Instrument za pretpristupnu pomoć EU

Transcription

1

2 2 1. Evropske politike u oblasti prekogranične saradnje Instrument za pretpristupnu pomoć EU Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje Autori: Andrija Pejović, Bojan Živadinović, Gordana Lazarević, Ivan Knežević, Mirjana Lazović, Ognjen Mirić Beograd, 2011.

3 4 Sadržaj PREDGOVOR 9 1. UVOD PROGRAMIRANJE POMOĆI EU Višegodišnji indikativni finansijski okvir Višegodišnji indikativni planski dokument KOMPONENTA I POMOĆ TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA Vremenski okviri pripreme projekata i ključni akteri 28 - Proces programiranja i odobravanja Godišnjeg programa pomoći 29 - Oblici sprovođenja pomoći Osnovni kriterijumi za finansiranje projekata Uloga lokalne samouprave i civilnog društa u okviru IPA komponente I KOMPONENTA II PREKOGRANIČNA SARADNJA Opšte napomene 45 5

4 6 Sadržaj 4.2 Programi prekogranične saradnje Programi prekogranične saradnje Evropske unije za period u kojima učestvuje Republika Srbija IPA program prekogarnične saradnje Mađarska Srbija IPA program prekogranične saradnje Rumunija Srbija IPA program prekogranične saradnje Bugarska Srbija IPA program prekogranične saradnje Srbija Hrvatska IPA program prekogranične saradnje Srbija Bosna i Hercegovina IPA program prekogranične saradnje Srbija Crna Gora Programi transnacionalne saradnje Evropske unije za period u kojima učestvuje Republika Srbija Program Jugoistočna Evropa Jadranski program KOMPONENTA III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa Prioriteti IPA komponenti III i IV Vrste projekata i sufinansiranje Strateški I programski okviri I trenutno stanje u Srbiji Preko IPA komponenti III I IV do strukturnih fondova I Kohezionog fonda Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe KOMPONENTA V RURALNI RAZVOJ 103 Pravni osnov I preduslovi korišćenja IPARD sredstava Prioriteti I mere pomoći iz IPA komponente V Programiranje IPARD sredstava Uspostavljanje IPARD struktura Uspostavljanje IPARD struktura u Srbiji IPARD iz ugla korisnika pomoći Konkurisanje Odobravanje projekta Odobravanje plaćanja Kontrola REGIONALNI ASPEKT INSTRUMENTA ZA PRETPRISTUPNU POMOĆ VIŠEKORISNIČKA IPA DECENTRALIZOVANI SISTEM UPRAVLJANJA FONDOVIMA EU Funkcije i institucije DIS-a u Srbiji Akreditacija za DIS Plan aktivnosti Evropske komisije za uvođenje DIS-a u okviru IPA Veza između IPA i instrumenata kohezione politike LITERATURA 149 7

5 8 Predgovor Publikacija o Instrumentu za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-Accession Assistance IPA) predstavlja treće izdanje priručnika koji se bavi ovim instrumentom finansijske pomoći Evropske unije u okviru regionalne politike za budžetski period od do godine, a koji je namenjen državama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pridruživanja EU. Kontekst u kome je pisano treće izdanje ovog priručnika značajno je promenjen od onog u kome su pisana prethodna dva izdanja građani Srbije dobili su mogućnost bezviznog putovanja u države Evropske unije, a Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, primila Upitnik Evropske komisije i prosledila odgovore u Brisel, i trenutno je u iščekivanju mišljenja (avis) o dobijanju statusa kandidata i pristupanju EU. Osim toga, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ratifikovan je u Evropskom parlamentu i trenutno je u procesu ratifikacije u državama članicama. 9

6 10 Predgovor Za razliku od prethodnog izdanja, u kome je pažnja bila prvenstveno posvećena komponentama pomoći tranziciji i izgradnji institucija, odnosno prekograničnoj saradnji, u okviru kojih Srbija ima mogućnost korišćenja pomoći EU, u publikaciji pred vama, detaljnije su i sadržajnije opisane i komponente posvećene regionalnom razvoju, razvoju ljudskih resursa i ruralnom razvoju, predstavljanjem strateških i pravnih okvira i preduslova za korišćenje sredstava koja su dostupna državama kandidatima status koji će, nadamo se, Srbija, u skladu sa evropskom perspektivom, dobiti pre isteka ove finansijske perspektive. i civilnom sektoru, akademskoj zajednici i medijima, koji rade u oblasti evropskih integracija, ali i široj javnosti, kako bi na koncizan i sveobuhvatan način razumela zašto je važan nastavak i ubrzanje integracije Srbije u Evropsku uniju. Vodeći računa o obavezama koje sleduju zemlji kandidatu, naročito u kontekstu upravljanja pretpristupnim fondovima, i ovog puta, uz detaljnija pojašnjenja samih pojmova, njihove funkcije, institucija i operativnih struktura, objašnjena su neophodna iz aspekta upravljanja fondovima EU Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (NUTS) i Decentralizovani sistem upravljanja pomoći EU (DIS), koji se odnose na na obavezu države da uvede statističke regione, odnosno da bude u stanju da samostalno upravlja fondovima. U okviru IPA programa, predviđena su sredstva u iznosu od 11,5 milijardi evra, a Srbiji je namenjeno 1,4 milijardi evra do godine. Srbija bi, bez obzira na zamor od proširenja, trebalo da nastavi, ne samo da zadovoljava uslove za članstvo u EU, već i da sprovodi neophodne institucionalne, političke i privredne reforme kako bi, tokom procesa evropske integracije, otvorila nove, veće mogućnosti da koristi sredstva pomoći koje ova organizacija namenjuje kandidatima i potencijalnim kandidatima. Publikacija Evropskog pokreta u Srbiji, napisana i štampana uz podršku Fondacije Fridrih Ebert, namenjena je zaposlenima u državnoj upravi, privatnom 11

7 12 1. Uvod Instrument za pretpristupnu pomoć IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance IPA ) uspostavljen je Uredbom Evropskog saveta br. 1085/2006 od 17. jula godine 1. Na taj način je Evropska komisija uspostavila jedinstveni instrument za pretpristupnu pomoć zemljama u procesu evropskih integracija za budžetski period od do godine, koji je objedinio dotadašnje pretpristupne instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS, kao i pretpristupni instrument za Tursku. Ukupan budžet IPA za period iznosi 11,468 milijardi evra. 1 Detaljnije o pretpristupnoj pomoći EU videti na 13

8 14 1. Uvod Integrisani pristup Instrumenta za pretpristupnu pomoć ogleda se i kroz samu strukturu pomoći, koja je objedinjena u 5 komponenti tako da pruži ciljanu i efikasnu pomoć svakoj zemlji u zavisnosti od njenih razvojnih potreba i statusa na putu evropskih integracija. Komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć - IPA su: 1. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija 2. Prekogranična saradnja 3. Regionalni razvoj komponente. Jasno je, dakle, da se kao osnovni preduslov za korišćenje svih pet IPA komponenti navodi sticanje statusa kandidata za članstvo u EU i akreditacija DIS od strane EK. Imajući u vidu značaj uspostavljanja DIS-a, o akterima, procesu i fazama će biti više reči u poglavlju 8. Instrument pretpristupne pomoći IPA u fokusu ima dva glavna prioriteta, i to: pomoć zemljama u ispunjavanju političkih i ekonomskih kriterijuma i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, kao i izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa; pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i Kohezionog fonda EU posle pristupanja Evropskoj uniji. 4. Razvoj ljudskih resursa 5. Ruralni razvoj Države kandidati Države članice EU Iako je formiran kao jedinstven i koherentan instrument podrške, Uredba o osnivanju IPA pravi razliku između država korisnica. Prema navedenoj Uredbi, državama kandidatima za članstvo u Uniji (Turska, Hrvatska, BJR Makedonija i Crna Gora), ukoliko imaju akreditovan decentralizovani sistem upravljanja fondovima (Decentralised Implementation System DIS) 2 pomoć se pruža kroz svih pet komponenti, dok se državama potencijalnim kandidatima (Srbija, uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa UN Rezolucijom 1244, Bosna i Hercegovina i Albanija), koje nemaju akreditovan decentalizovan sistem upravljanja fondovima Evropske unije, pomoć upućuje samo kroz prve dve IPA IPA I - Tranzicija i izgradnja institucija IPA II - Prekogranična saradnja IPA III - Regionalni razvoj IPA IV - Razvoj ljudskih resursa IPA V - Ruralni razvoj Strukturni fondovi i Kohezioni fond Evropska teritorijalna saradnja (deo ERDF) Evropski fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond Evropski socijalni fond Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj Tabela 1. Pregled IPA komponenti i odgovarajućih instrumenata kohezione politike 2 Detaljnije o decentralizovanom sistemu implementacije pomoći EU (DIS) videti u poglavlju 8. 15

9 16 1. Uvod Pored toga što pruža podršku u procesu reformi koje proces evropskih integracija podrazumeva, IPA ima ulogu da pripremi zemlje korisnice za sprovođenje kohezione politike EU, s obzirom da komponente IPA u pretpristupnom periodu predstavljaju pandane instrumenata kohezione politike (strukturnih fondova i Kohezionog fonda). 2. Programiranje pomoći EU Zemlje potencijalni kandidati, kao i zemlje kandidati koje nisu dobile akreditaciju za decentralizovano upravljanje, mogu u pretpristupnom periodu da finansiraju mere i aktivnosti koje su slične III, IV i V komponenti iz I komponente Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija. Programiranje je proces izrade niza dokumenata koja predstavljaju osnovu i strateški okvir za identifikaciju i formulaciju projekata koje finansira EU. Dokumenti se izrađuju u skladu sa standardnim procedurama Evropske komisije i prioritetima vlade zemlje korisnika. 2.1 Višegodišnji indikativni finansijski okvir (Multi-annual Indicative Financial Framecork MIFF) Prvi dokument koji se izrađuje u procesu programiranja je Višegodišnji indikativni finansijski okvir (Multi-annual Indicative Financial Framecork MIFF), koji je definisan od strane Evropske komisije i pokazuje indikativnu 17

10 18 2. Programiranje pomoći EU raspodelu IPA sredstava po zemlji korisniku i po komponentama. To je tabelarni prikaz koji pokriva trogodišnji period i obrazlaže kriterijume alokacije sredstava, u zavisnosti od potreba, apsorpcionog i upravljačkog kapaciteta zemlje korisnika. Zemlja/ godina UKUPNO (miliona evra) Turska ,872.9 Hrvatska ,071.2 Makedonija Srbija ,395.9 Kosovo prema Rezoluciji UN Crna Gora BiH Albanija Višegodišnji indikativni finansijski okvir definisan je tako da bude fleksibilan kada je reč o iznosu sredstava koji zemlja korisnik može dobiti, ali u isto vreme dovoljno je određen da omogući višegodišnje planiranje. Fleksibilnost omogućava da se sredstva, ukoliko je potrebno, revidiraju na godišnjem nivou, kao i da se promene ukoliko u međuvremenu dođe do menjanja statusa zemlje korisnika (potencijalni kandidat, kandidat, članica) ili ako dođe do promene u kapacitetu korišćenja sredstava i primeni, odnosno nepoštovanju finansijskih pravila EU. 2.2 Višegodišnji indikativni planski dokument (Multiannual Indicative Planning Document MIPD) Sledeći dokument koji se izrađuje u procesu programiranja IPA jeste Višegodišnji indikativni planski dokument (Multi-annual Indicative Planning Document MIPD). Ovo je dokument Evropske komisije i priprema se posebno za svaku zemlju potencijalnog kandidata i kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dokument se priprema u konsultativnom postupku sa nadležnim institucijama vlade zemlje korisnika IPA. Dokument definiše prioritete po pojedinačnim oblastima, kao i finansijska sredstva za sprovođenje utvrđenih prioriteta tokom tri budžetske godine. Usvojeni prioriteti moraju da budu u skladu sa ciljevima strategije proširenja Evropske unije, prioritetima Evropskog partnerstva 4 i godišnjim izveštajima o napretku u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Tabela 2. Godišnja alokacija sredstava IPA, definisana Višegodišnjim indikativnim finansijskim okvirom (MIFF) za period (u milionima evra) 3 3 Izvor: COM(2009) 543, COMMUNICATION FROM THE COMMISSION TO THE COUNCIL AND THE EURO- PEAN PARLIAMENT - INSTRUMENT FOR PRE-ACCESSION ASSISTANCE (IPA) MULTI-ANNUAL INDICA- TIVE FINANCIAL FRAMEWORK FOR , Brussels, Savet ministara Evropske unije je 14. juna godine usvojio Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom uključujući Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna godine. Evropskim partnerstvom definisani su kratkoročni (12 24 meseci) i srednjoročni (3 4 godine) prioriteti u pripremama za integraciju u EU. Dokument Evropskog partnerstva za Republiku Srbiju za godinu može se preuzeti na 19

11 20 2. Programiranje pomoći EU 5. Transport Dokument se priprema za tri godine (npr ) i revidira se na godišnjem nivou. MIPD predstavlja osnovni dokument koji utvrđuje prioritete za finansiranje iz sredstava IPA i dalji proces programiranja zavisi od odgovarajuće IPA komponente. U poslednjem MIPD-u, koji pokriva period , definisani su sledeći prioriteti podrške: jačanje vladavine prava i javne uprave; prevazilaženje ekonomske krize i poboljšanje konkurentnosti; socijalna uključenost i pomirenje. IPA komponenta I Na osnovu MIPD-a, nadležne institucije, prema odgovarajućoj proceduri, predlažu predloge projekata (tzv. project fiche). U okviru prve IPA komponente, MIPD utvrđuje sedam sektora u okviru kojih se pripremaju predlozi projekata: 1. Pravosuđe i unutrašnji poslovi 2. Reforma javne uprave 3. Društveni razvoj 4. Razvoj privatnog sektora 6. Zaštita životne sredine, klimatske promene i energija 7. Poljoprivreda i ruralni razvoj Svi odobreni projekti tokom jedne programske godine čine godišnji nacionalni program. IPA komponenta II Na osnovu MIPD-a, za svaki od programa prekogranične saradnje priprema se Zajednički programski dokument koji utvrđuje oblasti podrške i prioritete. Ovaj dokument priprema nacionalni IPA koordinator u saradnji sa državom sa kojom Republika Srbija učestvuje u programu prekogranične saradnje, i Evropskom komisijom i konsultacijama sa zainteresovanim stranama. Na osnovu Zajedničkog programskog dokumenta raspisuje se javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava. IPA komponenta III i IV Države koje mogu da koriste IPA komponente III i IV u obavezi su da pripreme dokument Okvir za strateško usklađivanje (Strategic Coherence Framework). Ovaj dokument uključuje tematske prioritete u okviru IPA komponenti III i IV, definiciju tematskih oblasti gde Srbija namerava da koncentriše pomoć, opis ciljeva, spisak programa i budžetski okvir za sprovođenje tih programa za period od tri godine. 21

12 22 2. Programiranje pomoći EU U skladu sa Okvirom za strateško usklađivanje, relevantne institucije (tzv. operativne strukture) izrađuju višegodišnje operativne programe koji, između ostalog, sadrže procenu srednjoročnih potreba i ciljeva, opis izabranih strateških prioriteta, finansijske procene za svaku godinu, uključujući i procenu ukupnog doprinosa EU i nacionalnog kofinansiranja, za komponentu regionalnog razvoja indikativni spisak većih projekata i opis relevantnih struktura i organa za upravljanje i kontrolu operativnih programa. 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) IPA komponenta V Na osnvou MIPD-a, države koje mogu da koriste IPA komponentu V u obavezi su da pripreme Nacionalni program ruralnog razvoja. Ovaj dokument će, između ostalog, obuhvatiti opis trenutne situacije, prioritete za finansiranje, prikaz finansijskih sredstava i njihove izvore, predlog aktivnosti i mere za prioritizaciju projekata i opis relevantnih struktura i organa za upravljanje i kontrolu operativnih programa. Prva IPA komponenta osmišljena je sa ciljem da pruži podršku u procesu približavanja Evropskoj uniji u ispunjavanju kriterijuma i standarda koje nameće pristupanje, u prenošenju zakonodavstva i, posebno, u jačanju kapaciteta institucija čiji je ovo posao. Takođe, ova komponenta obuhvata važne aspekte acquis communautaire i omogućuje učestvovanje zemlje, koja je potencijalni kandidat za članstvo u EU, u Programima Zajednice i u radu agencija EU. Do godine, Evropska komisija je program podrške kroz prvu komponentu IPA grupisala u tri oblasti: politički zahtevi, društveno-ekonomski razvoj i EU standardi. Međutim, od MIPD-a za period godine prioriteti podrške, pa samim tim i potencijalni projekti, definišu se u okviru sedam, već navedenih, sektora. 23

13 24 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) Zemlja/ godina Ukupno u milionima evra Prema višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru za period godine, EU je za prvu komponentu izdvojila oko 5,5 milijardi evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. Od navedenog iznosa, Republika Srbija će za projekte u okviru prve komponente imati na raspolaganju oko 1,3 milijardi evra. Hrvatska 49,611,775 45,374,274 45,601,430 39,483,458 39,959,128 40,872,310 38,513, ,416,260 Makedonija 41,641,613 41,122,001 39,328,499 36,317,068 28,803,410 28,207,479 27,941, ,361,298 Turska 256,702, ,125, ,550, ,312, ,620, ,900, ,325, ,538,589 Albanija 54,318,790 62,117,756 71,377,079 82,711,421 84,301,650 85,987,683 87,446, ,260,416 Sledi prikaz ukupne alokacija sredstava prema sektorima podrške definisanim MIPD-om, a s obzirom na to da se ovakva podela primenjuje od godine, ova alokacija će se primenjivati prvenstveno na nacionalne programe za i godinu: Indikativna sektorska alokacija Pravosuđe i unutrašnji poslovi 10-15% Bosna i Hercegovina 58,136,394 69,854,783 83,892, ,688, ,681, ,673, ,870, ,797,118 Reforma javne uprave 10-15% Društveni razvoj 10-15% Crna Gora 27,490,504 28,112,552 28,632,179 29,238,823 29,843,599 30,446,471 30,996, ,760,163 Srbija 181,496, ,441, ,551, ,206, ,956, ,801, ,101,005 1,316,555,751 Razvoj privatnog sektora 10-15% Transport 10-15% Zaštite životne sredine, klimatske promene i energija 15-20% Kosovo prema Rezoluciji UN ,300, ,700, ,100,000 64,484,594 65,828,286 67,070,852 70,712, ,196,001 Poljoprivreda i ruralni razvoj 10-15% Horizontalne i ostale aktivnosti u vezi sa pravnim tekovinama EU 10-15% UKUPNO 100% Tabela 3. Godišnja alokacija sredstava prve komponente IPA definisana Višegodišnjim indikativnim finansijskim okvirom (MIFF) za period (u evrima) 5 Priprema projekata koji se finansiraju iz fondova EU jeste dugotrajan proces koji prolazi kroz nekoliko faza, počevši od procesa programiranja, preko identifikacije i formulacije predloga projekata (za ove faze u praksi u upotrebi je je- 5 Ibid., str

14 26 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) dan termin programiranje), do potpisivanja Finansijskog sporazuma, kada započinje faza sprovođenja. Programiranje međunarodne razvojne pomoći predstavlja složen proces identifikacije potreba, odnosno prioritetnih ciljeva unutar pojedinačnih sektora, definisanje aktivnosti, procedura, kao i vremenskih rokova u postupku pripreme i selekcije predloga projekata koji bi trebalo da doprinesu realizaciji utvrđenih ciljeva. Ovaj postupak se odvija kroz sveobuhvatan konsultativni proces u koji su aktivno uključeni svi ovlašćeni predlagači projekata, Evropska komisija, predstavnici organizacija građanskog društva, kao i organi lokalne samouprave u skladu sa Akcionim planom za programiranje i izveštavanje o sredstvima Evropske unije i međunarodne razvojne pomoći Republici Srbiji. Ovi akteri su aktivno uključeni u sve aktivnosti faze programiranja. Podrazumeva se njihovo učešće u procesu identifikovanja prioritetnih srednjoročnih sektorskih ciljeva za finansiranje iz međunarodne razvojne pomoći, u godišnjoj reviziji planskog dokumenta Potrebe Republike Srbije za međunarodnom razvojnom pomoći, pri utvrđivanju prioriteta za godišnje programiranje, u radu u sektorskim radnim grupama za programiranje i praćenju međunarodne razvojne pomoći, kao i u pripremi predloga projekata za finansiranje iz godišnje alokacije pomoći Republici Srbiji. koji će biti finansirani, a koji su pripremljeni na osnovu prioriteta definisanih u Evropskom partnerstvu, Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu i nacionalnim strateškim dokumentima. Ova faza projektnog ciklusa naročito zahteva strateški pristup, planiranje odozgo na dole (prvo se definišu prioriteti, pa onda konkretne aktivnosti), međuministarske konsultacije, koordinaciju između institucija i odgovarajuće kapacitete državne uprave da identifikuje prioritete i pripreme predloge projekata. Kako bi predlog projekta odgovarao kriterijumima koje zahteva Evropska komisija, od resornih ministarstava zahteva se definisanje predloga projekata koji obuhvataju više resora i istovremeno doprinose ostvarivanju široko postavljenih prioriteta. MIPD Evropsko partnerstvo/izveštaj o napretku Predlozi projekata/project fiche Strategija Srbije U fazi identifikacije projekata, započinje priprema Nacionalnog programa na godišnjem nivou. Nacionalni program priprema nacionalni IPA koordinator 6, u saradnji sa resornim ministarstvima i konsultacijama sa ostalim zainteresovanim stranama. Nacionalni program sadrži detaljnu listu predloga projekata Tehnička pomoć Tvining i laki tvining Investicije Grant 6 Za funkciju NIPAK-a imenovan je potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, dok je Sektor za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći, Kancelarije za evropske integracije određen za Sekretarijat NIPAK-a. Slika 1. Formula za identifikaciju projekata i vrste pomoći koje je moguće obezbediti kroz projekte 27

15 28 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) Vremenski okvir pripreme projekata i ključni akteri Specifičnost godišnjeg programa pomoći Evropske unije jeste u tome da se stvarna realizacija projekta, koji se definiše za godinu n, očekuje tek u n+2 godini. Od januara godine x Aktivnosti tokom projektnog ciklusa Akteri Utvrđivanje prioriteta i identifikacija projekata Nacionalni IPA koordinator (NIPAK) i nadležne institucije Priprema nacrta predloga projekata i njihova ocena od strane nacionalnih aktera i DEU Nadležne institucije uz pomoć NIPAK Delegacija EK Ocena i konsultacije od strane EK Nadležne institucije uz pomoć NIPAK Delegacija EK Odobravanje projekata od strane EK Generalni direktorati u okviru EK Usvajanje i potpisivanje Finansijskog sporazuma NIPAK i predstavnik EK Tenderska procedura i ugovaranje (do 7 meseci u zavisnosti od vrste ugovora i visine budžeta). Projekti moraju da se ugovore u roku od 2 godine od potpisivanja Finansijskog sporazuma Delegacija EK REALIZACIJA PROJEKATA (do 3. godine u zavisnosti od projekta) Tehnička pomoć: projekte tehničke pomoći sprovode kompanije (npr. konsultantske firme) koji pobede na tenderima. Institucije koje su predlagale projekte, sada su korisnici projekata i učestvuju u njihovoj realizaciji. Kontrolu realizacije vrši Delegacija EK. Tvining i laki tvining: tvining projekte sprovode tvining partneri iz zemalja članica EU uz partnerski odnos sa institucijom koja je korisnik tvininga (kontrolu realizacije projekta vrši Delegacija EK). Investicije: investicione projekte sprovode kompanije (npr. dobavljači opreme ili izvođači radova) koji pobede na tenderima. Institucije koje su predlagale projekte sada su korisnici projekata i učestvuju u njihovoj realizaciji. Kontrolu realizacije vrši Delegacija EK. Grant: raspisuje se poziv za prikupljanje projekata koje pripremaju organizacije civilnog društva, razvojne agencije i lokalna samouprava. Projekte sprovode aplikanti čiji projekti budu odabrani. Slika 2. Okvirni kalendar pripreme i realizacije godišnjeg programa pomoći Evropske unije Napomena: ocenu efekata i reviziju projekata vrši Delegacija EK Proces programiranja i odobravanja Godišnjeg programa pomoći Nacionalni IPA koordinator započinje proces pripreme godišnjeg IPA nacionalnog programa organizacijom sastanka sa ovlašćenim predlagačima projekata 7, radi informisanja o početku programiranja, bitnim pitanjima za proces programiranja IPA nacionalnog programa i predstavljanjem Akcionog plana 7 Ovlašćeni predlagači projekata su resorna ministarstva i posebne organizacije (u skladu sa Zakonom o ministarstvima), službe Vlade, Narodna skupština i Narodna banka Srbije. 29

16 30 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) za programiranje i izveštavanje o sredstvima EU i međunarodnoj razvojnoj pomoći, kao i o kalendaru programiranja. Nakon toga NIPAK organizuje obuke o programiranju, identifikovanju projektnih ideja i unosu u informacioni sistem ISDAKON 8. U sledećem koraku se sprovode konsultacije sektorskih radnih grupa radi identifikovanja i pripreme nacrta predloga projekata za finansiranje iz IPA. Nakon tehničke ocene projekata od strane Kancelarije za evropske integracije, koja podrazumeva sledeće kriterijume: pridržavanje propisanog obrasca za unošenje nacrta predloga projekata; jasan opis ciljeva, rezultata i aktivnosti; predloženi nacrt projektnog predloga se ne preklapa sa projektima finansiranim od strane drugih bilateralnih i multilateralnih donatora, niti sa projektima finansiranim iz nacionalnih sredstava; korisnik nacrta predloga projekta jasno je definisan; strateški okvir projekta odgovara izabranom ciljanom donatoru, projekti se dostavljaju Grupi za ocenu projekata. Grupu sačinjavaju predstavnici Kancelarije za evropske integracije i Ministarstva finansija. U ovoj fazi, zadatak Grupe za ocenu projekata jeste da napravi širu listu nacrta predloga projekata za finansiranje iz IPA nacionalnog programa (u vrednosti od 150 odsto ukupne vrednosti godišnjeg nacionalnog programa). Grupa za ocenu projekata, posle ovog koraka, dostavlja širu listu projekata Delegaciji Evropske unije (DEU) i paralelno sa tim sprovodi konsultacije sa zainteresovanim stranama o daljem razvijanju predloga projekata. Posle obavljenih konsultacija sa DEU, sledi verifikacija uže liste nacrta predloga projekata za finansiranje iz IPA nacionalnog programa (u vrednosti od 120 odsto ukupne vrednosti godišnjeg nacionalnog programa) od strane Grupe za ocenu projekata. Tek u ovoj fazi pristupa se finalnoj pripremi predloga projekata za finansiranje iz IPA, i dostavljanje predloga projekata za finansiranje iz IPA DEU na komentare, kao i prijem komentara od strane DEU radi unapređenja projektnih predloga. Rok za usvajanje konačne liste projekata za finansiranje iz IPA, u vrednosti 100 odsto od ukupnog budžeta godišnjeg nacionalnog programa, od strane Komisije za programiranje i upravljanje fondovima EU (osnovana na predlog Vlade Republike Srbije) i razvojnom pomoći, i njeno dostavljanje Evropskoj komisiji, jeste kraj jula tekuće godine. Dostavljeni projekti prolaze kroz nekoliko kontrola unutar EK. Prva kontrola je ocena kvaliteta projekata od strane grupe za ocenu kvaliteta projekata unutar generalne direkcije za proširenje (DG Enlargement). U slučaju komentara, projekti se, preko NIPAK-a, vraćaju na doradu nadležnim institucijama koje su pripremile projekat. Posle kontrole projekata od strane Grupe za ocenu kvaliteta projekata, projekti se šalju na međuresorne konsultacije u okviru svih direktorata EK. U ovoj fazi svaki direktorat ocenjuje projekat koji ulazi u okvir njegovih nadležnosti. U 8 ISDACON informacioni sistem je jedinstvena baza podataka Vlade Republike Srbije o međunarodnoj razvojnoj pomoći Srbiji. ISDACON bazi podataka može se pristupiti na 31

17 32 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) slučaju komentara, projekti se, preko NIPAK-a, vraćaju na doradu nadležnim institucijama koje su pripremile projekat, odnosno u ovoj fazi moguće je da neki od projekata bude odbijen od strane EK. Posle ocene projekata od strane nadležnih direktorata, nacionalni program, koji čine svi odobreni projekti, usvaja se od strane IPA odbora. IPA odbor čine predstavnici svih zemalja članica EU. Odmah posle odobrenja od strane IPA odbora, započinje se rad na izradi neophodne tenderske dokumentacije (opis poslova ToR, tehničke specifikacije, itd). Nakon toga, sledi i formalno usvajanje projekata od strane Evropske komisije. Ukupna IPA alokacija : 11.5 milijardi evra Ukupna alokacija za Srbiju : 1.4 milijardi evra Godina Alokacija miliona evra Broj projekata u okviru I komponente IPA Započet proces programiranja Komentar 181,496, ,441, ,551, ,206, ,956, ,801, ,101,005 Budžetska pomoć 100 miliona evra Završen proces programiranja miliona evra Započeta priprema IPA komponenti dostupnih državama članicama za period Tabela 4. Trenutno stanje korišćenja sredstava iz I komponente IPA u Republici Srbiji 9 Pravni osnov za početak sprovođenja projekata predstavlja godišnji Finansijski sporazum, koji se potpisuje između EK i Vlade. Posle njegovog potpisivanja, može da počne faza sprovođenja, koja obuhvata raspisivanje tendera, evaluaciju tenderskih ponuda, zaključivanje ugovora, isplatu sredstava, sprovođenje predviđenih projektnih aktivniosti, monitoring, evaluaciju i reviziju projekta. Oblici sprovođenja pomoći Navedena sredstva u okviru prve komponente IPA mogu biti korišćena u formi: tehničke pomoći; tvininga i lakog tvininga; investicija; šeme grantova/bespovratne pomoći. Tehnička pomoć podrazumeva konsultantske usluge za pripremu različitih dokumenata, njihovo sprovođenje, pripremu i sprovođenje obuke, pripremu projektne dokumentacije, itd. 9 Izvor: Vlada Republike Srbije, Kancelarija za Evropske integracije,

18 34 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) Tvining (twinning) je zajednički projekat zemlje članice namenjenom zemlji korisniku i razlikuje se od klasičnog projekta tehničke pomoći. Tvining podrazumeva angažovanje stručnjaka iz država članica EU, poznatih pod nazivom stalni tvining savetnici, na specifičnim projektima na period od najmanje godinu dana. Podržava ih vođa projekta u državnoj administraciji zemlje korisnika, koji je odgovoran za primenu projekta i koordinaciju stručnjaka iz države članice EU. Koriste se i različiti dopunski mehanizmi, u vidu kratkoročnog angažovanja pojedinih eksperata, obuke, prevođenja i specijalizovane podrške za informacione tehnologije. Važno je napomenuti da tvining, ne samo da obezbeđuje tehničku i administrativnu podršku, već omogućava i stvaranje dugoročnih veza između postojećih i budućih država članica, kao i upoznavanje sa različitim praksama unutar EU. Zemlja korisnik bira partnera među zemljama članicama EU i obavezuje se da sprovede određene reforme i da ih finansira po završetku projekta. Tvining projekti moraju da doprinesu ostvarivanju konkretnog operativnog rezultata povezanog sa usvajanjem pravnih tekovina EU ili neke od politika Evropske unije koja je predmet saradnje. Na kraju projekta, novousvojeni sistem u isključivoj je odgovornosti zemlje korisnika. Laki tvining (twinning light) predstavlja fleksibilno sredstvo za srednjoročne zadatke, i obezbeđuje pomoć u vidu ekspertize državnih službenika iz država članica na period do šest meseci, sa mogućim, ali ograničenim produženjima ugovora. Državni službenici ne moraju da borave u državi korisniku pomoći, za razliku od stalnog tvining savetnika. Investicioni projekti odnose se na nabavku opreme ili sprovođenje radova (rekonstrukcija i izgradnja). Bespovratna sredstva (grant) predstavljaju direktnu finansijsku donaciju iz budžeta Evropskih zajednica, koja se daje sa ciljem da se finansiraju aktivnosti i projekti različitih neprofitnih subjekata (lokalna samouprava, razvojne agencije, civilno društvo i mediji), koji ostvaruju ciljeve opšteg evropskog interesa i realizaciju politika Evropske unije. Tehnička pomoć Tvining Investicioni projekti Bespovratna sredstva (grant) Izgradnja institucija, priprema projektne dokumentacije, priprema i sprovođenje strategija, obuka i sl. Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, obuka i sl. Nabavka opreme i radovi, sprovođenje finansijskih aranžmana u saradnji sa drugim finansijskim institucijama. Slika 3. Vrste pomoći koje je moguće obezbediti kroz IPA sredstva 10 Posebna sredstva namenjena civilnom društvu, lokalnoj samoupravi i razvojnim agencijama. 10 Takođe, u izuzetnim i opravdanim okolnostima moguće je iskoristi IPA sredstva u vidu direktne pomoći budžetu. Ovu mogućnost Srbija je iskoristila u okviru programa IPA 2009, kada je obezbeđeno 100 miliona evra budžetske pomoći. 35

19 36 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) da li je koncept održivosti jasno predočen u projektnom predlogu? 3.2 Osnovni kriterijumi za finansiranje projekata Da bi EK odobrila projekte za finansiranje u okviru prve IPA komponente, neophodno je da projekti odgovore na sledeća pitanja/zahteve: da li su svi korisnici precizno određeni? da li je identifikovana vodeća institucija zadužena za sprovođenje projekta? da li se iz opšteg cilja vidi zašto je projektni predlog važan za odgovarajuću sektorsku politiku? da li će svrha projekta (specifični ciljevi) doprineti opštem cilju (ako se pretpostavke ostvare)? da li je projektni predlog usklađen sa EP-om i MIPD-om? (kriterijum za eliminaciju) da li je projektni predlog usklađen sa nacionalnim strateškim dokumentima? (kriterijum za eliminaciju) da li obrazloženje projekta jasno i u dovoljnoj meri opisuje identifikovane probleme? da li postoji pravni okvir neophodan za sprovođenje projekta? da li je apsorpcioni kapacitet institucije korisnika odgovarajući? (postoji li odgovarajuća organizaciona jedinica za sprovođenje projekata, dovoljan broj zaposlenih, itd.)? da li će svrha projekta (specifični ciljevi) biti postignuta, ukoliko se ostvare rezultati? da li pojedinačne aktivnosti vode ostvarivanju odgovarajućih rezultata? da li su indikatori formulisani tako da zadovoljavaju kriterijume relevantnosti, merljivosti i vremenske specifičnosti? da li su aktivnosti određene kao proces, a ne kao svršeno stanje? da li su rokovi predviđeni predlogom projekta u skladu sa zahtevanim vremenskim okvirom za sprovođenje (n+2 za ugovaranje, n+5 za izvršenje ugovora i n+6 kao krajnji rok da se potroše dodeljena sredstva)? da li su identifikovani bitni spoljašnji faktori (da li su rizici objektivno predočeni)? da li su uključene sve relevantne informacije o koordinaciji sa ostalim tekućim aktivnostima? da li nacrt predloga projekta uzima u obzir iskustva stečena u radu na prethodnim projektima finansiranim iz EU fondova? da li predviđene aktivnosti mogu da budu sprovedene na osnovu predviđenih sredstava? da li su obaveze, u vezi sa kofinansiranjem, definisane na odgovarajući način? 37

20 38 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) da li su svi troškovi projekta podobni za finansiranje u smislu pravila EU? da li su utvrđeni i jasno definisani tipovi ugovora koji se odnose na implementaciju projekta? da li je aspekt zaštite životne sredine uključen u projektni predlog? da li je aspekt uvažavanja nacionalnih manjina uključen u projektni predlog? da li je aspekt brige o ugroženim grupama uključen u projektni predlog? da li je aspekt rodne ravnopravnosti uključen u projektni predlog? Isključivo za investicione projekte: da li je izrađena studija izvodljivosti? da li je sprovedena analiza uticaja na životnu sredinu? da li postoje pravne smetnje za sticanje vlasništva nad zemljištem/građevinske dozvole/ pristup zemljišnoj parceli, itd? Od izuzetne važnosti jeste napomena da su IPA sredstva ograničena sredstva u smislu da je Republici Srbiji na raspolaganju prosečno 200 miliona evra godišnje. Pored toga, Uredba o sprovođenju IPA nalaže da je neophodno izvršiti raspodelu projekata prema glavnim sektorima podrške utvrđenim u Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu (MIPD). S tim u vezi, kao poslednji uslov za odabir formulisanih projekata, javlja se prioritetnost određenog projekta. U ovom slučaju, prioritizaciju projekata vrši NIPAK u saradnji sa Komisijom za programiranje i upravljanje fondovima EU i Delegacijom EU. 3.3 Uloga lokalne samouprave i civilnog društva u okviru IPA komponente I Kroz prethodna poglavlja utvrdili smo da priprema projekata za finansiranje iz IPA sredstava zahteva strateški pristup, planiranje odozgo na dole (prvo se definišu prioriteti, pa onda konkretne aktivnosti). S tim u vezi, strateško planiranje je ključni instrument za upravljanje nacionalnim i lokalnim razvojem. Strateškim planiranjem omogućava se rešavanje ključnih problema, odnosno zadovoljenje prioritetnih potreba, pri čemu se uzima u obzir i raspodela uvek oskudnih sredstava, obaveza i mogućnosti kofinansiranja. Kroz konsultativni postupak između Vlade, lokalne samouprave i civilnog društva u pripremi nacionalnih dokumenata omogućava se zastupljenost ključnih prioriteta preko nacionalnih strateških dokumenata u okviru Višegodišnjeg indikativnog planskog dokumenta, kao osnovnog dokumenta za planiranje IPA. Od početka korišćenja IPA od strane Republike Srbije, organizacije civilnog društva učestvuju kao korisnici grantova. Organizacije civilnog društva (OCD) koje mogu biti korisnici grantova odobrenih kroz IPA jesu nevladine organizacije, sindikati, mediji, neprofitna udruženja zaposlenih ili profesionalaca i druge organizacione strukture koje deluju kao posrednici između javnih organa vlasti i građana. U prethodnom periodu, uloga OCD-a u programiranju IPA mahom su bila usmerena na određivanje prioriteta za razvoj civilnog društva koje treba po- 39

21 40 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) držati kroz projekte namenjene upravo OCD-u, dok je konsultativni proces sa OCD-om bio organizovan na ad hoc osnovi. Početkom godine, načinjen je prvi korak ka uspostavljanju planskog konsultativnog procesa sa OCD-om. Predlog mehanizma saradnje sa OCD-om razvijen je na osnovu istraživanja najbolje prakse u regionu i mišljenja predstavnika 219 nevladinih organizacija, 10 ministarstava, 5 regionalnih aktera i 5 relevantnih nacionalnih partnera (uključujući i Delegaciju EU u Srbiji). Namera programa saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti planiranja razvojne pomoći 11, posebno programiranja i praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć, jeste da kroz konsultativni proces, OCD budu partneri (zainteresovane strane) u određivanju nacionalnih prioriteta za finansiranje iz IPA i druge razvojne pomoći u različitim oblastima, kao i da prate njihove primene. Konsultativni mehanizam kao glavne nosioce aktivnosti podrazumeva Sektorske organizacije civilnog društva. Pod Sektorskom organizacijom civilnog društva (SEKO) podrazumeva se konzorcijum organizacija civilnog društva od najviše tri partnera, od kojih je jedna vodeći partner. Svaka SEKO će predstavljati po jedan sektor definisan dokumentom Potrebe Republike Srbije za međunarodnom pomoći : 1. Sektor vladavine prava (uključujući pravdu i unutrašnje poslove, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sl.); 2. Sektor reforme državne uprave (uključujući izgradnju institucija i usvajanje acquis-a, upravljanje javnim finansijama, decentralizaciju vlasti, statistiku, elektronsku vladu); 3. Sektor građanskog društva, medija i kulture; 4. Sektor konkurentnosti (mala i srednja preduzeća, istraživanje i razvoj, informaciono-komunikacione tehnologije, turizam, poslovna infrastruktura, industrija i trgovina); 5. Sektor razvoja ljudskih resursa (zapošljavanje, obrazovanje, društvena inkluzija, uključujući omladinu); 6. Sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja; 7. Sektor saobraćaja; 8. Sektor životne sredine i energetike (uključujući otpad, otpadne vode, vodosnabdevanje, rudarstvo i sl.). Primarne aktivnosti izabranih SEKO usmerene su na razvijanje mehanizma komunikacije sa Sekretarijatom NIPAK-a, sa ciljem učešća OCD-a u procesu programiranja razvojne pomoći i usaglašavanja prioriteta sa onim, koje definiše država. Posle opеrаciоnаlizаciјe Kаncеlаriје zа sаrаdnju sа ОCD-om, uspоstаvlјеni mеhаnizаm sаrаdnjе bićе dоdаtnо аnаlizirаn i, pо pоtrеbi, unаprеđеn. I pored činjenice da su korisnici IPA projekata uglavnom državne institucije, znatna sredstva se izdvajaju i za podršku lokalnoj samoupravi. Značajnu ulogu u koordinaciji procesa identifikovanja prioriteta i potreba lokalnih samoupra- 11 Više o programu na 41

22 42 3. Komponenta I Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building - TAIB) va ima Stalna konferencija gradova i opština, koja je krajem godine u saradnji sa drugim akterima dala doprinos u izradi dokumenta Potrebe Republike Srbija za međunarodnom pomoći u periodu od Lokalnoj samoupravi mogu biti namenjeni projekti tehničke pomoći, investicija i bespovratnih sredstava (grantova). U slučaju projekata tehničke pomoći koji su namenjeni unapređenju kapaciteta lokalne samouprave, opštinska administracija i drugi akteri su korisnici projekata (npr. osnivanje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i sprovođenje obuke za zaposlene, itd.). Kada je reč o investicionim projektima, od izuzetnog je značaja napomenuti da je za realizaciju jednog investicionog projekta (npr. izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda) neophodno prethodno pripremiti odgovarajuću projektnu dokumentaciju, koju čine: studija izvodljivosti; finansijske i ekonomske analize; S tim u vezi, projekti mogu da podrže pripremu navedene dokumentacije, odnosno, u slučajevima gde ona postoji, realizaciju određenog projekta. U slučaju grant projekata, posle raspisivanja poziva za prikupljanje projekata, ovlašćeni predlagači (tzv. aplikanti) predlažu odgovarajuće projekte. U tenderskoj dokumentaciji utvrđuje se ko može da podnese projekat (npr. minimum dve opštine zajedno, uz učešće najmanje jedne nevladine organizacije), pod kojim uslovima (npr. da postoji usvojena lokalna strategija razvoja), u kojim oblastima (podrška socijalno ugroženim grupama) i obavezno kofinansiranje (u iznosu od 10%), itd. Od izuzetnog značaja jeste napomena da je za grant šeme u primeni kompleksna projektna dokumentacija, koja od predlagača zahteva da pripreme predloge projekata u odgovarajućem formatu (oko 50 strana), isključivo na engleskom jeziku. Projektna dokumentacija sadrži opis projekta, očekivane rezultate i projektne aktivnosti, budžet, osnovne podatke o aplikantu, njegov opis i kapacitete da sprovede projekat, bankarske podatke, opis partnera na projektu i izjavu o partnerstvu i deklaraciju aplikanta. Osim tehničkih zahteva, od aplikanta se očekuje da obezbedi i održivost rezultata (npr. ukoliko se kroz projekat priprema odgovarajuća studija, neophodno je obrazložiti način na koji će njena realizacija biti finansirana). analiza troškova i koristi (Cost Benefit Analysis); procena uticaja na životnu sredinu; tehnički pripremljen projekat i tenderska dokumentacija; neophodne dozvole. 43

23 44 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) 4.1 Opšte napomene Druga komponenta IPA programa pomoći zemljama u procesu pristupanja EU direktni je nastavak i dalji podsticaj jačanju saradnje sa zemljama zapadnog Balkana, kao kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. U Srbiji, osnove saradnje postavljene su u periodu implementacije pomoći EU u okviru CARDS programa ( ) 12, a posebno posle samita u Solunu godine, kada je potvrđena evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana (Solunska agenda) i kada su zemlje zapadnog Balkana prihvaćene kao potencijalni kandidati. Tada su ojačani napori Evropske komisije da se, u što kraćem vremenskom periodu, sprovedu Susedski programi. Susedski progra- 12 The Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization, Council Regulation (EC) No 2666/

24 46 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) mi podrazumevaju saradnju između zemalja članica i kandidata za članstvo u EU sa njihovim susedima, i imaju za cilj smanjenje dispariteta u ekonomskom razvoju, kao i jačanje saradnje između organizacija civilnog društva u pograničnim oblastima. Srbija je u ovim programima vrlo aktivno učestvovala i uspešno iskoristila raspoložive fondove za realizaciju 174 projekta 13. Koristi su bile višestruke. Nadležni državni organi stekli su znanja kako se pripremaju projekti, vrši obuka potencijalnih učesnika u projektima, nalaze partneri i drugo. Takođe, na lokalnom nivou, podstaknute su inicijative za rešavanje problema koji u ranijem periodu nisu bili laki, jer su granice delile teritorije, a nedostajalo je i finansijskih sredstava za realizaciju projekata koji su otklanjali uočene probleme. Ojačane su veze vladinih institucija i lokalnih samouprava u identifikaciji poteškoća i njihovom rešavanju. Sektor civilnog društva dobio je novu šansu da finansira projekte sa partnerima iz susednih zemalja. Nadležna državna institucija za sprovođenje ovih programa 14 postavila je osnovnu mrežu lokalnih kancelarija i obučila veliki broj ljudi da priprema i realizuje projekte po pravilima EU, odnosno budućih kohezionih i strukturnih fondova. Pomoć EU postala je vidljiva građanima i vrlo brzo je prihvaćena, kao instrument rešavanja problema, uprkos dosta dugom periodu koji traje od apliciranja do dobijanja projekata i njihove realizacije po striktnim pravilima EU. To iskustvo je bilo dragoceno. Međutim, uočeni su i određeni nedostaci, a to je, pre svega, nemogućnost direktne saradnje između zemalja zapadnog Balkana, jer, striktno poštujući pravila, one nisu mogle da učestvuju u Susedskim programima. Polazilo se od stanovišta da se deli zajednički ekonomski prostor, da postoji sličnost zakonodavstava i jezika, kao i potreba za jačanjem regionalne saradnje, i da se svi ti ciljevi mogu uspešno realizovati kroz programe slične Susedskim programima. Takođe, uočena je finansijska disproporcija u alokacijama sredstava za Susedske programe između zemalja članica i njihovih suseda-partnera u programu. Naime, zemlje članice ili kandidati za članstvo u EU, imale su na raspolaganju znatno više sredstava nego susedi, i bilo je nemoguće finansirati brojne dobre projekte, jer ograničena sredstva suseda (samo oko milion evra na godišnjem nivou u odnosu na 8 do 10 miliona evra, koji su stajali na raspolaganju partnerima iz EU 15 ) nisu davala mogućnost da se ispune očekivanja predlagača projekata. Čak i neki od dobro pripremljenih projekata nisu mogli da budu finansirani. Još jedna od prepreka bržoj realizaciji projekta predstavljalo je pravilo da se sredstva jedne zemlje-partnera u programu mogu koristiti isključivo na njenoj teritoriji. Projekti su bivali asimetrični bilo je potrebno da se mala sredstva, u zemlji koja nije članica EU, balansiraju sa znatno većim sredstvima u zemljama članicama EU. Jednostavno rečeno, sličan obim aktivnosti trebalo je realizovati sa znatno manjim sredstvima na teritoriji partnera koji nije član EU. To je u budućnosti moglo da predstavlja veliku prepreku bržem razvoju prekogranične saradnje. 13 Za realizaciju ovih projekata, EU je obezbedila 17, 5 milona evra, a ugovoreno je 14,1 miliona evra ili 92 odsto od raspoloživih sredstava. 14 To je Sektor za planiranje i programiranje EU i razvojne pomoći, koji je realizaciju Susedskih programa započeo u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a kada je ovo ministarstvo prestalo sa radom godine, nastavio je sa radom u Ministarstvu finansija do godine, i sada se nalazi u okviru Kancelarije za evropske integracije (Sektor za prekogranične i transnacionalne programe). 15 Zemlje članice mogle su da koriste sredstva strukturnih fondova namenjenih ekonomskom razvoju regiona (Evropski fond za regionalni razvoj ERDF), koja su bila znatno veća. 47

25 48 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Prihvatanje ovih inicijativa rezultiralo je stvaranjem operativnih programa prekogranične saradnje između zemalja zapadnog Balkana, kao i uvođenje principa stvaranja zajedničkih fondova za finansiranje projekata prekogranične saradnje između članica EU i njihovih zapadnobalkanskih suseda. Taj zajednički fond predstavljao je veliku novinu, ali i izazov za potencijalne članice. Naime, zemlje članice su u njega unosile deo sredstava iz ERDF fonda, a zemlja partner sredstva iz IPA alokacije. Novac više nije imao nacionalnu boju i mogao je da se koristi na teritoriji obe zemlje, u skladu sa potrebama projekata. Za izbor projekta uveden je princip najbolji dobijaju, bez obzira na zemlju iz koje je vodeći partner. Uvedeno je i pravilo da svaki projekat mora imati najmanje 2 partnera i da ne bi trebalo da postoje projekti koji nemaju partnere iz zemalja suseda 16. Tokom pripreme novog finansijskog instrumenta za period , Srbija je ukazala na ove probleme i insistirala da se pomoć EU može koristiti i za direktnu saradnju između zemalja zapadnog Balkana. Takođe je ukazano da se kroz saradnju sa susedima potencijalnim kandidatima ili članovima EU, mora stvarati sistem koji odražava zahteve za pripremu i realizaciju projekata finansiranim u okviru Kohezionog i strukturnih fondova, i da se sredstva namenjena prekograničnim projektima koriste po istim principima. Na taj način zemljama potencijalnim kandidatima pružila bi se mogućnost da se u dužem periodu pripremaju za korišćenje Kohezionog i strukturnih fondova i da se izbegnu neki od problema sa kojima se suočilo 10 zemlja novih članica EU (proširenje iz godine) mali broj pripremljenih projekata, nepostojanje institucija za implementaciju projekata ili postojanje institucija, ali sa veoma ograničenim/zanemarljivim iskustvom, zatim nizak stepen iskorišćenosti sredstava koja su im bila na raspolaganju. Komponenta prekogranične saradnje donosi niz novina u odnosu na Susedske programe. Prekogranična saradnja ima dva modaliteta. Prvi je saradnja sa zemljama članicama, a drugi je saradnja između zemalja zapadnog Balkana. Modaliteti se razlikuju po pravilima implementacije projekata. Prekogranična saradnja sa zemljama članicama EU odvija se po modelu podeljenog upravljanja (shared management). Zajedničko upravljanje predstavlja korak bliže ka načinu upravljanja strukturnim fondovima. Iznos pojedinačne vrednosti projekata je povećan, tako da veliki infrastrukturni projekti mogu da imaju vrednost i do milion evra. Način formiranja fonda prekogranične saradnje bitno je izmenjen. Obe zemlje daju svoj doprinos u jedan jedinstveni zajednički fond, a projekti se biraju u skladu sa principima relevantnosti i kvaliteta, s tim da je obavezno da se vodi računa o obavezi učešća i partnera iz susedne zemlje u svakom projektu. Sredstva ovog fonda mogu da se koriste na teritoriji obe zemlje bez izuzetaka Nažalost, uobičajena inercija mnogih državnih službi koje su morale da učestvuju u ovim procesima, kako u zemljama članicama, tako i zemljama partnerima, dovela je do velikog kašnjenja u izboru i implementaciji projekata. Iako se već nazire kraj ovoga budžetskog okvira EU, mnogi programi još nemaju nijedan realizovan projekat. Zatim, princip zajedničkih projekata i finansiranja mora da se poboljša. Uočeno je da postoje načini da se vrlo mali deo sredstava iskoristi u zemlji potencijalnoj članici, iako je njima takva vrsta pomoći neophodna i predstavlja stimulans za izgradnju institucija i kapaciteta za razvoj, a da se najveći deo novca, uključujući i udeo IPA sredstava, iskoristi u zemlji članici, koja, već samom činjenicom da je članica EU, ima na raspolaganju sredstva iz mnogo većeg broja programa koji podstiču ekonomski razvoj. 17 Konkretna primena ovih principa pokazala je da se na stvaranju pravnog okvira moraju angažovati brojne institucije koje direktno ne učestvuju u realizaciji programa prekogranične saradnje i vrlo malo ih poznaju, a pogotovo pravila njihove implementacije, ali donose propise u vezi sa finansijskim sredstvima i sprovođenjem obaveza za implementaciju projekata preuzetih kroz Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) (Službeni glasnik br. 124, decembar godine). 49

26 50 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Takođe, promenjen je princip prenošenja sredstava krajnjim korisnicima u projektu. Pre svega, isplate unapred (avansna plaćanja) svedena su samo na 20 odsto vrednosti projekta u odnosu na 80 odsto u okviru Susedskih programa. 18 Već ova promena predstavlja veliki izazov za partnere koji moraju imati sopstvena sredstva da pretfinansiraju operacije, ponekad i u vrednosti od milon evra, što može da predstavlja veliki problem likvidnosti i troškova kreditiranja izvršenja projekata. Zemlje članice imaju institucije koje obezbeđuju sredstva za pretfinansiranje projekata, što u Srbiji nije slučaj ne postoji operativni Nacionalni fond, koji bi, između ostalog, imao i funkciju obezbeđivanja nacionalnih budžetskih sredstava za pretfinansiranje projekata i sufinansiranje programa. U ovom trenutku, u Srbiji, sav teret pretfinansiranja je na učesniku u projektu. EU je učinila maksimalne napore da se ovaj teret pretfinansiranja olakša, dozvoljavajući vrlo visok stepen pretfinansiranja programa. U narednom periodu moralo bi da se rešii ovo pitanje u okviru pripreme nacionalnih institucija za članstvo u EU. 19 Ispred niza partnera iz obe zemlje, utvrđuje se vodeći partner koji je odgovoran za realizaciju projekta i odnose između partnera u projektu. To podrazumeva da vodeći partner mora imati kapacitete da ispuni sve zahteve, od organizacionih, pa ponekad i do finansijskih. Sredstava za realizaciju projekta prenose se vodećem partneru i on ih, po potrebi, raspoređuje partnerima u projektu. Ovaj princip otvorio je specifično pitanje kako prenositi sredstva za izvršenje projekata preko granice, kad to nije izvozni posao, ili plaćati izvršenja usluga u inostranstvu? 20 Novi koncept saradnje nametnuo je pitanje i stvaranja nacionalnih institucija koje će kontrolisati korišćenje novca EU odobrenog za projekte prekogranične saradnje. Planiranje i programiranje je već postao posao nacionalne administracije, ali finansijska kontrola još nije. Trenutno, najvažnija nacionalna služba koja je morala da bude uspostavljena radi realizacije projekata sa zemljama članicama u okviru podeljenog upravljanja, predstavlja prvi nivo finansijske kontrole. To je kontrola izvršenih troškova u skladu sa pravilima EU, kao i kontrola pravilnog izvršenja, tzv. sekundarnih nabavki, za potrebe realizacije projekata. To je kompleksan problem, jer je trebalo da se uveća broj zaposlenih u državnoj službi u trenutku kada se postavlja zakonska zabrana povećanja njihovog broja 21, ali i da se uveća broj zaposlenih ljudi koji vladaju engleskim jezikom u zadovoljavajućoj meri, da bi mogli da podnose odgovarajuće izveštaje na tom jeziku 22. Prekogranična saradnja između zemalja zapadnog Balkana ima drugi način upravljanja sredstvima EU. Svaka zemlja partner u programu prekogranične saradnje ima nacionalna sredstva kojim se finansiraju projektne aktivnosti aplikanata na njenoj teritoriji. Sredstvima upravlja Delegacija EU u svakoj od 20 To su jedine kategorije koje Zakon o deviznom poslovanju poznaje i za njih dozvoljava prekogranične finansijske operacije. 18 To znači da za vrednost projekta koja je i do 3 puta veća od vrednosti projekata finansiranih u okviru Susedskih programa, korisnik projekta mora iz sopstvenih sredstava da pretfinasira operacije, zatim, da pošalje finansijku dokumentaciju na kontrolu ispravnosti potrošenih sredstava, i tek kada se dobije saglasnost nacionalne finansijske službe, može da zatraži povraćaj utrošenih sredstava. To znači da je izvršenje projekta postalo skuplje na kratak rok. Nacionalni bankarski sistem još nije sasvim prilagođen da kreditira ovakve poslove. 21 Zapošljavanje po ugovoru u ovim službama nije prihvatljivo za EU, jer ne obezbeđuje održivost službe na duži rok, a poslovi finansijske kontrole trošenja sredstava EU vremenom će biti povećavani. 22 Engleski jezik je prihvaćen kao zvaničan jezik komunikacije između Srbije, Evropske unije i partnera u prekograničnoj saradnji. 19 Svaka zemlja kandidat za članstvo mora da donese program kako će da obezbedi povećanje prihoda države za finansiranje obaveza koje proističu iz članstva u EU. 51

27 52 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) 4.2 Programi prekogranične saradnje zemalja. Pravila su jednostavnija nego u podeljenom upravljanju, ali najveći problem je neiskustvo partnera u ovakvim programima. Ovo je tek prvi program ovakve vrste koji se primenjuje na granicama između zemalja zapadnog Balkana, ali saradnja će svakako jačati i razvijati se i u narednom budžetskom periodu. Ciljevi koje je utvrdila EU za realizaciju u okviru prekogranične saradnje jesu opšti ciljevi. Međutim, sve zemlje partneri, u međusobnom dogovoru, i u zavisnosti od oblasti koje su identifikovane kao bitne, stvaraju višegodišnje planske dokumente/operativne programe, a oni pripremaju na osnovu specifičnih ekonomskih analiza i identifikacije potreba u regionu prekogranične saradnje. Proces pripreme programskih dokumenata za saradnju sa susednim zemljama je participativan, uz široke konsultacije sa zainteresovanim stranama. Konsultativni proces se sprovodi preko nekoliko mehanizama osnivanjem zajedničke radne grupe u kojoj učestvuju predstavnici sa lokalnog, regionalnog i nacionalnog nivoa iz obe zemlje. Radna grupa je zadužena da pripremi Nacrt programa i da ga preko regionalnih radionica predstavi širem krugu zainteresovanih ljudi, koji predstavljaju različite ekonomske i socijalne partnere, kao što su privredne komore, opštine, razvojne agencije, organizacije civilnog društva, i druge. Participacija se olakšava i korišćenjem različitih oblika komunikacije internet, i-mejl, i štampanje dokumenata. Operativni program služi kao osnova za fokusiranje prioriteta u svakom od poziva za finansiranje projekata. U ovom dokumentu, obavezno je da se utvrde indikatori za merenje uspešnosti realizacije programa prekogranične saradnje. Obavezni deo saradnje predstavlja i izveštavanje o godišnjem napretku programa. Sredstva u okviru druge komponente IPA koriste se sa ciljem jačanja prekogranične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative koje imaju za cilj unapređenje održivog privrednog i društvenog razvoja u brojnim oblastima, kao što su: životna sredina, prirodno i kulturno nasleđe, javno zdravlje, sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala, obezbeđenje efikasnih i bezbednih granica, kao i unapređenje zajedničkih akcija malog obima koje uključuju lokalne aktere iz pograničnih područja. Prema Višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru za period godine, EU je za drugu komponentu izdvojila oko 350 miliona evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. Od navedenog iznosa, Republika Srbija će za projekte u okviru komponente prekogranične saradnje imati na raspolaganju oko 70 miliona evra. Da bi se ostvarili navedeni opšti ciljevi, komponenta prekogranične saradnje će prevashodno podržavati implementaciju projekata koji imaju za cilj podsticanje razvoja preduzetništva, turizma, malogranične trgovine, kao i unapređenje integracije prekograničnih tržišta rada, inicijativa lokalnog zapošljavanja, jednakosti polova i jednakih prilika, obuke i uključivanje u društvo. Posebnu oblast podrške predstavljaju projekti koji će imati za cilj unapređenje razmene ljudskih resursa i opreme za istraživanje i tehnološki razvoj. Takođe, biće podržavani projekti sa ciljem da podstaknu i unaprede zajedničku zaštitu i upravljanje prirodnim i kulturnim resursima, kao i prevenciju prirodnih i tehnoloških rizika. Nastojaće se da se, razvojem saradnje, kapaciteta i zajedničkog korišćenja infrastrukture, posebno u sektorima kao što su zdravstvo, kultura, turizam i obrazovanje, unapredi veza između gradskih i 53

28 54 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Zemlje/ Godina Ukupno (milioni evra) Hrvatska 9,688,225 14,725,726 15,898,570 16,216,542 16,540,872 16,871,690 89,941,625 Makedonija 4,158,387 4,077,999 5,571,501 5,682,932 5,796,590 5,912,521 31,199,930 Turska 2,097,280 2,874,703 9,399,347 9,587,336 9,779,081 9,974,664 43,712,411 Srbija 8,203,648 11,458,686 12,248,357 12,493,321 12,743,190 12,998,052 70,145,254 Kosovo prema Rezoluciji UN ,760,202 2,815,406 2,871,714 2,929,148 11,376,470 Crna Gora 3,909,496 4,487,448 4,667,821 4,761,177 4,856,401 4,953,529 27,635,872 BiH 3,963,606 4,945,217 5,207,746 5,311,901 5,418,139 5,526,501 30,373,110 Albanija 6,681,210 8,582,244 10,282,921 10,488,579 10,698,350 10,912,317 47,824,535 Tabela 5. Godišnja namena sredstava u okviru komponente II Instrumenta pretpristupne pomoći za period godine (u milionima evra 23 ) seoskih sredina i smanji izolacija kroz poboljšani pristup transportnim, informativnim i komunikacionim mrežama i uslugama. Osim toga, prioritet predstavlja i poboljšanje pristupa pograničnim vodama, kao i postrojenjima za odlaganje i preradu otpada, odnosno energetskim sistemima i postrojenjima. U okviru ove komponente veoma važnu oblast podrške predstavljaju projekti koji će imati za cilj unapređenje primene zakona i administrativne saradnje, kao i obezbeđenje efikasnog upravljanja granicom, olakšica u legalnoj trgovini i prelazima, obezbeđenje granica od krijumčarenja, trgovine ljudima, organizovanog kriminala, prenosivih bolesti i ilegalne migracije, uključujući i tranzitnu migraciju. Neophodno je da se naglasi da komponenta prekogranične saradnje podržava učešće podobnih područja zemalja korisnika u transnacionalnim i međuregionalnim programima u okviru cilja Evropske teritorijalne saradnje strukturnih fondova EU, kao i u programima usmerenim na saradnju evropskih zemalja u okviru određenih morskih basena. Pomoć u okviru druge komponente IPA dodeljuje se kao deo Višegodišnjih programa za prekograničnu saradnju, koji se izrađuju za svaku granicu ili grupu granica na nivou regiona NUTS 3 24, ili, u odsustvu NUTS klasifikacije, ekvivalentnim oblastima. Program definišu, zajednički, zemlje učesnice u skladu sa odredbama Uredbe o korišćenju IPA sredstava. Posle izrade programa, zemlje učesnice zajednički dostavljaju Komisiji predlog prekograničnog programa. Evropska komisija ocenjuje predloženi prekogranični program kako bi utvrdila da li on sadrži sve elemente i da li doprinosi ciljevima i prioritetima relevantnog višegodišnjeg okvirnog plana zemalja učesnica. Ukoliko nema primedbi, Evropska komisija usvaja program prekogranične saradnje. Program prekogranične saradnje sprovodi se sa obe strane granice zemalja učesnica, i to u okviru jedinstvenih pravila za sve učesnike u programu. Za svaki pojedinačni program prekogranične saradnje, svaka pojedinačna zemlja učesnica mora da uspostavi odgovarajuća operativna tela za koordinaciju i 24 O NUTS klasifikaciji videti u delu 5.4 Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (NUTS Nomenclature of Territorial Units for Statistical Purposes). 23 Ibid., str

29 56 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) sprovođenje programa. Zadatak ovih tela je da blisko sarađuju u procesu izrade programa prekogranične saradnje, kao i tokom njegovog sprovođenja. Osim toga, sa ciljem sprovođenja programa prekogranične saradnje, formiraju se sledeće strukture: Zajednički nadzorni odbor (Joint Monitoring Committee JMC), koji ima ulogu nadzora i praćenja sprovođenja programa; Zajednički upravni odbor (Joint Steering Committee JSC), koji je odgovoran za izbor projekata; Direktorat (Managing Authority MA), koji je odgovoran pred Evropskom komisijom za upravljanje i sprovođenje programa; Telo za sertifikaciju (Certifying Authority CA), koje overava izjave o rashodima i zahteve za isplatu pre slanja Komisiji; Revizorsko telo (Audit Authority AA), koje predstavlja funkcionalno samostalno telo Direktorata i Tela za sertifikaciju, zaduženo za verifikaciju delotvornog funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole; Zajednički tehnički sekretarijat (Joint Technical Secretariat JTS), koji pomaže Direktoratu, Zajedničkom nadzornom odboru, Zajedničkom upravnom odboru i Nacionalnim telima u obavljanju njihovih dužnosti. Za koordinaciju i sprovođenje programa prekogranične saradnje, u kojima učestvuje Republika Srbija, zadužen je Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje. Sektor, između ostalog, koordinira i rad Sekretarijata programa sa kancelarijama na lokalnom nivou (Subotica, Vršac, Bor, Niš, Prijepolje, Užice i Sremska Mitrovica), koje pružaju podršku podnosiocima projekata i korisnicima donacija na terenu. Delegacija Evropske komisije u Beogradu ima ugovornu nadležnost. U periodu , Republika Srbija ima mogućnost da učestvuje u šest programa prekogranične saradnje sa susednim državama Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, kao i u dva programa transnacionalne i međuregionalne saradnje IPA Jadranskom programu i Programu jugoistočne Evrope. Navedeni programi prekogranične saradnje sprovode se kroz objavljivanje poziva za podnošenje predloga projekata. Predloge projekata mogu da podnose isključivo neprofitne organizacije/institucije kao što su: lokalna uprava i njeni organi, uključujući javna komunalna preduzeća, bolnice, medicinske i hitne službe; škole, biblioteke, ustanove kulture, centri u zajednici, kulturne, istorijske ili sportske asocijacije, i druge.; nevladine, neprofitne organizacije; organizacije za podršku biznisu, kao što su privredne komore, poslovni centri, asocijacije, sektorske asocijacije, lokalne trgovačke asocijacije, i druge; agencije za regionalni i lokalni razvoj; organi nadležni za zaštitu prirode ili upravljanje parkovima prirode i javna uprava; 57

30 58 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) javna i privatna tela koja pružaju podršku radnoj snazi (centri za nova radna mesta, službe za razmenu poslova, itd.) škole, više škole i univerziteti iz regiona, uključujući ustanove za srednje stručno i zanatsko obrazovanje; 4.3 Programi prekogranične saradnje Evropske unije za period u kojima učestvuje Republika Srbija IPA Program prekogranične saradnje Mađarska Srbija evroregioni. 25 Ograničenje za učešće odnosi se na to da navedene neprofitne organizacije/institucije moraju da budu registrovane i da posluju na području Republike Srbije, koje je obuhvaćeno određenim programom prekogranične saradnje, kao i da imaju najmanje jednog prekograničnog partnera registrovanog na teritoriji susednih zemalja, uključenih u taj isti program prekogranične saradnje. Projekti se prikupljaju kroz raspisivanje javnih poziva, koji je istovremen za obe strane granice i može da traje od 60 do 90 dana, u zavisnosti od dogovora zemalja partnera. Tokom poziva, nadležni zajednički tehnički sekretarijat organizuje obuke učesnika kako bi pripremili predlog projekta u skladu sa postavljenim zahtevima, pomaže se u nalaženju partnera, na realizaciji projekta i uspostavlja se baza podataka o potencijalnim partnerima u pojedinim oblastima. Mapa 1. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Mađarska Srbija Izvor materijala (mape i podaci o programima) Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći Odeljenje za programe prekogranične saradnje, Ministarstvo finansija Republike Srbije. 25 Prekogranične ili transnacionalne strukture za saradnju i sprovođenje regionalnih i lokalnih programa. 59

31 60 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Teritorija obuhvaćena programom Okruzi u Srbiji: Zapadnobački, Severnobački, Severnobanatski, Južnobački, Srednjebanatski (Južnobanatski region i Srem se tretiraju kao priključeni regioni shodno pravilu o 20 odsto fleksibilnosti). Županije u Mađarskoj: Čongrad i Bač-Kiškun Vrednost programa za Srbiju 27 Godina Iznos sredstava u evrima UKUPNO je u Budimpešti u Mađarskoj, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Subotici. Cilj programa: Opšti cilj programa je da se razviju i odaberu kvalitetni prekogranični projekti sa jasnom dodatom vrednošću i od strateškog značaja za oblast obuhvaćenu programom. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Infrastruktura i životna sredina Mera 1.1: Infrastruktura za fizičko povezivanje 1.1.1: Infrastruktura za granične prelaze, izgradnja i rekonstrukcija vodećih puteva 1.1.2: Planiranje transportnih pravaca i harmonizacija javnog transporta Mera 1.2: Zajednička odgovornost za životnu sredinu 1.2.1: Manje aktivnosti u vodoprivredi 1.2.2: Praćenje zdravlja stoke i manje akcije za poboljšanje životne sredine Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje, prema kome Mađarska upravlja programom prema modelu decentralizovanog upravljanja, koji se primenjuje u zemljama članicama EU, dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata Prioritet 2: Privreda, obrazovanje i kultura Mera 2.1: Simuliranje sinergične privrede, turizma i istraživanja i razvoja 2.1.1: Obuka za iznalaženje partnera za posao 2.1.2: Razvoj tematskih tura za obilazak kulturnog nasleđa 2.1.3: Koordinirane studije teritorijalnog i sektorskog razvoja regiona 2.1.4: Istraživanja orijentisana na proizvode, razvoj i inovacije 27 Napomena: Kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u budžetskom periodu biće objedinjeni fondovi namenjeni potencijalnim podnosiocima projekata. Imajući to u vidu, navedeni iznos sredstava od evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Republiku Mađarsku iz ERDF-a u iznosu od evra, tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Mađarska Srbija za period , za koji mogu da konkurišu organizacije iz Srbije i Mađarske, iznosi evra (IPA II alokacija za Srbiju uvećana za deo sredstava mađarskog ERDF-a namenjenog prekograničnoj saradnji sa Srbijom). Mera 2.2: Obrazovanje i kultura zajedničkog mišljenja 2.2.1: Saradnja u obrazovanju 2.2.2: Saradnja ljudi ljudima 61

32 62 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Teritorija obuhvaćena programom Prioritet 3: Tehnička pomoć Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi poznati su posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici IPA Program prekogranične saradnje Rumunija Srbija Okruzi u Srbiji: Severnobanatski, Srednjebanatski, Južnobanatski, Braničevski i Borski Županije u Rumuniji: Timiš, Karaš-Severin i Mehedinti Vrednost programa za Srbiju 29 Godina Iznos sredstava u evrima UKUPNO Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje, prema kome Rumunija upravlja programom po modelu decentralizovanog upravljanja, koji se primenjuje u zemljama članicama EU, dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Temišvaru u Rumuniji, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Vršcu. Mapa 2. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Rumunija Srbija Napomena: kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u budžetskom periodu biće objedinjeni fondovi namenjeni potencijalnim podnosiocima projekata. Imajući to u vidu, navedeni iznos sredstava od ,00 evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Rumuniju iz ERDF-a u iznosu od evra, tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Rumunija Srbija za period , za koji mogu da konkurišu organizacije iz Srbije i Rumunije, iznosi evra. 28 Ibid., str

33 64 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Cilj programa: Strateški cilj Prekograničnog programa Rumunija Srbija jeste da se, na osnovu zajedničkih prekograničnih projekata i zajedničkih akcija zainteresovanih rumunskih i srpskih strana, postigne izbalansiran i održivi socio-ekonomski razvoj pograničnog područja. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Privredni i društveni razvoj Mera 1.1: Podrška lokalnoj/regionalnoj privrednoj i društvenoj infrastrukturi Mera 1.2: Razvoj sektora turizma, uključujući i jačanje regionalnog identiteta pograničnog područja kao turističke destinacije Mera 1.3: Podrška razvoju MSP-a Mera 1.4: Podrška povećanju nivoa istraživanja i razvoja i inovacije u pograničnoj oblasti Prioritet 4: Tehnička podrška Mera 4.1: Podrška implementaciji, sveukupnom upravljanju i evaluaciji programa Mera 4.2: Podrška publicitetu i informativnim aktivnostima Programa Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici IPA Program prekogranične saradnje Bugarska Srbija Prioritet 2: Zaštita životne sredine i spremnost na vanredne situacije Mera 2.1: Unapređenje sistema i pristupa za rešavanje prekograničnih problema, zaštite i upravljanja životnom sredinom Mera 2.2: Razvoj i implementacija efektivnih strategija za upravljanje otpadom i otpadnim vodama Mera 2.3: Razvoj efektivnijih sistema i pristupa spremnosti na vanredne situacije Prioritet 3: Promovisanje razmene ljudi ljudima Mera 3.1: Podrška razvoju civilnog društva i lokalne zajednice Mera 3.2: Unapređenje lokalne uprave sa ciljem pružanja lokalnih usluga zajednicama u pograničnom regionu Mera 3.3: Poboljšanje obrazovne, kulturne i sportske razmene Mera 3.4: Pospešivanje društvene i kulturne integracije pograničnih oblasti Mapa 3. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Bugarska Srbija Ibid., str

34 66 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Teritorija obuhvaćena programom Okruzi u Srbiji: Borski, Zaječarski, Nišavski, Pirotski, Jablanički i Pčinjski Regioni u Bugarskoj: Vidin, Montana, Sofija, Pernik, Ćustendil i Sofija grad Vrednost programa za Srbiju 31 Godina Iznos sredstava u evrima UKUPNO Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje, prema kome Bugarska upravlja programom prema modelu decentralizovanog upravljanja, koji se primenjuje u zemljama članicama EU, dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Sofiji u Bugarskoj, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Nišu. 31 Napomena: kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u budžetskom periodu biće objedinjeni fondovi namenjeni potencijalnim podnosiocima projekata. Imajući to u vidu, navedeni iznos sredstava od evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Bugarsku iz ERDF-a u iznosu od evra, tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Bugarska Srbija za period , za koji mogu konkurisati organizacije iz Srbije i Bugarske, iznosi evra. Cilj programa: Jačanje teritorijalnog jedinstva pograničnog regiona Bugarske i Srbije, konkurentnost teritorije, kao i održivost razvoja kroz ekonomsku i socijalnu saradnju, odnosno saradnju na polju zaštite životne sredine duž administrativne granice. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Razvoj malih infrastruktura Mera 1.1: Fizička i informaciona infrastruktura Mera 1.2: Infrastruktura koja se odnosi na zaštitu životne sredine Mera 1.3: Pomoć za pripremanje projekata Prioritet 2: Unapređenje kapaciteta za zajedničko planiranje, rešavanje zajedničkih problema i razvoj Mera 2.1: Institucionalni, prosvetni i poslovni nivoi povezivanja Mera 2.2: Održivi razvoj, kroz efikasno korišćenje regionalnih resursa Mera 2.3: Akcije ljudi ljudima Prioritet 3: Tehnička pomoć Mera 3.1: Administracija, monitoring i evaluacija programa Mera 3.2: Informacije o programu i publicitet Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata definisani su u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici 67

35 68 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Vrednost programa za Srbiju: IPA Program prekogranične saradnje Srbija Hrvatska Godina Iznos sredstava u evrima UKUPNO Upravljanje programom: Hrvatska upravlja programom prema modelu decentralizovanog upravljanja, dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Zagrebu u Hrvatskoj, a informativni centar (kancelarija) za organizacije je sa teritorije Republike Srbije u Sremskoj Mitrovici. Mapa 4. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija Hrvatska Teritorija obuhvaćena programom Okruzi u Srbiji: Severnobački, Južnobački, Zapadnobački, Sremski, dok je susedno područje (koje se ne graniči sa Hrvatskom, ali je prihvatljivo prema geografskim, demografskim i ekonomskim karakteristikama) Mačvanski okrug Županije u Hrvatskoj: Osječko-baranjska, Vukovarsko-srijemska, dok u susedna područja spadaju Požeško-slavonska i Brodsko-posavska županija Ciljevi programa: 1. Motivisanje prekogranične saradnje radi diversifikacije i poboljšanja regionalne privrede tako da ona bude socijalno i ekološki održiva, kao i unapređivanje dobrosusedskih odnosa duž granice; 2. Izgradnja kapaciteta lokalnih, regionalnih i državnih institucija za upravljanje programima Evropske unije i njihova priprema za upravljanje budućim prekograničnim programima u skladu sa ciljem Evropske teritorijalne saradnje strukturnih fondova EU. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Održivi društveno-ekonomski razvoj Mera 1.1: Privredni razvoj Mera 1.2: Zaštita životne sredine Mera 1.3: Aktivnosti ljudi ljudima 32 Ibid., str

36 70 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Teritorija obuhvaćena programom Prioritet 2: Tehnička pomoć Mera 2.1: Administracija i sprovođenje programa Mera 2.2: Informisanje, publicitet i evaluacija programa Kriterijumi za izbor i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici IPA Program prekogranične saradnje Srbija Bosna i Hercegovina Okruzi u Srbiji: Sremski, Mačvanski, Zlatiborski i Kolubarski okrug Regioni u BiH: Sarajevski ekonomski region i Severoistočni ekonomski region Vrednost programa za Srbiju Godina Iznos sredstava u evrima UKUPNO Upravljanje programom: Tranziciono upravljanje, prema kome obe zemlje upravljaju programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Užicu u Srbiji, a informativni centar/ kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Bosne i Hercegovine u Tuzli. Cilj programa: Približavanje ljudi, zajednica i privreda na teritoriji obuhvaćenoj programom kako bi zajednički učestvovali u razvoju prostora saradnje korišćenjem ljudskih, prirodnih i ekonomskih resursa i prednosti. Prioriteti i mere: Mapa 5. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija Bosna i Hercegovina Prioritet 1: Društvena i privredna kohezija preko aktivnosti za poboljšanje fizičke, poslovne, društvene i institucionalne infrastrukture i kapaciteta 33 Ibid., str

37 72 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Mera 1.1: Poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti privrednih i ruralnih resursa, kao i resursa životne sredine u programskoj oblasti. Mera 1.2: Prekogranične inicijative usmerene na razmenu ljudi i ideja sa ciljem poboljšanja građanske i društvene saradnje IPA program prekogranične saradnje Srbija Crna Gora Prioritet 2: Tehnička pomoć Mera 2.1: Rukovođenje programom i njegovo sprovođenje. Mera 2.2: Informisanje u vezi sa programom, publicitet i evaluacija. Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici aspx?id=33. Mapa 6. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija Crna Gora Teritorija obuhvaćena programom Okruzi u Srbiji: Raški i Zlatiborski okrug Opštine u Crnoj Gori: Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Rožaje, Plav, Andrijevica, Kolašin, Mojkovac, Žabljak, Plužine, Šavnik i Nikšić, dok susedne oblasti, u skladu sa članom 97. Uredbe o sprovođenju IPA, obuhvataju Podgoricu, Danilovgrad i Cetinje 34 Ibid., str

38 74 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Vrednost programa za Srbiju Godina Iznos sredstava u evrima UKUPNO Prioritet 2: Tehnička pomoć Mera 2.1 Administracija, monitoring i evaluacija programa Mera 2.2 Informacije o programu i publicitet Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle pojedinačnog objavljivanja javnog poziva na internet stranici gov.rs/evropa/publicsite/cbc/np_programme.aspx?id=7. Upravljanje programom: Tranziciono upravljanje, prema kome obe zemlje upravljaju programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Prijepolju u Srbiji, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Crne Gore u Bijelom Polju. 4.4 Programi transnacionalne saradnje Evropske unije za period u kojima učestvuje Republika Srbija Program Jugoistočna Evropa Cilj programa: Povezivanje ljudi, zajednica i privrede granične oblasti kako bi zajedno doprineli razvoju jedne oblasti u kojoj bi vladala saradnja, uz korišćenje njenih ljudskih, prirodnih, kulturnih i privrednih resursa i prednosti. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Obezbeđivanje socio-ekonomske kohezije putem zajedničkih aktivnosti, čiji je cilj poboljšanje fizičkih, poslovnih, društvenih i institucionalnih kapaciteta i infrastrukture. Mera 1.1 Unapređenje produktivnosti i konkurentnosti ekonomskih i ruralnih resursa, odnosno resursa životne sredine u oblasti obuhvaćenoj programom. Mera 1.2 Prekogranične inicijative za razmenu ljudi i ideja sa ciljem pospešivanja profesionalne saradnje i saradnje građanskog društva dveju država. Mapa 7. Oblasti obuhvaćene programom Jugoistočna Evropa

39 76 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Vrednost programa za Srbiju Teritorija obuhvaćena programom Transnacionalni program Jugoistočna Evropa (South East Europe SEE), predstavlja deo unutrašnje kohezione politike EU i on, pored zemalja članica EU, uključuje i zemlje koje nisu članice. Kao što je već navedeno, program obuhvata 16 zemalja sa ukupno 200 miliona stanovnika i predstavlja jednu od najraznovrsnijih i najkompleksnijih oblasti saradnje u Evropi. U programu jugoistočne Evrope će učestvovati Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, BJR Makedonija, Grčka, Mađarska, delovi Italije (Lombardija, Autonomna pokrajina Bolzano/Bozen, Autonomna pokrajina Trento, Veneto, Friuli-Venecija-Đulija, Emilia Romanja, Umbrija, Marke, Abruco, Molize, Pulja Bazilikata), Srbija, Crna Gora, Slovačka, Slovenija, Moldavija i pogranične regije Ukrajine (Černivetska oblast, Ivano-frankiviška oblast, Zakapartska oblast, Odesa). Glavni izvor finansijskih sredstava za SEE program predstavlja Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) u iznosu od 206,7 miliona evra za period godine. U poređenju sa prethodnim programom CADSES godine, u okviru INTERREG III B inicijative, posvećene Susedskim programima, izdvojena finansijska sredstva značajno su uvećana. Ova sredstva iz ERDF-a namenjena su projektima koji se sprovode na teritoriji zemlje članice EU učesnice u SEE programu. Finansijska sredstva namenjena učesnicima programa koji dolaze iz zemalja koje nisu članice EU obezbeđuju se iz druge komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), kao i iz Instrumenta za partnerstvo evropskog susedstva (European Neighbourhood Policy Instrument ENPI). Evropska komisija na godišnjem nivou određuje iznos finansijskih sredstava koja će biti pokrivena iz navedenih pretpristupnih instrumenata Evropske unije. Godina Iznos sredstava u evrima UKUPNO Upravljanje programom: Upravljanje programom je dodeljeno Nacionalnoj razvojnoj agenciji sa sedištem u Budimpešti, koja je odgovorna za upravljanje i implementaciju programa u skladu sa pravilima Evropske komisije. Evaluaciju i odabir projekata će vršiti Odbor za monitoring u saradnji sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom. Takođe, u svakoj zemlji učesnici SEE programa postojaće tzv. Nacionalne službe za implementaciju programa. U Republici Srbiji, Nacionalna služba za koordinaciju implementacije programa nalaziće se u Kancelariji za evropske integracije, Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći. Cilj programa: Opšti cilj SEE programa jeste razvoj partnerstava između zemalja učesnica programa po strateškim pitanjima, kao što su unapređenje procesa teritorijalne, ekonomske i socijalne integracije, kao i doprinos koheziji, stabilnosti i konkurentnosti. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Podrška inovacijama i preduzetništvu Mera 1.1: Razvijanje tehnoloških i inovacionih mreža u okviru specifičnih polja Mera 1.2: Razvijanje povoljnih uslova za inovativno preduzetništvo Mera 1.3: Unapređivanje osnovnih uslova i stvaranje uslova za uvođenje inovacija 77

40 78 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Prioritet 2: Zaštita životne sredine Mera 2.1: Poboljšano integrisano upravljanje vodenim resursima i transnacionalna prevencija opasnosti od poplave Mera 2.2: Unapređivanje prevencije opasnosti po životnu sredinu Mera 2.3: Promovisanje saradnje u oblasti upravljanja prirodnim resursima i zaštićenim oblastima Mera 2.4: Promovisanje energetske efikasnosti i efikasne potrošnje resursa Prioritet 3: Pristup evropskim mrežama Mera 3.1: Unapređivanje koordiniranja u oblasti promovisanja, planiranja i funkcionisanja primarnih i sekundarnih saobraćajnih mreža Mera 3.2: Razvijanje strategija za suočavanje sa digitalnim jazom Mera 3.3: Unapređivanje okvirnih uslova za uspostavljanje multimodalnih platformi Prilikom pripreme predloga projekata na konkurs (tender) za finansijska sredstva u okviru SEE programa, neophodno je uspostaviti partnerstvo između aktera iz najmanje tri države učesnice programa od kojih najmanje jedna zemlja mora da bude članica EU. Partneri obuhvaćeni programom mogu biti državni organi i agencije, kao i sva pravna lica koja imaju neprofitni karakter. Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata definisani su u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja javnog poziva na internet stranici Nacionalne razvojne agencije kao i na internet stranici Jadranski program Prioritet 4: Održivi razvoj urbanih sredina Mera 4.1: Rešavanje najvažnijih problema koji utiču na gradske oblasti i regionalne sisteme naselja Mera 4.2: Promovisanje ravnomernog obrasca privlačnih i pristupačnih oblasti rasta Mera 4.3: Promovisanje upotrebe kulturnih vrednosti radi razvoja Prioritet 5: Tehnička pomoć Ko može da konkuriše? Projektni partneri mogu biti državna tela, druga javna i pravna tela čiji je rad regulisan Zakonom o javnim i privatnim preduzećima, a koja nemaju industrijski ili privredni karakter. Mapa 8. Oblasti obuhvaćene Jadranskim programom

41 80 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Teritorija obuhvaćena programom Italija, Slovenija, Grčka, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija, dok Srbija ima mogućnost ograničenog učešća do godine. Učešće Srbije u novom programu za period godine biće smanjenog obima i ograničeno na učešće u okviru mera 1.1 i 1.4 prioriteta koji se odnosi na ekonomsku, socijalnu i institucionalnu saradnju. Ukupan budžet programa IPA Jadran za period godine iznosiće 128 miliona evra. Kao i prethodni transnacionalni program, i ovaj će se finansirati iz sredstava ERDF-a za učešće organizacija iz zemalja članica EU i iz druge komponente IPA fonda za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo. Vrednost programa za Srbiju Godina Iznos sredstava u evrima UKUPNO Upravljanje programom: Upravljanje programom je dodeljeno Zajedničkom tehničkom sekretarijatu koji je smešten u italijanskom gradu Lakvila (L Aquila) u regiji Abruco (Abruzzo), koji je odgovoran za upravljanje i implementaciju programa u skladu sa pravilima Evropske komisije. Evaluaciju i odabir projekata će vršiti Odbor za monitoring u saradnji sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom programa. Pored toga, u svakoj zemlji učesnici programa će postojati tzv. Nacionalne službe za implementaciju programa. U Republici Srbiji Nacionalna služba za koordinaciju implementacije programa nalazi se u Kancelariji za Evropske integracije, Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći. Cilj programa: Opšti cilj Jadranskog programa jeste jačanje održivih razvojnih mogućnosti regiona Jadranskog mora kroz zajedničke aktivnosti između partnera zemalja učesnica programa. Prioriteti i mere: Prioritet 1 Ekonomska, socijalna i institucionalna saradnja Mera 1.1: Istraživanje i inovacije (Srbija može da učestvuje) Mera 1.2: Finansijska podrška za inovativna MSP-a Mera 1.3: Stvaranje društvenih, radničkih i zdravstvenih mreža Mera 1.4: Institucionalna saradnja (Srbija može da učestvuje) Prioritet 2 Prirodna i kulturna dobra i njihova zaštita Mera 2.1: Zaštita i unapređenje životne sredine u priobalju i lukama Mera 2.2: Upravljanje priorodnim i kulturnim dobrima i prevencija prirodnih i tehnoloških rizika Mera 2.3: Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Mera 2.4: Održivi turizam Prioritet 3 Infrastruktura i transport Mera 3.1: Fizička infrastruktura Mera 3.2: Održivi saobraćajni sistemi Mera 3.3: Komunikacijska infrastruktura Prioritet 4 Tehnička podrška 81

42 82 4. Komponenta II Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation CBC) Ko može da konkuriše? Projektne predloge moći će da podnose organizacije sa zvaničnim ili operativnim sedištem u zemljama učesnicima programa. Partneri obuhvaćeni programom mogu da budu državni organi i agencije, kao i sva pravna lica koja imaju neprofitni karakter. U okviru pojedinih mera korisnici mogu da budu i privatne kompanije i mala i srednja preduzeća, ali u okviru tih mera pravna lica iz Srbije ne mogu da učestvuju. Kriterijumi za izbor i trajanje projekata: Projektni predlozi podnose se u okviru raspisanih javnih poziva koje sprovodi Zajednički tehnički sekretarijat i oni moraju da budu definisani na osnovu formulara i modela predviđenih uputstvom za projektne predloge. Detaljniji kriterijumi za izbor projekata definisani su u relevantnim uputstvima za dostavljanje i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja javnog poziva na internet stranici Zajedničkog tehničkog sekretarijata kao i na internet stranici gov.rs/evropa/publicsite/cbc/np_programme.aspx?id=4. 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) Kao što je već napomenuto, osnovni preduslovi za korišćenje IPA komponenti III i IV jesu sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i akreditacija decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije. Posle sticanja statusa države kandidata, a da bi država dobila formalno-pravni pristup ovim komponentama, neophodno je da Evropska komisija usvoji određene pravne akte. Ovaj tehnički korak može da traje i više od šest 83

43 84 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) 5.1 Prioriteti IPA komponenti III i IV meseci. Međutim, posle formalno-pravnog pristupa ovim komponentama, neophodno je da određena država kandidat stekne akreditaciju decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima EU (Decentralized Implementation System DIS), kako bi mogla da koristi sredstva iz ove dve komponente. Bitno je napomenuti da se akreditacija stiče za svaku od komponenti posebno. Na primeru Srbije, to bi u praksi značilo da, ukoliko Srbija postane država kandidat za članstvo u EU u decembru godine, pristup ovim komponentama bi dobila posle završetka određene formalno-pravne procedure unutar EK, dok bi sredstva iz ove dve komponente mogla da koristi tek posle akreditacije decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima EU. Imajući u vidu da su IPA sredstva već opredeljena za period godine za svaku od država kandidata i potencijalnih kandidata, ukoliko bi u ovom periodu država potencijalni kandidat stekla status države kandidata za članstvo u EU, sredstva za ove dve komponente bi se dobila tako što bi se iz IPA komponente i sredstva preusmerila na IPA komponentu III u iznosu od 33 do 41 odsto, odnosno na IPA komponentu IV u iznosu od 9 do 11 odsto. Tabela u nastavku teksta prikazuje indikativni budžet za IPA komponente III i IV u maksimalnom iznosu od 41 odsto, odnosno 11 odsto. IPA komponenta III IPA komponenta IV evra evra evra evra Ukupno evra evra U okviru treće IPA komponente Regionalni razvoj, u skladu sa članom 147 Uredbe o sprovođenju IPA definisane su tri prioritetne oblasti (ose prioriteta): 1. Saobraćajna infrastruktura, posebno međusobna veza i međusobna operativnost između nacionalnih mreža i između nacionalnih i transevropskih mreža; 2. Mere u vezi sa životnom sredinom koje se odnose na upravljanje otpadom, vodosnabdevanjem, gradskim otpadnim vodama i kvalitetom vazduha, obnovu zagađenih mesta i zemljišta; oblasti koje se odnose na održivi razvoj koji predstavljaju korist za životnu sredinu, tj. energetsku efikasnost i obnovljivu energiju; 3. Aktivnosti koje podstiču regionalnu konkurentnost, što posebno uključuje: obezbeđenje poslovnih i tehnoloških usluga za preduzeća posebno u oblasti upravljanja, istraživanja i razvoja tržišta i umrežavanja; pristup i upotrebu informativnih i komunikacionih tehnologija; unapređenje tehnološkog razvoja, istraživanja i inovacija, uključujući saradnju sa tercijalnim obrazovnim i istraživačkim institucijama i istraživačkim i tehnološkim centrima; razvoj poslovnih mreža i grupa; kreiranje i razvoj finansijskih instrumenata koji olakšavaju pristup revolving finansiranju kroz zajednički kapital, kreditne i garancijske fondove; obezbeđenje lokalnih infrastruktura i usluga koje doprinose lakšem osnivanju, razvoju i proširenju novih i postojećih poslova, i infrastrukturu za obrazovanje i obuku gde su potrebne za regionalni razvoj i u tesnoj koordinaciji sa komponentom razvoja ljudskih resursa. Tabela 6. Indikativni budžet namenjen Republici Srbiji za IPA komponente III i IV 85

44 86 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) U okviru četvrte IPA komponente Razvoj ljudskih resursa, u skladu sa članom 151. Uredbe o sprovođenju IPA, podrška se pruža sledećim prioritetima: 1. Veća prilagodljivost zaposlenih, preduzeća i preduzetnika, u cilju poboljšanja predviđanja i pozitivnog upravljanja ekonomskim promenama, naročito kroz sledeće mehanizme: doživotno učenje i povećanje investicija u ljudske resurse od strane preduzeća i zaposlenih; uspostavljanje i diseminaciju inovativnijih i produktivnijih formi organizacije posla. 2. Bolji pristup zapošljavanju i održivo uključivanje u tržište rada ljudi koji traže posao i koji su neaktivni, sprečavanje nezaposlenosti (naročito dugotrajne) i nezaposlenosti mladih, podsticanje aktivnog starenja i produžavanje radnog veka, povećavanje učešća na tržištu rada pogotovo kroz sledeće mehanizme: stvaranje, modernizaciju i jačanje institucija tržišta rada; sprovođenje aktivnih i preventivnih mera kojima se obezbeđuje rana identifikacija potreba; poboljšanje pristupa zapošljavanju i povećanje održivog učešća i napredovanja žena u zapošljavanju; povećanje učešća migranata u zapošljavanju i jačanje njihove društvene integracije na taj način; olakšavanje geografske i profesionalne mobilnosti zaposlenih i integracije prekograničnih tržišta rada. 3. Bolja društvena inkluzija i integracija ljudi kojima je pristup tržištu rada otežan i suprotstavljanje svim oblicima diskriminacije na tržištu rada, naročito kroz sledeće mehanizme: integracija i ponovno zapošljavanje ljudi kojima je otežan pristup tržištu rada; prihvatanje različitosti na radnom mestu. 4. Promovisanje partnerstava i inicijativa za saradnju svih relevantnih zainteresovanih strana, poput društvenih partnera i nevladinih organizacija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou sa ciljem podsticanja reformi u oblasti zapošljavanja; 5. Proširenje i povećanje investicija u ljudski kapital, naročito kroz sledeće mehanizme: uvođenje i dalje sprovođenje reformi u oblasti obrazovanja i obuke, kako bi se povećale mogućnosti za zapošljavanje i relevantnost za tržište rada; povećanje učešća u obrazovanju i obuci; doživotna obuka; razvoj ljudskih potencijala u istraživanju i inovacijama; saradnja među visokoškolskim institucijama, istraživačko-tehnološkim centrima i preduzećima. 6. Jačanje institucionalnog kapaciteta i efikasnosti državne administracije i javnih usluga na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i snaženje socijalnih partnera i nevladinog sektora, sa ciljem reformi i dobre uprave u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i obuke. 87

45 88 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) Definisani ciljevi predstavljaju okvir za prioritizaciju potreba i identifikaciju mera i projekata za ostvarivanje definisanih prioriteta. 5.2 Vrste projekata i sufinansiranje Osim različitosti u pogledu oblasti koje obuhvataju, ove dve IPA komponete se razlikuju i po tipu projekata. Naime, razlika se pravi između tzv. velikih projekata (major projects), čija je minimalna vrednost 10 miliona evra, i manjih projekata (non-major projects), čija je maksimalna vrednost do 10 miliona evra. U okviru IPA komponente III, infrastrukturni projekti u oblasti transporta i životne sredine spadaju u grupu velikih projekata, dok projekti u oblasti konkurentnosti mogu da budu i veliki i manji. Jedino odstupanje je u slučaju projekata u okviru kojih se priprema projektna dokumentacija kada projekti, u okviru ova dva prioriteta, mogu biti i manji. Projekti u ovkiru IPA komponente IV isključivo su manji. Projekti u okviru obe komponente mogu da budu finansirani od strane EU u maksimalnom iznosu od 85 odsto podobnih troškova. Preostalih 15 odsto finansira se iz nacionalnog budžeta ili kredita međunarodnih finansijskih institucija. Sama podela na velike i manje projekte nije toliko bitna koliko je bitna blagovremena priprema projektne dokumentacije uz preduzimanje svih ostalih pratećih aktivnosti, kao što je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, osnivanje javnih preduzeća za upravljanje objektima ili širenje informacija o dostupnosti grant šema i priprema potencijalnih aplikanata, itd. Da bi se danas finansirao jedan infrastrukturni projekat u okviru IPA komponente III, a sutra u okviru Evropskog fonda za regionalni razvoj ili Kohezionog fonda, neophodno je pripremiti: generalni projekat; prethodnu studiju izvodljivosti; potvrdu da je prethodna studija izvodljivosti usaglašena sa Operativnim programom i Uredbom o sprovođenju IPA; idejni projekat; studiju izvodljivosti; postići okvirni dogovor o kofinansiranju; pojednostavljenu ekonomsku analizu, kako bi se obezbedila usklađenost sa IPA uredbama (dodatni elementi za studiju izvodljivosti, npr. kofinansiranje, procena rizika, itd); proveru Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, sa direktivama EK (85/337/EEC); glavni projekat; revidiranje dokumentacije; provera usaglašenosti sa PRAG-om i Priručnikom za IPA komponentu Regionalni razvoj; 89

46 90 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) izvođački projekat; pripremu zahteva za velike (major) projekte Strateški i programski okvir i trenutno stanje u Srbiji Prioriteti u okviru IPA komponenti III i IV definišu se u strateškom dokumentu tzv. Okvir za strateško usklađivanje (Strategic Coherence Framework). Dokument priprema Strateški koordinator za IPA komponente III i IV na osnovu prioriteta definisanih u Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu (MIPD) i nacionalnim strategijama, i pokriva ceo period sprovođenja IPA ( ). Okvir za strateško usklađivanje obuhvata sledeće elemente: kratku analizu sektora i tematskih prioriteta koji se mogu finansirati iz komponente III i IV, a u kojima zemlja korisnica namerava da koncentriše IPA sredstva; opis ciljeva koje zemlja korisnica namerava da ostvari korišćenjem komponente III i IV, u skladu sa relevantnim nacionalnim prioritetima i prioritetima EU, kako su definisani u Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu; listu programa, sa kratkim opisom glavnih prioritetnih osa u okviru svakog programa; okvirni pregled finansijskih sredstava po operativnim programima koji pokriva trogodišnji period, u skladu sa planskim dokumentima. Okvir za strateško usklađivanje sadrži i odredbe o koordinaciji sa projektima koji se finansiraju iz budžeta sa drugim nacionalnim programima koje podržavaju međunarodne finansijske institucije, kao i odredbe o koordinaciji sa drugim komponentama IPA. Treba imati na umu da je Okvir za strateško usklađivanje preduslov za pripremu i odobravanje Operativnih programa u okviru komponente III i IV i da se dostavlja Evropskoj komisiji najkasnije u paketu sa prvim operativnim programom u okviru ovih komponenti. Operativni programi sadrže: procenu srednjoročnih potreba i ciljeva kojom se ističu prednosti, mane, mogućnosti i pretnje u relevantnim sektorima, temama i regionima; pregled konsultacija relevantnih društveno-ekonomskih partnera i, gde je značajno, predstavnika civilnog društva; opis izabranih strateških prioriteta koji su definisani na osnovu Strateškog okvira usklađenosti, i sektorske, tematske i/ili geografske mehanizme koncentracije sredstava, kao i rezultata ex-ante ocene; informacije o osi prioriteta, odnosno merama za sprovođenje prioriteta i njihovim specifičnim ciljevima. Ti ciljevi se kvantifikuju, prema potrebi, upotrebom ograničenog broja indikatora rezultata. Ovi indikatori omogućavaju određivanje napretka sprovođenja izabranih mera, uključujući doslednost ciljeva koji su priključeni osi prioriteta i merama; 35 Ukoliko nema projektne dokumentacije, nema ni realizacije pretpristupnih sredstava. 91

47 92 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) opis aktivnosti tehničke pomoći, koja se preduzima sa ciljem podrške sprovođenju Operativnog programa (npr. aktivnosti upravljanja, praćenja, ocene, informisanja i kontrole, i aktivnosti za jačanje administrativnog kapaciteta za sprovođenje pomoći) ili nekih drugih aktivnosti, kao što je priprema projektne dokumentacije; naznaku, za svaku meru, nameravanih krajnjih korisnika, očekivanih modaliteta izbora i eventualnih specifičnih kriterijuma izbora; finansijsku tabelu koja predviđa za svaku godinu koju pokrivaju višegodišnji indikativni finansijski okviri, za svaku osu prioriteta i okvirno, za svaku odnosnu meru ukupan iznos IPA sredstava, iznos nacionalnog sufinansiranja ili drugih izvora finansiranja, kao što su zajmovi međunarodnih finansijskih institucija; predložene indikatore i modalitete ocene i praćenja, uključujući indikativne aktivnosti i planiranje ocene; indikativnu listu velikih projekata, propraćenu njihovim tehničkim i finansijskim karakteristikama, uključujući očekivane izvore finansiranja, kao i indikativne rasporede njihovog sprovođenja; opis relevantnih struktura i tela za upravljanje i kontrolu operativnog programa. Nadležne institucije Vlade Republike Srbije pripremile su treći nacrt Okvira za strateško usklađivanje i drugi nacrt Operativnog programa za ekonomski razvoj (IPA komponenta III) i Operativnog programa za razvoj ljudskih resursa (IPA komponenta IV). Svi dokumenti obuhvataju period i pripremljeni su u konsultacijama sa Generalnim direktoratom za regionalnu politiku i Generalnim direktoratom za zapošljavanje. Takođe, tokom pripreme ovih dokumenata, sprovedene su i konsultacije sa organizacijama civilnog društva, lokalnim samoupravama i drugim donatorima i međunarodnim finansijskim institucijama. U momentu pripreme ove brošure sprovodi se ex-ante ocena Operativnih programa. Uloga lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva tokom izrade ovih dokumenata jeste konsultativna. Od njih se očekuje da daju doprinos kvalitetu ovih dokumenata kako bi približili prioritete, mere i projekte stvarnim potrebama građana. Od lokalnih samouprava naročito se očekuje da pripremaju projektnu dokumentaciju i, zajedno sa organizacijama civilnog društva, pripremaju i podnose svoje projekte tamo gde budu raspisivani pozivi u okviru grant šema. Tokom sprovođenja Operativnih programa, predstavnici lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva učestvuju u odgovarajućim nadzornim odborima koji su nadležni za praćenje sprovođenja operativnih programa. Kao prioriteti drugog nacrta Okvira za strateško usklađivanje Republike Srbije, koji predstavlja osnovu za Operativne programe, definisani su: Operativni program za ekonomski ravoj: podržati završetak, modernizaciju i održivi razvoj srpske železnice i unutrašnjih plovnih puteva na panevropskim koridorima X i VII u skladu sa kapacitetom i kvalitetom TEN-T mreže; unaprediti zaštitu životne sredine kroz investicije u infrastrukturu u oblastima upravljanja otpadom, u oblasti vodosnabdevanja, upravljanja otpadnim vodama i kvaliteta vazduha i stvaranja uslova za održivi razvoj u skladu sa acquis communautaire; 93

48 94 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) unaprediti produktivnost i konkurentnost srpskih novoosnovanih i postojećih malih i srednjih preduzeća, njihovu internacionalizaciju i kapacitet za inovacije, stvarajući povoljnije okruženje, prilagođene poslovne usluge i investicije u infrastrukturu. Operativni program za razvoj ljudskih resursa: povećati pristup mogućnostima za formalno zaposlenje razvijanjem lokalnih politika zapošljavanja, povećanjem obuhvata i značaja aktivnih mera zapošljavanja i unapređenjem standarda rada u skladu sa standardima EU; razvoj celoživotnog učenja i većeg značaja obrazovanja za tržište rada daljim razvijanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija, jačanjem srednjeg stručnog obrazovanja i promocijom inkluzivnog obrazovanja, počevši od predškolskog; podrška socijalnoj inkluziji ugroženih i ranjivih grupa i njihova dugoročna integracija na tržište rada putem raznovrsnije ponude socijalnih usluga u lokalnoj zajednici. Okvir za strateško usklađivanje definiše i cilj, zajednički za oba operativna programa, u vidu unapređenja i razvoja kapaciteta administracije u pretpristupnoj fazi za upravljanje strukturnim fondovima i Kohezionim fondom. Drugi nacrt Operativnog programa za ekonomski razvoj definiše sledeće prioritete i mere za njihovo sprovođenje predstavljene u tabeli. Prioritet Transport Životna sredina Konkurentnost Mere Modernizacija železničkih pruga na koridoru X Unapređenje plovidbe na koridoru VII Unapređenje sistema upravljanja otpadom Unapređenje sistema vodosnabdevanja i otpadnih voda Unapređenje kvaliteta vazduha kroz smanjenje emisija iz termoelektrana Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća Podrška preduzećima kroz inovacije i transfer tehnologija Podrška lokalnom ekonomskom razvoju i poslovnoj infrastrukturi Drugi nacrt Operativnog programa za razvoj ljudskih resursa definiše sledeće prioritete i mere za njihovo sprovođenje predstavljene u tabeli. Prioritet Zapošljavanje i tržište rada Obrazovanje Socijalna inkluzija Mere Podrška razvoju lokalnih i među-opštinskih politika zapošljavanja Povećanje uticaja mera politike zapošljavanja na osobe koje teže pronalaze posao Suzbijanje neformalne ekonomije Unapređenje kvaliteta i značaja srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih u okviru Nacionalnog okvira kvalifikacija Obezbeđivanje pristupa i dostizanja viših nivoa obrazovanja za decu u riziku Podrška socijalnom uključivanju putem raznovrsnije ponude socijalnih usluga u lokalnoj zajednici Podrška za prelazak sa socijalne pomoći na rad (welfare-to-work) kroz aktivaciju 95

49 96 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) Posle odobrenja operativnog programa od strane Evropske komisije sledi sprovođenje programa koje zemlje korisnici obavljaju preko uspostavljenih operativnih struktura u okviru akreditovanog sistema decentralizovanog upravljanja. Operativni programi se mogu revidirati na inicijativu zemlje korisnice ili EK, naročito u slučaju značajnih društveno-ekonomskih promena, bitnih promena u prioritetima EU ili nacionalnim prioritetima, promena koje iziskuje godišnja revizija Višegodišnjeg indikativnog planskog dokumenta, promena koje proističu iz rezultata evaluacije, kao i problema u sprovođenju. 5.4 Preko IPA komponenti III i IV do strukturnih fondova i Kohezionog fonda U periodu od do godine, ukupna sredstva namenjena strukturnim fondovima i Kohezionom fondu, koji predstavljaju instrumente sprovođenja regionalne politike Evropske unije, iznose 347 milijardi evra, dok u istom periodu sredstva namenjena državama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU iznose 11,5 milijardi evra. U ovom periodu, ciljevi, koji su definisani tako da ojačaju ekonomsku i socijalnu koheziju Evropske unije, sprovode se kroz tri fonda: Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond. Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) ima za cilj da ojača ekonomsku i socijalnu koheziju u Evropskoj uniji, ispravljajući neravnoteže među regionima. Sredstvima ERDF-a može da se interveniše u okviru sva tri cilja regionalne politike: konvergencija, regionalna konkurentnost i zapošljavanje i evropska teritorijalna saradnja. U okviru ovog fonda finansira se direktna podrška investicijama u preduzeća (posebno mala i srednja preduzeća), kako bi se stvorila održiva radna mesta, infrastruktura u vezi sa istraživanjem i inovacijama, telekomunikacijama, zaštitom životne sredine, energetike i saobraćaja. Evropski socijalni fond (ESF) je namenjen povećanju zaposlenosti i šansi za pronalaženje posla u Evropskoj uniji. Intervencije se kreću u okviru ciljeva konvergencije i regionalne konkurentnosti i zapošljavanja. ESF podržava aktivnosti u oblastima zapošljavanja, rodne ravnopravnosti, socijalne integracije i borbe protiv diskriminacije prilikom zapošljavanja i jačanja ljudskog kapitala reformom sistema obrazovanja i uspostavljanjem mreže obrazovnih institucija. Kohezioni fond je namenjen državama članicama čiji je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika (BDP) manji od 90 odsto proseka Zajednice. Cilj mu je da ublaži njihove ekonomske i socijalne nedostatke, kao i da stabilizuje ekonomiju. Podržava akcije u okviru cilja konvergencije i podleže istim pravilima programiranja, upravljanja i monitoringa kao i ESF i ERDF. U periodu od do godine Kohezioni fond mogu da koriste Bugarska, Kipar, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Španija ispunjava kriterijume za postepen prestanak korišćenja Kohezionog fonda, ali samo dok joj je BDP po stanovniku niži od proseka EU 15. Kohezioni fond finansira aktivnosti u oblastima saobraćaja, naročito transevropske transportne mreže i zaštite životne sredine, uključujući i energetsku efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energije, razvoj železničkog transporta, podršku intermodalnosti i jačanje javnog transporta. U navedenom periodu Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond doprinose ostvarenju tri ključna cilja: konvergenciji, regionalnoj konkurentnosti i zapošljavanju, i evropskoj teritorijalnoj saradnji. 97

50 98 5. Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) Ciljevi Strukturni fondovi i Kohezioni fond odsto populacije Unije), a 69,5 milijardi evra Kohezionom fondu, koji koristi 15 zemalja članica (deset novih država članica: Portugal, Grčka, kao i Španija u prelaznom periodu). Konvegencija Regionalna konkurentnost i zapošljavanje Evropska teritorijalna saradnja ERDF ERDF ERDF Infrastruktura, inovacija, investicije i sl. Slika 4. Ciljevi i instrumenti kohezione politike EU ESF ESF Stručna obuka, pomoć pri zapošljavanju i sl. Sve države članice i regioni Kohezioni fond Infrastruktura, saobraćaj, životna sredina; obnovljiva energija Države članice sa BND ispod 90% Konvergencija označava nastojanje da se promovišu uslovi za povećanje rasta i faktori koji vode ka stvarnoj konvergenciji najslabije razvijenih zemalja članica i regiona. Među 27 zemalja članica Evropske unije ovaj cilj se odnosi na 84 regiona u 18 zemalja članica. Ukupan broj stanovnika u ovim regionima je 154 miliona (31 odsto EU27), a BDP po glavi stanovnika je niži od 75 odsto proseka Zajednice (u odnosu na period godine). Ovim ciljem je, takođe, obuhvaćeno, u fazi postepenog povlačenja, još 16 regiona, sa ukupno 16,4 miliona stanovnika i sa BDP-om malo iznad definisanog praga, zbog statističkog efekta nastalog uvećanjem Evropske unije. Suma koja je na raspolaganju za ostvarenje cilja konvergencije je 282,8 milijardi evra, što predstavlja 81,5 odsto ukupnih sredstava namenjenih regionalnoj politici. Od ovog iznosa regionima je za konvergenciju namenjeno 199,3 milijardi evra, 14 milijardi evra regionima u fazi postepenog povlačenja (13 regiona sa 3,4 Regionalna konkurentnost i zapošljavanje doprinose jačanju konkurentnosti, atraktivnosti i zapošljavanju na dva načina. Prvo, razvojni programi pomažu regionima da predvide i promovišu ekonomske promene kroz inovacije i promociju društva znanja, preduzetništva i zaštite životne sredine i poboljšanje njihove dostupnosti. Drugo, više kvalitetnijih poslova biće podržano prilagođavanjem radne snage i investiranjem u ljudske resurse. Kriterijume za dobijanje pomoći namenjene ostvarenju ovog cilja ispunjava 168 regiona, sa ukupno 314 miliona stanovnika. U okviru ovog broja, 13 regiona, sa 19 miliona stanovnika, nalazi se u fazi postepenog povlačenja i njima su namenjene specifične alokacije sredstava zbog njihovog ranijeg statusa regiona u okviru Cilja Za ostvarenje cilja Regionalna konkurentnost i zapošljavanje namenjeno je ukupno 55 milijardi evra, odnosno nešto manje od 16 odsto, od čega 11,4 milijardi evra za regione u fazi postepenog prestanka korišćenja ovih sredstava. Regioni koji potpadaju pod cilj Regionalna konkurentnost i zapošljavanje nalaze se u 19 zemalja članica. 37 Evropska teritorijalna saradnja namenjena je jačanju prekogranične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative, zatim jačanju transnacionalne saradnje usmerene na integrisani teritorijalni razvoj, kao i jačanju među- 36 Razvoj i strukturno prilagođavanje zaostalih regiona koji su ispod 75 odsto BDP po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU. 37 Raniji programi URBAN II i EQUAL su sada integrisani u ciljeve konvergencije i regionalne konkurentnosti i zapošljavanja. 99

51 Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) regionalne saradnje i razmeni iskustava. Populacija koja živi u pograničnim regionima broji 181,7 miliona stanovnika (37,5 odsto ukupnog broja stanovnika Unije). Ukupno 8,7 milijardi evra (2,44 odsto ukupnog iznosa), koji su namenjeni ostvarenju ovog cilja, raspoređeni su na sledeći način: 6,44 milijardi evra za prekogranične programe, 1,83 milijardi evra za transnacionalne programe i 445 miliona evra za međuregionalnu saradnju. Sličnost između strukturnih fondova i Kohezionog fonda, koji su dostupni isključivo državama članicama, i IPA instrumenta ogleda se u podudarnosti ciljeva, principa i načina upravljanja sredstvima. IPA komponenta III Regionalni razvoj, prethodnik je pomoći iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (European Regional Development Fund ERDF) i Kohezionog fonda. IPA komponenta IV, u okviru koje se finansira razvoj ljudskih resursa, prethodnik je pomoći iz Evropskog socijalnog fonda (European Social Fund ESF). 5.5 Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (Nomenclature of Territorial Units for Statistical Purposes NUTS) Kao što je već napisano, korišćenjem sredstava u okviru komponente Regionalni razvoj, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje Kohezionog fonda i Evropskog fonda za regionalni razvoj i Evropskog socijalnog fonda kada postanu punopravne članice EU. Osim uspostavljenih operativnih struktura, koje bi trebalo da implementiraju sredstva prema već opisanim procedurama, neophodno je da zemlja kandidat za članstvo u EU neposredno pre ulaska u EU uspostavi statističke regione, tzv. NUTS klasifikaciju (Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe Nomenclature of Territorial Units for Statistical Purposes). NUTS klasifikacijom se utvrđuju ekonomsko-statističke teritorijalne jedinice u okviru država članica EU. Svakoj jedinici se dodeljuje kod i ime. Ova klasifikacija je hijerarhijska, što znači da se NUTS nivo I teritorije države članice, sastoji iz teritorijalnih jedinica nivoa II, a one od teritorijalnih jedinica nivoa III. U pojedinim slučajevima, moguća je podela na teritorijalne jedinice do nivoa IV 38. Prilikom definisanja NUTS klasifikacije, polazi se od postojećih administrativnih jedinica država članica, kao osnove za definisanje teritorijalnih jedinica NUTS. U tom smislu, pod administrativnom jedinicom podrazumeva se geografsko područje koje ima administrativnu vlast da donosi administrativne ili političke odluke za dato područje, u skladu sa pravnim i institucionalnim okvirom države članice. Kako bi se omogućila odgovarajuća klasifikacija administrativnih jedinica u okviru države članice, definisani su kriterijumi, odnosno minimalni i maksimalni broj stanovnika za uspostavljanje jedinica različitog NUTS nivoa. NUTS nivo/broj stanovnika Minimum Maksimum NUTS NUTS NUTS Tabela 7. Standard NUTS: klasifikacija administrativnih jedinica prema broju stanovnika 38 NUTS IV se odnosi na jedinice manje od gradova i opština. 101

52 Komponenta III Regionalni razvoj i Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) U slučaju nepostojanja administrativnih teritorijalnih jedinica u zemljama članicama, koje zadovoljavaju kriterijume broja stanovnika, moguće je agregiranje manjih administrativnih jedinica na osnovu geografskih, socio-ekonomskih, istorijskih, kulturnih i prirodnih kriterijuma. Republika Srbija, kao zemlja potencijalni kandidat za članstvo u EU, potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju preuzela je obavezu uspostavljanja NUTS klasifikacije u periodu od četiri godine od potpisivanja sporazuma. 6. Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) Zajednička poljoprivredna politika predstavlja jednu od najznačajnijih politika EU. Važnost te politike ogleda se i u izdvajanjima iz budžeta EU za njeno sprovođenje. Prema finansijskoj perspektivi godine, 43 odsto ukupnog budžeta EU odlazi na ruralni razvoj i sprovođenje poljoprivredne politike EU. Imajući u vidu kompleksnost sistema zajedničke poljoprivredne politike, EU zemljama kandidatima za članstvo pruža podršku u procesu prilagođavanja poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti, kao i za implementaciju zakonodavstva EU u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. Komponenta koja se odnosi na ruralni razvoj namenjena je zemljama kandidatima sa ciljem pripreme za implementaciju i upravljanje Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU. Republika Srbija, kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, još ne može da koristi ovu komponentu. 103

53 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) Pravni osnov i preduslovi korišćenja IPARD sredstava Zemlje/godina Ukupno (milioni evra) Hrvatska Makedonija Turska Tabela 8. Godišnja namena sredstava u okviru komponente V Instrumenta pretpristupne pomoći za period godine (u milionima evra 39 ) Implementacija pomoći u okviru ove komponente doprinosi održivom razvoju poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti, kao i uspešnijoj implementaciji acquis communautaire u oblasti Zajedničke poljoprivredne politike. Takođe, kroz proces za korišćenje ove komponente IPA, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development EAFRD). Da bismo ilustrovali obim podrške namenjen komponenti ruralnog razvoja, dajemo pregled sredstava ove komponente u ukupnom iznosu sredstava iz IPA namenjenih zemljama kandidatima Hrvatskoj, Makedoniji i Turskoj u periodu od do godine. U periodu EU je za zemlje kandidate za članstvo u EU namenila oko 880 miliona evra za projekte u okviru komponente koja se odnosi na ruralni razvoj. Posmatrano prema ostalim komponentama, u ukupnom iznosu sredstava iz programa IPA procentualno učešće komponente za Ruralni razvoj za Hrvatsku iznosi 17,2 odsto, Tursku 16,8 odsto i Makedoniju 12,3 odsto. Pravni okvir, kao i kod drugih komponenti IPA, čine IPA Uredba 1085/2006 i IPA Implementirajuća uredba 718/2007, dok specifičan pravni okvir čine Okvirni, Sektorski i Finansijski sporazum, čije su ugovorne strane država kandidat i Evropska unija. Ovi sporazumi potpisuju se u različitoj fazi integracije u EU (Okvirni sporazum se potpisuje u ranoj fazi integracije pre kandidature, Sektorski sporazum posle sticanja kandidature, dok Finansijski prethodi punoj implementaciji IPARD programa). Svi sporazumi su u direktnoj vezi sa Finansijskom uredbom EU 1605/2002, čije principe i prenose. Najznačajniji deo IPA Implementirajuće uredbe je Dodatak 1 (Annex 1), koji definiše principe akreditacije, a primenjuje se na svih pet komponenti. Međutim, kao i kod svih opštih pravnih akata, neophodno je detaljnije definisanje uslova i kriterijuma za akreditaciju, što je za svih pet komponenti realizovano kroz Okvirni sporazum, koji preciznije definiše odredbe pomenute uredbe. Sektorski sporazum bliže definiše kriterijume akreditacije koji se odnose na petu komponentu IPA fonda, i za njega se može reći da je osnovni pravni akt na kome se zasnivaju sve procedure u okviru IPARD-a. U njemu se definišu osnovni zahtevi koje svaka institucija mora da ispunjava u sistemu, način akreditacije, formulisanje osnovnih principa (podela dužnosti, princip četiri oka, rotacije), finansijsko upravljanje, uloga svih aktera u sistemu. Finansijskim sporazumom određuju se finansijski detalji u vezi sa implementacijom IPARD-a. Osnovni preduslovi za korišćenje sredstava iz IPARD fonda jesu usvojen IPARD program i odobren od strane Evropske komisije posebnom odlukom, zaključeni svi sporazumi (Okvirni, Sektorski i Finansijski) i usvojena odluka o prenošenju upravljačkih ovlašćenja Evropske komisije (okončan proces akreditacije). 39 Ibid., str

54 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) Osnovni principi, na kojima se zasniva IPARD, jesu: podela obaveza između svih aktera, uspostavljanje efikasnog sistema interne kontrole, definisanje jasnih procedura za upravljanje IPA fondovima, nezavisna eksterna revizija, transparentne procedure javnih nabavki i kofinansiranje. 6.1 Prioriteti i mere pomoći iz IPA komponente V Prema IPA Implementacionoj uredbi 718/2007, kojom se definišu pravila i ciljevi upotrebe sredstava iz IPA, pomoć iz komponente namenjene ruralnom razvoju doprinosi postizanju nekoliko ciljeva, i to: poboljšanju tržišne efikasnosti i sprovođenju standarda Zajednice; pripremi za sprovođenje agro-ekoloških mera, kao i strategije lokalnog razvoja sela; razvoju ruralne ekonomije. Navedeni ciljevi komponente V ispuniće se kroz primenu sledećih mera: 1. Ulaganja u poljoprivredu radi restrukturiranja i dostizanja standarda Zajednice kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva. Pomoć po ovoj meri može se odobriti fizičkim i pravnim licima sa ciljem postizanja ekonomske opravdanosti na kraju realizacije investicije, uz obavezu poštovanja minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zaštitu životne sredine, javnog zdravlja, zdravlja biljaka i životinja, dobrobiti životinja i bezbednosti na radu. Primeri ove mere ostvaruju se kroz izgradnju i rekonstrukciju objekata, skladišta, nabavku opreme (muzilice, laktofrizi, itd.), i drugo. 2. Podrška sa ciljem olakšanja osnivanja i administrativnog rada grupa proizvođača u svrhe adaptiranja proizvodnje i učinka članova grupa proizvođača tržišnim zahtevima, zajedničkog iznošenja robe na tržište (priprema za prodaju, centralizacija prodaje i isporuku kupcima velikih količina robe), kao i utvrđivanja zajedničkih pravila o informacijama o proizvodnji. Pomoć, prema ovoj meri, ne dodeljuje se grupama proizvođača koje su zvanično priznate od strane relevantnog nacionalnog tela zemlje korisnika pre 1. januara godine. Pomoć se dodeljuje kao paušalna pomoć u godišnjim ratama za prvih 5 godina od datuma kada je grupa proizvođača priznata. 3. Ulaganja u preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda radi restrukturiranja ovih delatnosti i radi dostizanja standarda Zajednice, s tim da investicije na nivou trgovine na malo nisu uključene u sistem pomoći. Pomoć se može dodeliti u formi investicija u preduzeća koja zapošljavaju manje od 250 radnika i imaju godišnji obrt koji ne prelazi 50 miliona evra, i/ili ukupni godišnji bilans koji ne prelazi 43 miliona evra, uz davanje prioriteta investicijama koje imaju za cilj usklađivanje sa svim relevantnim standardima EU. Osim navedenih privrednih subjekata, mogućnost korišćenja pomoći imaju i subjekti koji zapošljavaju manje od 750 radnika i imaju godišnji obrt koji ne prelazi 200 miliona evra, gde je svrha investicije da se sam privredni subjekat dovede u sklad sa relevantnim standardima EU. Komisija može, na osnovu adekvatnog zahteva iz zemlje korisnika, da odluči da se pomoć može, takođe, dodeliti preduzećima koja ne ispunjavaju navedene kriterijume za ulaganja potrebna za ispunjavanje posebnih standarda EU, što podrazumeva posebno skupe investicije. Primeri su izgradnja i rekonstrukcija objekata, nabavka opreme, itd. 4. Aktivnosti za unapređenje životne sredine i prirode, kroz sprovođenje pilot projekata sa ciljem razvoja praktičnog iskustva u sprovođenju akcija radi 107

55 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) poboljšanja životne sredine i prirode, kako na nivou administracije, tako i na nivou poljoprivrednih gazdinstava. Primeri su organska proizvodnja, rotacija useva, smanjivanje upotrebe đubriva, itd. 5. Priprema i sprovođenje lokalnih strategija razvoja sela kroz pripremu projekata saradnje u skladu sa prioritetima ruralnog razvoja i vođenje lokalnih privatno-državnih partnerstava kroz osnivanje tzv. lokalnih akcionih grupa. 6. Poboljšanje i razvoj seoskih infrastruktura kroz smanjenje regionalnih razlika i povećanje privlačnosti ruralnih područja za razvoj preduzetništva i obezbeđenje uslova za razvoj ruralnih ekonomija. Prioritet u ovoj meri programa je na investicijama u snabdevanje vodom i energijom, upravljanje otpadom, lokalni pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama, lokalni pristup putevima od posebne važnosti za lokalni i privredni razvoj, kao i infrastruktura protivpožarne zaštite zbog rizika od šumskih požara. 7. Podsticanje raznovrsnosti i razvoj ruralnih privrednih aktivnosti kroz pokretanje privredne delatnosti, stvaranje mogućnosti zapošljavanja i kroz diversifikaciju u nepoljoprivredne delatnosti. Prioritet u ovoj programskoj meri daje se investicijama za stvaranje mikro i malih preduzeća, zanatstva i seoskog turizma radi unapređenja preduzetništva i razvoja ekonomske proizvodnje. U sredinama gde su strategije lokalnog seoskog razvoja već utvrđene, investicije iz ovog člana moraju da budu u skladu sa ovim strategijama. šumarskom sektoru i drugih ekonomskih aktera zaposlenih u oblastima koje pokriva ova komponenta (s tim da treba imati na umu da se sredstva neće dodeljivati kursevima ili obukama koji čine deo normalnih programa ili sistema obrazovanja na nivoima srednje škole ili višim nivoima). 9. Tehnička pomoć predstavlja meru koja se odnosi na asistenciju državnoj administraciji u sprovođenju IPARD operativnog programa. Ova mera usmerena je na pomoć pri uspostavljanju IPARD nadzornog komiteta, sprovođenje aktivnosti monitoringa i evaluacije, održavanja seminara i sastanaka, itd. Takođe, važno je napomenuti da administracija i organizacije aktivne u oblasti ruralnog razvoja, osnovane u zemljama korisnicima pomoći u okviru ove komponente IPA, imaju pristup Evropskoj mreži ruralnog razvoja. Kroz učešće u ovoj mreži zemlja korisnik pomoći može na lakši način da ostvari saradnju sa relevantnim akterima iz oblasti ruralnog razvoja zemalja članica EU i na taj način da dodatno unapredi poljoprivredni sektor i zaštiti svoje interese na evropskom i globalnom nivou. Finansijski doprinos EU (slika 5) za sprovođenje projekata, u okviru komponente namenjene ruralnom razvoju, ne prelazi maksimum od 75 odsto podobnih troškova. Međutim, u određenim slučajevima taj maksimum može biti: 80 odsto, za mere koje se odnose na pripreme za sprovođenje agro-ekoloških mera, kao i strategija lokalnog razvoja sela; 80 odsto, u slučaju tehničke pomoći koja se odnosi na pripremu, praćenje, ocenu, informacije i kontrolu neophodnu za sprovođenje programa, gde se ove aktivnosti ne preduzimaju na inicijativu Komisije; 8. Poboljšanje obuke da bi se doprinelo poboljšanju profesionalnih veština i nadležnosti lica koja su angažovana u poljoprivrednom, prehrambenom i 109

56 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) 100 odsto, u slučaju tehničke pomoći koja se odnosi na pripremu, praćenje, ocenu, informacije i kontrolu neophodnu za sprovođenje programa, gde se ove aktivnosti ne preduzimaju na inicijativu Komisije; 85 odsto, u slučaju investicionih projekata koji se sprovode u područjima gde Evropska komisija određuje da je došlo do posebnih prirodnih katastrofa. sprovođenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). 40 IPARD operativni program pripremaju relevantni organi koje je odredila zemlja korisnik i dostavlja se Evropskoj komisiji pošto se konsultuju odgovarajuće zainteresovane strane u zemlji korisnici pomoći. Na osnovu programa, korisnici pomoći podnose odgovarajuće projekte. Program, u okviru komponente ruralnog razvoja, Evropska komisija usvaja u roku od šest meseci od dostavljanja predloga programa, pod uslovom da su dostupne sve relevantne informacije. Posebno, Komisija ocenjuje predloženi program radi utvrđivanja da li je on dosledan odredbama dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja, kao i uredbi o sprovođenju IPA fonda. IPARD operativni program sadrži sledeće najvažnije detalje: Privatni fondovi EU doprinos, ne više od 75% od javnog dela izbor sektora poljoprivredne proizvodnje koji će biti predmet podrške IPARD operativnog programa i kratak opis sektora (npr. mleko, meso, voće, povrće, itd.); vezu sa drugim nacionalnim strategijama i planovima; Nacionalni deo: 25% od javnog dela finansijski okvir; opis izabranih mera; Slika 5. Finansijska raspodela u okviru IPARD-a komplementarnost sa merama finansiranim isključivo domaćim sredstvima; 6.2 Programiranje IPARD sredstava Navedene mere u okviru komponente ruralnog razvoja se operacionalizuju u programu koji se sastavlja na nacionalnom nivou i koji pokriva ceo period 40 Program može biti napravljen i na kraći vremenski period, ukoliko se država kandidat uključuje u toku trajanja jednog vremenskog okvira IPA. 111

57 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) opis operativne strukture; podatke o prethodnoj evaluaciji programa (ex ante evaluacija); informacije koje se odnose na kontakt sa korisnicima (informisanje i javnost); razne dodatke (tabele, listu minimuma nacionalnih standarda, mape, itd.). Nakon odobrenja IPARD operativnog programa od strane Evropske komisije sledi sprovođenje programa koje zemlje korisnici obavljaju preko operativnih struktura u okviru akreditovanog sistema decentralizovanog upravljanja. Najznačajniji deo IPARD programa čine izabrane mere, i njima država korisnik određuje svoje prioritete koji će biti finansirani kroz IPARD fond. Mere sadrže sledeće podatke: opis stanja u datom sektoru u državi korisniku, ciljeve koje mera treba da postigne, vezu sa drugim merama u IPARD programu, opšti kriterijum i posebne kriterijume prihvatljivosti, vrste prihvatljivih investicija, kriterijum za rangiranje, finansijske detalje, indikatore za monitoring i evaluaciju. Detalji mera objavljuju se posebnim konkursima, i tu se precizno određuju svi elementi koje korisnik mora da ispuni da bi ostvario pravo na određeni podsticaj. 6.3 Uspostavljanje IPARD struktura Prvi korak u cilju korišćenja IPARD fonda jeste uspostavljanje institucionalnog okvira neophodnog za implementaciju IPARD-a. Institucionalna struktura sastoji se iz opšteg IPA okvira, upravljačkog i kontrolnog sistema i IPARD operativne strukture. IPARD operativne strukture čine Upravljačko telo (Managing Authority) i IPARD agencija (IPARD Agency). Upravljačko telo zaduženo je za programski deo posla (slika 6) koji se odnosi na pisanje IPARD operativnog programa, a on podrazumeva i izbor mera koje će biti podržane u zemlji kandidatu. Posle završetka i odobrenja programa i posle početka njegove implementacije, Upravljačko telo obavlja funkciju monitoringa i evaluacije, što podrazumeva određivanje posebnih indikatora preko kojih se prati izvršenje IPARD programa. Upravljačko telo odgovorno je i za formiranje Nadzornog tela (Monitoring Committee), koje ima ulogu praćenja implementacije i efikasnosti IPARD programa. Upravljačko telo nadležno je i za koordinaciju funkcija informisanja i publiciteta, koja podrazumeva pravovremeno obezbeđivanje svih potrebnih informacija potencijalnim korisnicima IPARD fonda. Ovo telo najčešće je deo Ministarstva poljoprivrede koje se bavi poslovima ruralnog razvoja. Trebalo bi napomenuti da je Nacionalni službenik za odobravanje odgovoran za akreditaciju IPARD operativne strukture i komunikaciju sa Evropskom komisijom o svim promenama u okviru sistema. Nacionalni fond ima ulogu u finansijskom toku novca koji iz EU stiže na nacionalni račun i u transferu novca ka IPARD agenciji. Takođe, Nacionalni fond je zadužen za dostavljanje svih računovodstvenih podataka Evropskoj komisiji o realizovanim plaćanjima u državi kandidatu. 41 IPARD agencija je najznačnija institucija, u čijoj se uspešnosti i efikasnosti ogleda i efikasnost primene IPARD fonda. Za razliku od ostalih komponenti IPA fonda, IPARD je komponenta kod koje se implementacija obavlja bez prethodne provere (without ex-ante) organa EU, čime uspešnost čitavog procesa zavisi od najslabije karike, a to je upravo IPARD agencija. Ovo je, pre svega zbog toga što najosetljiviji deo posla spada u nadležnost IPARD agencije, kao 41 O nacionalnom službeniku za odobravanje (NAO) i Nacionalnom fondu (NF) pogledati više u delu

58 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) što su poštovanje principa podele dužnosti, četiri oka, rotacije, itd. Sve obaveze IPARD agencije mogu da se razvrstaju u funkcije: odobravanje i kontrola obaveza; odobravanje i kontrola plaćanja; izvršavanje plaćanja; računovodstvo. Odobravanje i kontrola obaveza je funkcija koja se odnosi na odobravanje i kontrolu projekata koje korisnici upućuju IPARD agenciji. Ovde se prepoznaje još jedna osobenost IPARD-a u odnosu na druge IPA komponente, a to je da krajnji korisnici mogu biti i fizička lica, i oni svojim zahtevima konkurišu za sredstva koja su deo mera prethodno definisana IPARD programom. Ova funkcija podrazumeva prijem aplikacija, njihovo registrovanje, proveru kompletnosti dokumentacije i utvrđivanje da li je zahtev u skladu sa kriterijumima prihvatljivosti. U ovoj fazi obavlja se i takozvana kontrola na licu mesta koja se naziva nulta kontrola, a čiji je cilj da se utvrdi da li je investicija započeta. Strogo je zabranjen početak investiranja u ovoj fazi. Investicija može biti započeta tek pošto se odobri projekat kojim se konkuriše za sredstva iz IPARD fonda. Odobravanje i kontrola plaćanja podrazumeva funkciju koja započinje pošto je investicija već realizovana ili je u toku (kod složenih projekata). Korisnik dostavlja sve potrebne račune kojima potvrđuje da je kupio sve što je prethodno predviđeno projektom i odobreno u prethodnoj fazi. Ukoliko postoje promene u projektnoj dokumentaciji (u pogledu materijala i opreme predviđene i već odobrene) neophodno je odobrenje IPARD agencije. I u ovoj fazi postoji kontrola na licu mesta koja ima za cilj proveru da li je investicija realizovana na način definisan prethodno odobrenim projektom. Pošto se odobri plaćanje, vrši se i fizičko prebacivanje novca na račun korisnika sredstava. Posle isplate sredstava, korisnik je dužan da održi investiciju najmanje pet godina i to se proverava na terenu u okviru takozvane ex post kontrole. Za razliku od država članica, broj predmeta koji se kontrolišu je 100 odsto. Računovodstvo mora biti obračunsko, a ne gotovinsko, što znači da se evidentiranje transakcija dešava u trenutku kada transakcija ili ekonomski događaj nastanu, umesto tek u trenutku prijema ili isplate sredstava (što je slučaj kod gotovinskog računovodstva). Osim toga, neophodno je obezbediti puni revizorski trag (Audit trail), što znači da je moguće čitav projekat pratiti od početka do kraja (ili od kraja ka početku, što je najčešći slučaj revizorskih poslova). Osim ovih funkcija, IPARD agencija mora da poseduje Internu reviziju kao posebnu organizacionu jedinicu unutar agencije, čija je funkcija obavljanje stalnih revizija unutar svih procesa koje obavlja agencija. IPARD agencija zadužena je i za izradu korisničkog uputstva kako bi se korisnicima maksimalno olakšala dostupnost sredstava iz IPARD fonda. Kontrolu rada agencije obavlja više aktera. Prvo, Interna revizija unutar IPARD agencije obavlja unutrašnju kontrolu svih radnih procesa agencija i brine se o funkcionisanju sistema unutar agencije. Drugo, Revizorsko telo obavlja kontrolu računovodstvenih podataka i na taj način kontroliše ostvarene troškove, tj. trošenje novca EU. Treće, EU preko svojih revizora (Generalni direktorat za poljoprivredu i Evropski revizorski sud), u redovnim revizijama na terenu, obavlja kontrolu trošenja novca EU. Četvrto, Nadzorno telo obavlja kontrolu implementacije IPARD programa, koju obavlja IPARD agencija. Iz ovog složenog mehanizma kontrole vidi se kompleksnost i osetljivost posla IPARD agencije. 115

59 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) 6.4 Uspostavljanje IPARD struktura u Srbiji Međutim, ono što je najvažnije napomenuti jeste da se, bez postojanja svih delova sistema, ne može očekivati početak korišćenja IPARD sredstava. Ukoliko jedan od aktera nije spreman i ne ispunjava zahteve EU, nema ni akreditacije. Koliko god formiranje institucija naizgled delovalo skupo i neefikasno, ovo bi trebalo da se posmatra kao nužan preduslov i investicija za blisku budućnost kada bi preko fondova EU prvih godina trebalo očekivati oko nekoliko desetina miliona evra godišnje, dok bi se taj iznos, posle punopravnog članstva, povećao i do milijarde evra godišnje. Opšte funkcije Upravne funkcije Funkcije implementacije Platne funkcije Posebne funkcije Monitoring Evaluacija Izveštavanje Koordinacija Selekcija Informisanje Finansijsko obezbeđenje Odobravanje i kontrola obaveza NAO / NF Odobravanje i kontrola plaćanja (x) x Plaćanje Računovodstvo x x Trezor x x Operativna struka IPARD M. A. agencija x x x x x x x x U sklopu pripreme za korišćenje pete komponente IPA fonda (IPARD) u Srbiji, uspostavljeni su upravljački i kontrolni sistem, kao i operativna struktura (slika 7). Upravljački i kontrolni sistem čine delovi Ministarstva finansija (nacionalni službenik za odobravanje i Nacionalni fond) koji su imenovani još u toku godine, u sklopu priprema za akreditaciju prve i druge komponente IPA. U delu koji se odnosi na uspostavljanje Operativne strukture (Upravljačko telo i IPARD agencija), prve pripreme otpočele su još godine. Tokom godine, započet je projekat izrade sektorskih analiza odabranih sektora poljoprivredne proizvodnje koji će biti predmet podrške IPARD fonda (mleko, meso, voće i povrće). Ove analize završene su tokom godine, kada postaju deo nacrta IPARD programa. U drugoj polovini godine, formalno je imenovano Upravljačko telo (deo Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede). Krajem iste godine završen je i prvi nacrt IPARD programa, sa tri odabrane mere investicije u poljoprivredna gazdinstva (mera 101), investicije u kapacitete prerađivačke industrije (mera 103) i tehnička pomoć. Nacionalni program za ruralni razvoj za period od godine usvojen je na Vladi početkom godine. Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju (usvojen krajem maja godine), osnovana je Uprava za agrarna plaćanja (IPARD agencija), kao organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zadužena za plaćanja u poljoprivredi. Sedište uprave za agrarna plaćanja je u Šapcu. 42 Uprava je formalno otvorena u oktobru godine, dok je u godini Slika 6. Podela nadležnosti svih aktera u okviru IPARD-a 42 Više o Upravi za agrarna plaćanja videti na 117

60 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) 6.5 IPARD iz ugla korisnika pomoći dostigla svoj puni operativni rad. U sklopu pripreme za IPARD, počelo se sa primenom dve pilot IPARD mere koje slede logiku IPARD mera, a finansirane su nacionalnim budžetom. Prva je podrška investicijama u poljoprivredna gazdinstva u sektoru mesa i mleka (odgovara IPARD meri 101), dok je druga podrška investicijama u prerađivačke kapacitete sektora mesa i mleka (odgovara IPARD meri 103). Cilj ove aktivnosti je priprema za primenu IPARD-a, kao i navikavanje potencijalnih korisnika pomoći na nove strože zahteve EU. NIPAC (potpredsednik vlade) Evropska komisija IPARD Nadzorni komitet CAO (ministar finansija) Početak korišćenja IPARD sredstava u Republici Srbiji biće značajan za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji iz najmanje dva razloga. Prvo, EU fondovi namenjeni poljoprivredi povećaće se za nekoliko desetina procenata, a sredstva namenjena ruralnom razvoju i do nekoliko puta. Time se sredstva namenjena investicionoj podršci značajno uvećavaju i podstiče se razvoj poljoprivrede i njena priprema za ozbiljnu utakmicu na jedinstvenom tržištu EU. Drugo, to će biti trenutak kojim Srbija trasira put ka Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU i otvara vrata mnogo značajnijim sredstvima (i do milijarde evra). Upravo zbog toga neophodno je pripremiti sve preduslove za intenzivno korišćenje IPARD fonda, uključujući i povećanje dostupnosti novca poljoprivrednom sektoru kroz podršku kreditnim aktivnostima, uspostavljanje garancijskog fonda za poljoprivredu, itd. UPRAVLJAČKI KONTROLNI SISTEM OPERATIVNA STRUKTURA - MPŠV Upravljačko telo (MPŠV) Izrada IPARD programa Nadzor nad sprovođenjem programa Evaluacija Izveštavanje Predlaganje projekata, odobravanje projekata, zahtev za isplatu Odluka o nacionalnoj akreditaciji IPARD agencija (IA) (Uprava za agrarna plaćanja) Odobravanje i kontrola obaveza plaćanja Isplata Računovodstvo Isplata novca (IA) Korisnici NAO (MF) Nacionalni fond (MF) Zahtev za fondovima od OS ka NF; transfer novca od NF ka OS, konačna isplata korisnicima Kontrola na licu mesta (IA) Slika 7. Institucionalna struktura zadužena za implementaciju IPARD fonda CAO imenuje NAO&MF Međutim, ne treba zaboraviti da su IPARD sredstva namenjena pre svega uspostavljanu institucionalnih struktura i njihovom svojevrsnom treningu za korišćenje mnogo značajnijih sredstava EU iz fondova Zajedničke poljoprivredne politike EU (ZPP), ali i uvođenju mnogo strožih pravila kojih moraju da se pridržavaju potencijalni korisnici sredstava. Zbog toga je najznačajniji cilj svih zemalja kandidata da povećaju potrošnju IPARD sredstava na maksimum kako bi se kvalifikovali za veća sredstva iz fondova ZPP posle ulaska u punopravno članstvo EU. Takođe, mera uspeha korišćenja IPARD fondova biće određena merom uspeha u uspostavljanju efikasnih i organizovanih institucija koje će obavljati implementaciju IPARD-a, pa je zbog toga neophodno posvetiti veću pažnju izgradnji i jačanju institucija. Najveće vrednosti koje IPARD donosi u nacionalne sisteme podrške poljoprivredi su predvidljivost i transparentnost isplate sredstava. Kako podrška po- 119

61 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) ljoprivrednoj proizvodnji svake zemlje zavisi od procenta rasta BDP-a i opšteg napretka nacionalne ekonomije, tako se i poljoprivredni budžet modifikuje u skladu sa trenutnim okolnostima. Za razliku od nacionalnih sredstava koje se najčešće određuju godišnje i gde je najveći problem konzistentnost podrške, u slučaju IPARD sredstava, budžet se određuje sedmogodišnje, u roku budžetskog perioda EU. To znači da se iznos sredstava i forma podrške gotovo nikako ili vrlo malo menjaju, što omogućava korisnicima dugogodišnje planiranje. Kada se na to doda i visina investicione podrške, koja može da bude znatna po pojedinim merama, izvesnost i predvidivost je više nego neophodna. Ono od čega svaki potencijalni korisnik IPARD sredstava kreće jeste forma i visina podrške. To znači da je IPARD program presudan u izboru mera podrške sa kojima se susreće potencijalni korisnik. Upravo zbog toga, od izuzetne je važnosti izrada korisničkog uputstva za koji je zadužena IPARD agencija, a gde se definiše na koji način, u kojim rokovima, za koja sredstva i uz koju potrebnu dokumentaciju potencijalni korisnik može da ostvari prava na IPARD sredstva. Suština IPARD-a se svodi na dve stvari kofinansiranje i standarde. To su upravo elementi koji određuju ekonomsku aktivnost potencijalnog korisnika u najmanje pet godina posle realizovane investicije podržane IPARD sredstvima. Konkurisanje Prvo, neophodno je obezbediti pun iznos novca potrebnog za realizaciju investicije. To znači da krajnji korisnik mora na bankovnom računu da ima sredstva potrebna za realizaciju čitave investicije. Kada je spreman za investiciju, on konkuriše na objavljeni konkurs IPARD agencije. U ovoj fazi on je dužan da dostavi svu potrebnu dokumentaciju koja se od njega traži kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta. To su, najčešće, razni dokazi o pravu svojine ili zakupa nad zemljom, dokazi identiteta, upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava i slično, uglavnom identično kao i za nacionalne mere. Međutim, osim ove opšte dokumentacije, potencijalni korisnik je obavezan da dostavi i specifičnu dokumentaciju, kao što je biznis plan, koji, u slučaju izgradnje i rekonstrukcije objekta, mora da sadrži i precizan spisak radova, tj. glavni i idejni projekat, dokaz o poštovanju minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zdravstvenu zaštitu životinja, zdravlje ljudi, zdravlje biljaka, bezbednost na radu, sve u zavisnosti od vrste investicije. Odobravanje projekta Tek posle dostavljanja svih potrebnih dokumenata, potencijalni korisnik ulazi u proces odobravanja projekta. Veoma važno je napomenuti da investicija ne sme biti započeta pre nego što je projekat odobren. Pošto se projekat odobri, korisnik može započeti investiciju, ali ne sme odstupati od svog projekta koji je priložio prilikom konkurisanja. Svaka, pa i najmanja promena, biće predmet odobravanja IPARD agencije, u suprotnom potencijalni korisnik može biti odbijen. Posle odobrenja projekta, korisnik IPARD sredstava stupa u ugovorni odnos sa IPARD agencijom, gde se jasno određuju prava i obaveze obe strane, uključujući i pravo na žalbu korisnika u slučajevima kada smatra da su mu ugrožena prava. Sa druge strane, korisnik je dužan da se pridržava odobrenog projekta i u toku perioda trajanja investicije prihvata kontrole koje mu šalje IPARD agencija kako bi bili provereni navodi projekta, radovi ili poštovanje trajanja investicije od pet godina. Veoma značajno je i da svaka investicija ima minimalni rok trajanja, a to je pet godina. To znači da je korisnik dužan da, u 121

62 Komponenta V Ruralni razvoj (Rural Development) tom vremenskom periodu, održi investiciju (ne sme da otuđi objekat, da mu promeni namenu, niti da otuđi mašine), a sa druge strane mora da dostigne standarde EU, u zavisnosti od vrste investicije. U suprotnom, korisnik je dužan da vrati sva sredstva. Odobravanje plaćanja Pošto je projekat odobren, korisnik počinje sa investicionim aktivnostima, prema odobrenom projektu. U zavisnosti od organizacije IPARD agencije, on može, u određenom roku ili samo u toku trajanja konkursa (ovaj konkurs različit je od konkursa za odobravanje projekta), da obavi refundaciju utrošenih sredstava u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije (ili u pojedinim slučajevima, i 55, 60 odsto, itd.). On, tom prilikom, podnosi sve račune, dokaze o uplati sredstava, i drugo, čime dokazuje obavljenu transakciju. Najčešće će refundacija sredstava biti obavljena jednom, za sva investirana sredstva, ali se kod zahtevnijih investicija može desiti fazno investiranje, pa samim tim i povraćaj sredstava može biti u više faza. U slučaju kupovine mašina postoji ograničenje koje se odnosi na zemlju porekla. To mogu biti samo mašine koje su poreklom iz EU ili zemalja u posebnom statusu EU (zemlje kandidati, potencijalni kandidati, zemlje EEA i zemlje u okviru Evropske politike susedstva). Druga kontrola se odvija pre isplate sredstava, a cilj je da se utvrdi da li je investicija obavljena u skladu sa predloženim projektom. Ukoliko to nije slučaj, zahtev za povraćaj sredstava biće odbijen. Poslednja kontrola obavlja se posle realizovane investicije i posle isplaćenih sredstava korisniku. To je ex-post kontrola, koja ima za cilj utvrđivanje da li je investicija održana i da li su dostignuti standardi EU na kraju investicije. Kontrole mogu biti i vanredne u zavisnosti od okolnosti (prevara, neregularnost, itd.). Korisnik je dužan da čuva svu dokumentaciju od trenutka sklapanja ugovora do trenutka isteka pet godina od realizovane investicije. Kontrola Kontrola korisnika je višestruka. Ona/on će prvo biti proveren u fazi odobravanja korisnika da li je započeo investiciju/kupio opremu za koju konkuriše. To je takozvana nulta kontrola. U slučaju da je već započeo investiciju, njegov zahtev za ostvarivanje prava nad IPARD sredstvima biće odbijen. 123

63 Regionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu pomoć - Višekorisnička IPA Osim toga što pojedinačno podržava zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU, IPA podržava i zajedničke prioritete zemalja kandidata (Hrvatska, Turska, BJR Makedonija) i potencijalnih kandidata za članstvo u EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom UN 1244, i Crna Gora), korisnica nacionalne komponente IPA. Reč je o Višekorisničkoj komponenti IPA (Multi Beneficiary IPA), čiji je cilj dopuna nacionalnim IPA programima u oblastima u kojima je regionalna saradnja plodotvornija i dovodi do boljih rezultata u rešavanju određenih pitanja od opšteg interesa za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. 125

64 Regionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu pomoć - Višekorisnička IPA Prioriteti koji se odnose na sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate, kao i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje utvrđena su u Višekorisničkom višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu (Multi Beneficiary Multi- Anual Indicative Planning Document MB MIPD ). Ovaj dokument, koji je zasnovan na Višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru (Multi Annual Indicative Financial Framework MIFF) kojim su indikativno raspodeljena sredstva po zemljama korisnicama i komponentama i koji polazi od unapred određenih komponenti pomoći IPA programa predstavlja glavni strateški plansko-programski dokument Višekorisničkog IPA programa i osnovu za godišnje planiranje i korišćenje sredstava EU. U njemu su, za period od tri godine, objedinjeni strateški prioriteti finansijske pomoći zemljama korisnicama u okviru Višekorisničkog IPA programa. Ovaj dokument zasnovan je na Strategiji proširenja i glavnim izazovima , strateškim odlukama iz prethodnog dokumenta koji je obuhvatao period , kao i iskustvima stečenih tokom pružanja pomoći IPA korisnicima. On ima tendenciju da bude u saglasnosti sa nacionalnim MIPD i ostalim međunarodnim inicijativama, a trebalo bi da obezbedi sinergiju sa prioritetnim oblastima Saveta za regionalnu saradnju (privredni i društveni razvoj, energetika i infrastruktura, pravo i unutrašnji poslovi, saradnja u oblasti bezbednosti i izgradnja ljudskog kapitala). Dokument definiše prioritete po pojedinačnim oblastima, kao i finansijska sredstva za sprovođenje utvrđenih prioriteta tokom tri budžetske godine. Dokument priprema Evropska komisija u konsultativnom postupku sa nadležnim institucijama svih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata. Evropska komisija je, prilikom izrade ovog dokumenta za period , obavila konsultacije sa Delegacijama EK, Savetom za regionalnu saradnju, međunarodnim finansijskim institucijama, organizacijama civilnog društva, generalnim direktoratima, odnosno drugim donatorima, sa ciljem povećanja lokalnog vlasništva nad strateškim izborima, sadržajem i izgledom programa. Ovaj postupak se ponavlja i tokom faze programiranja sa IPA korisnicima na godišnjem nivou. Tokom ovih razgovora, utvrđeno je da bi ovaj dokument trebalo da služi kao strateški instrument za koordinaciju donatora, ali i određivanje oblasti zajedničkih interesa i mogućnosti za sektorsku koordinaciju i podelu poslova. Ovaj plan za programiranje pomoći IPA korisnicima sprovodi se kroz regionalne i horizontalne projekte. Regionalna podrška usmerena je na regionalnu saradnju u aktivnostima koje podržavaju pomirenje, obnavljanje odnosa i politički dijalog u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja jugoistočne Evrope. Horizontalna pomoć usmerena je na zajedničke potrebe i privredni razvoj zemalja korisnica IPA u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, pružajući pomoć kroz centralno upravljanje programom i/ili kroz zajedničko upravljanje programom. Sticanje članstva u EU zahteva od zemalja članica međusobnu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa. Zbog toga, regionalna saradnja je osnov stabilnosti, ekonomskog razvoja i razvoja dobrosusedskih odnosa. Cilj Višekorisničke IPA upravo je podrška takvim regionalnim inicijativama radi unapređenja saradnje između država regiona, kao i država regiona sa zemljama EU. Približno 10 odsto od ukupnog iznosa IPA sredstava za period biće implementirano kroz Višekorisničku IPA. Prilikom programiranja i implementacije Višekorisničke IPA, trebalo bi imati u vidu da je priprema projekata centralizovana i da se najveći deo aktivnosti pripreme projekata i izrade tenderske dokumentacije odvija u sedištu Evropske komisije u Briselu. 127

65 Regionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu pomoć - Višekorisnička IPA Podrška kroz Višekorisničku IPA definisana je kroz tri ključna cilja: ispunjenje kriterijuma iz Kopenhagena, harmonizacija sa pravnim tekovinama EU i promocija dijaloga civilnog društva između zemalja zapadnog Balkana, Turske i EU. Oblasti delovanja predstavljaju temelj za godišnje programiranje sredstava Višekorisničke IPA, a ona se u osnovi nisu mijenjala u odnosu na prethodni period ( ): politički kriterijumi, ekonomski kriterijumi, sposobnost preuzimanja obaveza članstva u EU i usklađivanje sa evropskim standardima, informisanje i komunikacija, odnosno pomoćne aktivnosti (revizija, nadzor i evaluacija). Glavne, konkretnije oblasti podrške kroz Višekorisničku IPA, ipak se razlikuju u odnosu na prethodni period. To su: demokratija i vladavina prava; reforma državne uprave; zaštita ljudskih i manjinskih prava; regionalna saradnja i međunarodne obaveze; borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, ilegalne trgovine i krijumčarenja; privremene administrativne institucije; prevencija rizika od katastrofa; jačanje uloge civilnog društva; konkurentnost privreda; razvoj infrastrukture; unutrašnje tržište; razvoj ljudskih resursa; tržišna ekonomija; saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama; obrazovanje i mladi; sloboda kretanja dobara; intelektualno i industrijsko pravo vlasništva; sigurnost hrane, fitosanitarna i veterinarska politika; saobraćaj; energetika; porezi i carine; statistika; oblast pravde, slobode i bezbednosti integrisano upravljanje granicama, vize i migracija; životna sredina; tehnička pomoć i razmena informacija; nuklearna bezbednost i tretman radioaktivnog materijala; informisanje i komunikacija i rezervna sredstva. Kroz uvećanje integriteta i pouzdanosti administracije u skladu sa principima Evropskog administrativnog prostora, smanjenjem korupcije i jačanjem kapaciteta javne administracije za sprovođenje reformi doprineće se poboljšanju efikasnosti i efektivnosti javne uprave. Kroz podršku reformi državne uprave unaprediće se kapaciteti državne uprave, naročito u oblastima implementacije zakonodavstva, harmonizacije nacionalnih statističkih sistema sa pravnim tekovinama EU obukom i pripremom za učešće u agencijama Zajednice. Uključivanjem u programe tehničke podrške i razmene informacija (TAIEX), dodatno će se poboljšati kapaciteti javne administracije u državama korisnicama IPA. Putem smanjenja broja izbeglih i interno raseljenih lica kroz procese povraćaja i integracije, odnosno poboljšanja društvene uključenosti manjina, marginalizovanih i ranjivih grupa, teži se jačanju ljudskih prava, kao i prava manjina. Podrška oblasti regionalne saradnje doprinosi efikasnom funkcionisanju saradnje između zemalja jugoistočne Evrope kroz podršku sekretarijatu Saveta za regionalnu saradnju, sa ciljem jačanja saradnje među državama jugoistočne Evrope u oblastima koje zahtevaju regionalni pristup. Podrška pravosuđu i policiji i saradnja u sprovođenju zakona među državama korisnicama IPA doprineće efikasnijoj borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca, terorizma i krijumčarenja. Takođe, pomoć će biti usmerena na oblast integrisanog upravljanja granicama, kao i na regionalnu saradnju i koordinaciju po pitanju prevencije i pripreme planova za postupanje u vanrednim situacijama. Sprovođenje regionalnih i međunarodnih sporazuma u oblasti integrisanog upravljanja granicama i usvajanje zajedničkih standarda i procedura zasnovanih na principima solidarnosti, međusobnog poverenja i suodgovornosti, odnosno unapređenje upravljanja tokovima legalne i ilegalne migracije doprinosi poboljšanju i u oblasti slobode, bezbednosti i pravde. 129

66 Regionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu pomoć - Višekorisnička IPA Višekorisnička IPA podržava i redovne troškove privremenih administrativnih institucija. Naime, kroz ovaj program je podržana Kancelarija stalnog predstavnika u Bosni i Hercegovini, kao i Misija UN na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom 1244, do prestanka njihovih mandata. Tehnička saradnja na regionalnom nivou, kao i povećan kapacitet i veštine u upravljanju u oblasti civilne zaštite, takođe predstavlja jednu od prioritetnih oblasti, pre svega zbog sve učestalijih prirodnih katastrofa u regionu. Kroz podršku civilnom sektoru jačaće položaj organizacija civilnog društva i njihova uloga u političkom procesu. Na taj način će se uvećati i njihov kapacitet da razvijaju prekogranične projekte i mreže, jačaju socijalna partnerstva i podupiru reforme. Takođe, putem razvoja održivih veza između OCD država IPA korisnica i EU povećaće se prenos znanja među predstavnicima poslovnog sektora i profesionalnih organizacija. Glavna stavka u oblasti ekonomskih kriterijuma jeste podizanje nivoa konkurentnosti privreda na zapadnom Balkanu i u Turskoj, povećanje stopa zaposlenosti, odnosno smanjenje neravnoteže tekućeg iznosa plaćanja na duži rok. Naglasak je stavljen na razvoju malog i srednjeg preduzetništva, na osnovama unapređenja ljudskih i finansijskih resursa, modernizaciji, istraživanjima i inovacijama, odnosno pristupu tržištima (CEFTA). Podrška tržišnoj ekonomiji olakšava malim i srednjim preduzećima pristup finansijskim sredstvima, unapređenje saradnje između preduzeća koji obavljaju svoje aktivnosti u regionu, kao i preduzeća iz EU, i unapređenje saradnje između organizacija za podršku preduzetništvu. Podrška u oblasti infrastrukture olakšaće investicije u infrastrukturu sa transnacionalnom dimenzijom, naročito u oblastima transporta, bezbednosti avio-saobraćaja, energetike i životne sredine. Oblast unutrašnjeg tržišta obuhvaćena je kroz podršku implementaciji zakonodavstva koje je harmonizovano sa pravnim tekovinama EU u oblasti carina, intelektualne svojine, infrastrukture kvaliteta, kao i telekomunikacionog i poštanskog sektora. Bespovratna sredstva međunarodnih finansijskih institucija predstavljaju jedan od najvažnijih izvora za razvoj privatnog sektora, investicija u oblasti energetske efikasnosti, infrastrukturne sanacije i nadogradnju u državama korisnicama IPA. Zbog toga je cilj da se u okviru Višekorisničke IPA i kroz saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama ojača finansijski sektor, pruži pomoć u promovisanju investicija u oblasti energetske efikasnosti i izvora obnovljive energije, ali i potpomogne razvoj saobraćajne, energetske infrastrukture i infrastrukture u oblasti životne sredine. Oblast obrazovanja je podržana kroz implementaciju programa Tempus i Erazmus Mundus, koji doprinosi unapređenju visokog obrazovanja kroz saradnju univerziteta država zapadnog Balkana i Turske sa univerzitetima iz EU, i povećava mobilnost studenata. Takođe, mladi će biti podržani programima neformalnog obrazovanja, i međusobnom saradnjom i unapređenjem rada institucija koje se bave mladima. U pogledu slobode kretanja dobara, teži se jačanju saradnje među infrastrukturnim telima, a ona bi im omogućila sprovođenje Sporazuma CEFTA 2006 i uticala na povećanje atraktivnosti regiona za direktne inostrane investicije. U pogledu intelektualne i industrijske svojine, cilj je da se nacionalni IPA korisnici pripreme za prilagođavanje evropskim standardima i za punopravno članstvo u Evropskoj organizaciji za patente. Naravno, sanitarna kontrola i iskorenjivanje bolesti životinja na zapadnom Balkanu trebalo bi da bude postignuta kroz bolju saradnju veterinarskih uprava u regionu. 131

67 Regionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu pomoć - Višekorisnička IPA Očekivano je i jačanje administrativnih kapaciteta državnih službenika i institucija u oblasti transporta, kao i prilagođavanje zakonodavstva i prakse u ovoj oblasti sa legislativom EU. Cilj je promovisanje razvoja regionalne transportne mreže. Regionalni pristup u okviru ovog programa ogleda se i u oblasti energetike, gde je glavni cilj pružanje podrške operacionalizaciji sekretarijata Energetske zajednice, koju su potpisivanjem ugovora godine osnovale Evropska unija i korisnice IPA programa, uz izuzetak Turske. Kroz procenjivanje nivoa operativnih kapaciteta administracija u državama korisnicama IPA u oblastima carina i poreza, radi se na identifikaciji oblasti za pružanje tehničke i finansijske pomoći iz EU, kao i planiranje i razvoj sistema i dokumentacije u ovim oblastima u skladu sa zahtevima EU. Oblast nuklearne bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom podržana je kroz unapređenje kapaciteta nadležnih organa, podizanja svesti, sprečavanja šverca ovim materijama i uspostavljanja sistema za brzo uzbunjivanje i reagovanje. Rezervna sredstva namenjena su za evaluaciju Višekorisničkog IPA programa, razvoj radnih planova, publikacija i seminara, kao i troškove prevoza, putovanja, konferencija i tehničkih i administrativnih potreba. Poseban akcenat je stavljen na proces komuniciranja u državama korisnicama IPA. Naime, cilj je da se proizvode i diseminiraju jasne i proverene informacije svim građanima u ovim državama, u kontekstu proširenja EU i korišćenja pretpristupne pomoći, kako bi bila obezbeđena neophodna podrška procesima reformi kao glavnom preduslovu članstvu u EU. Ovo podrazumeva jačanje dijaloga sa donosiocima odluka i uspostavljanje dvosmerene komunikacije. Na kraju, ovime se jača regionalno vlasništvo nad procesom olakšavanja puta kao članstvu u EU. Harmonizacija sa EU odnosi se i na nacionalne statističke sisteme, kroz poboljšanje kvaliteta, dostupnosti, uporedivosti i pravovremenosti statističkih podataka sa ciljem boljeg poznavanja načina primenjivanja legislative EU među državama korisnicama IPA. Glavni cilj u oblasti zaštite životne sredine jeste jačanje kapaciteta javne administracije u procesu sprovođenja legislative EU, uključujući i klimatske promene, zatim olakšavanje umrežavanja i razmene iskustava među državama korisnicama IPA i sa članicama EU. Očekivan je i povećan broj investicija usled bolje pripreme projekata i, sledstveno tome, lakše i brže pristupanje sredstvima iz privatnih i državnih fondova. 133

68 Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System DIS) Evropska komisija zahteva od zemalja kandidata za članstvo da preuzmu odgovornost za upravljanje pretpristupnim fondovima EU i da povećaju svoje vlasništvo nad procesom upravljanja fondovima, kako bi se postepeno osposobile za samostalno upravljanje fondovima, što je potrebno za pristupanje EU. Decentralizovano upravljanje fondovima (Decentralised Implementation System DIS) jeste sistem u kome Evropska komisija prenosi upravljanje određenim aktivnostima na zemlju korisnicu, pri čemu zadržava celokupnu konačnu odgovornost za izvršenje budžeta EU. Aktivnosti koje se prenose na zemlju korisnicu trebalo bi, minimalno, da obuhvataju tenderske procedure, zaključivanje ugovora i plaćanja. 135

69 Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System DIS) Svrha decentralizacije upravljanja fondovima jeste da se zemlja kandidat osposobi da upravlja fondovima EU bez prethodnog traženja odobrenja i provere od strane EK. U ovom kontekstu, potrebno je razlikovati dva oblika decentralizacije decentralizaciju sa ex-ante kontrolama od strane EK i decentralizaciju bez ex-ante kontrola. Decentralizacija sa ex-ante kontrolama od strane EK (tj. Delegacije Evropske unije DEU) jeste oblik decentralizacije u kome tenderske procedure, zaključivanje ugovora i plaćanja obavljaju tela u nacionalnoj administraciji Srbije, ali uz prethodnu kontrolu i odobravanje u DEU. Sve faze svih transakcija, koje se odnose na nabavke i dodelu ugovora, sprovodi posebno određeno telo za zaključenje ugovora u državnoj administraciji Srbije i prilaže ih Delegaciji EU u Beogradu, da bi DEU dala odobrenje pre nego što se transakcije izvrše. Delegacija EU ima prava da pregleda i, ukoliko je potrebno, odbije tendersku dokumentaciju. Broj odbijene tenderske dokumentacije služiće kao pokazatelj za merenje uspešnosti funkcionisanja kontrole nad tenderskim postupcima koju sprovode institucije u Srbiji. To znači da institucije i strukture u državnoj administraciji Srbije, koje su određene da obavljaju zadatke upravljanja EU fondovima, moraju da uspostave sistem upravljanja i kontrole koji će funkcionisati tako da obezbedi ispravne transakcije, u skladu sa zahtevima EU. Ex-ante kontrole će se primenjivati sve dok Srbija ne zadovolji sve uslove i ne dobije dozvolu da primeni decentralizovano upravljanje bez ex-ante kontrola (mada je moguće da se i u toj fazi zadrže ex-ante provere). Decentralizacija bez ex-ante kontrola (koja se ponekad još naziva prošireni DIS) je oblik decentralizacije u kome DEU ne proverava i ne odobrava svaku pojedinačnu transakciju. Da bi se prešao put od jednog do drugog nivoa decentralizacije, sistem u zemlji koja koristi IPA fondove mora da demonstrira konstantno besprekorno funkcionisanje. Decentralizacija bez ex-ante kontrole predstavlja sistem sprovođenja projekata i programa, i finansijskog upravljanja koji je neophodan za korišćenje Kohezionog fonda i strukturnih fondova posle pridruživanja. U slučaju IPA komponenti I i II, cilj je da se najpre pređe na fazu decentralizacije sa ex-ante kontrolama i potom na prošireni DIS, iako se ove dve komponente sprovode direktno u okviru centralizovanog upravljanja EK. Za IPA komponente III i IV, programe od samog početka sprovode same zemlje korisnice u okviru DIS, posle čega se prelazi na prošireni DIS. Kada je reč o sprovođenju IPA komponente V, država korisnica od samog početka mora da obezbedi prošireni DIS. Decentralizovan sistem upravljanja fondovima EU, bilo uz ex-ante kontrole EK ili bez njih, može se odobriti samo kada se ispune određeni minimalni kriterijumi i uslovi, opisani u aneksu Uredbe o sprovođenju IPA. Dozvola za autonomno upravljanje fondovima EU je predmet procesa akreditacije koju dodeljuje EK. Priprema za akreditaciju je postupak koji vode nacionalna tela i koji je u potpunosti u njihovom vlasništvu, dok EK može jedino da pomogne pružajući tehničku, konsultantsku pomoć. Stoga, priprema za akreditaciju zahteva potpuno učešće nacionalnih institucija i mobilizaciju resursa, kao i koordinaciju i vođstvo. 8.1 Funkcije i institucije DIS-a u Srbiji Ključne funkcije i institucije u okviru sistema decentralizovanog upravljanja EU fondovima čine: 137

70 Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System DIS) KLJUČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS U REPUBLICI SRBIJI Nacionalni službenik za akreditaciju (Competent Accrediting Officer CAO). Predstavnik Vlade ili drugi državni službenik visokog ranga koga imenuje Vlada i koji je zadužen za izdavanje, nadgledanje i eventualno suspendovanje funkcija nacionalnog službenika za odobravanje i Nacionalnog fonda. Nacionalni službenik za odobravanje (National Authorizing Officer NAO). Službenik visokog ranga u Vladi ili državnoj upravi zemlje korisnice koji se nalazi na čelu Nacionalnog fonda i snosi celokupnu finansijsku odgovornost za funkcionisanje sistema. Nacionalni IPA koordinator Nacionalni službenik za akreditaciju Nacionalni službenik za odobravanje Nacionalni fond Revizorsko telo Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić Ministar finansija (čeka se imenovanje) Diana Dragutinović, koja je odlukom Vlade imenovana na ovu funkciju, više ne obavlja dužnost ministra finansija Državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković Sektor za nacionalni fond za upravljanje sredstvima Evropske unije Ministarstva finansija Uspostavljanje u toku Nacionalni fond (National Fund NF). Telo odgovorno za upravljanje centralnim računom na koji EK uplaćuje fondove za zemlju korisnika, po potpisivanju Finansijskog sporazuma. Nacionalni IPA koordinator (National IPA Coordinator NIPAC). Visoki državni službenik koga imenuje Vlada i koji obezbeđuje koordinaciju pomoći iz pretpristupnog instrumenta i rukovodi procesom programiranja. Revizorsko telo (Audit Authority AA). Ekspertsko telo koje odredi zemlja korisnica fondova, potpuno nezavisno od drugih struktura u sistemu, koje je odgovorno za verifikaciju funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole. U trenutku pisanja ove brošure ključne funkcije i institucije u budućem sistemu decentralizovanog upravljanja u Republici Srbiji čine: Pored ključnih funkcija i institucija, za potrebe DIS-a, potrebno je takođe uspostaviti Operativne strukture (Operating Structures OS). Operativne strukture su tela zadužena za upravljanje i sprovođenje programa pomoći na osnovu IPA uredbe (1085/2006, Council Regulation on the establishment of the instrument for pre-accession assistance IPA Regulation) za svaku IPA komponentu, sa izuzetkom funkcija koje obavljaju NIPAK, NAO i NF. U okviru operativnih struktura neophodno je uspostaviti/imenovati: Tehnički sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora (NIPAC Technical Secretariat NIPAC TS). U slučaju Srbije ovu ulogu obavlja Sektor za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći Kancelarije za evropske integracije; Tela za sprovođenje programa (Implementing Agencies IAs) za one IPA komponente koje su dostupne zemlji korisnici. Zemlja korisnica fondova 139

71 Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System DIS) može imati jedno ili više IA, u zavisnosti od potreba i kapaciteta. U slučaju Srbije, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije Ministarstva finansija obavlja ulogu Tela za sprovođenje za prve četiri komponente IPA; Jedinice za upravljanje programima (Programme Management Units PMUs) u ministarstvima; Službenika za odobravanje programa 43 (Programme Authorizing Officer - PAO), koji je odgovoran za adekvatno finansijsko upravljanje programima koje treba da sprovodi telo za sprovođenje, uključujući nabavke i dodele bespovratne pomoći, potpisivanje ugovora i isplatu izvođačima i korisnicima bespovratne pomoći. U Srbiji je PAO pomoćnik ministra zadužen za Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije Ministarstva finansija Arleta Manojlović; Službenike za programiranje pomoći (Senior Programme Officer SPO) koji rukovode Jedinicama za upravljanje programima u ministarstvima, a koji su u Srbiji imenovani u 16 ministarstava. Specifične funkcije i institucije DIS za upravljanje i sprovođenje IPA III i IV čine: Strateški koordinator (Strategic Coordinator SCO). Institucija u zemlji korisnici koja je zadužena za koordinaciju procesa programiranja i monitoringa za IPA komponentu III i IV i kojom neposredno upravlja nacionalni IPA koordinator; Operativne strukture (Operating Structures OS) za komponente III i IV. Tela zadužena za administriranje operativnih programa za komponente III i IV. U trenutku pisanja ove brošure, specifične funkcije i institucije u budućem sistemu decentralizovanog upravljanja za IPA komponente III i IV u Republici Srbiji čine: SPECIFIČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS-a ZA IPA KOMPONENTE III I IV U REPUBLICI SRBIJI Strateški koordinator Operativna struktura za komponentu III (Operativni program Ekonomski razvoj) Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije i koordinator za fondove EU u Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije Ognjen Mirić Telo nadležno za Operativni program Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Rukovodilac Operativne strukture Pomoćnik ministra zadužen za Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije Ministarstva finansija Arleta Manojlović Tela nadležna za prioritetne ose i tela nadležna za mere Ministarstvo infrastrukture i energetike, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo prosvete i nauke Telo za ugovaranje i sprovođenje Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija 43 Za IPA komponente I i II. 141

72 Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System DIS) SPECIFIČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS-a ZA IPA KOMPONENTE III I IV U REPUBLICI SRBIJI Operativna struktura za komponentu IV (Operativni program Razvoj ljudskih resursa) Telo nadležno za Operativni program Sektor za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Rukovodilac Operativne strukture Pomoćnik ministra zadužen za Sektor za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Ljiljana Džuver Tela nadležna za prioritetne ose i tela nadležna za mere Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo prosvete i nauke i Ministarstvo rada i socijalne politike Telo za ugovaranje i sprovođenje Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Osim navedenih osnovnih funkcija i institucija, Uredbom o sprovođenju IPA predviđena su dva nivoa Odbora za praćenje sa ciljem obezbeđivanja koherentnosti i koordinacije u sprovođenju IPA i uključivanja svih relevantnih aktera: Odbor za praćenje IPA (IPA Monitoring Committee IPA MC). Prema Uredbi o sprovođenju IPA, Odbor za praćenje IPA obezbeđuje delotvornost, kvalitet i koherentnost sprovođenja svih programa i operacija u smislu ostvarivanja ciljeva postavljenih u finansijskim sporazumima i Višegodišnjem indikativnom programskom dokumentu. Svoj rad zasniva na izveštajima Sektorskih odbora za praćenje. Odbor uključuje predstavnike EK i NIPAK, kao kopredsedavajuće, NAO, predstavnike operativnih struktura i SCO; Sektorski odbori za praćenje (Sectoral Monitoring Committees SMCs). Sektorski odbori za praćenje se uspostavljaju po IPA komponentama i u vezi su sa programima i komponentama. Mogu uključivati predstavnike civilnog društva. Svaki sektorski odbor obezbeđuje delotvornost i kvalitet sprovođenja programa i operacija u svojoj nadležnosti u smislu ostvarivanja finansijskih sporazuma. Može davati predloge EK i NIPAK-u, uz kopiju NAO, u vezi sa odlukama ili korektivnim merama u cilju ostvarivanja ciljeva programa i jačanja efikasnosti pomoći. Sektorski odbori podnose izveštaje Odboru za praćenje IPA. Vlada Republike Srbije je za prve četiri komponente IPA pripremila Mape puta za DIS, prema kojima je se nacionalna akreditacija očekuje do kraja godine, a prenos ovlašćenja za upravljanje do kraja godine. Kada je u pitanju IPA komponenta V (IPARD), specifične funkcije i institucije DIS čine Upravljačko telo i IPARD agencija: Upravljačko telo (Managing Authority) zaduženo je za programski deo posla koji se odnosi na pripremu IPARD operativnog programa, i podrazumeva i izbor mera podržanih u zemlji kandidatu, kao i praćenje i evaluaciju programa. Vlada Srbije je uspostavila Upravljačko telo u okviru Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede; IPARD agencija (IPARD Agency) zadužena je za odobravanje i kontrolu obaveza, odobravanje i kontrolu plaćanja, izvršavanje plaćanja i računovodstvo. Ulogu ove agencije u Srbiji će vršiti Uprava za agrarna plaćanja. 8.2 Akreditacija za DIS Prema Akcionom planu Vlade Republike Srbije za pripremu akreditacije za DIS iz aprila godine, svrha postupka akreditacije za DIS jeste da se utvrdi 143

73 Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System DIS) da li su institucije i pojedinci, uključeni u upravljanje IPA u Srbiji, uspostavili pravilne sisteme i procedure kako bi ispunili svoje obaveze i da li sistemi koje su uspostavili ispunjavaju sledeće uslove: kriterijume akreditacije navedene u aneksu Uredbe o sprovođenju IPA; da su u skladu s članom 56(2) Uredbe (EC, Euratom) br. 1605/2002, odnosno da EK prihvata da su sistemi revizije, računovodstva i javnih nabavki ekvivalentni važećim u EU; da su dovoljno stabilni da im nacionalni službenik za akreditaciju (Competent Accrediting Officer CAO) i nacionalni službenik za odobravanje (National Authorizing Officer NAO) odobre odgovarajuće akreditacije; da su dovoljno stabilni da im EK odobri prenos ovlašćenja za upravljanje fondovima EU u okviru decentralizovanog sistema. Pre prenosa odgovornosti za upravljanje IPA fondovima na Srbiju u okviru DIS-a, potrebno je da CAO i NAO pruže EK dokaze o postojanju, adekvatnosti i pravilnom radu svih pravnih lica, tela i struktura koje bi bile uključene u upravljanje IPA u Srbiji, u skladu s pravilima dobrog finansijskog upravljanja. To znači da NAO i NF moraju da dobiju akreditaciju od CAO, na osnovu procene usklađenosti (Compliance Assessment) 44, kako bi im bilo dozvoljeno da upravljaju svim IPA komponentama. Operativne strukture moraju dobiti akreditaciju od NAO, takođe na osnovu procene usklađenosti, kako bi im bilo dozvoljeno da upravljaju IPA komponentama za koje su određene. CAO i NAO, na osnovu rezultata procene usklađenosti, dostavljaju EK, posebno za svaku IPA komponentu, zahtev za prenos odgovornosti za upravljanje fondovima pomoći predviđene u okviru IPA na Srbiju. Uz njihove zahteve mora biti priložen tzv. paket za akreditaciju 45 (Accreditation Package). Revizori EK će nakon toga pregledati nacionalne akreditacije koje su odobrili CAO i NAO i obaviti revizije svih relevantnih tela na licu mesta. Ove aktivnosti su poznate pod nazivom verifikaciona revizija (Verification Audit). Revizori EK verifikacionu reviziju sprovode kroz analizu pojedinačnih slučajeva (institucija i faza u procesu upravljanja), kako bi se osiguralo da svi uslovi i kriterijumi akreditacije budu ispunjeni. 8.3 Plan aktivnosti Evropske komisije za uvođenje DIS-a u okviru IPA Koraci koji se moraju slediti, kako bi EK prenela ovlašćenja za upravljanje, definisani su u Okvirnom planu aktivnosti koji je opisan u radnom dokumentu Plan aktivnosti EK za DIS u okviru IPA (EC Roadmap to DIS for IPA), koji je pripremila EK, a sastoji se od sledećih faza: Faza 0: Uspostavljanje sistema upravljanja i kontrole, u okviru nadležnosti 44 Procena usklađenosti je revizija koju prema međunarodno priznatim revizorskim standardima obavlja revizorsko telo ili nezavisna revizorska kuća kako bi se osiguralo da su Operativne strukture, NAO i NF ispunili uslove i kriterijume za akreditaciju. 45 Paket za akreditaciju čine dokumenta o akreditaciji relevatnih tela i prateće informacije koje zahteva EK. 145

74 Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System DIS) nacionalnog službenika za akreditaciju, radi uspostavljanja opšteg okvira u kome će sistemi upravljanja i kontrole funkcionisati u okviru IPA u skladu s ciljevima, načelima i obavezujućim pravilima. Faza 1: Utvrđivanje nedostataka (Gap Assessment), da bi se utvrdilo u kom obimu uslovi za DIS trenutno postoje i da bi se identifikovale posebne aktivnosti, izmene i poboljšanja koja su potrebna na osnovu Izveštaja o utvrđenim nedostacima. Faza 2: Otklanjanje nedostataka (Gap Plugging), u vidu neophodnih izmena i poboljšanja u ciljnim institucijama i procedurama sprovođenjem preporuka Izveštaja o utvrđivanju nedostataka. Faza 3: Procena usklađenosti (Compliance assessment), koja se sprovodi da bi se nacionalnim organima koji su odgovorni za finansijsko upravljanje IPA instrumentom omogućilo da utvrde da li su ispunjeni preduslovi za podnošenje zvaničnog zahteva za uvođenje DIS-a. Faza 4: Nacionalna akreditacija i podnošenje zahteva za prenos ovlašćenja. Faza 5: Priprema za odluku Komisije, koja podrazumeva pripremanje svih elemenata neophodnih da bi se Komisiji omogućilo da donese odluku da li da odobri DIS prema članu 13 IPA Uredbe (tj. uz ex-ante kontrole od strane Komisije). Faza 5 ponovljena: Komisija odlučuje da povuče sve ex-ante kontrole, odnosno da prenese odgovornosti za upravljanje bez ex-ante kontrola od strane EK, što je konačni cilj za sve komponente i sve oblasti decentralizacije upravljanja. Ovakav prenos nadležnosti može se odigrati u različito vreme za različite IPA komponente. Republika Srbija se u vreme pisanja ove brošure (maj, godine), u pogledu uspostavljanja DIS-a za IPA komponente I, II, III i IV, nalazi u fazi 2 Otklanjanje nedostataka. 8.4 Veza između IPA i instrumenata kohezione politike Sličnost između IPA i Kohezionog i strukturnih fondova ogleda se u: spremnosti i sposobnosti da se fondovima upravlja nezavisno putem sistema decentralizovanog upravljanja; neophodnosti da se imenuju organi odgovorni za upravljanje fondovima; sistemu višegodišnjeg programiranja i sprovođenja organizovanom u nekoliko faza koje obuhvataju identifikaciju prioriteta, finansiranje i sistem upravljanja i kontrole; dobrom finansijskom upravljanju fondovima i obaveznom sufinansiranju; sprovođenju programa na odgovarajućem teritorijalnom nivou (NUTS klasifikacija). U poređenju sa prethodnim pretpristupnim instrumentima, velika promena, koju je uvela IPA Uredba, jeste neophodnost da se za korišćenje pretpristupnih fondova uspostavi institucionalni okvir sličan onom koji je potreban za strukturne fondove i Kohezioni fond EU, ali i za sprovođenje zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP). 147

75 Decentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System DIS) IPA u okviru DIS - NIPAK - Strateški koordinator za komponentu regionalnog razvoja i komponentu razvoja ljudskih resursa - CАO - NАO - Nacionalni fond Operativna struktura po IPA komponenti ili programu Delegirana tela/resorna ministarstva Revizorsko telo Odbori za praćenje Strukturni fondovi - (NIPAKi SCO kao takvi neće postojati) - Tela/institucije koje pregovaraju s EK o Nacionalnom strateškom referentnom okviru i odgovarajućim operativnim programima. - (Nacionalni fond, CAO i NAO kao takvi ne postoje) - Telo za sertifikaciju/ potvrđivanje troškova sertifikuje izveštaje o izdacima i zahteve za isplatu pre nego što se pošalju Komisiji. Tela za upravljanje Jedno ili više posredničkih tela koja obavljaju neke ili sve zadatke tela za upravljanje ili tela za sertifikaciju. Revizorsko telo Odbori za praćenje Uspostavljanje DIS-a predstavlja korak ka članstvu u EU i priprema državnu upravu Srbije za korišćenje Kohezionog i strukturnih fondova, koji su višestruko veći po obimu finansijskih sredstava od pretpristupnih fondova. 9. Literatura 1. COMMISSION DECISION C(2009)4518 of 16 June 2009 establishing a Multi-Beneficiary Multi-annual Indicative Planning Document (MIPD) COUNCIL REGULATION (EC) No 1084/2006 of 11 July 2006 establishing a Cohesion Fund and repealing Regulation (EC) No 1164/94 ec.europa.eu/regional_policy/sources/docoffic/official/regulation/ pdf/2007/cohesion/ce_1084(2006)_en.pdf 3. Instrument for Pre-Accession Assistance (IPA), Multi-Annual Indicative Financial Framework for miff_2010_2012_en.pdf 149

76 Literatura 4. Instrument pretpristupne pomoći (IPA), Središnji državni ured za razvojnu strategiju i koordinaciju fondova Europske unije hr/lgs.axd?t=16&id= REGULATION (EC) No 1059/2003 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 May 2003 on the establishment of a common classification of territorial units for statistics (NUTS) europa.eu/lexuriserv/lexuriserv.do?uri=oj:l:2003:154:0001:0041:e N:PDF 6. REGULATION (EC) No 1080/2006 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 5 July 2006 on the European Regional Development Fund and repealing Regulation (EC) No 1783/ Upravljanje fondovima EU, grupa autora, Novi Sad, Privredna akademija, Vodič kroz Instrument za pretpristupnu pomoć EU , grupa autora, Beograd, Evropski pokret u Srbiji, publikacije/knjige/pdf%20files/ipa.pdf 9. Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Komisije Evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći

77 152 Impresum IPA Instrument za pretpristupnu pomoć EU Autori Andrija Pejović Bojan Živadinović Gordana Lazarević Ivan Knežević Mirjana Lazović Ognjen Mirić Izdavač Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31 Beograd Za izdavača Maja Bobić Lektura i korektura Vesna Pravdić Dizajn Igor Sergej Sandić igor.sandic@issstudiodesign.com ISBN: Tiraž 800 Štampa Mladost grup, Loznica Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji niti Fondacije Friedrich Ebert

78 154 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд (4-672EU)"2007/2013"(035) (4-672EU)"2007/2013"(035) :061.1EU"2007/2013"(035) IPA - Instrument za pretpristupnu pomoć EU : / autori Andrija Pejović... [et al.] izmenjeno i dopunjeno izd. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2011 (Loznica : Mladost grup) str. : tabele, graf. prikazi ; 25 cm Tiraž Predgovor: str Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str ISBN Лазаревић, Гордана [аутор] a) Европска унија - Придруживање Приручници b) Европске интеграције Приручници COBISS.SR-ID

79