta Evrope. Za šefa misije OEBS u SRJ imenovan je Stefano Sanino. april Uhapšen je bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, koji je osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. S. Miloševiću je određen pritvor od 30 dana, koji je potom produžen za još dva meseca. Hapšenje je započeto 30.

17 17 marta, a okončano nakon dva dana i nakon sedmočasovnih pregovora sa novim vlastima o njegovoj predaji. Pre hapšenja ispred njegove kuće danonoćno su stražarili pristalice i simpatizeri SPS i Jugoslovenske levice (u daljem tekstu JUL). Policija je uhapsila pripadnike njegovog privatnog obezbeđenja, funkcionera JUL Sinišu Vučinića, a privela je i još trojicu članova JUL i SPS zbog pružanja oružanog otpora tokom hapšenja S. Miloševića. Tom prilikom su povređena dva policajca i jedan fotoreporter. S. Vučinić je pušten posle tri meseca. Nakon hapšenja, Marija Milošević, ćerka bivšeg predsednika, ispalila je nekoliko hitaca iz vatrenog oružja. 3. Potpredsednik SPS i tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović podneo je ostavku na sve stranačke funkcije u toj partiji. On je poručio da je na ostavku pomišljao i ranije, a naročito posle direktnih i indirektnih kritika koje su mu bile upućene zbog sklapanja sporazuma povodom raspisivanja prevremenih republičkih izbora. 22. Održani su vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori, na kojima je koalicija Pobjeda je Crne Gore, (Demokratska partija socijalista i Socijal demokratska partija) osvojila 36 od ukupno 77 poslaničkih mesta. Koalicija Zajedno za Jugoslaviju (Socijalistička narodna partija, Narodna stranka i Srpska narodna stranka) osvojila je 33 mandata, Liberalni savez 6 mandata, a Demokratska unija Albanaca i Demokratski savez osvojili su po jedno poslaničko mesto maj Savezna Republika Jugoslavija postala je punopravni član Svetske banke. jun General Vojske Jugoslavije (u daljem tekstu VJ) Ninoslav Krstić smenjen je sa dužnosti komandanta Združenih snaga na jugu Srbije, na osnovu odluke jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice. Smatra se da je Koštunica takvo naređenje doneo na zahtev načelnika Generalštaba VJ general-pukovnik Nebojše Pavkovića. 20. Šef Jedinica za specijalne operacije (u daljem tekstu JSO) RDB Milorad Luković Legija podneo je ostavku na tu dužnost i raskinuo radni odnos u MUP Srbije zbog incidenta koji se dogodio u Kuli. Tom prilikom on je zapalio diskoteku, a povod za to bio je hapšenje njegovih štićenika Dušana Spasojevića i drugih pripadnika Zemunskog klana zbog otmice bogatog biznismena Miroslava Miškovića. Od njih je Milorad Luković Legija uzimao profit, a u zamenu ih je OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

18 18 štitio u izvršavanju nezakonitih radnji. Takođe, Milorad Luković Legija podneo je ostavku i zbog tuče i pucnjave u klubu Stupica u Beogradu. 28. Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević izručen je Tribunalu u Hagu na osnovu Uredbe Vlade Srbije. Taj sud je 24. maja godine optužio Miloševića i još četvoricu visokih funkcionera za zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja rata nad kosovskim Albancima u prvoj polovini godine. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica ocenio je da se izručenje Miloševića ne može smatrati zakonitim i ustavnim i takav potez nazvao ishitrenim i ponižavajućim. Crnogorski predsednik Milo Đukanović i premijer Filip Vujanović izrazili su zadovoljstvo zbog izručenja Slobodana Miloševića. 29. Jugoslovenski premijer Zoran Žižić podneo je ostavku zbog odluke Vlade Srbije da Tribunalu u Hagu preda bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Time je, po njegovoj oceni, prekršen koalicioni sporazum Socijalističke narodne partije Crne Gore i DOS. HRONOLOGIJE jul Skupština Crne Gore izabrala je novu republičku Vladu. Premijer je ponovo postao Filip Vujanović (Demokratska partija socijalista). Vlada Srbije imenovala je potpredsednika te Vlade Nebojšu Čovića za predsednika Koordinacionog centra SRJ i Srbije za Kosovo i Metohiju. Vlada Srbije je saopštila da je u hladnjači koja je isplivala u akumulacionom jezeru hidroelektrane Perućac pronađeno između 50 i 60 leševa. Skupština SRJ izabrala je novu Saveznu vladu, čiji je predsednik funkcioner Socijalističke narodne partije Crne Gore Dragiša Pešić. avgust Demokratska stranka Srbije donela je odluku da povuče svoje predstavnike iz Vlade Srbije i najavila da će u okviru DOS, kao i u Skupštini Srbije pokrenuti pitanje njene odgovornosti, jer je nezadovoljna radom, pre svega, ministarstva policije i pravde. Tačnije, u ovoj stranci smatraju da Vlada nije sposobna da se izbori sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Bio je to početak krize u vladajućoj koaliciji, koja je trajala do kraja godine.

19 Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštio da je u do tada otkrivenim masovnim grobnicama u Srbiji iskopano više od 340 leševa. septembar Okružni sud u Beogradu saopštio je da je iz masovne grobnice u Batajnici kod Beograda iskopano najmanje 269 ljudskih leševa, mahom albanske nacionalnosti. 24. Odlukom većine članova Generalne skupštine Interpola, SRJ je ponovo primljena u ovu organizaciju. Jugoslavija je godine isključena iz Interpola, jer je ocenjeno da ne može po automatizmu naslediti članstvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu SFRJ) oktobar Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću potvrđena je optužnica pred Haškim tribunalom kojom se tereti za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj između avgusta i juna godine. 5. novembar Skupština SRJ usvojila je Zakonik o krivičnom postupku koji predviđa da jugoslovenski državljani, pod određenim uslovima mogu biti izručeni međunarodnom sudu. 9. Pripadnici JSO RDB Srbije blokirali su put ka Centru za obuku u Kuli, protestvujući protiv toga što su bili prevareni kada je reč o hapšenju braće Banović, jer su oni izručeni Haškom sudu. Tek kada su prebačeni u Hag, pripadnici JSO shvatili su prirodu njihovog hapšenja. Pobuna je izbila zbog straha da ovo hapšenje nagoveštava slična hapšenja unutar njihovih redova. Posle neuspelih razgovora s premijerom Srbije Zoranom Đinđićem u bazi JSO kod Kule, protesti su 12. novembra doveli do blokade celog Centra za obuku i dela autoputa u Beogradu. U isto vreme je Miodrag Luković Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu Ibarska magistrala, što je bio jedan od ključnih razloga pobune. Zatražene su ostavke ministra policije Dušana Mihajlovića i načelnika RDB Gorana Petrovića. Dušan Mihajlović je ponudio ostavku, ali je Vlada od- OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

20 20 HRONOLOGIJE bila. Glavni organizator pobune bio je Ulemek, koji je i posle smene s mesta komandanta jedinice imao veliki ugled i uticaj u kriminalnom okruženju. On je zadržao kontrolu nad JSO i u dogovoru s Dušanom Spasojevićem (vođom Zemunskog klana ) organizovao to da JSO otkaže poslušnost svojim starešinama. Predsednik stranke Nova Srbija Velimir Ilić podržao je protest pripadnika JSO i procenio da su njihovi zahtevi opravdani. Tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica izjavio je da bezbednost građan nije ugrožena i da su pripadnici JSO zauzeli samo pola autoputa. Tom prilikom rekao je i:... uostalom, to što su oni u uniformama i naoružani, pa tako i lekari u svojim belim mantilima štrajkuju, a oni (pripadnici JSO) štrajkuju u svojim uniformama Vlada Srbije prihvatila je ostavku Gorana Petrovića i na mesto šefa RDB postavila Andreja Savića. Na mesto njegovog zamenika došao je Milorad Bracanović. M. Bracanović je bio načelnik bezbednosti JSO i Legijin zamenik i godine kada su, osim rukovodilaca SPO, ubijeni i Ivan Stambolić i Slavko Ćuruvija i kada je pokušan atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Postavljanje M. Bracanovića na mesto zamenika bio je jedan od uslova pobunjenih pripadnika JSO. Nakon smene Gorana Petrovića umireni su protesti u JSO, ali je ona iz RDB prebačena pod direktnu nadležnost ministra unutrašnjih poslova. Nakon što je pristala da napravi ustupke, Vlada je izgubila kontrolu nad RDB. Time što je postavljen M. Bracanović Legija i ostali članovi Zemunskog klana obezbedili su pristup informacijama sa najvišeg nivoa, kao i mogućnost da prisluškuju i saznaju sve ono što im je u interesu. 17. Na Kosovu su održani parlamentarni izbori na kojima je pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove, osvojivši 45,6 odsto glasova, odnosno 47 poslaničkih mesta. Srpska koalicija Povratak osvojila je 11,34 odsto glasova. 6. decembar Predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin podneo je ostavku na mesto predsednika republičkog Parlamenta. Skupština Srbije izabrala je za predsednika Skupštine Natašu Mićić (Građanski savez Srbije), dotadašnju potpredsednicu republičkog Parlamenta. 19. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je tužbu koju su protiv 17 zemalja NATO podnele porodice i jedna preživela žrtva bombardovanja zgrade RTV Srbije, obrazloživši odluku time da SRJ nije članica Saveta Evrope.

21 februar Pred Tribunalom u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, koji je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na Kosovu, u Hrvatskoj i BiH. 22. Generalni sekretar UN Kofi Anan potvrdio je validnost sporazuma o međudržavnoj granici koji su potpisale Makedonija i Jugoslavija. Tri dana kasnije Savet bezbednosti UN podržao je granični sporazum između SRJ i Makedonije, čiju su validnost svojim izjavama doveli u pitanje predstavnici KFOR i UNMIK Skupština Srbije usvojila je Izmene krivičnog zakona, kojima je ukinuta smrtna kazna. Ona je zamenjena kaznom zatvora od 40 godina. Odlukom predsednika SRJ o racionalizaciji i delimičnoj reorganizaciji VJ prestale su da postoje komande armija ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane i ratne mornarice, kao i Komanda Druge armije VJ u Nišu. 14. mart U Beogradu je potpisan sporazum Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore. Sporazum su potpisali predsednik SRJ Vojislav Koštunica, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, premijeri te dve republike Zoran Đinđić i Filip Vujanović, kao i visoki predstavnik EU Havijer Solana. Prema tom sporazumu buduća država imaće naziv Državna zajednica Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu SCG) Pripadnici Službe bezbednosti VJ priveli su potpredsednika republičke Vlade i predsednika Pokreta za demokratsku Srbiju Momčila Perišića, potpukovnika Miodraga Sekulića, pripadnika saveznog MUP Vladimira Vlajkovića i službenika američke ambasade u Beogradu Džona Dejvida Nejbora zbog sumnje da su izvršili krivična dela špijunaže i odavanja vojne tajne. U narednim danima održan je sastanak najvišeg državnog i vojnog vrha načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića i načelnika Uprave bezbednosti generala Aleksandra Tomića. Sastanak su ubrzo nakon početku napustili predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić i potpredsednik Nebojša Čović. Jugoslovenski predsednik Vojislav OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

22 22 HRONOLOGIJE Koštunica izjavio je da zakonitost postupka koji se vodi protiv Perišića nije sporna, ali se tome usprotivio Zoran Đinđić. On je doveo u pitanje postojanje civilne kontrole nad Službom vojne bezbednosti, ali i postojanje vojne kontrole, s obzirom na to da ni vojni, a ni državni organi nisu bili obavešteni o ovim dešavanjima. Sjedinjene Američke Države uputile su oštar protest jugoslovenskim vlastima zbog hapšenja američkog diplomate Vrhovni savet odbrane (u daljem tekstu VSO) podržao je inicijativu Savezne vlade o pristupanju SRJ programu Partnerstvo za mir. april U Skupštini SRJ usvojen je Zakon o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva izručenje jugoslovenskih državljana optuženih za ratne zločine tom sudu Crnogorski premijer Filip Vujanović podneo je ostavku. Penzionisani general VJ Dragoljub Ojdanić dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima od januara do juna godine. 2. maj Bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović, koga je Haški tribunal optužio za ratne zločine na Kosovu, i bosanski Srbin Momčilo Gruban doputovali su u Hag nakon dobrovoljne predaje. 31. Skupština SRJ usvojila je Sporazum o budućim odnosima Srbije i Crne Gore, koji je potpisan 14. marta, i odredila predstavnike Skupštine koji će biti u Komisiji za izradu ustavne povelje. 10. jun U Beogradu je ubijen pomoćnik načelnika RJB MUP Srbije general-major Boško Buha.

23 Administrativni odbor Skupštine Srbije prihvatio je 13 ostavki poslanika DOS i odlučio da dvadeset jednom poslaniku DSS prestaju mandati zbog neredovnog učestvovanja u radu Parlamenta. Ovakvu odluku predsednik SRJ i lider DSS Vojislav Koštunica ocenio je kao protivpravnu i suprotnu važećem Zakonu o izboru poslanika. Premijer Srbije Zoran Đinđić rekao je da je takva odluka stvar moralne prirode, a ne stranačke i dodao da u tome ne vidi nikakav problem, jer oni koji primaju platu moraju da rade posao za koji su plaćeni. 21. Okružni sud u Beogradu osudio je bivšeg direktora RTS Dragoljuba Milanovića na deset godina zatvora zbog izvršavanja krivičnog dela usmerenog protiv opšte bezbednosti, u kome je život izgubilo 16 ljudi, kao i zbog zloupotrebe u privredi. Radnici RTS poginuli su tokom NATO bombardovanja te televizije 23. aprila godine. Dragoljub Milanović je odlukom Vrhovnog suda Srbije pušten na slobodu dok ne bude završen žalbeni postupak, što je on iskoristio da pobegne. Ponovo je uhapšen u Crnoj Gori tokom akcije Sablja. Ministarstvo unutrašnjih postova Srbije saopštilo je da je D. Milanoviću u bekstvu godine pomogao Zemunski klan. Trenutno se nalazi u zatvoru na izdržavanju desetogodišnje kazne, koje je počelo 3. aprila godine. 24. Ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice smenjen je načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković, koji je 20. oktobra godine pred Haškim tribunalom optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata tokom sukoba na Kosovu, u proleće i leto godine. Za načelnika Generalštaba VJ postavljen je general-potpukovnik Branko Krga. Premijer Srbije Zoran Đinđić ocenio je da predsednik Vojislav Koštunica nije trebalo da donese ukaz o smeni Pavkovića bez saglasnosti VSO, dok je ministar inostranih poslova Goran Svilanović izjavio da je dobro što je donesena odluka o smenjivanju i da bi bilo bolje da je doneta ranije. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA jul Skupština Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji i o borbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se RDB MUP Srbije transformiše u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju (u daljem tekstu BIA). 12. avgust Haški optuženik i predsednik SPS Slobodan Milošević predložio je lidera SRS Vojislava Šešelja za zajedničkog kandidata opozicionih patriot-

24 24 skih snaga. Glavni odbor SPS odbacio je taj predlog i odlučio da njen kandidat bude glumac Velimir Bata Živojinović Većina stranaka članica DOS podržala je kandidaturu Miroljuba Labusa za predsednika Srbije. septembar Održani su predsednički izbori u Srbiji. Kandidat DSS Vojislav Koštunica i kandidat grupe građana Miroljub Labus ušli su u drugi krug. V. Koštunica je najviše glasova dobio u Beogradu i u užoj Srbiji, a M. Labus je trijumfovao u Vojvodini. HRONOLOGIJE 13. oktobar Održan je drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji. Izbori nisu uspeli, jer je na birališta izašao manji broj birača od predviđenog Izbornim zakonom. Kandidat DSS Vojislav Koštunica osvojio je glasova, odnosno 66,86 odsto, a kandidat grupe građana Miroljub Labus glasova, odnosno 30,92 odsto Savezna Republika Jugoslavija zvanično je preuzela kopredsedavanje Prvim radnim stolom Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori koalicija Demokratska lista za evropsku Crnu Goru Milo Đukanović osvojila je apsolutnu većinu, dobivši 39 poslaničkih mandata od ukupno 75 mandata u crnogorskoj Skupštini. Koalicija Zajedno za promene osvojila je trideset, Liberalni savez četiri, a lista Albanci zajedno dva mandata novembar Sudija Saveznog ustavnog suda Momčilo Grubač izabran je za predsednika tog suda. Predsednik Crne Gore Milo Đukanović podneo je ostavku na tu funkciju. Dan kasnije vršilac dužnosti predsednika Crne Gore Filip Vujanović poverio mu je mandat za sastav nove crnogorske Vlade.

25 decembar Nakon višemesečnih usaglašavanja Ustavna komisija je u Beogradu jednoglasno usvojila Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ni ponovljeni predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli, jer je na njih izašlo 45,17 odsto birača. Najviše glasova , odnosno 57,66 odsto osvojio je kandidat DSS i predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Kandidat SRS Vojislav Šešelj osvojio je , odnosno 36,08 odsto glasova, a kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević , odnosno 3,53 odsto glasova birača. Demokratska stranka Srbije nije priznala rezultate tih izbora zbog, kako je ocenila, lažiranih biračkih spiskova, ali su njene žalbe nadležnim institucijama odbijene. 15. Labus Na Trećoj skupštini G17 Plus ova nevladina organizacija transformisana je u političku partiju. Za predsednika nove stranke izabran je Miroljub Skupština SRJ ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan godine, kojim je okončan rat u BiH. Na neuspelim predsedničkim izborima u Crnoj Gori najviše glasova birača osvojio je kandidat Demokratske partije socijalista Filip Vujanović, dobivši više od 80 odsto glasova. Na izbore je izašlo 45,9 odsto upisanih birača, što je manje od onoga što je predviđeno Izbornim zakonom (50+1). 30. Predsednica srpskog parlamenta Nataša Mićić (GSS) preuzela je dužnost predsednika Republike Srbije, s obzirom na to da je predsedniku Milanu Milutinoviću (SPS) mandat istekao prethodnog dana, a da novi prvi čovek Srbije nije izabran, jer na izbore u dva pokušaja nije izašao zakonom predviđen broj birača. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

26 HRONOLOGIJE februar U Saveznoj skupštini svečano je proglašena Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Pokušan je atentat na Zorana Ðindića kod hale Limes u Beogradu. Vozač kamiona (Dejan Milenković-Bagzi, član Zemunskog klana ) pokušao je da pobegne sa lica mesta, ali je uhapšen. Njemu je određen osmodnevni pritvor, ali je već 24. februara pušten iz pritvora rešenjem vanraspravnog veća Četvrtog opštinskog suda u Beogradu uz obrazloženje da ne postoje zakonski razlozi za zadržavanje u pritvoru. Kamionom za koji je imao sumnjive papire Bagzi je namerno presekao put koloni vozila pod pratnjom, u kojoj je bio premijer Zoran Đinđić. Namera mu je bila da izazove sudar i da zaustaviti kolonu kako bi Željko Tojaga Žmigi iz JSO ručnim raketnim bacačem pogodio premijerov oklopljeni BMW. Zatim bi Mile Luković Kum i Sretko Kalinić Beli, pripadnici JSO, automatskim puškama dovršili atentat. 24. Vojislav Šešelj, predsednik SRS, samoinicijativno je otputovao u Hag gde još uvek čeka suđenje po optužnici za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Pored individualne odgovornosti, on se tereti i za učestvovanje u zajedničkom zločinačkom poduhvatu u periodu od avgusta godine do septembra godine, kada je došao u sukob sa Slobodanom Miloševićem mart Donet je akt o postavljanju Jovana Prijića za Specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je u sredu, 12. marta godine, oko 12:45 ispred zgrade Vlade Srbije. Pogođen je iz snajperskog naoružanja s dva hica u grudi. Odmah je prevezen u Urgentni centar, gde je bezuspešno podvrgnut reanimaciji i operaciji. Nakon toga uvedeno je vanredno stanje. Vlada je optužila Zemunski klan da stoji iza atentata. Do daljnjeg su zatvoreni bioskopi i otkazane sve kulturne i sportske manifestacije, blokirana je autobuska stanica, aerodrom itd. Uvedena je trodnevna žalost.

27 Vlada je saopštila da je do 17 sati policija uhapsila 56 osoba za koje se sumnja da su umešani u ubistvo premijera. Demokratska stranka Srbije predložila je formiranje koncentracione vlade. 15. Srpski premijer Zoran Đinđić sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, uz najviše državne počasti. Pored članova porodice, funkcionera i članova Demokratske stranke i najviših državnih funkcionera, sahrani su prisustvovali i mnogobrojni strani zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice Beograda da oda poštu ubijenom premijeru. Pripadnici Žandarmerije, uz prisustvo predstavnika Vlade Srbije, zapečatili su prostorije redakcije nedeljnika Identitet i zabranili rad tom listu za vreme trajanja vanrednog stanja. Prema ranijim navodima visokih državnih funkcionera, nedeljnik Identitet finansiran je novcem pripadnika Zemunskog klana. 18. Za novog premijera Srbije izabran je Zoran Živković, zamenik predsednika DS. Uhapšen je Milan Sarajlić, zamenik Republičkog tužioca, koji je osumnjičen za spregu sa organizovanim kriminalom, kao i za to da je jedan od ključnih saradnika Zemunskog klana. Zabranjen je list Nacional. 23. Posle višednevnih pokušaja srušen je objekat u Šilerovoj ulici u Beogradu, koji je vlasništvo Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, vođa Zemunskog klana. Oni su u to vreme bili osumnjičeni za učestvovanje u ubistvu Zorana Ðinđića. 25. Đinđića. Policija je uhapsila Zvezdana Jovanovića, pomoćnika komandanta JSO, zbog sumnje da je pucnjem iz snajpera ubio premijera Srbije Zorana OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA Rasformirana je Jedinica za specijalne operacije.

28 U obračunu sa policijom, nakon što su pružili oružani otpor hapšenju, ubijeni su Dušan Spasojević i Mile Luković. Na Fruškoj Gori nađeno je telo Ivana Stambolića, kojeg su otela, ubila, bacila u kreč i zakopala četvorica pripadnika JSO. Prema izvorima u Vladi Srbiji, odmah nakon ubistva Zorana Ðinđića iz zemlje je pobegla Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. 3. april Državna zajednica SCG postala je punopravna članica Saveta Evrope. Čedomir Jovanović imenovan je za potpredsednika Vlade koji je zadužen za evropske integracije. 28 HRONOLOGIJE Amnesty International izrazio je zabrinutost zbog nekih aspekata odredaba vanrednog stanja koji bi mogli da povećaju kršenje ljudskih prava. 6. Pritvoren je Milorad Bracanović, bivši zamenik načelnika BIA, koji je smenjen u januaru godine. Na mesto zamenika načelnika BIA Milorad Bracanović bio je postavljen posle pobune JSO, u novembru godine Zvezdan Jovanović priznao je da je izvršio ubistvo Zorana Ðinđića. Uhapšeni su general Aco Tomić, bivši načelnik Službe vojne bezbednosti, i Rade Bulatović, savetnik za bezbednost bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, zbog sumnje da su se sastajali sa pripadnicima Zemunskog klana. Tim povodom Vojislav Koštunica izjavio je da je Rade Bulatović politički zatvorenik. 9. U Beogradu je počeo samit pod nazivom Proces saradnje zemalja Jugoistočne Evrope. Prema procenama bio je to najveći skup državnika koji je organizovan u Srbiji u prethodnih deset i više godina. 22. hiljade. U Srbiji je ukinuto vanredno stanje. Od njegovog uvođenja u Srbiji je privedeno više od deset hiljada ljudi, a u pritvoru je zadržano četiri i po

29 Džordž Soroš ocenio je na sastanku u Atini, na kome se govorilo o Jugoistočnoj Evropi, da Kosovo ne može da ostane deo Srbije i da je za sve bolje da se to što pre prihvati. 11. jun Jovica Stanišić isporučen je Haškom tribunalu. On je godine učestvovao u organizaciji obezbeđenja dolaska Slobodana Miloševića na Gazimestan, a zatim je u roku od tri godine postao prvo pomoćnik načelnika, a potom i načelnik Službe državne bezbednosti. Na tom mestu ostao je sve do godine kada je smenjen. Ubrzo ga je Slobodan Milošević imenovao za svog savetnika za nacionalnu bezbednost. 12. Posle skoro dve i po godine skrivanja od policije u Beogradu je, u policijskoj akciji koja je ukupno trajala više od 10 sati, uhapšen haški optuženik Veselin Šljivančanin. Optužnica ga tereti da je odgovoran za zločin počinjen novembra godine na poljoprivrednom dobru Ovčara, kada je streljano oko 200 hrvatskih građana dovedenih iz vukovarske bolnice jul Ukinut je pritvor Radetu Bulatoviću, koji je tokom policijske akcije Sablja uhapšen zbog navodnih kontakata sa pripadnicima Zemunskog klana. Ukinut je pritvor generalu Nebojši Pavkoviću, nekadašnjem načelniku Generalštaba VJ, koji je bio uhapšen zbog pomoći prilikom organizovanja atentata na Vuka Draškovića u Budvi Skupština Srbije izabrala je Vladimira Vukčevića za tužioca za ratne zločine, a Kori Udovički za guvernera Narodne banke Srbije. Milorad Bracanović, bivši zamenik direktora BIA, pušten je iz pritvora. avgust U Goraždevcu, na Kosovu, rafalima je ubijeno dvoje, a ranjeno petoro srpske dece dok su se kupala u reci. U Prištinu je stigao Hari Holkeri, novi šef administracije UN na Kosovu. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

30 novembar Održani su predsednički izbori u Srbiji. Po treći put u prethodnih 14 meseci nije izabran predsednik, jer je izlaznost građana na izbore bila samo 38,6 posto. Najviše glasova dobio je kandidat SRS Tomislav Nikolić (46,9 posto), a iza njega je bio kandidat DOS Dragoljub Mićunović (35,3 posto). HRONOLOGIJE decembar Počelo je suđenje optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Održani su parlamentarni izbori u Srbiji. Prema podacima Republičke izborne komisije poslanička mesta u Skupštini Srbije podelili su šest stranaka i koalicija. Srpska radikalna stranka osvojila je 81 poslanički mandat, DSS 53, DS 37, G17 Plus 34, SPO 23, a SPS 22 poslanička mandata februar Narodna skupština Srbije uspela je da u trećem pokušaju, i to uz pomoć glasova socijalista, izabere predsednika Parlamenta. Izabran je Dragan Maršićanin, kandidat DSS, G17 plus i SPO NS. Konstituisanje Skupštine završeno je 6. februara izborom pet potpredsednika i izborom skupštinskih odbora. 29. Na zahtev šefa UNMIK Harija Holkerija iz pritvora u Budimpešti na slobodu je pušten Agim Čeku, komandant Kosovskog zaštitnog korpusa. Mađarska policija je iskoristila diskreciono pravo da ne poštuje poternicu Interpola, jer je Čeku imao i pasoš Hrvatske. 2. mart U Skupštini Srbije mandatar za sastav nove vlade Vojislav Koštunica predstavio je program i prioritete buduće vlade. Narednog dana Skupština je

31 31 izabrala (130 glasova za, 113 protiv, bez uzdržanih, jedan poslanik nije glasao) predloženu koalicionu Vladu sastavljenu od DSS (9 resora), G17 Plus (4 resora) i SPO NS (4 resora). Za potpredsednika Vlade izabran je Miroljub Labus, lider G17 Plus. 4. Nakon što je Dragan Maršićanin dao ostavku i nakon što je izabran za ministra, Skupština Srbije izabrala je za novog predsednika Parlamenta Predraga Markovića (G17 Plus). On je do održavanja narednih predsedničkih izbora bio i vršilac dužnosti predsednika Srbije. Njegovo potpredsedničko mesto zauzela je Emilija Krstić (DSS), a drugo potpredsedničko mesto zauzeo je Dušan Petrović (DS). Nova vlada Srbije razrešila je dužnosti zamenika ministra unutrašnjih poslova Sretena Lukića. 5. Skupština SCG konstatovala je ostavku predsednika Parlamenta Državne zajednice SCG Dragoljuba Mićunovića i verifikovala mandate novih poslanika iz Srbije: SRS ima 30 poslanika, DSS 20, DS 13, G17 Plus 12, a SPS i Koalicija SPO NS imaju po 8 poslanika. 6. Vlada Srbije razrešila je dužnosti direktora BIA Mišu Milićevića i njegovog zamenika Gorana Živaljevića, a za novog šefa BIA postavljen je Rade Bulatović, bivši savetnik za bezbednost Vojislava Koštunice i pritvorenik tokom operacije Sablja" aprila godine Koordinacioni centar je saopštio da je u neredima koje su izazvali albanski terorist na Kosovu i Metohiji ubijeno 28 lica, od kojih je bilo 8 Srba. Prema podacima UNMIK, 851 osoba je povređena. Porušeno je i zapaljeno 286 srpskih kuća i 30 crkava i manastira, a oštećeno je 11 crkava, 80 kuća i 25 drugih objekata. Raseljeno je više od Srba i nealbanaca, a povređeno je oko 600 ljudi među kojima je i bio i 61 vojnik KFOR. Zbog nasilja nad Srbima u Kosovskoj Mitrovici i u drugim mestima na Kosovu, održani su protesti širom Srbije. U Beogradu i Nišu spaljene su džamije, a u glavnom gradu bilo je i 17 povređenih građana i policajaca. Tokom noći održane su i vanredne sednice srpske Vlade i Vrhovnog saveta odbrane SCG. Narednog dana od Vlade Srbije do Hrama Svetog Save prošla je litija predvođena premijerom Vojislavom Koštunicom i patrijarhom Pavlom. NATO je odbio ponuđenu pomoć SCG, ali je doneo odluku o tome da pojača svoje snage i dejstvo u pokrajini. 19. Savet bezbednosti UN, čijoj je sednici prisustvovao i generalni sekretar UN Kofi Anan, osudio je međuetničko nasilje širokih razmera na Kosovu i pozvao na prekid nasilja. U ime SCG govorio je ministar inostranih poslova OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

32 32 Goran Svilanović, koji je potom imao i susrete sa Konfi Ananom, zamenikom savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Stivom Hedlijem i zamenikom američkog državnog sekretara Ričardom Armitidžom. 23. Skupština Srbije usvojila je budžet za godinu, u kome je predviđen prihod od 329,3 milijardi, a rashod od 374,6 milijardi dinara, što znači da deficit iznosi 45,3 milijarde dinara. Za budžet nisu glasali predstavnici SRS, koji su napustili sednicu, jer nije usvojen njihov zahtev da Parlament odmah raspravlja o stanju na Kosovu i Metohiji. Poslanici Skupštine SCG izabrali su Zorana Šamija, poslanika DSS, za predsednika Parlamenta Državne zajednice. Skupština Srbije usvojila je Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, koja se sastoji od sedam tačaka. Ovu rezoluciju su 1. marta oštro kritikovali poslanici Skupštine Kosova, jer po njihovom mišljenju predstavlja protivustavan i destruktivan čin čiji je cilj destabilizacija Kosova i celog regiona. HRONOLOGIJE Međunarodni sud za ratne zločine na tlu bivše Jugoslavije u Hagu poziva da učini sve što je moguće kako bi do godine okončao svoj rad Tadić. 16. april Poslanici Skupštine SCG su, bez prisustva radikala, usvojili po hitnom postupku Rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović podneo je ostavku na ovu funkciju, a dan kasnije to je učinio i ministar odbrane SCG Boris Savet ministara SCG izabrao je tri nova ministra: Vuka Draškovića za šefa diplomatije, Prvoslava Davinića za ministra odbrane (čijim su izborom poslanici G17 Plus uslovili svoj ostanak u Skupštini SCG) i Predraga Ivanovića za međunarodne ekonomske odnose. Na zahtev poslanika SRS, šef diplomatije biran je dva puta i oba puta izabran je Vuk Drašković. 19. Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počela je jednonedeljna preliminarna rasprava o tužbi SCG protiv osam NATO zemalja za genocid počinjen tokom agresije na SRJ godine. Pravni zastupnik SCG bio je Tibor Varadi.

33 33 5. maj Posle godinu dana zakašnjenja SCG je dobila Sud Srbije i Crne Gore. Izabrano je sedam sudija, a osmi sudija Ratko Vukotić položio je 30. juna godine zakletvu pred predsednikom Skupštine SCG Zoranom Šamijem, a u prisustvu predsednika SCG Svetozara Marovića. Sud SCG je na prvom zasedanju, održanom 7. jula godine u sedištu suda u Podgorici, jednoglasno izabrao za predsednika Slobodana Perovića, profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu. 14. Vrhovni vojni sud vratio je u aktivnu službu bivšeg načelnika vojne službe bezbednosti generala Acu Tomića. Isti sud razrešio ga je dužnosti 20. marta godine. 21. Savet ministara SCG imenovao je ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajić, ministra odbrane Prvoslava Davinića i ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića za članove Nacionalnog saveta za saradnju SCG sa Međunarodnim tribunalom u Hagu. 25. Dva meseca pre isteka mandata, šef UNMIK Hari Holkeri rešio je da se iz zdravstvenih razloga povuče sa te funkcije. Ovaj njegov potez mnogi su povezali sa time što UNMIK nije uspeo da spreči događaje 17. marta godine. 26. Vrhovni savet odbrane smenio je direktora Vojnobezbednosne agencije pukovnika Momira Stojanovića zbog medijskog nastupa prilikom koga je izjavio da je Vojnobezbednosna agencija operativno prisutna na teritoriji Kosova i Metohije. Istovremeno, on je unapređen u čin general-majora. Na istoj sednici usvojena je i Strategija odbrane SCG, kao i predlog za novu organizaciju Ministarstva odbrane SCG. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA jun Vlada Srbije usvojila je Nacrt republičkog ustava i uputila ga u Parlament. Tekst su podržavale sve članice vladajuće koalicije. U Srbiji je održan prvi krug predsedničkih izbora. U drugi krug su ušli Tomislav Nikolić, potpredsednik SRS, i Boris Tadić, predsednik DS. Na trećem mestu bio je Bogoljub Karić, predsednik novoosnovane partije Pokret snaga Srbije Bogoljub Karić.

34 27. U Srbiji je održan drugi krug predsedničkih izbora na kojima je pobedio kandidat DS Boris Tadić (53,24 odsto). Protivkandidat Tomislav Nikolić dobio je 45,40 odsto glasova. 34 HRONOLOGIJE 9. jul Ustavni sud Srbije doneo je presudu u kojoj stoji da se proglašenje vanrednog stanja u Srbiji godine nije kosilo sa Ustavom Republike, ali da je bilo neustavno i nezakonito prinudno zadržavanje lica u policiji do 30 dana bez sudske odluke i prava na branioca, kao što su to bile i mere o štampi i pravosuđu i prisluškivanje koje je BIA sprovodila bez odluke nadležnih organa. Povodom ove presude srpski ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da u budžetu Srbije postoji deo namenjen za isplaćivanje eventualne odštete zbog maltretiranja građana tokom operacije Sablja. 11. Novoizabrani predsednik Srbije Boris Tadić položio je svečanu zakletvu pred poslanicima Skupštine Srbije, a potom je u zgradi Predsedništva primio dužnost od vršioca dužnosti predsednika Predraga Markovića, koji je predsednik srpskog Parlamenta. Svečanosti je prisustvovalo više od 40 stranih delegacija, a prvi put je zvanično izvedena i himna Bože pravde. 16. Rasim Ljajić, ministar za manjinska i ljudska prava u Savetu ministara SCG, izabran je za predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu. Na svojoj prvoj sednici Nacionalni savet usvojio je i Poslovnik o radu. 16. avgust Novi šef UNMIK Soren Jesen-Petersen zvanično je stupio na dužnost. U razgovorima sa srpskim i albanskim predstavnicima naveo je da su razvoj i definisanje statusa Kosova od ključnog značaja za stabilnost regiona. Istog dana na dužnost je stupio i novi šef američke kancelarije na Kosovu Filip Goldberg, čiji je mandat dve godine. 17. Skupština Srbije usvojila je nove simbole Srbije himna je Bože pravde, na grbu se nalazi dvoglavi beli orao sa krunom Nemanjića, a zastava je crveno-plavo-bela. Samo poslanici SPS nisu glasali za nove simbole. Smenjen je komandant Žandarmerije general-pukovnik Goran Radosavljević Guri, koji je postavljen za savetnika Uprave policije pri MUP Srbije. U decem-

35 35 bru godine za njim je, po nalogu Suda za ratne zločine, raspisana potraga MUP Srbije zbog veze s ubistvom braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla. G. Radosavljević se nije pojavio kao svedok na suđenju, ali je potraga bila raspisana i zbog nekih drugih predmeta. Na mesto komandanta Žandarmerije postavljen je general-major Borivoje Tešić septembar Ceo pokret Otpor, osim ogranka u Čačku, kolektivno se učlanio u DS. Vlada Srbije donela je Uredbu o obrazovanju Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine. Ovo telo bi trebalo da unapredi i zaštiti nacionalne, verske, etničke i kulturne posebnosti svih nacionalnih manjina u Srbiji. Savet je sačinjen od 11 predstavnika manjinskih naroda i od predstavnika resornih republičkih ministarstava. 19. U Srbiji su održani lokalni izbori. U drugi krug izbora za gradonačelnika Beograda ušli su Nenad Bogdanović (DS) i Aleksandar Vučić (SRS). U drugom krugu, održanom 3. oktobra, u Beogradu je pobedio Nenad Bogdanović (50,3 odsto), u Nišu Smiljko Kostić (ND), u Novom Sadu Maja Gojković (SRS), a u Kragujevcu Veroljub Stevanović (SPO). 5. oktobar Uprkos protivljenju premijera Koštunice, Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i patrijarha Srpske pravoslavne crkve Pavla, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je kosovske Srbe da izađu na izbore u Pokrajini, jer bojkot, po njegovom mišljenju, ne predstavlja rešenje. 8. Predsednik GSS Goran Svilanović podneo je ostavku na tu funkciju, a nekoliko članova Predsedništva istupilo je iz ove partije: Vojin Dimitrijević, Dragor Hiber, Gašo Knežević, Radmila Hrustanović, Đorđe Staničić i Vladimir Đerić. Nataša Mićić izabrana je 16. oktobra za predsednicu GSS Skupština Srbije usvojila je Rezoluciju o pridruživanju EU. Poslanici SRS i SPS nisu bili prisutni u sali tokom glasanja. U luku Bar uplovila su četiri broda iz stalnog mirovnog sastava NATO snaga u Mediteranu. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

36 30. Poslanici Skupštine Vojvodine su sa 64 od ukupno 120 glasova za predsednika izabrali Bojana Kostreša, generalnog sekretara Lige socijaldemokrata Vojvodine i kandidata vladajuće koalicije u Vojvodini (DS, SVM, PSS i koalicije Zajedno za Vojvodinu čiji je deo Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka). Posle njegovog izbora, predstavnici SRS napustili su sednicu Skupštine. 36 HRONOLOGIJE novembar Skupština Srbije usvojila je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Vrhovni savet odbrane usvojio je osnove buduće organizacije Vojske SCG. Odlučeno je da sistem obezbeđenja granica SCG na teritoriji Srbije preuzme MUP Srbije. 28. Predsednik SCG Svetozar Marović uputio je medijima saopštenje u kojem u pet tačaka govori o odnosima Srbije i Crne Gore i u kom optužuje Vladu Srbije da podriva funkcionisanje Državne zajednice. 3. decembar Čedomir Jovanović, bivši potpredsednik DS i republičke Vlade, isključen je iz DS zbog kršenja discipline i nanošenja štete ugledu stranke. Nakon formiranja Liberalno-demokratske frakcije unutar DS, Jovanović je odlučio da osnuje novu partiju Liberalno-demokratsku partiju (u daljem tekstu LDP), što će i učiniti 5. novembra godine. 21. Na zasedanju Skupštine SCG šef diplomatije Vuk Drašković podneo je izveštaj o spoljnoj politici. Parlament Državne zajednice je posle godinu i po dana izabrao generalnog sekretara. Narednog dana Skupština je usvojila Predlog zakona o dobrovoljnom učešću profesionalnih pripadnika Vojske SCG u mirovnim operacijama u inostrantvu. 22. Skupština Srbije je, bez prisustva poslanika SRS i DS, usvojila vladin predlog da se vojna suđenja obavljaju u civilnim sudovima. Skupština je usvojila i izmene Zakona o izboru poslanika za Skupštinu SCG. Protiv ovog Zakona bili su samo poslanici G17 Plus. Rodoljub Šabić je u Skupštini izabran za republičkog Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja.

37 Vlada Republike Srbije donela je odluku o formiranju Saveta za Kosovo i Metohiju, kojim je predsedavao predsednik Srbije Vojislav Koštunica januar Savet za borbu protiv korupcije ocenio je da Vlada nije prihvatila to da otvoreno raspravlja o problemima na koje ukazuje Savet. Stav Saveta je da se uz postojanje ovakve korupcije u Srbiji ne mogu stvarati demokratske institucije, navedeno je u Izveštaju o radu u godini. 13. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus postavljen je na sednici Vlade za šefa tima koji će pregovarati sa EU o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. 14. General-potpukovnik Dragan Paskaš je u Domu garde na Topčideru od general-pukovnika Branka Krge zvanično preuzeo dužnost načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore. General-pukovnik Branko Krga penzionisan je zajedno sa još 11 generala. 2. februar Dejan Milenković Bagzi, sedmooptuženi za učestvovanje u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta godine, doveden je iz Atine u Beograd u pratnji službenika Nacionalnog biroa Interpola SCG i sproveden u Okružni zatvor Penzionisani vojni general Vladimir Lazarević, koji je optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine na Kosovu godine, otputovao je u Hag. Predsednik Srbije Boris Tadić bio je u dvodnevnoj poseti Kosovu i Metohiji. Boris Tadić je prvi predsednik Srbije koji je posetio Kosovo i Metohiju otkako su Ujedinjene nacije godine preuzele upravu u toj pokrajini. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

38 38 HRONOLOGIJE 8. mart Ramuš Haradinaj je na sednici Vlade Kosova, nekoliko sati pošto mu je uručena optužnica Haškog tribunala, podneo ostavku na mesto premijera. R. Haradinaj je 9. marta otputovao u Hag. Slaviša Petković, ministar u Vladi Kosova za povratak, izjavio je da je Haradinaju optužnicu uručio šef UNMIK Soren Jesen- Petersen Vrhovni savet odbrane imenovao je nekoliko komandanata novouspostavljenih komandi, što je posledica reorganizacije vojske i uspostavljanja novih oblika organizacije. 15. Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je Zakon o radu, koji je 8. marta godine usvojila Skupština, jer je to njegova ustavna obaveza. Predsednik Tadić je kazao da je ranije odbio da potpiše Zakon, jer on nije bio verodostojan. 18. Novoizabrane sudije za prekršaje, javni tužioci i sudije ostalih sudova položili su zakletvu pred predsednikom Skupštine Srbije Predragom Markovićem. 1. april Penzionisani general-pukovnik Aleksandar Dimitrijević postavljen je odlukom Saveta ministara SCG na mesto pomoćnika ministra odbrane za obaveštajno-bezbednosne poslove. Dotadašnji pomoćnik general Milan Zarić razrešen je dužnosti, a potom je postavljen na mesto predstavnika SCG za saradnju sa NATO u Briselu. A. Dimitrijević je na čelo ovog sektora postavljen kao civilno, a ne kao vojno lice General policije Sreten Lukić, bivši načelnik RJB Srbije i haški optuženik, otputovao je u Hag. Visoki predstavnik EU Havijer Solana i najviši državni zvaničnici potpisali su Sporazum o promeni Ustavne povelje, kojim su otklonjeni ustavna kriza i blokada rada Skupštine SCG i kojim je omogućeno produženje mandata poslanika Parlamenta SCG. 8. Načelnik Generalštaba Vojske SCG general-potpukovnik Dragan Paskaš predstavio je novu organizaciju vojske, prema kojoj Generalštab ima četiri

39 39 zamenika i sedam uprava. D. Paskaš je naglasio da je do godine planirana potpuna profesionalizacija vojske. 12. Državna zajednica SCG dobila je pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti, čime je načelno dato zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU. To je početak evropskog puta za SCG, saopštio je Oli Ren, komesar za proširenje EU, nakon sastanka Kolegijuma Evropske komisije u Strazburu. 25. Bivši načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković, optužen po komandnoj odgovornosti pred Haškim sudom za ratne zločine počinjene na Kosovu godine, smešten je u pritvor Haškog tribunala u Ševeningenu. Šefovi diplomatija EU u Luksemburgu podržali su povoljan zaključak Evropske komisije o spremnosti Srbije i Crne Gore za stupanje u pregovore s EU o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Zatražili su da Komisija što pre pripremi početak tih pregovora. 20. maj Odbor za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije zaključio je da je tokom akcije Sablja bilo policijske torture i kršenja ljudskih prava i od institucija zatražio da utvrde pojedinačnu odgovornost svih onih koji su tokom vanrednog stanja kršili propise i zloupotrebljavali službene položaje. 27. Generalni sekretar UN Kofi Anan ocenio je da Kosovo nije u potpunosti ispunilo nijedan od osam standarda demokratskog društva, koje su UN postavile kao uslov za otpočinjanje razgovora o njegovom statusu. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA jun Tužilaštvo Haškog tribunala je, tokom unakrsnog ispitivanja policijskog generala Obrada Stevanovića na suđenju Slobodanu Miloševiću, prikazalo video-snimak streljanja šestorice zarobljenika iz Srebrenice. Snimak su u TV prenosu suđenja mogli da vide i gledaoci TV B Skupština Srbije nije donela najavljenu deklaraciju o osudi ratnih zločina na tlu bivše SFRJ, jer predstavnici političkih stranaka u Parlamentu ni posle dva dana konsultacija nisu uspeli da se dogovore o tekstu deklaracije.

40 40 HRONOLOGIJE jul U Potočarima je obeleženo deset godina od masakra u Srebrenici. Tom 11. događaju prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić i tom prilikom odao je poštu nevinim žrtvama zločina koji se tamo dogodio. Predsednik Tadić je kazao da je prvi razlog zbog kog je otišao na obeležavanje desetogodišnjice ubistva više od sedam hiljada Bošnjaka ljudski razlog i da ga ne treba mnogo objašnjavati. 12. Evropska komisija zatražila je od vlada zemalja članica EU mandat da otvori pregovore o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Državnom zajednicom SCG kako bi se pospešila integracija SCG u programe i strukture EU. 18. Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer potpisao je sa šefom diplomatije Srbije i Crne Gore Vukom Draškovićem Sporazum o kopnenim linijama komunikacije snaga NATO preko teritorije Državne zajednice. Taj sporazum je snagama NATO, uključujući u to i KFOR, omogućio da u slučaju potrebe reaguju bilo gde u regionu gde su ugrožena ljudska prava, ljudi i mir. Veće sudije Dragoljuba Albijanića osudilo je u Specijalnom sudu optužene za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Prvooptuženog Milorada Ulemeka Legiju i trojicu pripadnika JSO osudilo je na po 40 godina, a Radomira Markovića na 15 godina. Ukupna kazna svih optuženih iznosi 209 godina zatvora. 28. Novi specijalni tužilac postao je dotadašnjii okružni tužilac iz Kragujevca Slobodan Radovanović, a Jovan Prijić, koji je do tada obavljao taj posao, postao je njegov zamenik u Odeljenju okružnog tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu. Ova promena specijalnog tužioca tumačena je kao politička smena i dovela je u pitanje nezavisnost koju tužilaštvo i funkcija tužioca imaju u odnosu na republičku Vladu septembar Saopštenjem koje je dao Kabinet predsednika Državne zajednice SCG o tome da je Svetozar Marović dobio formalnu pisanu ostavku Prvoslava Davinića na položaj ministra odbrane SCG privremeno je stavljena tačka na raspravu u vezi sa spornim ugovorima za nabavku vojne opreme s firmom Proizvodnja Mile Dragić.

41 Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala UBPOK i Vojnobezbednosna agencija podnele su krivične prijave protiv general-majora Miluna Kokanovića, pukovnika Jovice Vučkovića, kapetana Igora Mijailovića i Mileta Dragića zbog zloupotreba koje su izvršili prilikom nabavke vojne opreme Ambasadori zemalja EU dali su u Briselu zeleno svetlo za početak pregovora sa SCG o stabilizaciji i pridruživanju EU. oktobar Šefovi diplomatija EU odobrili su početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG, čime je SCG dobila prvi kvalitativno viši ugovorni odnos s evropskom dvadesetpetoricom Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za procenu situacije na Kosovu Kai Eide predao je izveštaj Kofiju Ananu. Glavni odbor DS odlučio je da ova stranka više ne učestvuje u radu Skupštine Srbije, kao ni u radu odbora Parlamenta. Pretresno veće odobrilo je Ramušu Haradinaju ograničeno i kontrolisano političko angažovanje dok na privremenoj slobodi čeka početak suđenja. Optuženom je omogućeno da se javno pojavljuje i angažuje u političkim aktivnostima u meri u kojoj UNMIK bude smatrao da je to značajno za pozitivan razvoj političkog i bezbednosnog stanja na Kosovu. 21. Poslanici Skupštine SCG izabrali su penzionisanog generala Zorana Stankovića za novog ministra odbrane SCG. Za ovu odluku glasalo je 46 poslanika iz Srbije (33 protiv i 2 uzdržana) i 26 poslanika iz Crne Gore (4 protiv). Pre toga Skupština je konstatovala ostavku dosadašnjeg ministra Prvoslava Davinića, koju je on podneo 9. septembra godine. 24. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je o Kosovu. Specijalni izaslanik UN Kai Eide preporučio je da počnu pregovori o budućem statusu Kosova. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA novembar Državna zajednica SCG započela je prvu oficijelnu rundu pregovora sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Tim pregovorima SCG je formalno

42 42 HRONOLOGIJE počela proces koji bi trebalo da je dovede do prvog ugovornog odnosa sa EU. Državna zajednica SCG u pregovore je ušla sa tri pregovaračka tima jedan na nivou državne zajednice i po jedan na nivou republika članica. 9. Evropska komisija objavila je Godišnji izveštaj o napretku SCG u procesu stabilizacije i pridruživanja za godinu. U Izveštaju je istaknuto da je SCG postigla veliki napredak u procesu evropskih integracija, ali da treba još da radi na povećanju stepena funkcionalnosti Državne zajednice i na saradnji sa Haškim tribunalom. Dosta je napredovala i kada je reč o zakonodavnoj aktivnosti i o reformi pravosuđa i bankarskog sektora. Istaknuto je i da u narednoj godini prioritet treba da budu uspostavljanje pune kontrole nad oružanim snagama, smanjenje savezne administracije i inflacije u Srbiji. 21. Narodna skupština Srbije je, sa 205 poslaničkih glasova za i 29 uzdržanih usvojila Rezoluciju o mandatu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Ova Rezolucija je pred srpski Parlament stigla na predlog Vlade Srbije, i to po hitnom postupku. Od glasanja su se uzdržali poslanici DS i Socijaldemokratske partije. 24. Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica imenovani su za pregovarače i kopredsednike Pregovaračkog tima za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije, dok je za trećeg glavnog pregovarača imenovan Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova SCG. 12. decembar Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Vesko Krstajić, osudilo je 14 (od ukupno 16) optuženih za ratne zločine na Ovčari kod Vukovara na ukupno 231 godinu zatvora. Dvojica optuženih su oslobođena optužbi za učestvovanje u streljanju hrvatskih zarobljenika u novembru godine januar Pregovarački tim za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije jednoglasno je, na drugom sastanku u Vladi Srbije, usvojio platformu

43 43 za razgovore o decentralizaciji pokrajine koji će biti vođeni krajem januara u Beču i odredio delegaciju koja će voditi ove razgovore. 11. Viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić uhapšen je u svom stanu zbog sumnje da je primio mito. Zajedno s njim priveden je i direktor SPS Vladan Zagrađanin, koji je u kuću Dejana Simića doneo torbu u kojoj je bilo evra. Guverner NBS Radovan Jelašić, koji je takođe saslušan zbog afere kofer, oduzeo je viceguverneru Simiću 13. januara sva ovlašćenja i zamrznuo funkciju, a policiji je dozvoljen uvid u traženu dokumentaciju. 12. Vlada Srbije je osnovala Savet za nacionalnu bezbednost, u koji su ušli predstavnici svih državnih organa koji brinu o bezbednosti zemlje. Ovim Savetom naizmenično će predsedavati predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Predsednik Tadić je odmah zatražio preispitivanje ove odluke, obrazloživši svoj zahtev time da se njom ne uvažava ustavna nadležnost predsednika Srbije. Vlada je odgovorila da odluku neće menjati, pa je ona stupila na snagu 13. januara. 23. Šef diplomatije SCG Vuk Drašković i komandant mirovnih snaga EU u BiH Đan-Marko Kjarini potpisali su Sporazum o tehničkoj saradnji, kojim se trupama EUFOR omogućava tranzit kroz Srbiju na putu za Kosovo. 26. Pripadnici MUP Srbije uhapsili su u Beogradu pukovnika Vojske Republike Srpske Jova Đoga, jer je pomagao skrivanje haškog optuženika generala Ratka Mladića, kome je jedno vreme bio šef obezbeđenja februar U svom Izveštaju Međunarodna krizna grupa se otvoreno založila za to da međunarodna zajednica nametne Srbiji nezavisnost Kosova i Metohije. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo je krivičnu prijavu protiv Bogoljuba Karića zbog sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i da je, zajedno sa još četiri pripadnika tehničkog osoblja Mobtel oštetio državu za više od 20 miliona dolara. Pošto se Bogoljub Karić nije vratio iz inostranstva, za njim je dva dana kasnije raspisana poternica. 27. Premijer Srbije Vojislav Koštunica podneo je Narodnoj skupštini izveštaj koji je srpski pregovarački tim sastavio o prvoj rundi pregovora o Kosovu i Metohiji održanih u Beču. Izveštaj su nakon rasprave jednoglasno podržale sve poslaničke grupe. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

44 44 HRONOLOGIJE 1. mart Nakon devet časova burne rasprave vođene u crnogorskom parlamentu, usvojen je, sa 60 glasova za i 10 protiv, Zakon o referendumu. Da bi odluka o nezavisnosti Crne Gore bila donesena, prema ovom Zakonu potrebno je da glasa najmanje 55 odsto izašlih birača. 2. Savet ministara SCG prihvatio je predlog Tužilaštva Haškog tribunala o načinu na koji će biti vršen uvid u državne i vojne arhive SCG. Time su ove arhive postale potpuno otvorene za haške istražitelje. 10. Uprkos oštrim protivljenjima vlasti i javnosti u Srbiji, poslanici Skupštine Kosova su za premijera izabrali bivšeg komandanta terorističke organizacije Oslobodilačke vojske Kosova Agima Čekua U Pritvorskoj jedinici Haškog tribunala preminuo je Slobodan Milošević. Šef UNMIK Soren Jesen-Petersen izjavio je tokom razgovora s predsednikom Srbije Borisom Tadićem vođenim u Beogradu da je bivši komandant terorističke organizacije Oslobodilačke vojske Kosova, koji je optužen za ratne zločine protiv Srba, demokratski izabran za premijera, a da optužnica koju su srpske vlasti podnele protiv njega nije validna na Kosovu. 15. Iz Haga su avionom u Beograd dopremljeni posmrtni ostaci bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Kovčeg s njegovim telom izložen je u Muzeju revolucije na Dedinju 16. marta, a više od građana prisustvovalo je ispraćaju njegovih posmrtnih ostataka, koji su SPS i prijatelji priredili ispred Doma narodne Skupštine Srbije. Bivši predsednik sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu. 17. Posle sednice Vrhovnog saveta odbrane na kojoj je odlučeno da se novousvojena vojna doktrina ne primenjuje u Crnoj Gori dok ne bude završen referendum, predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da su jedinice Vojske SCG u toj republici pod njegovom komandom. To su osporili predsednik Srbije Boris Tadić i ministar odbrane Zoran Stanković. 23. Predstavnici bloka za očuvanje Državne zajednice prikazali su novinarima tajno snimljen devetominutni film o kupovini birača pre referenduma u Crnoj Gori. Narednog dana policija je uhapsila trojicu aktera kupovine glasova Vasilija Mijovića, Ivana Ivanovića i Ranka Vučinića.

45 45 6. april Zahvaljujući slovenačkom Helsinškom odboru za ljudska prava, obelodanjeni su snimci austrijske televizije ORF o prvom ratnom zločinu na prostoru bivše SFRJ. Ovaj događaj odigrao se 28. juna godine na graničnom prelazu Holmec. Na snimku se vidi streljanje trojice vojnika bivše JNA u trenutku predaje. Ministar odbrane SCG Zoran Stanković je 26. aprila izjavio da su vojnici sa snimka identifikovani i da su živi. Međutim, predsednica Helsinškog odbora Neva Miklavčič Preden pokazala je 18. maja umrlice streljanih vojnika, koje su izdate u Sloveniji Vlada Srbije donela je odluku da raspusti skupštine opština i da uvede privremene organe u opštinama Novi Pazar, Blace i Žitište. To je u Novom Pazaru dovelo do tenzije u odnosima između pristalica predsednika opštine i lidera Liste za Sandžak Sulejmana Ugljanina i Sandžačke demokratske partije Rasima Ljajića. U noći između 7. i 8. aprila na prostorije SDP bačen je molotovljev koktel, ali niko nije bio povređen. U znak protesta Ljajić je 11. aprila podneo ostavku na mesto šefa Koordinacionog tela za jug Srbije, ali je ostao na mestu ministra za ljudska i manjinska prava SCG i na mestu predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim sudom. U noći između 11. i 12. aprila eksplodirala je bomba i ispred zgrade opštine u Novom Pazaru. Do blokade lokalne vlasti došlo je usled neslaganja skupštinske većine sa predsednikom opštine Novi Pazar i liderom liste za Sandžak Sulejmanom Ugljaninom, koji je imao kontrolu nad opštinskom blagajnom. Zbog toga je Vlada Srbije zavela prinudnu upravu 20. aprila, ali su Stranka za Sandžak i Sandžačka demokratska partija istog dana od Ustavnog suda zatražile ocenu ustavnosti te odluke. 12. U najvećoj akciji borbe protiv korupcije u državnoj upravi pripadnici UBPOK uhapsili su predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, a zatim i sudiju tog suda Delinku Đurđević i još sedam osoba. Za direktorom C marketa Slobodanom Radulovićem raspisana je poternica pošto se nije vratio u zemlju iz Španije. Tokom godine osumnjičen je 41 član stečajne mafije za štetu nanetu državi u iznosu od 50 miliona evra. 25. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podiglo je optužnicu protiv osam bivših policajaca zbog sumnje da su 26. marta godine počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Suvoj Reci, u kome je ubijeno 48 Albanaca. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

46 46 HRONOLOGIJE 3. maj Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus podneo je ostavku pošto je komesar EU za proširenje Oli Ren saopštio da pregovori o pridruživanju i stabilizaciji neće biti nastavljeni sve dok ne bude uhapšen general Mladić. Na Labusov poziv da napuste Vladu, kao što su to obećali, oglušili su se ministri G17 Plus Mlađan Dinkić, Ivana Dulić-Marković i Tomica Milosavljević. 21. Na referendum kojim se odlučivalo o državnom statusu Crne Gore izašlo je 86,3 odsto upisanih birača. Iste večeri nezvanično je proglašena i proslavljena pobeda Bloka za nezavisnost te republike, čime je prestala da postoji Državna zajednica SCG. Prema konačnim rezultatima obelodanjenim 31. maja, za nezavisnost je glasalo 55,5 odsto izašlih birača. Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da je pobeda opcije za nezavisnu Crnu Goru dokaz da sa Srbijom niko ne želi da živi u zajednici i da je Srbija na taj način nezasluženo povratila nezavisnost. 27. Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je Podgoricu i u razgovorima s predstavnicima državnog vrha rekao da će Beograd poštovati odluku koju su građani doneli na referendumu o nezavisnosti Crne Gore. 30. Obelodanjena je platforma državnog pregovaračkog tima o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija, koja predviđa suštinsku autonomiju i potpunu demilitarizaciju pokrajine, s tim što bi u nadležnosti Srbije ostale spoljna politika, kontrola granica, zaštita ljudskih prava, monetarna i carinska politika i zaštita verskog i kulturnog nasleđa. 31. U vojnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu počelo je suđenje bivšem ministru odbrane SCG Prvoslavu Daviniću za zloupotrebu službenog položaja. On je mimo redovne procedure dodelio stanove osmorici pripadnika specijalne vojne jedinice Kobre. 3. jun Skupština Crne Gore je formalno odobrila rezultate referenduma održanog 21. maja i usvojila deklaraciju kojom se proglašava nezavisnost najnovije evropske države. U dokumentu je Crna Gora opisana kao multietničko, multikulturno i multikonfesionalno društvo zasnovano na poštovanju i zaštiti ljudskih prava i sloboda, prava manjina, principima parlamentarne demokratije, vladavine zakona i tržišne ekonomije. Takođe, u njoj je potvrđena spremnost Crne Gore da

47 47 nastavi putem reformi, stabilnosti i evropske integracije, dok je učlanjenje u EU i NATO određeno kao strateški cilj. Javnost u Srbiji različito je reagovala. Predsednik Boris Tadić uputio je poruku Crnoj Gori, poželevši joj mir, stabilnost i sveukupan prosperitet. Premijer Vojislav Koštunica bio je uzdržan i signalizirao je da njegova Vlada ne žuri da uspostavi diplomatske odnose sa novom državom. 15. Vlada Srbije donela je odluku kojom priznaje nezavisnost Crne Gore. Državljanima Crne Gore koji imaju prebivalište u Srbiji data je mogućnost da uzmu i srpsko državljanstvo. Istog dana, Vlada Srbije je opozvala crnogorske članove diplomatskog kora bivše Državne zajednice i imenovala Milorada Veljovića za direktora policije MUP Srbije. 7. jul Sudija Vrhovnog suda Srbije Ljubomir Vučković osuđen je na osam godina zatvora zbog primanja mita za oslobađanje Zorana Jotića Jotke, vođe Kruševačkog klana, nezakonitog posredovanja i zloupotrebe službenog položaja. Jotić je za podstrekivanje davanje mita osuđen na četiri godine, a pošto je već bio pravosnažno osuđen na 12 godina zatvora, izrečena mu je jedinstvena kazna od 15 godina. 18. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić imenovani su za koordinatore Plana Vlade Srbije za saradnju sa tim sudom. Sprovođenje ovog Plana počelo je 24. jula godine. 10. avgust Srpski pregovarački tim je u pismu specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju zatražio razjašnjenje njegove izjave da su Srbi krivi kao narod, ali odgovor nikada nije stigao. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA septembar Sudija Specijalnog suda Marko Kljajević, koji je predsedavao većem u procesu vođenom za ubistvo premijera Zorana Đinđića, podneo je ostavku. Suđenje je počelo ispočetka, a novi predsednik sudskog veća je Nata Mesarević U toku lokalnih izbora u Novom Pazaru, u blizini biračkog mesta ubijen je Ruždija Durović, kandidat Liste za Sandžak, a

48 48 HRONOLOGIJE njegov sinovac Sulejman zadobio je prostrelnu ranu na nozi. Brzom akcijom policije uhapšena su dvojica od trojice osumnjičenih. Uprkos tome što su zbog incidenata Stranka za Sandžak, kao i partije koalicije Zajedno za Novi Pazar (SDP, G17 plus i DS) povukle sve svoje članove iz biračkih odbora, Opštinska izborna komisija konstatovala je da su izbori u Novom Pazaru legitimni i proglasila pobedu Liste za Sandžak dr Sulejman Ugljanin, koja je osvojila 27 od 47 odborničkih mandata. 12. Posle obraćanja predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, poslanici Skupštine Srbije usvojili su Izveštaj o radu državnog pregovaračkog tima za političke razgovore o budućem statusu KiM i jednoglasno odlučili da se i u preambulu novog Ustava Srbije unese to da je KiM pokrajina u sastavu teritorije Republike Srbije. 21. Na beogradskom aerodromu Nikola Tesla uhapšen je general Marko Lugonja, koji je optužen za pomaganje u skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića. Uhapšen je, jer je krenuo za Moskvu iako mu je sud dan ranije zabranio da napusti zemlju. 27. Predstavnici parlamentarnih stranaka su se na konsultacijama sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom potpuno saglasili sa svim pitanjima vezanim za sadržinu novog Ustava Srbije U kasarni Rastko Nemanjić u Pančevu formirana je Specijalna brigada Vojske Srbije. Na zasedanju Narodne Skupštine glasovima 242 prisutna poslanika usvojen je Nacrt novog ustava Srbije. Narednog dana predsednik Skupštine Predrag Marković raspisao je referendum za 28. i 29. oktobar, na kome su glasači potvrdili najviši pravni akt zemlje. 11. oktobar Podignuta je optužnica protiv 34 člana stečajne mafije, na čelu sa bivšim predsednikom Trgovinskog suda u Beogradu Goranom Kljajevićem. Tom optužnicom će kasnije biti obuhvaćeno još sedam osoba. U najdužoj optužnici u istoriji srpskog tužilaštva, napisanoj na 200 stranica, oni se terete da su državnu kasu oštetili za 50 miliona evra. 16. Na samitu šefova država i vlada Jugoistočne Evrope u Beogradu, kojem je predsedavao predsednik Srbije Boris Tadić, usvojena je Deklaracija o

49 49 borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma U Srbiji je održan referendum na kojem je potvrđen novi Ustav. Na referendumsko pitanje o tome da li su za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije potvrdno je odgovorilo glasača, odnosno 53,04%, a negativan odgovor dalo je glasača, odnosno 1,47% od ukupnog broja upisanih glasača. Izlaznost u poslednjim satima referenduma presudno je doprinela njegovom uspehu. Prema izvorima Centara za slobodne izbore i demokratiju, nekim građanima je dozvoljeno da glasaju bez lične karte ili za više osoba, a nekim porodicama omogućeno je da zajedno glasaju iza paravana. Novinarima su prikazana tri video snimka, na kojima se vidi kako aktivisti LDP, u akciji dokazivanja postojanja manipulacija, bez ikakvih ličnih dokumenata glasaju u tuđe ime u opštinama Stari Grad i Vračar, u centru Beograda. 8. novembar U Domu Narodne skupštine proglašen je novi Ustav Srbije u prisustvu 240 poslanika, najviših državnih funkcionera, gostiju iz zemlje i diplomatskog kora. Evropska komisija je predstavila Izveštaje o napretku za godinu, u kojima je ocenjen progres koji je svaka od (potencijalnih) zemalja kandidata ostvarila na putu ka EU. Predstavljen je i dokument Strategija proširenja i glavni izazovi godine. U oba dokumenta konstatovano je da se reforma vojske uspešno odvija, ali da postoji primetni otpor u pojedinim delovima (službe bezbednosti), da civilna demokratska kontrola nije dovoljno uspostavljenja i da je potreban efikasniji civilni nadzor nad oružanim snagama, posebno parlamentarni nadzor. Ocenjeno je da primena Zakona o policiji nije zadovoljavajuća kada je reč o profesionalizaciji i transparentnosti. Konstatovano je da granična policija još uvek nije od vojske preuzela nadzor nad državnom granicom. Označena su dva izazova: položaj Srbije kao države na tranzitnoj ruti trgovine drogom i nezadovoljavajući nivo saradnje u borbi protiv terorizma. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković i zamenik komandanta Evropske komande oružanih snaga SAD general Vilijem Vord potpisali su u Domu garde na Topčideru Sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama. Sporazum treba da olakša bilateralnu vojnu saradnju Srbije i SAD, a naročito saradnju dveju vojski u mirovnim misijama. Prethodno su potpisani Sporazum o saradnji na zaustavljanju širenja oružja za masovno uništenje (WMD) i Sporazum o statusu američkih snaga (SOFA).

50 Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je održavanje parlamentarnih izbora za 21. januar naredne godine. decembar U Beogradu je otvorena kancelarija za vezu Severnoatlantske alijanse, a istog dana predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković zatražio je da Srbija dobije status pridruženog člana parlamentarne skupštine NATO. 50 HRONOLOGIJE Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković doneo je odluku o otvaranju tajnih dosijea koje je služba bezbednosti tog Ministarstva vodila o zaposlenima od godine. 19. U Bukureštu je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi (CEFTA), koji je od 22. avgusta godine stupio na snagu u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Moldaviji, Makedoniji i Kosovu. Pored država u kojima je CEFTA već stupila na snagu, ovaj sporazum potpisale su BiH i Srbija, ali ga parlamenti ove dve zemlje još nisu ratifikovali januar Na parlamentarnim izborima u Srbiji najviše mandata dobila je SRS 81 mandat. Slede zatim DS sa 64, DSS NS sa 47, G17 Plus sa 19, SPS sa 16 i LDP sa 15 mandata. 1. februar Čuvanje i kontrola državne granice Srbije zvanično su prešli u nadležnost policije Srbije. Time je završen proces demilitarizacije državne granice, koji je trajao godinu i po dana. Ovo je na simboličan način obeleženo razmenom povelja između ministra odbrane Zorana Stankovića i ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića. Demilitarizacija granica i uspostavljanje granične policije predstavljaju važne uslove koje je Srbija trebalo da ispuni na svom putu ka Evropskoj uniji.

51 mart Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala je 13. marta u Beogradu podiglo optužnicu protiv Mihalja Kertesa, nekadašnjeg direktora Carine, ali i protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ, kao i protiv bivših potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića i Jovana Zebića. Slobodan Milošević i Jovan Zebić su preminuli i protiv njih se proces ne može voditi, a ne može ni protiv Nikole Šainovića, pošto odgovara sudu u Hagu. 16. Mirsad Prentić, Fuad Hodžić, Vahid i Senad Vejselović iz Novog Pazara uhapšeni su 16. marta, u blizini kampa kod sela Žabren, blizu Sjenice. Posle višemesečne istrage koja je vođena pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu podignuta je optužnica protiv 15 vehabija za tri krivična dela: udruživanje radi protivustavne delatnosti, terorizam i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Optuženom Senadu Ramoviću se osim ovoga na teret stavlja i izvršenje teškog krivičnog dela, odnosno on se tereti za ubistvo u pokušaju maj Skupština Srbije izabrala je pola sata pre ponoći, odnosno u trenutku kada je isticao ustavni rok za njen izbor, novu Vladu Vojislava Koštunice. Za ubistvo premijera Zorana Đinđića, na po četrdeset godina zatvora osuđeni su zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac, i nekadašnji komandant te jedinice Milorad Ulemek Legija, kao organizator ubistva. Milorad Ulemek je, zapravo, osuđen na tri pojedinačne kazne u trajanju od 40 godina za ubistvo premijera, 12 godina za dva pokušaja ubistva i 10 godina zatvora za ugrožavanje ustavnog poretka, ali mu je izrečena jedinstvena kazna od 40 godina, pošto se po krivičnom zakonu kazne ne sabiraju. Specijalni sud je proglasio krivim dvanaestoricu pripadnika Crvenih beretki, tajne službe i zemunskog klana. Pored pomenute dvojice, iz Crvenih beretki osuđeni su još Željko Tojaga na 30 godina zatvora i Saša Pejaković na osam godina zatvora. Branislav Bezarević iz Bezbednosno-informativne agencije osuđen je na 30 godina zatvora. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA septembar Predsednik, potpredsednik i članovi Saveta državne revizorske institucije položili su zakletvu pred poslanicima Parlamenta. Postojanje institucije ustanovljeno je novim Ustavom Srbije, a zakon o njoj usvojen je novembra godine.

52 52 1. oktobar U Palati pravde počelo je suđenje Miletu Dragiću, vlasniku fabrike za proizvodnju vojne opreme, Prvoslavu Daviniću, bivšem ministru odbrane, general-majoru Milunu Kokanoviću i pukovniku Jovici Vučkoviću. Oni se terete za to da su ugovorom o kupovini vojne opreme sklopljenim između firme za proizvodnju vojne opreme Proizvodnja Mile Dragić i Vojske SCG oštetili državu za 176 miliona evra. HRONOLOGIJE novembar Predsednik Srbije Boris Tadić je u Briselu prisustvovao parafiranju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. decembar U pregovorima o Kosovu koji se vode u banji Baden kod Beča nije bilo pomaka. Posrednička trojka (Išinger, Vizner, Harčenko) prosledila je izveštaj Savetu bezbednosti, koji je povodom tog pitanja ostao podeljen na sednici održanoj 19. decembra, na kojoj je govorio premijer Koštunica. 26. Skupština Srbije usvojila je Zakon o besplatnoj podeli akcija javnih preduzeća, prema kojem će svi građani koji ranije nisu učestvovali u privatizaciji dobiti akcije. Predviđeno je da se svim punoletnim državljanima Srbije besplatno podeli 15 odsto akcija Naftne industrije Srbije, Elektroprivrede Srbije, Telekoma, Aerodroma Nikola Tesla, Jat ervejza, i farmaceutske fabrike Galenika februar Boris Tadić, kandidat Demokratske stranke, ponovo je izabran za predsednika Srbije, pošto je u drugom krugu predsedničkih izbora dobio oko glasova, odnosno oko dva odsto više od kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića. 15. Novoizabrani predsednik Republike Boris Tadić položio je zakletvu pred poslanicima Skupštine Srbije, čime je počeo da teče njegov petogodišnji mandat.

53 Evropska unija je, uoči očekivanog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine, i zvanično odobrila slanje pripadnika pravosudnopolicijske misije Euleks za Kosovo. Misija je zvanično odobrena u ponoć, pošto nijedna od 27 članica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije, rekli su diplomatski izvori u Briselu. Misija EU na Kosovu imaće blizu članova, i to policajaca i pripadnika žandarmerijsko-karabinjerskih specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja. Zamišljeno je da u roku od 120 dana misija EU preuzme sve nadležnosti od UNMIK. 17. Skupština Kosova usvojila je aklamacijom Deklaraciju o nezavisnosti. Vlasti u Srbiji saopštile su da ne priznaju taj akt, a dan kasnije Kosovo je priznalo osam zemalja: Avganistan, SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal. 19. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić naložio je hitno povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Instrukcija o povlačenju je, u skladu sa akcionim planom Vlade, poslata ambasadoru u SAD, Francuskoj, Turskoj i Australiji. Ambasadori treba da napuste zemlje domaćina u roku od 48 časova od predaje protestne note Ministarstva spoljnih poslova i da se vrate u Srbiju na konsultacije do daljnjeg. Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je protestne note vladama država koje su do sada priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić uputio je protestne note vladama Francuske, Velike Britanije, Kostarike, Australije i Albanije. 21. Na protestnom mitingu u Beogradu pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorili su premijer Srbije Vojislav Koštunica i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić. U incidentima više hiljada demonstranata, do kojih je došlo pri kraju mitinga, zapaljena je ambasada SAD u Beogradu, oštećeno je više ambasada, demolirano nekoliko prodavnica i iz njih opljačkana roba. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA mart Policija je uspela da zaustavi sukobe pristalica dve islamske zajednice u Tutinu, ali je u sukobima prethodno ranjena jedna osoba. Neredi, u kojima je učestvovalo ukupno 100 pristalica Islamske zajednice Srbije Adila Zilkića i Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, počeli su tokom prepodneva oko toga ko će postaviti kamen temeljac buduće medrese u Tutinu. 17. Nakon što je UNMIK policija izvršila hapšenje Srba koji su se nalazili u zgradi suda, u severnom delu Mitrovice izbili su neredi. U neredima je

54 54 povređeno više od stotinu osoba, a poginuo je jedan pripadnik UNMIK policije iz Ukrajine. 29. april Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisao je, i pored protivljenja tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, kao i Prelazni trgovinski sporazum. HRONOLOGIJE 11. maj Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji Lista za evropsku Srbiju Boris Tadić dobila je glasova i 102 mandata u Parlamentu, a Srpska radikalna stranka glasova i 78 mandata. Lista Demokratska stranka Srbije Nova Srbija dobila je glasova i 30 mandata, a Socijalistička partija Srbije Partija ujedinjenih penzionera Srbije Jedinstvena Srbija glasova i 20 mandata. Liberalno demokratska partija osvojila je 13 mandata, a Mađarska koalicija četiri mandata. Bošnjačka lista za evropski Sandžak dobila je dva, a Koalicija Albanaca Preševske doline jedan mandat. 7. jul Formirana je Vlada Republike Srbije. Vladu su formirale stranke liste Za evropsku Srbiju, koalicija Socijalistička partija Srbije Partija ujedinjenih penzionera Srbije Jedinstvena Srbija i stranke nacionalnih manjina Vlada Srbije imenovala je Sašu Vukadinovića za novog direktora Bezbednosno- informativne agencije. Nekadašnji lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen je u Beogradu. Karadžić je živeo u Beograd pod lažnim identitetom, predstavljajući se kao dr Dragan Dabić, i pojavljivao se na javnim mestima. Izručen je Haškom tribunalu 30. jula Hapšenje R. Karadžića izazvalo je proteste njegovih pristalica u centru Beograda. Prvog dana protesta, 22. jula, napadnuti su novinari, pri čemu je teško povređen snimatelj TV B92. Vlada Srbije odlučila je da se ambasadori Srbije vrate u zemlje EU iz kojih su bili povučeni nakon što su one priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Ambasadori su bili povučeni iz Austrije, Belgije, Bugarske,

55 55 Češke, Finske, Francuske, Holandije, Italije, Mađarske, Nemačke, Slovenije, Švedske i Velike Britanije. Iz šest zemalja EU koje nisu priznale Kosovo Srbija nije povukla ambasadore (Grčka, Kipar, Portugal, Rumunija, Slovačka i Španija). 28. Tokom protestnog skupa zbog hapšenja Radovana Karadžića, koji je organizovala Srpska radikalna stranka, došlo je do sukoba policije i demonstranata. Tokom sukoba je, kako je navedeno u izveštajima, povređeno oko 80 osoba (demonstranata, policajaca i dva novinara). 6. septembar Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić podneo je 5. septembra ostavku na sve stranačke funkcije. Šest dana kasnije isključen je iz stranke. Nikolić je u Parlamentu okupio 21 poslanika od ukupno 80 poslanika SRS, a u oktobru je registrovao Srpsku naprednu stranku. 9. Nova vladajuća većina ratifikovala je SSP. Međutim, izostala je primena Prelaznog sporazuma, jer Holandija smatra da Srbija ne sarađuje potpuno sa Hagom, budući da još uvek nije uhapsila Ratka Mladića. Beograd je ipak odlučio da od 1. januara godine jednostrano primeni Prelazni sporazum. Međutim, primena će morati da sačeka, jer je Vlada zbog izglasavanja budžeta krajem godine iz Skupštine povukla izmene Zakona o carinama. 18. Prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor Evropola Maks Peter Racel potpisali su Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i Evropske policijske kancelarije. Sporazum predstavlja pravni okvir za jačanje saradnje sa institucijom Evropol u borbi protiv terorizma, trgovine ljudima, ilegalnih migracija i ozbiljnih oblika prekograničnog kriminala. OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA oktobar Ministar odbrane Dragan Šutanovac je u ime Vlade Srbije potpisao sa NATO Sporazum o bezbednosti informacija, koji će regulisati bezbednost i distribuciju poverljivih podataka u slučaju njihove razmene. Sporazum koji su u Briselu potpisali ministar Šutanovac i glavni sekretar NATO Jap de Hop Shefer predstavlja tipičan ugovor koji je do sada potpisalo 90 zemalja i međunarodnih organizacija. Time je najavljeno da će Beograd inicirati proces otvaranja kancelarije u okviru NATO.

56 56 HRONOLOGIJE 8. Na zahtev Srbije, Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova. 9. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uručilo je ambasadorima Crne Gore i Makedonije note kojima je saopšteno da su, usled priznavanja nezavisnosti Kosova, persona non grata Zvanično je osnovana Srpska napredna stranka sa potpisa osnivača. Predsednik Boris Tadić i ministar Ivica Dačić potpisali su Deklaraciju o pomirenju, kojom preuzimaju zajedničku odgovornost za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje, koja se temelji na prevazilaženju sukoba iz prošlosti. 23. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je tri zakona koji ulaze u okvire reforme policije Zakon o zaštiti države granice, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. 14. novembar Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su Predlog statuta pokrajine. Najviši akt Vojvodine stupiće na snagu onda kada ga bude potvrdila Skupština Srbije. Prema Predlogu Vojvodina je autonomna pokrajina građana i građanki, evropska regija. AP Vojvodina ima simbole, zastavu i grb, a njen budžet iznosi najmanje sedam odsto budžeta Republike Srbije. Statutom je predviđeno i postojanje Pokrajinske vlade. 27. Vlada je donela zaključak o raspoređivanju Misije Evropske unije za vladavinu prava (Euleks) na celoj teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, potvrđivanju plana o šest tačaka generalnog sekretara UN i zaštiti interesa Republike Srbije. Ovim zaključkom Republika Srbija je u potpunosti prihvatila principe iznete u Izveštaju generalnog sekretara UN, koji je prihvaćen Predsedničkim saopštenjem Saveta bezbednosti UN 26. novembra godine. To podrazumeva da će Euleks u potpunosti poštovati Rezoluciju 1244, da misija Euleks ne uključuje implementaciju plana Martija Ahtisarija, da će delovati pod okriljem UN na Kosovu i Metohiji i ostvariti svoju statusnu neutralnost, kao i da će biti potvrđen plan o šest tačaka generalnog sekretara UN.

57 Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je došlo vreme za promenu Kumanovskog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i srpske policije sa Kosova i Metohije i usprotivio se uspostavljanju kosovskih bezbednosnih snaga. 2. decembar Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da inicijativa za promenu Kumanovskog sporazuma ne znači povratak Vojske Srbije na Kosovo, te da iniciranje vraćanja vojske na Kosovo u ovom trenutku ne bi doprinelo stabilnosti regiona. 9. Misija Evropske unije na Kosovu počela je da deluje na ovoj teritoriji s početnim operativnim kapacitetom. Pripadnici Euleksa ušli su u severni deo Kosovske Mitrovice, gde mahom žive Srbi. Po rečima visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, misija Euleks razmeštena je da bi Kosovu pomogla da dostigne evropske standarde u oblastima rada policije, pravosuđa, carine i zatvorsko-kaznenih službi. Euleks će sprovoditi mandat dobijen planom Zajednička akcija, koju je Savet ministara EU usvojio u februaru ove godine. Postizanjem početne operativne sposobnosti, Euleks treba da raspolaže sa policajaca, sudija, tužilaca i drugog osoblja na Kosovu. Na kraju bi ova misija trebalo da ima pripadnika iz Evropske unije, Amerike i drugih zemalja, kao i članova regrutovanih na Kosovu. 24. Srbija i Rusija potpisale su 24. decembra ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) Gaspromu za 400 miliona evra, kao i sporazume o izgradnji gasovoda Južni tok i o završetku skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Predsednici Srbije Boris Tadić i Rusije Dmitrij Medvedev potpisali su i sporazum, koji će biti politička garancija za to da će Srbija dobiti gasovod Južni tok i da će biti završeno podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru. 26. Na inicijativu organizacija civilnog društva predvođenih Centrom za civilno-vojne odnose, Ministarstvo odbrane produžilo je za mesec dana rok za javnu raspravu o nacrtima strategije nacionalne bezbednosti i strategije odrbane. Prethodno, Ministarstvo je odredilo da rok za raspravu o strateškim dokumentima koji se u Srbiji prvi put donose od sticanja nezavisnosti bude 14 dana. 30. Predsednik Srbije Boris Tadić smenio je sa dužnosti načelnika generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravka Ponoša. Time je okončan sukob, praćen nizom međusobnih opužbi iznesenih u javnosti, između OPŠTA POLITIČKA HRONOLOGIJA

58 58 načelnika Generalštaba i ministra odbrane Dragana Šutanovca. Načelnik GŠ optuživao je rukovodstvo Ministarstva za nepostojanje politike odrbane i neadekvatno sprovođenje reformi sistema odbrane, dok je ministar Šutanovac kritikovao načelnika GŠ zbog nepoštovanja principa subordinacije i civilne kontrole vojske. HRONOLOGIJE

59 59 Hronologija reforme vojske oktobar Nakon dugotrajnih i masovnih demonstracija u Beogradu, u kojima je učestvovalo više stotina hiljada ljudi iz cele Srbije, došlo je do pada režima Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS). Tom se prilikom Vojska Jugoslavije (VJ) držala po strani, tačnije nije intervenisala da bi zaštitila vladajući režim, iako je u vladajućim krugovima bilo takvih zahteva. Time je VJ značajno doprinela sprovođenju volje naroda i konačnom uspostavljanju demokratske vlasti u Srbiji. 14. novembar Izglasavanjem obavljenim u oba doma Skupštine SRJ, kao i polaganjem zakletve predsednika Vlade Zorana Žižića i članova njegovog kabineta, Jugoslavija je dobila novu Saveznu vladu. Za ministra odbrane izabran je Slobodan Krapović, predstavnik Socijalističke narodne partije Crne Gore. Novoizabrani savezni ministar odbrane najavio je da će prioriteti njegovog rada u naredne četiri godine biti rešavanje pitanja finansiranja i osavremenjivanja Vojske Jugoslavije. 14. decembar Vlada SRJ osnovala je Savet za odbranu i bezbednost, na čije čelo je postavljen savezni premijer Zoran Žižić. U njegovom sastavu našao se i ministar odbrane Slobodan Krapović. Savezni ministar finansija Dragiša Pešić objasnio je da je Savet osnovan kao radno telo Vlade, da je savetodavnog karaktera i da se neće mešati u ingerencije Vrhovnog saveta odbrane (VSO). HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE januar General-potpukovnik Jagoš Stevanović preuzeo je od general-pukovnika Milorada Obradovića dužnost komandanta Druge armije Vojske Jugoslavije.

60 60 1. april Predsednik skupštine Srbije Dragan Maršićanin, načelnik Generalštaba VJ general-pukovnik Nebojša Pavković i portparol VJ pukovnik Svetozar Radišić izjavili su povodom hapšenja bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića da se Vojska Jugoslavije nije suprotstavila pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova prilikom akcije hapšenja. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica naglasio je, međutim, da je bilo određenih neusaglašenosti između vojnog i policijskog vrha i da nije imao valjanu koordinaciju s Ministarstvom unutrašnjih poslova. 24. Protiv 245 pripadnika VJ pokrenut je postupak, a protiv 183 podignuta je optužnica zbog krivičnih dela počinjenih na Kosovu u periodu od 1. marta do 26. juna godine. Ta lica terete se za smrt i ugrožavanje tela i života ljudi, dostojanstva ličnosti, morala i imovine građana. HRONOLOGIJE 30. jun Vojska Jugoslavije negirala je to da je učestvovala u ekstradiciji bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, navodeći da joj nije poznato kako su nadležni organi Republike Srbije to učinili. U zvaničnom saopštenju VJ navodi se da Milošević od Beograda do Tuzle nije prebačen helikopterom VJ i da su u to vreme bili aktivni helikopteri Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, te da oni, kao nadležni, znaju kako je ekstradicija izvršena. U intervjuu koji je dao listu Njujork Tajms predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić rekao je da je strahovao da će vojska zaustaviti transfer Slobodana Miloševića u Hag i da je policija bila spremna za sukobe sa armijom. 27. avgust Vlada SRJ ocenila je da je Predlog zakona o Vojsci Jugoslavije, koji je podnela nevladina organizacija Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, a koji je podržalo punoletnih građana, neprihvatljiv. Predlog koji je dao Jugoslovenski komitet pravnika da vojni rok traje 7 meseci i da isto toliko traje civilno služenje, Vlada je ocenila kao neprihvatljiv zbog starosne strukture stanovništva i popune Vojske, kao i zbog realizovanja tadašnjeg plana i programa obuke. 13. decembar Na poziv predsednika SRJ Vojislava Koštunice predstavnici savezne i republičke vlade, razmatrali su sa Kolegijumom načelnika Generalštaba

61 61 Vojske Jugoslavije pitanja u vezi sa funkcionisanjem Vojske, posebno se osvrnuvši na problem redovnog finansiranja. U zvaničnom saopštenju sa sastanka navedeno je da je pokrenuto i u medijima sve prisutnije pitanje odgovornosti pripadnika VJ pred Haškim tribunalom. Učesnici razgovora naglasili su da će se saradnja jugoslovenske vojske s Haškim sudom odvijati isključivo po zakonu, čime će biti obezbeđena odgovarajuća zaštita, i pripadnika VJ, i vitalnih državnih, posebno odbrambenih interesa. 26. Vrhovni savet odbrane je na sednici kojom je predsedavao predsednik SRJ Vojislav Koštunica prihvatio novi projekat obezbeđenja državne granice i doneo odluku o tome da rasformira komande armija i da pređe na korpusnu organizaciju VJ. Usvojio je kadrovska rešenja u VJ, kao i odluku o zaštiti dokumenata sa tajnim podacima od posebnog značaja za odbranu. U radu sednice su, pored članova Vrhovnog saveta odbrane, predsednika Republike Srbije Milana Milutinovića i predsednika Republike Crne Gore Mila Đukanovića učestvovali i predsednik Savezne vlade Dragiša Pešić, savezni ministar za unutrašnje poslove Zoran Živković, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojša Pavković i sekretar Vrhovnog saveta odbrane kontraadmiral Dušan Stajić. Mnogi su očekivali da će na ovoj sednici Nebojša Pavković biti smenjen sa funkcije načelnika Generalštaba, što se nije dogodilo, Tome se protivio Vojislav Koštunica iako je to bio jedan od uslova za pristupanje Jugoslavije sistemima kolektivne bezbednosti u Evropi. Oba veća jugoslovenske Skupštine usvojila su budžet za godinu u iznosu od 65,9 milijardi dinara, od čega je 43,5 mlilijardi dinara bilo namenjeno finansiranju odbrane zemlje. Usvojene su Izmene Zakona o Vojsci Jugoslavije, čime je služenje vojnog roka skraćeno na devet meseci, dok je dužina civilnog služenja vojske smanjena sa 24 na 13 meseci. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE Komandant Treće armije Vojske Jugoslavije general-pukovnik Vladimir Lazarević istakao je da zahtev američkog Senata, kojim je ekonomska pomoć SR Jugoslaviji uslovljena njegovom smenom i smenom načelnika Generalštaba VJ general-pukovnika Nebojše Pavkovića, predstavlja uvredu za SR Jugoslaviju i Vojsku. 27. Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica izjavio je da je insistirao na tome da general-pukovnik Nebojša Pavković ostane na funkciji načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Prema oceni predsednika Koštunice, u vojsci su u prethodnih godinu dana sprovedene ozbiljne strukturalne promene i te reforme su najveće promene kojima se podvrgla ijedna naša institucija do sada. U prilog tome predsednik je podsetio na odluke Vrhovnog saveta odbrane donete 26. decembra i istakao zasluge koje u reformi Vojske ima upravo general Pavković: On je

62 62 HRONOLOGIJE ponudio da se povuče, ja sam zatražio da zarad promena koje je, ponavljam, on osmislio i pokrenuo, za sada ostane. Generali Nebojša Pavković i Sreten Lukić, i mnogi drugi i, naravno, ne samo generali, nego svi, od običnih vojnika, aktivnih ili rezervista, do po činu najmlađeg policajca: svi su oni predano obavljali dužnost odbrane svoje zemlje, izjavio je predsednik Koštunica. Preostalih 17 lidera DOS insistiralo je na tome da on bude smenjen, naglašavajući da su reformske promene nemoguće sa kadrovima koji su bili bliski saradnici Slobodana Miloševića. 28. Potpredsednik Vlade Srbije i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić izjavio je da predsednik SRJ Vojislav Koštunica nije saopštio istinite razloge zbog kojih general Nebojša Pavković nije smenjen sa mesta načelnika Generalštaba. On je rekao da je u septembru godine utvrđeno to da će godine u VJ biti ukinute armije i da je departizacija VJ sprovedena do godine, jer je Ustavom SRJ iz precizirano to da starešine jugoslovenske armije ne smeju biti članovi političkih stranaka, tako da Pavkoviću ne mogu biti pripisane zasluge koje je naveo Vojislav Koštunica. Momčilo Perišić je istakao da su nepoznati razlozi zbog kojih je Nebojša Pavković ostao na mestu načelnika, jer je 17 od 18 članica DOS zahtevalo njegovu ostavku januar Sjedinjene američke države (SAD) ukinule su sankcije na prodaju oružja SRJ, koje su uvele u septembru godine. Načelnik Uprave za odnose s javnošću jugoslovenskog Ministarstva odbrane Ljubodrag Stojadinović podneo je ostavku na tu funkciju. Kao motive za taj čin, Stojadinović je naveo razloge lične i profesionalne prirode. On je rekao da je određen broj ljudi pružao ogroman otpor reformama vojske i sistema odbrane, onemogućujući tako uvođenje neophodnih promena. U takvim okolnostima, on je odlučio da se vrati na mesto komentatora i analitičara dnevnog lista Politika, smatrajući da na toj poziciji može više da pruži. 16. Savezni ministar odbrane Slobodan Krapović podneo je ostavku na mesto ministra. Prema nekim izvorima, Slobodan Krapović je podneo ostavku, jer je procenio da usled zdravstvenih problema ne može više na valjan način obavljati svoju dužnost. Međutim, prema drugim izvorima, ostavku je pod-

63 63 neo nezadovoljan saradnjom sa vojnim vrhom, pre svega sa načelnikom Generalštaba VJ Nebojšom Pavkovićem, na koju su uticale razlike u sagledavanju reforme Vojske. 29. Oba veća Savezne skupštine izabrala su za novog ministra odbrane funkcionera Socijalističke narodne partije Crne Gore Velimira Radojevića, nakon što je prethodni ministar odbrane Slobodan Krapović 16. januara podneo ostavku. 27. februar Odlukom Predsednika SRJ Vojislava Koštunice o racionalizaciji i delimičnoj reorganizaciji Vojske Jugoslavije prestale su da postoje komande armija ratnog vazduhoplovstva, protivvazdušne odbrane i ratne mornarice, kao i Komanda Druge armije VJ u Nišu. Prema novoj organizacionoj šemi Vojske, uvedena je korpusno-brigadna organizacija, odnosno uvedeno je ukupno devet korpusa (šest korpusa kopnene vojske Novosadski korpus, Beogradski korpus, Užički korpus, Podgorički korpus, Niški korpus, Prištinski korpus, Vazduhoplovni korpus, Korpus protivvazdušne odbrane, Korpus ratne mornarice), kao i Gardijska brigada i brigade rodova. Ovakva reorganizacija vojske izvršena je na osnovu odluke VSO donete 27. decembra godine. Povodom ovih promena, zamenik načelnika Generalštaba VJ general-potpukovnik Branko Krga rekao je da promene u vojsci nisu učinjene pod pritiscima iz zemlje ili inostranstva, već su došle kao nastojanje da se VJ učini modernijom mart U noći između 14. i 15. marta, pripadnici Službe vojne bezbednosti uhapsili su potpredsednika srpske Vlade zaduženog za bezbednost i predsednika Odbora za bezbednost Skupštine SRJ Momčila Perišića i američkog diplomatu (prvi sekretar u ambasadi SAD u Beogradu) i obaveštajca (pripadnik CIA) Džona Dejvida Nejbora. Oni su privedeni u trenutku kada je Momčilo Perišić u restoranu motela Šarić, nadomak Beograda, Nejboru predavao određena vojna dokumenta. Američki diplomata je nakon 15 sati pušten iz pritvora, a Sjedinjene Američke Države su povodom tog hapšenja uložile oštar protest jugoslovenskim vlastima. Tom prilikom su, kao jedan od preduslova potpune normalizacije odnosa SAD i SRJ i uspostavljanja vojne saradnje dve zemlje, zahtevali da vojne strukture budu stavljene pod potpunu civilnu kontrolu. Momčilo Perišić je, na zahtev srpskog premijera Zorana Đinđića, 19. marta podneo ostavku na mesto potpredsednika srpske Vlade. Vojno tužilaštvo je 30. septembra protiv njega podi- HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE

64 64 glo optužnicu za krivično delo špijunaže, ali je 24. decembra, nakon što se Perišić pozvao na imunitet saveznog poslanika, tu optužnicu odbacilo.afera Perišić postepeno je pretvarana u aferu Tomić. Od predsednika SRJ Vojislava Koštunice traženo je da sa mesta šefa vojne bezbednosti smeni generala Acu Tomića, ali je on to odbio, pohvalivši vojnu službu bezbednosti za presecanje špijunaže. HRONOLOGIJE 5. april Predsednik SRJ Vojislav Koštunica doneo je odluku o novim postavljenjima i prestanku službe jednog broja generala Vojske Jugoslavije. Na nove dužnosti postavljeno je, u skladu sa zaključcima donetim na prethodnom sastanku VSO, 27 generala, admirala i pukovnika. Komandant Treće armije general-pukovnik Vladimir Lazarević postavljen je za načelnika Sektora za Kopnenu vojsku. Prema odluci jugoslovenskog predsednika, general-potpukovnik Ninoslav Krstić ostao je na mestu načelnika Inspektorata odbrane. 25. Savezna vlada usvojila je informaciju o pristupanju SRJ programu Partnerstvo za mir (PzM), u tekstu koji je dostavilo Savezno ministarstvo za inostrane poslove, 23. aprila godine. Vlada je zadužila savezno Ministarstvo inostranih poslova i savezno Ministarstvo odbrane, kao nadležne resore, da koordiniraju proceduru pristupanja SRJ programu PzM. Ministar spoljnih poslova Goran Svilanović uputio je 29. aprila pismo generalnom sekretaru NATO lordu Robertsonu. U pismu ga je obavestio o odluci koju je Savezna vlada SRJ donela o tome da započne proceduru za pristupanje PzM, što je on pozdravio. 30. U vojnom skladištu u selu Bogutovac, nedaleko od Kraljeva, eksplodiralo je skladište zastarele bojeve municije, što je dovelo do požara, u kojem je lakše povređena jedna osoba. Pretpostavlja se da je manji požar koji je izbio u krugu magacina izazvao prvu eksploziju koja je izazvala niz lančanih detonacija. Stručna komisija VJ utvrdila je da je do eksplozije i požara došlo zbog neopreznog rukovanja ubojnim sredstvima, smeštenim na otvorenom prostoru. 21. jun Tri pilota Vojske Jugoslavije kapetan Igor Šćepanović i majori Zvonimir Stanković i Predrag Vladisavljević otputovala su za Istočni Timor kako bi učestvovala u mirovnoj misiji UN. To je prvo učestvovanje Jugoslavije u nekoj mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija posle niza godina.

65 Predsednik SRJ Vojislav Koštunica ukazom je penzionisao načelnika Generalštaba VJ generala Nebojšu Pavkovića, a za zastupnika načelnika postavio je general-potpukovnika Branka Krgu. Nebojša Pavković nije prihvatio tu odluku, ocenjujući je kao nelegitimnu, pa je podneo žalbu Saveznom ustavnom sudu, koji je žalbu jednoglasno odbio. Predsednik Koštunica je smenu Pavkovića najavio još na sednici VSO održanoj 25. marta. Smenu je obrazložio potrebom da budu napravljene kadrovske promene, kao i time što se Pavković distancirao od postupaka šefa Službe vojne bezbednosti Ace Tomića izjavivši da nije bio obavešten o hapšenju potpredsednika srpske vlade Momčila Perišića i američkog diplomate (afera Perišić ). Nebojša Pavković je od oktobra godine predsedniku Koštunici tri puta ponudio svoju ostavku. On je tu ostavku odbijao, smatrajući da bi to moglo destabilizovati Vojsku i državu, iako su postojali jaki pritisci čelnika DOS i zapadnih krugova da general Pavković bude smenjen (Nakon afere Perišić, jedan od uslova za pristupanje SRJ programu Partnerstvo za mir bila je smena generala Pavkovića i načelnika Službe vojne bezbednosti Ace Tomića). Naime, general Pavković je obavljao funkciju načelnika Generalštaba i u vreme vladavine bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i bio je jedan od glavnih oslonaca njegove vlasti. Optuživan je za političke zloupotrebe Vojske u tom periodu, odnosno za to da su pod njenim okriljem činjeni ratni zločini na Kosovu godine. Smatralo se da je od demokratskih promena godine nastojao da dokaže svoju lojalnost novim vlastima i predsedniku Koštunici u nadi da će se na taj način oprati optužbi. Nakon što je donet ukaz o njegovoj smeni, general Pavković je optužio predsednika Koštunicu da mu je, u noći između 4. i 5. juna godine, naredio vojni upad u vladin Biro za komunikacije, odnosno da se složio sa takvim zahtevom svojih savetnika Ljiljane Nedeljković i Gradimira Nalića, kao i generala Ace Tomića. Predsednik Koštunica je negirao to da je dao naredbe za napad, ali je izrazio sumnju da je bilo prisluškivanja. Pošto u Saveznoj skupštini nije postignuta saglasnost oko formiranja anketnog odbora koji bi ceo ovaj slučaj istražio, republička Skupština obrazovala je svoj anketni odbor. Međutim, druga aktuelna politička dešavanja potisnula su ovu aferu u drugi plan. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE avgust U Generalštabu Vojske Jugoslavije održana je zajednička sednica Kolegijuma ministra unutrašnjih poslova Srbije i Kolegijuma načelnika Generalštaba VJ, koju su predvodili ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović i zastupnik načelnika Generalštaba VJ general-potpukovnik Branko Krga. U radu sednice učestvovao je i profesor Andreja Savić, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Na sastanku je dogovoreno da budu usvojeni novi planovi sa-

66 66 radnje BIA i službi bezbednosti VJ, da pojedina aktuelna pitanja razmotre eksperti iz navedenih institucija, te da za njih predlože odgovarajuća rešenja. Sednica je završena zaključkom da će susreti predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, BIA i Generalštaba VJ ubuduće biti redovni. 22. Vlada SRJ usvojila je Informaciju o uspostavljanju Interresorne grupe za koordinaciju pripremnih aktivnosti za pristupanje SRJ programu Partnerstvo za mir. Ova grupa, u čiji su sastav ušli predstavnici nadležnih saveznih ministarstava i organa Srbije i Crne Gore, trebalo je da izvrši sve neophodne pripreme za pristupanje SRJ programu PzM, kao i da sarađuje sa ekspertima NATO čiji je zadatak bio da procene spremnost SRJ za to da postane punopravni član ovog Programa. HRONOLOGIJE 10. oktobar Kragujevačka fabrika Zastava Namenska potpisala je sa Vojskom Jugoslavije ugovor o isporuci proizvoda, vredan 100 miliona dinara. To je prvi ugovor koji je VJ zaključila sa kragujevačkom vojnom fabrikom od kampanje koju je vodila NATO alijansa protiv Savezne Republike Jugoslavije. 12. Pripadnici SFOR pronašli su u fabrici Orao u Bijeljini, u Republici Srpskoj, dokumentaciju koja je svedočila o tomeda su ova fabrika i beogradsko javno preduzeće Jugoimport (nekadašnja Savezna direkcija za promet SDPR) bili u sprezi, kao i da je ona bila posrednik u vojnoj saradnji sa Irakom. Reč je o isporukama oružja režimu u Bagdadu, kao i o slanju jugoslovenskih stručnjaka u Irak koju su instalirali isporučenu opremu i obučavali Iračane da je koriste. Takođe, među pronađenim dokumentima su i oni kojima se od iračkih vlasti tražilo da prikriju tragove koji svedoče o angažovanju jugoslovenske i bosanske firme. Državni zvaničnici navodno nisu bili obavešteni o ovom poslovanju, a Ministarstvo odbrane je demantovalo to da je odobrilo bilo kakvu trgovinu sa Irakom. Savezna vlada je zbog ove afere razrešila dužnosti generalnog direktora preduzeća Jugoimport Jovana Čekovića, kao i pomoćnika saveznog ministra odbrane Ivana Đokića. Takođe, preduzeću Jugoimport naloženo je da zatvori svoje predstavništvo u Bagdadu, a nadležnim državnim organima da sprovedu hitnu istragu o ovom slučaju. 20. decembar Savezna republika Jugoslavija i NATO sklopili su dogovor o korišćenju vazdušnog prostora Jugoslavije za potrebe misija NATO u Bosni i na Kosovu. U pregovorima koji su doveli do zaključenja ovog sporazuma učestvovali

67 67 su ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanović, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović, eksperti Vojske, Savezne uprave za kontrolu letenja, Saveznog ministarstva saobraćaja, kao i eksperti NATO. Kako bi ovaj dogovor bio uspešno sproveden osnovan je Tehnički komitet NATO/SRJ. Realizacija ovog sporazuma biće započeta u martu godine. 27. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica je za novog načelnika Generalštaba postavio generala Branka Krgu, unapredivši ga tome prilikom iz čina general-potpukovnika u čin general-pukovnika. Predsednik Koštunica je, dolaskom na tu funkciju, postavio generala Krgu za zamenika načelnika Generalštaba VJ, a ukazom od 24. juna godine postavio ga je na mesto zastupnika načelnika Generalštaba VJ. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane odlučeno je da se sa pojedinih dokumenata koje je tražilo tužilaštvo Haškog tribunala skine oznaka tajnosti, kao i da se oni proslede Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Dokumenti o kojima je reč odnose se na oblast rada VSO februar U Skupštini SRJ svečano je, proglašenjem Ustavne povelje, proglašena Državna zajednica Srbija i Crna Gora (SCG). Prema Ustavnoj povelji SCG, Vojska Srbije i Crne Gore nalazi se pod demokratskom i civilnom kontrolom, a njen zadatak je da brani Srbiji i Crnu Goru u skladu sa Ustavnom poveljom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Vrhovni komandant Vojske je Vrhovni savet odbrane, koji odlučuje o njenoj upotrebi, a čine ga predsednik Srbije i Crne Gore i predsednici država članica. Regrutima je omogućeno da vojni rok služe na teritoriji države članice čiji su državljani, ali imaju i mogućnost da ga služe na teritoriji druge države članice po svojoj slobodnoj volji. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE mart Na mesto saveznog ministra odbrane postavljen je Boris Tadić, koji je tu funkciju preuzeo od dotadašnjeg ministra Velimira Radojevića. Prilikom preuzimanja dužnosti novi ministar je naveo da predstoji ozbiljan i složen rad na temeljnoj reorganizaciji i reformi Vojske Srbije i Crne Gore, koja pre svega podrazumeva kadrovske promene u Vojsci Srbije i Crne Gore, kao i promene nadlež-

68 68 HRONOLOGIJE nosti Generalštaba VSCG. Kao jedan od glavnih odbrambenih ciljeva nove Državne zajednice, Tadić je izdvojio ulazak u NATO program Partnerstvo za mir. 20. Vrhovni savet odbrane doneo je odluku o prestanku profesionalne vojne službe načelniku Uprave bezbednosti general-majoru Aci Tomiću. U saopštenju izdatom nakon sednice navedeno je da je Savet razmotrio političko bezbednosnu situaciju u Srbiji i Crnoj Gori, analizirajući posebno uslove uvođenja vanrednog stanja u Srbiji. Prihvaćen je izveštaj načelnika Generalštaba o realizovanju odluke VSO o angažovanju vojske SCG u uslovima vanrednog stanja u Srbiji. Vrhovni savet odbrane konstituisao je Odbor za koordinaciju reforme Vojske Srbije i Crne Gore, čiji je prioritet pristupanje programu Partnerstvo za mir i poboljšanje uslova rada i materijalnog položaja zaposlenih u vojsci. 23. Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić izjavio je da bivši vojni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić nije pod zaštitom Vojske Srbije i Crne Gore, kao da to nisu ni drugi optuženi koje traži Haški tribunal. 25. Vrhovni savet odbrane imenovao je pukovnika Momira Stojanovića za načelnika Uprave za bezbednost Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore. Do tog trenutka on je bio na dužnosti načelnika Odeljenja za operativne poslove Komande Prištinskog korpusa. 28. Sedmočlana delegacija Vojske Mađarske, predvođena načelnikom Generalštaba, general-potpukovnikom Zoltanom Senešem, posetila je Suboticu i srela se s predstavnicima Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i načelnikom, general-pukovnikom Brankom Krgom. General Seneš je izjavio da je to bio redovan godišnji pograničan susret tokom kog je razgovarano o međusobnoj i regionalnoj saradnji i priključivanju programu Partnerstvo za mir. 8. april Uhapšeni su general Aco Tomić, bivši načelnik Službe vojne bezbednosti, i Rade Bulatović, savetnik za bezbednost bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, zbog sumnje da su se u periodu pre atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića sastajali sa pripadnicima Zemunskog klana. Tim povodom Vojislav Koštunica izjavio je da je Rade Bulatović politički zatvorenik. 11. Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić doneo je odluku kojom je ukinuta Komisija Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore za saradnju sa Haškim tribunalom. Ova Komisija osnovana je naređenjima od 26. marta i 24.

69 69 aprila godine, koja su potpisali tadašnji savezni ministar odbrane Slobodan Krapović i načelnik Generalštaba Nebojša Pavković, na zahtev tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Odluka o ukidanju doneta je zato što Vojska Srbije i Crne Gore prema Ustavnoj povelji nema nikakve nadležnosti u saradnji sa međunarodnim organizacijama. Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore biće zastupljeno u Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom posredstvom ministra Borisa Tadića i njegovog zamenika Vukašina Maraša. Komisiju su, između ostalih, činili i penzionisani generali, koji su nekad bili bliski Slobodanu Miloševiću, Geza Farkaš i Milan Gvero. Inače, Milan Gvero bio je bivši zamenik Ratka Mladića. 15. Vrhovni savet odbrane doneo je odluku o formiranju vojnih službi bezbednosti u sastavu Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore. Ovom odlukom je praktično, prvi put od godine, vojna služba bezbednosti stavljena pod civilnu kontrolu, odnosno u nadležnost ministra odbrane. 6. maj Vrhovni savet odbrane usvojio je odluku po kojoj Generalštab Vojske Srbije i Crne Gore postaje organizaciona jedinica Ministarstva odbrane Državne zajednice. Odluka o novoj organizaciji nadležnosti Ministarstva odbrane bila je ključna u reformi Vojske Srbije i Crne Gore. Ovom odlukom su svi zaposleni u Vojsci Srbije i Crne Gore postali službenici Ministarstva odbrane, a Generalštab je prešao pod kontrolu Ministarstva, koje je podeljeno u pet sektora i dve uprave. Prvi sektor, pod nazivom Sektor vojni, u svom sastavu ima Generalštab, dok su elitna specijalna antiteroristička jedinica Kobre i Kontrolni organ Vojske glavni inspektorat stavljeni pod direktnu kontrolu ministra odbrane. Drugi sektor je trebalo da se bavi upravljanjem ljudskim resursima, čime je ujedno ukinuta i dotadašnja Uprava za moral Vojske. Trećeformirani sektor bio je namenjen odbrambenim pripremama, a četvrti je bio Sektor za logistiku, posredstvom kog se odvijaju sve javne nabavke u okviru Vojske, a koje su, prema saznanjima Ministarstva odbrane, bile predmet raznih zloupotreba. Peti je bio Sektor za obaveštajnobezbednosne poslove, u okviru kog je trebalo da bude formirana Vojna obaveštajna agencija. Pored Sektora, planirano je i formiranje dve uprave Uprave za međunarodnu vojnu saradnju i integracije i Uprave za politiku odbrane. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore razrešio je dužnosti pet generala, čime je nastavljen odlazak sa položaja onih oficira koji su važili za saradnike Miloševićevog režima. Među smenjenim generalima bili su Zlatoje Terzić, načelnik rasformirane komisije Generalštaba za saradnju s Haškim tribunalom, Branislav Petrović, pomoćnik načelnika GŠ za Ratno vazduhoplovstvo i PVO,

70 70 Branislav Dašić, načelnik Sektora pozadine u GŠ, Vukajlo Čađenović, načelnik Štaba Novosadskog korpusa, i Luka Kastratović, pomoćnik ministra odbrane, koji je u vreme NATO bombardovanja bio komadant podgoričkog aerodroma. HRONOLOGIJE 12. jun Posle skoro dve i po godine skrivanja od policije, u Beogradu je u desetočasovnoj policijskoj akciji uhapšen haški optuženik Veselin Šljivančanin. Njega optužnica tereti da je odgovoran za zločin počinjen na poljoprivrednom dobru Ovčara, novembra godine, kada je streljano oko 200 hrvatskih građana prethodno dovedenih iz vukovarske bolnice. 19. Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je zvaničan zahtev NATO za prijem SCG u PzM. Kako bi priznao napore učinjene u dotadašnjim reformama, NATO je inicirao specijalan program priprema SCG za PzM, koji uključuje seriju od četiri seminara, organizovanje poseta ekspertskih timova NATO, kao i mogućnost učestvovanja SCG kao posmatrača u drugim aktivnostima PzM Severnoatlantski savet je i zvanično odobrio Program saradnje NATO SCG. jul Ukinut je pritvor generalu Nebojši Pavkoviću, nekadašnjem načelniku Generalštaba VJ koji je bio uhapšen zbog pružanja pomoći u organizovanju atentata na Vuka Draškovića u Budvi. Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić i šef Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u SCG Frensis O Donel potpisali su sporazum o sprovođenju projekta civilne kontrole i reforme Ministarstva odbrane SCG. Projekat podrazumeva formiranje reformskog tima u okviru Ministarstva odbrane i Vojske SCG, koji treba da pomogne u izgradnji institucionalnih i ljudskih kapaciteta kroz osposobljavanje kadrova za civilnu kontrolu oružanih snaga i javno upravljanje finansijama i sredstvima u Vojsci Skupština Srbije izabrala je Vladimira Vukčevića za tužioca za ratne zločine. Vrhovni Savet Odbrane doneo je odluku o smeni i penzionisanju velikog broja starešina Vojske Srbije i Crne Gore. Među smenjenima se nalazi i general Radoslav Škorić, načelnik Obaveštajne uprave VSCG. General-ma-

71 71 jor Radoslav Škorić školovao se u Rusiji, a svojevremeno je bio vojni ataše u jugoslovenskoj ambasadi u Moskvi. 5. avgust Prema istraživanju koje je sproveo Centar za civilno-vojne odnose, javnost u Srbiji i Crnoj Gori smatra da vojsku treba reformisati, smanjiti i, u skladu sa mogućnostima društva, modernizovati i prilagoditi novim bezbednosnim i političkim okolnostima. Rezultati istraživanja, takođe, pokazuju da vojska i dalje uživa veliko poverenje građana, što je obrazloženo time da ona predstavlja garant mira i bezbednosti. 7. Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore razrešio je dužnosti veći broj generala Vojske SCG, među kojima je i zamenik načelnika Generalštaba, general-pukovnik Vladimir Lazarević. Na to mesto postavljen je general-major Milan Zarić. Dužnosti su razrešeni i general-major Vukosav Arsić, načelnik Uprave vazdušnog osmatranja i javljanja Ratnog vazduhoplovstva, general Radomir Gordić, general-majori Veroljub Živković, Antonije Anićijević, Milan Jeftić i Miomir Marković, kao i general-potpukovnici Ninoslav Krstić (bivši komandant Združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije) i Milan Karajović. Takođe, dužnosti su razrešeni i dosadašnji komandant Užičkog korpusa general-major Milivoje Bojović, viceadmirali Radomir Grujić i Milivoje Pavlović, general-potpukovnici Ljubiša Stojimirović i Radojko Stefanović, kao i načelnik Uprave pešadije general-major Milorad Stupar. 11. Savet ministara Srbije i Crne Gore odobrio je učestvovanje jedinica i pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske u mirovnim operacijama i misijama Ujedinjenih nacija. U saopštenju je navedeno da je takva odluka doneta u skladu sa opredeljenjem Srbije i Crne Gore da pruža svoj doprinos unapređenju međunarodnog mira i bezbednosti. Srbija i Crna Gora, kao punopravna članica Ujedinjenih nacija, u potpunosti podržava koncept mirovnih misija koje su u skladu sa Poveljom UN. Svojom odlukom Savet ministara je potvrdio spremnost da vojnici SCG pod zastavom UN aktivno učestvuju u ulozi čuvara mira u kriznim područjima sveta. 22. Savet ministara Srbije i Crne Gore doneo je Uredbu o civilnom služenju vojske koja je stupila na snagu 15. oktobra. Nakon brojnih konsultacija, koje je organizovalo Ministarstvo odbrane, a u kojima su učestvovali istaknuti naučni radnici, predstavnici nevladinih organizacija, verskih zajednica, državnih organa i medija, utvrđen je konačni tekst odluke, čime je stvoren pravni osnov za služenje vojnog roka u civilnoj službi i za službu bez oružja. Uredbom o civilnom HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE

72 72 služenju vojske, izvršene su potrebne pripreme kako bi bilo moguće prihvatiti obveznike koji iskoriste pravo na prigovor savesti i pravo da ne služe vojni rok pod oružjem. Time je Srbija i Crna Gora izašla iz kruga retkih država u kojima nije bilo moguće civilno služenje vojske. septembar 22. Potpukovnik Vojske Srbije i Crne Gore Dragoljub Živković priveden je zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo špijunaže, lažnog predstavljanja i falsifikovanja isprave. Dragoljub Živković je neovlašćeno pribavljao tajne vojne podatke, posedovao falsifikovana lična dokumenta koja je zloupotrebljavao i lažno se predstavljao kao pripadnik Službe državne bezbednosti i Vojne službe bezbednosti iako nikada nije radio u tim službama. 3. oktobar Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gore predložio je Ministarstvu odbrane SCG da otvori dosijea vojnih službi bezbednosti i učini ih dostupnim svim zainteresovanima. 10. Trojica oficira Vojske Srbije i Crne Gore poslata su krajem oktobra u misiju UN u Liberiji. U Liberiju koja je zahvaćena dugogodišnjim građanskim ratom upućeni su major Danijel Stojković, major Igor Šćepanović i kapetan prve klase Aleksandar Kulenović. Oni su poslati kao vojni posmatrači u okviru misije UN. To znači da oficiri VSCG neće učestvovati u oružanim operacijama misije UN, već da treba samo da konstatuju generalni razvoj situacije u zoni odgovornosti svoje jedinice. 20. Trojica pripadnika bivše Vojske Jugoslavije osuđena su na ukupno 23 godine zatvora zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu i Metohiji godine. Major Dragiša Petrović osuđen je na devet godina zatvora, dok su rezervni vodnik Nenad Stamenković i rezervista Tomica Jović osuđeni na po sedam godina zatvora. Trojica pripadnika bivše VJ osuđeni su zbog toga što su godine u selu Gornja Sušica kod Prištine ubili Feriza i Rukiju Krasnići, stariji bračni par albanske nacionalnosti. 22. decembar Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić i načelnik Generalštaba Vojske SCG Branko Krga razgovarali su sa francuskim zvaničnicima o jačanju bilateralne vojne saradnje i o podršci koju Francuska pruža priključenju

73 73 SCG programu Partnerstvo za mir. Njih dvojca boravili su u jednodnevnoj poseti Francuskoj na poziv ministra odbrane Francuske Mišel-Alio Mari. Tokom razgovora sa načelnikom Združenog generalštaba Vojske Francuske general- pukovnikom Anrijeom Bentežaom bilo je reči o bilateralnoj vojnoj saradnji, razmeni iskustava i mogućnostima za školovanje oficira VSCG u Francuskoj. 26. Vojnobezbednosna agencija Vojske Srbije i Crne Gore postala je podređena Ministarstvu odbrane. Direktor VBA pukovnik Momir Stojanović rekao je da je VBA ustrojena po savremenim principima, da je stavljena pod civilnu kontrolu i da ima kontraobaveštajne nadležnosti, dok Vojna policija ostaje u nadležnosti Generalštaba VSCG. Vojnobezbednosna agencija dobija centre u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu i Podgorici, a nadležna je i za borbu protiv organizovanog kriminala april Skupština Državne zajednice Srbija i Crna Gora (SCG) izabrala je, u okviru rekonstruisanja Saveta ministara Državne zajednice, Prvoslava Davinića za novog ministra odbrane SCG. Dotadašnji ministar odbrane Boris Tadić podneo je ostavku dan ranije, očekujući svoju smenu, jer se Demokratska stranka, čiji je on predstavnik u novokonstituisanoj Skupštini Državne zajednice, nakon održavanja decembarskih vanrednih parlamentarnih izbora našla u manjini. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE maj Ministarstvo odbrane Republike Srbije počelo je da učestvuje u mirovnoj operaciji UNOCI (United Nations Operation in Côte d Ivoire) u Obali Slonovače. U ovu misiju poslata su tri oficira, pripadnika Vojske SCG, koji će imati svojstvo vojnih posmatrača. Mirovna operacija UN u Obali Slonovače uspostavljena je Rezolucijom 1528 Saveta bezbednosti, koja je 27. februara godine usvojena zbog izbijanja sukoba u toj zemlji, motivisanih političkim i plemenskim razlozima. 16. jun Savet ministara Državne zajednice Srbija i Crna Gora doneo je Uredbu o osnivanju Fonda za reformu oružanih snaga Državne zajednice. Fond

74 74 treba da obezbedi potrebna sredstva koja će podržati reformu sistema odbrane, kao i dodatna sredstva koja će omogućiti funkcionisanje sistema odbrane. Postojanje Fonda dovedeno je u pitanje samo nekoliko meseci nakon što je osnovan, jer je nesavesno postupio kada je kompleks zgrada Vojnotehničkog instituta (VTI) u centru Beograda zamenio za 386 stanova namenjenih pripadnicima vojske. 1. jul Savet ministara SCG doneo je odluku da se svi tekući procesi pred vojnim sudovima obustave dok ne bude rešeno pitanje statusa vojnog sudstva, koje će biti u skladu sa Ustavnom poveljom Državne zajednice. Ustavnom poveljom predviđeno je ukidanje vojnih sudova i prenošenje njihovih nadležnosti na civilne sudove, ali je rok za to istekao još u avgustu godine. HRONOLOGIJE 5. oktobar U kasarni u Topčideru život su na stražarskoj dužnosti izgubila dva regruta Gardijske brigade Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević. Okolnosti pod kojima se odigrao ovaj događaj nisu do kraja razjašnjene. Najčešće su pominjane dve moguće verzije događaja međusobni obračun vojnika i učestvovanje trećeg lica u ovom događaju. Ova afera ( Topčider ) uzdrmala je javnost i izazvala pad poverenja u oružane snage države. 18. novembar Skupština Srbije i Crne Gore usvojila je Belu knjigu odbrane i Strategiju odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U ovim dokumentima izražena su opšta odbrambena i bezbednosna opredeljenja države, navedeni osnovni bezbednosni izazovi, istaknuta potreba transformisanja i modernizovanja vojske, kao i neophodnost integrisanja u evroatlantske tokove. Skupština SCG donela je Zakon o prenošenju nadležnosti vojnih sudova na civilno pravosuđe, kojim je civilno pravosuđe potpuno preuzelo nadležnosti vojnog pravosuđa. Umesto vojnih sudova i Vrhovnog vojnog suda, formirana su posebna vojna odeljenja u Okružnom sudu u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i Vojno odeljenje u Vrhovnom sudu Srbije. Nadležnost vojnih tužilaštava preuzela su okružna javna tužilaštva Beograda, Novog Sada i Niša, a predmete Vojnog pravobranilaštva, nasledilo je Republičko javno pravobranilaštvo.

75 decembar Vrhovni savet odbrane SCG imenovao je general-majora Dragana Paskaša za načelnika Generalštaba Vojske SCG, unapredivši ga pri tome u čin general-potpukovnika. Dotadašnji načelnik general Branko Krga razrešen je funkcije zbog odlaska u redovnu penziju. Pre stupanja na novu funkciju, general Paskaš je bio komandant Novosadskog korpusa Vojske SCG februar Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić i ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije (RS) Dragan Jočić potpisali su sporazum o prenosu kontrole nad državnim granicama sa vojske na policiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije procenilo je da će proces prenošenja nadležnosti trajati oko dve i po godine, u toku kog će granične jedinice Vojske SCG biti rasformirane. Predviđeno je da proces prenošenja kontrole bude najpre izvršen na granici sa Mađarskom. 24. Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić i ministar odbrane Bosne i Hercegovine Nikola Radovanović potpisali su u Sarajevu, na sednici Međudržavnog saveta za saradnju SCG i BIH, Sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Sporazum predviđa razmenu iskustava vezanih za stvaranje uslova potrebnih za pristupanje programu Partnerstvo za mir, saradnju vojnih industrija, saradnju u reformi oružanih snaga, rešavanje statusnih pitanja pripadnika bivše JNA, implementaciju Dejtonskog sporazuma tokom procesa regionalne kontrole naoružanja, zaštitu poverljivih informacija i druga pitanja. 25. U Nišu je počela da deluje Komanda kopnenih snaga (KKS), koja je formirana od komandi niškog i prištinskog korpusa. Ovu komandu čine i jedinice iz užičkog i beogradskog korpusa, kao i obrazovni centar za regrute. Navedene promene izvršene su u okviru procesa kojim su rasformirane komande četiri korpusa kopnenih snaga. Od komandi beogradskog i užičkog korpusa formirana je Zajednička komanda operativnih snaga (ZKOS). HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE

76 april Penzionisani general Vojske Jugoslavije i bivši načelnik Generalštaba Nebojša Pavković otputovao je u Hag, u pratnji ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije Zorana Lončara. Nebojša Pavković je nakon višenedeljnog skrivanja odlučio da se preda Haškom tribunalu, koji ga tereti za ratne zločine počinjene na Kosovu godine. HRONOLOGIJE 4. jun Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić potpisao je u Parizu sa izraelskom kompanijom Image set international ugovor o zakupu satelita za nadgledanje prostora juga Srbije i granice sa Kosovom i Metohijom, koji iznosi blizu 45 miliona evra. To je kasnije dovelo do tzv. afere Satelit, s obzirom na to da je ugovor potpisan bez znanja nadležnih organa u Srbiji, kao i da je njegova cena bila previsoka za mogućnosti Srbije, a da satelit nije bio zaista potreban Srbiji. Afera je obelodanjena prilikom posete predsednika Srbije Borisa Tadića Izraelu. P. Davinić se branio tvrdnjama da je zaključeni ugovor zapravo bio predugovor, a kasnije i time da je on bio pravno ništavan, kao i time da su Vrhovni savet odbrane i Savet ministara SCG o svemu bili obavešteni. U svakom slučaju, afera je bila jedan od razloga zbog kojih se ministar Davinić ubrzo nakon toga, početkom septembra, povukao sa svoje funkcije. 18. juli Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer potpisali su Sporazum o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama radi unapređenja logistike NATO operacija na Zapadnom Balkanu. Sporazumom je predviđeno da snage NATO, kao i sve vrsta tereta, opreme i materijala, mogu slobodno da prolaze kopnom, vazduhom i vodom, da mogu besplatno da koriste svoj telekomunikacioni sistem, da ne podležu pasoškim i viznim propisima zemlje, kao i da NATO osoblje ima imunitet koji ga štiti od hapšenja i držanja u pritvoru. Ovakve ili slične sporazume NATO je zaključio sa svim ostalim članicama programa Partnerstvo za mir, preko čije je teritorije prebacivao svoje trupe. Kada je reč o Srbiji, potpisivanje ovog sporazuma posmatrano je, između ostalog, i u kontekstu potrebe da nasilje koje je izbilo na Kosovu 17. marta godine ubuduće bude sprečeno, odnosno da bude efikasnije zaustavljeno. Skupština SCG je 4. novembra ratifikovala ovaj Sporazum.

77 77 1. septembar Ministar finansija Republike Srbije Mlađan Dinkić obelodanio je aferu ( Pancir ) koja je izbila povodom nabavke vojne opreme od zrenjaninskog preduzeća Proizvodnja Mile Dragić. Tom prilikom je optužio ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića da je odgovoran za potpisivanje štetnih ugovora sa tim preduzećem. Direktor preduzeća Mile Dragić osumnjičen je za to da je davao mito pukovniku Jovici Vučkoviću, zameniku načelnika Uprave za razvoj Generalštaba Vojske SCG. On mu je za uzvrat omogućio to da zaključi nekoliko, za Državnu zajednicu preskupih i štetnih, ugovora o nabavci balističke i zaštitne opreme za Vojsku SCG, u vrednosti od oko 300 miliona evra. Savet ministara SCG je februara godine doneo odluku o poništavanju ugovora zaključenih sa firmom Proizvodnja Mile Dragić. Afera je bila jedan od razloga zbog kojih je ministar odbrane Prvoslav Davinić povučen sa ove funkcije, a dovela je i do trvenja država članica, s obzirom na to da je za korupciju optuživan i predsednik SCG Svetozar Marović. 6. oktobar Vrhovni savet odbrane smenio je načelnika Generalštaba general-potpukovnika Dragana Paskaša i na njegovo mesto postavio general-majora Ljubišu Jokića. Ova smena protumačena je kao pravljenje ustupka crnogorskim vlastima, jer je i za ministra odbrane bio izabran kandidat iz Srbije (s obzirom na to da je Srbija dala ministra spoljnih poslova, ministar odbrane trebalo je da bude iz Crne Gore). Međutim, nezvanično je razlog za smenjivanje generala Paskaša bio taj što je odobrio to da helikopter Vojske SCG bude upotrebljen za postavljanje crkve na planini Rumiji što je izazvalo oštru reakciju crnogorske Vlade. 24. U Kabinetu ministra odbrane u Beogradu izvršena je primopredaja dužnosti koju su obavili dotadašnji ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić i novoizabrani ministar general-major u penziji Zoran Stanković. Skupština SCG izabrala je Zorana Stankovića za ministra odbrane na sednici održanoj 21. oktobra. Za tu funkciju ga je predložio predsednik SCG Svetozar Marović, nakon što je dotadašnji ministar Davinić u septembru podneo ostavku. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE novembar Evropska komisija objavila je Godišnji izveštaj o napretku SCG u Procesu stabilizacije i pridruživanja za godinu. U Izveštaju je istaknuto da reformu Vojske SCG i dalje ometaju neki politički akteri i elementi unutar sâme vojske, a da je usporava i nedostatak sredstava. Ukazano je na nepostojanje dovoljne

78 78 demokratske kontrole vojske, na nedostatak transparentnosti upravljanja finansijskim sredstvima, kao i na otpor koji postoji prema uspostavljanju vladavine prava i prema saradnji sa Tribunalom u Hagu januar Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom odlučio je da otvori državnu arhivu i da Haškom tribunalu omogući uvid u nju. Takođe, odlučio je da takav predlog uputi i Savetu ministara SCG. Predlog Nacionalnog saveta podrazumevao je i to da istražiteljima Tribunala bude omogućen neometan pristup arhivi, ali uz poštovanje određene procedure (poput mogućnosti primene posebnih mera zaštite za dokumente koji imaju ključnu važnost za nacionalni i bezbednosni interes zemlje). HRONOLOGIJE 24. februar U Klubu vojske u Topčideru, u Beogradu, počeo je prvi sastanak Grupe za reformu odbrane SCG NATO (Defence Reform Group). Sastanak su otvorili predsedavajući Grupe za reformu odbrane SCG, pomoćnik ministra odbrane za reformu odbrane Snežana Samardžić Marković i direktor Direkcije za planiranje snaga NATO Frenk Boland. Grupu za reformu odbrane čine predstavnici Ministarstva odbrane SCG, predstavnici Generalštaba Vojske SCG i predstavnici drugih ministarstava Srbije i Crne Gore, kao i predstavnici NATO. Grupa je osnovana radi uspostavljanja bolje koordinacije svih učesnika reforme sistema odbrane, kao i radi efikasnijeg sprovođenja reforme odbrane SCG, jačanja demokratske kontrole institucija odbrane, određivanja budućih prioriteta reforme i pripremanja SCG za učlanjenje u NATO program Partnerstvo za mir. 16. mart Vrhovni savet odbrane usvojio je Doktrinu Vojske Srbije i Crne Gore. Ovim dokumentom usklađeno je uvođenje dotadašnjih organizacijskih promena u Vojsku i iskazana su postojeća stremljenja ka evropskim integracijama. Do prelaska na potpunu profesionalizaciju, predviđeno je da Vojsku čini profesionalni, ročni i rezervni sastav. Vojna doktrina pripremljena je uz konsultantsku po-

79 79 moć međunarodnih vojnih eksperata i usaglašena je sa standardima evropskih i regionalnih integracija. Odlučeno je da se ovaj dokument ne primenjuje na komande, jedinice i ustanove locirane na prostoru Crne Gore dok be bude završen referendumski proces u toj republici. 5. april Ministar odbrane SCG Zoran Stanković i Ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt potpisali su Sporazum o neširenju oružja za masovno uništenje. Reč je o bilateralnom sporazumu o saradnji u sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje. On bi trebalo da omogući suprotstavljanje širenju oružja i tehnologija za masovno uništenje putem programa zajedničke obuke i pomoći, kojim bi bile poboljšane sposobnosti pograničnih kontrolora da otkriju i preseku prenošenje takvih tehnologija. To je bio prvi u nizu planiranih sporazuma, koji treba da pomognu razvoj ukupnih bilateralnih odnosa dve zemlje. 12. Ministar odbrane SCG Zoran Stanković i ambasador Savezne Republike Nemačke u SCG Andreas Cobel potpisali su Sporazum o vojnoj saradnji između Vlade SR Nemačke i Saveta ministara SCG. Dogovorena je redovna razmena informacija i iskustava u oblastima opšte bezbednosne i vojne politike, integracije oružanih snaga u slobodno demokratsko društvo, vojnog prava, unutrašnjeg rukovođenja oružanim snagama, vojnoj medicini, angažmanu oružanih snaga u okviru pomoći u slučaju katastrofa i humanitarne pomoći, kao i u drugim oblastima. 17. Skupština Srbije usvojila je Zakon o amnestiji. Zakonom je predviđeno to da amnestija bude data licima koja su od 7. oktobra godine do dana stupanja na snagu ovog Zakona učinila sledeća krivična dela: odbijanje primanja i upotrebe oružja, neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne službe, i samovoljno udaljavanje ili bekstvo iz Vojske. Time je omogućeno da odgovornosti bude oslobađeno oko lica protiv kojih je Vojska SCG podnela krivične prijave zbog nekog od prethodno navedenih dela. 19. Pomoćnica ministra odbrane SCG za politiku Snežana Samardžić Marković i predstavnik za politiku Ministarstva odbrane Norveške Svein Efjestad potpisali su Plan bilateralne vojne saradnje za godinu. Planom je obuhvaćena saradnja u oblastima sprovođenja međunarodnih operacija, planiranja odbrane, vođenja naučnih istraživanja u oblasti obdrane, upravljanja ljudskim resursima, realizacije vojnog obrazovanja, kao i u oblasti uspostavljanja i održavanja odnosa sa javnošću. Planom je predviđeno i to da 20 oficira Vojske SCG pohađa kurseve za učestvovanje u mirovnim operacijama, kao i da bude intenzivirana vojnomedicinska saradnja dve države. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE

80 80 HRONOLOGIJE 2. jun Nakon što je, odlukom naroda na referendumu o nezavisnosti održanom 21. maja, Crna Gora postala samostalna država, održana je poslednja sednica Vrhovnog saveta odbrane, na kojoj je doneta odluka da oružane snage SCG više ne postoje. Komandovanje oružanim snagama preneto je na predsednike Srbije i Crne Gore Borisa Tadića i Filipa Vujanovića u skladu sa Ustavnom poveljom. 7. U hotelu Hyatt Regency u Beogradu otvoren je četvrti Forum za pomoć zemljama Jugoistočne Evrope. To je međunarodna donatorska konferencija u oblasti odbrane, koja se prvi put održava u Srbiji. Države Severne i Zapadne Evrope, kao i SAD, odobrile su sredstva za finansiranje regionalnih programa u oblasti reforme sistema odbrane. Programom su obuhvaćene Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i Srbija. Značaj konferencije nije bio samo u dobijanju potrebne stručne i finansijske pomoći, već i u prilici da se uspostavi komunikacija i jača međusobno poverenje država regiona, izjavio je tom prilikom ministar odbrane Zoran Stanković. 9. Kolegijum ministra odbrane usvojio je Strategijski pregled odbrane Republike Srbije, najznačajniji dokument za planiranje, programiranje i ostvarivanje procesa reforme sistema odbrane. Njime je prikazan politički okvir unutar koga se reforme sprovode, predstavljena je vizija Vojske Srbije do godine i dat je pregled stanja sistema odbrane i sposobnosti vojske. Utvrđene su, takođe, potrebne sposobnosti sistema odbrane do godine i prioriteti njegovog razvoja. Vlada Srbije donela je Uredbu o položaju pojedinih institucija nekadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora i službi Saveta ministara. Prema ovoj Uredbi, Vojsci Srbije i Crne Gore promenjen je naziv u Vojska Srbije. 7. septembar Predsednik Republike Srbije Boris Tadić i državni sekretar SAD Kondoliza Rajs potpisali su Sporazum o statusu snaga SOFA sporazum (Status of Forces Agreement). Ovim sporazumom definisan je pravni status američkog vojnog osoblja (prava i obaveze u pitanjima krivične i civilne nadležnosti, poreza i carina) i imovine koja se privremeno nalazila u Srbiji. Njime je, takođe, omogućeno i olakšano planiranje i sprovođenje bilateralnih vojnih aktivnosti, zajedničkih vežbi, poseta i razmene osoblja. Ovaj sporazum omogućio je i uspostavljanje Programa državnog partnerstva Srbije i Nacionalne garde Ohaja.

81 Komandant Nacionalne garde Ohaja general-major Gregori Vejt došao je u četvorodnevnu zvaničnu posetu Srbiji povodom otpočinjanja realizacije Programa državnog partnerstva Republike Srbije i američke države Ohajo, koji je pokrenut u toku prethodne posete predsednika Tadića štabu garde Ohaja. Program, pre svega, podrazumeva vojnu saradnju, ali i saradnju dve države u mnogim drugim oblastima razmenom iskustava i ljudi. Za Srbiju je uspostavljanje ove saradnje posebno značajno, s obzirom na to da stremi ka učlanjenju u programu Partnerstvo za mir i u NATO. 28. Na Konferenciji ministara odbrane Jugoistočne Evrope (Southeast Europe Defence Ministerial SEDM), održanoj u Tirani, Srbija je dobila status države posmatrača pri ovoj Konferenciji. Srbiju je na Konferenciji u Tirani predstavljao ministar odbrane Zoran Stanković, koji je istakao da je to prvi prijem Srbije u jednu od evroatlantskih bezbednosnih inicijativa, kao i da je to značajan korak ka njenom prijemu u Partnerstvo za mir. Status posmatrača dobile su i Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Gruzija. Ova Konferencija pokrenuta je godine radi jačanja saradnje zemalja Jugoistočne Evrope, Italije i SAD u oblasti odbrane, odnosno radi jačanja stabilnosti i bezbednosti u regionu intenziviranjem političko-vojne saradnje. 29. U kasarni Rastko Nemanjić u Pančevu održana je svečanost povodom formiranja Specijalne brigade Vojske Srbije. Specijalna brigada formirana je od pripadnika 63. padobranske brigade, 72. specijalne brigade, dela pripadnika protivterorističkog odreda Kobre, kao i od dela 82. pomorskog centra. Ovakva reforma specijalnih snaga i spajanje u jednu brigadu treba da omogući stvaranje efikasnije i ekonomičnije organizacije koja je predviđena novim Strategijskim pregledom odbrane. Formirana Brigada stvorena je kao jezgro Vojske Srbije i kao njen najsposobniji deo, a ona će biti na raspolaganju i za učestvovanje u mirovnim misijama. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE oktobar U vojnom skladištu Paraćinske utrine na Karađorđevom brdu, u neposrednoj blizini Paraćina, dogodila se serija od osam eksplozija, u kojima je eksplodirala trećina od tona uskladištene municije. Do prve eksplozije je došlo kada se zapalila protivavionska municija čuvana na otvorenom, nakon čega se požar proširio i na protivtenkovske mine koje su stajale u blizini. Povređena su 23 građana Paraćina, a oštećeno je 12 osnovnih i srednjih škola u Paraćinu i Ćupriji. Ocenjeno je da je do eksplozija najverovatnije došlo zbog načina skladištenja baruta.

82 30. U kasarni Topčider u Beogradu održana je svečanost povodom formiranja Brigade veze Vojske Srbije. Novoformirana brigada nastala je objedinjavanjem 235. centra za stacionarne veze i 398. brigade veze. Prema rečima zastupnika načelnika Generalštaba general-majora Zdravka Ponoša formiranjem ove brigade stvorena je manja, ali spremnija i operativnija jedinica. Osnovni zadatak Brigade veze biće obezbeđivanje neprekidnog funkcionisanja sistema veza za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirnodopskim uslovima, kao i pripremanje za funkcionisanje u mobilizaciji, vanrednom stanju i stanju neposredne ratne opasnosti. Pored komande i komandnog voda, Brigadu čine jedinice za stacionarnu komponentu i bataljon veze za pokretnu komponentu. 8. novembar U Domu Skupštine Srbije proglašen je Ustav Srbije. Skupština je na sednici od 30. septembra usvojila predlog Ustava, koji su građani zatim potvrdili na referendumu održanom 28. i 29. oktobra. 82 HRONOLOGIJE Ministar odbrane Republike Srbije Zoran Stanković i zamenik komandanta evropske komande SAD general Vilijam Vord potpisali su Sporazum o snabdevanju i međusobnim uslugama. Ovaj sporazum treba da omogući razmenu roba i usluga između vojski SAD i Srbije, poveća sposobnost za sprovođenje vežbi podrške, mirovnih operacija i humanitarnih misija, kao i da omogući SAD da lakše pružaju humanitarnu pomoć u slučajevima prirodnih katastrofa i drugih vanrednih stanja. Evropska komisija objavila je Godišnji izveštaj o napretku Srbije u Procesu stabilizacije i pridruživanja za godinu. U Izveštaju je istaknuto da je reforma Vojske Srbije nastavljena, ali da postoji otpor određenih elemenata u vojsci, pre svega njenih službi bezbednosti. Ocenjeno je da civilna kontrola vojske (posebno skupštinski nadzor) nije dovoljna, ali da novi Ustav RS (koji postavlja načelo demokratske civilne kontrole vojske) i revidirani skupštinski Poslovnik (koji nadležnost demokratske civilne kontrole dodeljuje Odboru za odbranu i bezbednost Republike Srbije) postavljaju osnov za njeno jačanje. Naglašeno je i to da je potrebno uskoro usvojiti Vojnu doktrinu RS. 29. Drugog dana samita NATO koji se održava u Rigi doneta je odluka o tome da se Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini uputi poziv za učlanjenje u program Partnerstvo za mir. Na samitu je konstatovano da je za stabilnost regiona veoma važno učestvovanje ovih zemalja u Programu. Ponovo je istaknuto da je neophodna puna saradnja ovih zemalja sa Haškim tribunalom.

83 U kasarni Dedinje u Beogradu formirana je Garda Vojske Srbije. Garda Srbije namenjena je za odavanje vojne počasti i sprovođenje protokola za domaće i strane državne zvaničnike, obezbeđenje najviših državnih i vojnih ličnosti i objekata, obezbeđenje specijalnih veza, realizaciju poslova iz delokruga rada vojne policije, kao i za izvršenje drugih zadataka po naređenju načelnika Generalštaba, kome je neposredno potčinjena. 12. decembar Predsednik Srbije Boris Tadić vanredno je unapredio general-majora Zdravka Ponoša u čin general-potpukovnika i postavio ga na mesto načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Pre ovog imenovanja general Ponoš je bio pomoćnik prethodnog načelnika Ljubiše Jokića. Predsednik je potpisao i set ukaza o vanrednim unapređenima i postavljenjima generala i visokih oficira Vojske Srbije. U čin general-potpukovnika vanredno je unapređen general-major Miloje Miletić i postavljen na mesto zamenika načelnika Generalštaba Vojske Srbije, dok je pukovnik Dragan Katanić unapređen u čin general-majora i postavljen na mesto komandanta Vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane. Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je odluku kojom je za Dan Vojske Srbije određen 15. februar. Tom prilikom predsednik je potpisao i odluku o novom znaku Vojske Srbije i oznakama činova. 14. Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je u sedištu NATO u Briselu Okvirni dokument programa Partnerstvo za mir. Time je, nakon što joj je na samitu u Rigi 29. novembra upućen poziv, Srbija i formalno postala član tog Programa. 18. Ministar odbrane Republike Srbije Zoran Stanković i zamenik generalnog sekretara NATO Alesandro Minuto Rico otvorili su Vojnu kancelariju NATO za vezu u Beogradu. Kancelarija je osnovana radi uspostavljanja veze sa vojnim i državnim rukovodstvom Srbije, što će omogućiti praktičnu primenu Sporazuma o tranzitu (potpisanog 18. jula 2005), pomaganje Grupe Srbija NATO za reformu odbrane, olakšavanje saradnje Srbije i NATO u okviru programa Partnerstvo za mir, kao i podržavanje aktivnosti javne diplomatije NATO u regionu. Vojna kancelarija je smeštena u zgradu Ministarstva odbrane Republike Srbije, a u njen sastav ušlo je devetočlano vojno osoblje iz različitih NATO država članica i nekoliko zaposlenih iz Srbije. Za šefa Kancelarije imenovan je brigadni general francuske armije Janik Ase. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE

84 januar Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije izdalo je kragujevačkoj fabrici Zastava oružje dozvolu za izvoz oružja u Jermeniju, u vrednosti od 1,75 miliona dolara. Dozvola je izdata nakon što su pribavljena mišljenja ministarstava spoljnih poslova, odbrane i privrede. HRONOLOGIJE 1. februar Čuvanje i kontrola državne granice Srbije zvanično su prešli u nadležnost policije Srbije, čime je završen proces demilitarizacije državne granice, koji je trajao godinu i po dana. Ovo je simbolično obeleženo razmenom povelja između ministra odbrane Zorana Stankovića i ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića. Demilitarizacija granica i uspostavljanje granične policije predstavljaju važne uslove koje je Srbija trebalo da ispuni na svom putu ka Evropskoj uniji. 8. U Centralnom domu vojske promovisane su nove oznake i obeležja srpske vojske. Temeljni znak srpske vojske zasnovan je na grbu Republike Srbije, a iz njega su proizišle ostale oznake Vojske. Štit sa četiri ocila na crvenoj podlozi predstavlja osnovni simbol pripadnosti Vojsci Srbije, koji će starešine nositi na levom rukavu uniforme. Oznake oficirskih i podoficirskih činova su, takođe, osmišljene u duhu srpske tradicije, a usklađene su sa standardima NATO Ministar odbrane Republike Srbije Zoran Stanković učestvovao je na trodnevnoj 43. konferenciji o bezbednosti u Minhenu, čija je tema bila Globalne krize globalna odgovornost. Ministar Stanković je imao odvojene bilateralne susrete sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom, specijalnim koordinatorom Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhardom Busekom, ministrom odbrane Italije Artiriom Parisijem, američkim zamenikom pomoćnika sekretara odbrane za evropsku i NATO politiku Danijelom Fatom, kao i sa državnim sekretarima ministarstava odbrane Velike Britanije Adamom Ingramom i Nemačke Kristijanom Šmitom. Konferenciji je prisustvovalo više od 250 visokih zvaničnika iz 40 zemalja. Minhenska konferencija održava se od godine i predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih skupova u oblasti bezbednosne politike u svetu.

85 april U Solunu je održana Prva balkanska regionalna konferencija načelnika generalštabova, čija je tema Unapređenje saradnje i bezbednosti u regionu. Na njoj su učestvovali načelnici generalštabova iz 10 zemalja Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Srbije i Turske. Otvarajući Konferenciju, ministar nacionalne odbrane Grčke Evangelos Meimarakis rekao je da je bezbednost Evrope povezana sa bezbednošću Balkana i da tom regionu treba posvetiti posebnu pažnju. Prema rečima načelnika Generalštaba Grčke admirala Panajotosa Hinofotisa, Konferencija je trebalo da doprinese radu postojećih regionalnih tela za saradnju u oblasti bezbednosti. Na konferenciji je dogovoreno da ova inicijativa bude uspostavljena kao redovna godišnja konferencija načelnika generalštabova zemalja u regionu. 10. maj U sedištu NATO u Briselu održan je sastanak Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva, na kojem je, zajedno sa drugim načelnicima generalštabova država članica NATO i programa Partnerstvo za mir, učestvovao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš. To je bilo prvo učestvovanje načelnika Generalštaba Vojske Srbije na sastanku ovog Komiteta, s obzirom na to da je tek prijemom u program Partnerstvo za mir Vojska Srbije stekla pravo da ravnopravno učestvuje u radu ovog najvišeg vojnog tela NATO. General Ponoš je na sastanku predstavio iskustva dotadašnjeg procesa reformi Vojske Srbije i govorio o mogućim oblicima učestvovanja Vojske Srbije u programu Partnerstvo za mir. 16. Skupština Srbije je za novog ministra odbrane izabrala Dragana Šutanovca. Do ove promene na čelu Ministarstva odbrane došlo je nakon što je 15. maja, izglasavanjem u Skupštini, formirana nova Vlada Srbije. Ministar Šutanovac je prilikom preuzimanja dužnosti najavio da će prioritet u njegovom radu biti nastavljanje reformi sistema odbrane i Vojske Srbije. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE jun Na svečanosti održanoj u Domu vojske u Beogradu ministar odbrane Republike Srbije Dragan Šutanovac i ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt potpisali su sporazum o otvaranju Kancelarije za saradnju u oblasti odbrane SAD i Srbije. Predviđeno je da zadaci novootvorene Kancelarije budu saradnja u oblasti obrazovanja i obuke, sprovođenje aktivnosti koje pomažu razvijanje međusobne sarad-

86 86 HRONOLOGIJE nje, kreiranje realizovanje programa humanitarne pomoći i pomoći u odbrani i naoružanju. Kancelarija je otvorena u zgradi Ambasade SAD, a za njenog prvog direktora određen je potpukovnik vojske SAD Aleksandar Milutinović Tim Vojske Srbije, sastavljen od 15 oficira i podoficira, učestvovao je na redovnoj vežbi Nacionalne garde Ohaja. Vežba se odvijala na poligonu Nacionalne garde Ohaja u Fort Grejlingu, na obali jezera Iri, i okupila je oko učesnika. Zajednička vežba bila je predviđena i odvijala se prema Programu državnog partnerstva Srbije i Ohaja, kako bi bili stvoreni uslovi za postizanje operabilnosti Vojske Srbije u zajedničkoj komunikaciji, obuci i vežbama, kao i kako bi bila ostvarena njena kompatibilnost sa drugim armijama u izvođenju zajedničkih misija i zadataka Na granici Rumunije, Bugarske i Srbije na Dunavu, u blizini Đerdapa, izvedena je zajednička vežba tri susedne zemlje, nazvana Dunavska straža U prisustvu predsednika tri države, ministara odbrane i starešina vojske i policije, izvedena je vežba nacionalnih tela za upravljanje krizama, kojom je manifestovana zajednička borba protiv terorizma, kao i zajednička intervencija u kriznim situacijama izazvanim prirodnim katastrofama. U vežbi je učestvovalo više od vojnika, policajaca i pripadnika civilnih službi. 30. U kasarni Knjaz Miloš u Vranju formirana je Četvrta kopnena brigada, čime je, po rečima ministra odbrane Dragana Šutanovca, nakon 13 meseci završena prva faza reorganizacije vojske, kojom treba da bude postignuta njena veća efikasnost. Krajem juna završena je transformacija i unutrašnja reorganizacija srpske vojske. Značajne promene pretrpela je artiljerija. Značajno je smanjen broj artiljerijskih brigada, a jedinice su modernizovane. Napravljeni su i planovi o uspostavljanju novog sistema vrednosti, obnovi opreme i rešavanju socijalne situacije pripadnika vojske. 12. jul U Vranju je otvorena prva Kancelarija za civilno-vojnu saradnju Vojske Srbije. Osnovni zadatak Kancelarije bio je pružanje pomoći jedinicama Vojske Srbije u poboljšanju komunikacije sa civilnim strukturama na jugu Srbije. 11. decembar Narodna skupština Republike Srbije usvojila je, nakon javne rasprave koja je trajala od avgusta do kraja septembra godine, novi Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci Srbije.

87 januar U kasarni Prvi pešadijski puk knjaza Miloša Velikog u Vranju otvoren je Centar za samostalno učenje engleskog jezika. Otvaranju Centra prisustvovali su britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen Ćirković, načelnik Uprave za obuku i doktrinu GŠ VS general-major Petar Ćornakov, kao i predstavnici zemalja donatora Norveške, Velike Britanije, Danske i Holandije. 15. februar Povodom Dana državnosti Republike Srbije i Dana Vojske u niškoj kasarni Mija Stanimirović održana je centralna svečanost i izvedena intervidovska pokazna vežba pod nazivom Sretenje maj Ukazom Predsednika Republike u čin brigadnog generala unapređeno je 17 pukovnika Vojske Srbije. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš razgovarao je u sedištu NATO saveza u Briselu sa načelnikom združenih oružanih snaga SAD admiralom Majklom Malenom o bezbednosnoj situaciji na Balkanu, posebno o situaciji na Kosovu, saradnji Vojske srbije i KFOR, kao i o bilateralnoj vojnoj saradnji dve zemlje. General Ponoš je prisustvovao i sastanku Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva. 15. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš sastao se u Briselu sa načelnikom Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije Jurijem Balujevskim. Načelnici dva Generalštaba razgovarali su o vojnotehničkoj saradnji, o saradnji u oblasti vojnog obrazovanja i o bezbednosnoj situaciji na Kosovu. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE jun Srbija je postala punopravni član Balkanskog komiteta vojne medicine na kongresu održanom u Kušadasiju.

88 septembar Ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije održana je svečanost povodom promocije studenata potporučnika 128. i 129. klase Vojne akademije. Promociji je prisustvovao najviši državni i vojni vrh, a najboljim potporučnicima uručene su oficirske sablje. Ministar odbrane Dragan Šutanovac primio je načelnika Generalštaba Narodne oslobodilačke armije NR Kine generala Čena Bingdea. HRONOLOGIJE Ministar odbrane Dragan Šutanovac primio je komandanta Nacionalne garde Ohaja general-majora Gregori Vejta Državni sekretar Dušan Spasojević primio je komandanta britanskog vazduhoplovstva vazduhoplovnog maršala ser Glena Torpija. Pilot Vojske Srbije potpukovnik Ištvan Kanas poginuo je na aerodromu Batajnica tokom izvršavanja redovnog letnog zadatka, jer nije uspeo da se katapultira iz aviona Super galeb G4. 1. oktobar Ministar odbrane Dragan Šutanovac potpisao je u Briselu u ime Vlade Srbije Sporazum o bezbednosti informacija sa Severnoatlantskim savezom. Ovim tipskim sporazumom regulišu se zaštita i distribucija poverljivih podataka onda kada dođe do njihove razmene. 2. Ministar odbrane Dragan Šutanovac je u Briselu učestvovao na sastanku Severnoatlantskog saveta i sastao se sa velikim brojem ambasadora NATO zemalja. 10. U Domu garde na Topčideru promovisani su glavni podoficiri Vojske Srbije nakon što su završili šestomesečni kurs. Promociji su prisustvovali načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš i komandant Komande za obuku general-major Ljubiša Diković. 20. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš primio je načelnika Združenog Generalštaba Oružanih snaga SAD admirala Majkla Malena i sa njim razgovarao o bilateralnoj vojnoj saradnji dve zemlje.

89 89 6. novembar Ministar odbrane Dragan Šutanovac potpisao je u Pekingu sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa kineskim ministrom odbrane general-pukovnikom Liangom Guanglijem. 19. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš izložio je na sastanku Vojnog komiteta Evroatlantskog partnerstva u sedištu NATO u Briselu način na koji Srbija vidi saradnju sa KFOR decembar Češki brigadni general Miroslav Balint došao je na čelo NATO vojne kancelarije za vezu umesto italijanskog brigadnog generala Luiđija Bata. Ministarstvo odbrane započelo je javnu raspravu o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti i Nacrtu strategije odbrane. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš izneo je niz optužbi protiv ministra Šutanovca, tvrdeći da u Srbiji ne postoji politika odbrane, da je reforma vojske stala i da se budžetska sredstva troše nenamenski. 30. Predsednik Republike Boris Tadić razrešio je dužnosti general-potpukovnika Zdravka Ponoša nakon sukoba sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i smenio ga sa mesta načelnika Generalštaba Vojske Srbije. HRONOLOGIJA REFORME VOJSKE

90 90 Hronologija reforme policije HRONOLOGIJE 15. oktobar Tokom konsultacija koje su se vodile o sastavu prelazne Vlade Republike Srbije bilo je sporno to ko će doći na mesto ministra unutrašnjih poslova, zato što su to mesto tražili Srpski pokret obnove i Demokratska opozicija Srbije. Dogovoreno je da zamenici ministra budu iz onih partija iz kojih nije izabran ministar unutrašnjih poslova. 24. Skupština Srbije izabrala je prelaznu tehničku Vladu Srbije, koja će obezbeđivati funkcionisanje zemlje do održavanja vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra. Na čelu prelazne Vlade nalazi se visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Milomir Minić. Potpredsednici vlade su Nebojša Čović (DOS) i Spasoje Krunić (SPO). Pored premijera, u Vladi se nalazi ukupno 12 članova. Partije DOS i SPO dobile su po šest ministarskih funkcija, uključujući u to i po jednog potpredsednika Vlade. Ministarstvom unutrašnjih poslova rukovode Slobodan Tomović iz SPS, Stevan Nikčević iz SPO i Božidar Prelević iz DOS novembar Pet policajaca je lakše ranjeno, a trojica se vode kao nestali posle trodnevnih sukoba policije i tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe. Sukobi su izbili u selima Končulj i Lučane, koja se nalaze na osam, odnosno na pet kilometara udaljenosti od Bujanovca. 23. Albanski teroristi otvarali su sporadičnu vatru u okolini Bujanovca, na administrativnoj granici prema Kosovu. Snage Ministarstva unutrašnjih poslova sa tog područja povukle su se sa kontrolnog punkta. Put koji vodi od Vranja prema granici sa Makedonijom bio je blokiran. Teroristi su pucali iz pravca sela Mali Trnavac, Končulj, Lučane i sa brda Dobrosin, gde je navodno bio smešten štab terorističke Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca. Ova sela nalaze se u demilitarizovanoj zoni pod kontrolom srpske policije. Stanovnici Bujanovca živeli su u strahu, jer je linija fronta od njih bila udaljena svega tri-četiri kilometra.

91 Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije Obrad Stevanović izjavio je da je situacija u Bujanovcu, po procenama policije, bezbedna i stabilna, ali da su građani uznemireni zbog događaja koji su se desili u kopnenoj zoni bezbednosti, na granici sa Kosovom. Albanski teroristi, koji su stigli iz Drenice, zauzeli su policijske punktove na nekoliko mesta u kopnenoj zoni bezbednosti i prekinuli saobraćaj putem koji vodi od Bujanovca ka Gnjilanu. 5. decembar Resor državne bezbednosti Srbije saopštio je da Jedinica za specijalne operacije ovog Resora nije ušla u kopnenu zonu bezbednosti, na administrativnoj granici Srbije i Kosova. U saopštenju Resor je precizirao da su Crvene beretke poslate u region Bujanovca da pomognu pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova da zaustave prodiranje terorista i da zaštite srpski i albanski živalj, ali da im nije naloženo da ulaze u Kopnenu zonu bezbednosti. Njihov zadatak je da, pored toga, konsoliduju liniju odbrane na tom području. 6. Načelnik uprave kriminalističke policije Srbije general-major Dragan Ilić najavio je da će jedan od prioritetnih zadataka novoformiranog posebnog odreda MUP Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije biti istraga o nerazjašnjenim ubistvima visokog funkcionera policije Radovana Stojčića Badže, saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, funkcionera JUL Zorana Todorovića, novinara Slavka Ćuruvije i drugih HRONOLOGIJA REFORME POLICIJE januar Srbija je dobila novu Vladu, nakon što je za nju glasalo 168 od 233 prisutnih poslanika na sednici republičke Skupštine. Mandatar nove vlade Zoran Đinđić izneo je pre glasanja ekspoze o radu buduće Vlade. Za ministra unutrašnjih poslova predložen je Dušan Mihajlović. 12. mart Ministar unutrašnjih poslova doneo je Pravilnik o radu, čime je osnovana Služba generalnog inspektora policije. Ovim su uvažene preporuke koje su dale relevantne međunarodne organizacije.

92 92 4. april Formirana je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Za načelnika Uprave postavljen je Radovan Knežević, a za njegovog zamenika kapetan Dragan Karleuša. HRONOLOGIJE jun Osnovana je Žandarmerija koja predstavlja osnovnu manevarsku jedinicu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. novembar Pripadnici Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti delimično su blokirali autoput kod beogradskog centra Sava. Protest je u ponedeljak počeo oko 6 časova ujutru. Predstavnici Crvenih beretki su novinarima tokom prepodneva saopštili da traže smenu čelnika MUP Srbije i da odbijaju da hapse optužene za ratne zločine bez prethodnog donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. U saopštenju je, takođe, navedeno da je premijer Zoran Đinđić u nedelju kasno uveče posetio jedinicu u Kuli i da je tokom tročasovnog razgovora potpuno uvažio razloge zbog kojih jedinica protestuje iako nije bio spreman da ih podrži. Taj susret počeo je raportom komandanta Maričića, koji je premijeru saopštio da je stanje u jedinici vanredno jun Šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u SRJ ambasador Stefano Sanino izjavio je na konferenciji za novinare da su vlade Holandije, Kanade, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Danske, kao i Savet Evrope, Evropska agencija za obnovu i nekoliko nevladinih organizacija obezbedili 4,3 miliona evra kao finansijsku pomoć sprovođenju reforme. Novac je obezbeđen za šest projekata, koji se prvenstveno odnose na sferu obrazovanja policajaca, na pitanje odgovornosti i unutrašnje kontrole, na borbu protiv organizovanog kriminala, na kriminalističku tehniku, na pograničnu policiju i na projekat organizacije policijske službe u lokalnim sredinama, što podrazumeva i postojanje pozorničke službe i patrolne policije.

93 jul Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, čime je Resor državne bezbednosti MUP Srbije transformisan u novu agenciju, koja se nalazi pod direktnom nadležnošću Vlade Republike Srbije februar Naziv države Savezna Republika Jugoslavija promenjen je u Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Državna zajednica je formirana usvajanjem Ustavne povelje i pratećeg Zakona o njenom sprovođenju u Saveznoj skupštini. Savezno Ministarstvo unutrašnjih poslova prestalo je da postoji, dok je Centralni nacionalni biro Interpola integrisan u MUP Republike Srbije. 12. mart Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je oko 12:45 ispred zgrade Vlade Srbije. On je iz snajperskog naoružanja pogođen s dva hica u grudi i odmah je prevezen u Urgentni centar, gde je bezuspešno podvrgnut reanimaciji i operaciji. Policajci u pancirima i naoružani automatskim puškama su nakon ubistva premijera u najužem centru Beograda i na mostovima zaustavljali i pretresali automobile. HRONOLOGIJA REFORME POLICIJE Vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić proglasila je u Republici vanredno stanje. Ona je ocenila da je ubistvo premijera Zorana Đinđića napad na ustavni poredak zemlje i da predstavlja najteži zločin uperen protiv bezbednosti i stabilnosti države. Pozvala je sve građane i državne institucije da u ovom teškom trenutku ostanu prisebni i izvršavaju svoje obaveze predviđene Ustavom Srbije i Zakonom o merama za slučaj vanrednog stanja. Takođe, pozvala je i Vojsku Srbije i Crne Gore i organe bezbednosti, organe pravosuđa, medije i stranke da se ujedine oko ovih ciljeva, jer je u pitanju odbrana države i očuvanje njene stabilnosti. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podiglo je mobilnost svih službi i preduzelo energičnu akciju pod nazivom Sablja. Akcija je bila usmerena na identifikovanje, pronalaženje i hapšenje neposrednih izvršilaca atentata, nji-

94 94 HRONOLOGIJE hovih podstrekača, pomagača, organizatora i drugih lica koja se mogu dovesti u vezu sa njima. Tokom akcije su svakodnevno privođena i hapšena sva lica za koja se sumnjalo da imaju bilo kakve veze sa osumnjičenim članovima Zemunskog klana ili koja su nekim svojim akcijama pomagala i podsticala delovanje ove kriminalne grupe. Policija je podnela krivičnih prijava protiv osoba zbog sumnje da su izvršile krivičnih dela. Rasvetljeno je 28 ubistava, 23 ubistava u pokušaju, 45 iznuda, 15 otmica, 208 krivičnih dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, kao i više desetina ostalih težih krivičnih dela. Privremeno je oduzeto komada oružja različite vrste i kalibara, 357 ručnih bombi, komada municije različitog kalibra, grama droge i drugih predmeta. Akcija Sablja završena je podnošenjem krivične prijave Okružnom javnom tužiocu u Beogradu protiv 45 osoba zbog osnovane sumnje da su izvršile krivično delo ubistva predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, kao i krivično delo terorizma i udruživanja radi neprijateljske delatnosti. 25. Premijer Srbije Zoran Živković izjavio je na konferenciji za novinare da je MUP uhapsio osobe za koje sumnja da su izvršile atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića. Policija je identifikovala Zvezdana Jovanovića, dosadašnjeg pomoćnika komandanta Jedinice za specijalne operacije, kao lice za koje se osnovano sumnja da je pucalo u premijera Đinđića. Takođe, uhapšen je i Saša Pejaković, pripadnik JSO, za kog se osnovano sumnja da je sa Zvezdanom Jovanovićem i ostalim članovima Zemunskog klana neposredno učestvovao u pripremanju ubistva. Zbog veza sa Zemunskim klanom, dužnosti je razrešen komandant JSO Dušan Maričić Gumar i zadržan radi dalje istrage. Vlada Srbije odlučila je da rasformira Jedinicu za specijalne operacije Crvene beretke. Odluka je odmah stupila na snagu, a pripadnicima JSO naloženo je da razduže naoružanje, opremu, uniforme, oznake, službene legitimacije i svu ostalu službenu opremu. Žandarmerija je preuzela obezbeđenje objekata koje koristi JSO. 15. april Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije doneo je Uputstvo o policijskoj etici i načinu obavljanja poslova policije. Uputstvo sadrži obavezu policije da poštuje ljudska i građanska prava u skladu sa Evropskim kodeksom policijske etike i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

95 mart Skupština Srbije izabrala je novu Vladu na čijem je čelu premijer Vojislav Koštunica. Za ministra unutrašnjih poslova izabran je Dragan Jočić (DSS). april Dužnosti pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, odnosno dužnosti generalnog inspektora Resora javne bezbednosti razrešen je Srbislav Ranđelović, a na to mesto je postavljen Vladimir Božović. 9. Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović izjavio je da će pokrenuti istragu slučajeva u kojima su pripadnici za vreme režima Slobodana Miloševića kršili zakon. Inspektor Božović je rekao da će zahtevati istraživanje slučajeva prebijanja demonstranata koji su se borili protiv Miloševićevog režima, navodeći da ovi ljudili nisu samo premlaćivali ljude, već su vršili i politička ubistva i smaknuća. On je istakao i da će biti istražen slučaj vezan za događaj na Ibarskoj magistrali, kao i slučajeve ubistva Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića, dodajući i to da se i drugi u MUP time bave. 15. maj Tokom akcije Sablja privedeno je više od ljudi. Skupštinski Odbor za bezbednost odlučio je da formira pododbor koji treba da proveri to protiv koliko privedenih je podignuta optužnica, koliko njih je osuđeno, kao i to da li je bilo kršenja ljudskih prava pritvorenika. Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić rekao je članovima Odbora da tokom operacije hapšenja u Meljaku nije bila poštovana procedura upotrebe vatrenog oružja. Reagujući na zahteve Odbora, bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović optužio je vlasti da najavom preispitivanja policijske akcije Sablja pokušavaju da akciju izvrgnu ruglu i da je predstave kao politički obračun i masovno kršenje ljudskih prava. Odluku skupštinskog Odbora o tome da formira pododbor koji bi ispitivao poštovanje ljudskih prava za vreme akcije Sablja, Dušan Mihajlović je ocenio kao bacanje prašine u oči. On je u pisanoj izjavi naveo i to da se njegovi odgovori na 12 pitanja koje je zatražio Odbor za bezbednost nalaze u njegovom izveštaju o akciji Sablja. HRONOLOGIJA REFORME POLICIJE

96 jul Generalni inspektor MUP Srbije Vladimir Božović rekao je da će policija privesti sve osobe koje traži Haški tribunal i da će to učiniti onda kada dobije odgovarajući nalog od suda. Shodno Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, policija će postupiti u skladu sa Zakonom i privesti sva lica koja, po zakonskoj proceduri, nadležni organ bude odredio. Inspektor Božović je javno obećao da neće biti onakvih akcija policije kakvih je bilo prilikom hapšenja bivšeg predsednika Miloševića i pukovnika Šljivančanina, već da će to biti profesionalne, brze i efikasne akcije policije. On je rekao i da ne zna ništa o tome da bivši policijski general Sreten Lukić želi da se preda i ode u Hag HRONOLOGIJE 12. april Komisija Evropskih zajednica objavila je u Briselu Izveštaj i Saopštenje o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovaranje o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. U Izveštaju je naglašeno da postoji napredak u reformi, s obzirom na nastupajuće usvajanje Zakona o policiji, kao i na sprovođenje Kodeksa ponašanja posebno radom Kancelarije Generalnog inspektora. U Saopštenju je navedeno i to kako se borba protiv organizovanog kriminala, pranja novca i korupcije još uvek nalazi u početnoj fazi. 7. jun General-major Milivoj Mirkov, dosadašanji načelnik Uprave policije, rešenjem ministra unutrašnjih poslova raspoređen je na novu dužnost u Resoru javne bezbednosti MUP Republike Srbije. 10. oktobar Rešenjem pomoćnika ministra načelnika Resora javne bezbednosti MUP Republike Srbije, na radno mesto načelnika Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova postavljen je pukovnik Mladen Kuribak.

97 novembar Skupština Srbije usvojila je Zakon o policiji, kojim se uvode značajne promene u organizaciju MUP. Umesto dosadašnjeg principa zaštite građana uvodi se princip zaštite lica, čime su pod zaštitu policije stavljeni i stranci. Jedna od osnovnih organizacionih novina Zakona jeste rešenje prema kom direktor policije postaje operativni starešina policije (umesto ministra unutrašnjih poslova). Njegov će mandat biti pet godina, a biće biran isključivo javnim konkursom na osnovu kriterijuma stručnosti. Zakon predviđa ukidanje činova i rezervnog sastava policije, a umesto toga biće uvedena pomoćna policija, čiji će sastav biti popunjavan na dobrovoljnoj osnovi. Takođe, policija može da sprovodi mere ciljane potrage po olakšanoj proceduri, odnosno može da prati ili prisluškuje, ali samo onda kada je reč o osumnjičenima za teška krivična dela ili o osobama sa međunarodnih poternica februar Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić i ambasador SAD Majkl Polt potpisali su Sporazum o donaciji koje Sjedinjene Američke Države daju Jedinici za zaštitu učesnika u krivičnom postupku. Ova donacija predstavlja nastavak uspešne saradnje u oblasti zaštite svedoka koju su do sada uspostavljali Ministarstvo pravde SAD, Služba maršala SAD i ambasada SAD u Beogradu, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. HRONOLOGIJA REFORME POLICIJE mart Donošenjem Strategije razvoja sistema obuke i obrazovanja za potrebe policije u MUP pokrenuti su intenzivni procesi reformi policijske obuke i obrazovanja policije. Ovom Strategijom predviđeno je, između ostalog, uvođenje novog sistema obuke policije. Za to je neophodno infrastrukturno prilagođavanje postojećeg kompleksa Srednje škole unutrašnjih poslova potrebama planiranog modela obuke. Tim povodom održana je prezentacija Projekta rekonstrukcije infrastrukture Srednje škole unutrašnjih poslova, koji je uradila Međunarodna grupa za menadžment u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji i Crnoj Gori i Vladom Kraljevine Norveške. Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić najavio je da će, u saradnji sa Misijom OEBS, biti održana donatorska konferencija za prikupljanje 2,6

98 98 miliona evra za rekonstrukciju Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, koja treba da bude transformisana u Centar za osnovnu policijsku obuku. HRONOLOGIJE 27. jun Odlukom Vlade Srbije osnovana je Kriminalističko-policijska akademija. Akademija predstavlja samostalnu visokoškolsku ustanovu za ostvarivanje akademskih i strukovnih studijskih programa svih nivoa za potrebe policijskog obrazovanja, kao i za ostvarivanje drugih oblika stručnog obrazovanja i usavršavanja značajnij za kriminalističko-policijske i bezbednosne poslove. 30. U sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova održana je konferencija za novinare povodom trogodišnjice rada Generalnog inspektorata RJB, na kojoj su govorili pomoćnik ministra Vladimir Božović i njegovi saradnici. Na konferenciji je bilo reči o rezultatima rada Generalnog inspektorata, kao i o realizovanim i planiranim projektima edukacije radnika Generalnog inspektorata u godini. U periodu od tri godine podneto je 111 krivičnih prijava, kao i pet dopuna krivičnih prijava protiv 157 lica zbog osnovane sumnje da su izvršila 207 krivičnih dela. Generalni inspektorat primio je predmet. Procesuiran je predmet (91%), a 610 predmeta se nalazi u postupku obrade (9%). Od tog broja obrađen je predmet (81%), među kojima je 765 osnovanih (14%) i neosnovanih predmeta (86%). Novinarima je predočen i rad Komisije za sprovođenje Evropske konvencije o sprečavanju mučenja, nečovečnih i ponižavajućih kazni ili postupaka, kao i niz aktivnosti sprovedenih u okviru međunarodne saradnje Generalnog inspektorata januar Vlada Republike Srbije imenovala je Ljubinka Nikolića za načelnika Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva i pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije. 15. maj Imenovana je Vlada Republike Srbije, a za ministra unutrašnjih poslova izabran je Dragan Jočić (DSS).

99 Na sednici Vlade Srbije za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, odnosno za načelnika Sektora za zaštitu i spasavanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova imenovan je Predrag Marić. Vlada je, takođe, ponovo imenovala Milorada Todorovića za sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. 7. jun Vlada Republike Srbije imenovala je Dejana Matića za načelnika Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova Ministarstva, kao i za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije. 31. jul Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije intenzivno kreira novi Predlog izmena i dopuna Zakona o oružju i municiji. Ministarstvo će u Predlogu insistirati na tome da je podnosilac zahteva za nabavljanje, držanje i nošenje oružja obavezan da dostavi lekarsko uverenje i eventualni stručni nalaz nadležne ustanove o svom psihofizičkom stanju. Ovakve podatke, iz zvaničnih evidencija nadležnih zdravstvenih i vojnozdravstvenih ustanova, neophodno je staviti na uvid Ministarstvu unutrašnjih poslova radi konačnog i kompletnog utvrđivanja toga da li je podnosilac zahteva podoban za nabavljanje, držanje i nošenje oružja. 1. avgust Okružno tužilaštvo u Požarevcu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv više policijskih službenika i drugih osoba, koji su osumnjičeni za to da su primali i davali mito u tri različita slučaja. 8. U nastavnom centru Ministarstva unutrašnjih poslova na Avali održan je seminar za rukovodioce u policiji, na kome je bilo reči o oblasti strateškog upravljanja, analize i problemski orijentisanog rada u okviru projekta Razvoj problemski orijentisanog rada u policiji Republike Srbije. Seminar su zajednički organizovali Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Nacionalni policijski direktorat Kraljevine Norveške. 9. Za načelnika beogradske policije postavljen je načelnik OUP Savski Venac Stevan Bjelić. Prema pisanju pojedinih medija, to nije jedina promena u beogradskoj policiji. Mediji prenose da su tri inspektora odeljenja za privredni kriminal premeštena na druga radna mesta. Kako navode, reč je o zameniku načelni- HRONOLOGIJA REFORME POLICIJE

100 100 ka Prvog odeljenja beogradske kriminalističke policije Dejanu Svilaru i inspektorima Predragu Pavlici i Petru Damjancu. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije se oglašavalo tim povodom. Javnost je te promene dovela u vezu sa krivičnom prijavom podnetom 25. jula protiv bivših čelnika Elektroprivrede Srbije, koji se sumnjiče da su u poslovima sa firmama EFT i Interfejs oštetili državu za 143 i po miliona dinara i stekli protivpravnu imovinsku korist od 12,7 miliona dolara. U pisanje krivične prijave, navodno, bili su uključeni i ovi inspektori. 18. septembar Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Dragan Jočić potpisao je u Briselu sporazume o viznim olakšicama i readmisiji između Srbije i Evropske unije. HRONOLOGIJE 12. oktobar Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije formirao je posebno odeljenje prikrivenih islednika koji uskoro treba da počnu s radom, izjavio je za list Blic sudija Vrhovnog suda Gligorije Spasojević. On je nedavno uradio stručnu analizu zakonskih odredaba koje se odnose na tajnog islednika. 22. Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da je policija Srbije obezbedila uslove za primenu specijalnih istražnih tehnika u slučajevima organizovanog kriminala, u skladu sa standardima EU. Povodom završetka projekta Izgradnja i jačanje kapaciteta MUP Srbije, koji je finansirala EU, direktor policije Veljović je rekao da će taj projekat omogućiti efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala, jer su njegovim sprovođenjem postavljeni osnovi za efikasnu i zakonitu primenu najosetljivije metodologije rada policije. Projekt je sproveden u saradnji sa nemačkom policijom, a srpski policajci upoznali su se sa iskustvima koje su nemačke kolege imale u istragama vezanim za organizovani kriminal. 13. novembar Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio je da su uhapšene 32 osobe koje su vršile teška krivična dela radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi i istakao da je to samo deo organizovane kriminalne grupe. On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da se na čelu te grupe nalaze Milan Kuzman iz Požarevca, vlasnik preduzeća Best internacional, i Dragan Ignjatović, vlasnik bivše diskoteke Madona iz Požarevca i direktor Javnog komunalnog preduzeća Gradska čistoća iz Beograda. Policija je ranije u toku dana saopštila da su krimi-

101 101 nalne aktivnosti te grupe vezane za zloupotrebe u procesu privatizacije, poreske utaje, zloupotrebe službenih položaja, prevare u privrednom poslovanju i pranje novca. 16. Ministri unutrašnjih poslova Republike Srbije Dragan Jočić i Slovačke Republike Robert Kalinak potpisali su u Bratislavi Sporazum o saradnji u borbi protiv kriminala. 29. Hrvatska i srpska policija zajedničkom akcijom uspele su da razbiju međunarodni lanac krijumčara automobila. U tajnoj akciji pod imenom Transporter, koja je započeta u maju godine, uhapšena je ukupno 41 osoba uključena u lanac krijumčarenja automobila, teretnih vozila i autobusa marke VW Golf, MAN, Skania, Iveko i Mercedes. 2. decembar Na utakmici Crvena Zvezda Hajduk Kula došlo je do sukoba navijača Crvene zvezde i pripadnika Žandarmerije. Sukob je izbio na severnoj tribini stadiona Marakana tokom pauze na poluvremenu. Incident je počeo sukobom grupe navijača i jednog policajca u civilu. Situacija je izmakla kontroli kada je policajac izvadio pištolj i ispalio dva hica u vazduh. Tom prilikom uhapšen je Uroš Mišić (1988) iz Beograda zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistva u pokušaju nad pripadnikom Žandarmerije Nebojšom Trajkovićem HRONOLOGIJA REFORME POLICIJE januar Sporazum o viznim olakšicama i Sporazum o readmisiji između Evropske unije i Republike Srbije potpisani su 18. septembra godine i predstavljaju prvi korak ka uspostavljanju bezviznog režima. Prvim se pojednostavljuje procedura i smanjuju izdaci za izdavanje viza, precizira koje kategorije osoba imaju pravo na dugoročno izdavanje viza (čak do pet godina) sa više ulazaka, kao i koje kategorije osoba imaju pravo na dobijanje besplatne vize. S druge strane, Sporazumom o readmisiji uspostavljaju se brze i efektivne procedure identifikacije, te bezbednog i urednog povratka osoba koje (više) ne ispunjavaju uslove ulaska, boravka ili nastanjivanja na teritoriji bilo koje države članice Evropske unije ili Srbije. Sporazumi su stupili na snagu 1. janurara godine.

102 februar Na Petoj ministarskoj konferenciji o saradnji u oblasti granične bezbednosti Jugoistočne Evrope, održanoj u Budvi, ministri unutrašnjih poslova Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije potpisali su Zajedničku deklaraciju o saradnji na polju granične bezbednosti u Jugoistočnoj Evropi. U skladu sa strategijama za integrisano upravljanje granicom, koje su usvojile sve zemlje Jugoistočne Evrope, ministri su zahtevali da pogranične službe zapadnog Balkana osmisle zajednički Master plan za osnivanje zajedničkih graničnih prelaza između susednih zemalja. 28. Ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, koji se oporavlja posle teške saobraćajne nesreće, zameniće državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Mirjana Orašanin. HRONOLOGIJE mart U organizaciji Evropskog policijskog koledža (European Police College), u gradu Bledu (Slovenija) održana je konferencija o policijskoj saradnji Evropske unije sa državama zapadnog Balkana u oblasti obrazovanja i obuke policijiskih službenika. Ljiljana Dapčević-Marković, predstavnik Kriminalističko-policijske akademije, izjavila je tom prilikom da policija Srbije od godine prolazi kroz proces reforme i depolitizacije i da je obrazovanje policijskih službenika u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Glavni cilj je, po njenim rečima, približavanje obuke i obrazovanja evropskim standardima i praksi. 4. jul Na konferenciji za novinare održanoj u Vladi Republike Srbije državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Mirjana Orašanin i potpredsednik Vlade Božidar Đelić najavili su da će u ponedeljak, 7. jula, početi prijem zahteva za nove biometrijske putne isprave, dok će u diplomatskim i konzularnim predstavništvima prijem zahteva početi od 1. oktobra godine. Zahtevi će se podnositi policijskoj upravi ili policijskoj stanici prema mestu prebivališta, odnosno prema boravištu zahteva. Rok za izdavanje nove putne isprave biće 30 dana od dana podnošenja zahteva ako je zahtev podnet u zemlji, odnosno 60 dana ukoliko je zahtev podnet u inostranstvu. 7. Imenovana je Vlada Republike Srbije, a za ministra unutrašnjih poslova, koji je i potpredsednik Vlade Republike Srbije, izabran je Ivica Dačić, pred-

103 103 sednik Socijalističke partije Srbije. U ekspozeu mandatara za sastav Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića, navedeno je da je cilj reforme policije povećanje lične i imovinske sigurnosti građana, očuvanje stabilnosti javnog reda i mira i održanje povoljnog stanja bezbednosti u zemlji. Prioritetni zadaci policije u narednom periodu biće borba protiv organizovanog kriminala, uključujući u to i privredni kriminal, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije društva i suzbijanje huliganstva. Za unapređenje rada policije posebno je važno da budu ojačani mehanizmi unutrašnje kontrole, suzbijanja korupcije i presecanja veza sa organizovanim kriminalom. Nad svim službama bezbednosti biće uspostavljena civilna kontrola. Reforma policije obuhvatiće i obavljanje upravnih poslova koji se nalaze u njenoj nadležnosti, kao što su poslovi vezani za lična identifikaciona dokumenata, registraciju vozila i dr Na ministarskoj konferenciji pod nazivom Bezbednost zapadnog Balkana održanoj u Beču (Austrija) u okviru Salzburškog foruma, pored predstavnika Austrije, Bugarske, Češke Republike, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, država Zapadnog Balkana, predstavnika Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga, Evropola i SECI centra, prisustvovao je i ministar Ivica Dačić. Na ministarskoj konferenciji dogovoreno je da treba stvoriti aktivniju policijsku saradnju između Srednje i Jugoistočne Evrope, naročito kada je reč o prevenciji i sprečavanju organizovanog kriminala i terorizma. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija veoma zainteresovana za poboljšanje policijske saradnje, kao i za poboljšanje saradnje ministarstava unutrašnjih poslova u državama u regionu. Salzburški forum formiran je godine na inicijativu Austrije. 29. avgust Načelnik sektora za zaštitu i spasavanje MUP Srbije Predrag Marić izjavio je da će dosadašnji Sektor za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova bite reorganizovan u Sektor za vanredne situacije, koji će biti zadužen za zaštitu građana i imovine u svim vanrednim situacijama. HRONOLOGIJA REFORME POLICIJE septembar Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor Evropola Maks Peter Racel potpisali su Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i evropske policijske kancelarije. Posle potpisivanja Sporazuma u Palati Srbije, ministar Dačić izjavio je da je to krupan korak Srbije na putu ka Evropskoj uniji, jer Sporazum predstavlja značajan osnov za unapređenje saradnje svih njenih država člani-

104 104 ca, koje su istovremeno i članice Evropola. Takođe, Sporazum predstavlja pravni okvir za jačanje saradnje sa Evropolom u borbi protiv terorizma, trgovine ljudima, ilegalnih migracija i ozbiljnih oblika prekograničnog kriminala. Tačnije, on će doprineti tome da ova saradnja bude još obimnija, konkretnija i kvalitetnija. Ujedno on predstavlja i preduslov za zaključivanje Operativnog sporazuma sa Evropolom. Ministar Dačić je najavio da će krajem meseca biti potpisan i trilateralni sporazum o saradnji policija Bugarske, Rumunije i Srbije. Direktor Evropola Racel istakao je da je potpisivanje Sporazuma značajno i za Evropol, jer stvara partnera od poverenja u zemljama Zapadnog Balkana. 29. Ministri policija Srbije, Rumunije i Bugarske potpisali su trilateralni protokol o unapređenju saradnje u borbi protiv kriminala, a posebno u borbi protiv prekograničnog kriminala. HRONOLOGIJE 16. oktobar Na Brdu kod Kranja završena je 8. regionalna konferencija o nezakonitoj migraciji, organizovanom kriminalu, korupciji i terorizmu. Delegaciju Srbije predvodio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Na današnjoj konferenciji završena je rasprava započeta prethodnih godina, a posebno rasprava o projektu saradnje u suzbijanju terorizma u državama Jugoistočne Evrope. Ovaj projekat bi trebalo da pomogne svim državama Zapadnog Balkana da uspostave centre za međunarodnu policijsku saradnju, čime će biti povezane sa Evropolom, Interpolom i drugim institucijama koje u državama EU usklađuju delovanje Šengenskog sistema. 31. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je na konferenciji za štampu organizovanoj povodom sto dana rada Vlade predstavio rezultate rada Ministarstva unutrašnjih poslova. U periodu od prvih 100 dana rada Vlade započeta je izrada nacrta zakona radi utvrđivanja predloga koji će dati Vlada prema planiranom prioritetu. Pripremljeni su Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Nacrt zakona o prebivalištu i boravištu građana, a izrađen je i tekst Nacrta zakona o jedinstvenom matičnom broju. U toku je i rad na izradi planiranih podzakonskih akata. Približavanje evropskoj zajednici ostvareno je i potpisivanjem Sporazuma o strateškoj saradnji sa Evropolom, sredinom septembra ove godine. Time je stvoren pravni okvir za dalje jačanje saradnje Srbije sa svim zemaljama članicama Evropola u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i drugih težih oblika kriminala, naročito prekograničnog kriminala. Još jedan značajan korak učinjen je i zaključivanjem Protokola o unapređenoj trilateralnoj saradnji u borbi protiv kriminala, koji su potpisale Srbija, Rumunija i Bugarska radi postizanja efika-

105 105 snije borbe protiv prekograničnog kriminala (pre svega krijumčarenja droge, cigareta, falsifikata, ali i protiv trgovine i krijumčarenja ljudi) i suprotstavljanja drugim bezbednosnim izazovima koji su zajednički ovim zemljama. Potpisan je i sporazum o bilateralnoj saradnji sa Grčkom, a u decembru sa Italijom. Srpska policija danas predstavlja značajan faktor stabilnosti u regionu, jer je na njenu inicijativu došlo do potpisivanja ovih sporazuma. 29. novembar Ministri unutrašnjih poslova Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije sastali su se na nezvaničnom sastanku u Sarajevu, na kome su potpisali zajedničku izjavu o pojačanoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala. 18. decembar Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić potpisao je sa ministrom unutrašnjih poslova Italije Robertom Maronijem bilateralni Sporazum o borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i međunarodnog terorizma. Ministar Dačić ocenio je da ovaj Sporazum predstavlja korak dalje u već uspešnoj policijskoj saradnji dve države, kao i da se na ovaj način stvaraju i pravne pretpostavke za unapređenje te saradnje. HRONOLOGIJA REFORME POLICIJE

106 106 Hronologija reforme bezbednosno-obaveštajnih službi HRONOLOGIJE Petooktobarske promene godine usledile su nakon pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) na saveznim predsedničkim izborima i ishodile su smenom vlasti na nivou SRJ. U Republici Srbiji bila je obrazovana prelazna Vlada koja je trebalo da traje do održavanja parlamentarnih izbora 23. decembra iste godine i do konstituisanja Narodne skupštine i Vlade u januaru naredne godine. Tokom ta četiri meseca nije došlo, između ostalog, ni do promena na čelu Resora državne bezbednosti (RDB), najvažnije srpske službe bezbednosti. Miloševićev čovek Radomir Marković postigao je dogovor sa predsednikom SRJ Koštunicom da ostane na funkciji do izbora nove Vlade Republike Srbije. To je, između ostalog, čelnicima RDB dalo dosta vremena da unište deo optužujuće dokumentacije iz arhiva službe. Demokratska opozicija Srbije bila je neodlučna u tome da pristupi reformi službi bezbednosti i u narednih godinu i po dana. Pored neodlučnosti i neslaganja lidera DOS, koje će ubrzo postati krupan problem, na odlaganje reformi snažno je uticalo i teško breme nasleđa službi, a naročito su na to uticale znatne teškoće u funkcionisanju organa zajedničke države Srbije i Crne Gore. Te teškoće u funkcionisanju onemogućavale su formulisanje jedinstvene politike koja će biti vođena u odnosu na službe, kao i obezbeđivanje nužnog minimuma koordinacije njihovog rada. Naime, posle raspada SFRJ, u državi SRJ ( ) i potonjoj državnoj zajednici SCG ( ) postojale su četiri civilne i dve vojne službe koje su imale bezbednosno-obaveštajne zadatke. Glavne civilne službe bile su resori državne bezbednosti u sastavu ministarstava unutrašnjih poslova dveju republika, a uz njih su postojale Služba za istraživanje i dokumentaciju (SID) i Služba bezbednosti u sastavu Saveznog ministarstva za inostrane poslove. Nekada moćna Služba državne bezbednosti koja je bila u sastavu Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove faktički je prestala da postoji godine, a formalno je ukinuta jula meseca godine. Kao dve vojne službe nasleđene su Obaveštajna služba pri Generalštabu Vojske Jugoslavije (VJ) i Uprava bezbednosti pri Saveznom ministarstvu za odbranu (koja će ubrzo biti u direktnoj nadležnosti Generalštaba VJ). Nasleđeno stanje u svim službama možda najbolje ilustruje činjenica da od završetka Drugog svetskog rata, pa sve do jula meseca godine nije postojao zakonski okvir kojim bi bilo uređeno delovanje ovih službi. Tokom devedesetih godina 20. veka srpski RDB bio je oslonac nepopular-

107 107 nog režima Slobodana Miloševića, a deo njegovih pripadnika učestvovao je u zločinima, od kojih će neki biti rasvetljeni tek nakon godine. Očekivanja koja je demokratska javnost imala od reformi službi nisu za to vreme bila ispunjena uprkos predizbornim obećanjima DOS datim godine januar Na prvoj konstitutivnoj sednici Vlade Republike Srbije, koja je formirana posle republičkih izbora održanih 23. decembra godine, doneta je odluka o smeni Radomira Markovića sa mesta načelnika Resora državne bezbednosti (RDB). Za novog načelnika RDB postavljen je Goran Petrović, a za zamenika Zoran Mijatović. mart Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zaplenilo je i javno uništilo 660 kilograma heroina pronađenog u sefu Komercijalne banke u Beogradu. Sef je iznajmio Resor državne bezbednosti. U pitanju je droga koja je navodno zaplenjena u policijskim operacijama na pograničnom prelazu Gradina još godine maj Vlada Republike Srbije je, posle pritiska demokratske javnosti i podsećanja na predizborna obećanja, donela Uredbu o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u Službi državne bezbednosti. Na narednoj sednici Vlade izmenjen je naziv Uredbe, tako da njen novi naziv glasi Uredba o stavljanju na uvid određenih dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u Službi državne bezbednosti." Ta izmena zapravo je značila da otvoreni dosijei, koji se odnose samo na problematiku unutrašnjeg neprijatelja, odnosno unutrašnjeg ekstremizma i terorizma, ostaju i dalje državna tajna, pa ih građani ne mogu iznositi, kopirati i prepisivati, niti mogu o njihovoj sadržini govoriti drugima. HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

108 jul Smenjen je Milan Đaković, načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, a na njegovo mesto dolazi general-major Aco Tomić. avgust U Beogradu je ubijen bivši visoko rangirani pripadnik RDB Momir Gavrilović. Ovo ubistvo izazvalo je političku krizu u odnosima predsednika SRJ (Koštunice) i premijera Srbije (Đinđića), kao i u odnosima dve vodeće stranke DOS DS i DSS, jer je iz kabineta predsednika SRJ u medije plasirana vest da je Gavrilović neposredno pre ubistva izneo savetnicima Koštunice svoja saznanja o sprezi organizovanog kriminala i funkcionera srpske Vlade. HRONOLOGIJE 9. novembar Početak pobune Jedinice za specijalne operacije RDB, čiji su pripadnici blokirali saobraćajnice u Kuli i autoput kod beogradskog Centra Sava, tražeći smenu ministra policije Dušana Mihajlovića i čelnika RDB i javno manifestujući neslaganje sa hapšenjem i izručivanjem optuženih sa liste Haškog tribunala za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije. Inače, JSO je učestvovala u hapšenju Slobodana Miloševića i braće Banović. 27. Nakon iznuđenih ostavki načelnika RDB i njegovog zamenika, nađeno je kompromisno rešenje za smirivanje pobune JSO, te je za načelnika RDB postavljen Andrija Savić, a za njegovog zamenika Milorad Bracanović, nekadašnji pomoćnik komandanta za bezbednost u JSO. Bivši načelnik RDB Goran Petrović postavljen je na čelo Službe za istraživanje i dokumentaciju Ministarstva spoljnih poslova SRJ januar Vlada Republike Srbije formirala je Savet za državnu bezbednost. Predsednik Saveta je premijer dr Zoran Đinđić. Savet je zamišljen kao organ za nadzor operativnog rada RDB koji treba da funkcioniše do uspostavljanja parlamentarne kontrole.

109 Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u JSO Ministarstva unutrašnjih poslova, ova jedinica izdvojena je iz RDB i postala je posebna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova. O njenoj nameni i upotrebi odlučuje ministar unutrašnjih poslova, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade Republike Srbije. 1. februar Pokušaj formiranja saveta za nacionalnu bezbednost na saveznom nivou nije uspeo zbog otpora Vlade Republike Srbije, koja smatra da predsednik SRJ nije ovlašćen da formira ovakvo telo. 14. mart Pod optužbom za špijunažu u korist Sjedinjenih Američkih Država, uhapšen je general-pukovnik u penziji Momčilo Perišić, inače potpredsednik Vlade Srbije zadužen za bezbednost i predsednik Odbora za bezbednost Veća republika u Saveznoj skupštini (načelnik Generalštaba VJ, ). Pored Perišića, Uprava bezbednosti VJ uhapsila je i člana američke ambasade sa diplomatskim statusom Džona Dejvida Nejbora. Kako niko od republičkih, a ni saveznih funkcionera nije bio obavešten o hapšenju izvedenom na kontroverzan način, smatra se da je afera Perišić pokazala da ne postoji civilna kontrola oružanih snaga i ubrzala pripremu zakona o službama bezbednosti. Pored postojećeg stranačkog (DSS i DS) i ličnog (Koštunica Đinđić) sukoba, sada su u sukob uvučene savezne institucije i vojska (koje traže smenu Perišića) i republička vlada (koja traži smenu Ace Tomića, načelnika Uprave bezbednosti). 19. april Počela je konferencija o reformi policije u Vrnjačkoj Banji, na kojoj su učestvovali visoki zvaničnici policije i službi bezbednosti, predstavnici vlasti i nevladinog sektora, eksperti, javne ličnosti i diplomate. Ponuđene su tri verzije zakona o RDB (koje su pripremile Radna grupa RDB, NVO Liga eksperata i Odbor za zakonodavstvo Narodne skupštine), kao i dve verzije zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti (koje su pripremile NVO Centar za antiratnu akciju i Centar za unapređivanje pravnih studija). Otvaranje dosijea koje su učinili predstavnik BIA i Goran Petrović, njen bivši načelnik, ocenjeno kao neprihvatljiv korak koji bi mogao na uništi konspirativnost službe. HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

110 jul Donet je Zakon o službama bezbednosti SRJ. Službe čine: Vojna služba bezbednosti i Vojnoobaveštajna služba u okviru Savezne vlade, kao i Služba za istraživanje i dokumentaciju i Služba bezbednosti u okviru saveznog ministarstva nadležnog za inostrane poslove. Ovim Zakonom su službe bezbednosti prvi put institucionalno uređene i stavljene pod demokratsku i civilnu kontrolu. 18. Donet je Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Njim je RDB izdvojen iz Ministarstva unutrašnjih poslova i transformisan u BIA, koja predstavlja autonomno-centralnu obaveštajno-bezbednosnu ustanovu, neposredno podređenu Vladi. Prema oceni domaćih eksperata i Evropske komisije, ovaj Zakon nije na zadovoljavajući način regulisao pitanja demokratske civilne kontrole i zaštite ljudskih prava. HRONOLOGIJE 31. avgust Anketna komisija Narodne skupštine Srbije usvojila je izveštaj o tzv. aferi Pavković. U njemu se navodi da je u noći 5. juna godine iniciran pokušaj upotrebe specijalnih jedinica VJ za upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije zbog navodnog prisluškivanja koje je vršio predsednik SRJ Koštunica. Ne postoji pisana naredba za ovaj upad, niti je moguće utvrditi koja je osoba izdala takvu naredbu, jer predsednik SRJ i njegovi savetnici odbijaju da svedoče. Međutim, prema izjavi penzionisanog načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića (koji je izjavu dao na dan svog penzionisanja) zaključeno je da je to bio savetnik predsednika SRJ Gradimir Nalić. 15. oktobar Direktor BIA doneo je Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Bezbednosno-informativne agencije, po kome se poslovi bezbednosne zaštite predsednika Republike Srbije (I odeljenje), predsednika Narodne skupštine Srbije (II odeljenje) i predsednika Vlade Republike Srbije (III odeljenje) više ne nalaze u organizaciji i sistematizaciji radnih mesta VI Uprave BIA, već su ostali u nadležnosti MUP Republike Srbije. 24. decembar Direktor BIA i ministar unutrašnjih poslova doneli su Uputstvo o obaveznim oblicima i načinu ostvarivanja saradnje Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva unutrašnjih poslova, kojim su definisani oblici međusobni saradnje.

111 januar Savezni ustavni sud pokrenuo je postupak za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o BIA, u delu koji omogućuje kršenje principa nepovredivosti pisama, s obzirom na to da se, prema Ustavu SRJ, takvo pitanje može uređivati samo saveznim zakonom. Taj postupak, međutim, nije okončan zbog prestanka rada Saveznog ustavnog suda. 23. Smenjeni su direktor Bezbednosno-informativne agencije Andrija Savić i njegov zamenik Milorad Bracanović. Smatra se da se premijer Srbije fokusirao na sektor bezbednosti nezadovoljan promenama u BIA (ali i u policiji uopšte), jer nema rezultata u lociranju haških optuženika i borbi protiv organizovanog kriminala. Za direktora BIA postavljen je Miša Milićević, a za njegovog zamenika Goran Živaljević februar Usvojena je Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora koja ne predviđa parlamentarni nadzor nad radom službi bezbednosti. mart Ubijen je predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić. Naredbu o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije donela je Nataša Mićić, vršilac dužnosti predsednika Republike. Doneta je i Naredba o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja, prema kojoj direktor BIA može naložiti meru prisluškivanja i otvaranja privatne pošte i bez odluke nadležnog suda Vrhovni savet odbrane penzionisao je šefa Uprave bezbednosti Vojske SCG general-majora Acu Tomića. Doneta je Odluka o raspuštanju Jedinice za specijalne operacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Istraga sprovedena povodom ubistva premijera pokazala je da su komanda i veliki broj pripadnika jedinice bili direktno odgovorni za izvršenje ovog zločina. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane imenovan je pukovnik Momir Stojanović, koji je došao na čelo Uprave bezbednosti VSCG. HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

112 112 HRONOLOGIJE 2. april Donet je novi Zakon o ministarstvima kojim su otklonjene neusaglašenosti u nadležnostima Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, u delu koji se tiče zaštite Republike Srbije i njenog ustavnog poretka. 8. Aco Tomić, bivši načelnik Uprave bezbednosti VSCG, i Rade Bulatović, savetnik za bezbednost bivšeg predsednika SRJ Koštunice, uhapšeni su u operaciji Sablja zbog sumnje da su izvršili krivično delo udruživanja radi izvršenja neprijateljske delatnosti. Saopšteno je da su u okviru istrage o izvršiocima, organizatorima, naručiocima i finansijerima ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, inspektori Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) došli do bitnih podataka koji svedoče o sastancima i dogovorima glavnih organizatora tog ubistva Milorada Lukovića Legije i Dušana Spasojevića Šiptara sa Tomićem i Bulatovićem. 15. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane odlučeno je da se Uprava bezbednosti i Obaveštajna uprava izmeste iz Generalštaba VSCG i podrede Ministarstvu odbrane Državne zajednice. Takođe je ovim upravama promenjeno ime: Upravi bezbednosti u Vojnobezbednosnu službu, a Obaveštajnoj upravi u Vojnoobaveštajnu službu. To je učinjeno bez izmena Zakona o službama bezbednosti SRJ i protivno njegovim rešenjima Skupština Srbije i Crne Gore formirala je Komisiju za kontrolu službi bezbednosti SCG. Vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić donela je naredbu o obustavi vanrednog stanja koje je uspostavljeno nakon ubistva premijera. jun Ustavni sud Srbije je proglasio neustavnom Uredbu Vlade Republike Srbije o stavljanju na uvid određenih dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u Službi državne bezbednosti, obrazlažući da je Vlada ovom uredbom prekoračila svoja ovlašćenja ograničena na donošenje pravnih akata samo radi izvršavanja zakona, a ne radi regulisanja određenih oblasti. Zakon o otvaranju dosijea nakon toga nije donet.

113 jul Održana je sednica Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Srbije na kojoj je prvi put prezentovan izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Srbiji, o aktivnosti i strukturi BIA, kao i o zajedničkim aktivnostima vojske, policije i BIA. 7. avgust Smenjen je general-major Radoslav Škorić sa dužnosti načelnika Obaveštajne uprave VSCG. Uz još petnaest visokorangiranih penzionisanih oficira, Škorić je, navodno, smenjen kao čovek koji je bio vezan za režim Slobodana Miloševića. 13. Komisija za ispitivanje sistema obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića (tzv. Koraćeva komisija) podnela je Vladi Izveštaj o uređivanju, organizovanju i funkcionisanju sistema obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića. U Izveštaju se navodi da sistem nije funkcionisao u skladu sa normativnim rešenjima i da je jedan od uzroka atentata na premijera pozitivan sukob nadležnosti BIA i MUP, neusaglašenost podzakonskih propisa sa međusobnim odnosima i nadležnostima BIA i Ministarstva, kao i nepoštovanje rokova koji su Zakonom o BIA naloženi za usklađivanje tih odnosa i nadležnosti. 26. decembar Promovisana je Vojnobezbednosna agencija, koja je naslednik Uprave bezbednosti VSCG, tj. Vojne službe bezbednosti. Ova promocija je omogućila prvi javni uvid u organizaciju VBA, koja formalno počinje sa radom 1. januara godine. Centri VBA formirani su u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Podgorici, zajedno sa teritorijalnim zonama odgovornosti za ispunjavanje primarnog zadatka kontraobaveštajne zaštite. Takođe, komanda i kontrola vojne policije izuzeti su iz nadležnosti reorganizovane VBA. HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

114 februar Odbor za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Srbije jednoglasno je usvojio izveštaj BIA o njenom radu u periodu od juna do decembra godine, kao i o bezbednosnoj situaciji u Srbiji. Sednica je održana u sedištu BIA. HRONOLOGIJE 7. mart Novoformirana Vlada Srbije sa premijerom dr Vojislavom Koštunicom postavila je Radeta Bulatovića za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije, a razrešila Mišu Milićevića i njegovog zamenika Gorana Živaljevića. 15. Rade Bulatović naredio je arhivi BIA da vrati lične stvari porodici generala Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta četničkog pokreta i ministra vojnog izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. 17. april Donet je Zakon o izmeni Zakona o službama bezbednosti SRJ kojim je broj članova Komisije za kontrolu službi bezbednosti povećan sa osam na četrnaest (devet iz Srbije i pet iz Crne Gore). Ova komisija, inače, nikada nije obavljala svoju funkciju. 26. Radnici BIA su, na osnovu sudske presude i nakon dužeg odlaganja, uklonili prislušne uređaje koje je nekadašnja RDB postavila u stranačke prostorije Srpskog pokreta obnove (SPO) u Beogradu i u kuću lidera SPO Vuka Draškovića, novoimenovanog ministra spoljnih poslova Državne zajednice SCG. Operacija je sprovedena javno, što je trebalo da predstavlja korak ka demistifikaciji i depolitizaciji agencije. 26. maj Na sednici Vrhovnog saveta odbrane sa mesta šefa VBA razrešen je Momir Stojanović i odmah unapređen u generala. Nije razmatrano to ko će biti novi šef VBA.

115 jul Služba za informisanje i dokumentaciju Ministarstva spoljnih poslova SCG dobila je novog šefa Radomira Živkovića (visoki funkcioner SPO, stranke čiji je predsednik ministar spoljnih poslova Vuk Drašković), dok su za njegove zamenike imenovani Žarko Šešlija i Veselin Malović. Na čelo Službe bezbednosti ovog Ministarstva postavljen je Ljubiša Milanović, bivši operativni vođa policijske grupe Poskok. Ova grupa bila je formirana tokom trajanja prelazne Vlade, koja je radila na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela. 1. decembar Polovina članova Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Srbije napustila je sednicu održanu u Institutu bezbednosti nakon što je direktor BIA Rade Bulatović pokušao da izveštaj o operacijama agencije u proteklih šest meseci podnese iza zatvorenih vrata, odnosno bez prisustva medija. 24. Usvojen je Zakon o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. Umesto ukinutih vojnih sudova i tužilaštava, formirana su posebna vojna odeljenja u okružnim sudovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok je u Vrhovnom sudu Srbije organizovano Vojno odeljenje. Nadležnost vojnih tužilaštava preuzela su okružna javna tužilaštva Beograda, Novog Sada i Niša, a predmete Vojnog pravobranilaštva preuzelo je Republičko javno pravobranilaštvo. Vojno pravosuđe je, prema Zakonu o službama bezbednosti, odobravalo primenu posebnih metoda i sredstava rada Vojne službe bezbednosti (sada VBA) HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI februar Vladimir Beba Popović, bivši šef Biroa za komunikacije u Vladi Srbije, uputio je zameniku okružnog javnog tužioca u Beogradu Dušanu Lončareviću dopis sa nizom detalja o teškom krivičnom delu špijunaže koje je navodno izvršio Rade Bulatović, direktor BIA. On je predao disk sa poverljivim podacima BIA (celokupan Izveštaj o radu za godinu sa operativnom arhivom vezanom za taj izveštaj) američkim obaveštajcima (CIA) u drugoj polovini maja godine kada je zvanično posetio SAD. Skupštinski Odbor za bezbednost dobio je zvanično

116 116 obaveštenje od BIA da Popovićeve tvrdnje nisu istinite. 3. mart Ljubiša Milanović, bivši šef Službe bezbednosti MIP, imenovan je za načelnika novoformiranog Direktorata za borbu protiv međunarodnog terorizma, koji su neki ocenili kao treću obaveštajnu službu MIP. 8. Na sednici Vrhovnog saveta odbrane vršilac dužnosti šefa VBA general-major Svetko Kovač izabran je za novog šefa VBA. Takođe, pukovnik Branislav Anočić postavljen je za načelnika VOA. 30. Aleksandar Dimitrijević, penzionisani general i načelnik Uprave bezbednosti VJ u periodu godine (smenjen pred sam početak NATO bombardovanja SRJ) postavljen je na čelo Sektora za obaveštajno-bezbednosne poslove pri Ministarstvu odbrane, koji je zadužen za koordinaciju aktivnosti VBA i VOA. HRONOLOGIJE 6. maj Predstavljena je reorganizovana Vojnoobaveštajna agencija, koja je formalno uspostavljena kao agencija sredinom septembra godine. Vojnoobaveštajna agencija ima pet elemenata: 1) odeljenje za obaveštajnu delatnost; 2) odeljenje za analizu i procenu koje daje preporuke za državno i vojno rukovodstvo; 3) odeljenje za ljudske resurse, koje bira, školuje i obučava osoblje za potrebe vojnoobaveštajne službe uopšte i VOA; 4) odeljenje za logistiku, koje obezbeđuje finansijske i materijalne uslove za operacije Agencije i 5) odeljenje unutrašnje kontrole i odeljenje za saradnju sa drugim službama koje imaju poseban status. 27. jun Bezbednosno-informativna agencija je predala stranica dokumenata Arhivu Srbije. Većinu tih dokumenata čine dosijei političkih progonjenika iz perioda godine. 1. jul Direktor BIA Rade Bulatović podneo je šestomesečni izveštaj Agencije Odboru za odbranu i bezbednost srpskog Parlamenta i on je usvojen jedno-

117 117 glasno. Bulatović je, između ostalog, izjavio da ta služba prati rad određenih nevladinih organizacija koje zloupotrebljavaju status NVO i koje uglavnom finansiraju oni centri iz inostranstva koji izazivaju političke i bezbednosne probleme, posebno na području Raške oblasti i na jugu Srbije. 17. Veće Specijalnog suda za organizovani kriminal u Beogradu, kojim je predsedavao sudije Dragoljub Albijanić u predmetu optuženih za ubistvo nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i atentat na lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi oglasilo je krivim osmoricu bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije i RDB po svim tačkama optužnice i osudilo ih na ukupno 209 godina zatvora. Prvooptuženi Milorad Ulemek Legija zbog krivičnih dela organizovanja zločinačkog udruženja, te krivičnih dela pokušaja ubistva Draškovića u Budvi 15. juna godine i ubistva Stambolića 25. avgusta iste godine, osuđen je na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora. Na najviše, četrdesetogodišnje zatvorske kazne, za izvršenje i saizvršnje zločina, osuđeni su pripadnici JSO: Branko Berček Maći, Nenad Bujošević Rambo i Duško Maričić Gumar. Bivši načelnik RDB Radomir Marković osuđen je na 15 godina zatvora zbog pomaganja saizvršiocima oba krivična dela, a na četiri godine zatvora osuđen je Milorad Bracanović, tadašnji oficir za bezbednost u JSO, zbog krivičnog dela neprijavljivanja pripreme ubistva Ivana Stambolića. Petnaestogodišnje zatvorske kazne izrečene su pripadnicima JSO Leonidu Milivojeviću Leu, za saizvršenje oba krivična dela, i Nenadu Iliću Glavonji, kao saučesniku u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi avgust U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima BIA je predala Arhivu Srbije svu svoju dokumentaciju o odnosima Jugoslavije i Kominforma. oktobar Savet ministara SCG doneo je odluku o novom/starom šefu Vojnobezbednosne agencije Svetku Kovaču, sada civilu pod ugovorom, samo dan nakon što je penzionisan iz aktivne vojne službe sa činom general-majora. HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI decembar Na predlog ministra odbrane Zorana Stankovića, Savet ministara SCG postavio je Veselina Malovića za šefa Vojnoobaveštajne agencije (sa mesta zamenika šefa SID). Aleksandar Dimitrijević razrešen je dužnosti pomoćnika ministra za obaveštajno-bezbednosni sektor, jer se ukida zajednička administracija za dve vojne službe.

118 Odbor za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Srbije usvojio je jednoglasno izveštaj o aktivnostima BIA za period jul decembar godine, kao i izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Srbiji januar Vlada Republike Srbije formirala je Savet za nacionalnu bezbednost, u čijem se sastavu predviđa da budu i dva ministra Državne zajednice (odbrane i spoljnih poslova), načelnik GŠ, načelnici dveju vojnih službi bezbednosti i načelnik SID. Predsednik i premijer Srbije trebalo bi da sazivaju, predsedavaju i zajednički sastavljaju dnevni red sednica. Predsednik Tadić tražio je preispitivanje te odluke, jer se tim rešenjem ne uvažavaju nadležnosti predsednika Republike. Konstitutivna sednica ovog Saveta nikada nije održana. HRONOLOGIJE 1. februar Načelnik VBA Svetko Kovač podneo je izveštaj Vrhovnom savetu odbrane o rezultatima saradnje sa Haškim tribunalom koji je trebalo da otkrije mesto skrivanja i jatačku mrežu Ratka Mladića. Izveštaj je označen kao državna tajna, a javnost je dobila saopštenje u kom stoji da je VBA nesporno utvrdila da je Ratko Mladić do 1. juna godine povremeno boravio u vojnim objektima i da je potom, nakon donošenja Zakona o saradnji sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od godine, napustio vojne objekte. Pošto su pripadnici Vojske i Ministarstva odbrane od marta sproveli nenajavljene kontrole u 27 vojnih objekata, utvrđeno je da se haški optuženici ne kriju u njima. 3. maj Pregovori o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i EU prekinuti su odlukom Evropske komisije zbog ocene o nedovoljnoj saradnji Srbije sa Haškim tribunalom. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, obrazlažući svoju ostavku, ukazao je da su za ovaj događaj odgovorne službe bezbednosti. Službe su kritikovali i ministri državne zajednice Vuk Drašković i Rasim Ljajić, kao i komesar za proširenje EU Oli Ren i koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Busek.

119 Bezbednosno-informativna agencija je uspostavila specijalnu telefonsku liniju za građane (9191) koji na ovaj broj mogu da prijave informacije značajne za nacionalnu bezbednost. Srpski eksperti smatraju da je ovaj potez kontraproduktivan i da ukazuje na nekompetentnost i nesvrsishodnost Agencije koja se oslanja na ovakve telefonske linije. Ova mera se tumači i kao pružanje dokaza Haškom tribunalu da se čini sve što je moguće ne bi li bio uhvaćen Ratko Mladić. 23. Vrhovni sud Srbije odbacio je tužbu BIA protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, kojim je Agenciji naloženo da, saglasno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostavi nevladinoj organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava" informacije o broju prisluškivanih građana tokom godine. Ovaj zahtev BIA je odbila s obrazloženjem da je reč o državnoj tajni. Prema izveštaju Poverenika, BIA se u godini oglušila o svoju zakonsku obavezu u šest slučajeva u kojima je Poverenik doneo odgovarajuće rešenje. 5. jun Narodna skupština Srbije donela je Odluku o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije kao sledbenika Državne zajednice SCG. Državna zajednica SCG prestala je da postoji nakon referenduma o nezavisnosti održanog u Crnoj Gori. Crnogorski funkcioneri Veselin Malović (načelnik VOA) i Mirko Tomčić (načelnik Službe bezbednosti MSP) predali su svoje dužnosti. Njihovi zamenici, koji su bili postavljeni kao srpski kadrovi, preuzeli su funkcije vršilaca dužnosti rukovodilaca ovih službi. 19. Odbor za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Srbije jednoglasno je usvojio izveštaj o radu BIA za period decembar godine maj godine i izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Srbiji. Sednici odbora prisustvovali su samo članovi vladajuće koalicije. HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI jul Na marginama sastanka Saveta ministara inostranih poslova EU u Briselu, održan je sastanak Trojka EU Republika Srbija, na kojem je naša strana predstavila Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom. Trojka EU je pozdravila Akcioni plan i inicijativu o imenovanju dva koordinatora koji bi bili zaduženi za konkretnu realizaciju tog plana. Operativni plan za implementaciju Akcionog plana sačiniće MUP, BIA i VBA. Sadržaj Akcionog plana je državna tajna.

120 120 HRONOLOGIJE 30. oktobar Na međunarodnoj konferenciji koju je organizovao Centar za civilnovojne odnose, direktor VBA Svetko Kovač i direktor BIA Rade Bulatović izneli su podatke o dostignućima reforme službi bezbednosti. Tako je Svetko Kovač rekao da je nešto više od 50% sadašnjeg kadra VBA u službu primljeno posle godine. Od tog broja, najviše je ljudi primljeno posle godine. Od do godine iz Agencije je, po raznim osnovama, otpušteno oko 360 pripadnika, među kojima je najviše bilo oficira (oko 260). Planirana su znatna smanjenja kadra u godini, i to prvenstveno kadra sa srednjom stručnom spremom. Oko 14% pripadnika Agencije starosti je do trideset godina, a 52% ima između 30 i 40 godina. Trenutno je sa srednjom stručnom spremom 38% kadra, što je po rečima direktora VBA veoma mnogo. Sa višom školom je 6%, a sa visokom 37%. Na raznim oblicima postdiplomskog usavršavanja je 19%, od čega 13% na vojnim, a 6% na civilnim fakultetima. Oko 22% pripadnika ima završen kurs stranih jezika, a od toga je njih 8% završilo drugi nivo, što je po njegovim rečima nedovoljno. Takođe, direktor Agencije nije zadovoljan ni brojem oficira koji su nastavili postdiplomske studije na fakultetima, jer je Agencija limitirana novčanim sredstvima. Slična je situacija i sa školovanjem i usavršavanjem u inostranstvu, kazao je Svetko Kovač. Rade Bulatović je istakao da je radi obezbeđivanja uslova za efikasniji rad, promenjena i maksimalno pojednostavljena unutrašnja organizacija BIA, da je smanjen broj organizacionih jedinica, te da su one sada formirane u odnosu na problemsku opredeljenost. Isto tako, ukinut je veći broj rukovodećih radnih mesta, a povećan broj neposrednih izvršilaca, i to uglavnom u delu operative. Poslovi su funkcionalno povezani, a materijalni i tehnički resursi na nov način objedinjeni. A u periodu formiranja Agencije izvršena je i značajna kadrovska obnova, odnosno u periodu od godine do danas promenjena je jedna trećina njenog operativnog sastava. 8. novembar Evropska komisija je ocenila da nije došlo do napretka u saradnji sa Haškim tribunalom i da sprovođenje Akcionog plana ima mnogo nedostataka, pogotovo kad je reč o koordinaciji vojnih i civilnih bezbednosnih službi. 10. Narodna skupština Srbije donela je odluku o proglašenju novog Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Članom 99 Ustava je prvi put utvrđeno da Narodna skupština nadzire rad službi bezbednosti. Prema Ustavnom zakonu, izbore za predsednika Republike raspisaće predsednik Narodne skupštine do 31. decembra godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona

121 121 kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti. 14. decembar Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković naredio je otvaranje tajnih dosijea o osoblju Ministarstva, koje je čuvala Služba bezbednosti ovog Ministarstva januar Predstavnici VBA predali su arhivu službe iz perioda od do godine Vojnom arhivu iz Beograda. Predaja nekada poverljivih dokumenata pripremljena je na osnovu inicijative VBA u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima. U Vojnom arhivu nalaze se samo građa i dokumenta vojnih službi bezbednosti, ali ne i dosijei za čije se otvaranje čeka da zakon bude donet. 5. maj Bivši komandant JSO Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina zatvora zbog organizovanja ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, a kao neposredni izvršilac ubistva na 40 godina zatvora osuđen je i bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović. Svi optuženi su proglašeni krivima. Na po 35 godina zatvora osuđeni su pripadnici zemunskog klana: Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sretko Kalinić. Na po 30 godina osuđeni su: Dušan Krsmanović, Miloš Simović, Milan Jurišić, pripadnik JSO Željko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav Bezarević. Bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen je na osam godina zatvora. Pripadnici Zemunskog klana" ukupno će u pritvoru provesti 378 godina. 15. Srbija je, nakon parlamentarnih izbora održanih 21. januara godine, dobila novu Vladu. To je ostvareno najviše zahvaljujući sporazumu o podeli funkcija u sektoru bezbednosti, pre svega, u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji, kao i zahvaljujući sporazumu o tome ko će voditi glavnu reč u Savetu za nacionalnu bezbednost koji bi trebalo da bude formiran i koji bi trebalo da bude glavno telo obaveštajne zajednice u Srbiji. HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

122 122 HRONOLOGIJE 23. jul Posle tri i po godine suđenja za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića optuženima za ovaj zločin su u Specijalnom sudu izrečene maksimalne kazne zatvora od ukupno 378 godina. Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović osuđeni su na maksimalne kazne od po 40 godina zatvora. Istom presudom članovi Zemunskog klana" Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić osuđeni su na po 35 godina, dok su Milošu Simoviću, Dušanu Krsmanoviću i Milanu Jurišiću izrečene kazne od po 30 godina. Na jedinstvene zatvorske kazne od tri decenije osuđeni su nekadašnji pripadnik JSO Željko Tojaga i Branislav Bezarević, bivši radnik Bezbednosno-informativne agencije. Saši Pejakoviću, bivšem policajcu, sudsko veće izreklo je maksimalnu kaznu za pomaganje posle izvršenog krivičnog dela u trajanju od osam godina zatvora. 27. Vrhovni sud Srbije potvrdio je presudu protiv Milorada Ulemeka Legije i Branka Berčeka kojom su osuđeni na po 40 godina zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije i atentata na lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Bivšem komandantu JSO ovo je prva pravosnažna presuda od brojnih sudskih postupaka koji se protiv njega vode za najteža krivična dela. Vrhovni sud Srbije je kao neosnovane odbio i zahteve branilaca osuđenih bivših čelnika državne bezbednosti Radomira Markovića i Milorada Bracanovića, pripadnika JSO Nenada Ilića i Leonida Milivojevića za ispitivanje zakonitosti pravosnažnih presuda Specijalnog suda i VSS. Optuženi za ubistvo Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića osuđeni su pravosnažno pre dve godine, a presudu je godinu dana kasnije potvrdilo petočlano veće VSS. Drugostepenom odlukom Leonidu Milivojeviću Leu preinačena je kazna sa 15 na 30 godina za oba zločina. Dušanu Maričiću Gumaru, poslednjem komandantu JSO koji je učestvovao u ubistvu Stambolića, kazna je smanjena sa 40 na 30 godina. Nenadu Bujoševiću Rambu, koji je učestvovao u oba zločina, kazna od 40 godina smanjena je na 35. Nenadu Iliću Glavonji, koji je učestvovao u atentatu u Budvi, potvrđena je kazna od 15 godina. Miloradu Bracanoviću, načelniku bezbednosti JSO u vreme zločina, prvobitna kazna od četiri godine zatvora smanjena je na dve godine. Osuđujuća presuda potvrđena je sada i u trećem stepenu, pa su Ulemek i Berček pravosnažno osuđeni. 31. Vlada Republike Srbije donela je odluku o osnivanju Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije. U sastav Saveta, između ostalih, ulaze direktor BIA i rukovodioci VBA i VOA. Ovom odlukom osnovan je i Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti koji operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zaključke Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti. Rukovodioci dve-

123 123 ju službi bezbednosti iz Ministarstva spoljnih poslova mogu biti pozvani da učestvuju u radu ovog Biroa, ali nemaju pravo odlučivanja. 5. jun Predsednik Srbije Boris Tadić predsedavao je konstitutivnoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Sednici su prisustvovali premijer Vojislav Koštunica, ministri pravde Dušan Petrović, policije Dragan Jočić i odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba general Zdravko Ponoš (GŠ), Rade Bulatović (BIA), generali Svetko Kovač (VBA) i Zdravko Jelisavčić (VOA). U javnosti je kritikovano to što u rad novoformiranog Saveta, čije mesto u političkom sistemu Srbije tek treba da bude regulisan zakonom, nisu uključeni predstavnici Vrhovnog suda, Ministarstva inostranih poslova i Narodne skupštine. 11. decembar Narodna skupština Srbije usvojila je po hitnom postupku Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Zakon je morao biti donesen po hitnom postupku da bi bili raspisani i održani izbori za predsednika Republike u roku utvrđnom Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Međutim, nasuprot obavezi koja stoji u Ustavnom zakonu, ovim Zakonom se ipak ne uređuju službe bezbednosti, već samo njihova koordinacija i nadzor. Zadaci, ovlašćenja i druga pitanja važna za rad službi bezbednosti biće uređena naknadno, posebnim zakonima o civilnim i vojnim službama. Time je propuštena prilika da se jednim zakonom na sveobuhvatan, sadržajan i precizan način uredi celokupan bezbednosno-obaveštajni sistem Srbije HRONOLOGIJA REFORME BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI jul Direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Rade Bulatović podneo je ostavku na tu funkciju odmah posle formiranja nove Vlade. Bulatović je na tom mestu bio četiri i po godine, a u intervjuu koji je dao u listu Politika rekao je da ga niko nije naterao da podnese ostvaku i da bi takav postupak trebalo da postane nešto normalno i prirodno u odnosima u državi.

124 Vlada Srbije je na današnjoj sednici imenovala Sašu Vukadinovića za novog šefa Bezbednosno-informativne agencije Srbije. Saša Vukadinović je pre imenovanja obavljao funkciju direktora Uprave za izvršenja zavodskih sankcija Srbije. 21. Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. HRONOLOGIJE 20. oktobar Svečanim prijemom u prisustvu najviših državnih fukcionera, predstavnika diplomatskog kora i novinara Bezbednosno informativna agencija obeležila je 109-godišnjicu postojanja. Direktor BIA Saša Vukadinović najavio je da će prioritet u reformi te službe biti kadrovska obnova. 23. Skupština Srbije usvojila je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji uređuje zaštitu, obradu i korišćenje podataka o ličnosti i obezbeđuje pravo na privatnost. Zakonom je uređeno da Poverenik za informacije od javnog značaja nadzire njegovo sprovođenje. Poverenik će se ubuduće zvati Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, koji će biti samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti. Za zakon je glasalo 137 poslanika vladajuće koalicije, kao i opozicione Liberalno demokratske partije. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu učestvovali u glasanju. 29. decembar Vrhovni sud Srbije potvrdio je odluku o izricanju jedinstvene kazne zatvora Miloradu Ulemeku i Zvezdanu Jovanoviću od po 40 godina zatvora za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Potvrđena je presuda svim ostalim pripadnicima Zemunskog klana" i bivše JSO, izuzev Sretku Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30 godina, Željku Tojagi Žmigiju sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora. Optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića osuđeni su na ukupno 348 godina zatvora, dok im je prvostepenom presudom izrečeno ukupno 378 godina zatvora.

125 125 Hronologija reforme državnih organa koji imaju određena policijska ovlašćenja oktobar Evropska unija odlučila je da ukine sve sankcije koje je protiv SRJ uvela godine, osim odredbi koje se odnose na bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i na one koji su sa njim povezani. 15. Vlasnik privatne firme MPS (koja se bavi trgovinom inostrane robe) Dušan Zabunović postavljen je 6. oktobra godine za privremenog šefa Savezne uprave carina. Do primopredaje je došlo na zahtev Mihalja Kertesa, ali je Zabunovićeva saradnja sa firmom Tref i sa sinom bivšeg predsednika SRJ Markom Miloševićem otvorila pitanje o njegovoj ličnoj zainteresovanosti. Shodno tome, Savezna uprava carina dobila je, uz intervenisanje predsednika SRJ Vojislava Koštunice, novo rukovodstvo na čijem je čelu bio Vladan Begović (član Demokratske alternative,. 24. Narodna skupština RS izabrala je prelaznu tehničku Vladu Srbije, koja bi trebalo da obezbedi funkcionisanje zemlje sve do održavanja vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra godine. Za premijera je izabran visoki funkcioner SPS Milomir Minić. Ministarstvom za finansije upravljaće Borislav Milačić (SPS), Ljubiša Jovanović (DOS) i Bojan Dimitrijević (SPO). 4. novembar Savezna skupština SRJ izabrala je novu Saveznu Vladu SRJ, na čijem su čelu predsednik Zoran Žižić (SNP) i potpredsednik Miroljub Labus (G17). Miroljub Labus nalazi se i na čelu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. 6. decembar Uhapšen je Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina, koji je na čelu ove Uprave bio od 4. maja godine. Kertes se tereti za zloupotrebu

126 126 službenog položaja. U vreme vladavine Slobodana Miloševića korupcija na carini bila je institucionalizovana i služila je za kontrolu protoka novca van državnog budžeta, kao i za lično bogaćenje pojedinaca koji su bili bliski vlasti HRONOLOGIJE januar U Srbiji je formirana prva demokratska Vlada premijera Zorana Đinđića. Za ministra finansija i ekonomije izabran je Božidar Đelić. februar Vlada RS je formirala Komisiju za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju kako bi otkrila najteže zloupotrebe u oblasti privrede i finansijskog poslovanja, do kojih je dolazilo u periodu od 25. decembra godine do 16. februara godine. Potpredsednik Vlade RS i lider Socijaldemokratije Vuk Obradović izabran je za predsednika Komisije i već je najavio pripremu Zakona o ekstraprofitu. 31. mart Narodna skupština RS donela je Zakon o akcizama i Zakon o porezu na promet, koji treba da se primenjuju od 1. aprila godine. Odredbom Zakona o porezu na promet uvodi se jedinstvena stopa poreza od 17 odsto na promet proizvoda i usluga. Na ovu stopu dodaju se i posebne stope saveznog poreza na promet u iznosu od 3 odsto, tako da jedinstvena zbirna stopa poreza na promet proizvoda i usluga iznosi 20 odsto. april Savezna Republika Jugoslavija postala je novi član Svetske carinske organizacije (World Customs Organization), kojoj je pristupila još godine, da bi iz nje bila isključena godine zbog sankcija koje je uvela međunarodna zajednica. Državna zajednica Srbija i Crna Gora je, kao pravni naslednik SR Jugoslavije, automatski registrovana kao član ove organizacije.

127 127 maj Odlukom Savezne Vlade SRJ se priključila projektu TTFSE (Trade Transport Facilitatin in South East Europe) trgovinskih i transportnih olakšica u Jugoistočnoj Evropi. Ovaj projekat predstavlja regionalni projekat modernizacije carinskih uprava, kojim treba da budu smanjeni necarinski troškovi i saobraćaj na granicama, kao i krijumčarenje na graničnim prelazima. 23. jun Narodna skupština RS usvojila je Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu po progresivnoj stopi od 30 do 90 odsto na profit stečen iskorišćavanjem posebnih pogodnosti (primarna i siva emisija novca, kontigenti i stambeni objekti) u periodu od 1. januara godine do 1. juna godine. Zakon se primenjuje retroaktivno i trebalo bi da delimično ispravi nepravde počinjene tokom devedesetih godina. Međutim, ovaj Zakon u koliziji je sa brojnim drugim zakonima. Do 31. decembra godine naplaćeno je 40 miliona nemačkih maraka od 306 obveznika (Astra banka, Simpo, Stankom, Karić Zoran, Delta M, Pink internacional compani, Galenika, C market). Ta suma je, zajedno sa donacijama, raspodeljena na adresa (zaposlenima u zdravstvu, prosveti, pravosuđu, kulturi, mladim naučnicima, studentima) u prosečnom iznosu od dinara. Planirano je da do kraja godine ovaj Zakon bude obustavljen, a da bude donet novi Zakon o poreskoj administraciji koji bi omogućio otkrivanje poreske utaje u redovnom postupku. 24. septembar Ministar finansija Božidar Ðelić najavio je da će u okviru Ministarstva finansija biti formiran Savet za reformu javnih finansija. U reformski tim će, pored uglednih domaćih stručnjaka, ući i šef odseka za fiskalna pitanja u OECD Džefri Ovens, kao i glavni ekonomski savetnik Bila Klintona Džozef Stiglic, koji je inače ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. Ministar je naglasio da je u Parizu dogovoreno to da naša zemlja pristupi Diviziji za borbu protiv korupcije OECD, najjačoj inicijativi te vrste. 27. Savezna skupština SRJ donela je Zakon o sprečavanju pranja novca. Ovim Zakonom ustanovljena je Finansijska obaveštajna jedinica (FOJ), koja predstavlja nezavisnu saveznu Komisiju za sprečavanje pranja novca. HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

128 Vlada. 26. oktobar Vlada RS donela je odluku o formiranju Saveta za borbu protiv korupcije, koji predstavlja stručno savetodavno telo sačinjeno od 15 članova koje bira decembar Sindikat finansijskih organizacija je sa protesta održanog ispred Narodne skupštine RS uputio najvišem zakonodavnom telu u zemlji zahtev u kome se traži smena guvernera NBJ Mlađana Dinkića. Sindikat ga optužuje za uništavanje bankarskog sistema po nalogu stranih finansijskih organizacija. Ovaj sindikat je od juna meseca više puta štrajkovao zbog gašenja 18 banaka i zbog otpuštanja oko zaposlenih HRONOLOGIJE 1. januar Savezna uprava carina, koja je do sada bila samostalni organ uprave direktno odgovoran jugoslovenskoj Saveznoj vladi, priključena je Saveznom ministarstvu finansija. 4. Privredni sud u Beogradu doneo je rešenje o pokretanju stečaja u četiri velike srpske banke (Beogradskoj banci, Beobanci, Investbanci i Jugobanci). Stečaj je izazvao talas protesta zaposlenih u tim bankama. Lideri MMF, pa i Svetske banke pozdravili su ovu odluku srpskih vlasti. 7. Agencija za sanaciju banaka počinje realizaciju Socijalnog programa za radnike četiri velike banke u stečaju kojima je prestao radni odnos. Radnicima su ponuđene tri mogućnost: uzimanje novčane naknade za nezaposlene u skladu sa zakonom, novčana naknada za nezaposlenost uz isplatu posebne novčane pomoći za stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, i uzimanje jednokratne naknade u visini od 15 prosečnih bruto zarada u privredi Srbije. 16. Savezni ministar za finansije Jovan Ranković podneo je ostavku. Kao razloge za podnošenje ostavke naveo je brojne primedbe na rad čelnih ljudi najznačajnijih finansijskih institucija u zemlji.

129 129 februar Misija Svetske banke je sa Saveznom upravom carina zaključila sporazum o kreditiranju projekta modernizacije carinske službe u okviru TTFSE. 17. mart Direktor Savezne uprave carina Vladan Begović najavio je da će u saradnji sa stručnjacima Evropske unije uskoro otpočeti reorganizacija carinske službe SRJ. Begović je istakao da je strategija razvoja carinske službe urađena u saradnji sa Svetskom bankom, a da je carina dobila i povoljan kredit od 6,8 miliona dolara, kao i donaciju od tri miliona dolara namenjenu modernizaciji ove institucije. Takođe, on je istakao da učlanjenjem u SCO carinska služba mora da ubrza postupke i da olakša nesmetan promet robe, uz što efikasnije suzbijanje krijumčarenja i sive ekonomije. 4. april U Godišnjem izveštaju Evropska komisija je pohvalila otpočinjanje reformi javnih finansija u Srbiji i pojednostavljivanje poreske procedure uvođenjem jedinstvene stope poreza na promet. Istaknuto je da je glavna prepreka za integrisanje SRJ u svetsku ekonomiju nedostatak koordinacije i harmonizacije carinskog, poreskog i monetarnog sistema unutar same zemlje. 13. maj Tehnička misija Odeljenja za poreska pitanja MMF koja je boravila u Beogradu impresionirana je reformom srpske Poreske uprave. Među nabrojanim uspesima izdvojeni su: reorganizacija Uprave, preuzimanje fiskalnih funkcija ZOP, uspostavljanje Centra za velike poreske obveznike, kao i značajno poboljšanje efikasnosti Uprave. Kao sledeći nužni koraci navedeni su: jasnija podela fiskalnih funkcija između Ministarstva finansija i ekonomije i Uprave, poboljšanje kvaliteta usluga koje se pružaju građanima i privrednicima, uvođenje poreza na dodatu vrednost i dalje pojednostavljivanje poreskog sistema. HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA jul Republika Srbija sklopila je sporazum o saradnji sa SAD, koji podrazumeva trogodišnji paket tehničke pomoći, vredan 10 miliona dolara, namenjen vođenju poreske politike i sprovođenju reforme administracije. Ovaj pro-

130 130 jekat dodeljen je Ministarstvu finansija RS i Republičkoj upravi javnih prihoda. Zajednički tim USAID i Ministarstva finansija SAD obezbediće tehničku i drugu pomoć Ministarstvu finansija Srbije i Republičkoj upravi javnih prihoda u oblasti vođenja poreske politike i sprovođenja administrativnih reformi. Projekat bi trebalo da omogući nastavljanje fiskalne reforme stvaranjem uslova u kojima bi Ministarstvo finansija Srbije i Republička uprava javnih prihoda mogli da definišu i uvedu zdrav poreski sistem. 13. septembar Poreska uprava RS postala je član IOTA (Intra European Organisation of Tax Administrations) na šestoj Generalnoj skupštini Intraevropske organizacije poreskih administracija, koja je održana u Rigi. HRONOLOGIJE 26. novembar Donet je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovim Zakonom omogućava se obrazovanje Poreske uprave koja je organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije. U okviru Poreske uprave formirana je, kao poseban inspekcijski organ, Poreska policija. Njen osnovni zadatak jeste otkrivanje i prijavljivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca. Poreska policija može da u pretkrivičnom postupku postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da preduzima sve potražne radnje, sem ograničenja kretanja. Takođe, ona može da pozove i sasluša osumnjičenog i ima pravo da ga prinudno dovede na saslušanje. Međutim, ovaj Zakon daje Poreskoj policiji suviše široka ovlašćenja i ne predviđa postojanje parlamentarne kontrole njenog rada, što predstavlja njegove osnovne nedostatke januar Počela je primena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čime Republička uprava javnih prihoda postaje Poreska uprava u sastavu Ministarstva finansija i ekonomije, a Zavod za obračun i plaćanje prestaje da postoji. Uvodi se novi sistem plaćanja javnih prihoda, formira se jedinstven registar poreskih obveznika kojima se dodeljuje poreski identifikacioni broj, te obveznici od sada sami obračunavaju i prijavljuju svoje prihode.

131 februar Vlada RS postavila je nove direktore finansijskih institucija: direktor Uprave za javna plaćanja je Živko Nešić (dosadašnji direktor ZOP), direktor Poreske uprave je Marija Drča-Ugren (dosadašnji zamenik direktora RUJP), a glavni inspektor Poreske policije je Miodrag Đorđević (dosadašnji glavni inspektor Finansijske policije RUJP). Dosadašnji direktor RUJP i predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja Aleksandar Radović razrešen je dužnosti na lični zahtev, rečeno je u saopštenju sa sednice Vlade Srbije. 4. Savezna skupština SRJ usvojila je Ustavnu povelju o preuređenju savezne države, čime je Savezna Republika Jugoslavija transformisana i pretvorena u državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Ustavna povelja zasnovana je na Beogradskom sporazumu, koji su obe strane potpisale još 14. marta godine u Beogradu. Ovim Ustavom republike su dobile veću samostalnost, kao i mogućnost proglašenja nezavisnosti ukoliko se za to bude izjasnila većina građana na referendumu. Zajedničke institucije Državne zajednice su: Skupština, predsednik, Savet ministara, tj. Vlada (za inostrane poslove, odbranu, međunarodne ekonomske odnose, unutrašnje odnose, manjinska i ljudska prava), Sud SCG i Vojska SCG. 12. mart Ispred zgrade Vlade ubijen je premijer RS Zoran Đinđić, glavni lider vladajuće koalicije. Za novog predsednika Vlade izabran je Zoran Živković, tadašnji zamenik predsednika Demokratske stranke, dok su vodeći ljudi u ministarstvima ostali nepromenjeni. 26. U svom Godišnjem izveštaju Evropska komisija je pozitivno ocenila restruktuiranje bankarskog sektora i jačanje kontrole banaka koju sprovodi Narodna banka Srbije. Napredovala je i reforma poreskog sistema, i to uvođenjem PIB (poreskog identifikacionog broja) i prebacivanjem funkcije ubiranja poreza sa službi platnog prometa na Poresku upravu. Sposobnost države da naplati poreze predstavljaće glavni izazov u godini. Trgovinu i reformu carinskog sistema unazađuju pravna nesigurnost i postojanje različitih trgovinskih režima unutar zemlje. Komisija je zabrinuta zbog planova (koji proizilaze iz Ustavne povelje) o tome da se carinske nadležnosti prebace na republički nivo i da se otpusti veći broj zaposlenih. To bi, po mišljenju Komisije, još više komplikovalo stvaranje jedinstvenog trgovinskog sistema. Uočeno je i to da je značajno povećan izvoza šećera u EU po preferencijalnim uslovima, kao i da nema dovoljno kapaciteta za pravilnu primenu olakšica. HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

132 april Prijemom u Savet Evrope Državna zajednica SCG postala je član GRECO (Group of Countries against Corruption). Grupu zemalja koje se bore protiv korupcije formirao je Savet Evrope i ona treba da predstavlja mehanizam nadzora primene dokumenta Dvadeset načela vodilja u borbi protiv korupcije, kao i primene međunarodnih pravnih instrumenata usvojenih u skladu sa Programom akcije protiv korupcije, koja se sprovodi uzajamnom procenom i međukolegijalnim pritiskom. 2. Narodna skupština RS donela je Zakon o ministarstvima, kojim je borba protiv pranja novca prebačena na nivo republika. Finasnsijska obaveštajna jedinica (FOJ) preimenovana je u Upravu za sprečavanje pranja novca (USPN) i više ne predstavlja nezavisno telo, već se nalazi u nadležnosti Ministarstva ekonomije i finansija. HRONOLOGIJE 8. maj Državna zajednica SCG pristupila je RILOs (Regional Inteligence Liaison Offices) mreži Regionalnih obaveštajnih kancelarija za vezu. One rade pod pokroviteljstvom Svetske carinske organizacije za Centralnu i Istočnu Evropu. Učlanjenje u sistem RILOs omogućava DZ SCG da pristupi CEN (Custom Enforcement Network) Carinskoj mreži podataka za suzbijanje krijumčarenja. Ova mreža koristi bazu podataka i komunikaciju putem elektronske pošte kako bi ubrzala i olakšala saradnju u oblasti suzbijanja krijumčarenja, kao i razmenu informacija obaveštajnih podataka. U bazu podataka unose se svi relevantni podaci u vezi sa zaplenama koje je ostvarila carinska služba neke zemlje, kao i fotografije koje ilustruju načini skrivanja robe. 15. Vlada Republike Srbije smenila je direktora UC Vladana Begovića i imenovala novog direktora Aleksandra Krstića, koji je do tada bio predsednik Izvršnog odbora Skupštine Niša. Vladan Begović imenovan je za direktora Agencije za duvan. 22. Evropska unija je suspendovala Odluku o izvozu šećera po preferencijalnim uslovima (koji su važili od 18. septembra 2000) zbog osnovane sumnje da je došlo do zloupotreba i reeksporta šećera na tržište EU, kao i zbog neadekvatne reakcije vlasti u Srbiji na upozorenja zvaničnika EU o postojanju ovog problema.

133 jul Narodna skupština RS usvojila novi Carinski zakon. Uprava za sprečavanje pranja novca RS ispunila je standarde i postala član Egmond grupe (Egemont Group) svetskog udruženja nacionalnih finansijskih obaveštajnih službi. Ovim je Srbiji omogućeno da sarađuje sa svim finansijskim obaveštajnim jedinicama zemalja koje su članice ove grupe i da sa njima razmenjuje obaveštajne podatke. avgust U Upravi carina 334 radnika dobilo je rešenja na osnovu kojih prelaze u status neraspoređenih radnika. Oni treba da čekaju da im u Savetu ministara SCG budu pronađena nova radna mesta. Faktički, oni su otpušteni, a preostalim radnicima plate su uvećane za skoro 100 odsto. 14. novembar Ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić doneo je Kodeks ponašanja carinskih službenika. Njim se utvrđuju opšta pravila ponašanja carinskih službenika prema javnosti, kolegama, rukovodiocima, u toku i van radnog vremena, jer svojim ponašanjem i izgledom oni predstavljaju državu i utiču na prvi utisak koji će neko stvoriti o zemlji u koju dolazi mart Nakon sprovođenja vanrednih parlamentarnih izbora (28. decembra 2003) i održavanja konstitutivne sednice Narodne skupštine RS (27. januara 2004) formirana je nova Vlada Republike Srbije, na čijem se čelu nalazi premijer Vojislav Koštunica. Za novog ministra finansija izabran je Mlađan Dinkić, dotadašnji guverner Narodne banke Srbije. 6. Vlada RS razrešila je dužnosti Mariju Drča-Ugren i na mesto direktora Poreske uprave postavila Vladimir Ilić, bivšeg direktora ZOP u Požarevcu i poslanika G17 u Narodnoj skupštini RS. HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

134 Vlada RS imenovala je novog direktora Uprave carina i na to mesto dovela Dragana Jerinića, bivšeg upravnika Carinarnice Beograd. Evropska komisija je u Godišnjem izveštaju konstatovala da zbog blokade rada Narodne skupštine RS kasni donošenje zakona i sprovođenje reforme poreske politike, a da je uvođenje PDV odloženo za 1. januar godine. Napredovala je, uz podršku CAFAO, reforma carinskog sistema, a doneti su i novi carinski zakoni. Međutim, pitanje uspostavljanja jedinstvenih carinskih usluga u DZ SCG i dalje ostaje složeno, jer republike imaju odvojene carinske administracije, dva odvojena carinska koda i različite IT sisteme. U narednom periodu DZ SCG mora da osigura postojanje minimuma državnog nivoa funkcionisanja carine. Zbog problema sa kontrolom porekla robe poništeni su preferencijali za uvoz šećera u EU. Komisija je uočila da su vlasti pozitivno reagovale na Suspenziju i da su ojačale institucionalne osnove i operacionalne prakse, pa se nada da će vlasti održati ovaj dobar trend. HRONOLOGIJE 30. jun Direkcija za kontrolu primene carinskih propisa otvorila je u okviru svog Odeljenja za obaveštajne poslove Operativni centar za borbu protiv organizovanog kriminala, zahvaljujući donaciji Vlade Velike Britanije. Operativni centar je organizovan kao centralno operativno-analitičko mesto u koje se slivaju informacije iz organa Uprave carina i drugih državnih organa, kao i iz međunarodnih institucija. U Operativnom centru biće uvedena dvadesetčetvoročasovna otvorena telefonska linija, koja bi javnost trebalo da podstiče na to da direktno Upravi carina Republike Srbije otvorenim putem, bezbedno i poverljivo prosleđuje informacije o carinskim prekršajima. Osim toga, u planu je da Operativni centar bude informatički povezan sa državnim organima sa kojima najviše sarađuje, u prvom redu sa Poreskom policijom i MUP. 15. jul Vlada RS smenila je Miodraga Đorđevića i kao novog glavnog inspektora Poreske policije imenovala Borisa Batarila, koji je bio šef odseka za borbu protiv organizovanog krijumčarenja robe MUP Srbije. Miodrag Đorđević biće ubuduće na čelu Agencije za privatizaciju Srbije. 23. Narodna skupština RS usvojila je Zakon o porezu na dodatu vrednost. Ovim zakonom ukida se porez na promet koji je bio naplaćivan od krajnjeg potrošača u maloprodaji i uvodi se opšti porez na potrošnju (PDV). To znači

135 135 da će u svakoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa biti plaćan porez na onaj deo vrednosti koji je dodat u toj fazi. 21. decembar Narodna skupština RS usvojila je Zakon o fiskalnim kasama. Zakonom je predviđeno to da sve trgovine ima kase sa fiskalnom memorijom, da je svaki trgovac dužan da izda račun, a kupac da ga uzme i sačuva. Ovim merama državi će biti omogućeno da u svakom trenutku imati uvid u sredstva koja se porezom slivaju u njenu kasu, pri čemu neće biti moguće utajiti ni robno-novčane transakcije. Fiskalni prihod će na taj način biti jasan. Ceo umreženi sistem kontrolisaće fiskalna policija ili inspekcija zadužena za ovaj posao. Ovim Zakonom biće nastavljeno suzbijanje sive ekonomije i afirmisano bezgotovinsko plaćanje, a oblast prometa biće usklađena sa evropskim standardima januar Počela je naplata objedinjenog poreza na dodatu vrednost (PDV). februar Prvi dan inicijative Ministarstva finansija pod nazivom Jedan poziv menja sve, u kojoj je predviđeno da građani budu nagrađeni sa 500 dinara za svaki prijavljen slučaj neizdavanja fiskalnog računa. 7. april Najviši zvaničnici Državne zajednice SCG i Visoki predstavnik EU Havijer Solana potpisali su sporazum o promeni Ustavne povelje SCG. Na ovaj će način biti rešena kriza i obustavljena blokada rada organa SCG, do koje je došlo nakon isteka mandata poslanika u Parlamentu SCG. 12. Kolegijum Evropske komisije doneo je u Strazburu pozitivnu Studiju o izvodljivosti za SCG. Na ovaj način je otvoren proces pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

136 maj Predstavnici Uprave carina i kompanije Britiš Amerikan Tobako potpisali su Memorandum o razumevanju, kojim je definisana saradnja u razmeni informacija, koja će se odvijati u okvirima zakonski propisane regulative o zaštiti podataka. Razmena će se obavljati radi identifikacije, prevencije i sprečavanja nelegalne trgovine cigaretama, sive ekonomije, kao i radi zaštite prava intelektualne svojine, koja se odnosi na robne marke cigareta čiji je nosilac prava BAT Jugoistočna Evropa. 20. jun Na godišnjem zasedanju Svetske carinske organizacije Republika Srbija se obavezala na to da će primenjivati Okvirne standarde kojim se ustanovljava međunarodni režim za unapređenje bezbednosti i olakšica u prekograničnom kretanju roba. Implementacija ovih standarda jedan je od preduslova za dalje integrisanje u Evropsku uniju. HRONOLOGIJE 6. jul Na sastanku održanom u Miločeru, od 30. juna godine do 1. jula godine, direktor Uprave carina Republike Srbije Dragan Jerinić izabran je za predsedavajućeg Regionalnog nadzornog Komiteta zemalja koje realizuju projekte trgovinskih i transportnih olakšica u zemljama Jugoistočne Evrope (TTFSE) u saradnji sa Svetskom bankom. Sastanku su prisustvovali predstavnici osam zemalja članica TTFSE projekta, predstavnici Svetske banke, predstavnici Uprave carinske i granične zaštite SAD, predstavnici međunarodnog PRO Komiteta, prestavnici privatnog sektora, kao i predstavnici američkih (SECCI) i evropskih savetničkih timova (CAFAO). 15. Narodna skupština RS donela je Zakon o carinskoj tarifi. Ovim Zakonom predviđeno je usklađivanje nacionalne carinske tarife sa Kombinovanom tarifom EU kako bi došlo do jedinstvenog šifriranja, opisivanja i klasifikacije robe, kao i elektronske obrade robe. Njime će biti osavremenjen carinski sistem, a time i ubrzani carinski postupak i protok roba. 1. septembar Ministar finansija Mladan Dinkić otkrio je da je Savet ministara odobrio odluku Ministarstva odbrane o petogodišnjem ugovoru sa firmom Pro-

137 137 izvodnja Mile Dragić, vrednim 296 miliona evra. 9. novembar Evropska komisija je u Godišnjem izveštaju zabeležila stabilan napredak oporezivanja, uvođenja PDV i reforme Poreske uprave. Međutim, u obe republike DZ SCG neophodno je rešavati probleme sive ekonomije, jačati poresku disciplinu, suzbijati korupciju, širiti poresku osnovu i nastaviti usklađivanje zakonodavstva sa zakonima Evropske unije. Novim zakonima koji regulišu oblast carina tarifna struktura Srbije usklađena je sa kombinovanom nomenklaturom EU. U obe se republike administrativne i operacionalne strukture carinskih organa popravljaju, a osnovane su i jedinice koje se bave poreklom robe. Kao prioritetni moraju biti rešavani problemi koji se javljaju zbog nedostatka kvalifikovanog carinskog osoblja, nepostojanja IT sistema, pojednostavljivanja procedura i analize rizika. 28. Narodna skupština RS donela je novi Zakon o sprečavanju pranja novca. U Zakon je uključeno to da i podizanje gotovog novca može biti jedna od transakcija koje omogućavaju pranje novca. Zatim, novinu predstavlja i ovlašćenje Finansijske obaveštajne jedinice da suspenduje sumnjivu transakciju na duži period (sa 48 na 72 časa), kao i šira lista lica koja po ovom Zakonu imaju obaveze. 1. decembar Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu najavila je da počinje realizaciju dvogodišnjeg Projekta za borbu protiv ekonomskog kriminala u Republici Srbiji. On bi trebalo da doprinese poboljšanju sposobnosti Srbije da spreči ekonomski kriminal i da se izbori sa njim u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim primerima iz prakse Godišnji sastanak RILOs održan je u Beogradu, a domaćin je bila Uprava carina Srbije. Sastanku su prisustvovali predstavnici zemalja članica, predstavnik SCO, predstavnik SECI centra za suzbijanje krijumčarenje, predstavnik RILOs za region Azije i Pacifika, predstavnik RILOs za region Zapadne Evrope i predstavnik OLAF. Glavni zadatak sastanka je doprinošenje efikasnoj borbi protiv carinskih prekršaja pojačanom saradnjom, češćim kontaktiranjem i razmenom informacija zemalja članica. 8. Narodna skupština RS donela je Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, koja obuhvata tri ključna elementa: primenu antikorupcijskih pro- HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

138 138 pisa, prevenciju i podizanje svesti i obrazovanje javnosti kako bi mogla javno da podrži sprovođenje antikorupcijske strategije. Vlada RS je radi sprovođenja Strategije formirala Komisiju, (kao privremeno telo koje će funkcionisati do osnivanja nezavisnog antikorupcijskog tela). Ona je izradila Akcioni plan kojim su precizno razrađeni nosioci, rokovi i aktivnosti koje treba preduzeti prilikom sprovođenja Strategije. Akcioni plan je Vlada RS usvojila krajem godine. 15. U Zagrebu je potpisan sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Sporazum će stupiti na snagu onda kada svaka strana potpisnica sprovede proceduru propisanu za njegovu ratifikaciju, koja je u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, i kada o tome obavesti drugu stranu HRONOLOGIJE 17. pitanjima. april Narodna skupština RS donela je Zakon o ratifikaciji sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Hrvatske o uzajamnoj pomoći u carinskim 25. maj Završena je dvonedeljna poseta Dijagnostičke misije Svetske carinske organizacije Upravi carina Republike Srbije. Predstavnici pomenute organizacije boravili su u SCG radi ocenjivanja spremnosti carinske službe da ubrza proces implementacije Okvirnih standarda za bezbednost i olakšice u međunarodnoj trgovini, koja predstavlja jedan od preduslova za dalje integrisanje u Evropsku uniju. Dosadašnji rad carinske službe ocenjen je pozitivnom ocenom i time je značajno podržana dalja modernizacija carinskog sitema koja treba da dovede do potpunog usaglašavanja sa carinskim zakonodavstvom Evropske unije. Pored razgovora sa najvišim rukovodstvom Uprave carina, predstavnici misije razgovarali su sa predstavnicima Ministarstva finansija i Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavnicima inspekcijskih službi i Privredne komore, kao i sa predstavnicima većih spoljnotrgovinskih firmi.

139 jun Crna Gora je proglasila odvajanje od Srbije nakon što se većina njenih građana na referendumu održanom 21. maja godine opredelila za nezavisnost. Odvajanjem Crne Gore prestala je da postoji Državna zajednica SCG. 5. Narodna skupština RS konstatovala je samostalnost Republike Crne Gore i izglasala nezavisnost Republike Srbije. Vlada Srbije je tek 15. juna odlučila da prizna Crnu Goru kao državu. 13. U Upravi carina održan je sastanak na kome je bilo reči o daljoj saradnji sa predstavnicima Evropske carine (Eurocustoms) i Kancelarije EU za carinsku i fiskalnu pomoć (CAFAO). Evropska komisija odlučila je da nastavi da pruža tehničku pomoć Upravi carina i da umesto dosadašnje Kancelarije EU za carinsku i fiskalnu pomoć (CAFAO) angažuje Evropsku carinu (Eurocustoms). To konkretno znači da je Evropska carina (Eurocustoms) od 1. marta godine administrativno i operativno preuzela rukovođenje regionalnim programom Kancelarije Evropske unije za pomoć u carinskim i poreskim pitanjima (CAFAO). 14. septembar Vlada RS je dosadašnjeg direktora Uprave prihoda Vladimira Ilića imenovala za državnog sekretara Ministarstva finansija. Vladimir Ilić biće zadužen za koordinisanje rada Poreske uprave i Uprave carina. Do izbora novog direktora funkciju v. d. direktora Poreske uprave obavljaće sadašnji zamenik direktora Poreske uprave Dejan Stojanović. 8. novembar Narodna skupština RS donela je Odluku o proglašenju Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Ustav je usvojila Skupština 30. septembra godine, a zatim je on potvrđen i na referendumu održanom 28. i 29. oktobra godine. 9. U Godišnjem izveštaju Evropska komisija iskazala je zadovoljstvo zbog izmene zakona o PDV, ali smatra da je prikupljanje poreskih prihoda i dalje na niskom nivou. I dalje je neophodno uložiti napor u uređivanju oblasti oporezivanja preduzeća, duvana i akciza. Da bi bili ispunjeni zahtevi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Poreska uprava RS mora aktivnije da sarađuje sa stručnjacima iz EU. Novi zakoni doveli su do dobrog napredovanja i do usklađivanja sa međunarodnim HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

140 140 standardima u oblasti skladištenja robe i zona slobodne trgovine. Srbija je, zahvaljujući uspostavljanju IT sistema i intenzivnijoj obuci carinskih službenika, napredovala i u kontrolisanju porekla robe, kao i u upravljanju carinskim procedurama. Zahvaljujući borbi protiv korupcije i unapređenju efikasnosti carinske administracije, naplata carina u Srbiji bila je znatno poboljšana u proteklih par godina. HRONOLOGIJE Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije, koji će biti održani 21. januara godine. 28. Policija je u više gradova Srbije započela akciju Mač tokom koje je uhapsila 17 osoba, carinika i malih privrednika. Oni su osumnjičeni da su u dužem vremenskom periodu delovali kao zločinačko udruženje koje je primalo i davalo mito, zloupotrebljavalo službeni položaj i bavilo se krijumčarenjem, uglavnom tekstilne i tehničke robe. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala nastavljaju rad na ovom slučaju. Trenutno se istraga vodi protiv 55 osoba, od kojih su 38 carinici. Akciju MUP podržala je i Uprava carina, koja u saopštenju navodi da je i u njihovom interesu to da korumpirani pojedinci budu isključeni iz službe. 13. decembar Na predlog TIR sekretarijata UNECE u Beogradu je održan carinski TIR seminar, koji je organizovala Privredna komora Srbije i Uprave carina. Seminaru su prisustvovali predstavnici UNECE, IRU, CAFAO, carinskih administracija i garantnih asocijacija regiona, udruženja međunarodnog transporta, Ministarstva za kapitalne investicije i Ministarstva finansija. 19. Srbija je potpisala CEFTA sporazum (Centralnoevropska zona slobodne trgovine) u Bukureštu maj Nakon parlamentarnih izbora (21. januara 2007), konstitutivne sednice Narodne skupštine Srbije (14. februara 2006) i višemesečnih pregovora formirana je nova Vlada RS na čijem je čelu premijer Vojislav Koštunica. Ministar finansija je Mirko Cvetković, a ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

141 Podignuta je optužnica protiv 28 osoba, pripadnika carinske mafije koji su osumnjičeni za korupciju na carini, primanje mita, zloupotrebu službenog položaja i krijumčarenje. Šteta koju je ova kriminalna grupa nanela državi procenjuje se na više desetina miliona evra. 6. jun Policija je započela akciju hapšenja osoba osumnjičenih za šverc cigareta u aferi Mreža. Kao glavni organizator ove kriminalne grupe označen je Stanko Subotić Cane, vlasnik preduzeća MIA, za kojim će biti izdata Interpolova poternica. Glavni koordinator bio je Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina. Mihalj Kertes se tereti da je kao direktor carine organizovao carinike tako da omoguće nelegalan ulazak cigareta i neometano kretanje kamiona do magacina. Privedeni su i bivši carinici Nebojša Nikolić Tarzan i Drage Dodevski, koji su po Kertesovom nalogu omogućavali ulazak cigareta bez carinskog evidentiranja. Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da je država time oštećena za oko 40 miliona evra u periodu godine Skupština RS usvojila je Zakon o izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. jul Skupština RS usvojila je izmene Zakona o državnim službenicima. Usvojen je amandman kojim se nalaže da se prilikom zapošljavanja u državnu službu vodi računa o zastupljenosti nacionalnih manjina, polova i osoba sa invaliditetom, a kojim je rok za sprovođenje javnih konkursa za izbor državnih službenika produžen do 1. maja godine. Prema Zakonu o državnim službenicima, Vlada postavlja pomoćnike ministra, sekretare ministarstava, direktore uprava u sastavu ministarstava, direktore posebnih organizacija, direktore službi Vlade, zamenika i pomoćnika generalnog sekretara Vlade, Republičkog javnog pravobranioca i njegovog zamenika, kao i načelnike upravnih okruga. 19. Vlada RS razrešila je dužnosti Dragana Jerinića i imenovala novog direktora Uprave carina Predraga Petronijevića. Predrag Petronijević je veći deo radnog veka proveo u Državnoj bezbednosti, a od do godine bio je pomoćnik direktora Uprave carina koji je zadužen za carinske propise. Pre nego što je imenovan za novog direktora Uprave carina bio je zamenik generalnog direktora preduzeća Jugoimport SDPR, koje se bavi trgovinom oružja. HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

142 avgust Suspendovano je više od 50 zaposlenih na carini zbog sumnji da su učestvovali u delovanju takozvane carinske mafije. Direktor Uprave carina Predrag Petronijević naveo je da najveći problem Uprave carina predstavlja nedostatak ljudi i profesionalnih kadrova zbog koga je došlo nakon hapšenja 50 pripadnika carinske mafije. Problem je nastao, zato što uhapšeni carinici ne mogu, sve dok se ne okonča sudski postupak koji se protiv njih vodi zbog zloupotrebe položaja, dobiti otkaz, pa do tada ni na njihova radna mesta ne mogu biti zaposleni novi radnici. Najavljena je i pojačana kontrola tokova novca, kao i stroži nadzor carinskih službi. Novinu u radu predstavlja i to što će Poreska uprava, zajedno sa drugim organima, kontrolisati i advokatske kancelarije, poreske savetnike i agencije za promet nekretninama, tj. sve one koji imaju zakonsku obavezu da dostavljaju određene podatke Ministarstvu finansija. HRONOLOGIJE 5. septembar U Specijalnom sudu je počelo suđenje bivšem šefu Savezne uprave carina Mihalju Kertesu zbog iznošenja novca na Kipar. On je negirao krivicu za navode optužnice, prema kojoj je zloupotrebio službeni položaj i obavljao malverzacije oko iznošenja novca iz Srbije na Kipar. Mihalj Kertes je rekao da su tačni navodi optužnice da je Savezna uprava carine uplaćivala novac na račune 182 srpske firme, ističući da je to bila utvrđena državna politika koju je samo Carina sprovodila. 23. oktobar Na graničnom prelazu kod Kladova uhapšeno je devet pripadnika granične policije i tri carinika. Grupa je osumnjičena da je u dužem vremenskom periodu preko graničnog prelaza kod Kladova propuštala uglavnom cigarete i naftne derivate novembar Parafiran je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Evropka komisija je u Godišnjem izveštaju pohvalila napredak ostvaren u oblastima koje se odnose na promet robe, carinu i poreze, naglasivši da još uvek nisu ostvareni potrebni standardi u oblasti finansijske kontrole, suzbijanja

143 143 pranja novca, fleksibilnosti tržišta rada i smanjenja nezaposlenosti. Nasuprot tome, u oblasti koja se odnosi na kontrolu migracija Srbija još uvek nije potpuno ispunila sve preduslove neophodne za ulazak na tzv. belu Šengen listu, kao što su suzbijanje trafikinga, usklađivanje isprava sa EU standardima, okončanje procesa readmisije. Kao probleme koje takođe treba rešiti Komisija navodi reformu pravosuđa, postojanje velikog broj zakona koji još uvek čekaju na primenu, postojanje diskutabilne prakse Vrhovnog suda Srbije (VSS) i korupcije, kao i postojanje drugih prepreka koje onemogućavaju uspešno ustanovljavanje vladavine prava. 10. decembar Pred Specijalnim sudom u Beogradu počelo je suđenje carinskoj mafiji. Optužena kriminalna grupa tereti se za korupciju na carini, primanje mita, zloupotrebu službenog položaja i krijumčarenje. Kao organizator grupe označen je Velibor Luković, bivši šef Odseka za suzbijanje krijumčarenja i koordinator Uprave carina za područje južno od Beograda. 12. Predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić raspisao je održavanje predesedničkih izbora za 20. januar godine. Drugi izborni krug biće održan 3. februara godine januar Okružno javno tužilaštvo u Jagodini podiglo je optužnicu protiv više 12. carinika, kao i protiv članova takozvane automafije. Optužnica je podneta protiv 31 osobe, tačnije protiv carinika Carine u Batrovcima i carinskih ispostava u Kragujevcu i Jagodini, kao i protiv osoba osumnjičenih za nelegalni uvoz i preprodaju automobila. 20. Održani su predsednički izbori u Srbiji. U prvom krugu pobedio je kandidat Demokratske stranke Boris Tadić i tako po drugi put postao predsednik Republike. U drugom izbornom krugu, protivnik mu je bio kandidat SRS Tomislav Nikolić. HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA mart Predsednik Vlade RS Vojislav Koštunica predložio je presedniku Republike raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih

144 144 izbora za maj. Vlada je na vanrednoj sednici, održanoj 10. marta, jednoglasno prihvatila ovaj predlog. april Direktori uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma 24. država regiona (Slovenije, Srbije, Hrvatske, Albanije i BiH) potpisali su u Podgorici protokol o saradnji u ovoj oblasti, koji će zemljama potpisnicima omogućiti da međusobno blokiraju nelegalne novčane transakcije. HRONOLOGIJE 20. jun Uprava carina je na skupu koji je posvećen razmatranju primene Direktive EU u oblasti elektronske trgovine predstavila rezultate postignute u elektronskom podnošenju carinskih dokumenata. Elektronsko podnošenje dokumenata omogućilo je: pojednostavljivanje procedure, ubrzavanje postupka, smanjivanje grešaka prilikom unošenja podataka, slanje deklaracije elektronskim putem bez dolaženja u Upravu carina i dr. Stvorena je mogućnost praćenja toka carinjenja jul Srbija je dobila novu Vladu na čijem je čelu premijer Mirko Cvetković. Na čelu Uprave carina ostao je Predrag Petronijević. septembar Na sednici Vlade doneta je Nacionalna strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma. Vlada je donela i Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Strategija bi trebalo da omogući to da na osnovu opisa i analize stanja i trendova kriminaliteta, kao i na osnovu analize zakonodavnog, institucionalnog i operativnog okvira borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, budu date preporuke za prevazilaženje problema i unapređivanje postojećeg sistema. Ona bi, pre svega, trebalo da pomogne primeni međunarodnih standarda, što bi državi omogućilo da se učlani u međunarodne organizacije ili pak da dobije povoljniji status u ovim organizacijama, kao i da razvije sistem odgovornosti i saradnje svih učesnika u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

145 oktobar Vlada Srbije je jednoglasno usvojila odluku o otpočinjanju jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom. Određene odredbe Prelaznog sporazuma biće primenjivane odmah, dok će deo koji se odnosi na carinske stope biti primenjen tek od početka godine. 31. Finansijska policija Italije obučava oko 40 polaznika radi jačanja kapaciteta srpskih institucija u borbi protiv finansijskog kriminala. Polaznici su predstavnici Uprave carina, Poreske uprave, Uprave za sprečavanje pranja novca i Sektora za deviznu inspekciju, kao i predstavnici pravosuđa. Ova obuka je treća u nizu od godine. 5. novembar Evropska komisija je u Godišnjem izveštaju navela da je Srbija značajno napredovala u oblasti carina, u ispunjavanju zahteva Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U izveštaju se navodi da su u oblasti carina tokom protekle godine postignuta važna poboljšanja koja su u vezi sa usaglašavanjem domaćih propisa sa evropskim, sa reorganizacijom carinske službe koja je podrazumevala osnivanje novih organizacionih jedinica radi efikasnijeg rada, kao i sa usvajanjem strategije za upravljanje rizikom. Pored toga, istaknut je veliki napredak u primeni strategije i plana za integrisano upravljanje granicom, u izgradnji administrativnih kapaciteta, kao i u unapređenju infrastruktura graničnih prelaza, ali i u kontinuiranom porastu carinskih prihoda. 26. Uprava carina dogovorila se sa američkom informatičkom firmom IBM da prošire saradnju u nabavci opreme, izradi softvera za carinske preglede i modernizaciji opreme. HRONOLOGIJA REFORME DRŽAVNIH ORGANA KOJI IMAJU ODREĐENA POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

146 146 Hronologija reforme sistema civilne zaštite oktobar Skupština Republike Srbije izabrala je prelaznu, tehničku Vladu Republike Srbije koja je do vanrednih parlamentarnih izbora, održanih 23. decembra, obezbeđivala funkcionisanje zemlje. Ministarstvom unutrašnjih poslova rukovodili su Slobodan Tomović (SPS), Stevan Nikčević (SPO) i Božidar Prelević (DOS). HRONOLOGIJE 5. novembar Savezna Republika Jugoslavija dobila je novu Saveznu vladu polaganjem zakletve premijera Zorana Žižića i članova njegovog kabineta, koji dolaze iz Demokratske opozicije Srbije, Socijalističke narodne partije Crne Gore, Srpske narodne stranke Crne Gore i Grupe 17 Plus. Zakletva je položena na zajedničkoj sednici oba doma jugoslovenskog Parlamenta. Za ministra odbrane izabran je Slobodan Krapović (SNP) januar Srbija je dobila novu Vladu. Za ministra unutrašnjih poslova izabran je Dušan Mihajlović januar Oba veća Savezne skupštine izabrala su funkcionera Socijalističke narodne partije Crne Gore Velimira Radojevića za novog ministra odbrane SRJ.

147 mart Poslanici Skupštine Državne zajednice Srbija i Crna Gora izabrali su Savet ministara, koji zajedno sa predsednikom Državne zajednice, koji je istovremeno i premijer, ima šest članova. Prema predlogu predsednika Državne zajednice SCG Svetozara Marovića za ministra odbrane bio je izabran Boris Tadić mart Skupština Republike Srbije izabrala je novu Vladu na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Za ministra unutrašnjih poslova izabran je Dragan Jočić (DSS). 22. Ruski ministar civilne odbrane Sergej Šojgu posetio je Srbiju i Crnu Goru donevši humanitarnu pomoć za hiljade Srba evakuisanih tokom martovskog nasilja na Kosovu. 16. april Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su nove članove Saveta ministara Državne zajednice. Za novog ministra odbrane izabran je Prvoslav Davinić (G17) Uprava protivpožarne policije Resora javne bezbednosti MUP Republike Srbije preimenovana je u Upravu za zaštitu od požara i spasavanje. 21. april Reka Tamiš probila je branu u Rumuniji, 6 8 km uzvodno od granice, i tako izazvala do sada najveće poplave u Banatu. Najviše štete bilo je u

148 148 opštinama Sečanj, Žitište i Plandište, a naročito je bilo pogođeno naselje Jaša Tomić i selo Međa. Naneta šteta procenjena je na 12,6 miliona evra. U mestu Jaša Tomić uništeno je više od 200 kuća, oko 800 kuća je poplavljeno, dok je ljudi bilo prinuđeno da se evakuiše. Vojska Srbije i dobrovoljci pomagali su lokalnom stanovništvu da izgrade nasip. HRONOLOGIJE 1. oktobar Ministar odbrane Prvoslav Davinić izjavio je da je jedan od dodatnih problema koji se javljaju prilikom smanjivanja obima Vojske to što se kasni sa prenošenjem civilne odbrane u nadležnost država članica, koje je u skladu sa Ustavnom poveljom. Organizacija civilne odbrane nalazila se u veoma ozbiljnom procepu. Vojska je bila prinuđena da smanji svoje kapacitete koji su potrebni za obavljanje ove delatnosti, a lokalna samouprava država članica nije sebe dovoljno osposobila za njeno izvršavanje, što može imati ozbiljne posledice. 21. Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su Zorana Stankovića, general-majora u penziji, za novog ministra odbrane SCG januar Ministar odbrane Srbije i Crne Gore doneo je rešenje o penzionisanju načelnika Uprave za odbranu u Republici Srbiji pukovnika Miodraga Savića. Protiv njega je podneta i krivična prijava nadležnom javnom tužiocu. Nadležni organi Ministarstva odbrane podneli su krivičnu prijavu protiv pukovnika Savića zbog sumnje da je počinio krivična dela vezana za kadrovsku politiku i raspolaganje materijalno-finansijskim sredstvima. 31. Uprava MUP za zaštitu od požara i spasavanje najavila je da će razmatrati Nacrt zakona o zaštiti i spasavanju u Vladi Republike Srbije. Zamenik načelnika ove Uprave MUP Dragan Stojanović rekao je da tekst Nacrta uređuje sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, to jest da on definiše upravljanje i rukovođenje zaštitom i spasavanjem ljudi i imovine u vanrednim situacijama, kao što su požari, eksplozije, havarije, tehničko-tehnološke nesreće (na primer, one u industriji ili one koje nastaju prilikom korišćenja opasnih materija), elementarne nepogode (zemljotresi, poplave, klizišta, suše, požari) i veliki saobraćajni udesi. Nacrt zakona predviđa da poslove zaštite i spasavanja organizuje MUP,

149 149 kao i da njima rukovodi posredstvom svoje organizacione jedinice i operativnih vatrogasno-spasilačkih ekipa, uz aktivno učestvovanje drugih institucija i lokalnih samouprava. mart/april U odbrani od poplava i sanaciji klizišta, prema podacima Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, bilo je angažovano pripadnika Vojske SCG, a među njima se nalazi i obveznika koji služe civilni vojni rok. Pripadnici Vojske bili su prvo angažovani na sanaciji klizišta u opštini Aleksinac, a potom su radili na izgradnji i održavanju nasipa u Novom Sadu, Novom Bečeju, Senti, Kanjiži, Kovinu, Beogradu, Pančevu, Smederevu, Zrenjaninu, Velikom Gradištu, Golupcu, Negotinu, kao i na lokaciji kod Žabaljskog mosta i u selu Ivanovo. U akcijama je korišćeno 290 terenskih i 149 plovnih vozila. Za izvršavanje zadataka tokom odbrane od poplava i sanacije klizišta Vojska je koristila sredstva za redovno finansiranje svojih aktivnosti, koja su iznosila dinara. maj Uprava za zaštitu i spasavanje od požara MUP Republike Srbije izdvojena je iz Resora javne bezbednosti i preimenovana u Sektor za zaštitu i spasavanje, koji je direktno potčinjen ministru unutrašnjih poslova. Načelnik Sektora u isto vreme je i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za zaštitu i spasavanje. 25. jul Vlada Republike Srbije predvidela je u Nacionalnom investicionom planu 13 miliona evra kao pomoć Sektoru MUP Republike Srbije za zaštitu i spasavanje. HRONOLOGIJA REFORME SISTEMA CIVILNE ZAŠTITE avgust Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Polt uručio je ministru odbrane Srbije Zoranu Stankoviću donaciju Evropske komande američkih oružanih snaga u vrednosti od 1,2 miliona američkih dolara. Zbog značaja koji ova donacija ima za sistem civilne zaštite Republike Srbije, uručenju donacije prisustvovala je i potpredsednik Vlade Srbije Ivana Dulić Marković, u čijoj nadležnosti se nalazi komandovanje civilnom zaštitom Srbije. Oprema i sredstva dobijena donacijom biće iskorišćena za pružanje pomoći civilnom stanovništvu u kriznim situacijama. Najznačajniji deo donacije čini 11 vozila

150 150 različitih vrsta, koja će snagama za zaštitu i spasavanje omogućiti brzu intervenciju i transport šatora, agregata, pumpi, cisterni, kao i druge opreme i intendantskih sredstava (6 agregata, 6 pumpi, 2 cisterne, pokretna kuhinja, 2 viljuškara, preko vreća za pesak, oko vreća za spavanje, 520 poljskih kreveta i druga intendantska oprema i alati). Donacija je došla u trenutku kada Uprava za odbranu Republike Srbije Ministarstva odbrane prerasta u Upravu za vanredne situacije, koja bi trebalo da formira četiri baze civilne zaštite u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. To bi trebalo da budu logističke baze za sprovođenje operacija zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara. U njima bi trebalo da se vrši obuka kadrova civilne zaštite, civilno služenje vojnog roka, kao i servisiranje, remont, regeneracija i održavanje opreme civilne zaštite HRONOLOGIJE 14. maj U Beogradu je održana Deveta sednica Predsedništva Stalne konferencije gradova i opština, kojom je predsedavao Željko Ožegović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština. Pored članova Predsedništva, sednici su prisustvovali predstavnici inostranih partnera. Milan Popadić, načelnik Uprave za odbranu Republike Srbije u Ministarstvu odbrane, izneo je stavove Uprave vezane za neophodnost donošenja Zakona o civilnoj zaštiti i predstavio radnu verziju ovog Zakona. Predsedništvo se jednoglasno pridružilo inicijativi da se u što kraćem roku donese Zakon o civilnoj zaštiti, koji će dovesti do usaglašavanja zakona i važećih propisa iz ove oblasti sa Ustavom. Takođe, Predsedništvo je podržalo Upravu za odbranu u Ministarstvu odbrane u izradi konačnog teksta Zakona o civilnoj zaštiti. 15. Imenovana je nova Vlada Republike Srbije. Za ministra odbrane izabran je Dragan Šutanovac (DS), a za ministra unutrašnjih poslova Dragan Jočić (DSS). 17. Na sednici Vlade Srbije je za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, odnosno za načelnika Sektora za zaštitu i spasavanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova imenovan Predrag Marić.

151 jul U požarima izazvanim velikim vrućinama i nepažnjom stanovništva i vlasti gorelo je oko 18 hiljada hektara, od čega je 5 hiljada hektara bilo pokriveno šumom. U akcijama gašenja požara bili su angažovani vojnici i celokupni sastav Sektora za zaštitu i spasavanje MUP Republike Srbije. Vlada Republike Srbije odlučila je da zbog požara formira privremeni centralni štab koji je bio zadužen za koordinaciju svih aktivnosti sprovedenih povodom gašenja i prevencije izbijanja požara, a kojim je rukovodilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. 24. avgust Ministar odbrane Dragan Šutanovac formirao je radnu grupu koja bi trebalo da radi na izradi Nacrta zakona o vanrednim situacijama. To bi, pored Zakona o vojsci i odbrani, bio još jedan važan sistemski zakon koji bi trebalo da reguliše oblast odbrane. Do sada su urađena dva nacrta ovog zakona. Jedan predlog je sačinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a drugi Uprava za odbranu Republike Srbije. Odlučeno je da nijedan od dva nacrt ne bude usvojen, već da bude napisan novi koji bi trebalo da prihvati i neke ideje iznete u postojećim rešenjima. 31. Povodom molbe koju je grčka služba zaštite od požara uputila MUP Republike Srbije u Grčku je, po naredbi ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, stiglo 55 vatrogasaca i šest velikih navalnih vatrogasnih vozila Sektora za zaštitu i spasavanje HRONOLOGIJA REFORME SISTEMA CIVILNE ZAŠTITE septembar Načelnik Uprave za vanredne situacije Ministarstva odbrane Milan Popadić izjavio je na sednici pokrajinskog Štaba civilne zaštite da očekuje da Skupština Srbije donese novi zakon o civilnoj zaštiti, pošto dosadašnji zakon ima mnogo nedostataka. Popadić je, takođe, rekao da očekuje da će u novom zakonu biti podeljene nadležnosti svih organa zaštite i bezbednosti, kao i da će biti izvršena decentralizacija ovih organa. Prema njegovim rečima, novi zakon bi trebalo da omogući integrisanje jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja. On bi obu-

152 152 hvatio sve službe, preduzeća i organe koji se već bave tim pitanjima. Novi zakon omogućio bi to da bude tačno utvrđeno ko obavlja koju vrstu posla, ali bi omogućio i to da predsednici opština sami donose odluke o zaštiti i bezbednosti, kao i da sami budu odgovorni za vanredne situacije. On je dodao da će Ministarstvo odbrane opštinama davati samo okvire obaveza i nadležnosti koji oni moraju da obave, a da će opštine same rešavati svoje probleme i raditi na sprovođenju preventih mera kako ne bi došlo do nesreća. Milan Popadić je istakao da vojska mora adekvatno učestvovati u civilnoj zaštiti, ali tek onda kada ostale nadležne službe nisu u mogućnosti da obave svoj posao. HRONOLOGIJE 20. novembar Povodom Međunarodnog dana deteta policija je pojačala kontrolu saobraćaja na putevima, ulicama, raskrsnicama, kao i na pešačkim prelazima oko škola, a visoki funkcioneri policije obišli su najugroženije pešačke prelaze u Beogradu. Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da će bezbednost učenika u školama i van njih i ubuduće biti prioritet policije, a da će Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa obrazovnim ustanovama raditi na jačanju uloge policajaca koji se staraju o bezbednosti dece. 16. decembar Ambasador Republike Poljske u Beogradu Njegova ekselencija Maćej Šimanjski uručio je pismo zahvalnosti prvom potpredsedniku Vlade, zameniku predsednika Vlade i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i njegovim saradnicima, kao i dvadeset osmorici pripadnika MUP, koji su bili direktno uključeni u akciju spasavanja poljskih državljana nakon saobraćajne nezgode koja se dogodila 11. jula godine. Ambasador Šimanjski je nakon predaje zahvalnica rekao pripadnicima policije da su nakon tragedije reagovali brzo i efikasno kako bi spasili putnike, kao i da je to pravi primer kako treba da postupaju službe zadužene za bezbednost građana. On je, takođe, naglasio da će ubuduće biti uspostavljena puna saradnja policija dveju država.

153 153 Hronologija odnosa Srbije i Evropske unije novembar Na Samitu EU i država Zapadnog Balkana, održanom u Zagrebu (Hrvatska), Evropska unija je pozvala Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) da pristupi Procesu stabilizacije i pridruživanja (PSP). Na sastanku je usvojena Završna deklaracija koja predstavlja jednu od važnih prekretnica za dalji razvoj politi-čkih i ekonomskih odnosa država obuhvaćenih PSP i EU. Deklaracijom je svim državama koje su obuhvaćene PSP garantovana evropska perspektiva, uz uvažavanje individualnih rezultata tih država. Pružen je i podsticaj oživljavanju regionalne saradnje jul Održan je prvi sastanak Konsultativne radne grupe (KRG) za pridruživanje SRJ Evropskoj uniji. Zadatak KRG bio je da sagleda stanje u različitim oblastima, pre svega u oblasti ekonomije, ljudskih i manjinskih prava, pravosuđa, unutrašnjih poslova i da ih uporedi sa kriterijumima koje je neophodno ispuniti pre otpočinjanja izrade Studije izvodljivosti. Na čelu delegacije SRJ bili su potpredsednik federalne Vlade Miroljub Labus i šef diplomatije Goran Svilanović, te ambasador u MIP Crne Gore Igor Jovović april Prvim Godišnjim izveštajem o stabilizaciji i pridruživanju konstatovani su brojni nedostaci koje Srbije (SRJ) ima u sektoru bezbednosti. U izveštaju

154 154 je konstatovano da je neophodno sprovesti reforme vojske, službi bezbednosti i policije. Među navedenim prioritetima ističu se modernizacija i restrukturiranje celokupnog sektora bezbednosti, uvođenje civilne demokratske kontrole, kontrole budžeta, demilitarizacija granice, kao i stvaranje zakonske osnove za prigovor savesti HRONOLOGIJE 26. mart U drugom Izveštaju o stabilizaciji i pridruživanju uočen je ograničen napredak reforme vojske SRJ i uspostavljanja civilne demokratske kontrole. Preduzeti koraci ocenjeni su kao nedovoljni i smatra se da su daleko od željene moderne reforme. Situacija sa reformom policije ocenjena je na sličan način, zato što je proces depolitizacije policije započet, ali bez ozbiljnijeg napretka. Ubistvo premijera Srbije, kaže se u Izveštaju, pokazuje u kojoj meri je urgentno potrebno boriti se odlučnije protiv organizovanog kriminala. 22. maj Na regionalnoj konferenciji o bezbednosti granica u Ohridu, koju su organizovale EU, OEBS, NATO i Pakt stabilnosti Jugoistočne Evrope, usvojena je Zajednička platforma o upravljanju i bezbednosti granica (Common Platform of the Ohrid Regional Conference on Border Security and Management). Ovim dokumentom, države regiona obavezale su se na uspostavljanje otvorenih, ali kontrolisanih i sigurnih granica i na dalje jačanje stabilnosti regiona, koje je u sklopu njihovog približavanja Evropskoj uniji. Najzad, obavezale su se da će se jedne drugima obraćati za savet u vezi sa vojnim pitanjima i pitanjima ukupnih reformi sektora bezbednosti, ali i u vezi sa bezbednošću granica i sprečavanjem krijumčarenja. 21. jun Na Samitu lidera zemalja EU i zemalja Zapadnog Balkana (ZB), održanom u Solunu, naglašeno je da brzina približavanja Uniji zavisi od spremnosti države kandidata da sprovede reforme. Usvojena je tzv. Solunska agenda za Zapadni Balkan. Zemljama ZB njom je ponuđeno Evropsko partnerstvo, koje predstavlja instrument predpristupne strategije prema zemljama potencijalnim

155 155 kandidatima za učlanjenje, ali i jedan od načina intenziviranja Procesa stabilizacije i pridruživanja mart Nesuglasice koje su pratile proces uspostavljanja Državne zajednice SCG doprinele su sporijem ritmu sprovođenja reformi. Međutim, u trećem Izveštaju o stabilizaciji i pridruživanju SCG zabeležen je napredak u reformi vojske, s obzirom na to da je povećana civilna kontrola, da su smenjeni stari kadrovi, kao i da je policija započela proces preuzimanja granice. Mnogo manje nego što se očekivalo ostvareno je u reformi policije i pravosuđa, te je zato preporučeno da se proces reforme u ovoj oblasti ubrza. 14. jun Savet EU usvojio je Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom uključujući Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna godine (ili Evropsko partnerstvo za SCG za godinu). Dokument je sadržao listu kratkoročnih i srednjoročnih prioriteta koje SCG treba da ispuni kako bi se dalje približila EU. Ovim dokumentom preporučeno je da se nastavi proces restrukturiranja vojske, odnosno da se nastave započeto smanjenje viška kadra i transformisanje oružanih snaga, da se radi na povećanju profesionalizma policije u obavljanju svakodnevnog posla, kao i da se usvoje sledeći dokumenti: Strategija odbrane, Doktrina Vojske i Zakon o policiji. Borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, trgovine ljudima, trgovine narkoticima i pranja novca označene su kao prioritetne oblasti aktivnosti. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I EVROPSKE UNIJE oktobar Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji. U Rezoluciji se potvrđuje da je ubrzani ulazak Republike Srbije, kao članice Državne zajednice Srbija i Crna Gora, u punopravno članstvo u Evropskoj uniji i pristupanje programu Partnerstvo za mir, strateški i nacionalni cilj, kojem će u budućem radu Narodna skupština Republike Srbije davati punu i stalnu podršku.

156 jun Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju Srbije za pristupanje SCG Evropskoj uniji. Prema Strategiji, pridruživanje te pristupanje EU predstavlja strateško opredeljenje Srbije i njen opšti cilj. Strategijom su postavljene smernice za aktivnosti svih aktera u procesu pridruživanje, te pristupanja EU. Takođe, definisano je šta je potrebno uraditi kako bi Srbija ispunila postavljene uslove. Reforma vojske i postavljanje bezbednosne politike na nove osnove proglašene su najvišim prioritetima demokratizacije društva. U Strategiji je navedeno i da je potrebno decentralizovati policiju. Terorizam, organizovani kriminal i trgovina narkoticima, ljudima i oružjem označeni su kao glavni izazovi bezbednosti Srbije. HRONOLOGIJE 10. oktobar Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju svečano su otvoreni u Beogradu. Komesar za proširenje EU Oli Ren rekao je tom prilikom da će dinamika pregovora zavisiti od napretka SCG u sprovođenju preduzetih reformi, kao i od stepena saradnje ostvarene sa Haškim tribunalom. 9. novembar U Izveštaju o napretku Srbije i Crne Gore za godinu stoji da reforma odbrane nailazi na ozbiljne prepreke koje su rezultat nedovoljne demokratske kontrole, nedostatka odgovarajućih zakona na nivou Državne zajednice i neodgovornog finansijskog upravljanja. Ostavka koju je ministar Prvoslav Davinić podneo, suočen sa aferom koja je izbila povodom nabavke vojne opreme i zakupa izraelskog vojnog satelita, poslužila je kao ilustracija ove tvrdnje. Napredak ostvaren na planu uspostavljanja efikasnije pogranične kontrole ocenjen je kao simboličan. Borba protiv organizovanog kriminala nalazi se još uvek u početnoj fazi. Nije postignut vidljiv napredak na planu unapređenja viznog režima, politike azila i migracije, gde je nadležnost i dalje bila podeljena između državne zajednice i republika.

157 januar Usvojena je Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji. Strategijom su definisani okviri sistema koji treba da omogući uspostavljanje, održanje i kontrolu državne granice otvorene za kretanje ljudi i dobara, ali zatvorene za sve vidove prekograničnih kriminalnih aktivnosti. 30. Savet EU usvojio je Evropsko partnerstvo za godinu, čime je prestao da važi prethodni dokument, kojim je definisano Partnerstvo za Ovaj dokument u najvećoj meri ponavlja preporuke iz godine. Ključni prioriteti u domenu sektora bezbednosti odnosili su se na osiguranje aktivne demokratske kontrole vojske jačanjem parlamentarne kontrole, uz transparentno finansijsko upravljanje i nastavljanje procesa restrukturiranja oružanih snaga. Naglašeno je i to da je potrebno sprovesti Zakon o policiji kako bi se obezbedila njena profesionalnost i odgovornost. Na kraju, ponovo je pomenuto da je neophodno nastaviti demilitarizaciju granica. 10. april Savet Evropske unije doneo je odluku o stvaranju Tima EU za planiranje na Kosovu i Metohiji (EU Planning Team in Kosovo, EUPT), koji od UNMIK treba da preuzme zadatke na širem polju vladavine prava (policija, pravosuđe i carinska služba). Tim za planiranje činiće četiri jedinice, kancelarija načelnika EUPT Kosovo, jedinica za policiju, jedinica za pravosuđe i jedinica za reformu administracije. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I EVROPSKE UNIJE septembar Savet za spoljne poslove EU imenovao je Tim za pripremu Međunarodne civilne kancelarije/specijalnog predstavnika EU (International Civilian Office/European Union Special Representative ICO/EUSR) na Kosovu, koja treba da priprema i podnosi preporuke za civilno prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, nakon što status Kosova bude utvrđen i nakon što bude prestao mandat UNMIK. Tim je, zajedno sa UNMIK i institucijama privremenog samoupravljanja na Kosovu uključen u proces pripremanja Vlade Kosova za nove nadležnosti, koje će joj biti ustupljene nakon rešavanja statusa. Torbjorn Solstrem, švedski diplomata, izabran je za šefa tima i za specijalnog predstavnika EU. Tim za pripremu ICO/EUSR oformljen je 9. oktobra u Prištini.

158 Inaugurisan je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, koji su pokrenuli Evropski pokret u Srbiji i Slovačka asocijacija za spoljnu politiku (SFPA), po ugledu na sličan projekat vođen u Slovačkoj. Konvent prevashodno treba da jača kapacitete Srbije za proces integracije u EU i da uspostavlja forum na kome će predstavnici države i civilno društvo moći javno da debatuju o pregovorima Srbije i EU. Nacionalni konvent sačinjen je od predsedništva i šest radnih grupa: prva grupa posvećena je ispunjenju političkih kriterijuma i reformi administracije, druga regionalnoj saradnji, treća problematici pravosuđa, slobode i bezbednosti, četvrta kapitalu i uslugama, peta tržištu roba i šesta poljoprivredi. HRONOLOGIJE 8. novembar Evropska komisija predstavila je Izveštaje o napretku za godinu. U njima je ocenjen progres koji je svaka od (potencijalnih) zemalja kandidata ostvarila na putu ka EU. Predstavljen je i dokument Strategija proširenja i glavni izazovi godine. Kako u Izveštaju, tako i u Strategiji proširenja, konstatovano je da se reforma vojske uspešno odvija, ali da postoji primetni otpor u pojedinim delovima (službe bezbednosti), da civilna demokratska kontrola nije dovoljna i da je potreban efikasniji civilni nadzor nad oružanim snagama, posebno parlamentarni nadzor. Ocenjeno je da primena Zakona o policiji nije zadovoljavajuća kada je reč o profesionalizaciji i transparentnosti. Konstatovano je da granična policija još uvek nije od vojske preuzela nadzor nad državnom granicom. Označena su dva izazova: položaj Srbije kao države na tranzitnoj ruti trgovine drogom i nezadovoljavajući nivo saradnje u borbi protiv terorizma septembar Pregovarački tim Vlade Republike Srbije, koji je predvodio potpredsednik Vlade Božidar Đelić, uspešno je okončao završnu rundu tehničkih pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Tokom pregovora postignuta je saglasnost o preostalim tačkama Sporazuma, koje se odnose na izvoz šećera, konditorskih proizvoda, poljoprivrednih proizvoda i vina, kao i na protokol o transportu i liberalizaciji trgovine. Božidar Đelić je posle sastanka u Briselu ocenio da je ovo veliki uspeh pregovaračkog tima Srbije i izrazio uverenje da bi do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju moglo da dođe do kraja ove godine.

159 Predstavnici Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana potpisali su u Briselu sporazume o viznim olakšicama i readmisiji. Sporazumi bi trebalo da građanima zemalja ZB olakšaju dobijanje vize za kratak boravak u državama članicama EU, postavljajući istovremeno jasna pravila za borbu protiv ilegalne imigracije. Potpisivanjem Sporazuma o readmisiji država kandidat preuzima jasne obaveze, među kojima se najznačajnija odnosi na povratak onih lica koja nelegalno borave na teritoriji država članica EU u zemlju njihovog porekla. Sporazumi su stupili na snagu 1. januara godine, nakon što su ih ratifikovali parlamenti Srbije i Evrope. 7. novembar Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar EU za proširenje Oli Ren parafirali su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Oli Ren je naglasio da saradnja Beograda s Hagom ostaje uslov za potpisivanje Sporazuma (o stabilizaciji i pridruživanju), koji je parafiran dve godine nakon pokretanja prve runde pregovora o tom dokumentu januar Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i potpredsednik Evropske komisije (EK) Franko Fratini svečano su otvorili Dijalog o ukidanju viza građanima Srbije koji putuju u zemlje EU. Božidar Đelić je podsetio na to da je Srbija učinila više neophodnih koraka na tom putu, među kojima je i izdavanje novih pasoša, ličnih karata i registarskih tablica za vozila. Usvojen je Zakon o putnim ispravama, izglasan je Zakon o azilu i potpisan je Sporazum o readmisiji i viznim olakšicama. Franko Fratini je naglasio da je Srbija prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana sa kojom je EK otvorila dijalog o ukidanju viza, što predstavlja jasnu političku poruku. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I EVROPSKE UNIJE februar Dan nakon što je Skupština Kosova jednostrano izglasala Deklaraciju o nezavisnosti Savet EU usvojio je saopštenje prema kome Kosovo predstavlja slučaj sui generis, koji pomenute principe ne dovodi u pitanje. Prilikom donošenja saopštenja Savet je u vidu imao konflikt iz 1990-ih i činjenicu da se

160 160 Kosovo na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN nalazi pod međunarodnom upravom, uvažavajući pri tome stanovište poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta propisano Poveljom UN i Helsinškom poveljom. Odluka o budućim odnosima sa Kosovom prepuštena je državama članicama EU. 30. april Evropska unija i Srbija potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazum je u ime Srbije potpisao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, a u ime EU predsedavajući Saveta, ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel. Božidar Đelić je izrazio uverenje da je Srbija sposobna da postane kandidat za učlanjenje u EU do kraja godine i ukazao na to da je proces izrade Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU u završnoj fazi. HRONOLOGIJE 10. jun U Beogradu je predstavljena radna verzija Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU. Ujedno je otvorena javna rasprava o ovom dokumentu, koji predstavlja detaljan plan dostizanja svih kriterijuma neophodnih za učlanjenje države u EU, počev od političkih i ekonomskih, pa do usvajanja zakona i standarda koji postoje u EU u oblastima trgovine, poljoprivrede, industrije i infrastrukture. 9. septembar Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum, čime je formalno završen proces započet 10. oktobra godine. Tada su otvoreni pregovori za zaključivanje ovog Sporazuma između Republike Srbije i Evropskih zajednica i njihovih država članica. Sporazum će stupiti na snagu nakon što ga budu potvrdili Savet ministara EU i Evropski parlament, kao i nakon što bude ratifikovan u svim državama potpisnicama, članicama EU. Prelazni sporazum stupiće na snagu nakon što ga budu potvrdili Savet ministara EU i Evropski parlament. 15. Savet ministara Evropske unije nije doneo odluku o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma zbog protivljenja Holandije i Belgije. Ove dve države su ponovile da se ne može smatrati da Srbija potpuno sarađuje sa Tribunalom u Hagu sve dok ne bude uhapšen Ratko Mladić.

161 161 Hronologija odnosa Srbije i NATO mart Severnoatlantski savez (NATO) započeo je vazdušne napade na SR Jugoslaviju u ime humanitarne intervencije na Kosovu bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 9. jun Potpisan je Vojnotehnički sporazum između NATO i SRJ. Snage SRJ treba da se povuku sa teritorije Kosova i Metohije i iz novouspostavljene Kopnene i Vazdušne zone bezbednosti. Kopnena zona bezdednosti definisana je tako da obuhvata 5 km izvan granice pokrajine Kosova ka unutrašnjem delu ostalog dela teritorije SRJ, dok Vazdušna zona iznosi 25 km Prestanak vazdušnih operacija NATO protiv SRJ. Započeto je raspoređivanje NATO snaga (KFOR) na Kosovu i Metohiji (KiM) mart Vojska Jugoslavije ušla je u Kopnenu zonu bezbednosti nakon uspešne saradnje jugoslovenske vlasti i NATO tokom rešavanja krize na jugu Srbije. jul Delegacija NATO Parlamentarne skupštine prvi put je posetila SRJ. U razgovoru sa saveznim i republičkim predstavnicima zaključeno je da predstoji obiman rad na reformi oružanih snaga i uspostavljanju demokratske

162 162 kontrole. Napomenuto je da je SRJ spremna da pristupi programu Partnerstvo za mir. 24. avgust Savezna vlada usvojila je jednostranu odluku o uslovima tranzita trupa i vojne opreme NATO preko teritorije SRJ, kao i o uslovima sprovođenja mirovnih operacija na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji HRONOLOGIJE 1. januar Ambasada Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu imenovana je za kontakt ambasadu koja će biti veza Srbije sa NATO (Contact Point Embassies CPE). Kontakt ambasada treba da održava i unapređuje bilateralnu saradnju i komunikaciju Srbije sa NATO na vojnom polju, ali i da upoznaje javnost i institucije Srbije sa politikom i aktivnostima Alijanse. Ambasade za vezu predstavljaju samo jedan od kanala kroz koji se politika NATO predstavlja zemljama partnerima. Kontakt ambasade smenjuju se na dužnosti rotacijom. 25. april Savezna vlada usvojila je informaciju o pristupanju SRJ programu Parterstvo za mir (PzM). Vlada je zadužila Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, kao nadležne resore, da koordiniraju proceduru pristupanja SRJ programu PzM. 29. Ministar Goran Svilanović uputio je pismo generalnom sekretaru NATO, u kojem ga je obavestio o tome da je Savezna vlada SRJ odlučila da započne proceduru za pristupanje PzM maj Na prolećnom zasedanju NATO Parlamentarne skupštine SRJ je dobila status posmatrača.

163 jun Generalni sekretar NATO Robertson naveo je uslove za pristupanje PzM, koje SRJ treba da ispuni: 1) povlačenje tužbi pred Međunarodnim krivičnim sudom (MKS) koje je Srbija podigla protiv Belgije, Holandije, Francuske, Italije, Kanade, Nemačke, Velike Britanije i Portugala; 2) puna saradnja sa Međunarodnim sudom u Hagu, uključujući u to i jasan i transparentan stav VJ o ovom pitanju, kao i eventualno pružanje mera pomoći u privođenju Ratka Mladića i Radovana Karadžića; 3) transparentnost odnosa sa Republikom Srpskom u skladu sa Dejtonskim sporazumom i pružanje podrške snagama SFOR i Kancelariji Visokog predstavnika; 4) pružanje podrške naporima međunarodne zajednice na KiM, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i pridržavanje postojećih međunarodnih režima, uključujući u to sankcije i rezolucije SB UN. 20. decembar Doneta je odluka o uspostavljanju vazdušnih puteva koji će voditi preko teritorije SRJ za potrebe misija NATO u regionu. Osnovan je i Tehnički komitet NATO SRJ za letove kroz vazdušni prostor SRJ. Potpuna realizacija ovog sporazuma biće započeta u martu jun Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je zvaničan zahtev NATO za prijem SCG u PzM. Kako bi pokazao da vrednuje postignuća dotada sprovedenih reformi, NATO je inicirao specijalan Program saradnje SCG i NATO (Special Tailored Cooperation Program). On u prvoj fazi podrazumeva održavanje serije od četiri seminara, organizovanje poseta ekspertskih timova NATO, pohađanje kurseva u NATO školi u Oberamergauu (Nemačka) i mogućnost da SCG učestvuje kao posmatrač u drugim aktivnostima PzM. 30. Severnoatlantski savet odobrio je i zvanično Program saradnje NATO SCG. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I NATO

164 jul Na sastanku EU i NATO u Briselu usvojen je dokument pod nazivom Zajednički pristup EU i NATO na Zapadnom Balkanu. Ovim dokumentom predstavljeni su zajednički plan i glavna polja saradnje koje ove dve organizacije ostvaruju sa državama regiona. Procenjeno je da bezbednosna pitanja i problemi u regionu ZB zahtevaju redovno nadgledanje, pružanje zajedničke pomoć, kao i zajedničko rešavanje problema zarad povećanja i očuvanja bezbednosti i stabilnosti ZB. Zajednički, pre svega, treba pristupiti reformi sektora bezbednosti, jačanju vladavine prava, stavljajući akcenat na oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova, a zatim i kontroli granica i borbi protiv terorizma. 8. oktobar Nakon što je Savet ministara 11. avgusta odobrio učestvovanje vojnika Vojske SCG u međunarodnim misijama, Vrhovni savet odbrane SCG odlučio je da započne njihove pripreme. HRONOLOGIJE novembar Generalni sekretar NATO Robertson posetio je Beograd prvi put nakon završetka NATO bombardovanja. Tom prilikom podržao je sprovođenje demokratskih reformi u SCG započeto oktobra godine, ali je i dalje naveo da SCG ima obavezu da ispuni još dva uslova ukoliko želi da pristupi PzM. Ona mora da povuče tužbe koje je protiv određenih zemalja NATO podnela Međunarodnom krivičnom sudu i da potpuno sarađuje sa Međunarodnim sudom u Hagu, odnosno da privede i Ratka Mladića februar Na sednici Saveta ministara SCG usvojena je informacija o uspostavljanju Interresorne grupe za koordinaciju pripremnih aktivnosti za pristupanje SCG programu Partnerstvo za mir. U sastav ovog tela ušli su predstavnici resornih ministarstava državne zajednice i republika članica (predstavnici ministarstava inostranih poslova, odbrane, finansija, pravde, unutrašnjih poslova, saobraćaja i telekomunikacija, kao i predstavnici Savezne uprave carine).

165 Kao specijalni izaslanik ministra spoljnih poslova SCG pri NATO imenovan je ambasador Branislav Milinković. 29. maj Zajednička vojna vežba pod nazivom Plavi put, koju sprovode Vojska SCG i Rumunija (članica NATO od godine) održana je na Đerdapu. Cilj je bio pripremanje obe strane za slučaj terorističkih napada i uvežbavanje zaštite objekata koji su od strateškog značaja. Kompletna vežba je osmišljena i sprovedena po standardima i proceduri NATO jun U Istanbulu je održan Samit NATO, na kome je prisustvovala i delegacija SCG. Na Samitu je SCG dat jasan signal da je dobrodošla u program Partnerstvo za mir pod uslovom da ispunjava određene obaveze, kao što je, na primer, saradnja sa Haškim sudom. Na osnovu odluke donesene na samitu predstavnici SCG će dobijati pozive da učestvuju u odabranim aktivnostima unutar PzM, kao što su, na primer, školovanje oficira u NATO školama ili učestvovanje u vojnim vežbama. 19. jul Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer posetio je Beograd i tom prilikom istakao da je za priključenje SCG programu PzM i drugim evroatlantskim integracijama neophodno da SCG sarađuje sa Sudom u Hagu u potpunosti, kao i da treba da povuče tužbe koje je podnela protiv osam zemalja članica NATO. Podsetio je i na to da je NATO na samitu u Istanbulu pokazao spremnost da SCG primi u program Partnerstvo za mir, ali da na tom putu postoje međunarodne obaveze koje moraju biti ispunjene. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I NATO septembar Ambasada Norveške u Beogradu preuzela je od ambasade Ujedinjenog Kraljevstva dužnost kontakt ambasade za vezu SCG sa NATO. Mandat norveške kontakt ambasade za vezu iznosi 2 godine Tim eksperata NATO boravio je u Beogradu povodom nastavka i proširenja saradnje u okviru Programa saradnje SCG i NATO (STCP). Druga faza STCP obuhvatila je i specifične potrebe SCG za sprovođe-

166 166 nje reforme sistema odbrane i prilagođavanje odbrambenih kapaciteta našim stvarnim potrebama i međunarodnim standardima oktobar U luke Bar i Kotor uplovilo je šest brodova Stajaćih mediteranskih pomorskih snaga NATO (STANAVFORMED). Cilj posete je postepeno poboljšavanje saradnje Ratne mornarice SCG i STANAVFORMED u oblasti zajedničkog angažovanja na moru, što bi predstavljalo odgovor na pretnje svetskoj bezbednosti. Ovom prilikom NATO bi, takođe, trebalo da stekne uvid u stanje RM SCG. HRONOLOGIJE 18. novembar Usvojena je Strategija odbrane SCG. Strategijom se potvrđuje novo opredeljenje SCG za učlanjenje u međunarodne bezbednosne strukture, prvenstveno opredeljenje za priključenje programu Partnerstvo za mir i NATO, koje će biti zasnovano na demokratskoj volji građana, kao i priključenje drugim evropskim i evroatlantskim integracijama. U Strategiji se kao jedan od ciljeva sistema odbrane navodi i saradnja sa državama članicama programa PzM, NATO savezom i drugim državama i savezima. Severnoatlantska alijansa označena je kao jedan od ključnih činilaca evropske bezbednosti (pored UN, OEBS, EU), a PzM kao značajan program koji doprinosi jačanju bezbednosti u regionalnom okruženju januar Državna zajednica Srbija i Crna Gora preuzela je predsedavanje Grupom za upravljanje bezbednosnom saradnjom u Jugoistočnoj Evropi (South East Europe Security Cooperation Steering Group SEEGROUP). Tokom našeg predsedavanja prioriteti će biti intenziviranje saradnje i razmene iskustava sa zemljama koje su kandidati za učlanjenje u PzM i NATO, te sa članicama PzM i NATO. Grupa za upravljanje bezbednosnom saradnjom u Jugoistočnoj Evropi osnovana je pod okriljem NATO i predstavlja forum za podršku regionalne saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane. Srbija i Crna Gora (tadašnja SRJ) pristupila je SEEGROUP maja godine.

167 Komandant Združenih snaga NATO komande u Napulju admiral Majkl Mulen posetio je Beograd. Tom prilikom postignut je dogovor sa ministrom odbrane SCG oko redovne saradnje kojom bi se sprečila bilo kakva iznenađenja na području južne Srbije i Kosova i Metohije. 5. april Promovisana je Bela knjiga odbrane SCG. Ovaj dokument potvrđuje opredeljenja SCG za evroatlantske integracije, koja su već izneta u Strategiji odbrane. Između ostalog, u Beloj knjizi navedeno je da je SCG zainteresovana za uspostavljanje potpune institucionalne saradnje sa NATO, ali pre svega za priključenje PzM, što je jedan od prioriteta spoljne politike SCG. Priključenje PzM omogućilo bi paralelni razvoj interoperabilnosti i primenu standarda NATO, što je ujedno i sastavni deo reforme sistema odbrane (civilna demokratska kontrola oružanih snaga; upravljanje materijalnim resursima; transformacija vojske po NATO standardima; planiranja, programiranja i budžetiranja). 15. jun Na sednici Saveta ministara Državne zajednice SCG doneta je odluka o obrazovanju Saveta za evroatlantske integracije. Formiranjem Saveta stvoren je institucionalni okvir za sprovođenje svih aktivnosti predviđenih u okviru reformi sektora bezbednosti, koje su usmerene prema ulasku u PzM. Kada je došlo do razdruživanja SCG, ovo telo je prestalo sa radom. 7. jul U Kopnenoj zoni bezbednosti održana je zajednička vežba Vojske SCG i KFOR pod nazivom Medicinska evakuacija helikopterom povređenih pripadnika MNB istok iz Kopnene zone bezbednosti. 18. Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer posetio je Beograd i tom prilikom naglasio da je potpuna saradnja SCG sa Međunarodnim sudom u Hagu neoboriv preduslov za prijem SCG u PzM. Obe strane složile su se da je u sklopu uspostavljenog Programa saradnje SCG sa NATO potrebno izdvojiti konkretne oblike saradnje SCG sa NATO. Prilikom ove posete potpisan je Sporazum o linijama komunikacije sa NATO (Line of Communication LoC). Ovim sporazumom odnosi sa NATO postaju i formalno utemeljeni. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I NATO

168 septembar U akvatoriju Jadrana održana je zajednička vežba Ratnih mornarica SCG i Italije pod nazivom Zajednički horizont. Cilj vežbe bio je dostizanje operativne sposobnosti za koordinirano delovanje u održavanju međunarodnog sistema bezbednosti na moru. Mornarica Vojske SCG uključena je u programe saradnje Asocijacije ratnih mornarica Jadrana i Jonskog mora. HRONOLOGIJE 4. novembar Skupština SCG ratifikovala je Sporazum o linijama komunikacije (LoC) sa NATO i usvojila Dodatne aranžmane na Sporazum. Ovim Sporazumom i aranžmanima regulisan je čitav pravni režim tranzita snaga NATO kroz SCG, te su prethodni pojedinačni sporazumi zamenjeni i dopunjeni ovim (Aneks 1-A Dejtonskog sporazuma, Aranžman o tranzitu KFOR iz avgusta 2001, Sporazum o vazdušnim putevima za potrebe misija NATO iz decembra 2002, bilateralni sporazumi sa Belgijom, Nemačkom i SAD). Ujedno je regulisan i status stacioniranih snaga NATO u SCG mira. Održana je zajednička vežba Vojske SCG i Bugarske. Uvežbavane su aktivnosti koje se primenjuju u mirovnim misijama održavanja februar Na sastanku ministra odbrane Vojske SCG i delegacije NATO, koju je predvodio direktor za planiranje snaga NATO, dogovoreno je da bude formirana Grupa za reforme sistema odbrane SCG NATO (Defence Reform Group DRG). Grupa ima savetodavnu ulogu, a treba da obezbedi pomoć koju će NATO pružiti kako bi zadaci reforme sistema odbrane SCG bili što efikasnije sprovedeni, kao i da podrži realizaciju Strategijskog pregleda odbrane. Grupa će raditi kontinuirano u okviru radnih stolova (16+1 ad hoc). Na prvom sastanku osnovano je Koordinaciono telo sastavljeno od najviših predstavnika Ministarstva odbrane, Generalštaba Vojske SCG, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva finansija i NATO.

169 maj Održana je zajednička komandno-štabna vežba Vojske SCG i Mađarske pod nazivom Hrabar korak 2006, kojom se uvežbava odbrana od prirodnih nepogoda, poput poplava, podzemnih voda, zemljotresa i vanrednih klimatskih neprilika ili katastrofa. Učesnici vežbe rešavali su zadatke vezane za odbranu od poplava u srednjem i donjem toku reke Tise. 7. jun Vrhovni savet odbrane SCG usvojio je Nacrt strategijskog pregleda odbrane. To je ključni dokument za planiranje, programiranje i uvođenje promena u sistemu odbrane do godine. Prema Strategijskom pregledu odbrane uključenje Srbije u program Partnerstvo za mir predstavlja kratkoročan i direktan cilj, dok je postizanje punopravnog članstva u NATO označeno kao dugoročan prioritet. Pristupanje Srbije PzM unapredilo bi ukupnu bezbednost države, te bi tako bio olakšan proces reformi sektora bezbednosti i omogućeno uspostavljanje drugih oblika saradnje sa NATO. 12. Na četvrtom sastanku DRG, posle održanog referenduma u Crnoj Gori, Grupa je promenila ime u Grupa za reforme sistema odbrane Srbija NATO. Osnovana je i Kancelarija, koju čine predstavnici Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane, kako bi bila uspostavljena efikasnija saradnja radnih stolova DRG sa predstavnicima ministarstava i sa stručnjacima zemalja NATO koji učestvuju u njenom radu. 6. jul Na petom sastanku DRG analizirani su dosadašnji rezultati rada radnih stolova i Grupe u celini. Direktor Direkcije za planiranje snaga NATO Frenk Boland naglasio je da su dosadašnji rezultati proizvod velikog angažovanja radnih stolova, ali i razmene stavova i informacija između učesnika radnih stolova, ali i razmene između učesnika i predstavnika NATO. Veoma je značajna veza koja je uspostavljena sa Forumom za pomoć zemljama Jugoistočne Evrope (South East Europe Clearinghouse - SEEC), jer se na taj način bolje integrišu napori Srbije i međunarodne zajednice uloženi u pripreme za sprovođenje Strategijskog pregleda odbrane i u celokupnu reformu sistema odbrane Srbije Izvedena je zajednička vežba Vojske Srbije i Bugarske kojom se postiže efikasnije angažovanje snaga u operacijama podrške miru. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I NATO

170 170 HRONOLOGIJE novembar Na samitu NATO u Rigi Srbija je pozvana da se pridruži programu Partnerstvo za mir. decembar Predsednik Republike Srbije Boris Tadić potpisao je Okvirni dokument o ulasku Srbije u program Partnerstvo za mir, čime je Srbija i formalno postala članica PzM. Prilikom potpisivanja dokumenta, predsednik Srbije izjavio je da će Srbija ispuniti svoje obaveze prema Haškom sudu i uhapsiti optužene. 18. Otvorena je Vojna kancelarija za vezu NATO u Beogradu, čije je sedište u Ministarstvu odbrane. Na čelu Kancelarije, koja je sastavljena od 9 službenika iz država članica NATO i od domaćeg osoblja, biće francuski general Janik Ase. Kancelarija će podržavati rad Grupe za reforme sistema odbrane Srbija NATO (DRG), te sprovođenje Sporazuma o linijama komunikacije sa NATO, koji je potpisan jula godine januar Ambasada Republike Italije preuzela je funkciju kontakt ambasade za vezu Srbije sa NATO. Ovu funkciju italijanska ambasada obavljaće do kraja godine. Ovu dužnost preuzela je od norveške ambasade. 19. februar Na osmom sastanku DRG konstatovano je da Srbiju očekuju, kada je reč o saradnji sa NATO, potpisivanje Sporazuma o zaštiti poverljivih informacija (Security Agreement) i predstavljanje Prezentacionog dokumenta, čiji su odbrambeni i vojni deo odobreni na Kolegijumu ministra odbrane Održani su razgovori stručnjaka NATO i predstavnika Republike Srbije o mehanizmima programa Partnerstvo za mir, kao i o Bezbednosnom sporazumu koji bi trebalo da bude zaključen sa NATO.

171 171 Tokom razgovora pomoćnik ministra odbrane Snežana Samardžić-Marković izdvojila je ključne oblasti saradnje Srbije sa NATO: uspostavljanje demokratske kontrola sistema odbrane, planiranje i finansiranje sistema odbrane i upravljanje resursima, unapređenje vojnog obrazovanja, obuke i doktrine, unapređenje vojnomedicinske službe i atomsko-biološko-hemijske odbrane, unapređenje rada Grupe za reforme sistema odbrane Srbija NATO, izučavanje stranih jezika, unapređenje konceptualnih, planskih i operacionalnih aspekata učestvovanja u mirovnim i humanitarnim operacijama. Direktor NATO Direkcije za evroatlantske integracije i partnerstvo dr Jaroslav Skonječka rekao je da Srbija može očekivati efikasnu saradnju dve pregovaračke strane, kao i da će NATO pomoći Srbiji u reformi i modernizaciji vojske, te u obrazovanju državnih službenika i civilnog društva. 8. mart Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer razgovarao je u Beogradu sa ministrom odbrane o saradnji Vojske Srbije i KFOR, o reformi srpske vojske i o neophodnim koracima koje Srbija treba da preduzme kako bi unapredila saradnju u okvirima PzM, kao što su, na primer, podnošenje Prezentacionog dokumenta i završavanje Bezbednosnog sporazuma april Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da je urađen nacrt Prezentacionog dokumenta o aktivnostima Srbije u programu Partnerstvo za mir. maj Načelnik Generalštaba Vojske Srbije učestvovao je, prvi put nakon što je Srbija primljena u PzM, na sastanku Vojnog komiteta Saveta evroatlantskog partnerstva. General-potpukovnik Zdravko Ponoš predstavio je dosadašnju reformu vojske i izneo planove o učestvovanju Vojske Srbije u PzM. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I NATO jun Otvorena je Kancelarija za saradnju u oblasti odbrane SAD i Srbije, čije je sedište u američkoj ambasadi. Na čelu Kancelarije biće potpukovnik Aleksandar Milutinović. Kancelarija će rukovoditi saradnjom dve strane u oblasti obrazovanja i obuke, kao i u kreiranju programa humanitarne pomoći i pomoći u odbrani i naoružanju.

172 172 HRONOLOGIJE 14. Ministar odbrane Srbije prvi put je od pristupanja Srbije PzM prisustvovao radu Saveta za evroatlantsko partnerstvo. Tokom zasedanja Saveta ministar ministar Šutanovac izjavio je da je Srbija zainteresovana za razne oblasti saradnje u okviru PzM, kao što su vojno obrazovanje i obuka, planiranje odbrane i budžeta, mirovne i humanitarne operacije, nuklearno-biološka i hemijska odbrana i drugo. Ministar je izjavio da će Srbija do godine obaviti sve pripreme kako bi ušla u NATO. 15. Glavnokomandujući Južnog krila NATO admiral Hari Urlih razgovarao je sa najvišim zvaničnicima Srbije o njenom potpunom učestvovanju u programu Partnerstvo za mir i u evroatlantskim institucijama, o Kosovu i o reformi srpske vojske. Tom prilikom admiral Urlih dodao je da će se NATO dugoročno brinuti i o bezbednosti Zapadnog Balkana i Srbije. 27. Održana je trilateralna vežba u kojoj su učestvovali Vojska Srbije i dve članice NATO (Bugarska i Rumunija). Cilj vežbe pod nazivom Dunavska straža 07 bio je sagledavanje mogućnosti i provera resursa neophodnih za upravljanje krizama lokalnog i regionalnog nivoa, koje mogu proisteći iz mogućih terorističkih pretnji i ekoloških incidenata. U vežbi je učestvovalo oko vojnika. 29. Norveška je Vojnomedicinskoj akademiji uručila donaciju. Pored osnovne poljske bolnice, dobijen je i trenažni deo, koji služi i za obuku i uvežbavanje medicinskog osoblja. Ova donacija, pored toga što će pomoći Srbiji i razvijati prijateljske odnose dve države, mogla bi poslužiti, kako smatraju norveški predstavnici, i nekim drugim zemljama NATO, naročito ukoliko bude odobreno učestvovanje medicinskog osoblja Srbije u međunarodnoj mirovnoj operaciji u Avganistanu. U tom bi slučaju medicinsko osoblje iz Srbije bilo deo norveškog sastava. 5. septembar Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić uručio je u sedištu NATO Prezentacioni dokument o ciljevima Srbije u programu Partnerstvo za mir. Prezentacionim dokumentom nije definisano to da li će Srbija postati članica NATO u budućnosti. Svaka država koja se priključuje PzM dostavlja ovaj dokument u kome identifikuje svoje namere u postizanju ciljeva Partnerstva. Dokument čine tri celine: 1) politički okvir, 2) oblasti saradnje i 3) resursi i sredstva Srbije za aktivnosti u PzM. Republika Srbija kao prioritetne izdvaja sledeće oblasti saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir : demokratska kontrola sistema odbrane; strategija i politika odbrane; planiranje i finansiranje sistema odbrane i upravljanje resursima; vojno obrazovanje; obuka i doktrina; konceptualni, planski i opera-

173 173 cionalni aspekti učestvovanja u mirovnim i humanitarnim operacijama; vojnomedicinske službe; atomsko-biološko-hemijska odbrana; izučavanje stranih jezika; operativni, materijalni i administrativni aspekti standardizacije; vojne vežbe i obuke; saradnja i koordinacija za odgovor na vanredne situacije; nauka i tehnologija, kontrola i upravljanje vazdušnim prostorom; upravljanje krizama; odgovor na terorizam; konsultacije, komanda i kontrola (uključujući u to i sisteme telekomunikacije i informatike, navigacije i identifikacije, kao i aspekte, procedure i terminologiju interoperabilnosti); odnosi sa javnošću, te razvojni programi saradnje u oblasti naoružanja i vojne opreme. Pored prioritetnih oblasti saradnje tu su i druge, naknadno, usaglaše oblasti i mehanizmi saradnje. 25. Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova su u sedištu NATO u Briselu predati podaci o lokacijama u Srbiji na kojima se nalaze kasetne bombe iz godine, koje su zaostale iz vremena kada je Alijansa bombardovala teritoriju tadašnje SRJ. Ovo je jedan od prvih rezultata konkretne saradnje Srbije sa NATO u programu Partnerstvo za mir. 29. Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da NATO ima najbolje standarde i da je njegov zadatak da vojsku standardizuje i opremi prema tim standardima. On je dodao i to da ne treba on da odluči o tome da li će Srbija ući u NATO ili ne, ali da je u datom trenutku odlučeno da Vojska bude opremljena u skladu sa NATO standardima oktobar Stalna delegacija Skupštine Srbije u Parlamentarnoj Skupštini (PS) NATO učestvovala je na 53. godišnjem zasedanju tog tela održanom u Rejkjaviku. Delegacija, koju je predvodio Marko Đurišić, na zasedanju je učestvovala u svojstvu pridruženog člana Parlamentarne skupštine NATO. Tokom zasedanja održane su i sednice odbora za civilnu dimenziju bezbednosti, za odbranu i bezbednost, za ekonomiju i bezbednost, za nauku i tehnologiju, kao i sastanak političkog odbora U Beogradu je održan 67. Rouz Rot seminar, koji zajedno sa Skupštinom Srbije organizuje Parlamentarna skupština NATO. Glavna tema sastanka bila je Srbija i Evropa: izazovi integracije. Na seminaru je učestvovalo oko 140 predstavnika 20 zemalja članica i pridruženih članica Parlamentarne skupštine NATO, a raspravljalo se o Kosovu, Haškom tribunalu, Zapadnom Balkanu i Evropi, kao i o reformi sektora odbrane u Srbiji. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I NATO

174 novembar Komanda Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije realizovala je prvi put štabnu ratnu vežbu organizovanu prema NATO procedurama. Starešine Komande su uvežbavale planiranje i izvođenje operacija na način kako to rade najsavremenije vojske sveta. Vežba pod nazivom Pomak 2007 izvedena je u Zemunu i obuhvatala je više faza. HRONOLOGIJE 12. decembar Međunarodna organizacija za migracije saopštila je da je više od 740 bivših pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane dobilo je finansijsku podršku od NATO Poverilačkog fonda za pokretanje privatnog biznisa. Predstavnici IOM podsetili su na to da bivši oficiri mogu da konkurišu za dobijanje bespovratnih sredstava u iznosu od evra, kao i za dobijanje beskamatnih mikrokredita u iznosu do evra. Predviđeno je da, tokom trajanja projekta, finansijsku pomoć za pokretanje privatnog biznisa dobije više od bivših pripadnika našeg sistema odbrane. Pomoć se dodeljuje na osnovu Memoranduma o razumevanju za realizaciju projekta NATO Poverilačkog fonda. 26. Narodna skupština Republike Srbije donela je Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, u kojoj se, u jednoj rečenici proglašava vojna neutralnost Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kome bi se donela konačna odluka o tom pitanju. Iako je rezolucija pravno neobavezujuća, otvorila je pitanja o odnosu Srbije prema NATO april Tokom samita NATO održanog u Bukureštu, Srbija, BiH i Crna Gora pozvane su da sa učestvovanja u programu Partnerstvo za mir pređu na intenzivirani dijalog, odnosno da potpišu Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) i time uđu u fazu produbljene saradnje koja vodi ka dostizanju punopravnog članstva u NATO. Srbija, za razliku od svojih suseda, nije podnela takav zahtev, ali je posle intenzivnih konsultacija obavljenih u NATO odlučeno da joj se takav status ipak dodeli, s tim da će se aktivirati onda kada to bude odlučila. Na ovom samitu je isti status dodeljen i Ukrajini i Gruziji.

175 maj Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Zdravko Ponoš prisustvovao je u Briselu sastanku Vojnog komiteta Evroatlantskog partnerstva, koji čine načelnici generalštaba država članica NATO i programa Partnerstvo za mir. Tokom ovog sastanka general Ponoš je razgovarao i sa načelnikom Združenog generalštaba američke vojske admiralom Majklom Malenom, kao i sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom. On je tom prilikom zatražio da KFOR ostane statusno neutralan na Kosovu, da poštuje mandat UN i da ne obučava oružane snage koje bi mogle prejudicirati status ove pokrajine. 23. U Berlinu je održana Parlamentarna skupština NATO na kojoj je učestvovala i delegacija Skupštine Srbije. Na skupštini je bilo pre svega reči o situaciji u Avganistanu i o ulozi koju NATO ima na Balkanu. 24. jul Vlada Srbije donela je zaključak kojim se prihvata osnova za vođenje pregovora i zaključivanje bezbednosnog sporazuma o razmeni informacija Vlade Srbije i NATO. U zaključku koji je Vlada donela određena je i delegacija koja će voditi pregovore o ovom sporazumu. Njen šef je državni sekretar Ministarstva odbrane Dušan Spasojević, a članovi su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva unutrašnjih poslova. 1. oktobar Ministar odbrane Dragan Šutanovac potpisao je u ime Vlade Srbije Sporazum o bezbednosti informacija sa NATO. Sporazum kojim se reguliše razmena poverljivih informacija između dve strane u ime Severnoatlantske alijanse potpisao je generalni sekretar Jap de Hop Shefer. Sporazum ne obavezuje strane potpisnice da razmenjuju informacije, već utvrđuje načine zaštite tih informacija onda kada dođe do njihove razmene. HRONOLOGIJA ODNOSA SRBIJE I NATO novembar U Službenom glasniku Republike Srbije objavljeno je da je Vlada Srbije donela odluku o otvaranju Misije Srbije pri sedištu NATO u Briselu. Odluka je doneta pošto je ministar odbrane Dragan Šutanovac u ime Vlade Srbije potpisao 1. oktobra Sporazum o bezbednosti informacija sa NATO, kojim je Srbiji omo-

176 176 gućeno da otvori Misiju. U odluci Vlade Srbije, koju je potpisao zamenik premijera Ivica Dačić, navodi se da će ministarstva spoljnih poslova i odbrane preduzeti mere koje su neophodne za sprovođenje ove odluke. 19. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš učestvovao je u radu sastanka Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva, koje se održava u sedištu NATO u Briselu. General Ponoš je na sastanku govorio o odnosu Vojske Srbije i KFOR, sa stanovišta smanjivanja njihove veze, jer KFOR učestvuje u obuci kosovskih bezbednosnih snaga. Ponoš je u toku boravka imao i bilateralne susrete sa više visokih vojnih predstavnika NATO i EU. 29. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš sastao se u Napulju sa komandantom združenih snaga NATO Markom Ficdžeraldom. Između ostalog, razgovarali su i o predlogu generala Ponoša (iza koga je stao i državni vrh Srbije na čelu sa predsednikom Srbije Tadićem i ministrom inostranih poslova Šutanovcem) da se revidira Kumanovski sporazum sa NATO. HRONOLOGIJE 3. decembar Šefovi diplomatija NATO su u Briselu pozdravili želju Srbije da nastavi praktičnu saradnju s NATO, uključujući puno korišćenje programa Partnerstvo za mir (PzM) i ponudili da odnos Srbije i NATO bude ojačan i izradom akcionog plana Srbije za PzM. Ministri inostranih poslova NATO naglasili su da podržavaju evroatlantsku integraciju Srbije, kao i da sve mogućnosti partnerstva s NATO kroz političke konsultacije i praktičnu saradnju ostaju otvorene za Srbiju. U saopštenju datom na završetku dvodnevnog ministarskog zasedanja istaknuto je da nedavno potpisivanje sporazuma NATO i Srbije o bezbednosti razmene informacija predstavlja važan korak u tom pravcu. Osim toga, ministri su se založili i za hitno razmeštanje misije Euleksa širom Kosova i zatražili od Srbije i vlasti na Kosovu da u potpunosti sarađuju sa svim relevantnim akterima tokom perioda i nakon perioda prenošenja nadležnosti. 5. Obavljena je primopredaja dužnosti između odlazećeg šefa NATO vojne kancelarije za vezu brigadnog generala Lučija Bate i novog šefa brigadnog generala Miroslava Balinta. Kancelarija treba da održava kontakt između Srbije i Alijanse i otvorena je 18. decembra godine.

177 Bibliografije

178 178 BIBLIOGRAFIJA VOJSKA PRAVNI IZVORI I DOKUMENTI BIBLIOGRAFIJA 1. Narodna skupština Republike Srbije. Ustav Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 83/ Narodna skupština Republike Srbije. Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 98/ Skupština Srbije i Crne Gore. Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Službeni list Srbije i Crne Gore, br. 1/ Supština Srbije i Crne Gore. Zakon za sprovođenje Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Službeni list Srbije i Crne Gore, br. 1/ Skupština Savezne Federativne Republike Jugoslavije. Savezno veće. Ustav Savezne Republike Jugoslavije. Službeni list SRJ, br. 1/ Skupština Socijalističke Republike Srbije. Ustav Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 1/ Skupština SRJ. Zakon o Vojsci Jugoslavije. Sužbeni. list SRJ, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002, 37/2002. Službeni list SCG, br. 7/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o Vojsci Srbije. Službeni glasnik RS, br. 116/ Skupština SRJ. Zakon o odbrani SRJ. Službeni list SRJ, br. 43/94, 11/95, 28/96, 44/99, 3/ Skupština SRJ. Zakon o odbrani RS. Službeni glasnik RS, br. 45/91, 58/91, 53/93, 67/93, 48/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o odbrani. Službeni glasnik RS, br. 116/ Skupština SRJ. Zakon o vojnim sudovima. Službeni list SRJ, br. 11/95, 1/96, 74/99, 3/02, 37/ Skupština SRJ. Zakon o vojnom tužiocu. Službeni list SRJ, br. 11/95, 1/96, 3/ Skupština SRJ. Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Službeni list SRJ, br. 41/96. Službeni list SCG, br. 7/ Skupština Srbije i Crne Gore. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene. Službeni list SCG, br. 7/2005, 8/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o amnestiji. Službeni glasnik RS, br. 33/ Skupština SRJ. Skupština Srbije i Crne Gore. Uredba o službi civilnih lica u Voj-

179 179 sci Srbije i Crne Gore.Službeni list SRJ br. 36/94, 42/94, 9/00, 44/02.Službeni list SCG br. 32/ Skupština SRJ. Uredba o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Srbije i Crne Gore. Službeni list SRJ, br. 35/94, 9/96, 1/00, 54/02. Službeni list SCG, br. 35/04, 42/ Skupština SRJ. Uredba o vršenju vojne obaveze. Službeni list SRJ, br. 36/94, 7/98. Službeni list SCG, br. 37/03, 4/ Skupština Srbije i Crne Gore. Strategija odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Službeni list SCG, br. 55/ Skupština Srbije i Crne Gore. Zakon o prenošenju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe država članica. Službeni list SCG, br. 55/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. Službeni glasnik RS, br. 137/ Skupština Srbije i Crne Gore. Zakon o učešću profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore, osoblja civilne zaštite i zaposlenih u organima uprave Saveta ministara u mirovnim operacijama i drugim aktivnostima u inostranstvu. Službeni list SCG, br. 61/ Ministarstvo odbrane Republike Srbije (2006). Strategijski pregled odbrane Republike Srbije. 25. Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore (2005). Bela knjiga odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora. 26. Centar za civilno vojne odnose (2005). Nacrt Zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske Srbije i Crne Gore. VOJSKA LITERATURA KNJIGE I MONOGRAFIJE 1. Bebler, A. (1992). The Yugoslav Crisis and the Yugoslav People s Army. Zurich: Forschungsstelle fur Sicherheitsoikutuj und Konfliktanalyse, ETH Zentrum. 2. Bjelajac, M. (1994). Vojska Kraljevine SHS/Jugoslavije Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. 3. Edmunds, T. (2007). Security Sector Reform in Transforming Societies: Croatia and Serbia and Montenegro. Manchester University Press. 4. Finer, S. (1962). The Men on Horseback: The Role of the Military in Politics. Harmondsworth: Penguin. 5. Gow, J. (1992). Legitimacy and the Miliatry, The Yugoslav Crisis. New York: St. Martins Press.

180 Hadžić, M. (2004). Jugoslovensja narodna agonija. Beograd: DanGraf, CCVO. 7. Hadžić, M. (2004). Potraga za bezbednošću Slučaj Srbija. Beograd: CCVO, Dangraf. 8. Hadžić, M. (2001). Sudbina partijske vojske. Beograd: Samizdat FREEB Huntington, S. P. (1957). The Soldier and the State: The theory and politics of civil military relations. Harvard University Press. 10. Janowitz, M. (1960). The Professional Soldier: a social and political portrait. New York: Free Press. 11. Nešković, S. (2006). Bezbednost i reforme u Srbiji. Beograd: Institut za političke studije. 12. Vankovska, B., Wiberg, H (2003). Between Past and Future, Civil military Relations in the Post Communist Balkans. London: I. B. Tauris. 13. Vilić, D., Todorović, B. (1995). Razbijanje Jugoslavije Beograd: DIK Književne novine. ZBORNICI RADOVA BIBLIOGRAFIJA 1. Cvijan, V., Reljanović, M. (ur.), (2007). Pregled zakonodavstva sistema odbrane Republike Srbije. Beograd: Institut za uporedno pravo. 2. Edmunds, T., Foster, A. and Cottey, A. (eds.), (2002). The Challenge of Military Reform in Postcommunist Europe: Building Professional Armed Forces. Palgrave Macmillan. 3. Edmunds, T., A. Foster, A. and Cottey, A. (eds.), (2002). Democratic Control of the Military in Postcommunist Europe: Guarding the Guards. Palgrave Macmillan. 4. Ebnöther, A. H., Felberbauer, E.M. and Staničić, M. (eds.), (2007).Security Sector Reform in South East Europe from a Necessary Remedy to a Global Concept: 13th Workshop of the Study Group «Regional Stability in South East Europe». Austrian National Defence Academy, DCAF, and PfP Consortium. 5. Institut za ratne veštine (2001). Civilna kontrola oružanih snaga. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 6. Fluri, P., Gustenav, G.E., Pantev, P. I. (eds.), (2005). The Evolution of Civil Military Relations in South East Europe: continuing democratic reform and adapting to the needs of fighting terrorism. Heidelberg, New York: Physica Verlag. 7. Fluri, P., Hadžić, M. (eds.) (2002) Compendium of Yugoslav Laws on the Security Sector: Human Rights and Democratic Oversight Aspects. Belgrade: CCMR, Geneva: DCAF. 8. Glišić, J., Hadžić, M., Timotić. M. i Matić, J. (2003). Javnost SCG o reformi vojske rezultati istraživanja I krug. Beograd: Centar za civilno vojne odnose.

181 Glišić, J., Hadžić, M., Timotić. M. i Matić, J. (2004). Javnost SCG o reformi vojske rezultati istraživanja II krug. Beograd: Centar za civilno vojne odnose. 10. Glišić, J., Hadžić, M., Timotić. M. i Matić, J. (2004). Javnost SCG o reformi vojske rezultati istraživanja III krug. Beograd: Centar za civilno vojne odnose. 11. Glišić, J., Hadžić, M., Timotić. M. i Matić, J. (2004). Javnost SCG o reformi vojske rezultati istraživanja IV krug. Beograd: Centar za civilno vojne odnose. 12. Glišić, J., Hadžić, M., Timotić. M. i Matić, J. (2005). Javnost SCG o reformi vojske rezultati istraživanja V krug. Beograd: Centar za civilno vojne odnose. 13. Hadžić, M., Milosavljević, B. (ur.) (2006). Modeli zakona o bezbednosti i odbrani. Beograd: CCVO. 14. Hadžić, M., (ur.), (2004) Uloga parlamenta u reformi sektora bezbednosti u državama Zapadnog Balkana. Beograd: Goragraf, CCVO. 15. Hadžić, M., Resanović, A. (ur.), (2003). Status prigovarača savesti i dvojnih državljana. Beograd: Centar za antiratnu akciju i Centar za civilno vojne odnose. 16. Hadžić, M. (ur.), (2003). Reforma sektora bezbednosti. Beograd: Institut G17, CCVO. 17. Hadžić, M. (ur.), (2000). Civilna kontrola vojske i policije. Beograd: Media centar, CCVO. 18. Janković, P. (ur.) (2003). Reforma sektora bezbednosti: zbornik predavanja. Beograd: Centar za proučavanje odbrane i bezbednosti, G17 Institut. 19. Janković, P. (ur.), (2007). Antologija tekstova sa Škola reforme sektora bezbednosti (2. dopunjeno izdanje). Beograd: ISAC Fond 20. Janković, P. (ur.), (2006). Antologija tekstova sa Škola reforme sektora bezbednosti. Beograd: ISAC Fond, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove. 21. Radojević, M., Tomić, M. (ur.), (2001). Civilna kontrola oružanih snaga: zbornik radova. Beograd: Institut ratne veštine. 22. Stojković, M., Jeftić, Z. (ur.), (2001). Demokratska kontrola vojske. Beograd: Savezno ministarstvo za odbranu. 23. Timotić, M., Hadžić, M. (ur.), (2006). Javnost i vojska. Beograd: CCVO. 24. Vankovska, B. (ed.), (2001). Legal Framing of the Democratic Control of Armed Forces and the Security Sector: Norms and Reality/ies. Belgrade: CCMR, Geneva: DCAF. 25. Vlachová, M. (ed.), (2003). The Public Image of Defence and the Military in Central and Eastern Europe. Geneva: DCAF, Belgrade: CCMR. VOJSKA ČLANCI 1. Basara, M. (2003). Problemi zasnivanja morala Vojske Srbije i Crne Gore U: M. Hadžić, ur. Reforma vojske iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str

182 182 BIBLIOGRAFIJA 2. Buturović, J. Lj. (2003). Vojni sudovi i ljudska prava. U: M. Hadžić, ur. Zaštita ljudskih prava u vojsci i policiji. Beograd: CCVO, str Buturović, J. Lj. (2001). Mehanizmi za zaštitu ustavnosti i zakonitosti u JNA i VJ. U: M. Hadžić, ur. Demokratska kontrola vojske i policije. Beograd: CCVO, str Davison, M. (2003). Demokratska transformacija Vojske. U: M. Hadžić, ur. Reforma Vojske iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str Edmunds, T. (2005). Civil Military Relations in Serbia Montenegro: An Army in Search of a State. European security. 14(1), pp Edmunds, T. (2002). Security Sector Reform: Concepts and Implementation. Geneva: DCAF. 7. Edmunds, T., A. Foster and A. Cottey (2002). The Armed Forces and Society in Postcommunist Europe: Legitimacy and Change. Working Paper 47/02, One Europe Programme. 8. Edmunds, T. (2003). Otvorena pitanja vojne reforme u Jugoslaviji. U: M. Hadžić, ur. Reforma Vojske iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str Hadžić, M. (2004). Dimenzije reforme sektora bezbednosti. Vojno delo, 1, str Hadžić, M. (2004). Zamisao reforme sektora bezbednosti. U: M. Hadžić, M. Timotić i B. Milosavljević, ur. Smisao reforme sektora bezbednosti. Beograd: CCVO, str Hadžić, M. (2003). Nova ustavna pozicija vojske. Vojno delo, 1, str Hadžić, M. (2003). Građanin u uniformi. U: M. Hadžić, ur. Zaštita ljudskih prava u vojsci i policiji. Beograd: CCVO, str Hadžić, M. (2003). Izvorni razlozi za reformu. U: M. Hadžić, ur. Reforma vojske: iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str Hadžić, M. (2001). Manjak pretpostavki za demokratsku kontrolu Vojske Jugoslavije. U: M. Hadžić, ur. Demokratska kontrola vojske i policije normativne pretpostavke. Beograd: CCVO, str Jazbec, M. (2005). Defence Reform in the Western Balkans The Way Ahead (Policy Paper). Geneva: DCAF. 15. Krga, B. (2003). Reforma Vojske Jugoslavije dostignuća. U: M. Hadžić, ur. Reforma Vojske iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str Mićunović, D. (2003). Ustavni položaj Vojske Srbije i Crne Gore. U: M. Hadžić, ur. Reforma Vojske iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str Milosavljević, B. (2006). Reforma policije i službi bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori: ostvareni rezultati i izneverena očekivanja. U: M. Hadžić, M. Timotić i B. Milosavljević, ur. Smisao reforme sektora bezbednosti. Beograd: CCVO, str Pajic, Z. (2002). Legal Aspects of Security Sector Reform in Federal Republic of

183 183 Yugoslavia.London, Geneva: King s College, DCAF. Radojević, V. (2003). Politička i strategijska polazišta u reformi Vojske Jugoslavije. U: M. Hadžić, ur. Reforma Vojske iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str Simić, P. (2003). Oružane snage u demokratskom društvu. U: M. Hadžić, ur. Reforma Vojske iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str Simić, P. (2003). Reforma sektora bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori. Vojno delo, 3, str Stojančić, S. (2003). Ljudska prava vojnih obveznika Vojske Jugoslavije. U: M. Hadžić, ur. Zaštita ljudskih prava u Vojsci i policiji. Beograd: CCVO, str Svilanović, G. (2003). Međunarodni kontekst reforme Vojske Jugoslavije. U: M. Hadžić, ur. Reforma Vojske iskustva i izazovi. Beograd: CCVO, str Timotić, M. (2003). Javno mnjenje Srbije o ljudskim pravima u Vojsci Jugoslavije. U: M. Hadžić, ur. Zaštita ljudskih prava u Vojsci i policiji. Beograd: CCVO, str Timotić, M. (2002). Demokratska kontrola vojske u postkomunističkoj Evropi. Vojno delo, br. 4/5. str Timotić, M. (2001). Primena načela civilne kontrole vojske u tranzicijskim zemljama. U: M. Hadžić, ur. Demokratska kontrola vojske i policije u SR Jugoslaviji. Beograd: CCVO, str Timotić, M. (2001). Demokratska civilna kontrola vojske preduslov reforme sektora bezbednosti. U: M. Hadžić, M. Timotić i B. Milosavljević, ur. Smisao reforme sektora bezbednosti. Beograd: CCVO, str Tomić, Z. R. (2001). Normativna polazišta za civilnu kontrolu vojske i policije. U: M. Hadžić, ur. Demokratska kontrola vojske i policije u SR Jugoslaviji. Beograd: CCVO, str VOJSKA ČASOPISI Defense and Security. V. I. P. News Service European security. Routledge Vojno delo. Beograd: Vojnoizdavački zavod. Bezbednost Zapadnog Balkana. Beograd: Centar za civilno vojne odnose INTERNET ADRESE 1. Ministarstvo Odbrane Republike Srbije 2. Vojska Srbije 3. Narodna skupština Republike Srbije

184 Centar za Civilno vojne odnose bg.org 5. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ww.osce.org 6. Regionalni centar za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja (SEESAC) 7. Atlantski savet Srbije i Crne Gore 8. Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) BIBLIOGRAFIJA

185 185 BIBLIOGRAFIJA POLICIJA PRAVNI IZVORI I DOKUMENTI 1. Narodna skupština Republike Srbije. Zakonik o krivičnom postupku. Službeni glasnik RS, br. 46/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o ličnoj karti. Službeni glasnik RS, broj 62/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o policiji. Službeni glasnik RS, br /05. Narodna skupština Republike Srbije. Krivični zakonik. Službeni glasnik RS, br.85/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o prekršajima. Službeni glasnik RS, br. 44/89, Službeni glasnik RS, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01, 55/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Službeni glasnik RS, br. 67/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o prebivalištu i boravištu građana. Službeni glasnik RS, br. 42/77 (prečišćen tekst), 25/89, Službeni glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94, 17/99, 33/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o javnom redu i miru. Službeni glasnik RS, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/ Vlada Republike Srbije. Uredba o visini naknada za usluge koje Ministarstvo unutrašnjih poslova pruža u cilju sticanja sopstvenih prihoda. Službeni glasnik RS, br. 65/ Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (2006). Direktiva o načinu utvrđivanja ispunjenosti uslova i izboru kandidata za Direktora policije (01 broj 5188/06). 11. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (2006). Rešenje o imenovanju predsednika i članova Komisije za rešavanje pritužbi (01 broj 6079/06 54). 12. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (2006). Uputstvo o postupanju policijskih službenika prema maloletnim i mlađim punoletnim licima ( /06). 13. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. (2006). Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja.

186 186 BIBLIOGRAFIJA 14. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Pravilnik o uslovima i načinu upotrebe sredstava prinude. Službeni glasnik RS, br. 133/ Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Uputstvo o policijskoj etici i načinu obavljanja poslova policije. Službeni glasnik RS, br. 41/ Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Odluka o raspuštanju Jedinice za specijalne operacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Službeni glasnik RS, broj 31/ Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. (2003) Informacija o stanju bezbednosti na teritoriji Republike Srbije i ostvarenim rezultatima rada Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u periodu od 01. januara do 30. juna godine. 18. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Pravilnik o uniformi i oznakama. Službeni glasnik RS, br. 40 / Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori. Odeljenje za sprovođenje zakona (2004). Reforma policije u Srbiji Ka stvaranju savremene i odgovorne policijske službe. 20. OEBS Misija pri SRJ. (2001) Studija o radu policije u Saveznoj Republici Jugoslaviji. 21. OEBS i Savet Evrope. (2002) Konačni izveštaj o odgovornosti u policiji u Srbiji Program saradnje sa ciljem jačanja vladavine prava. 22. Savet Evrope (2001). Evropski kodeks policijske etike i Memorandum sa objašnjenjima. Savet Evrope. 23. Ministry of Interior of the Republic of Serbia and Norwegian National Police Directorate (2005) JUNO III Status Report. Overview of the Pilot Project on Problem Oriented Policing and Analytics. 24. Ministry of Interior of the Republic of Serbia (2004). Joint Evaluation Report on Community Safety and Community Policing in Serbia. MUP and DFID Balkans Security, Safety and Access to Justice Programme. 25. Peake, G. (2004) Policing the peace: Police reform experiences in Kosovo, Southern Serbia and Macedonia. Saferwold report. LITERATURA KNJIGE I MONOGRAFIJE 1. Babović, B. (2001). Policija i ljudska prava. Beograd: SMUP. 2. Bayley, D. H. (2001). Democratizing the Police Abroad: What to Do and How to Do It. Washington, D.C.: National Institute of Justice. 3. Bayley, D. H. (1985). Patterns of policing: A comparative international analysis. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press. 4. Jacoby, W. (2004). The Enlargement of the European Union and NATO: Orde-

187 187 ring from the Menu in Central Europe. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 5. Kadar, A. (2001). Police in Transition. Budapest: Central European Press. 6. Koren, M. (2003). The Slovene Police. Ljubljana: The Ministry of the Interior of the Republic Slovenia, Police, General Police Directorate. 7. Mawby R. I. (1999). Policing across the World: issues for the twenty first century. London: UCL Press. 8. Miletić, S. (2004). Osnovi javne bezbednosti poslovi i način rada. Beograd: Viša škola unutrašnjih poslova. 9. Miletić, S. (2003). Policijsko pravo. Beograd: Policijska akademija. 10. Milosavljević, B. (2004). Ljudska prava i policija. Beograd: Centar za antiratnu akciju. 11. Milosavljević, B. (1997). Nauka o policiji. Beograd: Policijska akademija. 12. Monk, R. (2001). Studija o radu policije u Saveznoj Republiciji Jugoslaviji. Beograd: Misija OEBS u SRJ. 13. Pavlović, D., Antonić, S. (2007). Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle godine. Beograd: Službeni glasnik. 14. Reiner, R. (3rd ed.), (2000). The Politics of the Police. Oxford: Oxford University Press. 15. Stevanović, O. (2003). Rukovođenje u policiji. Beograd: Policijska akademija. 16. Talijan, M., Aranđelović, D., i Velimirović, D. (2001). Organizacija i poslovi uniformisanih pripadnika policije. Beograd: Viša škola unutrašnjih poslova. 17. Vachudova, M. A. (2005). Europe Undivided. Oxford: Oxford Press. 18. Zvekic, U. (1998). Criminal Victimisation in Countries in Transition. Rome: United Nations Interregional Crime and Justice Research Institute. POLICIJA ZBORNICI RADOVA 1. Alvazzi del Frate, Zvekic, U., M. van Dijk, J. (eds.), (1993). Understanding Crime Experiences of Crime and Crime Control, Publicati on No.49. Rome: United Nations Interregional Crime and Justice Research Institute 2. Caparini. M., Marenin, O. (eds.), (2004). Transforming Police in Central and Eastern Europe: Process and Progress. Münster: Lit Verlag. 3. Das Dilip K., Marenin O. (eds), (2000). Challenges of Policing Democracies. Amsterdam: Gordon and Breach Publishers. 4. Hadžić, M. (ur.), (2006). Reforma sektora bezbednosti u Srbiji dostignuća i perspektive. Beograd: CCVO. 5. Janković, P. (ur.), (2003). Druga škola reforme sektora bezbednosti. Beograd: G17 Institut. 6. Janković P., Hadzic, M. (ur.), (2003). Reforma sektora bezbednosti zbornik

188 188 predavanja. Beograd: G17 Institut, Centar za proučavanje odbrane i bezbednosti. 7. Monk, R, Tor T. H., Rumin, S. (2001). OHR Report on a Police Follow On Mission to UNMBIH and the UN International Police Task Force. 8. SEESAC: UNDP, (2005). SALW & Private Security Companies in South Eastern Europe: a Cause or Effect of Insecurity? 9. Shentov, O., Todorov, B. and Stoyanov, A. (eds.), (2004). Partners in Crime The Risks of Symbiosis between the Security Sector and Organized Crime in Southeast Europe. Sofia: Centre for the Study of Democracy. 10. Viša škola unutrašnjih poslova. (2002). Reforma policijskog školstva Zbornik radova, Beograd: Viša škola unutrašnjih poslova. 11. Zvekic, U., Stankov, B. (eds.), (1998). Victims of crime in the Balkan region = Les victimes de la criminalité dans la région de Balkans. Rome: United Nations Interregional Crime and Justice Research Institute. ČLANCI BIBLIOGRAFIJA 1. Baić, V. (2004). Sutostereotipi i heterostereotipi prema pripadnicima policije. Bezbednost, 4, str Bakic, B., Gajic, N. (2006). Police Reform in Serbia Five Years Later. The British Defence Academy s Conflict Research Study Centre. 3. Bailey, J. (2004). Public Security and Democratic Governability Theorizing about Crime, Violence, Corruption, State and Regime. Working Paper prepared for the Annual Conference of the Midwest Political Science Association, Chicago, IL, April 14 16, Brunhart, R., Gajić N. Policing the Economic Transition in Serbia: Assessment of the Serbian Police Service s Capacities to Fight Economic Crime. OSCE Mission to Serbia. 5. Caparini, M., Marenin, O. (2005). Crime, Insecurity and Police Reform in Post Socialist CEE. The Journal of Power Institutions In Post Soviet Societies, Caparini, M., Graham D. (2002). Democratic Control of the Police and Police Reform in the Federal Republic of Yugoslavia and Serbia. Geneva: DCAF, Working Paper Series No Corpora, C. (2004). The Untouchables: Former Yugoslavia s Clandestine Political Economy. Problems of Post Communism. 51(3), pp Ćirić, J. (2005). Sukob interesa i policija. Nauka, bezbednost, policija. 10(1), str Dapčević Marković, Lj. (2007). Dokumenti i mehanizmi Saveta Evrope u oblasti zabrane torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja. Bezbednost, 1, str

189 Dapčević Marković, Lj. (2006). Elementi harmonizacije prava u Zakonu o policiji. Bezbednost, 3, str Dapčević Marković, Lj. (2001). Transparentnost upravnog postupka i ombudsman. Bezbednost, 1, str Đordjević, I. (2003). Overview of the process of reform of the Ministry of Interior of the Republic of Serbia. U: P. Jankovic ed. Druga škola reforme sektora bezbednosti. Beograd: G17 Institut. 13. Downes, M., Keane, R. (2006). OSCE Approaches to Security Sector Reform. In: Peake, Scheye, Hills, eds. Arresting Insecurity. Taylor and Francis. 14. Downes, M. (2004). Reforma policije u Srbiji: Ka stvaranju savremene i odgovorne policijske službe. Beograd: Odeljenje za sprovođenje zakona, Misija OEBS u SCG. 15. Dvorsek, A. (1996). Applicability of Western Police Experiences Desires And Possibilities From The Viewpoint of Slovenian Police. In: M. Pagon (ed.) Policing in Central and Eastern Europe: Comparing Firsthand Knowledge with the Experience from the West. Ljubljana: College of Police and Security Studies. 16. Goetz, K. H., Wollmann, H. (2001). Governmentalizing Central Executives in Post Communist Europe: A Four Country Comparison. Journal of European Public Policy. 8(6), pp Goldsmith, A. (2005). Police reform and the problem of trust. Theoretical Criminology. 9(4), pp Goldsmith, A. (2003). Policing Weak States: Citizens Safety and State Responsibility. Policing and Society. 13(1), pp Gorenak, V. (1996). Organizational Changes in Slovenian Police in the Period Between 1989 and In: M. Pagon (ed.) Policing in Central and Eastern Europe: Comparing Firsthand Knowledge with the Experience from the West. Ljubljana: College of Police and Security Studies. 20. Gredelj, S. (ur.) (2005). Politika i svakodnevni život tri godine posle. Filozofija i društvo. 2(27). 21. Grzymala Busse, A., Luong, L. (2002). Reconceptualizing the State: Lessons from Post Communism. Politics and Society. 30(4), pp Hagan, J., Kutnjak Ivkovic, S. (2006). War Crimes, Democracy and the Rule of Law in Belgrade, the Former Yugoslavia and Beyond. ANNALS, AAPSS, 605, pp Jacoby, W. (2001). Tutors and Pupils: International organizations, Central European elites, and western models. Governance. 14(2), pp Jamieson, A. (2001). Transnational Organized Crime: A European Perspective. Studies in Conflict and Terrorism, 24, pp Kešetović, Ž. (2006). Unapređenje odnosa policije i medija u Srbiji. Bezbednost, 5, str POLICIJA

190 190 BIBLIOGRAFIJA 26. Kešetović, Ž. (2003). Reforma MUP a Srbije od policije poretka ka servisu građana. Politička revija. 2(1), str Kešetović, Ž. (2001). Odnos policije i javnosti (II). Bezbednost, 1, str Kešetović, Ž. (2001). Odnos policije i javnosti (III). Bezbednost, 2, str Koci, A. (1996). Legitimation and culturalism: towards policing changes in the European `post socialist countries. In: M. Pagon (ed.) Policing in Central and Eastern Europe: Comparing Firsthand Knowledge with the Experience from the West. Ljubljana: College of Police and Security Studies. 30. Krivokapić, V. (2004). Policijska delatnost na prevenciji kriminaliteta u lokalnoj zajednici. Revija za kriminologiju i krivično pravo. 42(3), str Lawday, D. (2000). Policing in France and Britain Restoring Confidence Locally and Nationally. A Report of a seminar by Franco British Council, London 8 9 November Marenin, O. (2005). Restoring Policing Systems in Conflict Torn Nations: Process, Problems and Prospects. Geneva: DCAF, Occasional Paper, no Mijalković, S. (2003). Osvrt na oblike i pravce razvoja međunarodne policijske saradnje. Bezbednost, 2, str Miletić, S. (2001). Policijsko pravo regulativa, nauka, obrazovanje i praksa. Bezbednost, 3, str Milosavljević, B. (2006). Model of Law on Private Security Companies. Western Balkans Security Observer, 1, pp Milosavljević, B. (2004). Reform of the police and security services in Serbia and Montenegro: attained results or betrayed expectations. In: P. Fluri, M. Hadžić (eds.) Sourcebook on Security Sector Reform. Geneva and Belgrade: DCAF and CCMR. 37. Milosavljević B. (2003). Prilog definisanju dugoročnih ciljeva reformi policije. U: P. Janković (ur.) Antologija tekstova sa škola reforme sektora bezbednosti. Beograd: G17 Institut, Centar za proučavanje odbrane i bezbednosti. 38. Milosavljević, B. (2003). Dvogodišnji bilans i perspektive reformi policije u Srbiji. U: P. Janković, ur. Reforma sektora bezbednosti, Zbornik predavanja Prve škole reforme sektora bezbednosti. Beograd: Centar za proučavanje odbrane i bezbednosti G17 Instituta, str Milošević, G., Subošić, D. (2006). Elementi javne bezbednosti. Bezbednost, 3, str Milošević, M., Matić, G. D. (2007). Posebne dokazne radnje kojima se zadire u pravo na privatnost pozitivnopravni i uporednopravni aspekti. Bezbednost, 1, str Milošević, M. (2006). Policija i pravosuđe Republike Srbije u borbi protiv visokotehnološkog kriminala. Bezbednost, 1, str

191 Montaro Jankovski, L. (2005). Good cops, bad mobs? EU policies to fight trans national organised crime in the Western Balkans. EPC Issue Paper, No Nedeljković, M., Vasić, T. (2003). Prikaz aktivnosti po akciji Sablja. Bezbednost. 3, str Nedeljković, M. (2003) dana rada Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Bezbednost, 6, str Nikač, Ž. (2006). Novi Zakon o policiji RS mesto, uloga, zadaci i ovlašćenja pripadnika MUP RS. Bezbednost, 1, str Nikač, Ž. (2005). Novi pravilnik MUP RS o uslovima i načinu upotrebe sredstava prinude. Bezbednost, 4, str Nikolić, M. (2005). Teritorijalni princip u organizovanju policije Republike Srbije. Bezbednost, 4, str Nikolić, V. (2003). Savremena edukacija policije. Bezbednost, 2, str Nikolić, V. (2002). Policija i upotreba informatičke tehnologije jedna ocena. Bezbednost, 4, str Pantelić, N., Brborić, M. (2004). Mesto i uloga generalnog inspektora i službe generalnog inspektora RJB u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Bezbednost, 6, str Pantelić, N. (2006). Aktivnosti policijskih službenika u suprotstavljanju nasilju u porodici. Bezbednost, 5, str Pantelić, N. (2005). Uloga i značaj Evropskog komiteta za sprečavanje torture. Bezbednost, 4, str Partner Marketing Research Agency (2002). Public Perception of the Police in Serbia. Survey conducted on behalf of the OSCE Mission to the FRY and the Serbian Ministry of Internal Affairs, Belgrade. 54. Petrović, D., Dujković, P. (2003). Obuka kadrova MUP iskustva VŠUP. Bezbednost, 5, str Pierson, P. (2000). Increasing Returns, Path Dependence, and the Study of Politics. The American Political Science Review. 94(2), pp Pridham, G. (2001). Uneasy Democratizations Pariah Regimes, Political Conditionality and Reborn Transitions in Central and Eastern Europe. Democratization. 8(4), pp Ristović, S. (2003). Menadžment ljudskih resursa u unutrašnjim poslovima saznanja i iskustva selekcije kandidata za upis u VŠUP. Bezbednost, 2, str Srejić, D. (2006). Ugrožavanje lične sigurnosti policijskih službenika. Bezbednost, 5, str Stark, D. (1992). Path Dependence and Privatization Strategies in East Central Europe. East European Politics and Societies. 6(1), pp POLICIJA

192 192 BIBLIOGRAFIJA 60. Stodiek, T. (2006). The OSCE and the Creation of Multi Ethnic Police Forces in the Balkans. CORE Working Paper 14. Hamburg: Institute for Peace Research and Security Policy at the University of Hamburg. 61. South Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons (2004). Public Perception of Small Arms and Security in South Serbia. Belgrade: UNDP. 62. Stodiek, T. (2006). The OSCE and the Creation of Multi Ethnic Police Forces in the Balkans. Hamburg: CORE Working Paper Stojanovic, S., Downes, M. (2008). Negotiating the Transition Between Reform and Rhetoric. In: S.M., Hilnton, T. Newman (eds.) Policing Developing Democracies.Routledge. 64. Stojanović, S. (2006). Na pola puta reforma policije u Srbiji U: M. Hadžič, ur. Reforma sektora bezbednosti u Srbiji dostignuća i perspektive. Beograd: CCVO, str Sung, H. (2006). Democracy and Criminal Justice in Cross National Perspective: From Crime Control to Due Process. ANNALS, AAPSS, 605, pp Tanner, S. M. (2000). Will the State Bring You Back In? Policing and Democratisation. Comparative Politics. 33(1), pp Teofilović, N. (2003). Mesto i uloga kontrole i nadzora u reformi ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Nauka, bezbednost, policija. 8(1), str Teofilović, N. (2003). Organi unutrašnjih poslova kao institucija zaštite građanskih i političkih prava u Republici Srbiji. Politička revija. 2(1), str Teofilović, N. (2004). Policija kao subjekt prevencije. Bezbednost. 5, str Trivunović, M. (2004). Status of police reform after four years of democratic transition in Serbia. Helsinki Monitor, 3, pp Trivunovic, M. (2004). Police reform in Serbia. In: M. Caparini and O. Marenin (eds). Transforming Police in Central and Eastern Europe: Process and Progress. Münster, LIT Verlag, pp Vojinović, M. (2004). Policija u zajednici. Bezbednost, 3, str Zekavica, R. (2005). Saradnja policije i građana u okviru koncepta policija u zajednici. Bezbednost, 1, str ČASOPISI 1. Bezbednost. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. 2. Reforma policije Najnovija događanja u Srbiji i Crnoj Gori, Odeljenje za sprovođenje zakona. Misija OEBS u Srbiji. 3. Ljudska bezbednost. Beograd: Fakultet bezbednosti.

193 Professional Security Systems. Beograd: IN TEAM d.o.o. 5. Security. Beograd: Megatrend univerzitet. INTERNET IZVORI 1. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije 2. Sektor unutrašnje kontrole policije index.htm 3. Uprava policije MUP htm 4. Misija OEBS u Srbiji POLICIJA

194 194 BIBLIOGRAFIJA BEZBEDNOSNO OBAVEŠTAJNE SLUŽBE PRAVNI IZVORI I DOKUMENTI BIBLIOGRAFIJA 1. Narodna skupština Republike Srbije. Ustav Republike Srbije.Službeni glasnik RS, br. 83/ Narodna skupština Republike Srbije. Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 98/ Skupština Srbije i Crne Gore. Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Službeni list SCG, br. 1/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 116/ Skupština SRJ. Zakon o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije. Službeni list SRJ, br. 37/02. Sl. list SCG, br. 17/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o Bezbednosno informativnoj agenciji. Službeni glasnik RS, br. 42/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Službeni glasnik RS, 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 i 61/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Službeni glasnik RS, br. 67/03 i 135/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakonik o krivičnom postupku. Službeni glasnik RS, br. 46/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Službeni glasnik RS, br. 97/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Službeni glasnik RS, br. 120/04, 54/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o zaštitniku građana. Službeni glasnik RS, br. 79/05, 54/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Službeni glasnik RS, br. 58/03, 61/ Skupština SRJ. Narodna Skupština Republike Srbije. Zakonik o krivičnom postupku Službeni list SRJ, br. 70/01, 68/02. Službeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o državnoj revizorskoj instituciji. Službeni glasnik RS, br. 101/05, 54/07.

195 Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o kulturnim dobrima. Službeni glasnik RS, br. 71/ Skupština Srbije i Crne Gore. Strategija odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Službeni list SCG, br. 55/ Narodna Skupština Republike Srbije. Zakon o odbrani. Službeni glasnik RS, br.116/ Skupština SRJ. Zakon o odbrani. Službeni list SRJ, br. 43/94, 11/95 odluka SUS, 28/96, 44/99, 3/ Narodna Skupština Republike Srbije. Zakon o policiji. Službeni glasnik RS, br.101/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o unutrašnjim poslovima. Službeni glasnik RS, br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/00, 8/01, 106/ Narodna Skupština Republike Srbije. Zakon o ministarstvima. Službeni glasnik RS, br. 48/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o ministarstvima. Službeni glasnik RS, br. 35/ Narodna Skupština Republike Srbije. Zakon o Vladi. Službeni glasnik RS, br. 55/05, 71/ Skupština SRJ. Skupština Srbije i Crne Gore. Zakon o saradnji sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od godine. Službeni list SRJ, br. 18/02. Službeni list SCG, br. 16/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. Službeni glasnik RS, br. 137/ Vlada Republike Srbije. Odluka Vlade Republike Srbije o Savetu za nacionalnu Bezbednost. Službeni glasnik RS, br. 50/ Vlada Republike Srbije. Uredba o korisnicima eksternih informacija Bezbednosno informativne agencije i vrstama edicija. Službeni glasnik RS, br. 83/04 i br. 52/ Vlada Republike Srbije. Odluka o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti RS kao sledbenika Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Službeni glasnik RS, br. 18/ Vlada Republike Srbije, (2003). Izveštaj Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića. 31. Vlada Republike Srbije. Naredba o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Službeni glasnik RS, br. 22/ Vlada Republike Srbije. Uredba o stavljanju na uvid određenih dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u Službi državne bezbednosti. Službeni glasnik RS, br. 30/01, 31/01. BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNE SLUŽBE

196 196 BIBLIOGRAFIJA 33. Ministarstvo Unutrašnjih Poslova. Odluka o raspuštanju Jedinice za specijalne operacije. Službeni glasnik RS, br. 31/ Poverenik za informacije od javnog značaja. (2007). Izveštaj o Sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u 2006.godini. 35. Commission Of The European Communites SEC (2006) of 8 November Serbia 2006 Progress Report. 36. European Commission SEC (2005) of 9 November Serbia and Montenegro 2005 Progress Report. 37. European Commission COM (2005) 476, final. Report on the preparedness of Serbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and Association Agreement with the European Union. 38. Commission Of The European Communites SEC (2004) Serbia and Montenegro Stabilisation and Association Report Commission Of The European Communites SEC (2003). 343 of 26 March Serbia and Montenegro Stabilisation and Association Report Commission Of The European Communites SEC (2002). 343 of 3 April Federal Republic of Yugoslavia Stabilisation and Association Report. 41. United Nations. UNESCO (1997). Archives of the Security Services of Former Repressive Regimes. 42. Savet Evrope. 23. zasedanje Parlamentarne skupštine. Rezolucija 1096 (1996) od 27. juna godine o merama za razgradnju nasleđa bivših komunističkih totalitarnih sistema. 43. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (2007). Ljudska prava talac društvene regresije, Godišnji izveštaj: Srbija Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (2006). Sigurnost građana u nedovršenoj državi, Srbija Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (2005). Ljudska prava i kolektivni identitet, Srbija Milosavljević, B. (2004). Nacrt zakona o službama bezbednosti Srbije i Crne Gore. Beograd: Law Initiative 47. Centar za antiratnu akciju i Centar za unapređivanje pravnih studija (2003). Model zakona o dosijeima službe državne bezbednosti Republike Srbije. 48. Centar za civilno vojne odnose (2006). Model Zakona o načinu utvrđivanja i postupanju sa tajnim podacima od značaja za odbranu zemlje.

197 197 LITERATURA KNJIGE I MONOGRAFIJE 1. Aleksić, P. (2003). Transformacija iz Resora državne bezbednosti u Bezbednosno informativnu agenciju. Beograd: Viša škola unutrašnjih poslova. 2. Bajagić M. (2004). Obaveštajna aktivnost i spoljna politika studija slučaja SAD. Beograd. 3. Born, H. and Leigh, I. (2005). Making Intelligence Accountable: Legal Standards and Best Practice for Oversight of Intelligence Agencies. Оslo: DCAF Handbook Series, Publishing House of the Parliament of Norway. 4. Chalk, P. and W. Rosenau. Confronting The Enemy Within : Security Intelligence, the Police, and Counterterrorism in Four Democracies. RAND Corporation. 5. DCAF. Handbook for Parliamentarians No. 5 (2003). Parliamentary Oversight of the Security Sector: Principles, Mechanisms and Practices. Geneva: DCAF, Inter Parliamentary Union. 6. Gill, P. (1994). Policing Politics: Security Intelligence and the Liberal Democratic State. UK: Routledge. 7. Milosavljević, B. (2001). Ombudsman Zaštitnik prava građana. Beograd: Centar za antiratnu akciju. 8. Milosavljević, B. (1997). Nauka o policiji. Beograd: Policijska akademija. 9. Milosavljević, B., Đ. Pavićević. (2001). Tajni dosijei:otvaranje dosijea službi državne bezbednosti. Beograd: Centar za antiratnu akciju. 10. Milosavljević, B., A. Resanović (2001). Državno nasilje nad građanima u Jugoslaviji. Beograd: Centar za antiratnu akciju. 11. Milošević, M. (2001). Sistem Državne Bezbednosti. Beograd: Policijska akademija. 12. Savić A., M. Delić i M. Bajagić (2005). Bezbednost sveta od tajnosti do javnosti. Beograd: Policijska akademija. BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNE SLUŽBE ZBORNICI RADOVA 1. Becher, K., Molard, B., Oberson, F. and Politi, A. (eds.), (1998). Towards a European intelligence policy. Institute for Security Studies of WEU. 2. Born, H., Tuler, M. (eds.), (2002). Parliamentary Democracy and Intelligence: Comparing Legal Frameworks of United Kingdom, Canada, Ukraine, Czech Republic, Turkey And South Africa. Geneva: DCAF. 3. Fluri, P., Hadzić, M. (eds.), (2004). Sourcebook on Security Sector Reform. Geneva: DCAF, Belgrade: CCMR. 4. Hadžić, M., Petrović, P. (ur.), (2008). Demokratski nadzor nad primenom po-

198 198 sebnih ovlašćenja. Beograd: Centar za civilno vojne odnose. 5. Shalamanov, V., Tagarev, T. (eds.), (2001). C4ISR in Force Modernization. Sofia: ProCon Ltd. 6. Trapans, J., Fluri, Ph. (eds.), (2003). Defence and Security Sector Governance and Reform in South East Europe: Insights and Perspectives, Volume I, Albania, Bulgaria, Croatia. Geneva/Belgrade: DCAF, CCMR. 7. Trapans, J., Fluri, Ph. (eds.), (2003). Defence and Security Sector Governance and Reform in South East Europe: Insights and Perspectives, Volume II, Macedonia, Moldova, Romani., Geneva/Belgrade: DCAF, CCMR. ČLANCI BIBLIOGRAFIJA 1. Bajagić, M. (2003). Reforma službi bezbednosti. U: P. Janković, ur. Druga škola reforme sektora bezbednosti: zbornik predavanja. Beograd: Centar za proučavanje odbrane i bezbednosti, G17 Institut, str Betts, R. (2002). Fixing Intelligence. Foreign Affairs. 81(1) 3. Born, H. (2004). Towards Effective Democratic Oversight of Intelligence Services: Lessons Learned from Comparing National Practices. The Quarterly Journal. III (4). 4. Bošković, M. (2005). Oblici ispoljavanja organizovanog kriminaliteta u privredno finansijskom poslovanju. Bezbednost, br. 6, str Bruneau, Th. (2001). Controling Intelligence in New Democracies. International Journal of Intelligence and Counter Intelligence. 14(3). 6. Caparini, M. (2002). Challenges of control and oversight of intelligence services in a liberal democracy. In: Workshop on Democratic and Parliamentary Oversight of Intelligence Services, 3 5 October 2002, Geneva. Geneva: DCAF. 7. Chambliss, S. (2005). Re Forming Intelligence. The National Interest, Spring Černy, O. (2002). Czechoslovak (Czech) Intelligence after the Cold War. In: Workshop on Democratic and Parliamentary Oversight of Intelligence Services, 3 5 October 2002, Geneva. Geneva: DCAF 9. DCAF. (2002). Working Paper Series No. 13. Intelligence Services and Democracy. Geneva: DCAF. 10. DCAF. DCAF Backgrounder Series. (2006). Intelligence Services 11. DCAF. (2002). Parliamentary Oversight of Intelligence Service The Need for Efficient and Legitimate Intelligence. Workshop on Democratic and Parliamentary Oversight of Intelligence Services, 3/5 October, Geneva. Geneva: DCAF. 12. DCAF. DCAF Backgrounder Series. (2006). Contemporary Challenges for the Intelligence Community. Geneva: DCAF.

199 Edmunds, T. (2003). Reforma sektora bezbednosti: koncepcije i realizacija. Vojno delo, 1, str Flanagan, S. J. (1985). Managing the Intelligence Community. International Security, 10(1), pp Gil, P. (2003). Democratic and Parliamentary Accountability of Intelligence Services after September 11 th. Geneva/United Kingdom: Liverpool John Moores University 16. Gill, P. (1994). Policing Politics: Security Intelligence and the Liberal Democratic State. London: Frank Caas. 17. Herman, M. (1998). Diplomacy and Intelligence. Diplomacy & Statecraft. 9(2). 18. Hoffman, B. (1996). Intelligence and Terrorism: Emerging Threats and New Security Challenges in The Post-Cold War Era. Intelligence and National Security. 11(2). 19. Jankovic, S. (2007). Intelligence Security Systems of Serbia and Montenegro. In: P. Fluri. G. Katsirdakis. eds. Security Sector Reform in The New Partnership for Peace Members: Bosnia-Herzegovina, Montenegro, Serbia. Geneva: DCAF, pp Janković, S. (2006). Fantomska preduzeća kao oblik kriminalne delatnosti. Bezbednost, 1, str Jandrić, J. (2003). Reforma vojne službe bezbednosti. U: P. Janković, ur. Druga škola reforme sektora bezbednosti: Zbornik predavanja. Beograd: Centar za proučavanje odbrane i bezbednosti, G17 Institut, str Janković, S. (2006). Demokratska civilna kontrola obaveštajno bezbednosnih službi u Srbiji. Centar za civilno vojne odnose: Reč stručnjaka 23. Johnson, L. (2003). Governing in the Absence of Angels: On the Practice of Intelligence Accountability in the United States. Norway, Oslo: DCAF. 24. Jordan, M. J. (1997). Spy Files of Communists Still Put Hungary on Edge. Christian Science Monitor, November 13, Jovašević, D. (2005). Poreska evazija i poreska krivična dela. Bezbednost, 4. str Leigh, I. (2005). More Closely Watching the Spies: Three Decades of Experiences. In: H. Born, L. Johnson, I. Leigh, eds. Who s Watching the Spies? Establishing Intelligence Service Accountabilit., Dulles, V. A.: Potomac Books, Inc. 27. Leigh, I. (2002). The UK s Intelligence and Security Committee. In: Workshop on Democratic and Parliamentarz oversight of Inteligence Services, 3/5 October 2002, Geneva. Geneva: DCAF. 28. Lotz, G. (2002). Intelligence Oversight Balancing National Security and Constitutional Rights. In: Workshop on Democratic and Parliamentarz oversight of Inteligence Services, 3/5 October 2002, Geneva. Geneva: DCAF. 29. Marković, P. B. (2007). Pranje novca. Pravni informator, 4, god. X. BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNE SLUŽBE

200 200 BIBLIOGRAFIJA 30. Milosavljević, B. (2004). Reforma policije i Službi bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori: ostvareni rezultati i izneverena očekivanja. U: M. Hadžić, M. Timotić i B. Milosavljević, (ur.) Smisao reforme sektora bezbednosti. Beograd: CCVO. str Milosavljević, B. (2003). Reforme obaveštajno bezbednosnih Službi: slučaj Srbije. U: P. Janković, ur. Prva škola reforme sektora bezbednosti: Zbornik predavanja. Beograd: Centar za Proučavanje Odbrane i Bezbednosti, G17 Institut, str Milošević, G. (2005). Poreska krivična dela. Bezbednost, 4, str Müller Wille, B. (2004). For Our Eyes Only? Shaping an Intelligence Community Within the EU. European Union Institute for Security Studies, Occasional Papers No Müller Wille, B. (2002). EU Intelligence Co operation: A critical Analysis. Contemporary Security Policy. 23(2). 35. Offe, C. (1993). Disqualification, Retribution, Restitution: Dilemmas of Justice in Post Communist Transition. Journal of Political Philosophy, No Marty, D. (2005). Alleged Secret Detentions in Council of Europe Member States. Council of Europe. 37. Pajić, Z. (2003). Pravni aspekti reforme bezbednosnog sektora u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Vojno delo, 1, str Petrović, P. (2008). Nepotpun iskorak ka (pre)uređenju bezbednosno obaveštajnog sistema u Srbiji kritički osvrt na predlog Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Bezbednost Zapadnog Balkana,7 8, str Petrović, P. (2006). Promene u bezbednosno obaveštajnom sistemu Hrvatske. Bezbednost Zapadnog Balkana, 1, str Tedstrom, J. E. (2003). Osnivanje Saveta nacionalne bezbednosti: Pouke za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Vojno delo, 1, str Wark, W. K. (192). In Never Never Land? The British Archives on Intelligence. The Historical Journal. 35(1), pp Warner, M. (2002). Wanted: A Definition of Intelligence. Studies in Intelligence. 46(3). 43. Watts, L. (2002). Control and Oversight Of Security Intelligence in Romania. In: Workshop on Democratic and Parliamentary Oversight of Intelligence Services, 3/5 October 2002, Geneva. Geneva: DCAF 44. Wetzling, Th. (2006). The Democratic Control of Intergovernmental Intelligence Cooperation. Geneva: DCAF, Working Paper Series No Zybertowicz, A. (2002). Transformation of the Polish Secret Services: From Authoritarian to Informal Power Networks. In: Workshop on Democratic and Parliamentary Oversight of Intelligence Services, 3/5 October 2002, Geneva.

201 201 Geneva: DCAF. 46. DCAF, (2002). Intelligence Services and Democracy. Geneva: DCAF, Working Paper Series No. 13. ČASOPISI 1. Information & Security, An International Journal. Sofia: ProCon Ltd. 2. International Journal of Intelligence and Counter Intelligenc. Taylor & Francis. 3. Bezbednost. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. 4. Ljudska Bezbednost. Beograd: Fakultet bezbednosti. 5. Novi glasnik. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 6. Odbrana. Beograd: Ministarstvo odbrane Republike Srbije. 7. Professional Security Systems. Beograd: IN TEAM d.o.o. 8. Security. Beograd: Megatrend univerzitet. 9. Vojno delo. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 10. Nova srpska politička misao. Beograd. INTERNET ADRESE 1. Narodna skupština Srbije 2. Vlada Republike Srbije 3. Ministarstvo odbrane 4. Vojska Srbije 5. Ministarstvo unutrašnjih poslova 6. Bezbednosno informativna agencija 7. Ministarstvo spoljnih poslova 8. Ministarstvo pravde 9. Ministarstvo finansija Poverenik za informacije od javnog značaja Centar za civilno vojne odnose bg.org 12. Institut za međunarodno pravo i politiku Centar za mir i demokratiju Forum za bezbednost i demokratiju Centar za međunarodne i bezbednosne poslove fund.org 16. Beogradski centar za evropske integracije Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji Inicijativa mladih za ljudska prava Misija OEBS u Srbiji Mreža za međunarodne odnose i bezbednost (International Relations and BEZBEDONOSNO-OBAVEŠTAJNE SLUŽBE

202 202 Security Network) Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF) Centar za menadžment sektora bezbednosti (Centre for Security Sector Management) Evropski institut za studije bezbednosti (EU Institute for Security Studies) eu.org 24. Obaveštajno bezbednosni sistemi država Centar za istraživanje globalnih izazova (Global Challenges Research) Centralno obaveštajna agencija Britanska služba bezbednosti (MI5) Europol Kanadska bezbednosno obaveštajna agencija scrs.gc.ca 30. Federalna obaveštajna služba Rusije Nacionalna obaveštajna služba Bugarske Obaveštajno bezbednosna agencija BiH oba.gov.ba BIBLIOGRAFIJA

203 203 BIBLIOGRAFIJA DRŽAVNI ORGANI SA ODREĐENIM POLICIJSKIM OVLAŠĆENJIMA PRAVNI IZVORI I DOKUMENTI 1. Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o ministarstvima. Službeni glasnik RS, br. 43/ Narodna skupština Republike Srbije. Ustav Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 98/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Službeni glasnik RS, br. 101/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o sprečavanju pranja novca. Službeni glasnik RS, br. 107/05, 117/05, 62/ Narodna skupština Republike Srbije. Carinski zakon. Službeni glasnik RS, br. 73/03, 61/05 i 85/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Službeni glasnik RS, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 51/05 i 62/06 dr. zakon i 61/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o državnim službenicima. Službeni glasnik RS, br. 79/05, 81/05, 83/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o državnoj upravi. Službeni glasnik RS, broj 79/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Službeni glasnik RS, broj 120/ Vlada Republike Srbije (2008). Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju. 10. Vlada Republike Srbije (2006). Akcioni plan za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija. 11. Vlada Republike Srbije (2006). Strategija integrisanog upravljanja granicom. 12. Vlada Republike Srbije (2004). Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji. 13. Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije (2009) Izveštaj o sprovodenju Nacionalnog programa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), za period jul decembar Evropska komisija (2009). Izveštaj o napretku Srbije za godinu. 15. Savet Evropske unije (2008). Uredba br. 229/2008 od 10. marta Odluka o principima, prioritetima i uslovima Evropskog partnerstva sa Republikom

204 204 BIBLIOGRAFIJA Srbijom uključujući i Kosovo prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna i o ukidanju Odluke 2006/56/ES. 16. Council of Europe (2003). Additional Protocol to the Criminal Law Convention on Corruption. 17. Council of Europe (2003). Recommendation Rec. (2003) 4 of the Committee of Ministers to member states on common rules against corruption in the funding of political parties and electoral campaigns. 18. Council of Europe (2000). Recommendation No. R (2000) 10 on codes of conduct for public officials. 19. Council of Europe (1999). Criminal Law Convention on Corruption. 20. Council of Europe (1999). Civil Law Convention on Corruption. 21. Council of Europe (1990) Convention on Laundering, Search, Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime. 22. Council of Europe (1997). Resolution (97) 24 on the twenty Guiding Principles for the fight against corruption. 23. The Financial Action Task Force (FATF), (2007). Annual Review of Non Cooperative Countries and Territories : Eighth NCCT Review. 24. The Financial Action Task Force (FATF), (2003). The Forty Recommendations on Money Laundering. 25. The Financial Action Task Force (FATF), (2004). Methodology for Assessing Compliance with FATF Recommendations with the FATF 40 Recommendations and the FATF 8 Special Recommendations. 26. The Financial Action Task Force (FATF), (2004). Special Recommendations on Terrorist Financing. 27. OECD (2004). Security System Reform And Governance: Policy And Good Practice. 28. OECD (1998). Convention on Combating Bribery of Foreign Public Officials InInternational Business Transactions. 29. World Customs Organization (2006). Framework of Standards to Secure and Facilitate Global Trade. 30. World Customs Organization (1993, 2003 revised). The Revised Arusha Declaration: Declaration of the Customs Co Operation Council Concerning Good Governance and Integrity in Customs. LITERATURA KNJIGE I MONOGRAFIJE 1. Begović, B., Vasović, M., Vuković, Mijatović, B., S., Sepi, R (2002). Korupcija na carini. Beograd: CLDS.

205 Begović, B., Mijatović, B. (2001), Korupcija u Srbiji. Beograd: CLDS. 3. Teofilović, N., Jelačić M. (2006), Sprečavanje, otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela korupcije i pranja novca. Beograd: Policijska akademija. ZBORNICI RADOVA 1. Barnes, K., Albrecht, P. (2009). Civil Society Oversight of the Security Sector and Gender. Geneva: INSTRAW/DCAF. 2. Begović, B., Bisić, M., Ilić-Popov, G., Mijatović, B., Popović, D. (2004) Reforma poreskog sistema II. Beograd: CLDS. 3. Caparini, M., Fluri, P., Ferenc, M. (eds.), (2006). Civil Society and the Security Sector: Concepts and Practices in New Democracies. Geneva: DCAF 4. Cole, E., Eppert, K., Kinzelbach, K. (eds.), (2008). Public Oversight of the Security Sector: A Handbook for Civil Society Organizations. DCAF: Geneva. 5. Gredelj, S., Gavrilović, Z., Šolić, N. (2005). Profesija (i) korupcija. Beograd: CME. 6. Kinzelbach, K., a Cole, E. (eds.), (2007). Monitoring and Investigating the Security Sector: Recommendations for Ombudsman Institutions to Promote and Protect Human Rights for Public Security. Geneva: UNDP/DCAF. 7. OECD (2009) OECD DAC Handbook on Security System Reform, Section 9: Integrating Gender Awareness and Equality. 8. Valasek, K., Johannsen, A. M. (eds.), (2009). Guide to Integrating Gender in SSR Training. Geneva: DCAF. ČLANCI 1. Ball, N. (2006). Civil Society, Good Governance and the Security Sector. In: M. Caparini, P. Fluri, F. Molnar, eds. Civil Society and Security Sector: Concepts and Practices in New Democracies. Berlin: Lit Verlag, pp Bastick, M. (2008). Integrating Gender in Post Conflict Security Sector Reform. Geneva: DCAF, Policy Paper, No Bošković, M. (2005). Oblici ispoljavanja organizovanog kriminaliteta u privredno finansijskom poslovanju. Bezbednost, 6, str Caparini, M. (2004). Civil society and democratic oversight of the security sector: a preliminary investigation. In: P. Fluri and M. Hadžić, eds. Sourcebook on Security Sector Reform. Geneva/Belgrade: DCAF, CCMR. 5. Fatić, A. (2004). The GRECO Study of Corruption and Anticorruption Policy in Serbia According to the Council of Europe Guidelines. Beograd: Centar za menadžment. 6. Hänggi, H., Scherrer, V. (2007). Towards a Common UN Approach to Security DRŽAVNI ORGANI SA ODREĐENIM POLICIJSKIM OVLAŠĆENJIMA

206 206 Sector Reform: Lessons Learned from Integrated Missions. Geneva: DCAF, Policy Paper, No Janković, S. (2006). Fantomska preduzeća kao oblik kriminalne delatnosti. Bezbednost, 1, str Jovašević, D. (2005). Poreska evazija i poreska krivična dela. Bezbednost, 4, str Marković, P. B. (2007). Pranje novca. Pravni informator, 10(4). 10. Mendelsohn, F. J. (2004). Promoting civil society in good governance: lessons for the security sector. In: P. Fluri. and M. Hadžić, eds. Sourcebook on Security Sector Reform. Geneva/Belgrade: DCAF, CCMR. 11. Milošević, G. (2005). Poreska krivična dela. Bezbednost, 4, str , BIBLIOGRAFIJA

207 207 BIBLIOGRAFIJA PRAVOSUĐE PRAVNI IZVORI I DOKUMENTI 1. Narodna skupština Republike Srbije. Ustav Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 98/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o uređenju sudova. Službeni glasnik RS, br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05, 46/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o sudijama. Službeni glasnik RS, br. 63/01, 42/02, 17/03 odluka USS, 25/03 ispr. odluke USS, 27/03, 29/04, 35/04 odluka USS, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o Visokom savetu pravosuđa. Službeni glasnik RS, br. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03, 44/04 i 61/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o javnom tužilaštvu. Službeni glasnik RS, br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 61/05, 46/26 i 106/06 odluka USS. 6. Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Službeni glasnik RS, br. 63/01 (i izmene). 7. Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Službeni glasnik RS, br. 46/ Skupština Srbije i Crne Gore. Zakon o prenošenju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva na organe država članica. Službeni list SCG, br. 55/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva. Službeni glasnik RS, br. 137/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. Službeni glasnik RS, br. 85/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Službeni glasnik RS, br. 67/03, 135/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Službeni glasnik RS, br. 39/03, 67/03, 29/ Skupština SRJ, Narodna Skupština Republike Srbije. Zakonik o krivičnom postupku. Službeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Službeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05.

208 208 BIBLIOGRAFIJA 14. Narodna skupština Republike Srbije. Poslovnik Velikog personalnog veća. Službeni glasnik RS, br. 41/03, 80/ Narodna skupština Republike Srbije. Poslovnik o radu i uređenju Vrhovnog suda Srbije. Službeni glasnik RS, br. 5/02, 46/02, 2/ Narodna skupština Republike Srbije. Sudski poslovnik. Službeni glasnik RS, br. 65/2003, 115/05, 4/06 ispr. i 50/ Narodna skupština Republike Srbije. Poslovnik o radu Visokog saveta pravosuđa. Službeni glasnik RS, br. 13/04, 121/ Narodna skupština Republike Srbije. Nacionalna strategija reforme pravosuđa. Službeni glasnik RS, 44/ Vlada Republike Srbije. Uredba o evidentiranju imovnog stanja lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Službeni glasnik RS, br. 72/ American Bar Assotiation (2005). Central European and Eurasian Law Initiative. Judicial Reform Index for Serbia, Vol World Bank (2003). Legal on Judicial Reform: Strategic Directions. Legal Vice Presidency. 22. World Bank (2004). Initiatives in Legal and Judicial Reform. LITERATURA KNIGE I MONOGRAFIJE 1. Brkić, S. (2003). Vodič kroz sudove u Srbiji. Beograd: Društvo sudija Srbije. ZBORNICI RADOVA Dimitrijević, V. (ur.), (2000). Ljudska prava u Jugoslaviji Beograd: Beogradski centar za ljudska prava. Glišić, J, Hadžić, M, Timotić, M, Matić, J. ( ). Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, I VII. Beograd: CCVO. Golubović, M., Trifunović, M., Ivan Jakšić, I. (2007). Odnosi s javnošću u sudovima. Beograd: Sekretarijat za sprovođenje Nacionalne strategije refome pravosuđa. ČLANCI 1. Grubač, M. (2008). Posebna ovlašćenja organa krivičnog gonjenja i ustavna prava i slobode građana. U: M. Hadžić i P. Petrović, (ur.) Demokratski nadzor

209 209 nad primenom posebnih ovlašćenja. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose. 2. Grubač, M. (2006). Putevi i stranputice reforme javnog tužilaštva u Srbiji. Arhiv za pravne i društvene nauke, XCII(3 4), str Milosavljević, B. (2008). Ovlašćenja policije i drugih državnih organa za tajno prikupljanje podataka: domaći propisi i evropski standardi. U: M. Hadžić i P. Petrović, ur. Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja. Beograd: Centar za civilno vojne odnose. 4. Mirčić, V. (2008). Uloga sudova u primeni posebnih mera od strane različitih državnih ustanova. U: M. Hadžić i P. Petrović, ur. Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja. Beograd: Centar za civilno vojne odnose. 5. Vekarić, B. (2002). Institucionalno suzbijanje korupcije. U: R. Nikolić, ur. Otvoreno o korupciji pravosuđe. Beograd: Friedrich Ebert Stifung. 6. Vučetić, S. (2001). Sistem podele vlasti u Srbiji i SR Jugoslaviji u svetlu predstojećih reformi. Pravni informator, 4. PRIRUČNICI I IZVEŠTAJI 1. Centar za mir i razvoj demokratije (2006). Položaj javnih tužilaca Statistička analiza. Beograd: Centar za mir i razvoj demokratije. 2. Kancelarija zaštitnika građana (2007). Izveštaj Zaštitnika građana. Beograd. 3. Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori (2003). Izveštaj o reformi pravosuđa. Beograd: OSCE. 4. Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori (2003). Ratni zločini pred domaćim sudovima. Beograd: OSCE. 5. Okružni sud u Beogradu (2006). Informator o radu Okružnog suda u Beogradu. Beogard. 6. Okružni sud u Beogradu (2006). Izveštaj o izvršenju budžeta Okružnog suda u Beogradu za Beograd. 7. Okružni sud u Beogradu. Pregledi rada Okružnog suda u Beogradu za 2003, 2004, i godinu. Beograd. 8. Okružni sud u Beogradu. (2004). Pregled rada opštinskih sudova sa područja Okružnog suda u Beogradu za godinu. Beograd. 9. SSR Indicators for evaluation. Saferworld, OECD (2007). The OECD DAC Handbook on Security System Reform Supporting Security and Justice. OECD. 11. Vrhovni sud Srbije (2008). Izveštaj o radu Vrhovnog suda Srbije sa prikazom rada sudova opšte nadležnosti za godinu. Beograd. 12. Vera Institute of Justice (2003). Measuring Progress toward Safety and Justice: A Global Guide to the Design of Performance Indicators across the Justice PRAVOSUĐE

210 210 Sector. New York: Vera Institute of Justice. 13. World Bank (2003). Legal Services for the Poor. Best Practice Handbook. INTERNET ADRESE 1. Društvo sudija Srbije 2. Ministarstvo pravde 3. Okružni sud u Beogradu 4. Okružni sud u Novom Sadu 5. Pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje 6. Republički zavod za statistiku 7. Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu 8. Sekretarijat za sprovođenje Srategije reforme pravosuđa org 9. Vrhovni sud Srbije BIBLIOGRAFIJA

211 211 BIBLIOGRAFIJA ZATVORI PRAVNI IZVORI I DOKUMENTI 1. Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o maloletnim izvršiocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 85/05. Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o kućnom redu u kazneno popravnim zavodima i okružnim zatvorima. Službeni glasnik RS, br. 27/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o izvršenju krivičnih snakcija. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 85/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o organizaciji privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija. Službeni glasnik SRJ, br. 12/ Vlada Republike Srbije. Uredba o osnivanju zavoda za izvršenje zavodskih sankcija u Republici Srbiji. Službeni glasnik RS, br. 20/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik za održavanje reda i bezbednosti u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija. Službeni glasnik RS, br. 105/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o uniformi i oznakama zvanja pripadnika službe za obezbeđenje u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija. Službeni glasnik RS, br. 74/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o kućnom redu kazneno popravnog zavoda za maloletnike. Službeni glasnik RS, br. 71/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Uredba o obračunu plata direktora Uprave i zaposlenih u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija. Službeni glasnik RS, br. 75/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o sprovođenju Programa zaštite učesnika u krivičnom postupku u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija. Službeni glasnik RS, br. 19/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o načinu vođenja evidencija o izrečenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora. Službeni glasnik RS, br. 63/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o kućnom redu vaspitno popravnog doma. Službeni glasnik RS, br. 7/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o utvrđivanju radnih mesta, odnosno poslova u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija na kojima se staž osiguranja računa s uvećanim trajanjem. Službeni glasnik RS, br. 87/05.

212 212 BIBLIOGRAFIJA 13. Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o organizaciji, radu i postupanju sa pritvorenicima u posebnoj pritvorskoj jedinici. Službeni glasnik RS, br. 81/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik za određivanje poslova čije je obavljanje nespojivo sa radom u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija. Službeni glasnik RS, br. 9/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o službenoj legitimaciji pripadnika službe za obezbeđenje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Službeni glasnik RS, br. 70/ Ministarstvo pravde Republike Srbije. Pravilnik o kućnom redu za primenu mere pritvora. Službeni glasnik RS, br. 35/ UN (1955). Standardna minimalna pravila o postupanju sa zatvorenicima. Ženeva: UN. 18. UN (1984). Konvencija protiv mučenja i drugih oblika okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja i kazni ili postupaka. UN. 19. UN (1979). Pravila za ponašanje lica u službi zakona UN. 20. Savet Evrope (1987). Evropska konvencija o prevenciji mučenja i nehumanih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja. Savet Evrope. 21. Savet Evrope (2006). Izveštaji eksperata Saveta Evrope o sistemu alternativnih sankcija i probaciji u Srbiji. Beograd: Savet Evrope. 22. Savet Evrope (2005). Osnovni priručnik za obuku zatvorskog osoblja. Savet Evrope. 23. Savet Evrope (2005). Evropska zatvorska pravila. Beograd: Savet Evrope. LITERATURA KNJIGE I MONOGRAFIJE 1. Ignjatović, Đ. (2006). Pravo izvršenja krivičnih sankcija. Beograd: Pravni fakultet. ZBORNICI 1. Milićević, M., ur. (2005). Alternative zatvorskim kaznama. Beograd: Fond za otvoreno društvo. ČLANCI 1. Helsinški odbor za ljudska prava (2004) Zatvori u Srbiji: april 2003 april Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava.

213 Helsinški odbor za ljudska prava (2006). Zatvori u Srbiji: april 2005 april Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava. 3. Jelić, M. (2005). Zatvori u Srbiji: april 2004 april Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava. 4. Walmsley, R. (2005). Prisons in Central and Eastern Europe. HEUNI, No Walmsley, R. (1996). Prison Systems in Central and Eastern Europe Progress, Problems and International Standards. HEUNI No Walmsley, R. (1995). Developments in the Prison systems of Central and Eastern Europe. HEUNI, No Walmsley, R., Tkachuk, B. (2001) World Prison Population: Facts, Trends and Solutions. HEUNI, No. 15. INTERNET ADRESE 1. Amnesty International 2. Ministarstvo pravde 3. HEUNI 4. Međunarodni centar za penološke studije (International Centre for Prison Studies) ZATVORI

214 214 BIBLIOGRAFIJA PRIVATNE BEZBEDNOSNE KOMPANIJE PRAVNI IZVORI I DOKUMENTI BIBLIOGRAFIJA 1. Narodna skupština Republike Srbije. Ustav Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 83/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o policiji. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 101/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o radu. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 24/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o oružju i municiji. Službeni glasnik RS, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03, 101/05 dr. zakon i 85/05 dr. zakon. 5. Narodna skupština Republike Srbije. Krivični zakonik. Službeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05 ispr. i 107/05 ispr. 6. Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o agencijama za obezbeđenje lica i imovine i privatnoj detektivskoj delatnosti. Službeni glasnik RS, br. 50/ Skupština SFRJ. Zakon o obligacionim odnosima. Službeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89 i Sl. list SRJ, br. 31/ Privredna komora Srbije. Udruženja preduzeća za fizičko tehničko obezbeđenje (2006). Pravila poslovne etike. 9. Odbor Udruženja preduzeća za fizičko tehničko obezbeđenje. Privredna komora Srbije (2006). Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju lica i imovine. 10. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije (2002). Nacrt zakona o fizičko tehničkom obezbeđivanju. 11. Liga eksperata LEX (2006). Nacrt zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja lica i imovine i detektivskoj delatnosti. 12. Centar za civilno vojne odnose (2006). Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja. 13. Advisory Service on International Humanitarian Law, International Committee of the Red Cross. Civil Defence in International Humanitarian Law. 14. Foreign And Commonwealth Office (2002). Hc 577 Private Military Companies: Options For Regulation London: The Stationery Office. 15. Headquarters Department of the Army (2003). Contractors on the Battlefield. Field Manual, No. 3, pp Report Of The Special Rapporteur, Shaista Shameem, United Nations Economic And Social Council, Commission of Human Rights, Sixty first session, Item

215 215 5 of the provisional agenda (2004). The Right Of Peoples To Self Determination And Its Application To Peoples Under Colonial Or Alien Domination Or Foreign Occupation Use Of Mercenaries As A Means Of Violating Human Rights And Impeding The Exercise Of The Right Of Peoples To Self Determination. New York : United Nations. 17. A comparative overview of legislation governing the private security industry in the European Union. (2004). CoESS/UNI Europa. 18. Panoramic Overview of Security Industry in the 25 Member States of the European Union. (2004). CoESS/UNI Europa. 19. SEESAC (2006). Sarajevska pravila ponašanja za privatna preduzeća koja se bave poslovima sigurnosti. LITERATURA KNJIGE I MONOGRAFIJE 1. Bryden, A., Caparini, M. (2006). Private actors and security governance. Geneva: DCAF. 2. Matić, D. G. (2006). Osnovi fizičko tehničkog obezbeđenja. Privredna komora Srbije, Udruženja preduzeća za fizičko tehničko obezbeđenje. 3. Rothwell, D. R. (2004). Legal Opinion On The Status Of Non Combatants And Contractors Under International Humanitarian Law And Australian Law. Sydney : University of Sydney. 4. Singer, P. W. (2003). Corporate Warriors: The Rise of the Privatized Military Industry. New York: Cornell University Press. PRIVATNE BEZBEDONOSNE KOMPANIJE ZBORNICI RADOVA 1. Davidović, D. (ur.), (2007). Poslovni priručnik Izbor najboljeg ponuđača u procesu nabavke usluge obezbeđenja. Beograd: Centar za prevenciju kriminaliteta. 2. Dimitrijević, I. (ur.), (2006). Uporedni prikaz zakonodavstva industrije privatne bezbednosti u Evropskoj uniji. Beograd: Klub studenata Fakulteta bezbednosti. 3. Taylor, Z. (ed.), (2005). Living with the Legacy: SALW Survey Republic of Serbia. SEESAC. 4. Unijat J., Milošević, M., Petrović, P. i Stojanović, S. (2008). Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili pretnja? Beograd: Centar za civilno vojne odnose.

216 216 ČLANCI BIBLIOGRAFIJA 1. Avant, D. Winter (2000). From Mercenary to Citizen Armies: Explaining Change in the Practice of War. International Organization. 54(1), pp Avant, D. (2004). Mercenaries. Foreign Policy. 5(17). 3. Avant, D. (2000). Privatizing Military Training. Interhemispheric Resource Center And Institute For Policy Studies. 5(17). 4. Avant, D. (2004). The Outsourced War Is Here to Stay. BusinessWeekonline. 5. Bennett, R. M. (2001). CIA Secret Warriors fight a hidden war in Afghanistan. AFI Research.. 6. Born, H., M. Caparini and E. Cole. (2007). Regulating Private Security in Europe: Status and Prospects. Geneva: DCAF, Policy Paper No Brooks, D. (2003). A new twist on a long military tradition. The Boston Globe. 8. Bruscoli, F. (2002). The Rights of Individuals in Time of Conflicts. International Journal of Human Rights, 6, pp Burton Rose, D., Madsen, W. (1999). Corporate Soldiers The U.S. Government Privatizes the Use of Force. Multinational Monitor. 10. Campbell, D. (2002). Marketing the New Dogs of War. The Center for Public Integrity, Washington. 11. Carette, A. (2006). New and Emerging Threats: Are Private Military Firms up to the Challenge? Revolution or Evolution? Emerging Threats to Security in the 21st Century. In: First Annual Graduate Symposium Dalhousie University, 24/26 March, 2006, Halifax, N.S. Canada. 12. Chaloka, B., Lilly. D. (2001). Regulating Private Military Companies Options For The UK Government. International Alert. 13. Dickinson, L. (2005). Government for Hire: Privatizing Foreign Affairs and the Problem of Accountability under International Law. University of Connecticut School of Law Working Paper Series, Fallon, A. D. (2001). Closing the legal loophole? Practical implications of the Military Extraterritorial Jurisdiction Act of 2000 civilians accompanying the Armed Forces. Air Force Law Review. 15. Frye, T. (2002). Private Protection in Russia and Poland. JSTOR, 46, pp Holmqvist, C. (2005). Private Security Companies: The Case for Regulation. SIPRI Policy Paper, Isenberg, D. (2004). A Fistful of Contractors: The Case for a Pragmatic Assessment of Private Military Companies in Iraq. Research Report British American Security Information Council. 18. Isenberg, D. (2003). Security for sale in Afghanistan. Asla Times. 19. Kinsey, C. (2005). Examining the Organizational Structure of UK Private Secu-

217 217 rity Companies. Defense Studies. 5(2), pp Major Guillory, M. E. (2004). Civilianizing the force: is the United States crossing the Rubicon? role of civilians under the laws of armed conflict. U. S. Air Force Academy, Department of Law, Gale Group. 21. Mandel, R. (2002). The Privatization of Security. Armed Forces & Society. 28, pp McCullough, J., Pafford, A. J. (2002). Contractors On The Battlefield: Emerging Issues For Contractor Support In Combat & Contingency Operations. Briefing Papers, Michaels, J. D. (2004). Beyond Accountability: The Constitutional, Democratic and Strategic Problems With Privatizing War. Washington University Law Quarterly. 82(1001). 24. Milosavljević, B. (2006). Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja. Bezbednost Zapadnog Balkana, Page, M., S. Rynn, S., Taylor, Z. and Wood. D. (2005). SALW and Private Security Companies in South Eastern Europe: a cause or effect of insecurity? SEESAC. 26. Petrović, P. (2008) Kontrola i nadzor privatnog sektora bezbednosti. Revija za bezbednost, Petrović, P. (2007). Privatizacija bezbednosti u Srbiji. Bezbednost Zapadnog Balkana, Ramasastry, A., Thompson, R. C. (2006). Legal Remedies for Private Sector Liability for Grave Breaches of International Law, A Survey of Sixteen Countries. Fafo report 536, FAFO. 29. Schmitth, Captain G. R. (2000). The Military Extraterritorial Jurisdiction Act :The Continuing Problem Of Criminal Jurisdiction Over Civilians Accompanying The Armed Forces Abroad Problem Solved? The Army Lawyer. 30. Schmitt, E., Shanker, T. (2004). Special Warriors Have Growing Ranks And Growing Pains In Taking Key Antiterror Role. New York Times. 31. Schrader, E. (2002). US Companies Hired to Train Foreign Armies. Los Angeles Times. 32. Schreier, F., Caparini, M. (2005). Privatizing Security: Law, Practice And Governance Of Private Military And Security Companies. Geneva: DCAF, Occasional Paper No Scoville, R. M. (2006). Toward an Accountability Based Definition of Mercenary. Stanford Law School. 34. Shearer, D. (1998). Outsourcing War. Foreign Policy. 35. Simeunović Patić, B. (2003) Ubistva u Srbiji u kontekstu tranzicije i rata. Temida, 4(12). 36. Singer, P. W. (Winter 2001/2002). Corporate Warriors: The Rise and Ramifications of the Privatized Military Industry. International Security. 26(3). PRIVATNE BEZBEDONOSNE KOMPANIJE

218 218 BIBLIOGRAFIJA 37. Singer, P. W. (2006). Humanitarian principles, private military agents: some implications of the privatized military industry for the humanitarian community. In : V. Wheeler, A. Harmer eds. Resetting the Rules of Engagement: Trends and Issues in Military Humanitarian Relations. HPG Report Singer, P. W. (2004). Should humanitarians use private military services? Humanitarian Affairs Review. 39. Singer, P. W. (2004). War, Profits, and the Vacuum of Law: Privatized Military Firms and International Law. Columbia journal of transnational law. 42(521). 40. Small, M. (2006). Privatisation of Security and Military Functions and the Demise of the Modern Nation State in Africa. Occasional Paper Series, ACCORD, Durban. 1(2). 41. Smith, E. B. ( Winter ). The New Condottieri and US Policy: The Privatization of Conflict and Its Implications. Parameters, 32, pp Sörensen, J. S. (2003). War as Social Transformation: Wealth, Class, Power and an Illiberal Economy in Serbia. Taylor & Francis, 6, pp Spear, J. (2006). Market Forces: The Political Economy of Private Military Companies Economies of Conflict: Private Sector Activity in Armed Conflict. New security programme, Fafo report Unijat, J. (2008). Ka zakonskom uređenju privatnog sektora bezbednosti u Srbiji. Revija za bezbednost, Unijat, J. (2007). Siva zona bezbednosti. Bezbednost Zapadnog Balkana, Volker, B, Fitzpatrick, C., Jaspers, W. and Paes, W. C (2006) Who s Minding The Store? The Business of Private, Public and Civil Actors in Zones of Conflict. Germany: Bonn International Centre for Conversion (BICC), Brief Wayne, L. (2002). America s For Profit Secret Army. New York Times. 48. Zwanenburg, M. (2004) Existentialism in Iraq: Security Council Resolution 1483 and the law of occupation. IRRC. 86(856).

219 219 BIBLIOGRAFIJA ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA PRAVNI IZVORI I DOKUMENTI 1. Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o oglašavanju. Službeni glasnik RS br. 73 9/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Službeni glasnik RS br. 120/ Savet ministara Državne Zajednice Srbija i Crna Gora: Direkcija za informacije. Zakon o javnom informisanju. Službeni glasnik RS br. 43/ Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o radiodifuziji. Službeni glasnik RS br. 42/ Narodna skupština Socijalističke Republike Srbije. Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana. Službeni glasnik SRS br. 24/82, 39/83, 17/84, 45/85, 12/89. LITERATURA KNJIGE I MONOGRAFIJE 1. Baker, C. E. (2002). Media, Markets, and Democracy. Cambridge University Press. 2. Ball, N., Bouta, T. and van de Goor, L. (2003). Enhancing Democratic Governance of the Security Sector: An Institutional Assessment Framework. The Hague: Clingendael Institute for the Netherlands Ministry of Foreign Affairs. 3. Iyengar, S. (1994). Is Anyone Responsible? How Television Frames Political Issues. Chicago: University of Chicago Press. 4. Kenedy, W. V. (1993). Military and Media: Why the Press Cannot be Trusted to Cover a War. Westport, Conn: Praeger. 5. Mickiewicz, E. (1999). Changing Channels, Television and the Struggle for Power in Russia. Durham and London: Duke University Press. 6. Milosavljević, B. (1997). Nauka o policiji. Beograd: Policijska akademija. 7. Paunović, Ž. (2007). Nevladine organizacije: potreba ili zavera. Beograd: Demokratska stranka/istraživačko izdavački centar. 8. Velat, D. (2005). Upravljanje finansijama u NVO: Priručnik za rukovodeće osoblje. Beograd: Građanske Inicijative i TIM TRI. 9. Zaller, J. R (1992). The Nature and Origins of Mass Opinion. New York: Cambridge University Press.

220 220 ZBORNICI RADOVA BIBLIOGRAFIJA 1. Bajomi Lazar, B., P., I. Hegedus (eds.), (2001). Media and Politics. Budapest: Uj Mandatum Koyvkiado. 2. Bryden, A., Hanggi, H. (eds.), (2004). Reform and Reconstruction of the Security Sector. Geneva: DCAF. 3. Caparini, M., Philipp, F., Molnar, F. (eds.), (2006). Civil Society and the Security Sector: Concepts and Practices in New Democracies. Geneva: DCAF. 4. Cole, E., Eppert, E. and Kinzelbach, K. (eds.), (2008). Public Oversight of the Security Sector: A Handbook for Civil Society Organizations. Bratislava: UNDP. 5. Ferejohn, J. A. and J, Kuklinski, H. (eds.), (1990). Information and Democratic Processes. Urbana: University of Illinois Press. 6. Glišić, J, Hadžić, M, Timotić, M, Matić, J. ( ). Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, I VII. Beograd: CCVO. 7. Hadžić, M. (ur.), (2000). Civilna kontrola vojske i policije. Beograd: Medija centar, CCVO. 8. Kinzelbach, K., Eden, C. (eds.), (2006). Democratising Security in Transition States. UNDP, DCAF. 9. McCormack, G. (ed.), (1999). Media in the CIS. A study of the political, legislative and socio economic framework. Duseldorf: The European Institute for the Media. 10. Nacos, B. L., Shapiro, R. Y., Isernia, P. (eds.), (2000). Decisionmaking in a Glass House: Mass Media, Public Opinion, and American and European Foreign Policy in the 21st Century. Lanham, Md: Rowman & Littlefield Publishers. 11. O.Neil, P. H. (ed.), (1997). Post Communism and the Media in Eastern Europe. London and Portland: Frank Cass. 12. Price, M. E., Raboy, M. (eds.), (2001). Public Service Broadcasting in Transition: A Documentary Reader. Duseldorf: The European Institute for the Media. 13. Timotić, M., Hadžić, M. (ur.), (2006). Javnost i vojska. Beograd: CCVO. ČLANCI 1. Althaus, Scott L. (1998). Information Effects in Collective Preferences. The American Political Science Review. 92(3), pp Bartels, L. (1996). Uninformed Votes: Information Effects in Presidential Elections. American Journal of Political Science, 40, pp Burnstein, P. (2002). The Impact of Public Opinion Policy: A Review and an Agenda. Political Research Quarterly. 56(1), pp Caparini, M. (2004). Media in Security and Governance: The Role of the News Media in Security. BICC, DCAF.

221 Caparini, Marina. (2004). Civil society and democratic oversight of the security sector: a preliminary investigation. In: P. Fluri, M. Hadžić, eds. Sourcebook on Security Sector Reform. Geneva: DCAF, Belgrade: CCMR, pp Converse, P. E. (1964). The Nature of Belief Systems in Mass Publics. In: D.E. Apter, ed. Ideology and Discontent. New York: Free Press. 7. Converse, P. E. (1990). Popular Representation and the Distribution of Information. In: J. A. Ferejohn, and J. H. Kuklinski, eds. Information and Democratic Process. Chicago: University of Illinois Press. 8. Freedom House (2008). Freedom in the World Freedom House (2008). Freedom of the Press Freedom House (2008). Nations in Transit Goati, V. (2004). Partije i akteri civilnog društva u Srbiji. U: D. Vujadinović, L. Veljak, V. Goati, V. Pavićević, urs. Između autoritarizma i demokratije: Srbija, Crna Gora, Hrvatska (Knjiga. 2, Civilno društvo i politička kultura). Beograd: CEDET. 12. Hadžić, M. (2001). (In)Ability of the Local NGOs to Influence Law-Making, Process: Between Lack of Will and Lack of Knowledge. In: B. Vankovska, ed. Legal Framing of the Democratic Control of Armed Forces and the Security Sector: Norms and Reality/ies. Geneva: DCAF, Belgrade: Centre for Civil Military Relations. 13. Herrmann, R., Tetlock, K., Philip E., Visser, P. S. (1999). Mass Public Decisions To Go To War: A Cognitive-Interactionist Framework. The American Political Science Review. 93(3), pp International Center for Not-for-Profit Law (ICNL) and World Movement for Democracy Secretariat at the National Endowment for Democracy (NED) (2008). Defending Civil Society: A Report of the World Movement for Democracy. 15. Pavlović, V. (2004). Civilno društvo i politika. U: D. Vujadinović, L. Veljak, V. Goati, V. Pavićević, urs. Između autoritarizma i demokratije: Srbija, Crna Gora, Hrvatska (Knjiga. 2, Civilno društvo i politička kultura). Beograd: CEDET. 16. Paunović, Ž. (2008). Deset godina NVO u SR Jugoslaviji: od ilegalaca i neprijatelja do važnih aktera društvenih promena. Civilno Društvo ( 17. Petrović, P. (2007). Pokušaj debate mapiranje debate o NATO u civilnom društvu Srbije. Bezbednost Zapadnog Balkana, 5, str McCormack, Gillian (2002). A Model of Post Soviet Media Control in Elections. Duseldorf: The European Institute for the Media. 19. Mendelsohn Forman J. (2004). Promoting civil society in good governance: lessons for the security sector. In: P. Fluri, M. Hadžić, eds. Sourcebook on Security Sector Reform. Geneva: DCAF, Belgrade: CCMR, pp ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA

222 Mihailović, S. (2005). Kako NVO vide političku moć i kako politička moć vidi NVO. U: Analiza NVO okruženja izazovi tranzicije. Beograd: ProConcept. 21. Milivojević, S. (2001). Javnost i ideološki efekti medija. Reč, 64(10), str Reljić, D. (2004). Civil society, mass media and democracy in post communist countries. In: P. Fluri, M. Hadžić, eds. Sourcebook on Security Sector Refor. Geneva: DCAF, Belgrade: CCMR, pp Uloga civilnog društva u reformi sektora bezbednosti. Mreža 45, Specijalno izdanje Građanske inicijative (maj 2005). INTERNET ADRESE BIBLIOGRAFIJA 1. Holandski Institut za Međunarodne Odnose 2. Međunarodni centar za zakonska rešenja neprofitnih organizacija www. icnl.org (International Center for Not for Profit Law (ICNL) 3. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) 4. Program za razvoj Ujedinjenih nacija 5. Portal Civilno Društvo 6. Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF)

223 223 O Centru za civilno-vojne odnose Centar za civilno-vojne odnose je organizacija civilnog društva koja je osnovana godine u Beogradu radi javnog podržavanja demokratizacije Srbije i zalaganja za radikalnu reformu njenog sektora bezbednosti. U središtu istraživanja i javnog delovanja Centra nalaze se dinamika i dometi reforme, pre svega, državnih aparata sile, kao i problemi njihovog stavljanja pod demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor. Važan deo aktivnosti Centra usmeren je na istraživanje i javno tematizovanje potrebe i izgleda za uključenje Srbije u procese regionalne i globalne bezbednosne saradnje i integracije. Pored trinaest stalno zaposlenih, Centar na svojim projektima angažuje veliki broj spoljašnjih saradnika. Beogradska škola za studije bezbednosti (BŠSB) jeste istraživačko odeljenje Centra za civilno-vojne odnose. Osnovano je januara godine radi unapređivanja sistematskih istraživanja u polju bezbednosti kao i radi akademskog napretka mladih istraživača. Time se ujedno hoće doprineti daljem razvoju studija bezbednosti u Srbiji. Za tu svrhu su Centar i Norveški institut za međunarodne odnose (NUPI) iz Osla tokom godine započeli program šestonedeljnog akademskog usavršavanja istraživača Škole u NUPI, koji će trajati i tokom godine. U Školi radi deset mladih istraživača koji su angažovani na različitim istraživačkim i obrazovnim projektima. Oni uz to učestvuju u svim akcijama javnog zastupanja koje organizuje Centar. Školu od njenog osnivanja finansijski podržavaju Vlada Kraljevine Norveške i Balkanski fond za demokratiju (BTD). Centar je do sada stekao značajno iskustvo u raznovrsnim akademskim istraživanjima, kao i alternativnom obrazovanju i javnom zastupanju. Zahvaljujući tome Centar se uvrstio među vodeće nezavisne istraživačke organizacije u oblasti bezbednosti. To posebno važi za istraživanja reforme sektora bezbednosti u Srbiji i u regionu Zapadnog Balkana. O tome svedoče i rezultati nekih od dosadašnjih istraživanja, kao što su: Istraživanje i podizanje bezbednosne kulture mladih" ( ), Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji ( ), Reforma sektora bezbednosti i evroatlantske integracije Slovačke i Srbije: naučene lekcije ( ), Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji prijatelj ili ne?" ( ), Vojska Srbije i Crne Gore i Srpska pravoslavna crkva - potraga za novim identitetom" ( ), Javno mnenje i mediji o oružanim snagama Srbije i Crne Gore" ( ), Nasilno rasturanje Jugoslavije uzroci, dinamika i posledice" (2004), Zaštita ljudskih prava u Vojsci i policiji u SRJ (2003), Normativne pretpostavke za civilnu kontrolu Vojske Jugoslavije (2001).

224 224 Projekat Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji" ( ), za cilj je imao da putem mapiranja postojećih kapaciteta i njihovih nedostataka, kao i aktera (naročito državnih i nedržavnih aparata sile) sektora bezbednosti Srbije, pruži podršku reformi sektora bezbednosti i bezbednosnoj integraciji Srbije u evroatlantsku bezbednosnu zajednicu. Glavni rezultat ovog istraživanja jeste Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji, koji pruža sveobuhvatan uvid u tokove i domet reforme sektora bezbednosti u Srbiji, u periodu od godine do kraja godine. O CENTRU ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE Centar trenutno sprovodi, u saradnji sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga, projekt Povećanje kapaciteta organizacija civilnog društva za merenje i monitoring reforme sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu Njegovom se realizacijom želi uz ostalo doprineti povećanju kapacititeta organizacija civilnog društva u državama Zapadnog Balkana za efektivno nadgledanje tokova reforme mesnih sektora bezbednosti, kao i procesa bezbednosne saradnje u regionu. Partneri u ovom projektu su Institut za međunarodne odnose iz Zagreba, Centar za bezbednosne studije iz Sarajeva, Centar za demokratiju i ljudska prava iz Podgorice, Analytica iz Skoplja, Institut za demokratiju i medijaciju iz Tirane, kao i Kosovski centar za studije bezbednosti iz Prištine. Zahvaljujući ovome, stvorena je regionalna mreža specijalizovanih organizacija civilnog društva koja bi svojim delovanjem trebalo da doprinese povećanju transparentnosti procesa reforme sektora bezbednosti u zemljama regiona. Stručnjaci i saradnici Centra su u prethodnom periodu, pored navedenog, izradili modele nekoliko zakona iz oblasti bezbednosti: Model zakona o civilnoj službi, Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja, Model zakona o načinu utvrđivanja i postupanju sa tajnim podacima od značaja za odbranu zemlje i Model zakona o Vrhovnom savetu odbrane. Osloncem na to, Centar je pokrenuo javnu debatu o potrebi i važnosti sveobuhvatnog i skladnog pravnog uređivanja nacionalnog sistema bezbednosti u Srbiji. Isto tako, Centar je na zahtev nadležnog odbora nekadašnje Skupštine Srbije i Crne Gore izradio Nacrt zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli vojske. Njegovi eksperti su takođe učestvovali u izradi Nacrt zakona o službama bezbednosti SCG. Oni su pre toga bili deo tima koji je izradio Zakon o službama bezbednosti SRJ, koji je usvojen jula godine. Pored toga Centar je u septembru godine organizovao javnu raspravu o nacrtima Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci, a u januaru godine kao i javnu raspravu o nacrtima Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane Republike Srbije. Važan deo dosadašnjih aktivnosti Centra činili su raznovrsni obrazovni i informativni programi, koji su bili namenjeni aktivistima civilnog društva, narodnim posla-

225 225 nicima, kao i pripadnicima bezbednosnog sektora u Srbiji, te članovima akademske zajednice. Ovim programima je do sada bilo obuhvaćeno više od polaznika. U saradnji sa Fakultetom političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Centar je dva puta uspešno sproveo jednogodišnje poslediplomske specijalističke kurseve iz studija nacionalne i globalne bezbednosti (školska 2004/2005. i 2005/2006). Potom su na istom fakultetu tokom godine prvi put organizovane magistarske studije Nacionalne i globalne bezbednosti, a potom i master studije Međunarodne bezbednosti. Trenutno je u toku školovanje druge generacije polaznika ovih studija. Zahvaljujući podršci donatora, Centar je za svaku generaciju studenata uspevao da obezbedi najmanje 20 stipendija koje su korišćene pre svega za školovanje zaposlenih u državnoj upravi i njenim aparatima sile (Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, bezbednosno-obaveštajne službe i Narodna skupština), ali i polaznika iz akademske zajednice, medija i organizacija civilnog društva. Tokom godine Centar je pokrenuo i program stažiranja za domaće i strane studente, želeći da doprinese uvećanju u jačanju zajednice civilnih istraživača bezbednosti. Do sada je u ovom programu učestvovalo 27 domaćih i 6 stranih stažista. Time se ujedno želi podstaći aktivnije uključivanje akademske zajednice i civilnog društva u procese reforme sektora bezbednosti u Srbiji, regionu i Evropi. Radi povećanja i širenja modernih znanja iz oblasti studija bezbednosti, Centar je u proteklom periodu objavio niz originalnih publikacija i analiza koje su prostekle iz njegovih istraživačkih aktivnosti, obrazovnih aktivnosti i aktivnosti javnog zastupanja. Većina publikacija i analiza su dostupne na web-sajtu Centra org, odakle se mogu preuzeti besplatno. Do sada je objavljeno 38 različitih publikacija knjiga, priručnika, zbornika, pojmovnika aktivnosti od kojih je većina prevedena i na engleski jezik, a neke od njih i na mađarski i albanski jezik. O CENTRU ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE Centar od godine redovno objavljuje stručni časopis Bezbednost Zapadnog Balkana. Do sada je objavljeno jedanaest brojeva časopisa koji su dostupni na srpskom i engleskom jeziku na veb sajtu Centra. Časopis se štampa u 300 primeraka na srpskom i 300 primeraka na engleskom jeziku, dok je ukupan broj pretplatnika na elektronsko izdanje časopisa dostigao brojku od Centar je član, ali i pokretač nekoliko nacionalnih i regionalnih mreža i organizacija civilnog društva. On je, između ostalog, član Federacije nevladinih organizacija Srbije, član mreže partnerskih nevladinih organizacija Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji i Informacionog foruma bezbednosnog sektora. Predstavnik Centra je ujedno i član Međunarodnog savetodavnog odbora Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga. Centar je, takođe, potpisao

226 226 memorandume o međusobnom razumevanju i na taj način formalizovao saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije, Vladinom Kancelarijom za pridruživanje EU, Institutom za uporedno pravo, Nacionalnim institutom za demokratiju, Udruženjem za evroatlantsku saradnju Jagello 2000 iz Češke, Centrom za evropske i severnoatlantske poslove iz Slovačke, Centrom za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Crne Gore, Centrom za bezbednosnu saradnju RACVIAC, Institutom za međunarodne odnose iz Hrvatske, Centrom za sigurnosne studije iz BiH, Analyticom iz Makedonije i Institutom za demokratiju i medijaciju iz Albanije. Centar je potpisao i trinaest memoranduma o razmeni časopisa i drugih publikacija sa relevantnim akademskim časopisima iz Srbije, Slovenije, Slovačke, Rumunije i Turske.

227 227 Istraživački tim U pisanju Hronologije reforme sektora bezbednosti u Republici Srbiji učestvovali su istraživači Beogradske škole za studije bezbednosti, saradnici i prva generacija stažista Centra za civilno-vojne odnose. Maja Bjeloš diplomirala je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Trenutno na istom fakultetu pohađa poslediplomske studije iz Međunarodne bezbednosti. Od jula godine radi kao istraživačica u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Koautor je hronologije reforme sistema civilne zaštite. Iztok Bojović magistrirao je na Northeastern University, School of Journalism u Bostonu i diplomirao žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. U periodu godine radio je kao novinar u magazinu Odbrana i medijski analitičar u Ministarstvu odbrane Jugoslavije, a potom je radio u nekoliko međunarodnih organizacija na projektima vezanim za reformu sektora bezbednosti (DFID, NDI Srbija). U periodu godine radio je kao istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Koautor je opšte političke hronologije. Zorana Brozović diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Završila Specijalističke studije iz Nacionalne i globalne bezbednosti na Fakultetu političkih nauka, a trenutno na istom fakultetu završava magistarske studije iz Globalne i nacionalne bezbednosti. U periodu godine radila je kao saradnik Centra za civilno-vojne odnose, a od godine radi kao istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Posebna interesovanja: društvena istraživanja, javno mnjenje o bezbednosnim temama, političke partije. Autor je bibliografije o organizacijama civilnog društva. Saša Đorđević diplomirao je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Trenutno na istom fakultetu završava Specijalističke akademske studije- Evropske studije. Od godine radi kao istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Koautor je hronologije reforme policije i hronologije odnosa Srbije i Evropske unije. Marko Milošević diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek za sociologiju, a godine završio je i master studije sociologije na istom fakultetu. Od godine radi kao istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Posebna interesovanja: društveni razvoj i bezbednost. Autor je bibliografije o privatnim bezbednosnim kompanijama.

228 228 Predrag Petrović diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Trenutno na istom fakultetu završava magistarske studije iz predmeta Politička sociologija. Od godine radi kao istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Posebna interesovanja: borba protiv korupcije, bezbednosno-obaveštajne službe i privatizacija bezbednosti. Koautor je hronologije i bibliografije reforme bezbednosno obaveštajnih službi. Đorđe Popović diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je na Institutu za mirovne studije u Hamburgu. Od godine radi kao istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Posebna interesovanja: reforma sektora bezbednosti. Koautor je hronologije i bibliografije reforme Vojske. Marko Savković diplomirao je međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Trenutno na istom fakultetu završava magistarske studije Evropske studije. Posebna interesovanja: društveni razvoj i bezbednost. Koautor je hronologije i bibliografije reforme državnih organa sa određenim policijskim ovlašćenjima. ISTRAŽIVAČKI TIM Sonja Stojanović diplomirala je japanski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je u oblasti Politika, bezbednost i integracije na Školi za slovenske i istočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu. U periodu godine radila je kao saradnik na projektima Jedinice za strateški razvoj Odeljenja za sprovođenje zakona Misije OEBS u SCG. Od godine radi kao direktorka Centra za civilno-vojne odnose i kao istraživačica u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Posebna interesovanja: reforma policije, komparativna politika, proširenje i bezbednost EU, javna i politička uprava, rešavanje konflikata. Koautorje hronologije reforme policije i autorka bibliografije policije. Jelena Unijat diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde trenutno pohađa poslediplomske studije Kriminalističkih nauka. U periodu godine radila je kao istraživač u Beogradskoj školi za studije bezbednosti. Trenutno radi u Kancelariji Zaštitnika građana. Autor je bibliografija o pravosuđu i zatvorima. Saradnici i stažisti Ivan Dimitrijević diplomirao je na Fakultetu za bezbednost u Beogradu. Trenutno pohađa master studije Međunarodne bezbednosti na Fakultetu političkih nauka. Autor je nekoliko članaka i recenzija u časopisima Ljudska bezbednost i Bezbednost. Tokom stažiranja učestvovao je u izradi hronologija i bibliografija sistema civilne zaštite i policije. Biljana Đorđević student na master studijama Politička analitika i menadžment na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na istom fakultetu angažovana