Ana JOVIĆ-LAZIĆ 1 UDK: 341.7( ) Biblid , 61(2009) Vol. LXI, br. 3, str Izvorni naučni rad Jul 2009.

Transcription

1 Ana JOVIĆ-LAZIĆ 1 UDK: 341.7( ) Biblid , 61(2009) Vol. LXI, br. 3, str Izvorni naučni rad Jul SARADNJA EVROPSKE UNIJE I RUSIJE U OBLASTI SPOLJNE I BEZBEDNOSNE POLITIKE APSTRAKT Autorka analizira razvoj saradnje Rusije i Evropske unije u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Istraživanje pokazuje da uprkos zajedničkom interesu Rusije i EU da se na osnovu uzajamne povezanosti i međuzavisnosti izgradi stvarno partnerstvo u ovoj oblasti, još uvek postoji veliki jaz između retorike i stvarne saradnje. Objašnjenja se mogu naći u različitim očekivanjima i interesima koje obe strane nastoje da ostvare kroz ovu saradnju. Iako saradnja EU- Rusija u oblasti spoljne i bezbednosne politike ostaje nedorečena, preduzeti su neki formalni koraci ka uspostavljanju stvarne saradnje u ovoj oblasti. Ključne reči: Evropska unija, Ruska Federacija, strateško partnerstvo, saradnja u oblasti spoljne i bezbednosne politike Završetak perioda hladnog rata, blokovske podele u svetu i raspad Sovjetskog Saveza doveli su do velikih promena u međunarodnim odnosima. Ruska Federacija postala je država sukcesor SSSR-a i nasledila je članstvo u međunarodnim organizacijama i mesto stalnog člana Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Iako je izgubila ulogu globalne super sile Rusija je, zbog svoje veličine, geografskog položaja i ukupnih kapaciteta ostala ključni činilac u oblasti stabilnosti i bezbednosti ne samo evropskog 1 Ana Jović-Lazić, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, adresa: lazicbgd@eunet.rs 295

2 296 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, kontinenta već i svojevrstni most između Evrope i Azije. 2 U međuvremenu Evropska unija je usvojila brojne mehanizme za utvrđivanje i sprovođenje zajedničke spoljne politike kako bi ojačala svoj politički karakter i uticaj u svetu. U tom kontekstu razvijeni su i civilni i vojni kapaciteti za rešavanje sukoba, koji pored širokog kruga političkih, ekonomskih, finansijskih, diplomatskih, humanitarnih i drugih sredstava, obuhvataju i policijske i vojne mehanizme spoljnopolitičkog delovanja. 3 Nakon što je SAD ostala jedina super sila, Rusija je saradnju sa EU u oblasti bezbednosti videla kao priliku da ojača svoj poljuljani međunarodni politički uticaj. 4 Kraj hladnog rata doneo je i nove izazove i pretnje, kao i nove bezbednosne koncepte čime je pitanje odnosa EU-Rusija stavljeno u novi kontekst. 5 Danas su i EU i Rusija izložene sličnim opasnostima, a samim tim i zainteresovane da se zajednički bore sa aktuelnim međunarodnim problemima, kao što su organizovani kriminal, ilegalne migracije, obezbeđenje nuklearne bezbednosti, zaštita životne sredine i sl. Zajedničko rešavanje ovih pitanja postalo je još značajnije nakon proširenja EU na Bugarsku i Rumuniju godine, kada je granica EU i Rusije značajno produžena. Svetska finansijska i ekonomska kriza, koja je zahvatila i Uniju i Rusiju, nametnula je neophodnost da se zajednički traže rešenja za prevladavanje problema, imajući pri tome u vidu njihovu međuzavisnost. Odnosi Evropske unije i Ruske Federacije su od posebnog značaja za međunarodne odnose u celini, što je veoma važno prevashodno sa stanovišta da su obe strane zainteresovane za koordiniranu saradnju međunarodne zajednice na osnovima opšte priznatih normi međunarodnog prava. Rusija i Evropska unija se, svaka na svoj način i polazeći od sopstvenih interesa, protive unilateralizmu kada je reč o rešavanju složenih problema u međunarodnim odnosima. 6 Istovremeno, i EU i Rusija mogu ojačati uzajamne 2 O značaju savremene Rusije pročitati više u: Dragan Petrović, Rusija na početku XXI veka, Prometej, Institut za političke studije, Novi Sad, Milan Šahović, Evropska unija kao svetska politička sila, Centar za antiratnu akciju, Beograd, 2001, str Mark Webber, Third-Party Inclusion in European Security and Defence Policy: A Case Study of Russia, European Foreign Affairs Review, No. 6, 2001, pp Ken Dark, The Changing form of post Cold-War Security, in: New Studies of post Cold- War Security, Ashgate Publishing, London, Vladimir Baranovsky (ed.), Russia and Europe: The Emerging Security Agenda, Oxford University Press, New York, 1997, p. 3.

3 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, pozicije u dijalogu sa islamskim svetom i poboljšati stabilnost i bezbednost u zajedničkom susedstvu. Zbog sličnih problema i zajedničkih, međusobno povezanih i komplementarnih interesa, Evropska unija i Rusija usvojile su brojna dokumenta kojima su stvorili preduslove za razvoj saradnje u oblasti spoljne politike i bezbednosti. U ovom radu biće predstavljeni osnovni oblici saradnje EU i Rusije u oblasti bezbednosti i odbrane preko analiziranja zvaničnih dokumenata i deklaracija i njihovog poređenja sa nivoom praktične realizacije. Na osnovama Sporazuma o partnerstvu i saradnji koji je zaključen godine Unija i Rusija su izgradile razgranat sistem institucionalne saradnje, koji se razvijao u nizu oblasti uključujući međunarodne odnose i međunarodnu bezbednost. Iako u najvećoj meri reguliše trgovinsku i ekonomsku saradnju, jedan od ciljeva Sporazuma je i razvoj političkog dijaloga Rusije i EU koji bi trebalo da omogući veće usaglašavanja stavova kada je reč o međunarodnim pitanjima od zajedničkog interesa i tako doprinese većoj stabilnosti i sigurnosti. Na sastanku Evropskog saveta održanom u Madridu u decembru godine usvojena je Strategija za buduće odnose EU i Rusije. U ovoj prvoj zvaničnoj strategiji Unije o Rusiji navodi se da su dobri odnosi sa demokratskom Rusijom od suštinske važnosti za stabilnost u Evropi. Zalaže se za uspostavljanje stvarnog partnerstva u cilju promovisanja demokratije, ekonomskih reformi, unapređenja poštovanja ljudskih prava, konsolidacije mira, stabilnosti i bezbednosti, kako bi se izbegle nove linije podele u Evropi i postigla puna integracija Rusije u zajednicu slobodnih i demokratskih naroda. 7 Pominje se i dijalog i partnerstvo u oblasti bezbednosti, uključujući relevantne aspekte razoružanja, neširenja, kontrole izvoza naoružanja i sprečavanja i upravljanja sukobima. Izražava se spremnost Unije da pomogne Rusiji u rešavanju novih, bezbednosno povezanih izazova, kao što su nuklearna bezbednost i zaštita životne sredine. Rusiji se preporučuje da se o bezbednosnim pitanjima konsultuje sa Zapadnoevropskom unijom i OEBSom. Zajednica Nezavisnih Država vidi se kao oblast moguće saradnje EU i Rusije. 8 Na osnovu ciljeva i principa pomenute strategije Savet je u maju 7 European Union s Strategy for Future EU/Russia Relations, European Council, Presidency Conclusions, Madrid, 15 and 16 December 1995, Annex 8, Internet, C. EN5.htm. 8 Larissa Kuzmitcheva, Russia and European Security and Defence Policy: Problematic Strategic Partnership?, Central European Political Studies Review, Vol. 6, No. 4, Brno,

4 298 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, naredne godine usvojio akcioni plan za Rusiju. 9 Stvarni efekti prve strategije i akcionog plana Unije o Rusiji bili su prilično ograničeni, jer su predviđali ciljeve ali bez navođenja konkretnih mera kako da se oni ostvare. Bez obzira na to, usvajanje ovih dokumenata bilo je značajno jer je pokazalo da Unija shvata značaj razvoja bezbednosne saradnje sa Rusijom. 10 Spoljna i bezbednosna politika, institucionalizovana Mastrihtskim ugovorom godine, omogućila je Uniji da usvaja zajedničke spoljnopolitičke stavove i preduzima zajedničke akcije. Zajednička strategija uvedena Amsterdamskim ugovorom godine, kao novi spoljnopolitički instrument Unije, trebalo je upravo da doprinese većoj efikasnosti zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. 11 Zajednička strategija EU prema Rusiji usvojena u Kelnu u junu godine predstavljala je prvi okvirni dokument koji utvrđuje ciljeve koji bi trebalo da opredeljuju kako aktivnosti Unije, tako i zemalja članica. Činjenica da je to bila prva zajednička strategija EU često se ocenjuje kao snažan simbol značaja koji za Uniju ima saradnja sa Rusijom. Strategija je kao jedan od strateških ciljeva te saradnje definisala održanje evropske stabilnosti, unapređenje globalne bezbednosti i odgovor na zajedničke izazove evropskog kontinenta. Poziva se na efikasniju, intenzivniju saradnju i stalni politički dijalog kako bi se približili stavovi EU i Rusije i omogućio zajednički odgovor na bezbednosne probleme koji se mogu javiti u Evropi. 12 Predlaže se i saradnja o novoj bezbednosnoj arhitekturi u okviru OEBS-a, kao i nastavak saradnje sa Rusijom u razradi evropske bezbednosne strategije i razmatranje ruskog učešća u petersburškim zadacima (tj. humanitarne akcije, akcije spašavanja, mirovne operacije, civilne, policijske i vojne operacije upravljanja krizom). Ukazuje se i na značaj preventivne diplomatije u sprečavanju i rešavanju sukoba, upravljanju krizama, kao i na važnost saradnje unutar 9 European Union action plan for Russia, EU Bulletin, No. 5, Brussels, Hiski Haukkala and Sergei Medvedev (eds.), The EU Common Strategy on Russia: Learning the Grammar of the CFSP, Helsinki, U članu 13 Ugovora o EU navodi se da Evropski savet odlučuje o zajedničkim strategijama koje će biti primenjene od strane Unije u oblastima u kojima države članice imaju važne zajedničke interese. Zajedničkim strategijama utvrđuju se ciljevi, trajanje i sredstva koja će obezbediti unija i države članice. Videti član 13 u: Duško Lopandić (prir.), Ugovori Evropske unije, Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2004, str Common strategy of the European Union on Russia, Official Journal of the European Communities, Brussels, 1999.

5 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, OEBS-a i UN. Zalaže se za strožiju kontrolu izvoza oružja i sprovođenja postojećih sporazuma, suzbijanje proliferacije oružja za masovno uništavanje i pružanje podrške nuklearnom razoružanju. 13 Predviđeno je da se Zajednička strategija EU sprovodi u bliskoj saradnji sa Rusijom, što ukazuje da Unija smatra da je Rusija nezaobilazni partner u oblasti bezbednosti. Na Zajedničku strategiju Unije, Rusija je odgovorila usvajanjem Srednjoročne strategije razvoja odnosa Ruske Federacije i Evropske unije ( ) koja je predstavljena Evropskom savetu u Helsinkiju krajem godine. Dokument ima za cilj da, jačanjem strateškog partnerstva sa Unijom, unapredi ulogu i uticaj Rusije u ukupnim međunarodnim odnosima i doprinese stvaranju multipolarnog sveta. Dalje se navodi da je Rusija zainteresovana za razvoj zajedničke spoljne i bezbednosne politike i saradnju sa Unijom u ovoj oblasti, što bi trebalo da omogući da se očuva evropska bezbednost bez izolacije SAD i NATO, ali i bez njihovog monopola na kontinentu. Ukazuje se da odnosi EU i Rusije moraju doprineti razvoju panevropskog sistema kolektivne bezbednosti koji bi zemljama koje nisu članice NATO omogućio da imaju veću ulogu. U tom kontekstu se poziva na intenzivniju saradnju u cilju jačanja uloge OEBS-a kao ključne osnove za evropsku bezbednost. Istovremeno, ukazuje se da bi Rusija kao svetska sila smeštena na dva kontinenta trebalo da zadrži slobodu da određuje i implementira svoju unutrašnju i spoljnu politiku, svoj status i prednosti evro-azijske zemlje i najveće države ZND-a, nezavisnost svoje pozicije i aktivnosti u međunarodnim organizacijama. 14 Dokument po prvi put jasno navodi da Rusija ima posebne interese, kao što su odnosi sa ZND, koje bi EU trebalo da poštuje, uzdržavajući se bilo čega što bi moglo da bude suprotno interesima Rusije u tom regionu. Iako je jedan od ciljeva partnerstva Rusije sa EU sprečavanje i rešavanje lokalnih sukoba, sa naglaskom na suprematiju međunarodnog prava i nekorišćenje sile, ovaj dokument, međutim, ne daje predloge kako da se to ostvari. Umesto toga, ukazuje se da bi Rusija u predstojećoj deceniji trebalo da formira svoj stav prema nekim aspektima praktične saradnje, kao što su rešavanje kriza i ograničenje i smanjenje naoružanja Common strategy of the European Union on Russia, op. cit. 14 Стратегия развития отношений Российской Федерации с Европейским Союзом на среднесрочную перспективу ( годы), Современная Европа,?1, Москва, Hiski Haukkala, A problematic strategic partnership, in: Dov Lynch (ed.) EU- Russian security dimension, Occasional Papers, No. 46, Helsinki, 2003, p

6 300 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, Iako na prvi pogled ova dva dokumenta izgledaju slično, uočljive su i značajne razlike u pristupima i interesima. Dok Zajednička strategija EU naglašava evropske vrednosti i potrebu da se u Rusiji sprovedu temeljne reforme, Srednjoročna strategija Rusije naglašava nacionalne interese, suverenitet zemlje i posebne interese u okviru ZND. Dokument koji je usvojila EU je uopšten i nedovoljno određen, dok je ruska strategija prilično specificirana i pragmatična. Ove razlike u formulisanju osnovnih načela, vrednosti i pristupa EU i Rusije i dalje su prisutne i često dovode do međusobnih nerazumevanja i razlika. 16 Tokom 1990-ih Rusija, iako oslabljena i na unutrašnjem i na međunarodnom planu, nije smatrala EU kredibilnim bezbednosnim akterom. Međutim, ovakav stav počeo je da se menja kad je Unija preduzela konkretne korake ka formiranju evropskog odbrambenog identiteta, što joj je omogućilo da u ovoj oblasti sarađuje sa trećim zemljama, uključujući i Rusiju. 17 Unija je morala da prođe dug kako bi njena zajednička bezbednosna i odbrambena politika dobila jasniji oblik. U junu godine na zasedanju u Kelnu članovi Evropskog saveta su se založili za razvoj neophodnih sredstava i kapaciteta koji bi osposobili EU da adekvatno odgovori na međunarodne krize, bez obzira na akcije NATO-a. 18 Imajući u vidu ulogu koju je Unija nastojala da ima u međunarodnim odnosima, a pre svega u oblasti sprečavanja sukoba i upravljanja krizama, ona je morala da razvija odgovarajuće vojne i civilne kapacitete i instrumente za autonomne akcije. U tom kontekstu ukazano je na potrebu razvoja evropskih vojnih kapaciteta, koji bi trebalo da budu efikasniji od postojećih nacionalnih, binacionalnih i multinacionalnih kapaciteta. To je zahtevalo strateško planiranje i veoma složenu koordinaciju za šta je potrebno više godina. 19 Polazeći od principa ustanovljenih u Kelnu, Evropski savet je u Helsinkiju krajem godine doneo odluke značajne za dalji razvoj zajedničke bezbednosne i odbrane politike (Helsinki Headline Goal). Tom prilikom postignut 16 Maria Raquel Freire, Two unequal partners: the EU and its Russian neighbor, in: André Barrinha (ed.) Towards a Global Dimension: EU s Conflict Management in the Neighborhood and Beyond, Fundaçăo Friedrich Ebert, Lisboa, Tatiana Romanova, Natalia Zaslavskaya, EU-Russia: Towards the Four Spaces, Baltic Defence Review, 2004, Vol. 12, No. 2, pp Common European security and defence policy, in: Presidency Conclusions, Cologne European Council, 3 and 4 June 1999, Internet, Upload/Cologne%20European%20Council%20-%20Annex%20III%20of%20the%20 Presidency%20conclusions.pdf, p Ibidem, pp

7 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, je dogovor da će od godine Unija biti u mogućnosti da pošalje do 60 hiljada vojnika koji će sprovoditi tzv. petersburške zadatke. Ove snaga EU treba da budu sposobne da se, u roku od 60 dana od donošenja odluke o intervenciji, angažuju na period od najmanje godinu dana. 20 Na sastanku Evropskog saveta u Helsinkiju, kao i na narednom održanom u Feiri godine zaključeno je da Rusija može biti pozvana da učestvuje u operacijama koje vodi EU. 21 Interes za značajnijom i aktivnom ulogom u svetskim i evropskim odnosima, navela je Rusiju da u potpunosti uzme u obzir moguće posledice razvoja evropske bezbednosne i odbrambene politike, naročito njene kapacitete za upravljanje krizama. Iako su pre proširenja Unija i Rusija bile relativno geografski udaljene, intervencija NATO u Jugoslaviji godine i prekid odnosa Rusije sa NATO podstakli su ovu zemlju da sa većim angažovanjem pristupi dijalogu i preispita mogućnosti za širu saradnju sa EU u oblasti bezbednosti. 22 Bezbednosnu i odbrambenu politiku EU Rusija je posmatrala kao svojevrsnu protivtežu dominaciji NATO u evropskoj odbrani i SAD u ukupnim međunarodnim odnosima. Unija je takođe bila zainteresovana da dobije podršku Rusije za razvoj ove nove politike, čime je stvoren utisak da će, kada je reč o političkom dijalogu i saradnji u oblasti bezbednosti, dve strane brzo postići uzajamnu saglasnost. 23 Samiti EU i Rusije predstavljali su značajnu priliku za intenzivniji dijalog u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Tako je na samitu održanom godine u Helsinkiju potpisan Sporazum o merama za unapređenje političkog dijaloga EU i Rusije, koji je ukazao na potrebu razmatranja novih mogućnosti za saradnju koje su otvorene razvojem bezbednosne i odbrambene politike EU. 24 Na narednom samitu održanom u Moskvi u maju 20 Videti više u: Ana Jović-Lazić i Ivona Lađevac, Izgradnja bezbednosne strukture Evropske unije i NATO, zbornik: Nevenka Jeftić (prir.), Aktuelni međunarodni odnosi u međunarodnim oblastima: bezbednosti, ekonomije, prava, religije, Institut za međunarodnu politiku i privredu, 2008, str Presidency Conclusions, Helsinki European Council, 1999, op.cit., Feira European Council, 19 June 2000, Internet, docs/pressdata/en/ec/ r1.en0.htm. 22 Данилов, Д. А., Россия в большой Европе: стратегия безопасности, Современная Европа, No 2, 2000, Москва. 23 Dimitry Danilov, Russia and European security, in: What Russia sees, Chaillot Paper, No 74, Joint Statement, EU-Russia Summit, Helsinki, 22 October 1999, Internet, bits.de/eura/ Helsinki.html. 301

8 302 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, godine potvrđen je poziv Unije Rusiji da učestvuje u budućim operacijama upravljanja krizama. Na samitu u Parizu krajem godine usvojena je zajednička deklaracija o jačanju dijaloga i saradnje u političkim i bezbednosnim pitanjima u Evropi, u kojoj se navodi obaveza EU i Rusije da ustanove posebne konsultacije na odgovarajućem nivou i u odgovarajućem formatu. 25 Dogovoreno je da se ispitaju mogućnosti doprinosa Rusije inicijativama Unije u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao što su akcije u slučaju humanitarnih kriza, akcije očuvanja mira i nametanja mira. Posle samita u Parizu Rusija je aktivno podržala dalji razvoj evropske bezbednosne i odbrambene politike, navodeći mogućnosti za praktičnu saradnju sa EU na jednakim osnovama, koje uključuju i operacije upravljanja krizama. Pored toga, Rusija se založila za adekvatnu strukturu bezbednosnih odnosa sa EU koja bi u najmanjoj meri trebalo da bude jednaka nivou institucionalnog dijaloga koji Rusija ima sa NATO. Veću autonomiju EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici i razvoj strateškog partnerstva sa Unijom, Rusija je videla kao način da ostvari svoje bezbednosne ciljeve i ojača svoju ulogu i uticaj u Evropi. Za ovo Rusija ima poseban interes, naročito ako se ima u vidu da se EU proširila na zemlje koje su nekada bile pod dominantnim uticajem Sovjetskog Saveza ili su se nalazile u njegovom sastavu. Rusija i dalje pokazuje nedvosmislen interes da u određenoj meri utiče na pomenute zemlje i regione. Pored toga Rusija je u razgovorima sa Unijom o mogućem učešću u petersburškim operacijama, predložila da se prvo odrede geografske granice budućih operacija, kao i da se EU obaveže da će se one sprovoditi u okviru mandata Saveta bezbednosti UN. Na taj način Rusija bi imala mogućnost da, ukoliko nije saglasna sa nekom operacijom, upotrebi veto. Pomenuti zahtevi nisu naišli na prihvatanje Unije koja nastoji da ima odrešene ruke u donošenja odluka o pokretanju i načinu sprovođenja akcija mirovne podrške i upravljanja krizama. Rekonstrukcija uloge UN-a, a posebno uloge Saveta bezbednosti je na listi strateških prioriteta Rusije. U Spoljnopolitičkom konceptu Ruske Federacije iz juna godine navodi se da će Rusija težiti dostizanju multipolarnog sistema međunarodnih odnosa koji realno odražava 25 Joint Declaration on strengthening dialogue and cooperation on political and security matters in Europe, EU-Russia Summit, 30 October 2000, Paris, Internet, eu.int/comm/external_relations/russia/summit_30_10_00/stat_secu_en.htm.

9 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, raznolikost savremenog sveta sa njegovom velikom raznolikošću interesa, kao i da svetski poredak XXI veka mora biti zasnovan na mehanizmu kolektivnog rešavanja ključnih problema, prioritetu prava i jasnoj demokratizaciji međunarodnih odnosa. Rusija će nastojati da utiče na opšte procese u svetu u cilju formiranja stabilnog, pravednog i demokratskog svetskog poretka, izgrađenog na opšteprihvaćenim normama međunarodnog prava, uključujući, pre svega, ciljeve i principe Povelje UN, kao i na pravičnim i partnerskim odnosima država. 26 Nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra godine došlo je do određenog poboljšanja odnosa Rusije sa SAD i NATO, a borba protiv terorizma dobila je značajnije mesto u bezbednosnoj saradnji EU i Rusije. Rusija je izrazila spremnost da u potpunosti sarađuje u borbi protiv terorizma koju vodi međunarodna zajednica. Globalnu borbu protiv terorizma Rusija je nastojala da iskoristi kako bi reafirmatisala svoj međunarodni politički status i uticaj u međunarodnim odnosima. Postoje mišljenja da je Rusija očekivala da će joj učešće u međunarodnoj antiterorističkoj koaliciji dati određene prednosti. S obzirom da je Rusija uvek tvrdila da se u Čečeniji vodi rat protiv terorizma, očekivala je da će Zapad prestati da kritikuje njenu politiku u vezi s tim. Na samitu EU i Rusije u Briselu u oktobru godine EU nije pomenula kršenje ljudskih prava u Čečeniji, već je izrazila podršku naporima Rusije da postigne političko rešenje problema. Ipak, EU je odbijala da prihvati rusko objašnjenje da su sukobi u Čečeniji jednostavno borba protiv terorizma. 27 Na samitu je usvojena Zajednička izjava o međunarodnom terorizmu u kojoj se naglašava da nema opravdanja za međunarodni terorizam, bez obzira na njegove motive ili poreklo. Dalje se navodi da izvršioci, finansijeri i saučesnici takvih akata nasilja moraju biti izvedeni pred lice pravde, kao i da je neophodno preduhitriti i sprečiti planiranje i izvršenje tih dela. EU i Rusija su ukazale da borba protiv međunarodnog terorizma neće biti efikasna, ako ne bude zasnovana na stalnim naporima i vođena u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN. 28 Postignut je dogovor o razmeni 26 The Foreign Policy Concept of the Russian Federation, Moscow, 2000, Internet, 27 Roy Allison and Margot Light, The place of Europe in Russian foreign policy Russian security, in: Roy Allison, Margot Light and Stephen White, Putin s Russia and the Enlarged Europe, London, 2008, pp Joint Statement on international terrorism, Annex 1, EU-Russia Summit, Brussels, 3 October 2001, Internet, sum41.doc. 303

10 304 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, informacija o terorističkim aktivnostima i mrežama, kao i da dve strane neće dozvoliti postojanje takvih grupa na svojim teritorijama. Blokiraće se i svi finansijski izvori terorističkih organizacija i razmenjivati obaveštajni podaci o sumnjivim transakcijama, što može poboljšati i saradnju EU i Rusije u oblasti pranja novca. Na tom samitu usvojena je i Zajednička deklaracija o jačanju dijaloga i saradnje u političkim i bezbednosnim pitanjima kao što su povećanje međunarodne bezbednosti, sprečavanje i upravljanje krizama u Evropi, sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje, praćenje izvoza konvencionalnog oružja, OEBS, UN i borba protiv međunarodnog terorizma. 29 Doneta je i odluka da se, pored postojećih redovnih konsultacija, održavaju mesečni sastanci ambasadora Rusije pri EU sa Političkim i bezbednosnim komitetom EU, najvažnijim telom za donošenje odluka u okviru evropske bezbednosne i odbrambene politike. 30 Predviđeno je da se aranžmani za moguće rusko učešće u operacijama upravljanja krizama razvijaju u skladu sa napretkom postignutim u evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici. 31 Rusija i EU su se dogovorili da ustanove kanal za hitnu komunikaciju kako bi se lakše nosili sa krizama. Unija će informisati Rusiju o zbivanjima u stvarima koje se tiču evropske bezbednosne i odbrambene politike, a Rusija će obaveštavati EU o razvoju svoje bezbednosne i odbrambene politike. 32 Rusija je, u više navrata, kao jedan od ključnih pravaca svoje spoljne politike isticala opredeljenost za jačanje partnerstva sa Evropskom unijom. Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije u aprilu godine izdalo 29 Ibidem. 30 Politički i bezbednosni komitet (Political and Security Committee) sa sedištem u Briselu sastavljen je od nacionalnih predstavnika u rangu ambasadora i bavi se svim aspektima zajedničke spoljne i bezbednosne politike, prati međunarodne događaje, pomaže definisanju politike i nadgleda njeno sprovođenje. Takođe, Politički i bezbednosni komitet, pod pokroviteljstvom Saveta, vrši politički nadzor i strateško vođstvo u operacijama upravljanja krizama. Annex 1 to Annex IV, Presidency Progress report to the Helsinki European Council on Strengthening the Common European Policy on Security and Defence, Presidency Progress report to the Helsinki European Council, 1999, op. cit., p Clelia Rontoyanni, So far, so good?, Russia and the ESDP, International Affairs, Vol. 78, No. 4, Moscow, 2002, p Milutin Janjević, Spoljna politika Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd, 2007, str. 327.

11 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, je saopštenje u kome se navodi da je za Rusiju, koja teži multivektorskoj spoljnoj politici, dalje produbljivanje odnosa sa evropskim zemljama i institucijama od posebnog značaja. Pozivajući se na činjenicu da je Rusija najveća evropska država koja je vekovima bila aktivni učesnik u procesima koji se odvijaju na kontinentu, ukazuje se na to da su ključni interesi Rusije koncentrisani u Evropi, kao i da su bezbednost i stabilnost u Evropi, sinonim za bezbednost i stabilnost u Rusiji. S obzirom da od svih spoljnih faktora, procesi koji se odvijaju unutar Evrope imaju najznačajniji uticaj na ono što se dešava u Rusiji, uključivanje Rusije u evropske poslove, kada je reč o stvaranju sveobuhvatnog bezbednosnog sistema, ocenjuje se kao neizbežno. Istovremeno se ukazuje na značaj koji bi trebalo da ima OEBS kao jedina organizacija koja okuplja sve evropske zemlje. 33 Na samitu EU i Rusije u Moskvi u maju godine usvojena je i zajednička deklaracija o daljim praktičnim koracima u razvoju političkog dijaloga i saradnje u upravljanju krizama i bezbednosnim pitanjima. 34 Kao prioritetna pitanja, koja će se redovno razmatrati u okviru stalnog dijaloga, navode se: sprečavanje sukoba, čišćenje mina, mogućnost korišćenja ruskih aviona za prevoz tereta u operacijama EU i mogućnost učešća Rusije u policijskoj misiji EU u Bosni i Hercegovini. Dalje se navodi da će se Unija i Rusija međusobno obaveštavati o rezultatima njihovih osnovnih međunarodnih kontakata i pregovora o pitanjima vezanim za bezbednost i upravljanje krizama. Tom prilikom doneta je odluka da Rusija pošalje predstavnika Ministarstva odbrane u Vojni komitet u Briselu kako bi se održavala operativna komunikacija dve strane. 35 Razmatrala su se i druga pitanjima kao što su perspektive za saradnju u vojnoj i vojno-tehničkoj oblasti, saradnja flota Rusije i Unije i mogućnost zajedničkog vođenja mirovnih operacija. Razrada 33 Russian European Priorities, April 25, 2002, Publication of the Ministry of Foreign Affairs of the Russian Federation, Internet, 34 Joint Declaration on further practical steps in developing political dialogue and cooperation on crisis management and security matters, EU-Russia Summit, Moscow, 29 May 2002, Internet, 35 Vojni komitet (Military Committee) sastoji se od načelnika odbrane, odnosno njihovih predstavnika. Ovaj komitet daje vojne savete i preporuke Političkom i bezbednosnom komitetu, a isto tako daje i vojne naredbe Vojnom štabu. Predsedavajući Vojnog komiteta prisustvuje sastancima Saveta kada se donose odluke vezane za pitanja odbrane. Annex 1 to Annex IV, Presidency Progress report to the Helsinki European Council on Strengthening the Common European Policy on Security and Defence, op. cit., p

12 306 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, zajedničkih pristupa sprečavanju sukoba i upravljanju krizama trebalo je da pruži solidnu osnovu za buduće zajedničke akcije EU i Rusije. Nakon odluke da se ustanove mesečni sastanci Političkog i bezbednosnog komiteta EU i ambasadora Rusije pri EU, Moskva je anticipirala da će to biti preteča za formiranje stalnog operativnog tela koje će se baviti pitanjima bezbednosti u svetu. Početkom godine Ministarstvo odbrane Rusije ponudilo je EU detaljne predloge za zajednički rad na upravljanju krizama, koji podrazumeva zajedničko planiranje i moguće multinacionalne jedinice za podršku miru. 36 Na predlog Rusije Unija je odgovorila u junu godine usvajanjem izveštaja predsedništva EU u kome se navode modaliteti za konsultacije i saradnju Unije i Rusije u operacijama upravljanja krizama. 37 Polazeći od odluka samita EU i Rusije održanih u Parizu, Moskvi i Briselu predviđene su konsultacije i saradnja dve strane kako u periodu kada ne postoji kriza, tako i tokom kriznog perioda. Predviđeno je da se u periodima kada ne postoje krize o pitanjima evropske bezbednosne i odbrambene politike redovno raspravlja u okviru postojećih mehanizama, pri čemu će vodeću ulogu u implementaciji dogovora imati sastanci Političkog i bezbednosnog komiteta EU i ambasadora Rusije pri Uniji. Ukoliko je potrebno, pored redovnih mogu se organizovati i dodatni sastanci u cilju razmene informacija i stavova dve strane. Pored toga, Rusija može imenovati kontakt osobu akreditovanu u Vojnom štabu EU kako bi se omogućilo lakše učešće Rusije u vojnim aktivnostima Unije. 38 Kada je reč o saradnji tokom kriznih perioda razlikuje se predoperativna i operativna faza saradnje. Predoperativna faza predviđa intenzivni dijalog i konsultacije kako bi se obezbedili uslovi za razmenu mišljenja i stavova EU i Rusije o razvoju situacije. Kada se razmatraju moguće operacije upravljanja krizom EU, cilj konsultacija biće da se obezbedi da Rusija, kao potencijalni 36 Roy Allison, Russian security engagement with the European Union, in: Roy Allison, Margot Light and Stephen White, Putin s Russia and the Enlarged Europe, op. cit., pp Presidency Report on ESDP, Brussels, 22 June 2002, Annex IV, Arrangements for Consultation and Cooperation between the EU and Russia on Crisis Management, Internet, 38 Vojni štab (Military Staff) unutar strukture Saveta obezbeđuje vojnu ekspertizu i podržava zajedničku evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku, uključujući upravljanje vojnim kriznim operacijama pod vođstvom EU. U njegovom sastavu je 135 oficira. Vojno osoblje zaduženo je i za rano upozoravanje, procenu situacije i strateško planiranje, kao i za utvrđivanje evropskih nacionalnih i multinacionalnih snaga. Annex 1 to Annex IV, Presidency Progress report to the Helsinki European Council on Strengthening the Common European Policy on Security and Defence, op. cit., p. 34.

13 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, učesnik u operacijama, bude informisana o namerama Unije. Operativna faza predviđa da, nakon što koncept operacije bude odobren, Rusija može biti pozvana da u njoj učestvuje. Ukoliko želi da učestvuje u operaciji Rusija će dati naznake svog doprinosa, koji će naknadno biti preciziran. U slučaju da operacija zahteva resurse NATO-a, Rusija može biti uključena u planiranje u skladu sa procedurama NATO-a. U slučaju autonomnih operacija EU, Rusija može poslati oficira za vezu u evropski Vojni štab, kako bi se omogućila razmena informacija o operativnom planiranju. Ako Rusija obezbedi značajne vojne snage za misiju koju vodi EU, učestvovaće u Odboru prilagača (Committe of Contributors) u kome će, zajedno sa članicama EU, biti odgovorna za dnevno upravljanje operacijama. Međutim, odluka o pokretanju i završetku operacija, kao i o njenim političkim i strategijskim pravcima ostaje isključivo u nadležnosti Političkog i bezbednosnog komiteta EU. Unija je razradila slične sporazume i za operacije civilnog upravljanja kriznim situacijama, kao što su policijske misije. Pomenute odredbe ukazuju da se polazi od toga da se modaliteti za učešće Rusije definišu od slučaja do slučaja, u zavisnosti od prirode i lokacije kriza. 39 Odredbe predviđaju konsultacije sa Rusijom, ali ne i učešće u donošenju odluka o planiranju i sprovođenju operacija. Napori da se razvije bezbednosno partnerstvo EU i Rusije suočili su se novim izazovom godine u vezi sa intervencijom u Iraku. Pitanje rata u Iraku, koje je povezano sa problemom borbe protiv terorizma, stavilo je Rusiju u poziciju da pokuša da izbegne opredeljivanje između stava SAD i većine zemalja EU o ulozi vojnih sredstava u borbi protiv zemalja koje predstavljaju potencijalnu pretnju miru. Dve godine kasnije Evropa je bila prisiljena da prizna ranjivost na pretnje koje dolaze od islamskog fundamentalizma i terorizma, posebno nakon bombaških napada u Madridu u martu godine i u Londonu u julu godine. 40 Kako se približavalo planirano proširenje, EU je počela ozbiljno da razmišlja o posledicama koje će ono imati u odnosu na zemlje koje ostaju van granica Unije, kao što su Rusija, Ukrajina, Belorusija, Moldavija, zemlje južnog Sredozemlja i južnog Kavkaza. S obzirom da ne postoji realna perspektiva za članstvo ovih zemalja u EU, kao i da održanje bezbednosti unutar Unije zahteva stabilno okruženje, Evropska komisija je predložila usvajanje nove politike koja 39 Clara Portela, EU-Russia co-operation in the security domain: Problems and Opportunities, BITS research note, Berlin, Pŕl Dunay and Zdzislaw Lachowski, Euro-Atlantic inter-institutional relations, Sipri Yearbook: Armaments Disarmaments and International Security, 2006, pp

14 308 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, predviđa uspostavljanje bližih odnosa sa susednim zemljama ukoliko sprovedu određene političke i ekonomske reforme. S obzirom na značaj Rusija nije želela da bude stavljena u istu kategoriju sa ostalim susednim zemljama Unije. Na samitu EU i Rusije u Sankt Peterburgu postignut je dogovor o stvaranju strateškog partnerstva u četiri oblasti koje su od posebnog interesa za dve strane: ekonomija/energija, spoljna i bezbednosna politika, unutrašnja bezbednost i sudstvo, obrazovanje i kultura. Uspostavljanjem strateškog partnerstva sa Rusijom, Unija je nastojala da obezbedi da Rusija ne shvati proširenje EU kao sopstvenu marginalizaciju i stvaranje novih linija podela u Evropi. Važan korak u daljem povezivanju EU i Rusije je saradnja u oblasti spoljne i bezbednosne politike kao jedne od četiri oblasti u kojima EU i Rusija imaju poseban interes da sarađuju. Na sledećem samitu EU i Rusije krajem godine u Rimu data je zajednička izjava kojom je potvrđena opredeljenost dve strane da rade na izgradnji balansiranog i recipročnog strateškog partnerstva i usvojena je četvrta zajednička deklaracija o jačanju dijaloga i saradnje u političkim i bezbednosnim pitanjima. Deklaracija ponovo potvrđuje predanost rešavanju pitanja od sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje do borbe protiv terorizma. Iskazana je i namera da stručnjaci dve strane razmene mišljenja o razvoju spoljne i bezbednosne politike EU i ruskog spoljnopolitičkog i bezbednosnog koncepta. Potvrđena je i spremnost da se razvija međunarodna saradnja u oblasti civilne zaštite i ukazano na značaj koordinacije kako bi se omogućilo efikasnije korišćenje raspoloživih resursa. 41 Praksa pokazuje da se praktično na svakom samitu EU-Rusija usvajaju slične deklaracije o daljem razvoju bezbednosne saradnje, što ukazuje da je ovo veoma važna problematika za obe strane, ali i da u ovoj oblasti nije postignut napredak koji i EU i Rusija očekuju. Ipak intenzivni kontakti EU i Rusije omogućili su veće uzajamno razumevanje i stvorili su osnovu za realniji pristup partnerstvu. 42 Na samitu u Moskvi u maju 2005, Evropska unija i Rusija su usvojile plan za operacionalizaciju saradnje u okviru oblasti koje su utvrđene strateškim 41 Совместная декларация Российской Федерации и Европейского союза об укреплении диалога и сотрудничества по политическим вопросам и вопросам безопасности (Приложение IV), Италия, Рим, 6 ноября 2003 года, Министерство иностранных дел Российской Федерации, Internet, OpenDocument. 42 Dimitry Danilov, Russia and European security, op. cit.

15 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, partnerstvom. Dogovorene su konkretne mape puta kojim su utvrđeni ciljevi i specifične akcije potrebne za dalji razvoj strateškog partnerstva. 43 Mapa puta za zajedničku oblast spoljne bezbednosti (Road Map for the Common space of External Security) obezbedila je novi politički okvir unutar koga se mogu pokretati različiti projekti saradnje. U ovom dokumentu se ističe da Unija i Rusija dele odgovornost za međunarodni poredak zasnovan na stvarnom multilateralizmu, kao i da će, u skladu sa tim, sarađivati na jačanju centralne uloge UN i unapređenju uloge i efikasnosti relevantnih međunarodnih i regionalnih organizacija, posebno OEBS-a i Saveta Evrope. Dalje se navodi da će Unija i Rusija osnažiti saradnju i dijalog u oblasti bezbednosti i upravljanja krizama kako bi pomogle rešavanju globalnih i regionalnih pretnji i ključnih izazova današnjice, kao što su terorizam, proliferacija oružja za masovno uništavanje, postojećih i potencijalnih regionalnih i lokalnih sukoba. Posebna pažnja posvetiće se obezbeđivanju međunarodne stabilnosti, uključujući regione i države koji se nalaze u susedstvu EU i u blizini ruskih granica. Kako bi se ostvarili pomenuti ciljevi, predviđene su i detaljno razrađene mere počev od uspostavljanja bližeg dijaloga Unije i Rusije na međunarodnoj sceni, preko saradnje u borbi protiv terorizma, neširenja oružja za masovno uništavanje, upravljanja krizama, do saradnje u oblasti civilne zaštite. 44 Do sada, međutim, nije se mnogo odmaklo u ostvarenju ovih ciljeva. Primenu mape puta za oblast spoljne bezbednosti otežavaju politički stavovi EU i Rusije koji se često ne podudaraju, a nekad i sukobljavaju. Povodom usvajanja mape puta u oblasti spoljne bezbednosti EU smatra da saradnju EU i Rusije u rešavanju regionalnih sukoba na Bliskom istoku i Balkanu treba proširiti na zajedničko susedstvo, gde dve strane imaju posebne interese i odgovornost da pomognu zemljama u regionu da uspešno grade stabilnost i prosperitet, bez mešanja u njihov suverenitet. Pri tome se posebno imaju u vidu sukobi u Moldaviji, Gruziji, Jermeniji i Azerbejdžanu, od kojih su većina zamrznuti, kao područja gde bi EU i Rusija trebalo da uspostave bolju i bližu saradnju. 45 Odnosi Rusije i njenih suseda često opterećeni problemima i različitim 43 Michael Emerson, Fabrizio Tassinari and Marius Vahl, Thinking ahead for Europe A New Agreement between the EU and Russia: Why, what and when?, CEPS Policy Brief, No. 103, Road Map for the Common space of External Security, in: Road Maps for Four Common Spaces, EU-Russia Summit, Moscow, 2005, Internet, research/iscp/pdf/russia_eu_four_common_spaces-%20roadmap_en.pdf. 45 Javier Solana, The EU and Russia: towards a strong and united Europe, 2005, Internet, p

16 310 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, interesima. Rusija polazi od toga da su zemlje bliskog inostranstva od presudnog strateškog značaja za njene nacionalne interese. Nisu retka mišljenja da je osnovni geostrateški interes današnje Rusije da očuva geopolitički oblik areala istorijske Ruske države i da spreči da teritorije nastale na tom području potpadnu pod sfere uticaja koje protivreče interesima Rusije. 46 Spoljnopolitički koncept Ruske Federacije iz juna godine, kao jedan od osnovnih spoljnopolitičkih ciljeva navodi unapređenje dobrosusedskih odnosa sa graničnim državama, kako bi to pomoglo uklanjanju postojećih napetosti i sukoba u susednim regijama i sprečilo nastajanje novih. 47 Situaciju dodatno usložnjava činjenica da Rusija izbegava da sarađuje sa EU na ovom planu, jer strahuje da će EU nastojati da poveća sopstvenu ulogu i uticaj u bivših sovjetskim republikama, delujući kao arbitar u rešavanju sukoba u regionima poput Abhazije, Južne Osetije, Nagorno-Karabaha i Pridnjestrovlja. U traženju izlaza iz situacije u vezi sa nedavnim ratnim sukobom Rusije i Gruzije, EU je ipak imala značajnu ulogu u prestanku tog sukoba i uspostavljanju mira. Početkom maja godine EU je pokrenula tzv. istočno partnerstvo kako bi uspostavila bliže političke i ekonomske odnose sa šest bivših sovjetskih republika koje su danas istočni susedi Unije Ukrajinom, Belorusijom, Moldavijom, Azerbejdžanom, Gruzijom i Jermenijom. Na uvođenje nove politike Rusija je negativno reagovala, jer je ocenila da ona predstavlja pokušaj Unije poveća uticaj u zemljama u kojima Rusija ima strateške interese, dok Unija naglašava da time samo želi da obezbedi stabilnost zemalja u svom susedstvu. Na najnovijem samitu u Habarovsku u maju godine Rusija je ukazala da EU ne sme da dozvoli da istočno partnerstvo postane antiruski savez i predložila dogovor o novom sporazumu o evropskoj bezbednosti. Predlog o stvaranju tog sporazuma Rusija je iznela još u junu godine, ukazujući da je, osim zajedničkih napora Rusije i EU na razrešenju kriza u različitim regionima sveta, važno ojačati normativnu bazu ovakve saradnje i razraditi dokument koji bi osigurao uzajamno korisno i ravnopravno partnerstvo. 48 Iako je EU pokazala izvesno interesovanje u vezi sa ovim predlogom na samitu nije postignut konkretan dogovor. 46 Наталија Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, Српска књижевна задруга, Београд, 2008, стр Концепция внешней политики Российской Федерации, 12 июля 2008 года, Internet, 48 Русија и ЕУ могу продуктивно да сарађују и да налазе усаглашене одлуке чак и у сложеним ситуацијама, Глас Русије, Internet, scr&q=10586&cid= 117&p= &pn=2.

17 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, Nova Strategija nacionalne bezbednosti Ruske Federacije, usvojena maja godine, sadrži osnove, pravce i ciljeve unutrašnje i spoljne politike zemlje u narednih deset godina. U dokumentu se navodi da će u cilju zaštite nacionalnih interesa Rusija voditi racionalnu i pragmatičnu spoljnu politiku na osnovama međunarodnog prava. Rusija se zalaže za bližu saradnju sa Unijom, uključujući i dosledan razvoj saradnje u ekonomiji, spoljnoj i unutrašnjoj bezbednosti, obrazovanju, nauci i kulturi. Kao dugoročni nacionalni interes Rusije navodi se formiranje evroatlantskog otvorenog sistema kolektivne bezbednosti koji bi bio zasnovan na jasnim pravnim osnovama. Takođe se navodi da razvoj bilateralnih odnosa i multilateralne saradnje sa državama članicama ZND predstavlja prioritetni pravac spoljne politike Rusije. Rusija će nastojati da razvija potencijal regionalne i subregionalne integracije i koordinacije na prostoru država članica ZND, Organizacije pakta za kolektivnu bezbednost i Evroazijske ekonomske zajednice. Najveća pretnja interesima i pograničnoj bezbednosti zemlje vidi se u prisustvu i mogućim eskalacijama oružanih sukoba u blizini granica Rusije, kao i u nerešenim pograničnim problemima Rusije i nekoliko susednih država. 49 Iako Rusija i Evropska unija imaju redovan politički dijalog i konsultacije o brojnim pitanjima u oblasti bezbednosti i odbrane, načelna spremnost da se sarađuje u maloj meri se realizuje u praksi. Kroz politički dijalog EU i Rusija nastoje da koordinišu spoljnopolitičke stavove, posebno na Balkanu, Bliskom istoku i u svim područjima regionalnih sukoba. Dijalog Rusije i EU o političkim sredstvima za rešavanje krize u Iraku početkom godine imao je malo efekta. Kad je reč o Iranu EU i Rusija imaju različite stavove o tome u kojoj meri i na koji način treba vršiti pritisak na Teheran zbog nuklearnog programa. Unija nastoji da utiče na politiku Rusije prema sukobima u Moldaviji i južnom Kavkazu, ali do sada nisu postignuti značajniji rezultati. 50 Iako je saradnja EU-Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike u brojnim dokumentima označena kao prioritet i ključna komponenta u razvijanju partnerstva dve strane, u stručnoj javnosti postoji znatna doza skepticizma kada se govori o sadašnjem stanju i perspektivama odnosa Rusije 49 Стратегия национальной безопасности Российской Федерации до 2020 года, Утверждена Указом Президента Российской Федерации от 12 мая 2009 г. No 537, Internet, 50 Roy Allison, Russian security engagement with the European Union, in: Roy Allison, Margot Light and Stephen White, Putin s Russia and the Enlarged Europe, op. cit., pp

18 312 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, i EU. 51 Jedna od zamerki je da u saradnji dominiraju formalni pristupi, a ne strateški interesi EU i Rusije, tako da se ona kreće u okvirima uobičajenih konsultacija zbog čega i zajedničke aktivnosti po pravilu izostaju. Postoje i mišljenja da nedovoljna efikasnost saradnje u ovoj oblasti delom proizilazi iz različite prirode EU i Rusije. Unija je svojevrsan međunarodni subjekt sa ograničenom nadležnošću u oblasti spoljne i bezbednosne politike i sistemom donošenja odluka na više različitih nivoa, koji uvek ne obezbeđuje da se interesi država-članica efikasno usklađuju sa interesima EU kao celine. Unija se zasniva na mekom i multilateralnom pristupu bezbednosnim pitanjima. Sa druge strane, Ruska Federacija je velika sila sa jedinstvenom politikom i definisanim političkim, ekonomskim i strateškim interesima i sa čvrstim stavovima prema pitanjima za koje smatra da su od vitalnog nacionalnog značaja. 52 Pored toga, Rusija i Evropska unija još uvek različito posmatraju mnoge fundamentalne aspekte spoljnopolitičke i bezbednosne politike saradnje, kao što su institucionalna struktura, modaliteti zajedničkih misija za očuvanje mira i upravljanje krizama, itd. Uprkos značaju, u ovoj oblasti nije postignut očekivani napredak. Iako nekoliko ruskih vojnih oficira učestvovalo u policijskoj misiji EU u Bosni i Hercegovini godine, Rusija je odbila pozive Unije da učestvuje u drugim operacijama i upozorila da će njen odgovor ovakvim predlozima biti isti ukoliko se ne postigne dogovor o prihvatljivoj formi saradnje na jednakim osnovama. 53 Polazeći od činjenice da su nakon završetka hladnog rata stvoreni su uslovi za uspostavljanje istinski ravnopravne saradnje između Rusije, Evropske unije i Severne Amerike, u junu godine Moskva je iznela predlog za zaključenje novog ugovora o evropskoj bezbednosti. To bi trebalo bi da osigura model evropske bezbednosti koji bi omogućio da Moskva ima jednak glas u svim pitanjima evropske bezbednosti i da to bude osnova za stvaranje opšteevropskog sistema bezbednosti. Rusija nastoji da dobije mogućnost da utiče na razvoj bezbednosne i odbrambene politike EU i traži da bude uključena u sve faze donošenja odluka od identifikacije problema do sprovođenja zajedničkih akcija za njegovo 51 Виталий Журкин, Европейская оборона: от мифа к реальности, Современная Европа, No 3, Москва, Maria Raquel Freire, Looking East: The EU and Russia, op. cit. 53 Dimitry Danilov, Russia and European security, op. cit.

19 Jović-Lazić A., Saradnja EU i Rusije u oblasti spoljne i bezbednosne politike, MP 3, 2009, rešavanje, što Unija ne prihvata. Pored toga, uprkos relativnom vojnom slabljenju, Rusija ima geopolitičke interese i nije zadovoljna podređenom ulogom na evropskoj sceni. Takođe, Rusija insistira na stavu da je pre raspoređivanja bilo koje misije izvan teritorija zemalja članica, neophodno dobiti i odobrenje Saveta bezbednosti UN. Rusija je zabrinuta da bi bez mandata SB UN, Unija mogla da raspoređuje svoje snage u oblastima koje su od njenog nacionalnog strateškog interesa, kao što su Moldavija ili zemlje južnog Kavkaza. Evropska bezbednosna i odbrambena politika pokazala se kao prilično kontroverzna tema i među državama članicama EU. Ispoljile su se razlike u stavovima da li bezbednosna i odbrambena politika treba da bude nezavisna od SAD i NATO. To je došlo do izražaja tokom krize do koje je došlo godine zbog rata u Iraku. U EU često nema dovoljno jedinstva kada su u pitanju finansiranje i sposobnost da se izgrade jake evropske vojne snage i nezavisni odbrambeni identitet Unije. 54 Iako je Rusija, u više navrata, načelno podržala razvoj evropske bezbednosne i odbrambene politike, očekujući da će ona predstavljati alternativni pol u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi, niz regionalnih sukoba je pokazao da su evro-atlantske veze često snažnije od onih koje povezuju zemlje evropskog kontinenta. 55 Ispoljene su značajne razlike u stanovištima EU i Rusije kada je reč o pitanjima koja su veoma značajna sa stanovišta vojno-strateške ravnoteže u svetu, kao što su postavljanje američkog antiraketnog štita u Evropi, nuklearni program Irana, ratni sukob Rusije i Gruzije i priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije, problem Kosova. * * * Između Evropske unije i Rusije postoji mnogo zajedničkih tačaka i interesa koji ukazuju na njihovu dugoročnu međuzavisnost i uzajamnu zainteresovanost za razvoj partnerskih odnosa i saradnje. Politički dijalog EU i Rusije o međunarodnim bezbednosnim pitanjima koji datira od Sporazuma o partnerstvu i saradnji EU i Rusije dobio je dodatni podsticaj Zajedničkom 54 Larissa Kuzmitcheva, Russia and European Security and Defence Policy: Problematic Strategic Partnership?, op. cit. 55 Marius Vahl, Just Good Friends? The EU-Russian Strategic Partnership and the Northern Dimension, Working Document, Centre for European Policy Studies, No. 166,