Prema istraživanjima javnog mnjenja veliki broj građana je za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, ali njihovo razumevanje i saznanje o procesu

Transcription

1 1

2 Prema istraživanjima javnog mnjenja veliki broj građana je za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, ali njihovo razumevanje i saznanje o procesu pristupanja i izazovima sa kojima ćemo se susretati je ograničeno. Činjenica je da je Evropska unija stalno prisutna, ali javnost u Srbiji nema priliku da dođe do potpunih i objektivnih infomacija o specifičnostima evropskih integracija, novoj poziciji Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji, kao i načinu funkcionisanja institucija Evropske unije. Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Forum za međunarodne odnose u saradnji sa Istraživačkim centrom Slovačke asocijacije za spoljnu politiku, uz pomoć Slovak Aid, od 01. januara godine je započeo projekat u okviru kog će dvomesečno izlaziti časopis Evropske sveske. Primarni cilj ovog časopisa jeste obezbeđivanje tačnih, redovnih i objektivnih informacija i analiza o Evropskoj uniji, delovanju institucija Unije, spoljnoj i bezbednosnoj politici, procesu evropskih integracija. Na damo se da će ovakav časopis doprineti povećanju interesovanja za delovanje same Unije, izgradnji analitičkih kapaciteta, komparativne ekspertske analize i informisanju građana. Cilj izdavanja ovakvog tipa časopisa je edukacija šire javnosti o procesu integracije i spoljnoj politici, kao i obezbeđivanje transparentnosti procesa pristupanja Uniji.

3 Dragi čitaoci, Pred vama je šesti broj Evropskih svezaka koji je posvećen pitanju bezbednosti. Tradicionalni pojam bezbednosti odnosio se na vojna pitanja, i prva asocijacija su bile slike vojnih snaga, oružja, ratišta. I u teorijskom i u praktičnom smislu pojam bezbednosti se danas shvata kao daleko širi koncept. Svakodnevna praksa, prilično jasno potvrđuje, da na to koliko ćemo biti bezbedni utiče i sve ono što se dešava na privrednom, socijalnom, ekološkom, zdrav stve nom, pa i obra zov nom pla nu. Ve o ma je va žno da bu de mo sve sni svih tih mno go strukih uticaja i njihove isprepletenosti, jer se samo uz poznavanje svih tih uticaja može na pravi način formulisati i politika svake države. Krug pitanja koja utiču na bezbednosnu situaciju svake zemlje i regiona je veoma veliki i bilo je apsolutno nemoguće sve ih obraditi u ovom broju. Opre de li li smo se za tek sto ve ko ji daju više informacija o pitanjima iz političke ravni na kojoj se, uostalom, i donose odluke o strategijskim pravcima razvoja i političkih koncepcija. Srbija je donela jedan broj dokumenata o strategijskim pravcima razvoja, a o drugima se od lu ka tek mo ra do ne ti. Trebalo bi da svi bu de mo sve sni ko li ko su ta pi ta nja va žna i slo že na, i da ima mo u vi du da će naš iz bor sa da uti ca ti na uob li ča va nje okvi ra u ko ji ma će Sr bi ja su tra formulisati svoje prioritete. Zemlja koja je strateški opredeljena za evropsku integraciju, mora sebe da projektuje u kontekst evropskih pitanja i problema. Zahvaljujući Slovakaid, organizaciji koja je finansijski podržala ovaj projekat, Evropske sveske su objavljivane punih godinu dana. Že le li bi smo i ovom pri li kom, da im se za hva li mo što su nam omogućili da obaveštavamo naše čitaoce o detaljima vezanim za teme koje smo obrađivali a sve su to teme koje imaju značajno mesto u opštim nastojanjima Srbije da se što uspešnije pripremi za punu integraciju u EU. Re dak ci ja SADRŽAJ 2 Bezbednost-izazovi globalizacije Milan Karagaća, član Foruma za međunarodne odnose 4 Da li je došlo vreme za novu Evropsku strategiju bezbednosti? Filip Ejdus, asistent na Fakultetu političkih nauka 6 Evropska strategija bezbednosti i energija Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose 8 Da li je održiva neutralnost Srbije? Dr Vatroslav Vekarić, član Foruma za međunarodne odnose 10 Rusija čeka Petar Popović, novinar 11 No va ar hi tek tu ra tran sa tlant ske bez bed no sti Boško Jakšić, član Foruma za međunarodne odnose 12 No va opa snost - zlo u po tre ba ne za po sle nih i si ro ma šnih Intervju sa Oliverom Ivanovićem, državnim sekretarom u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju 15 NATO i EU-uz solidarnost ka saradnji Nataša Petrović, Koordinatorka programa BFPE 16 Spoljna i bezbednosna politika Evropske unije Branislava Alendar, članica Foruma za međunarodne odnose 18 Ograničenja i prednosti vojnog angažovanja Evropske unije Marko Savković, istraživač saradnik u Centru za civilno vojne odnose 19 PREGLED KNJIGE / Ured ni ci: Sve tla na Sta na re vić i Fi lip Ej dus Poj mov nik bez bed no sne kul tu re, Cen tar za ci vil no voj ne od no se, stra na 20 Saradnja Srbije sa EU u domenu evropske bezbednosne i odbrambene politike Nataša Dragojlović, članica Izvršnog odbora EPuS 22 Reforma sektora bezbednosti i Evropska unija Svetlana Đurđević-Lukić, istraživač, Institut za međunarodnu politiku i privredu 23 RADNA GRUPA: Pravosuđe, slobode i bezbednost Izdavač: EVROPSKI POKRET U SRBIJI Kralja Milana 31/II Beograd Kontakt: еvropskesveske@emins.org Urednici: Nina Dobrković Marko Nikolić Uređivački odbor: Borivoj Erdeljan, Aleksandar Gatalica, Dušan Lazić, Gordana Logar, Jelica Minić, Ivo Visković, Ivan Torov Koordinatorka projekta: Svetlana Stefanović Korektura i lektura: Marija Todorović Dizajn i priprema za štampu: AGENCIJA ZAKOVSKI DESIGN Štampa: GRAFOLIK grafičko-izdavačko društvo Vojvode Stepe 375, Beograd Tiraž: 1000 Godina: CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd EVROPSKE sveske / urednici Nina Dobrković, Marko Nikolić. God. 2, br. 6 (maj 2009)- Beograd ( Kralja Milana 31/II ): Evropski pokret u Srbiji, 2009 (Beograd : Grafolik ). -28 cm Dvomesečno ISSN = Evropske sveske COBISS. SR ID

4 Milan Karagaća, član Foruma za međunarodne odnose Bezbednost - izazov globalizacije Sa vre me ni bez bed no sni iza zo vi i pret nje de ter mi ni šu ne samo poimanje bezbednosti, već i strategijski pristup, koncepciju i sistem globalne i nacionalne bezbednosti. Karakter i dimenzije savremenih pretnji i izazova zahtevaju, pored vojnih, mnogo širi spektar mera i angažovanje velikog broja duštvenih, državnih i međunarodnih subjekata. To je prva, bitna, razlika u percepciji bezbednosti od one iz pe ri o da nje nog ve zi va nja za voj nu moć. Ta da je, glav ni subje kat, a i obje kat bi la su ve re na dr ža va, i sma tra lo se da je Nacija (država) bezbedna u onoj meri u kojoj nije u opasnosti da žr tvu je svo je ključ ne vred no sti u že lji da iz beg ne rat i ako je spo sob na da ih, ako je iza zva na, oču va po be dom u tom ra tu, kao što je to de finisao Vоlter Lipman. Me đu tim, na po čet ku 21. ve ka, u uslo vi ma iz me nje nih međunarodnih odnosa i globalizacije, objekat bezbednosti nije samo nacionalna država već i pojedinac, društvene grupe, društva u celini i globalno društvo. Bezbednost označava sta nje li še no ugro že no sti od ri zi ka, od no sno, mo že da se posma tra kao sta nje bez opa sno sti. Ova de fi ni ci ja se od no si na si gur nost po je di na ca kao i svih oblika života, zatim realnih objekata i sistema, ali i apstraktnih veličina - vrednosti. Razumljivo, radi se o različitim stepenima si gur no sti jer se, po go to vo kod ve li kih si ste ma, ri zi ci i pret nje ne mo gu pot pu no is klju či ti, a ste pen bez bed no sti je obr nu to proporcionalan stepenu ugroženosti. Bezbednost kao stanje se može posmatrati dvojako; kao sigurnost od napada spolja od strane drugih subjekata i mogućih oblika ugrožavanja i kao sigurnost da svojim funkcionisa njem ne ugro ža va dru ge oko li nu. U ame rič koj ter mi no lo gi ji postoje dva odvojena izraza za dva aspekta bezbednosti, tako da sa fety podrazumeva predupređenje ugrožavanja drugih i okoline i ima karakter izolacije, a security, sigurnost od ugrožavanja spo lja i ima ka rakter imuniteta. Sličnu distinkciju imamo i u srp skom je zi ku, gde bezbednost i sigurnost ni su pro sti si noni mi, ni ti bi ih trebalo mešati sa pojmom zaštite, koji se više odnosi na tehničke si ste me i objek te i či ni samo jedan segment bezbednosti. U stvar no sti, bez - bed nost je sa mo stanje relativnog odsustva opasnosti koje postoje 2 u od re đe nom pe ri o du, od re đe nom okru že nju i kon kret nim uslovima, tako da se opasnosti ne mogu potpuno isključiti. Bilo da je reč o sigurnosti pojedinca, države, zajednice država ili međunarodne zajednice, uvek se radi o nastojanju da se osi gu ra ju vred no sti i sta nje za ko je se sma tra da su od vi talnog značaja. Bezbednost je istovremeno interes, cilj i vrednost, ali i sta nje, sve sno hte nje, od no sno si stem i de lat nost ka ko pojedinca tako i društvene grupe, nacije, države i međunarodne zajednice. Dakle, bezbednost je strukturni element opstanka i delovanja pojedinca, društva, države i međunarodne zajednice i kao kompleksan fenomen, ima onoliko aspekata koliko i vrednosti, odnosno oblika njihovog ugrožavanja. U objek tiv nom smi slu, bez bed nost se me ri od su stvom pretnji po usvojene vrednosti, a u subjektivnom, odsustvom stra ha da će te vred no sti bi ti ugro že ne. Zah te vi i te žnja za apsolutnim stepenom bezbednosti sa jedne, i najvećeg stepena slobode, sa druge strane, se međusobno ograničavaju i predstavljaju stanje kompromisa. Da bi se do sti gao i odr žao po želj ni ste pen bez bed nosti formulišu se i razrađuju bezbednosne strategije, sistemi i kon cep ti, ko ji su re zul tat op šteg pri stu pa, pro ce ne ri zi ka i interakcije različitih unutrašnjih i spoljnih faktora. U kontekstu međunarodnog sistema bezbednosti imaju se u vidu države kao zaštitnici svih vrednosti pojedinaca i društva koje reprezen tu ju, što se ogle da u spo sob no sti dr ža va i dru šta va da očuvaju nezavisnim svoj identitet i funkcionalni integritet. Ranije je bezbednost bila kolektivno dobro u nadležnosti države njene unutrašnje i spoljne bezbednosti, a sada se postavlja pitanje kako to kolektivno dobro može da se inkorporira u proces globalizacije.

5 Tako dolazimo do problema globalizacije i bezbednosti u savremenim uslovima, odnosno poimanja svetske i nacionalne bez bed no sti, pri če mu se nu žno suočavamo sa dilemom da li globalizacija doprinosi stvaranju bezbed ne ili ri zič ne za jed ni ce, od nosno da li stva ra vi še si gur no sti ili vi še ne si gur no sti. Globalne pretnje mogu se svrsta ti u ne ko li ko gru pa, kao što su terorizam, proliferacija oružja za masovno uništavanje, regionalni konflikti, organizovani kriminal, nefunkcionalne države i države sklone raspadu, ugroženost okoline, nejednakost, siromaštvo, pandemije, migracije, privredne krize, pretnje energet skim i in for ma ci o nim si ste mi ma (sajber kriminal) i drugi kombinovani, modifikovani i asimetrični oblici. Karakteriše ih visok stepen povezanosti, nepredvidivost, atipičnost, bezobzir nost i bru tal nost, ta ko su dr ža ve, kao i svet u ce li ni, stal no suočene sa manje-više koordiniranim spektrom pretnji i izazova koji ugrožavaju sve vrednosti. S ob zi rom na vred no sti ko je su pri mar no ugro že ne može se go vo ri ti o na ci o nal noj, po li tič koj, voj noj, eko nom skoj, ener get skoj, so ci jal noj, in for ma tič koj, eko lo škoj, teh no lo škoj, kulturnoj i ostalim vrstama bezbednosti, pa je verovatno i smislenije govoriti o nasilju raznih vrsta i razmera nego o ratu. U sva kom slu ča ju, pretnje su globalne i moraju se globalno suzbijati. Druga klasifikacija bi bila po kriterijumu razmera pretnji i ugroženosti, tako da imamo različite nivoe bezbednosti - pojedinačnu, nacionalnu, regionalnu, međunarodnu i globalnu bezbednost. Globalne krize, novi rizici i izazovi zahtevaju globalnu odgo vor nost, te no vo po i ma nje i re de finisanje sveobuhvatnog razumevanja bezbednosti. Bez obzira na evidentne razlike, postoji deklarativni konsenzus na svetskom nivou za zajedničko očuvanje mira, a umesto konfrontacija, izražena orijentacija ka part ner stvu i ko o pe ra ci ji kao osno va ma za raz vi ja nje svet skog bezbednosnog partnerstva. Već postoje i razrađuju se mnogobrojni institucionalizovani oblici partnerstva i saradnje na bilateralnim i multilateralnim osno va ma, od regionalnog do globalnog nivoa, u če mu ključ nu ulo gu ima ju UN, OEBS, NA TO i EU, ali i mno go broj ne regionalne inicijative i programi. Po red nezamenjive ulo ge UN u bor bi za mir i bez bednost, treba istaći OEBS i njen koncept kooperativne bezbednosti, kao preteče savremenog pojma umrežene bezbednosti. Važno mesto ima NATO sa idejom globalnog partnerstva, što profiliše kroz partnerstvo sa Rusijom i Ukrajinom, mediteranski dijalog, intenziviranje saradnje sa ključnim zemljama u regionima kao što su Japan, Južna Koreja, Australija, Novi Zeland, Ju žna Afri ka i na rav no, part ner stva sa Ki nom i In di jom. EU se afir mi še i u prak si do ka zu je sa kon cep tom efek tiv nog multilateralizma i Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom. Postoje i druge inicijative kao što su Šangajska organizacija za saradnju, Taškentski ugovor, inicijative zemalja Afrike, međuregionalni dijalog SAD-EU-Afrička unija i drugi. Veoma ozbiljno se računa na ulogu koju mogu imati Svetska trgovinska organizacija, MMF i Svetska banka u sprečavanju pra nja nov ca, finansijskog kriminala, finansiranja terorizma i uopšte, do pri no sa eko nom skoj bez bed no sti, kao što se oče ku je i od G-8 i G-20, da kroz kon kret ne agen de da ju svoj dopri nos ja ča nju bez bed no sti. Svakoj vrednosti, počev od individualnih, društvenih, državnih, regionalnih i svetskih, preti čitav spektar bezbednosnih izazova kojima se niko ne može samostalno suprotstaviti, niti je za to do vo ljan sa mo voj ni fak tor, već podrazumeva angažovanje svih struktura na nivou pojedinačne države i svih država i drugih međunarodnih činilaca na svetskom nivou. Nužna je interoperabilnost svih navedenih činilaca i širokog spektra političkih, diplomatskih, vojnih, civilnih, ekonomskih, razvojnih i drugih mera, institucionalizovanih i neinstitucionalizovanih aktera, što čini jedinstven sistem umrežene bezbednosti kao svojevrsni globalni sistem opštenarodne odbrane. Polazeći od toga da se bezbednost, po svojoj prirodi, mora posmatrati u internacionalnim okvirima, gde su države samo jedan od mnogo aktera u međunarodnim konfliktima, a uticaj nedržavnih aktera sve izraženiji, ključno pitanje je kako dr ža ve mo gu da re a gu ju u sa vre me nom bez bed no sno-po li tičkom ambijentu, imajući u vidu i nužno gubljenje dela suvereniteta u klasičnom smislu. Samo izolovana država može uživati u lažnom suverenitetu, inače, ulaskom u saveze i međunarodne organizacije država dobrovoljno delegira deo suvereniteta, što je njena suverena odluka. Ni naj ve će ze mlje vi še ni su u sta nju da se sa me su pro stave globalnim izazovima, a pogotovo ne srednje i male. Svaki izolacionizam u savremenom svetu je inače neproduktivan, a pogotovo kada je u pitanju suprotstavljanje savremenim pretnjama i izazovima. Malim i srednjim zemljama stoji na raspolaganju nekoliko strategijskih opcija za koje mogu da se opredele: (1) neutralnost ili nesvrstani angažman; (2) bezbednosno partnerstvo i inicijative; (3) kolektivna bezbednost u okviru OUN; (4) kooperativna bezbednost u okviru OEBS; (5) Ad-hok sa ve zi; (6) so li dar nost u okvi ru EU i (7) ko lek tiv na odbra na u okvi ru NA TO. Koji koncept će biti odabran zavisi isključivo od samih država, njihovog položaja u svetu, procene ugroženosti, odnosa po li tič kih sna ga u nji ma, ka ko su, i sa ko jim kon sen zu som su definisale nacionalne (državne) interese, odnosno, koliko su im strategije nacionalne bezbednosti okrenute budućnosti, re al ne i od go vor ne za bu duć nost. U našem slučaju je najracionalnija kombinacija svih koncepata, izuzev neutralnosti koja je floskula za kratkoročnu političku upotrebu i nema veze sa realnošću iz prostog razloga što u sopstvenom interesu moramo sarađivati sa susedima i ze mlja ma u re gi o nu, ko ji će svi bi ti u EU i NA TO. Ko nač no, mo ra se ima ti u vi du da su re gi o nal na, evrop ska i glo bal na bez bednost ne de lji ve, a sva ka ozbilj na ze mlja na sto ji da u što ve ćoj me ri bu de su bje kat i part ner, a što ma nje obje kat ne de lji vog sistema bezbednosti. Racionalno je da i naš moto bude: U sigur ni joj Evro pi u jed nom bo ljem sve tu. Sva ki dru gi pri stup ni je do bar za bu duć nost Sr bi je, šte ti njenim interesima i predstavlja dnevnopolitičko iživljavanje jeftine politike nekih političkih stranaka nad zdravim razumom. 3

6 Filip Ejdus, asistent na Fakultetu političkih nauka Da li je do šlo vre me za no vu Evropsku strategiju bezbednosti? Prva, i za sada jedina, Evropska strategija bezbednosti pod na zi vom Bez bed na Evro pa u bo ljem sve tu usvojena je u decembru, godine. Neposredan povod za usvajanje ovog dokumenta bila je namera da se zakrpe pukotine, kako unutar EU tako i unutar NATO, izazvane dubokim neslaganjem oko rata u Iraku. Usvajanjem Evropske strategije bezbednosti poslata je snažna poruka preko Atlantika, ali i u osta tak sve ta, da EU ume da pri ča jed nim gla som kao i da je taj glas i dalje naštimovan u transatlantskom ključu. Strategija je napisana u atmosferi koju su defi ni sa li te ro ri stič ki na pa di na SAD, 11. sep tem bra go di ne, kao i voj ne in ter ven ci je za pad nih sa ve zni ka u Av ga ni sta nu i Ira ku. Šest go di na na kon njenog usvajanja postavljaju se dva ključna pitanja. Prvo, u ko joj me ri je EU us pe la da ostva ri ci lje ve ko je je se bi za cr ta la go di ne? Dru go, da li je do šlo vre me za no vu Evrop sku strategiju bezbednosti s obzirom na izmenjene globalne okolnosti? 4 Evrop ska stra te gi ja bez bed no sti iz go di ne Pre tač no šest go di na, u mar tu, go di ne, zbog ne sloge oko intervencije u Iraku, transatlantski odnosi zapali su u najdublju krizu od osnivanja NATO saveza godine. Dok su Amerikanci, više zbog sticanja legitimiteta nego zbog kapaciteta, okupljali koaliciju voljnih radi učestvovanja u vojnoj intervenciji protiv Sadama Huseina, Evropa je bila paralizovana podelom, kako se tadašnji sekretar za odbranu SAD Donald Ram sfeld po ma lo po grd no iz ra zio, na no vu proame rič ku Evro pu i sta ru Evro pu, ko ja ni je že le la da ide u rat u Ira ku. Irač ka kri za ba ci la je no vo sve tlo na ame rič ku spolj nu politiku i doktrinu unilateralnih i preduhitrujućih akcija koje su aktuelizovane Nacionalnom strategijom bezbednosti SAD iz go di ne. Me đu tim, ova kri za je ba ci la i sen ku sum nje na Za jed nič ku spolj nu i bez bed no snu po li ti ku usta no vlje nu Sporazumom iz Mastrihta godine, a posebno na Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku (EBOP) lansiranu Deklaracijom iz Svetog Maloa, godine. Međutim, baš kao i ranije, u istoriji evropskih integracija, kriza i nejedinstvo bili su katalizator stvaranja novog konsenzusa. Mandat za pisanje Evrop ske stra te gi je bez bed no sti, vi so ki pred stav nik za spoljnu i bez bed no snu po li ti ku Ha vi jer So la na, pr vi put je do bio na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU održa nom na grč kom ostr vu Ka ste lo ri zu od 2. do 4. ma ja go di ne. Se dam me se ci ka sni je, na sa stan ku Evrop skog sa ve ta održanom u Briselu, 12. i 13. decembra godine, usvojena je Evropska strategija bezbednosti pod nazivom Bezbedna Evro pa u bo ljem sve tu. Prema rečima direktora studija Centra za Evropske politike Antonija Misirolija, ovaj dokument zbog svoje konciznosti, elegan ci je i re a li stič no sti spa da me đu naj bo lje sro če ne do ku mente EU. Za razliku od drugih sličnih dokumenata koje je usvojila EU, Evropska strategija bezbednosti nikada nije prošla kroz komplikovanu proceduru međuvladinog pregovaranja, a sam Ha vi jer So la na je na kon nje nog usva ja nja, u že lji da ona osta ne vizija, a ne nekakav recept praktične politike, odbijao česte zahteve da se ona operacionalizuje kroz akcione planove. Ovaj dokument, kojim su identifikovane pretnje po bezbednost Evrope, kao i instrumenti bezbednosne politike EU, relaksirao je intraevropske tenzije koje su se u jeku iračke krize usijale. Strategijom je identifikovano pet pretnji po bezbednost evropskog kontinenta: terorizam, proliferacija oružja za masovno uništenje, regionalni konflikti, neuspeh država i or ga ni zo va ni kri mi nal. Dok je pri li kom ana li ze bez bed no snih pretnji EU pokazala sličnu stratešku percepciju kao i SAD, to ipak ni je bio slu čaj ka da su bi li u pi ta nju stra te ški ci lje vi. Najveći kontrast u odnosu na pomenutu strategiju SAD iz go di ne bi lo je de kla ri sa no opre de lje nje za iz grad nju me đunarodnog poretka zasnovanog na efektivnom multilateralizmu, odnosno na razvoju snažnog međunarodnog društva, međunarodnih institucija i međunarodnog prava. Osim toga EU je kao svoj strateški interes prepoznala i stvaranje prstena dobro upravljanih država u svom susedstvu. Region Balkana u Evropskoj strategiji bezbednosti se pominjao više od ostalih regiona, i to uglavnom u negativnom kontekstu, čime je jasno sta vlje no do zna nja da EU u ovom pro sto ru ima na me ru da pre u zme vi še od go vor no sti. Konačno, Strategija je pozvala države članice da razvijaju stra te šku kul tu ru ko ja po dr ža va ra nu, br zu i ka da je neo p hodno, sna žnu in ter ven ci ju. Ti me, je za po čet i pro ces raz vi ja nja jedinstvene strateške kulture EU kroz približavanje stavova država članica o upotrebi vojne sile u međunarodnim odnosi ma. To ni je bio ni ma lo lak za da tak ka da se u vi du ima ju sve razlike koje postoje unutar EU, recimo, između članica NATO i vojno neutralnih država; bivših kolonijalnih sila i onih koje nisu imale kolonijalnu istoriju; velikih i malih država; između sta rih i no vih de mo kra ti ja, itd. Ukrat ko, EU je ovim do ku mentom sebi zacrtala niz veoma ambicioznih strateških ciljeva u oblasti bezbednosti. U ko joj me ri je EU us pe la da ostva ri po sta vlje ne ci lje ve? Tokom sastanka Evropskog saveta u Briselu decembra, godine, šefovi država i vlada EU su pozvali Havijera Solanu da uz pomoć Evropske komisije i država članica napravi procenu implementacije Strategije. U Izveštaju visokog predstav ni ka ko ji je usvo jen u de cem bru, go di ne, sim bo lički tačno deset godina od deklaracije iz Sv. Maloa, postignuti

7 uči nak je osli kan po zi tiv no. U nje mu se is ti če ka ko je EU tokom analiziranog perioda ( ) preuzela najveću odgo vor nost u svo joj isto ri ji. Kao ilu stra ci je uspe šnog no še nja sa globalnim problemima u izveštaju se, između ostalog, navode širenje demokratije i blagostanja kroz proces proširenja EU, stabilizacija Balkana, partnerstvo sa zemljama u susedstvu EU postignuto kroz Uniju za Mediteran i Istočno partnerstvo, bolja koordinacija anti-terorističkih politika, ali i odbrambenih industri ja kao i pre ko 20 ci vil nih i voj nih mi si ja po sla tih od Ko so va i Metohije do Indonezije u okviru EBOP. Međutim, u Izveštaju se takođe prepoznaju i izazovi sa kojima evropska spoljna politika mora bolje da se nosi u budućnosti. Rizik od proliferacije oružja za masovno uništenje se u poslednjih par godina povećao, što najbolje ilustruju slu ča je vi Ira na i Se ver ne Ko re je. Ve li ki te ro ri stič ki na pa di su se do go di li u Ma dri du, i Lon do nu, go di ne, a problem radikalizacije kod kuće je postao još složeniji. Piraterija na moru je, u međuvremenu, takođe dospela u žižu evropske i svet ske pa žnje. EU je u no vem bru, go di ne po sla la i svo ju pr vu po mor sku mi si ju ATA LAN TA na so ma lij sku oba lu ka ko bi sprečila pirate da ometaju nesmetanu pomorsku plovidbu u Adenskom zalivu i u Indijskom okeanu. Posebnu pažnju Izveštaj je posvetio izazovu energetske bezbednosti. To je i razumljivo s obzirom da se u momentu njegovog usvajanja nekoliko desetina miliona Evropljana smrzavalo zbog nestašice gasa izazvane rusko ukrajinskim sporom. U Izveštaju se države članice pozivaju da diverzifiku ju ener get ske iz vo re kao i da ula žu vi še u ob no vlji ve i alternativne izvore energije. Klimatske promene izazivaju čitav niz pro ble ma po put pri rod nih ka ta stro fa, de gra da ci je ži vot ne sredine i sukoba oko resursa, pa ih stoga Izveštaj naziva multiplikatorom pretnji. U izveštaju se takođe izlistavaju inicijative, ali i gorući izazovi EU na Kavkazu, Bliskom Istoku i u Centralnoj Aziji. Indikativ no je i to, da se Bal kan ovog pu ta po mi nje sa mo tri pu ta dok se Gru zi ja po mi nje šest, Ru si ja se dam, a Iran čak osam pu ta. To samo pokazuje da je došlo do pomeranja strateške pažnje sa Bal ka na, ko ji je u ve li koj me ri za EU sa bez bed no snog sta novišta rešen problem, na nove regione. Povodom rusko-gruzijskog kon flikta koji je kulminirao oružanim sukobom u avgustu, godine EU je uzela aktivno učešće kroz ulogu posrednika i pružila znatnu humanitarnu i fi nan sij sku po moć. U mi rov nom procesu na Bliskom istoku, EU je takođe igrala značajnu ulogu kroz svo je na po re u Kvar te tu pru ža ju ći po dr šku Pro ce su iz Anapolisa koji bi trebalo da dovede do realizacije rešenja kroz dve države. Osim toga, EU je intenzivno sarađivala kako 5 sa Pa le stin skim vla sti ma i Arap skom li gom, ta ko i sa Izra e lom i pru ža la zna čaj nu hu ma ni tar nu i fi nan sij sku po moć. Dok je u Iraku situacija počela da se poboljšava još godine, u Avganistanu, u kome je učešće evropskih saveznika značajnije, situacija se nažalost pogoršala. Civilni instrumenti koji stoje na raspolaganju EU su postali ključni elementi u novom sveobuhvatnom pristupu NATO. EU je godine u Avganistan po sla la i po li cij sku mi si ju sa ci ljem us po sta vlja nja odr ži vog i efikasnog policijskog rada avganistanskih snaga reda. Iako pomenuti Izveštaj nije bio zamišljen kao nova strategija niti kao njena dopuna, već samo kao analiza implementacije Strategije iz godine, njegovo usvajanje je pokrenulo debatu o tome da li je Evropi potrebna nova strategija bezbednosti. Da li je do šlo vre me za no vu Evrop sku strategiju bezbednosti? Globalno i regionalno strateško okruženje se još uvek nije radikalno promenilo u odnosu na godinu, ali je na do brom pu tu. Mo guć nost da po je di ne dr ža ve i te ro ri stič ke or ga ni za ci je do đu u po sed nu kle ar nog oruž ja i da lje je opasna i realna mogućnost. Klimatske promene su odmakle, čini se, dalje od saradnje između ključnih međunarodnih aktera u ovoj obla sti. Iz ne na đe nost i šok ko ji su iza zva li kon flik ti u Gru zi ji i u Ga zi po ka za li su da Evro pa mo ra bi ti bo lje pri premljena za mogućnost izbijanja regionalnih konflikata na svojoj periferiji. Ubrzani rast regionalnih sila poput Brazila, Rusije, In di je i Ki ne uli va no ve na de, ali i stva ra no ve bri ge. Dok se na na Is to ku Evro pe po la ko po no vo po ma lja po li ti ka si le, na njenim južnim i jugoistočnim granicama, države su i dalje slabe, što predstavlja stalni izvor mekih bezbednosnih pretnji poput nekontrolisanih migracija, organizovanog kriminala i te ro ri zma. Pro ble mi ener get ske bez bed no sti, ve o ma štu ro pokriveni strategijom iz godine, takođe su se popeli na top li sti evrop skih bri ga. Me đu tim, naj ve ća pro me na se desila na samom vrhu liste globalnih bezbednosnih izazova, ri zi ka i pret nji. Ave ti Osa me i islam skog te ro ri zma kao da su izbledele sa dolaskom Obame i krize kapitalizma. Multilateralizam, za koji je EU u prethodnom periodu bila gotovo mesi jan ski ve za na, ni je uvek bio efek ti van ka ko je to ona i že le la. U mnogim primerima se pokazalo da saradnja sa strateškim partnerima može dati više rezultata od univerzalnog multilateralizma (Kontakt grupa na Balkanu, Kvartet na Bliskom istoku, razgovori pet-plus-jedan povodom Irana, itd). Možda je potrebno iznova promisliti o evropskom pristupu efektivnog multilateralizma ko ji bi tre ba lo po sma tra ti kao sred stvo spolj ne po li ti ke, a ne kao cilj sam po sebi. Na koji način će ekonomska kriza, u potpunosti neprisutna u postojećoj Strategiji, uticati na bezbednosnu dinamiku u Evro pi, još uvek je u ve li koj me ri ne po zna ni ca. Ono oko če ga nema sumnje jeste, da taj efekat, ukoliko kriza potraje, neće biti nimalo pozitivan. Visoka stopa nezaposlenosti, povećani kriminalitet, radikalizacija ekstremnih levičarskih, desničarskih i religijskih grupa, masovne demonstracije, socijalna podrhtavanja i smanjeni budžeti za odbranu i bezbednost samo su neke od mogućih posledica produžene ekonomske krize na evropsku bezbednost. Konsolidovane demokratije mogu podneti pad standarda i povećanje nezaposlenosti bez većih po tre sa, ali da li je to slu čaj i sa no vim de mo kra ti ja ma u Centralnoj i Istočnoj Evropi? Na primer, u januaru, ove godine, antivladini protesti u Rigi, na kojima je učetvovalo preko ljudi, završili su se nasilnim sukobom između demonstranata»

8 » i policije, a preko sto demonstranata je privedeno. U nekoliko slučajeva, ugledni građani hapšeni su zbog širenja nepoverenja u letonski bankarski sistem i letonsku valutu. Kao zemlja na ivi ci ban kro ta, sa pla ni ra nim pa dom BDP-a od 10 % sa mo u godini Letonija će uskoro možda postati prva neuspela država u Evropi. Slična sudbina može snaći i ostale tranzicione demokratije koje se, za sada, suočavaju sa sličnim ekonomskim ne da ća ma, ali još uvek, uglav nom bez ve ćih po li tič kih previranja. Da sli ka ni je baš to li ko lo ša go vo ri i či nje ni ca da je za razliku od godine, EU danas teško okarakterisati kao političkog patuljka i vojnog mrava. Uprkos problemima sa in sti tu ci o nal nom re for mom, ona je da nas moć ni glo bal ni igrač u svim poljima međunarodne politike, od ekonomije, preko energetike, do diplomatije i odbrane. SAD možda i dalje mogu, kao što je to tvrdila Bušova administracija, da idu same ali su na primeru Iraka i Avganistana shvatile da ne mo gu sa me i da za vr še po sao. EU, zbog svo je magnetske i meke moći danas predstavlja civilnu supersilu bez či je po mo ći SAD te ško da mo gu da iza đu na kraj sa ključ nim glo bal nim iza zo vi ma. NA TO je u apri lu ove go dine napunio šezdeset godina. Iako je njegov osnovni raison d être ne stao sa kra jem Hlad nog ra ta pre sko ro dve de cenije, transatlantski savez je iznova pronalazio nove misije i zadatke. Međutim, kroz istoriju se pokazalo da su se vojni savezi pre ili kasnije, uglavnom raspadali nakon što bi nestao zajednički neprijatelj. Nik Vitni, prvi direktor Evropske od bram be ne agen ci je ( ), ne dav no je me ta fo rički pri me tio da iako ovaj še zde se to go di šnjak mo že po ži ve ti još deceniju ili dve, vreme je za diskretno razmišljanje o či nje ni ci da sta ri čo vek ne će za u vek bi ti sa na ma. Bez obzira na to da li je pisanje umrlice NATO savezu opravdano ili ne, ono što je si gur no, to je da di rekt ni kon tak ti EU i SAD postaju sve značajniji forum za regulisanje transatlantskih od no sa u sfe ri bez bed no sti ko ja je da nas po sta la mno go širi pojam od odbrane. Evropska strategija bezbednosti iz godine je odigrala svoju ulogu, i to veoma dobro. Današnje okolnosti zahtevaju novu Strategiju koja bi uvažila strateške promene do kojih je u međuvremenu došlo kako unutar EU tako i u svetu. Međutim, ne bi va lja lo da se ovaj do ku ment shva ti kao teh no krat ska vežba u ap strakt nom, stra te škom raz mi šlja nju. Ona bi, pre sve ga, tre ba lo da pred sta vlja po li tič ki pro ces for mu li sa nja kon senzusa političke zajednice oko strateških izbora. Na žalost, EU do sada nije pokazala mnogo sluha za stvaranje popularnog konsenzusa što najbolje ilustruju ishodi referenduma u Francu skoj, Ho lan di ji i Ir skoj. Zbog to ga je u pro ces for mu li sa nja nove Evropske strategije bezbednosti kao i u debatu o ulozi EU u međunarodnoj politici uopšte, potrebno uključiti sve zainteresovane strane u Evropi i to na svim nivoima. Novi strateški dijalog morao bi da uključi sve elemente holistički definisanog evropskog sektora bezbednosti. U ovaj proces strateškog pregovaranja novog evropskog bezbednosnog identiteta bi trebalo uključiti briselsku administraciju, nacionalne vlade, parlamente, institute, univerzitete, nevladine organizacije, medije, privatni sektor bezbednosti, ali i širu evrop sku jav nost. Na kon kri ze u Ira ku, go di ne, do a je ni savremene evropske fi lo zof ske mi sli, Jir gen Ha ber mas i Žak De ri da, pot pi sa li su za jed nič ki tekst u ko me su po zva li na izgradnju jedinstvene evropske spoljne politike zasnovane na međunarodnom pravu i međunarodnim institucijama u duhu fil ozofije Emanuela Kanta. Evropa je danas ponovo u krizi, ovog pu ta glo bal noj, eko nom skoj, ali i in ter noj, po li tič koj kri zi. Zbog to ga su joj po treb ni no vi pod sti caj i no va vi zi ja. Što pre to bo lje. Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropska strategija bezbednosti i energija Bezbednost je preduslov razvoja, ocena je iz Evropske strategije bezbednosti iz godine. Prati je konstatacija da je energetska zavisnost razlog za posebnu zabrinutost u Evropi. Povezivanje ove dve postavke vodi ka zaključku da je za postizanje energetske bezbednosti neophodno usvajanje i sprovođenje efikasne evropske energetske politike. Energetska bezbednost za potrošače, a to je pozicija EU, zahteva ka ko so lid ne, ugo vor no re gu li sa ne od no se sa pro iz vo đa či ma i tranzitnim državama, tako i pouzdano, predvidivo i stabilno snabdevanje. Taj zadatak nije nimalo jednostavan. Evropa je najveći svetski uvoznik nafte i gasa. Kompleksnost ovog izazova ilustruju podaci o potrošnji nafte i gasa koji i dalje predstavljaju glavne energetske oslonce. Potrošnja nafte, prema podacima Komisije EU za tada 25 članica, predstavlja 37 % 6 ukup ne ener get ske po tro šnje, a pri rod nog ga sa 24 %. Slič ni pro ce nat se pred vi đa i za go di nu uz bla gi pad za stuplje no sti naf te (33,8 %) i rast ude la pri rod nog ga sa (27,3%). Zelena knjiga Komisije EU iz godine konstatuje da je Evro pa ušla u no vu ener get sku eru, obe le že nu nizom izazova, o čemu, između ostalog, govore ovi podaci: uvozna energetska zavisnost u sledećih godina će po ra sti sa sa da šnjih 50% na 70%, a za vi si će i od snab de vanja iz ne sta bil nih re gi o na. Ka da je reč o naf ti, vi še od dve trećine svetskih rezervi se nalazi u regionu Persijskog zaliva. Preko 80% rezervi nafte se nalazi u vlasništvu nacionalnih naf tnih ko mp an ija, k oje se u svom n ast upu m ogu k or ist iti i (geo)političkim, a ne samo ekonomskim ciljevima. Polovina g asa u Un iju st iže iz s amo tri d rž ave (R us ija, No rv eška,

9 A lžir), a pr ema s ad ašnjim tre nd ov ima uvoz g asa će u n arednih 25 g od ina p or asti 80%. Evr opa se s u oč ava sa sk upom energijom i nizom opasnosti po bezbednost snabdevanja energentima. Pogotovo su prisutne negativne klimatske prom ene, što je p osl ed ica p ov eć anja k or išć enja f osi lnih g or iva (nafta, gas): predviđa se da će izostanak mera za redukciju emisije gasova zelene bašte do kraja ovog veka podići prosečnu temperaturu u rasponu od 1,6 do neverovatnih 5,8 stepeni, što može imati veoma ozbiljne posledice po privredu i ekosistem. Klimatske promene su postale nerazdvojivi pratilac energije iz fosilnih goriva. Istovremeno, Evropa još nije razvila zaokruženo, konkurentno energetsko tržište (ali i mere za povećanje energetske efik asn osti i v ećeg k or išćenja obnovljivih izvora energije), što je uz stabilno i bezbedno snabdevanje, drugi element energetske bezbednosti. Na osnovnim postavkama iz Zelene knjige zasniva se i deo Izveštaja o primeni Evropske bezbednosne strategije, sa kraja godine koji se odnosi na energetsku bezbednost. Pr ime tno je da r aste zn ačaj ove t eme u o dn osu na p rv obi tni tekst Strategije. Evropa će u budućem periodu morati da iz uvoza nabavlja oko 10 miliona barela i jednu milijardu kubnih metara g asa dne vno. Iz az ovi l eže u ova dva p od atka, o dn osno u č injenici da će EU morati da se osloni na međunarodno tržište energije. K ak o će i h rešavati? K or isno je pods etiti da EU s matra da su multilateralizam i međunarodno pravo najbolji način za rešavanje problema pred kojima se nalaze Evropa i svet, za suočavanje sa globalnim izazovima. Kako se to prevodi u energetsku oblast, određenu upravo kao izazov? Praktično, zalaganjem za multilateralni pristup energetskoj bezbednosti. On se već odvija kroz iniciranje Ugovora o energetskoj povelji početkom 90-tih godina prošlog veka, ali, i kroz razvoj dijaloga sa pojedinim ključnim partnerima (Rusija), politikom susedstva (Mediteranskom i Istočnom ), specijalnim odnosima (države Persijskog zaliva). Energija je jedna od pri ori tet nih tem a u Z ajedničkoj b ezbedn os no j i spoljnoj politici, ali i spoljnih odnosa EU. Paralelno sa tim, drž av e člani ce EU, imajuć i u vidu da je en erg ija jo š uvek značajnim delom nacionalna, a ne samo tema EU, razvijaju svoje bilateralne odnose sa snabdevačima energije. Posebno je interesantno pitanje sinergije EU i NATO na planu energetske bezbednosti. Za oba aktera energija je postala jedan o d bezbedn osnih rizika, u os talom kao i n admet anj e za prirodne r esurse. Iako j oš nema čv rst og konce pt a, p reklapanje interesovanja za energiju kao izazov u strategijama b ez be dnosti u st ra te gi jama d ve organiz ac ij e uka zu je n a povećano interesovanje, sa kojim pogotovo u svetlu iznetih podataka o povećanju zavisnosti od uvoza energenata, bi trebalo dugoročno računati. Cilj međunarodne energetske politike EU bi trebalo da bude uspostavljanje okvira za razvoj integrisanog tržišta koje se proteže od Evrope do Centralne Azije, Bliskog Istoka i Severne Afrike, smatra bivši holandski šef diplomatije Van Arcen. U toj novoj energetskoj paradigmi, koja doprinosi jačanju energetske, a time i opšte bezbednosti EU, biće prisutni različiti nivoi saradnje i integracije, praktično niz konce ntričnih prs tenova, s a EU u centr u. U naredn om bi bil e države koje su spremne da razviju pravna i nadnacionalna sredstva za postizanje energetske bezbednosti. Energetska zajednica (čiji je čla n i Srb ij a ) je pri mer kak o to mož e da 7 funkcioniše. Izvan kruga potencijalnih članica Energetske zajednice se nalazi treći i poslednji spoljni prsten država u kome je saradnja povezana sa razvojem preduslova za inves tic ij e, p iše hol a nd sk i diploma ta odslika vaj uć i i geopolitik u energe tske bez be dn osti E U. Koliko evropska strategija bezbednosti utiče na Srbiju, kao potencijalnog kandidata za članstvo u EU, pre svega u s ektor u energije? Institu cio nalne v ez e Srb ije s a EU su, u suštini, na jviše napredoval e upravo u toj oblast i. To je o stvareno članstvom u Energetskoj zajednici i ratifikacijom Ugovora 2006.godine. Na taj način Srbija postaje, pre svega, u domen u struje i ga sa, deo unut raš njeg tržišt a EU. Drugi s t ub predstavlja, za sada, samo u Beogradu ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, prema kome saradnja može uključiti sledeće : formulisanje i planiranje energetske politike, uključujući modernizaciju infrastrukture, poboljšanje i diverzifikaciju snabdevanja i poboljšanje pristupa energetskom tržištu, uključujući olakšanje tranzita, prenosa i distri buc ij e i u napređen ja ene rgets kih interkon ekc ij a od regionalne važnosti sa susednima državama; promovisanje štednje energije, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i proučavanje uticaja proizvodnje energije i njene potrošnje na životnu sredinu; stvaranje okvirnih uslova za restruktuiranje energetskih kompanija i saradnju između subjekata u ovoj oblasti. U oba slučaja radi se o okvirima ko ji do prinos e jačanj u ener getske b ez bednost i Sr bije. Por ed toga, otvaranje pregovora o članstvu bi, može se sa izvesnošću pretpostaviti, donelo i razgovore na planu bezbednosti u skladu sa postojećom evropskom strategijom i Izveštajem o njenoj implementaciji, uključujući i delove koji se odnose na energiju.»

10 Dr Vatroslav Vekarić, član Foruma za međunarodne odnose Da li je održiva neutralnost Srbije? 8 Na rod na skup šti na Sr bi je do ne la je 26. de cem bra godine Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije kojom je proglašena vojna neutralnosti zemlje u odnosu na postojeće vojne saveze. Ova od lu ka bez sum nje je bi la in spi ri sa na Deklaracijom o vojnoj neutralnosti Srbije koju je samo dva meseca ranije donela Demokratska stranka Srbije, partija tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, a u kojoj je bilo naglašeno da vojna neutralnost predstavlja najbolji i najpouzdaniji način da Srbija očuva državni suverenitet, integritet i nezavisnost kao temelj svog slo bod nog i sve u kup nog na pret ka i da obez be di do sto janstven život svojih građana. Taj dokument je podržala ogromna većina narodnih predstavnika i njime su, u nedostatku drugih strateških dokumenata sa celovitim pogledom na spoljnopoli tič ke i bez bed no sne pri o ri te te ze mlje, na ne ki na čin utvr đe ne i spolj no po li tič ke smer ni ce Sr bi je u bu duć no sti. Ovim do kumentom vojna neutralnost proglašena je važećom državnom spoljnopolitičkom i odbrambenom fi lo zo fi jom. S ob zi rom na dalekosežne implikacije začuđuje, da nakon donošenja rezolucije nije, sem retkih izuzetaka, usledila opsežnija debata u struč nim kru go vi ma i ši roj jav no sti o stvar nim po li tič kim i vojnim domašajima neutralnosti kao i o njenom pravno-političkom značenju. Predlagači opcije o neutralnosti uspeli su - u kontekstu pojačanih antievropskih i izolacionističkih težnji nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i želje da se zbog toga Sr bi ja još vi še pri bli ži Ru si ji - da na met nu ova kav stav go to vo svim stranama u politiškom spektru Srbije. Pri tome, nažalost, nisu pruženi zadovoljavajući odgovori na mnoštvo važnih pita nja ko ja su otvo re na i da nas, na kon vi še od dve go di ne od donošenja pomenutog dokumenta. Pitanje da li samoproglašena neutralnost sa vojno-političkog i međunarodnopravnog stanovišta može da donese i osi gu ra bi lo šta vi še od ono ga što se mo že po sti ći i bez ta kvog obavezivanjaje svakako je jedno od zanimljivijih pitanja. Takvo razjašnjavanje moglo bi da doprinese i sagledavanju problema koji je u središtu kontroverze: da li ovako objavljena neutralnost jamči ostvarivanje najvažnijih političkih i bezbednosnih interesa zemlje? Svaka temeljnija debata trebalo bi da počne pokušajem da se ostva ri što objek tiv ni ji uvid u isto rij sku evo lu ci ju ne u tral nosti. Naime, ono što se često zanemaruje u ocenjivanju domašaja ovakvog statusa država jeste činjenica da je neutralnost ne sa mo po li tič ka ne go imo žda i pri mar no, prav na ka te go ri ja. To znači da neutralnost može biti priznata kao validna državna politika sa svim posledicama samo ako je takav status i položaj prihvaćen i garantovan od strane ostalih zemalja. Instrumenti kojima se neutralnim zemljama odobravala i garantovala neutralnost najčešće su bili multilateralni međunarodni ugovori, a oni koji su odobravali nečiju neutralnost najčešće su u istoriji bi le ve li ke si le. Ta ko je na pri mer Austri ja, na ko ju se če sto pozivaju pristalice neutralnosti Srbije, tzv. Državnim ugovorom iz godine, uz sponzorstvo vodećih savezničkih sila, obavezana na neutralnost što je i ostvarila posebnom Deklaracijom o neutralnosti austrijskog parlamenta donešenom 26. oktobra iste godine. Švajcarska je, pak, stekla međunarodnopravno priznati status neutralnosti na Bečkom kongresu kada su tadašnje evropske sile odobrile ujedinjenje švajcarskih kantona i potvrdile odustajanje od pretenzija prema ovoj zemlji. Ovome treba dodati da se Vatikan, kao sedište poglavara Katoličke crkve, Lateranskim sporazumima iz godine obavezao na trajnu neutralnost i uzdržavanje od posredovanja u sukobima između dr ža va, osim u slu ča ju da to od nje ga bu de za tra že no. Novija istorija ne poznaje mnogo slučajeva međunarodno priznate neutralnosti. Malta je godine proglasila neutralnost ko ju joj je pri zna la i za jam či la sa mo Ita li ja. Že nev skim sporazumima iz godine, četrnaest zemalja, uključujući velike sile, priznale su neutralnost Laosu. Najsvežiji primer međunarod no pri zna te ne u tral no sti bio je Turk me ni stan, ko me je Ge neralna skupština UN godine posebnom rezolucijom, koju su podržale 184 zemlje, priznala status neutralne države, pa je Turk me ni stan ostao sa mo pri dru že ni (ne i pu no prav ni) član tzv. Zajednice nezavisnih država, međunarodne organizacije koja oku plja sve biv še so vjet ske re pu bli ke osim pri bal tič kih. Od neutralnih zemalja čiji je status međunarodnopravno regulisan trebalo bi razlikovati zemlje koje su tokom istorije iz različitih razloga, pre svega, zarad vlastite bezbednosti, insistirale na neuključivanju u vojne saveze tako da su vremenom, u ve ćoj ili ma njoj me ri, uspe va le da ostva re da se nji ho va neutralnost, iako formalno nepotvrđena, smatra nekom vrstom prihvaćenog običajnog pravila budući da su je pojedine sile prihvatale i poštovale. Takav je slučaj Švedske koja se tradicio nal no sma tra ne u tral nom ze mlja pr ven stve no zbog či nje ni ce što od kra ja na po le on skih ra to va, po čet kom XIX sto le ća (sa iz u- zet kom krat kog ra ta sa Nor ve škom go di ne) do da nas ni je ratovala ni sa kim. Zahvaljujući tome, uspevala je da tokom dva svetska rata u XX stoleću privoli sukobljene sile da poštuju njenu neutralnost. Irska i Finska su, takođe, tradicionalno vodile izbalansiranu spoljnu politiku neuključivanja u vojne saveze i ratove. S druge strane, Luksemburg je imao međunarodno pri zna ti sta tus ne u tral ne ze mlje od go di ne ali ga se vlasti tim Usta vom iz go di ne od re kao, ušav ši u NA TO na kon osnivanja ovog vojnog saveza. Posebnu grupu čine zemlje čija je neutralnost rezultat samoproglašenja, odnosno one zemlje koje su iskazale nameru i že lju da bu du iz van voj nih sa ve za, ali im ta kav sta tus ni je ni međunarodnopravno ni običajno priznat. Poznat je slučaj baltičkih zemalja Estonije, Letonije i Litvanije koje su se odnosno godine proglasile neutralnim državama. To im, međutim, nije pomoglo da spreče okupaciju od strane Sovjetskog Saveza, na temelju sporazuma Ribentrop-Molotov koji je,

11 kako je kasnije utvrđeno, sadržavao tajne odredbe sa dogovorom o podeli interesnih sfera između nacističke Nemačke i sovjetske Rusije. U novije vreme, samoproglašenim neutralnim ze mlja ma pri klju či le su se Kam bo dža, ko ja od go di ne bezuspešno zahteva da joj međunarodna zajednica prizna takav status, i Moldavija koja se vlastitim Ustavom proglasila permanentno neutralnom zemljom. U ovu grupu zemalja trebalo bi ubrojiti i Srbiju čija je vojna neutralnost proklamovala već po me nu tom skup štin skom re zo lu ci jom. Danas je očigledno da neutralnost sve više postaje anahronizam u modernoj konstelaciji međunarodnih odnosa. Ako je u vreme blokovske podele sveta distanciranje od blokovske politike imalo određenog smisla (tako se mogu objasniti i specifičan položaj i povremene političke inicijative evropskih neutralnih i nesvrstanih zemalja u okviru procesa OEBS-a 70- tih i 80-tih godina prošlog stoleća), novi trendovi u međunarod nim od no si ma po sta vlja ju dru ga či je pri o ri te te pred naj ve ći broj ze ma lja. U sve tu u ko me vi še ne ma bi po lar ne struk tu re, ni zaoštreno suprotstavljenih vojnih alijansi, globalizacija i ekonomska integracija čine status neutralnosti umnogome lišenim sadržaja. Mada smo još daleko od beskonfliktnog sveta, 9 današnji NATO kao jedini preostali vojni savez više je od same vojne alijanse: on istovremeno predstavlja vrednosnu asocijaciju i institucionalnu emanaciju liberalne demokratije na kojoj počivaju ne samo taj savez, nego i evropska integracija (Evropska unija). Zbog toga izgleda teško održivo stremljenje članstvu u Evropskoj uniji, a izbegavanje ne sa mo član stva u NA TO, već i ak tiv ne saradnje sa alijansom. Argumenti o neutralnosti članica EU kakve su Austri ja, Šved ska, Fin ska ili Ir ska u slu ča ju Sr bi je gu be na ube dlji vo sti bu du ći da ove ze mlje, po red to ga što je njihova neutralnost pojavljivala u drugačijem istorijskom kontekstu, ne dovode u pitanje vrednosti na kojima počiva NATO, a pogotovo ga ne sma tra ju pre pre kom vla sti toj dobrobiti. Na še je mi šlje nje da se ne u tralnost, ka da je reč o Sr bi ji, u po sto jećim okol no sti ma, ja vlja pre sve ga, kao stav izolacionizma i odbacivanja član stva u NA TO, a ne kao jed na pozitivna i perspektivna državna strategija. Teško je oteti se utisku da je vojna neutralnost Srbije proglašena kao dnevnopolitički akt ne pri sta ja nja na ne za vi snost Ko sova i po dr šku ko ju je tom ak tu da la većina zemalja Zapada. Umesto rasplamsavanja antinatovske retorike i pasivnosti u saradnji sa alijansom koja se graniči sa bojkotom i podgrevanja animoziteta iz prošlosti, uz neadekvatno evociranje i odsustvo celovitog razjašnjavanja odgovorno sti za go di nu, či ni se da je krajnje vreme da politička elita zemlje preispita vojnu neutralnost i u svetlosti novih razvoja redefiniše ovu koncepciju. Najnoviji ulazak susednih zemalja u NATO (Hrvatska, Albanija) i de kla ri sa ne na me re osta lih (Ma ke do ni ja, Cr na Go ra, BiH) da po sta nu čla ni ce ove ali jan se, kao i po tre ba da se, po okon čanju saradnje sa Haškim tribunalom, ubrza evropska integracija Sr bi je, do vo ljan su raz log za to. No ve ar gu men te u pri log redefinicije neutralnosti kao državne politike Srbije daje i sada šnja eko nom ska kri za: član stvo u NA TO, iako for mal no ni je uslov ni za član stvo u EU, ni za ino stra ne in ve sti ci je, va žan je podsticajni faktor porasta poverenja inostranstva prema Srbiji, sprem no sti da se sa njom po slu je i da joj se pru ži po dr ška. Zbog sve ga to ga po ru ku NA TO Sr bi ji ko jom se vo lja i ko ra ci srpskih vlasti vide kao presudni za dalje produbljivanje sada zamrlog partnerstva, treba shvatiti kao šansu za supstancijalnu promenu sadašnje izolacionističke koncepcije o neutralnosti. Samo nešto više od dve godine nakon proglašavanja vojne neutralnosti Srbije ništa ne izgleda manje tačno od stava iz pomenute deklaracije DSS da bi odustajanje od principa vojne neutralnosti i pristupanje NATO paktu...opteretilo unutrašnji preobražaj i napredak zemlje.

12 Petar Popović, novinar Rusija čeka Ru si ja je iz gu bi la im pe ri ju, a još ni je pro na šla ulo gu, na pisao je Ti mo ti Gar ton Eš. Du ho vi to je, ali ne či ni se tač nim. Ru si ja če ka, sprem na da u svo je na ruč je pri hva ti Evro pu, po što se EU suoči sa situacijom kada će morati da prizna da bez Rusije ne može rešiti prvu nadolazeću bezbednosnu krizu u svom prostoru re ci mo, na Bal ka nu. Žar iz kojeg se ponovo može razgoreti plamen, nije ugašen. Tinja u mržnji, antagonizmu i osećanjima vinovnika i žrtava prethodnih ratova da njihovi računi nisu izvedeni do kraja. Pretekli ra zor ni na boj je za me na za iz o sta lu bu duć nost unu tar EU. Ge neracija mladih, stasala u međuvremenu, preuzela je ekstremistički po rok oče va ose ća ju ći da je i ona sa ma bez iz bo ra. To je ge ne raci ja ko ja ži vi ov de i sa da. Ona ne ma vre me na (a ni str plje nja) za ob ja šnje nja i put. Od sa zna nja da je pre va re na do ide je da je njena nacija žrtva zavere, je sasvim kratak. Ljud ske tvo re vi ne ni su što i lju di, ali kao i lju di, i or ga ni zacije mogu osetiti zamor godina naročito ako su bez inspiracije. Na pedesetogodišnjicu svog postojanja (2007. godine), EU je pod se ća la na pi to na s te le tom u sto ma ku. Sa Bal ti kom i zemljama Istoka, ugrabljenim i ugrađenim u njenu strukturu navrat-nanos (stvorenu prazninu trebalo je popuniti dok je Rusija u sta nju šo ka!), EU se ose ti la is cr plje nom. Nje ni do bro na mer ni psiholozi, hroničari i analitičari nastanka i izrastanja zajednice, savetovali su novo nadahnuće. Nešto što bi podiglo posustali moral njenih lidera i naroda. Pitona je, međutim, vuklo da se sklup ča i opu sti. Bri sel se na šao pred di le mom ši ri ti se, ili se utvrditi?, otkrivajući već samim pitanjem da je EU za sada sklonija mirovanju. Sti cao se uti sak da je i tzv. sta ra Evro pa u šo ku, ta ko đe. Ona ni je že le la da lje, dok ne vi di ka ko će na pred, što je tre ba lo utvr diti ustavom, odbačenim na referendumima. Njen strah od strana ca je po čeo da pod se ća na re fleks pri su tan u vre me ku ge. Mno go šta se, ne ka ko u isto vre me sple lo u jed no jef ti no po nuđen rad pri do šlih EU ro đa ka (to bo že opa san po po sao i nad ni ce sta ro se de la ca) i te ro ri zam, pre net iz Azi je i sa Sred njeg is to ka, dok je nestao straha od Rusa, i solidarno osećanje potrebe za homogenizacijom NATO pakta. Naprotiv, naišli su Rusi s parama, koje su voljno trošili. Putin je do la zio u go ste, šar mi rao i nu dio gas. A Buš je, bez osvr ta nja na sa ve zni ke, sa mo volj no po čeo rat u Ira ku. Upleo je i Ame ri ku i Evro pu u rat u Av ga ni sta nu, i pri ti skao je Evro pu da so li dar no tro ši i sred stva i voj ni ke. Rusija koja je ustala posmatrala je i proučavala ovu veliku Evro pu vr lo pa žlji vo. Uz to je i pom no stu di ra la sva ki pa sus diplomatskog testamenta Gorčakova, ruskog ministra kojem je resor poveren godine neposredno pošto je carska Rusija izgubila Krimski rat. Manevrišući i koristeći se neslogom između različitih evropskih država i Turske, Gorčakov je već iskoristio mogućnost da izjavi glasan otkaz Rusije od priznavanja odredbe 10 Pariskog ugovora o zabrani držanja flo te i ba za u Cr nom mo ru. Sve značajne imperije tog doba ujedinile su se bile protiv Rusije, podvukao je u jednoj prilici ruski državnik-veteran Primakov. Čini se da je šef Ru si je bio mi sli ma uz Go ča ko va, vre ba ju ću re pri zu Mo skva je već go di ne pri me ti la da unu tar EU na rasta ju struk tur ne sla bo sti (ne u speh re fe ren du ma u Fran cu skoj i Holandiji). Ona je videla da stara Evropa pokazuje odbojnost prema liberalnim reformama (neće ih prihvatiti stanovništvo!), da je u odnosu na novo-evropljane ušuškana u blagostanje i da će novi Evropljani zahtevati reforme, ali (da je) potencijal njihovog uticaja ograničen. Moskva je raspoznala da je antiruska nova Evropa periferna uti ca jem, a da se sta ra Evro pa ne bo ji Ru si je. I još va žni je da EU obrazuje posleratne oružane snage procenjene na skoro milion ljudi, ali faktički nesposobne, ne samo da ratuju nego i da efikasno učestvuju čak i u većini mirovnih operacija (Savet za spoljnu i odbrambenu politiku). Putin je Evropejac. Putinova Rusija vidi sebe obnovljenu i čvrsto unutar zajednice sa Zapadom. Nemačka joj u tome mora po mo ći, jer je za jed ni ca Evro pe i Ru si je i u in te re su Evro pe i u in te re su Za pa da, na pi sao je u me mo a ri ma Ger hard Šre der. Pre ma Šre de ru, Pu ti nov stav je da će Evro pa, sa mo sa ra đujući s Rusijom ojačati svoju poziciju jakog i samostalnog igrača na svet skoj sce ni, i to tek u slu ča ju da joj uspe da svo je sopstve ne mo guć no sti uje di ni s ljud skim, te ri to ri jal nim i pri rod nim resursima, a takođe i s ekonomskim, kulturnim i odbrambenim potencijalom Rusije. Na političkoj sceni nema Šredera, ali ima, jednim uticajnijim delom šrederovski nastrojene EU. Prošlog leta Rusija je svog zapadnog rivala izložila ispitu. Rat u Gruziji zatekao je EU ošamućenu ruskim gasom. Glave članica EU i NATO okrenule su se Briselu, ali tamo se ukazao samo šav politički nesraslog tkiva sta re Evro pe i nje nog pro ši re nja na is to ku. S Gruzijom pod rukom, Rusija je uplašila Baltik (Estoniju, Letoniju, Litvaniju) i Poljsku. Aktuelizovana je tema pouzdanosti NA TO pak ta. Polj ska i Po lja ci ne že le da bu du u sa ve zi ma u ko ji ma pomoć kasni, obelodanio je premijer Poljske Tusk. ( Nije dobro kada pomoć stiže poginulima. ) Većinsko raspoloženje novih povuklo je u stranu oslonca na Vašington. Kao Gor ča kov, ot ka zu ju ći po vi no va nje Ru si je Pa ri skom ugovoru, tandem Medvedev-Putin otkazuje uvažavanje posledica hladnog rata. Rusija traži novi pakt o bezbednosti Evrope, takav kojim će se priznati do sada nepoštovane zone njenih interesa. Zanimljivo je pitanje na koji će se način rešiti Balkan. Evropi godi ide ja da je Bal kan re šen. U BiH i na Ko so vu su tru pe atlant skog vojnog nadzora, EU policija i službenici. Međutim, s protekom vre me na, okov se ha ba. A či ni se da Ru si ja, ti him ra dom iza scene vo di stva ri u prav cu da to po ka že.

13 Boško Jakšić, član Foruma za međunarodne odnose Nova arhitektura transatlantske bezbednosti Odnosi SAD i EU u posthladnoratovskom periodu, posebno posle napada na Ameriku 11. septembra, godine, često su opisivani sintagmom moći protiv slabosti. Dok su SAD bile sklone upotrebi hard po wer i unilateralizmu, Evropljani su bili skloniji soft po wer zalažući se za sveobuhvatni pristup bezbednosti i pozivajući na multilateralizam. Kada se uporede European Security Strategy iz i US National Security Strategy iz go di ne, vi di se ko li ko su strategije divergentne, ako ne i suprotne. Dug put pre đen je za krat ko vre me. Ko li ko 2001.go di ne, SAD su bile jedina svetska supersila uverena da ne mora da deli moć čak ni sa svo jim isto rij skim sa ve zni ci ma. Sa mo osam go di na kasni je, ne po sto ji vla dar sve ta. Mo to pred sed ni ka Ba ra ka Oba me je mno go po kor ni ji: Ame ri ka svo ju moć mo že da ostva ri sa mo kroz saradnju sa drugima. Do la zak Oba me ne sum nji vo je pri li ka da se pre va zi đu po dele koje su karakterisale prekoatlantske odnose i da se partnerstvo ojača novim dinamizmom i vizijama. U sadašnjoj raspravi o percepcijama pretnji, bezbednosnim vrednostima ili upotrebi sile, opšte je pri hva će no da su SAD i Evro pa su o če ne sa slič nim ri zi ci ma i pretnjama i da odgovaraju tako što projektuju bezbednost na spolja ka ko bi je ima le unu tra. Osnovna premisa, koja podrazumeva obostrano uvažavanje tran sa tlant skih re al no sti je pri hva ta nje sa zna nja o na stan ku multipolarnog sveta, koji će uticati na spoljnopolitičke opcije kako Amerikanaca tako i Evropljana i određivati njihovu sposobnost da ob li ku ju dru ge. Nova arhitektura podrazumeva snažan američki angažman u NATO, takve odnose NATO-EU koji će promovisati i projektovati efikasnu civilno-vojnu bezbednost i van evro-atlantskih granica i odnose EU-SAD koji će obezbeđivati njihovu bezbednost kod kuće. Stižu novi testovi vizija i volja. Oči to je da je neo p ho dan no vi ugo vor o bez bed no sti ko ji bi harmonizovao pristupe bezbednosti na dve strane Atlantika. Ali, da bi se ta kav ugo vor sklo pio, po treb na je sa gla snost o za jed nič koj politici. Razlike u bezbednosnim kulturama i pristupima su i dalje pri sut ne. Da li su za jed nič ke ak ci je neo p hod ne? Da li su iz vo dljive? Da li će funk ci o ni sa ti? Da li će bi ti efi ka sne? Da li ima do volj no volje za takve akcije? SAD su nesumnjivo moćniji i homogeniji faktor nego EU i Amerika svoju strategiju zasniva na toj moći. Ukoliko SAD imaju tendenciju da suviše militarizuju bezbednost, Evropa je sklonija da tim pitanjima pristupa građanski. Deo objašnjenja je u tome što EU ni je dr ža va, a deo se kri je u isto rij skom is ku stvu Evro plja na da demokratija koliko god poželjna automatski ne znači stabilnost u društvima kojima je Evropa nekada dominirala. Dalje, vlast unutar EU di zaj ni ra na je ta ko da ba lan si ra moć unu tar Evro pe, a ne da projektuje moć van nje. EU nema ministarstvo odbrane sa uticajem ka kav unu tar SAD ima Department of Defence. Evro pa je pri tom op te re će na pi ta nji ma slo že ne i ne iz ve sne bu duć no sti, dok se SAD, po seb no po sle iz bo ra Oba me i bez obzira na ekonomsku krizu, osećaju sigurnije u smislu sopstvenog identiteta i pronalaženja unutrašnje inspirativnosti koja je nestala tokom dva mandata Džordža V. Buša. Uostalom, čitava debata o limitima širenja EU umnogome se tiče pitanja da li je Evropa prostor određen svojom geografi jom i kul tu rom ili je, po put SAD, ide ja 11 otvorena svima. Oko toga su nivoi ambicija na dve strane Atlantika različiti. Evropljani i Amerikanci moraju da udruže napore kako bi identifikovali ključne izazove bezbednosti i zajednički radili na tome da ih ot klo ne. Od SAD se oče ku je da pri hva te i ak tiv no po drže snažnu EU uvažavajući činjenicu da je Evropi neophodna jaka Ame ri ka, ali da Evro pa ni ka de ne će bi ti imi ta ci ja SAD. Oba ma ima pri li ku da po ka že da je otvo ren i ose tljiv na po gle de i uti ca je svojih partnera. S druge strane, Amerika od EU očekuje da proširi horizonte, ne sa mo u smi slu da mo že voj no da dej stvu je po sve tu, već u smislu mnogih političkih, ekonomskih i bezbednosnih pitanja koja su stubovi savremene bezbednosti. Obamina administracija i evropski saveznici moraće da stvore novu kulturu partnerstva sposobnu da se suoči sa izazovima koji su pokazali sva ograničenja američke vojne moći. Novi strateški di ja log je otvo ren su sre ti ma ame rič kog pred sed ni ka sa li de ri ma Bri ta ni je, Ne mač ke, Fran cu ske, Re pu bli ke Če ške kao pred se davajuće EU i generalnim sekretarom NATO. Revizija transatlantske agende bezbednosti je počela. Dva seta izazova umnogome će je obeležavati naredne decenije. Prvi izazovi su vezani za posebne probleme na koje bi trebalo odgovoriti odmah. Drugi set, takođe zahteva trenutnu zajedničku akciju, ali podrazumeva dugoročniji angažman. Spisak identifikovanih izazova bezbednosti nije kratak: Avganistan, Pakistan, Iran, proliferacija oružja za masovno uništavanje, Bli ski is tok, te ro ri zam, do ma ća bez bed nost EU i SAD, Ru si ja, pro ši re nje EU i evrop ska pe ri fe ri ja, Azi ja, ener get ska bez bed nost i kli mat ske pro me ne, glo bal no si ro ma štvo, re for ma me đu na rod nih institucija. Što se Sr bi je ti če, evro a tlanst ki cilj je da se ubr za unu tra šnja i spoljna transformacija Srbije kako bi poboljšala svoje kvalifikacije za ula zak u EU i NA TO, jer je cilj da sve bal kan ske ze mlje bu du u EU i NATO najkasnije do Sva buduća proširenja zahtevaće aktivnu i koordinisanu diplomatsku akciju EU i SAD kako bi se razrešili zamrznuti konflik ti na evrop skoj pe ri fe ri ji. No vo part ner stvo zna či i da SAD i Evro pa uskla de svo ja oče kiva nja. Realna je opa snost da Evro pa pre vi še oče ku je od Oba mi ne administracije, a da Vašington preceni evropske kapacitete. Obama je svakako manje unilateralan od prethodnika, ali pojačava svoje zahteve Evropljanima zarad ravnomernijeg raspoređivanja obaveza u menadžmentu globalne bezbednosti. Zato će se izrada nove kooperativne strategije transatlantskih partnera brzo pokazati kao pri o ri tet na. Va šing ton će, za oče ki va ti je, iza ći sa no vom National Security Strategy koja će čvrsto počivati na strateškom liderstvu SAD. Evropljani su upravo završili reviziju svoje European Security Strategy či ji je cilj po ve ća nje ulo ge Evro pe. Oče ku je se da ove go di ne NA TO počne izradu svog novog Strategic Concept. Od to ga ko li ko ove strategije budu koherentne, zavisiće i njihova pojedinačna efi kasnost, ali je si gur no da je stra te ški ja ča i spo sob ni ja EU ne sum nji vo u interesu SAD. Dramatičnu obnovu jedinstva ciljeva Evropljana i Amerikanaca teško je ipak očekivati s obzirom na težak legat politike prethodne američke administracije.

14 Intervju sa Oliverom Ivanovićem, državnim sekretarom u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Nova opasnost - zloupotreba nezaposlenih i siromašnih Kada se govori o problemima bezbednosti u Srbiji, prvo se pomisli na Kosovo. I najnoviji događaji u vezi sa pitanjima decentralizacije i novembarskih izbora na Kosovu, primenjivanja Plana Srbija-UN od šest tačaka ili Ahtisarijevog plana, pokazuju da smo, u još jed noj, no voj, fa zi do go vo ra oko stva ranja prav nog po ret ka na KiM, osnov nog uslo va za dostizanje makar elementarne bezbednosti za sve kosovske građane. Najbolji sagovornici za to su oni koji na Kosovu žive, ali imaju i značajnu političku ulo gu i pri li ku da uti ču na raz voj do ga đa ja, kao Oliver Iva no vić. U kojoj će meri Srbija moći da primenjuje svoju Strategiju naci o nal ne bez bed no sti na Ko so vu? Sr bi ja mo že ma lo šta da ura di di rekt no na KiM. To je sasvim si gur no i tu se ni šta ni je pro me ni lo od 1999.go di ne. Povlačenjem bezbednosnih snaga odozdo i potpisivanjem ugovora, stavili smo do znanja u svim političkim razgovorima da ćemo se striktno držati ugovora i da ga nećemo kršiti. Druga stvar je da ćemo sav uticaj na bezbednosnu situaciju ostvarivati preko svojih predstavnika dole, mislim na KFOR, u kasnijoj fa zi na UN MIK po li ci ju, a u naj no vi joj fa zi na EULEX. To zna či da ta komunikacija mora da bude svakodnevna i intenzivnija ne go što je da nas. Raz me na in for ma ci ja je po če tak i osno va svake saradnje. Ja tu vidim, otprilike, mesto gde može najviše da se ura di, iako smo mi i po sle de set go di na još uvek na ne ka kvom po čet ku. Za što se Be o gra du stal no pre ba cu je i od me đu na rod nih predstav ni ka i od ko sov ske vla de da je na se ve ru Ko so va us po stavio pa ra lel ne bez bed no sne struk tu re? To je pot pu no neo sno va no, jer Be o grad, kao što sam rekao, nema nameru da dole uspostavlja paralelne policijske strukture. Naprotiv. 12 Pri med be se ti ču ra znih bez bed no snih aspe ka ta Ali, mi sli se na po li cij ske struk tu re. Be o grad je od a po seb no od go di ne ušao u jed nu pot pu no otvo re nu i veoma korektnu saradnju sa međunarodnom zajednicom. Mi smo tada započeli prve razgovore o uključivanju Srba u KPS. Pr va re zul ta te smo ima li go di ne i to ni su bi li baš impozantni rezultati, jer smo naišli na veliki otpor Srba da se uklju če u KPS. Raz log za nji hov ot por bio je, pre sve ga, u tome što su te institucije pokušavale da sebe promovišu kao institucije nezavisne države. Imali smo par dogovora koji nisu nikad pretočeni u pismeni sporazum, ali jesu bili dogovori koji su podrazumevali da se najkvalitetniji srpski kadrovi uključe u KPS. Nije dobra selekcija za KPS u ovakvoj situaciji, teškoj i kon fu znoj, jer lju di ne će u KPS. On da se u KPS za pra vo uključu je onaj ko ho će. Ja to ilu stru jem ova ko: onaj ko ji mo ra da iz va di pi štolj sva ki put kad za u sta vi vo zi lo jer ga ni ko ne respek tu je - ni je baš do bar po li ca jac. Bio sam u ško li u Vu či tr nu, i ono što sam vi deo je ste da pred se lek ci ja i se lek ci ja ni su baš dale kadrove i prototip policajca za Balkan. Takav policajac kod nas ne uživa respekt zajednice. Problem je i psihološki profil kandidata. Obuka traje između 12 i 16 nedelja, a u poslednje vre me sa mo 12 ne de lja. To, ipak, ni je do volj no da bu du ći policajac stekne i dovoljno znanja i dovoljno samopouzdanja da deluje autoritativno pred kriminalcem ili običnim građaninom koji krši propise. Sada je aktuelna tema decentralizacije na Kosovu. Očigledno je ne za do volj stvo Be o gra da na či nom na ko ji se to spro vo di, naročito potezima i izjavama me đu na rod nog pred stav ni ka EU, Pitera Fejta. Tra ži li smo da se Sa vet Evro pe uklju či u to. Pi ta nje decentralizacije, odnosno, formiranja novih opština je nesumnjivo važno za srpski živalj koji živi dole. Ljudi u enklavama se osećaju potpuno nebezbedno i njima je veoma potrebno da na lokalnom nivou mogu da reše većinu svojih svakodnevnih problema. To podrazumeva, svakako, i lokalnu policijsku stani cu, even tu al no i sud, jer pru ža pri li ku da lju di bez kon flik ta i tr za vi ca re ša va ju ne ke sva ko dnev ne pro ble me. Go vo rim o pet opština koje bi trebalo da budu formirane. Tako dobru i veoma ko ri snu ide ju, eg zi sten ci jal no bit nu za Sr be ko ji ži ve do le, mo-

15 že da upro pa sti ne ko ko vo di svoj sop stve ni rat. Ja apo stro fi ram čoveka, Pitera Fejta, ali to je Međunarodna civilna kancelarija ko ja je za mi šlje na na je dan na čin, ka da su je po sta vlja li, a ko ja je na terenu doživela transformaciju. UNMIK je nastavio da ra di, i ne sa mo da ni je osla bio, već je u po li tič kom smi slu ojačao na kon sed ni ce SB UN odr ža ne u no vem bru, jer je iz ve štaj UN MIK bio deo ras pra ve. U iz ve šta ju UN MIK sto ji pred log da se EULEX uklju či na či ta voj te ri to ri ji KiM. Svih 15 čla ni ca SB UN je glasalo za izveštaj i restrukturiranje UNMIK, ali istovremeno i za pru ža nje pri li ke mi si ji EULEX. Na te re nu se do ga đa dru ga či ja stvar. UN MIK je la ko, bez ika kvih pro ble ma pre neo deo svo jih ovlašćenja koja se tiču policije, pravosuđa i carine na EULEX, ta ko da je u ovom tre nut ku si tu a ci ja ta kva da ICO još tra ži sebe. Insistiranje na ovome motivisano je time da ICO bar nešto ra di, da oprav da svo je po sto ja nje do le. Srp ska vla da se do sa da nije izjašnjavala po tom pitanju i ne smatramo potrebnim da se u ovom trenutku izjašnjavamo. Ali, onoga trenutka, kada budemo priterani uza zid i kada srpska vlada bude morala da se izjasni, ja mislim da će to izjašnjavanje biti negativno. Ovu Vladu obavezuju sve odluke Skupštine vezane za ovu ili sličnu temu do sledeće odluke koja bi, eventualno, promenila taj odnos i te okvi re. Za to smo iza šli sa ide jom o tre ćoj, ne u tral noj or ga ni za ci ji, o Sa ve tu Evro pe, ko ji se du go ba vio tim pi ta njem. Osam me se ci su bi li do le i pu no su na u či li o KiM. Po zna ju proble ma ti ku, a ima li su i ne što dru ga či je re še nje. Pred la ga li su da op šti ne bu du ma nje, ali da ih ima vi še. Kakva je sudbina tog Vašeg predloga? Izgleda da je to izazvalo određena interesovanja. Ja sam taj predlog ponovio na više mesta. To tako biva, jednostavno morate zacrtati predlog i biti uporni, i u jednom trenutku će se taj pred log na ći na pra vom me stu. Šta je postigao EULEX za četiri meseca delovanja na Kosovu? Ne mno go. EULEX ima ozbi ljan pro blem sa svo jim manda tom. Za tim, nje gov dru gi pro blem je što je po ka zao da se sukobljava sa našim programom iz Plana od šest tačaka. Treći problem je što su zahtevi Srba i zahtevi Albanaca suprotstavljeni od strane EULEX. U ovom trenutku organizovani kriminal ni je pro blem za EULEX, jer još ni je po čeo da uti če, da za strašuje, pritiska i ometa kroz uslovljavanja, ali će to predstavljati ve li ki pro blem. EULEX je, da kle, do šao do le sa ide jom da bu de monitoring misija. Ispostavilo se da to neće moći, da mora da ima izvesne izvršne funkcije, jer Srbi neće prihvatiti da kosovske institucije imaju potpuna ovlašćenja i na prostoru gde žive Sr bi, kao što to ima ju u Pri šti ni ili u ne kim dru gim sre di na ma, gde ži ve sa mo Al ban ci. Vr lo je bit no da EULEX na đe re še nje za ne što ta kvo. On to mo ra da ura di, a pi ta nje pra vo su đa je, po me ni, bio pr vi test. Tri uslo va su za nas bi la ve o ma bit na. Mi smo ta tri pi ta nja već re ša va li sa UN MIK i mi slim da smo to reši li. Jed no od ključ nih pro ble ma je za pra vo to da se EULEX ni je od re dio u od no su na Spo ra zum ko ji smo mi ima li sa UN MIK i UN u Nju jor ku. EULEX u svim svo jim sa op štenj ma, a po go to vo Iv de Ker ma bon u svo jim iz ja va ma, ka že da EULEX ne ma ni šta sa Spo ra zu mom od šest ta ča ka ko ji je na ma bio osnov za prihvatanje misije EULEX na teritoriji gde žive Srbi. Taj sporazum re ša va tri bit ne stva ri ka da je pra vo su đe u pi ta nju za kon u prime ni, ko ime nu je su di je i tu ži o ce i te ri to ri ju na ko joj se pro sti re od go vor nost po je di nih su di ja. Te tri tač ke bi EULEX jed no stavno mo rao da re ši, mo rao bi da da od go vor na to, jer uko li ko to ne bu de ja sno, uko li ko se ne bu de od re dio pre ma to me, mi slim da bi to moglo da ima određene implikacije na dalju saradnju sa misijom EULEX. Izvesno je da mi nećemo primenjivati zako ne ne za vi sne Re pu bli ke Ko so vo, to je si gur no.u tom slu ča ju 13 je rešenje UNMIK uredba koja bi zapravo mogla da preslika taj za kon, da ga pred sta vi u ne kom slič nom vi du, ali bez kon troverz nih re či kao što je Re pu bli ka Ko so vo ili ne če ga što uka zu je na nezavisnu državu. Ako je već tako, iskoristimo UNMIK koji je, na taj na čin, po tre ban svi ma. Po tre ban je Sr bi ma, jer mi nećemo prihvatiti Kosovo kao nezavisnu državu, potreban je Albancima koji žele da imaju kontakte sa Srbijom, potreban je strancima, jer sve ono što oni zovu evropski put stabilizacije regiona, jednostavno neće biti moguće ukoliko ostanu političke tenzije između Srba i Albanaca, koje će sigurno ostati, jer se mi sa tom njihovom nezavisnošću nećemo pomiriti. Albanci neće odustati, prema tome, stranci imaju gotovo nerešiv pro blem. Sa me đu na rod nom ci vil nom kan ce la ri jom ne ma mo komunikaciju, sa EULEX komunikacija postoji, ali to je samo jedan deo međunarodne zajednice. Komunikacija postoji i sa KFOR, koji je tu nesumnjivo bezbednosni faktor i ostaje faktor broj je dan i mo ram da ka žem ono što če sto po na vljam, da je KFOR jedina institucija koja uživa jednako poverenje svih, i Al ba na ca i Sr ba. Čini se kao da Srbija više retorički nego faktički insistira na Spora zu mu od šest ta ča ka ko ji se, u jed nom mo men tu po ja vio kao solomonsko rešenje. UN MIK je oži veo, oja čao je, i to je ma lo raz o ča ra lo tvr de za go vor ni ke ko sov ske ne za vi sno sti. A ako po sto ji UN MIK, nema po tre be za ICO - ili će se sva ko dr ža ti svog omi lje nog međunarodnog predstavnika: Albanci Fejta, a mi ćemo sarađivati sa Za ni je ri jem ili sa ne kim ko ga bu de za me nio. Lam ber to Za ni je ri je ne dav no iza šao sa sta vom da će UN MIK ubu du će ja ča ti svo ju po li tič ku ulo gu. U Be o gra du je So la nin izaslanik, Piter Sorensen, sa veoma značajnom ulogom i ovlašće nji ma. Ka ko je mo gu će da Pi ter Fejt da iz ja vu u ko joj ka že da pri me nju je Ah ti sa ri jev plan, na kon što je i EU pri hva ti la Plan UN i Sr bi je od šest ta ča ka? On to mo že da ra di dok ga ne sme ne. To za o štra va od no se iz me đu Bri se la i Nju jor ka i ni je ni ka ko do bro, jer se to pre la ma na pitanju Kosova koje u širem smislu nije mnogo značajno za taj svet. Ni Ko so vo ni Za pad ni Bal kan ni su na agen di ve li kih si la i sa mo se s vre me na na vre me po ja ve da bi po slu ži le kao po zitivan primer jednima ili negativan primer drugima, ali sigurno ne pred sta vlja stra te ško pi ta nje ni za jed nu od ve li kih si la. Okud, po Vama, onda toliko strastveno interesovanje, pre svih SAD i velikog broja zemalja članica EU, za nezavisnost Ko so va? Ima li to ne ke ve ze sa ve li kom NA TO avan tu rom, bombardovanjem SRJ? Najbolji odgovor na ovo pitanje je odgovor jednog američkog diplomate koji sam dobio postavljajući mu slično pita nje. Re kao mi je: Ni šta. Ali, mi smo ve li ka si la. Pi ta ni smo za mi šlje nje i kad smo već pi ta ni, oče ku je mo da se to mi šlje nje po štu je. To de lu je ogo lje no i upro šće no, ali je moj ose ćaj da je to tačno. Potpuna je besmislica koju čujem od visokih i uglednih političara ovde, da Bondstil simbolički pokazuje koliki je strateški interes Amerikanaca za Balkan. To, apsolutno, nema ni ka kve ve ze. Bond stil ko šta 55 mi li o na do la ra, a to se u američ kom bu dže tu ne ose ća. Ta ba za je sva, sem pla toa, mon tažno-de mon ta žna, a na pra vlje ne su i ve će ba ze i ve će sna ge postoje u Bugarskoj, Rumuniji, Turskoj i na jugu Italije. NATO je imao problem koherentnosti i pokušavao je da se objedini na nečemu, ali se i objedinio i razjedinio po pitanju bombardovanja SRJ. Homogenizovali su se lako, jer ih je Milošević homogenizovao, ali su se razjedinili na pitanju primene sile. Međutim, tu je napraviljen presedan koji je poslužio godine za na-»

16 » pad na Irak. Ci ti ra ću Jap de Hop She fe ra ko ji je re kao sle de će o bombardovanju: Za mnoge je to i dalje kontroverzna odluka, ali ja mi slim da je bi la ko ri sna. To je re kao na Bri sel skom fo rumu. Drugo, i Amerikanci su ljudi, nisu oni vanzemaljci. I oni imaju sujetu, imaju i lične ideje i interese koje i pojedinačno na sto je da sle de. Sa da je do šlo do sme ne na ame rič kom vr hu, do šli su no vi lju di. Ne mi slim da će do ći do ve li kog za o kre ta, jer jed na ve li ka si la ne mo že se bi da do zvo li da me nja po li ti ku od iz bo ra do iz bo ra, ali će do ći do la ga nog uspo ra va nja. Ipak, ukoliko za nekoliko godina na Kosovu ne dođe do značajnog po bolj ša nja, uko li ko Bal kan i Sr bi ja u evrop sku in te gra ci ju ne budu uključeni mnogo intenzivnije, možda bi se moglo desiti da se Amerika ponovo zainteresuje za rešavanje jednog dugotrajnog problema koji je u jednom trenutku zapustila. Ako se stva ri bu du ta ko od vi ja le, mo žda bi mo glo da se de si da se SAD ponovo zaintersuju i vrate na Balkan. Ko li ko eko nom ski aspekt, pre sve ga, iz u zet no ve li ka ne za posle nost, si ro ma štvo i bes per spek tiv nost, ka kvu - ta kvu bez bednost na Ko so vu, či ne jos ra nji vi jom? Da, oko 25% ukup nog, a oko 60% rad no spo sob nog stanovništva, od godina je nazaposleno. Nije moguće naći posao za toliki broj ljudi. Pored političke stabilnosti i vladavine prava koji sad nedostaju Kosovu, treći uslov je nesumnjivo infrastruktura: putevi, železnica, voda, struja, telekomunikacije. Infrastrukturni projekti imaju još jedan aspekt koji ne bi trebalo potcenjivati, a to je ogromno zapošljavanje. Druga stvar: to ne će za po sli ti sve ove lju de. Po red to ga, po sto ji nape tost, ko ja je po put ba lo na ko ji uvek mo že da puk ne. Bi lo bi do bro da se Evro pa osve sti i poč ne da re ša va ovaj pro blem, ina če će mo opet ima ti Bal kan u ne ka kvom su ko bu. Po treb no je omo gu ći ti da se sa Bal ka na, a po go to vo sa KiM bar ljudi primi ili zaposli na jedan organizovani način: na sezonske poslove. Ako Evropa to ne bude uradila organizovano, ljudi će doći spontano. Ako dolaze spontano, idu pravo u podzemlje. Oče ku je se da se ve li ki broj ko sov skih Al ba na ca sa da vra ti na Kosovo sa Zapada? Pri čao sam sa Bri tan ci ma, pre ne ko li ko go di na, ka da su oni za po če li pri ču o to me da bi lju di tre ba lo da vra te na Koso vo i ta da sam im re kao: Vi će te ih vra ti ti, ali će vam po no vo doći u Britaniju, jer ne možete da vratite ljude davanjem nezavisnosti. Potpuno pogrešno. Njih ce držati dole eventualno bo lji uslo vi ži vo ta, a ne za vi snost par me se ci, dok su u eufo ri ji. Ali, euforija je prošla. Albanci postaju svesni da nezavisnost ne nu di po sao, ne nu di no va rad na me sta. Ne ma do volj no pa ra, zbog eko nom ske kri ze, da se finansiraju infrastrukturni projekti. Imali su donatorsku konferenciju koja je bila potpuni pro ma šaj. Oče ki va li su dve mi li jar de, a do bi li su miliona. Oni koji odlučuju o stabilnosti, o bezbednosti u Evropi i to mo ra ju da ima ju u vi du. Iz ne na đen sam da pro te sta već ne ma, ali ve ru jem da će se po ja vi ti to kom ove go di ne.to će biti socijalno motivisani protesti koji se na Kosovu i na Balkanu, lako pretvore u politički motivisane proteste, jer će se reći: međunarodna zajednica je kriva, Srbi su krivi, oni hoće da nas re in te gri šu; da smo čla ni ca UN mi bi smo do bi li i pa re, a ova ko ne možemo ni od banaka da pozajmimo. Prosečna plata je oko 170 evra, najmanja u regionu. Nezadovoljstvo pokazuju prosvetni, zdravstveni radnici, radnici u javnim službama i što je veoma opasno policajci. Policajci sa platom od 260 eura ne mogu biti zadovoljni. Alternativa je da njihova veza sa organizovanim kriminalom ojača, pa da imamo jos veće urušavanje institucija. 14 U Sr bi ji se Spe ci jal no tu ži la štvo ba vi i pi ta nji ma zlo či na nad Al ban ci ma, ali stva ri ne ne pre du ju do volj no ka da se ra di o zloči ni ma nad ne al ban skim ži vljem. Ko li ko to po gor ša va bez bedno sne mo guć no sti ži vo ta na KiM? Oko 900 lju di je stra da lo na stra ni Sr ba i uop šte ne albanaca. Mira i stabilnosti neće biti dok porodice žrtava ne budu zadovoljene. To će biti destabilizujući faktor, da se gru bo iz ra zim, jer će oni stal no ići na to da ak tu e li zi ra ju svoje pitanje, a to često stvara visoku političku tenziju, jer uvek ima te ne ko ga ko ko ri sti nji ho vu ne vo lju. Či ni mi se da je u Sr bi ji kre nu lo do bro, jer ima mo ne ko li ko ozbilj nih su đe nja za ratne zločine na KiM. Moramo shvatiti da su ružne stvari či nje ne u na še ime. Sa da je tre nu tak da se bu kval no osve stimo. Ne će bi ti do bro ako to osve šći va nje do đe sa mo sa na še strane, a Albanci budu još u euforiji. Rešenje vidim, mada će možda zvučati utopistički, u radu jedne velike i ozbiljne komi si je za isti nu i po mi re nje kao što je to bi lo u Ju žnoj Afri ci. Mi slim da bi svi mi, ko ji ži vi mo u ze mlja ma ko je su na sta le raspadom SFRJ morali da razmišljamo o tome. Važno je da lju di sa zna ju šta se sve do ga đa lo. Naj če šće ni je ja sno da li je ne što uzrok ili je po sle di ca ne če ga što se pret hod no do godilo. Otvoreni dijalog sa svima sa kojima smo bili u sukobu je neminovnost. Da li u al ban skoj po li tič koj eli ti ali i me đu sta nov ni štvom, i dalje po sto ji in te gri sa nost i u to me da o toj te mi ne sme i ne bi trebalo da se govori, u opštem interesu? To još uvek va ži i to je i da nas dominantan ose ćaj. Pi tanje šta ćeš do bi ti, a šta iz gu bi ti u na ci o nal nom smi slu, oni još vezuju za pitanja statusa i njegovo priznavanje. I te incidente dovode u vezu: ako bi se zločini istražili, to bi narušilo njihove dalje napore oko nazavisnosti.to je poigravanje emocijama lju di, jer su oni jos uvek ro man ti čar ski i re kao bih, na je dan arhaičan način, zainteresovani za nezavisnost Kosova. A stvar je u to me da ovo ima ve ze sa obič nim kri mi na lom. Ko li ko su Sr bi sa Ko so va sve sni ka ko se po stu pa lo pre ma Alban ci ma od stra ne srp ske dr ža ve, a da su u tome, možda, učestvovali i ne ki od njih? Da li su shva ti li da su po gre ši li, podr ža va ju ći Mi lo še vi ća? Prošli smo kroz jednu fazu gore-dole, kroz sinusoidu. Sr bi na KiM su bi li u stra šnoj eufo ri ji 90-tih go di na, za sve ono što smo doživljavali kao nepravdu pre toga, mislili smo da smo dobili kompenzaciju, u tih devet godina kada je 10-tak procenata Srba imalo potpunu kontrolu nad svim institucija ma. I to je raz log što stal no me ša mo kon se kven ce i uzro ke. Ono što mi doživljavamo kao konsekvencu, Albanci doživljavaju kao uzrok. I to prepucavanje nije nikako dobro. Onda je došla godina kada je Milošević, osim na Kosovu, izgubio gotovo svuda. Ali se i na Kosovu prvi put pojavilo drugačije mi šlje nje. U go di na ma na kon to ga ima li smo pri lič nu eufo riju oko DOS i promena, i početak otvaranja Srba za drugačije miš je nje i po sta li smo sve sni da se mno go to ga lo šeg do godilo i Albancima. Potom, sledi period u kojem nismo dobili adekvatnu kompenzaciju za to, i kosovski Srbi su ponovo počeli da se zatvaraju, a to vidite po rezultatima poslednijih lokalnih i parlamentarnih izbora. To je normalna reakcija i taj proces suočavanja će trajati malo duže nego kod drugih, pre sve ga, zbog uslo va pod ko ji ma ži vi mo. Što su te ži uslo vi života dole, to su radikalniji stavovi i sklonost ka ekstremnijim rešenjima. NASTASJA RADOVIĆ

17 NA TO i EU uz so li dar nost ka sa rad nji 15 Nataša Petrović, Koordinatorka programa BFPE NA TO je upra vo obe le žio svoj 60-ti ro đen dan i to je po vod da se po sta ve pi ta nja šta je ovaj sa vez da nas i ku da ide? Ovogodišnji, 21. po redu, NATO samit održao se u gradovima Baden-Badenu i Kelu u Nemačkoj i u Strazburu u Francuskoj, podsećajući da su i koreni Evropske unije, najvećeg evropskog mirovnog projekta, nikli upravo saradnjom Nemačke i Francuske u ovim regionima Alzasa i Lorena bogatim ugljem i čelikom. Ovaj jubilarni samit je, osim obeležavanja šest decenija postojanja Alijanse i prisustva novoizabranog američkog predsednika Obame, obeležen i nekim konkretnijim pomacima. Francuska je odlučila da se, osim učešća u vojno-političkim forumima, vrati i u vojnu strukturu Alijanse, nakon 43 godine svojevoljnog odsustva. Obeležen je bio i diplomatskim pritiscima i pobedom konsenzusa koji je omogućio izbor novog generalnog sekretara, danskog političara Andersa Fog Rasmusena (Turska je izrazila neslaganje zbog reakcija koje je godine u muslimanskom svetu izazvalo objavljivanje karikatura proroka Muhameda u danskim novinama). Prjemom Albanije i Hrvatske, NATO je nastavio svoju politiku «otvorenih vrata», obavezujući se da će nastaviti saradnju i sa partnerskim zemljama što prvenstveno podrazumeva Makedoniju (kojoj je pre pre ka pri je mu spor sa Grč kom oko ime na) i Bo snu i Her cego vi nu, ali i Gru zi ju i Ukra ji nu (iako im ni su po sla ti po zi vi za pristupanje Akcionom planu pripreme za članstvo). Nestabilnost međunarodnih okolnosti, kako u vojnom i političkom, tako i u ekonomskom pogledu, uticalo je svakako i na činjenicu da se opet nije pomaklo u donošenju novog strateškog koncepta, ni ti u de finisanju novih pretnji. Priroda bezbednosnih izazova 21. veka dovodi u vezu bezbednost evroatlantske zone sa ostalim zbivanjima u svetu, potvrđujući tezu da je međunarodna bezbednost nedeljiva i međuzavisna. Najjača ilustracija ovakvog pristupa jeste mi si ja Me đu na rod nih sna ga za po dr šku bez bed no sti (ISAF) u Av ga ni sta nu, ko ja tre nut no i pred sta vlja pri o ri tet Ali jan se. Lide ri ze ma lja NA TO su, sto ga, po se ban zna čaj da li od no si ma sa Rusijom, procenujući da, bez obzira na postojeće nesuglasice oko proširenja NATO, same zemlje članice i Rusija dele zajedničke bezbednosne interese, kao što su stabilizacija Avganistana, borba protiv terorizma, kontrola naoružanja, razoružanje i bor ba pro tiv ši re nja oruž ja za ma sov no uni šte nje do stan dardnih bezbednosnih pretnji. Naglašeno je, takođe, da dele i nove izazove poput energetske bezbednosti, posledica klimatskih promena, i urušavanja nefunkcionalnih država. U tom kontekstu, od no si sa Ru si jom mo gli bi da se osla nja ju na ja ča nje značaja Saveta NATO-Rusija kroz konkretniji dijalog, osnaživanje saradnje oko Avganistana i stvaranja efektivne protivraketne odbrane Evrope. Lideri NATO su, takođe, pozdravili napore EU da jača svoje sposobnosti za adekvatne odgovore na zajedničke bezbednosne izazove. Zajednička spoljna i bezbednosna politika, kao i Evropska bezbednosna i odbrambena politika, važni su elementi izgradnje strategijske autonomije EU u skladu sa Evropskom strategijom bezbednosti iz godine, a u okvirima međunarodnog poretka zasnovanog na efektivnom multilateralizmu. Unija, slanjem svojih misija u krizna područja, radi na odbrani svojih interesa u svetu, zaštiti bezbednosti svojih građana, poštujući ljudska prava i demokratske vrednosti i očuvanjem mira u svetu. Ovako se jačaju spoljnopolitički identitet i kredibilitet EU, iako je nesumnjivo da NATO predstavlja, i predstavljaće, najbitniju komponentu bezbednosne arhitekture Evrope. Povratak Francuske u vojnu strukturu Alijanse je, stoga, nešto čemu zajedno aplaudiraju i EU i NATO. Sa jedne strane, za NATO to predstavlja preko potrebnu stabilizaciju odnosa između SAD i Evrope. Sa druge strane, za svet je to poruka da se transatlantska zajednica homogenizuje oko ciljeva odbrane i jačanja međunarodne stabilnosti. Konačno, uzimajući u obzir iskustvo saradnje EU i NATO u zajedničkom angažovanju u različitim operacijama, poput Kosova i Avganistana, neophodna je jasna podela zadataka između Alijanse i Unije, odnosno revizija aranžmana Berlin plus. Ona bi mo gla da iz gle da ta ko da EU pre u zme tzv. ci vil nu komponentu, odnosno pitanja poput reforme sektora bezbednosti, razoružanja, demobilizacije i reintegracije kadra i pitanja proliferacije. NATO bi, u tom slučaju, bio odgovoran za pronalaženje odgovarajućih rešenja na probleme poput globalnog te ro ri zma, ener get ske i cyber bezbednosti i destruktivnih novih tehnologija, kao i strategijskog transporta snaga i budućih međudržavnih sukoba kao pretnji globalnoj bezbednosti. Politička i bezbednosna realnost sa kraja 20. i početka 21. ve ka pri mo ra la je NA TO da se, 20 go di na na kon pa da Ber linskog zi da i lu ta nja i sa pli ta nja o zam ke glo ba li zma, usme ri na širok prostor koordinisanog i partnerskog delovanja u drugim re gi o ni ma, i na ar ti ku li sa nje od go vo ra na mo der ne iza zo ve i pretnje bezbednosti. U tom kontekstu, prirodno se nameće kao imperativ jačanje saradnje i poverenja i efikasnija podela odgovornosti između Alijanse i EU. Sudbina ovog partnerstva predstavljaće paradigmu u širenju partnerskih odnosa Alijanse sa ostalim akterima na svetskoj bezbednosnoj sceni. Konture te paradigme moći će da se naslute u narednom periodu čim bude poznat sadržaj revidirane Evropske strategije bezbednosti (iz go di ne) i no vog stra te škog kon cep ta NA TO, či ji su pro ce si iz ra de upra vo sa ovim sa mi tom iz bi li u pr vi plan. NATO i EU su, podsetimo se, međunarodne multilateralne strukture zasnovane na istim vrednostima: slobodi, demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava, koje su osnovane sa ciljem očuvanja mira, stabilnosti i bezbednosti, pre svega, ge o graf skog pro sto ra Se ver ne Ame ri ke i Evro pe. Ta ko đe, ne izbe žno se mo ra ima ti u vi du da 94% po pu la ci je EU či ne gra đa ni ze ma lja čla ni ca NA TO, 21 od 27 ze ma lja EU su ze mlje unu tar Alijanse, 21 zemlja od sadašnjih 28 članica NATO čine članice Uni je, a tri su kan di da ti za član stvo u EU Al ba ni ja, Hr vat ska i Tur ska.

18 Branislava Alendar, članica Foruma za međunarodne odnose Spoljna i bezbednosna politika Еvropske unije Spoljna i bezbednosna politika (Common Foreign and Security Policy CFSP) je jed na je od naj mla đih za jed nič kih politika Evropske unije čiji razvoj tek predstoji, a definisana je čla no vi ma Ugo vo ra o EU iz Li sa bo na. Isti Ugo vor definisao je i zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (Common Security and Defence Policy CSDP, po zna ta kao Euro pean Se cu rity and De fen ce Po licy - ESDP) čla no vi ma Na tim osno va ma tre ba lo bi da se raz vi je tzv. dru gi stub sa rad nje dr ža va čla ni ca EU što bi omo gu ći lo da EU, ko ja je na međunarodnoj sceni jedan od najvećih trgovinskih i ekonomskih činilaca, postane i značajan politički činilac. Za to je, pre svega, potrebna unisona volja država članica, budući da je spolj na i bez bed no sna po li ti ka deo nji ho vog ne pri ko snovenog nacionalnog suvereniteta. Spremnost za koordinaciju spoljnih politika država članica bila je do sada potvrđena, mada je bilo i nesuglasica o zajedničkom nastupu (iračka kriza), ali do željenog stepena saradnje kada će Evropa govoriti jednim glasom potrebno je još mnogo usklađivanja i odstupanja od nacionalnog u ime nadnacionalnog suvereni te ta, što je već u ve li koj me ri uči nje no u obla sti tr go vi ne (carinska unija; unutrašnje tržište) i ekonomije (monetarna unija). Meka snaga (soft po wer) i strukturalna diplomatija primenjivane su do sada kroz ekonomsku saradnju (štap i šargarepa pristup) s trećim zemljama s kojima EU ima spora zu me. I taj pri stup je, sma tra se u EU, ne do volj no efikasan u kri znim pod ruč ji ma, a cilj EU je da dâ svoj do pri nos re šavanju kriza, za sada diplomatski i kroz misije, preventivno i u post-kon fliktnim etapama krize, jer raspolaže civilnim instrumentima (policija, sudstvo). Podsetimo da je politička saradnja između država članica (Euro pean Po li ti cal Co o pe ra tion - EPC) za po če la ne formalnim konsultacijama između ministara inostranih poslova Še sto ri ce još 1960.go di ne, me đu tim, pr vi iz ve štaj o po litičkoj saradnji usvojen je posle četrnaest godina (1974). Insti tu ci o nal ni osnov za za jed nič ku po li tič ku i bez bed no snu sa rad nju bio je po sta vljen u do ku men tu ko jim je godi ne za po če la re for ma in te gra ci je. Taj do ku ment - Je din stve ni evropski akt - u čla nu 30 re gu li sao je Evrop sku sa rad nju u obla sti spolj ne po li ti ke. Re for mom su Rim ski ugo vo ri o EEZ zamenjeni u Mastrihtu Ugovorom o Evropskoj uniji (1991). Ovaj ugovor je potom dopunjavan u Amsterdamu (1997), Nici (2001) i nedavno u Lisabonu (2007). Poslednji Ugovor o EU iz Li sa bo na je dao osnov za na pred nu eko nom sku i 16 političku uniju. Ugovor je u fazi prihvatanja i tek treba da stu pi na sna gu. Ovim Ugo vo rom o Evrop skoj uni ji utvr đen je osnov za razvoj spoljne i bezbednosne politike i ukoliko to bude volja država članica, osnov za razvoj zajedničke odbrambene politike, koja bi mogla da dovede do zajedničke odbrane. U tom cilju je i Zapadnoevropska unija (Western European Union WEU), zapadnoevropska odbrambena zajednica, osnovana još godine sa ciljem zaštite od revanšizma poraženih dr ža va u II svet kom ra tu, do bi la no vu ulo gu. EU s WEU tre ba da in sti tu ci o na li zu je od no se, bu du ći da se oče ku je da svo jim sna ga ma pru ži po dr šku ak ci ja ma u ko ji ma bi EU trebalo da ima aktivnu ulogu na međunarodnoj sceni. Trebalo bi imati u vi du da su sve dr ža ve čla ni ce uklju če ne u rad WEU, ali sa mo ih je de set sa sta tu som čla ni ca WEU. Postavljeni cilj zajedničke spoljne i bezbednosne politike i zajedničke bezbednosne i odbrambene politike čini se teško ostvarivim, budući da je dvadeset i jedna država članica EU u član stvu NA TO-a 1, a NATO dobija nove podsticaje za svoje jačanje i delovanje. Nesumnjivo je, međutim, da sama suština integracije EU zahteva ovaj sled. Potpuno unutrašnje tržište, osnov funkcionalnosti EU, zahteva podršku država čla ni ca kroz nji ho vu za jed nič ku eko nom sku i mo ne tar nu politiku, a tako stvorena nadnacionalna ekonomska struktura može biti očuvana uz zajedništvo država članica i u sferi politike, bezbednosti i odbrane. Zna čaj nu ulo gu u raz vo ju CFSP i ESDP ima Ha vi jer So lana, sadašnji visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu po li ti ku i ge ne ral ni se kre tar Sa ve ta EU, kao i se kre tar WEU, i, ne treba izostaviti, nekadašnji generalni sekretar NATO-a ( ), u vre me ka da je sam NA TO do bio no vu ulogu na svet skoj sce ni. Trebalo bi re ći da je So la ni na dvoj na funkcija u EU bila neizbežna kako bi se institucionalizovala CFSP zbog manj ka vo sti od re da ba Ugo vo ra o EU kao i zbog ne po sto ja nja in sti tu ci o nal ne struk tu re za po dr šku ostva rivanja ove politike. Ova oblast saradnje bila je izdvojena od ostalih i imala je poseban Sekretarijat. Stupanjem na snagu Ugovora o EU iz Lisabona ta dvojna funkcija biće ukinuta iz dva razloga: 1) Ugo vor sa dr ži od red be ko je i CFSP i ESDP u do volj noj me ri in sti tu ci o na li zu ju kao za jed nič ku po li ti ku i 1 Čla ni ce NA TO ni su Austri ja, Ir ska, Ki par, Fin ska, Mal ta i Šved ska.

19 2) Sa vet EU je ste kao funk ci o nal nu struk tu ru ko ja omogućava realizaciju ovih politika. Osvrnimo se na evoluciju ciljeva CFSP i ESDP. Ugovor o Evropskoj uniji iz Mastrihta svojim odredbama (poglavlje V, član J) je da vao mo guć nost da EU na me đu na rod noj sce ni govori jednim glasom. Ciljevi spoljne i bezbednosne politike bili su: 1) zaštita zajedničkih vrednosti, osnovnih interesa i nezavisnosti Unije; 2) jačanje bezbednosti Unije i država članica; 3) održavanje mira i jačanje međunarodne bezbednosti u skla du s prin ci pi ma Po ve lje UN, Za vr šnog ak ta iz Hel sin ki ja i Pa ri ske po ve lje; 4) unapređivanje međunarodne saradnje i 5) razvoj i jačanje demokratije i pravne države i poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda. S obzirom na novine u međunarodnim odnosima prema Ugovoru iz Lisabona (poglavlje V pod naslovom Ge ne ral Pro vi si ons on the Union s External Actions and Specific Provisions on the Common and Security Policy) ciljevi spoljne i bezbednosne politike postaju: 1) zaštita zajedničkih vrednosti, osnovnih interesa, bezbednosti, nezavisnosti i je din stva Unije; 2) razvoj i jačanje demokratije i pravne države, poštovanje ljudskih prava i principa međunarodnog prava; 3) zaštita mira, spre ča va nje su ko ba, jačanje međunarodne bezbednosti u skladu s principima Povelje UN, Završnog ak ta iz Hel sin ki ja i Pa ri ske po ve lje, uključujući i one ko ji se od no se na spolj ne gra ni ce; 4) pomoć održivom ekonomskom, socijalnom i ekološkom razvoju zemalja u razvoju s osnovnim ciljem iskorenjivanja siromaštva, 5) podrška integrisanju svih država u svetsku privredu, što uključuje i ubrzano uklanjanje prepreka u međunarodnoj razmeni, 6) pomoć razvoju međunarodnih normi za zaštitu i unapređenje kvaliteta životne sredine i održivo upravljanje globalnim prirodnim resursima u cilju ostvarenja održivog razvoja, 7) pomoć stanovništvu, državama i regijama u slučaju pri rod nih i iza zva nih ka ta stro fa, i 8) unapređenje međunarodnog sistema zasnovano na snažnijoj multilateralnoj saradnji i dobrom globalnom upravljanju. Smer ni ce o za jed nič kim ak ci ja ma utvr đu je Evrop ski savet, a ciljeve i sredstva Savet ministara jednoglasno ili kvalifikovanom većinom, što je utvrđeno još odredbama JEA. To je ostalo nepromenjeno i u Ugovoru o EU iz Lisabona. Novina je da bi države članice koje se protive donošenju neke odluke trebalo da predstavljaju bar trećinu stanovništva Unije ka ko se od lu ka ne bi do ne la. Državama članicama i odredbama Ugovora iz Lisabona omogućeno je da vode svoju spoljnu i bezbednosnu politiku u skla du sa svo jim spe ci fičnostima uz obavezu da vode računa o stavovima ostalih država članica i teže zajedničkom stavu. Istovremeno i Unija i države članice obavezane su odred ba ma Po ve lje UN i od lu ka ma Sa ve ta bez bed no sti (član 42; Deklaracija 12). Danska je demonstrirajući tu slobodu, budući članica i NATO i EU, odlučila da učestvuje u spoljnoj i bez bed no snoj po li ti ci EU, ali iz ri či to ne že li da uče stvu je u vojno-bezbednosnoj politici EU (Protokol 22). Ni u Li sa bon skom ugo vo ru Ko mi si ja i Par la ment ni su dobi li ve ću moć u ovoj obla sti. Osta lo je ne pro me nje no i to, da sa rad nja u obla sti spolj ne politike i bezbednosti ne čini deo komunitarnog prava, već se smatra međunarodnim ugovorom između država članica. Ugovorom iz Lisabona utvrđena je kompleksnija struktu ra slu žbi za oblast CFSP i ESDP sa rad nje. Usta no vlja va se i posebna European External Action Service ko ju či ne predstavnici posebnih službi Saveta, ali i Komisije i diplomatskih predstavništava država članica. Istovremeno se formira i The Euro pean De fen se Agency zadužena za razvoj odbrambene spo sob no sti EU. Ona bi tre ba lo, ka da Ugo vor stu pi na snagu, da utvrdi koje nabavke i naoružanje su Uniji neophodni za operativne potrebe, da preduzme mere za zadovoljenje tih po tre ba, kao i me re za ja ča nje in du strij ske i teh no lo ške osnove odbrambenog sektora EU ( Capability Development Mechanism ). EU u ovoj oblasti može ostvariti sve odgovarajuće oblike saradnje s međunarodnim organizacijama UN i njenim specijalizovanim agencijama, SE, OEBS i OECD (članu 220). Takve odnose EU može održavati i s drugim međunarodnim organizacijama. Ono što je i za Srbiju važno, s obzirom na mi si ju EU na Ko so vu i Me to hi ji, je da u Pro to ko lu 10 uz Ugovor o EU iz Li sa bo na pi še da Uni ja mo že ostva ri ti sa rad nju s Ujedinjenim nacijama za hitno upućivanje misija na osnovi gla ve VI i gla ve VII Po ve lje UN. Pri to me, tre ba lo bi ima ti u vidu da se prema dokumentima UN saradnja UN s regionalnim organizacijama zasniva na odredbama glave VIII. Prema dokumentima UN, održavanje mira je u nadležnosti Saveta bezbednosti, ali u očuvanju mira mogu učestvovati i regionalne or ga ni za ci je u svom re gi o nu uz iz ri či tu sa gla snost Sa ve ta bezbednosti. Stoga su UN i EU razvile redovnu saradnju kroz Desk-to-Desk Dialogue i UN-EU Steering Committee on Crisis Management. Trebalo bi uka za ti na to da se u sa rad nji UN s regionalnim organizacijama uglavnom ne radi o snagama pri nu de (na ko je se od no si gla va VII Po ve lje) i da, uosta lom, regionalne organizacije mahom i ne raspolažu takvim snagama. 1 Moguće je, međutim, da je ova odredba Protokola 10 vi še u skla du s am bi ci ja ma EU i nje nom vi zu e li za ci jom bu dućnosti koja je, kada je reč o evoluciji integracione grupacije, do sada bila uspešna. Trebalo bi podsetiti, takođe, da se ni NATO svo je vre me no ni je sa gla sio da je avi on sku po dr šku sna ga ma UN PRO FOR pru žio u skla du s od red ba ma gla ve VI II. Ne sum nji vo je da se te žnja EU za sa mo stal no šću i sa modovoljnošću i u oblasti spoljne i bezbednosne politike postepeno realizuje. Za uspeh tog poduhvata potrebna je snažna Uni ja sa stvar nom eko nom skom i teh no lo škom sna gom. 1 Videti: Cooperation between the United Nations and regional organizations/arrangements in a peacekeeping environment Suggested principles And Mec ha nisms, UN, March 1999; Re port of the Sec re tary Ge ne ra lon the relationship between the UN and regional organizations, in particular African Union, in the ma in te nan ce of in ter na ti o nal pe a ce and se cu rity, Se cu rity Council, UN, S/2008/

20 Marko Savković, istraživač saradnik u Centru za civilno vojne odnose Ograničenja i prednosti vojnog angažovanja Evropske unije Oružane snage država članica Evropske unije (EU) danas čine deo multinacionalnih operacija podrške miru širom sveta. U kontekstu značajne iskorišćenosti resursa NATO i Sjedinjenih Država (SAD), evropska bezbednosna i odbrambena politika (EBOP) dobila je na političkoj i upotrebnoj vrednosti. Kao bezbednosni akter koji nastupa na temelju jedinstvene spoljne politike 27 država članica, EU je Strategijom bezbednosti iz go di ne po tvr di la na me ru da bu de glo bal no pri sut na. Međutim, u reakciji na globalne izazove bezbednosti, ona mora raspolagati kredibilnim vojnim odgovorom, a tog odgovora ne može biti ukoliko prethodno nisu stvoreni politički preduslovi i izgrađeni odgovarajući kapaciteti za angažovanje. Prvo ograničenje vojnog angažovanja EU je u suprotstavljenim stavovima njenih vodećih članica o mestu EBOP u široj strategiji povećanog prisustva (actorness) EU u me đu na rodnim od no si ma. Po sto je dr ža ve, po put Ve li ke Bri ta ni je i Fran cuske, koje su sklonije razvijanju kapaciteta koji će osposobiti EU da projektuje vojnu moć širom sveta. Način na koji različite države vide EBOP, kada se raspravlja o podeli posla u globalnoj (ne samo evropskoj) bezbednosnoj arhitekturi i operacijama podrške miru, dodatno problematizuje ovu razliku u stavu. Uzmimo za primer napore SAD i njenih saveznica uložene u proces izgradnje države u Avganistanu. Većina članica EU ne želi ili nije sposobna da pošalje značajniji broj vojnika u Avganistan, naročito u južne provincije gde se odvijaju najžešći sukobi, a mir se pre nameće nego održava. Ovakvoj situaciji su doprinela objektivna ograničenja kapaciteta novih, manje razvijenih članica EU i NATO, ali i razlika u kulturi upotre be oru ža nih sna ga. Mi si ja EBOP osmi šlje na da pru ži po dr šku policijskoj službi pokrenuta je tek godine. Čak i tada su se pojavile teškoće u regrutovanju svega 170 instruktora sa zadatkom nadgledanja osnovne obuke. Drugo ograničenje vojnog angažovanja EU predstavlja njena strateška kultura (u stručnoj literaturi odvija se debata postoji li uopšte jedinstvena strateška kultura EU). Ume sto da oslonac potraži u Ujedinjenim nacijama (UN), prethodna administracija SAD je u međunarodnim odnosima kroz koalici je volj nih spro vo di la dok tri nu pre emp ci je. Na su prot to me, u Strategiji bezbednosti EU akcenat je na potrebi saradnje u multilateralnom formatu, čije su granice određene Poveljom Ujedinjenih nacija. Takođe, u razumevanju strateške kulture EU, trebalo bi uvažiti hladnoratovsko nasleđe doktrine narodne odbrane, dugo prisutne u pojedinim članicama EU koje su nedavno stupile u članstvo. Ovakva doktrina za rezultat ima oružane snage čija je pokretljivost smanjena na uštrb masovnosti i čiji se sastav u značajnoj meri popunjava regrutacijom. 18 Ta kve oru ža ne sna ge se te ško no se sa mo der nim iza zo vi ma multinacionalnih operacija podrške miru. Treće ograničenje vojnog angažovanja EU predstavlja činjenica da su ljudski kapaciteti kojima EU raspolaže minimalni, ako se upo re de sa ukup nim broj nim sta njem oru ža nih sna ga njenih članica. Manje od 3% aktivnog sastava angažovano je u nekoj od multinacionalnih operacija. Proklamovani cilj NA- TO, da 40% kop ne nih sna ga bu de spo sob no za uče šće, či ni se nedostižnim. Postoje objektivni razlozi zašto je to tako. Nije jednostavno usvojiti novu doktrinu vojnog angažovanja jer joj prethodi promena u percepciji izazova, rizika i pretnji bezbednosti. Ona podrazumeva usvajanje novih, drugačijih misija oružanih snaga, koje će rezultirati promenama u obuci, prelasku na nove sisteme naoružanja itd. Dodajmo ovome dva izrazito suprotstavljena zahteva koji se postavljaju pred države učesnice EBOP: prvi, za racionalizacijom u potrošnji sistema odbrane i drugi, za dostizanjem interoperabilnosti sa snagama SAD koje su su per i or ne u teh no lo škom smi slu. Odsustvo adekvatnih materijalnih kapaciteta predstavlja četvrto ograničenje vojnog angažovanja EU. Nedostaci naoružanja i vojne opreme u arsenalu članica EU postali su očigledni tokom devedesetih na Zapadnom Balkanu i odnosili su se na održavanje komunikacije putem satelita, kao i vazdušno izviđanje i obaveštavanje. Zatim, EBOP nedostaje sposobnost strateškog i taktičkog vazdušnog transporta trupa i materijala. Program razvoja transportnog aviona velikog doleta i korisne nosivosti Erbas A400M, sa ciljem proizvodnje 170 aviona koji će ući u inventar Francuske, Italije, Velike Britanije, Španije, Ne mač ke, Bel gi je i Luk sem bur ga ka sni. Ve za ni pro blem taktičkog transporta trupa postao je očigledan u misiji EBOP u Čadu i Centralnoafričkoj Republici. Željena interoperabilnost onemogućena je razlikama u sistemima naoružanja koje su usvojile pojedinačne članice. U tom smislu, uspostavljena je Evropska agencija odbrane, koja u saradnji sa Vojnim komitetom EU razvija Plan razvoja sposobnosti (Capability Development Plan, CDP). Postoje, međutim, u predloženoj podeli posla i dve komparativne prednosti EBOP, koje snage EU čine prihvatljivijim za suprotstavljene strane u konflik tu. Prva komparativna prednost tiče se činjenice da postoje države i regioni čiji će se politički lideri za pomoć pre obratiti EU, iz isto rij skih i kul tur nih raz lo ga, ali i na osno vu po li tič ke računice. Tako se u realnosti savremenog sveta pokazalo da je, kao akter koji će razdvajati zaraćene strane, EU prihvatljivija na Bli skom is to ku i u Pod sa har skoj Afri ci. Druga komparativna prednost je u pristupu upravljanja krizom koji se razvija u okviru EBOP. Vojni odgovor predstavlja

21 samo jedan od mnogih alata. Koordinacija sa civilnim akterima i instrumentima predstavlja sastavni deo procesa. Prema Džoli je nu Ho vor tu, jed nom od vo de ćih struč nja ka za EBOP, pri o- ritizacija upravljanja krizama u odnosu na vojno angažovanje sa gla sna je evrop skoj bez bed no snoj kul tu ri ko ja na sta je. On dodaje kako sve misije EBOP imaju vojnu i civilnu komponentu te da je Havijer Solana u pravu kada odbija da uspostavi razliku između njih. Pred no sti na stra nu, od nos sa NA TO i da lje će pred sta vlja ti suštinski izazov EBOP. Činjenica da 21 država članica EU jeste istovremeno i članica NATO nije doprinela boljem razumevanju donosilaca odluka u oba saveza. Sa pobedom Nikole Sarko zi ja na pred sed nič kim iz bo ri ma, po ja vi la se na da da ne ka nova inicijativa Francuske i Velike Britanije, nalik Zajedničkoj deklaraciji iz godine koja je utrla put institucionalnom razvoju EBOP, može ponuditi rešenje za dilemu o mestu EBOP u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi. Takav razvoj događaja mo gao bi mo ti vi sa ti Ne mač ku, ko ja je do sa da po ka za la ma lo interesa da predvodi proces unapređenja sposobnosti EBOP, da se više angažuje. Ključni proces ostaje evropeizacija onih politika država članica koje su od vitalnog značaja za uspostavljanje zajedničke spoljne politike i odbrane EU. Ugovorom iz Lisabona, koji trenutno prolazi kroz mučan proces ratifikacije, žele se uvesti značajne inovacije koje su važne za EBOP. Teži se konzistentnijem predstavljanju Unije u međunarodnim odnosima tako što bi se uspostavila funkcija predsednika Evropskog saveta, sa man da tom ko ji tra je dve i po go di ne i ko ji se mo že ob no vi ti. Visokom predstavniku bi ubuduće u radu pomagala diplomatska služba, nazvana Evropskom službom za spoljne poslove (European External Action Service, EEAS). Zatim, u odlučivanju o problemima spoljne politike i odbrane, Savet EU bi zasedao u for ma tu no vog, iz dvo je nog Sa ve ta za spolj ne po slo ve. U do me nu EBOP, ko ji bi sa da pot pao pod za jed nič ku politiku bezbednosti i odbrane proklamovane su dve klauzule karakteristične za vojno-političke saveze, klauzula solidarnosti i klauzula uzajamne odbrane. Ipak, najznačajnija novina je preporuka za uvođenje kvalifikovane većine, nepojmljive u dru gom stu bu EU, kao prin ci pa od lu či va nja Sa ve ta. Naš zaključak je da će nadnacionalnost kao princip prevazilaženja nacionalnih osobenosti postati prihvatljiv, onda kada svest o nedeljivosti izazova, rizika i pretnji bezbednosti postane sastavni deo evropske strateške, vojne i bezbednosne kulture. PREGLED KNJIGE Urednici: Svetlana Stanarević i Filip Ejdus Poj mov nik bez bed no sne kul tu re Cen tar za ci vil no voj ne od no se, stra na 19 Centar za civilno vojne odnose (CCVO) je početkom godine objavio novu publikaciju, Poj mov nik bez bed no sne kul tu re koja je prvenstveno namenjena mladima. Urednici, Svetlana Sta na re vić i Fi lip Ej dus, su uz po moć gru pe auto ra mla dih struč nja ka iz obla sti bez bed no sti (Đor đe Po po vić, Mar ko Milošević, Jelena Unijat, Ivan Dimitrijević, Dragana Matović, Saša Đorđević) sačinili izbor pojmova koji bi trebalo da razjasne pitanja lične, nacionalne i međunarodne bezbednosti. Pojmovnik je nastao kao rezultat projekta Istraživanje i podizanje bezbednosne kulture mladih koji CCVO realizuje u saradnji sa Fakultetom bezbednosti u cilju sprovođenja Nacionalne strategije za mla de. Lič na i ljud ska bez bed nost mla dih je te ma ko jom se moraju baviti svi segmenti društva kako bi se povećala bezbednosna kultura koja se ogleda u prepoznavanju opasnosti, reagovanju na njih izbegavanjem opasnosti, otklanjanjem opasnosti ili upućivanjem na subjekte koji će profesionalno reagovati i sačuvati ugrožene vrednosti. Sve češće ispoljavanje nasilja među mladima i bezbednosne pretnje koje se ogledaju u no vim in for ma ci o nim teh no lo gi ja ma po ka zu ju da se tom problemu mora pristupiti na sistematičan i odgovoran način. Objavljivanje ovakvog pojmovnika je sigurno jedan od obaveznih koraka u ostvarivanju pomenutog cilja. Publikacija je struktuirana u vidu pojmovnika koji sadrži čak 180 pojmova lične, nacionalne i međunarodne bezbedno sti, po re đa ne po azbuč nom re du (A-Š). Uz sva ki po jam stoji od red ni ca sim bol ko ji od re đu je nje go vo pri pa da nje vr sti bezbednosti. Posebno je za pohvalu spremnost autora da uz veliki broj pojmova ponude dodatne izvore informacija na internetu i u literaturi. Budući da je namenjen mladima, Pojmovnik je interesantno dizajniran uz ilustracije koje privlače pažnju. Ova publikacija je izuzetno vredna jer pored već odomaćenih pojmova nacionalne i međunarodne bezbednosti uvodi i pojmove lične bezbednosti poput maltretiranja, klevete, manipulacije, mobinga, pola i polnog identiteta, trafi kin ga i sek sualne eksploatacije, kompjuterskog kriminala i hakera koji se do sada u široj javnosti nisu doživljavali kao pojmovi bezbednosne kul tu re i ko ji ma se tek s vre me na na vre me po sve ću je pa žnja koju zaslužuju. Ove pojmove smatram ključnim kako bi mladi išli u ko rak s vre me nom u ko jem ži ve i ima li tač ne i po u zdane in for ma ci je o nji ma. Iako su za ne ke poj mo ve objašnjenja ne pri la go đe na u pot pu no sti cilj noj gru pi, auto ri su ostva ri li ve li ki uspeh u na me ri da pri bli že poj mo ve bez bed no sti, jer je po ve ća nje in for mi sa no sti mla dih i bez bed no sne kul tu re me đu njima preduslov za povećanje njihove bezbednosti. Dodatna vred nost je što Poj mov nik bez bed no sne kul tu re mo gu ko ri sti ti svi kao pod set nik i pri ruč nik u ra du. Bo ja na Po po vić

22 Nataša Dragojlović, članica Izvršnog odbora EPuS Saradnjа Srbije sa EU u domenu еvropske bezbednosne i odbrambene politike Potpisivanjem i ratifikacijom Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pridruživanju, apri la pro šle go di ne, Sr bi ja ula zi u no vu fa zu odnosa sa Evropskom unijom. Prvi put ovi odnosi će funkcionisati na ugo vor noj osno vi, a Sr bi ja do bi ja sta tus dr ža ve pri dru že ne Evrop skoj Uni ji. Na ša dr ža va se stu pa njem na sna gu ovog Sporazuma obavezuje na postepeno usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske zajednice, kao i na njegovu doslednu primenu. Osim toga, Srbija se prema slovu tog Sporazuma (član 10) obavezuje i na postepeno usklađivanje sa politikama Evropske unije, dakle i u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne po li ti ke, ko ja se naj ma nje od no si na har mo ni za ci ju pro pisa a najvećim delom je usmerena na dostizanje visokog nivoa saglasnosti oko najvažnijih pitanja spoljnopolitičkog delovanja Zajednice kao celine. Strategija pristupanja Srbije EU, usvojena godine, samo na jednom mestu pominje i to veoma načelno, potrebu da se ova po li ti ka uskla đu je, ta ko što ka že da Srbija bi trebalo da nastavi da rešava svoje unutrašnje protivrečnosti i probleme na bazi evropskih demokratskih vrednosti i principa i da razvija svestranu saradnju sa susednim državama, jer će time doprineti glavnom cilju Zajedničke spoljne i bezbednosne politike miru i bezbednosti u Evropi. Strategija nacionalne bezbednosti, koju je Vlada usvojila pro šlog me se ca (a Na rod na skup šti na tek tre ba da je usvo ji), najeksplicitnije se određuje prema obavezama koje se tiču usklađivanja sa pozicijama i delovanjem Evropske unije u svim najvažnijim pitanjima globalnog, evropskog i regionalnog karaktera. Uz razumevanje sve značajnije uloge EU u kreiranju evropske i globalne bezbednosti, autori strategije naglašavaju spremnost Re pu bli ke Sr bi je da kroz pro ces evrop skih in te gra ci ja iz gra đuje kapacitete i sposobnosti sistema nacionalne bezbednosti, u skladu sa standardima i obavezama koje proizilaze iz EBOP kao i da učestvuje u izgradnji i unapređenju regionalne i globalne bezbednosti. U strategiji se dalje kaže da je politika odbrane zasno va na na mul ti la te ral nom i in te gral nom pri stu pu bez bed nosti, kao i to da se njo me afirmiše koncept kooperativne bezbednosti. Cilj tako koncipirane politike odbrane je, između ostalog, i integracija u evropske i druge međunarodne strukture. U tom cilju, Srbija iskazuje nameru da izgrađuje kapacitete elemenata sistema odbrane za izvršavanje obaveza u okviru Evropske bezbednosne i odbrambene politike. Strategija odbrane, ko ja je usvo je na od stra ne Vla de u apri lu ove go di ne, po tvr đu je još jed nom opre de lje nja is ka za na u Strategiji nacionalne bezbednosti, i konkretizuje ih kroz zadatke politike odbrane, od kojih su za ovu temu posebno značajni učešće u multinacionalnim operacijama, angažovanje u aktivnostima Evropske bezbednosne i odbrambene politike, angažovanje u NATO programu Partnerstvo za mir i dostizanje interoperabilnosti sa sistemima odbrane država uključenih u ovaj program. Iz slova navedenih strategija proizilazi nedvosmisleno strateško proevropsko opredeljenje Srbije. Ne nedostaje ni razumevanje savremenih trendova i koncepata bezbednosti, a ni znanja i sa zna nja o to me šta bi sve Srbija trebalo da usvoji, us po sta vi i spro ve de, kao bi po sta la pu no pra van član EU. Mo glo bi se zaklju či ti da po li tič ka vo lja po sto ji. U pri log ovoj te zi ide i či nje ni ca 20 da je u eks po zeu pre mi je ra aktuelne srpske Vlade (07. Jul godine), takođe izričito rečeno da će nova Vlada ubrzati proces usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbrane, Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane, Strategijskog pregleda odbrane i Plana odbrane Republike Srbije, kao i usvajanje zakona kojima bi se kompletirao institucionalni okvir za inteziviranje tempa reforme sistema odbrane. Posebno je značajno intezivirati proces harmonizacije zakonodavstva sa standardima Evropske unije. Iako se proces približavanja EU u pogledu odbrane najmanje odnosi na harmonizaciju pravnih propisa, iz izlaganja premi je ra se mo že za klju či ti da po sto ji na me ra da se i u ovoj obla sti sarađuje i usvajaju standardi demokratskih evropskih društava. U procesu evropskih integracija Srbije, drugi stub EU (Zajednička spoljna i bezbednosna politika), pretežno spada u delokrug rada Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, a delimično su za pojedine oblasti zadužena i ministarstva unutrašnjih poslova, ekonomije i pravde, kao i vojne i civilne bezbednosne agen ci je, i oni će ne po sred no bi ti od go vor ni za pro ce se im plementacije i integracije u Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ESDP). Predstavnici ovih ministarstava i agencija čine Pod gru pu struč ne gru pe (31), ko ja je za du že na za har mo ni za ci ju sa EU u domenu zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. U cilju što bolje pripreme čitavog društva, a naročito administracije za nove izazove i obaveze koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, izrađen je i od strane Vlade usvojen polovinom prošle godine, sveobuhvatan dokument Nacionalni plan integracija, koji omogućava planiranje i praćenje svih vla di nih ak tiv no sti u pro ce su pri stu pa nja, kao i nji ho vu efikasnu koordinaciju. U delu ovog dokumenta, koji se odnosi na odbranu, kaže se da Republika Srbija kontinuirano unapređuje dijalog sa Evrop skom uni jom i re for mi še svo je ci vil ne i voj ne ka pa ci te te kako bi, između ostalog, bila spremna da nakon punopravnog članstva preuzme obaveze koje proizilaze iz Evropske bezbedno sne i od bram be ne po li ti ke (Co mon Se cu rity and De fen ce Policy ESDP) i uče stvu je u ope ra ci ja ma za kri zni me nadž ment pod vođstvom EU. I ovim dokumentom potvrđuje se namera Srbije da svoje snage angažuje u cilju sprovođenja Evropske bezbednosne i odbrambene politike, ali nije jasno zašto tek kada postane punopravna članica, niti zašto samo u operacijama kriznog menadžmenta. Naime, države koje nisu, niti nameravaju da budu čla ni ce EU, ta ko đe mo gu uče stvo va ti u nje nim mi si ja ma. Ze mlje ko je pre ten du ju na član stvo i na la ze se u pro ce su pri stu pa nja takođe imaju tu mogućnost, kako one koje su kandidati, tako i one ko je taj sta tus još uvek ne ma ju. Pri me ri se na la ze u na šem neposrednom okruženju. Hrvatska je angažovana u misiji EULEX na Kosovu i ima potpisan Sporazum sa EU o angažovanju svojih sna ga u mi si ji EU u Ča du, Al ba ni ja je za istu mi si ju po nu di la ljudi; Makedonija je od godine aktivno učestvovala u mi si ji EUFOR u Bo sni Her ce go vi ni i to sa he li kop ter skim de tašmanom u četiri rotacije do jula Ova država u misiji EUFOR učestvuje i sa medicinskim kapacitetima i ima pomoćnika pravnog savetnika Komandanta EUFOR. Učestvuje takođe i u misiji ALTEA, koja se sprovodi u BiH. U svakom slučaju, Nacionalni plan integracija (NPI) je dokument koji se periodično revidira, pa će ovi

23 stavovi Srbije verovatno biti revidirani u skladu sa strategijama, čije se usvajanje očekuje u parlamentu. Kada se sa strategijskog i deklarativnog nivoa zalaganja za naše učešće u svemu što podrazumeva najpre proces integracija, a zatim i punopravno članstvo u EU, dođe do realizacije, potreban je čitav niz konkretnih politika i aktivnosti, kojima se ta namera praktično sprovodi. Ministarstvo odbrane u Nacionalnom planu integracija prezentuje dostignuti nivo saradnje sa EU u domenu odbrane, pa se tako ističe činjenica da je zaključen veliki broj spora zu ma o sa rad nji sa EU i nje nim voj nim sna ga ma, pri če mu je veoma značajno napomenuti da je u januaru godine zaključen Tehnički aranžman između snaga EU (EUFOR) i Saveta ministara SCG u ve zi sa tran zit nim do go vo ri ma i da je to pr vi je spo ra zum ko ji je Re pu bli ka Sr bi ja (SCG) za klju či la sa EU. Svim ovim za ko ni ma i potpisanim i ratifikovanim međunarodnim sporazumima, ugovorima i aranžmanima, stvorene su osnovne pretpostavke za dalje unapređenje odnosa sa EU i zaključivanje budućih sporazuma o učešću snaga Vojske Srbije u mirovnim operacijama koje su pod vođstvom EU, kao i za prihvatanje velikog broja odluka iz oblasti Evropske bezbednosne i odbrambene politike. Međutim, Ministarstvo odbrane navodi nekoliko prepreka zakonodavne prirode, koje bi trebalo da budu otklonjene kratkoročno (Izrada i usvajanje Za ko na o uče šću pro fe si o nal nih pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, oso blja civilne zaštite i zaposlenih u organima državne uprave u mirovnim operacijama i drugim aktivnostima u inostranstvu, Zakona o klasifi ka ci ji i za šti ti taj nih po da ta ka Re pu bli ke Sr bi je, Za ko na o za šti ti podataka o ličnosti) a srednjoročnog (Zakona o civilnoj zaštiti, Zakona o upravljanju krizama i Zakona o zaključivanju međunarodnih sporazuma). Nacrti svih ovih zakona su izrađeni i očekuje se njihovo usvajanje. Pod pretpostavkom da postoji politička volja iskazana u strategijama i političkim nastupima zvaničnika, i da su pravne i institucionalne prepreke za angažovanje snaga odbrane u mi si ja ma EU ot klo nje ne, po sta vlja se pi ta nje šta bi Srbija trebalo da uradi da bi i praktično postala saradnik u realizaciji Evropske bezbednosne i odbrambene politike - EBOP (Euro pean Se cu rity and Defence Policy - ESDP). U pripremnoj fazi to bi svakako značilo izgradnju kapaciteta, ljudskih i institucionalnih i u tom smislu Ministarstvo odbrane sprovodi u saradnji sa drugim ministarstvima uz pomoć država EU, adekvatne obuke i edukaciju kadrova. Potrebno je naglasiti značaj obuke državnih službenika država Zapadnog Balkana koje se već u tre ćem ci klu su spro vo de u sa rad nji MO Austri je, Ne mačke i Ma đar ske. Kroz ovu obu ku je pro šlo oko na ših dr žav nih službenika. Dakle implementacija planova MO u pogledu jačanja institucionalnih i ljudskih kapaciteta za poslove vezane za EBOP je po če la i u NPI se pre zen tu ju pla no vi ka dro va i finansija neophodnih za punu realizaciju svega navedenog. U svakom slučaju, za praktično uključenje RS u mirovne operacije pod vođstvom EU, neophodno je ispunjavanje tri ključna uslova: 1) da Vojska Srbije (VS) raspolaže osposobljenim snagama koje bi bile poželjne za angažovanje u datoj mirovnoj operaciji EU; 2) postojanje tzv. Critical asset unu tar ne ke od ESDP mi si ja (tj. izražena potreba za obezbeđenjem izvesnog broja trupa određe ne spe ci jal no sti i na me ne, ko je Sr bi ja po se du je) i 3) postojanje političke saglasnosti unutar Evropske unije da bi Republika Srbija zaista trebalo da an ga žu je svo je sna ge u nekoj od mirovnih operacija EU (u tom slučaju najverovatnije bi bi la is klju če na mo guć nost nji ho vog an ga žo va nja na te ri to ri ji BiH, a pogotovu Kosova). Uslovno definišući navedeni postignuti stepen međunarodne (vojne) saradnje Republike Srbije u domenu bezbednosti sa EU kao niži srednji nivo, prelazak na viši srednji nivo nastupio bi u slu ča ju da Sa vet EU do ne se od lu ku o po tre bi us po sta vlja nja ESDP partnerstva sa celokupnim regionom Zapadnog Balkana (bez obzira na trenutni stepen EU integracije pojedinih država). U tom slu ča ju, iako ni je čla ni ca EU, Sr bi ja bi do bi la mo guć nost da 21 sa EU ostva ri niz ob li ka sa rad nje ko ji bi se mo gao efikasno razvijati kroz: 1. redovne konsultacije u Političko-bezbednosnom komitetu, (PSC - Politico-Security Commitee, te lo u sa sta vu Sa ve ta EU, koje upravlja Evropskom bezbednosnom i odbrambenom politikom); 2. aktiviranje twin ning projekata (postavljanje eksperata iz EU, pored ostalih ministarstava, i u ministarstvu odbrane i spoljnih poslova u zemljama regiona); 3. redovne konsultativne sastanke ministara odbrane država članica EU i država Zapadnog Balkana u sklopu Vojnog komiteta EU, EUMC, EU Military Committee; 4. uspostavljanje kontakata sa predstavnicima Vojnog štaba EU (EU Mi li tary Staff) i 5. uspostavljanje kontakata između Potkomiteta za bezbednost i odbranu Evropskog parlamenta i skupštinskih odbora za odbranu i bezbednost iz regiona (poput učešća parlamenta ra ca na sa stan ci ma Par la men tar ne skup šti ne NA TO odnosno u svojstvu posmatrača). Mak si mum sa rad nje ko ji bi se u ovoj fa zi mo gao ostva ri ti sa EU u do me nu bez bed no sti, bio bi de kla ri sa nje i pri pre ma sna ga Voj ske Sr bi je (tzv. packages ) za učestvovanje u borbenim grupama EU EU Bat tle Gro ups. Opremanje, uvežbavanje, priprema i sertifikacija na združenim ve žba ma te kli bi do mo men ta ula ska Sr bi je u EU, od no sno njihovog postavljanje na rednu listu (ro o ster) operativnih borbenih gru pa EU. S ob zi rom da EU u okvi ru ESDP ne or ga ni zu je sa mo voj ne, već i civilne (posmatračke, policijske, za reformu sistema bezbednosti i sl.) mirovne operacije, pruža se i velika mogućnost da se, osim vojnih snaga angažuju i naši istaknutih civilni eksperti (službenici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva unu tra šnjih po slo va i eks pert skih NVO). Na men ska in du stri ja na še ze mlje bi u ovoj fa zi već mo gla da pronađe svoje mesto u poslovnim planovima evropske odbrambene industrije, što bi predstavljalo i početak saradnje sa Evropskom odbrambenom agencijom (EDA, Euro pean De fen se Agency). Pod pret po stav kom da će Sr bi ja u to ku go di ne do bi ti status države kandidata za pristupanje EU, na osnovu postojeće Strategije o pristupanju EU, našoj državi na raspolaganju preosta je ukup no tri go di ne do pu ne in te gra ci je u EU. Pro ces pre gova ra nja RS o pri stu pa nju EU tre ba lo bi da bu de za vr šen do godine. U ovom pe ri du po treb no je do sti ći pu nu uskla đe nost Voj ske Srbije sa standardima i procedurama NATO, što omogućuje i postupanje u skladu sa Ber lin+ me ha ni zmom EBOP, kao i pu nu funkcionalnost organizacione jedinice unutar Ministarstva odbrane koja radi na poslovima EBOP. Zatim, potrebno je formiranje jezgra nacionalnog elementa EU vojnog osoblja u sastavu Generalštaba Vojske Srbije, tačnije Centra za mirovne operacije, uz adekvatnu osposobljenost ofi ci ra za rad u EU Mi li tary Staff (EUMS), pa čak i u sklopu Civil-Military Cell, od no sno onih slu žbe ni ka ko ji će ta mo biti sekondovani po pristupanju Srbije EU. Potrebna je, svakako i pri pre ma stal nog voj nog pred stav ni ka Re pu bli ke Sr bi je pri Vojnom komitetu EU. S obzirom da je Srbija jedina država koja još uvek nije donela defi ni tiv nu od lu ku o uklju či va nju u NA TO, da ima skup štin sku rezoluciju o vojnoj neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze, da je čla ni ca PzM i da to sma tra do volj nim okvi rom za sa rad nju sa NA TO, da ima sta tus pri dru že ne dr ža ve EU i mi si ju EU na de lu sopstve ne te ri to ri je, či ni se da će put do pu nog uče šća Sr bi je u EBOP bi ti ve o ma te žak. Do go di ne će se ipak sve raz ja sni ti, re kli bi op ti mi sti. Pe si mi sti bi na sve ovo do da li i svet sku eko nom sku kri zu, re na ci o na li za ci ju kon cep ta bez bed no sti, iz bo re za Evrop sku ko mi si ju i za mor od pro ši re nja EU. Ja bih re kla da ima mo stra tegije. Konačno.

24 Svetlana Đurđević-Lukić, istraživač, Institut za međunarodnu politiku i privredu Reforma sektora bezbednosti i Evropska unija Sa završetkom hladnog rata i promenom karaktera međunarodnog sistema pitanja nacionalne i globalne bezbednosti otvorena su na novim osnovama. Dobijaju na značaju zalaganja za napuštanje poimanja bezbednosti kao državno i vojno-centrične. Nova poimanja bezbednosti sve više uključuju i nevojne pretnje i nevladine aktere. Preispitivanje koncepta bezbednosti usko shvaćenog kao korišćenje vojne sile radi osiguranja teritorijalnog integriteta suverene države odvija se u dva glavna pravca. Jedan je širenje pojma bezbednosti tako da uključuje nevojne pretnje ekonomske, socijalne, političke, kulturne, demografske, ekološke. Drugi pravac je produbljivanje poimanja bezbednosti tako što se u centar stavlja pojedinac i njegova dobrobit sve do takozvane ljudske bezbednosti (eng. Human Security). Takođe, priroda tradicionalne vojne bezbed no sti je une ko li ko iz me nje na sa na gla skom na asi me tričnim sukobima, kriminalizaciji i privatizaciji konflikata. Usled svih ovih promena, promovišu se novi koncepti za praktično ostvarivanje bezbednosti na način koji će uključivati demokratiju i razvoj. Krajem devedesetih počeo je da se formuli še kon cept re for ma sek to ra bez bed no sti (RSB, eng. Security Sector Reform). On se od no si na niz pro ble ma i ak tiv no sti ko ji se tiču reforme određenih elemenata javnog sektora koji su zaduženi za ostvarivanje spoljašnje i unutrašnje bezbednosti. Cilj je ostvarivanje efi ka sne i de lo tvor ne bez bed no sti dr ža ve i ljudi u okviru demokratskog društva. Kon cept se raz vi jao od užeg pri stu pa, ko ji je u naj sve de nijoj varijanti podrazumevao samo tradicionalne državne aktere ko ji ko ri ste si lu (voj sku, po li ci ju, oba ve štaj nu za jed ni cu i si stem njihove kontrole), ka širem, koji uključuje celokupno pravosuđe, kazneni i sistem zaštite ljudskih prava, carinu, fi nan sij sku policiju, privatne kompanije u oblasti bezbednosti, i civilno društvo (istraživačke i profesionalne organizacije, religijske i ženske grupe, nevladine organizacije, medije). Ukratko, sektor bezbednosti podrazumeva ona tela koja su odgovorna, ili ko ja bi tre ba lo da bu du od go vor na, za za šti tu dr ža ve i nje nih građana. Sektor bezbednosti je često rasadnik korupcije, pa ova re for ma uklju ču je i pod sti ca je da tro ško vi za ovu oblast budu shvaćeni kao deo standardne procedure dodeljivanja i kontrole sredstava, da su transparentni i podnošljive visine sa stanovišta celine društva, kao i da se sredstva unutar sektora do de lju ju pre ma ja snim pri o ri te ti ma. Re for ma sek to ra bez bed no sti sa dr ži ve o ma ko ri stan instrumentarij i za zemlje ili regione koji se istovremeno suočavaju sa postautoritarnom tranzicijom, ekonomskim i postkonflikt nim opo rav kom, kao što je slu čaj sa Za pad nim Bal ka nom. Ovakva reforma obezbeđuje okvir za jačanje vladavine prava (institucionalni kapaciteti), legitimitet (bezbednosnih snaga i čitave države), održivi privredni razvoj i transparentnost fi nansijskog sistema (razvoj i modernizacija), i izgradnju unutrašnjeg poverenja u zemlji kao i među susednim zemljama. Interes za sagledavanje reforme sektora bezbednosti u kontekstu politike Evropske unije postoji već duže vreme, a taj koncept primenjuje više zemalja članica. EU se zapravo već 22 godinama bavi elementima RSB preko raznih oblasti i instrumenata - od razvojne pomoći, demokratije i ljudskih prava, preko procesa stabilizacija i pridruživanja, prevencije konflikata i upravljanja krizama, do oblasti slobode, bezbednosti i pravde. Radi se, međutim, o potrebi uspostavljanja jednog ovakvog sveobuhvatnog okvira. Mo guć nost po dr ške tre ćim ze mlja ma u re for mi sek to ra bezbednosti navodi se eksplicitno u Evropskoj strategiji bezbednosti iz godine. Nakon toga, u nekoliko akcionih planova naglašava se potreba za razvijanjem ekspertize za RSB u okviru misija evropske bezbednosne i odbrambene politike (ESDP), i po seb no za po dr šku mi ru i bez bed no sti u Afri ci. Na raz vo ju kon cep ta RSB za EU ra đe no je na ro či to od godi ne. Sa vet je za ključ ke na ovu te mu usvo jio no vem bra go di ne, pri stu pa ju ći joj sa sta no vi šta ESDP, dok je po li ti ka Komi si je EU u ve zi sa re for mom sek to ra bez bed no sti usvo je na ma ja go di ne, pri hva ta ju ći pri stup RSB ko ji je for mu li sa la Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD). Specifič no spro vo đe njem re for me sek to ra bez bed no sti na Zapadnom Balkanu ključne institucije EU bavile su se u nekoliko navrata, naglašavajući da je potreban sveobuhvatni pri stup pre ma ovom re gi o u nu, u okvi ru ko ga će od re đe ne aktivnosti biti modelirane prema specifičnim okolnostima u svakoj zemlji. Elementi reforme sektora bezbednosti kao što su jačanje vladavine prava, demokratskih institucija i poštovanje međunarodnih standarda, demokratska odgovornost i parlamentarna kontrola sektora bezbednosti, učešće civilnog društva, i mogućnost da sprovođenje RSB podstiće saradnju i poverenje među zemljama Zapadnog Balkana posebno su apostrofirani (na primer u Council Conclusions on ESDP, 2727th GE NE RAL AF FA IRS ouncil meeting - Brussels, 15 May 2006). Koncept reforme sektora bezbednosti podrazumeva holistički pristup i to na dva načina. Prvo, njime se integrišu sve parcijalne reforme u okviru odbrane, obaveštajnih delatnosti, policije i pravosuđa, koje su ranije uglavnom bile doživljavane kao odvojene. Drugo, on povezuje mere preduzete u cilju povećanja efikasnosti i delotvornosti bezbednosnih snaga sa ukupnim promenama u pogledu uspostave demokratskog upravljanja. Budući da podrazmeva sinergiju raznih oblasti i nivoa upravljanja, u sprovođenju ovog koncepta ima brojnih izazova. Unutar EU, kada se radi o podršci reformi sektora bezbednosti, stoga se poziva na uspostavljanje razmene informacija i koordinaciju kako bi se ostvario uvid u aktivnosti Saveta, Komisije i zemalja članica EU u Zapadnom Balkanu, i tako izbegla nepotrebna dupliranja i ostvarila koheretnost napora svih aktera EU na terenu. U prvoj knjizi na ovu temu European Union and Security Sector Reform, (urednici David Spence i Filip Fluri, DCAF, 2008) ustanovljeno je da postoji više problema u sprovođenju ovog kocepta od strane EU. Najvažniji su nepostojanje institucionalne kuće, jedinstvenog koncepta i konsolidovane budžetske podrške previše se oslanja, a trošenje od strane Komisije bez strateške političko-administrativne baze.

25 Na strani zemalja Zapadnog Balkana takođe ima prepreka. Domaće elite često nisu naročito zainteresovane za transparentnost, odgovornost i demokratsku kontrolu. Sprovođenje reformi u ovim oblastima neretko se prezentira kao tehničko pitanje. Međutim, iako sadrži brojne tehničke komponente, reforma sektora bezbednosti nije tehnički poduhvat koji se tiče samo stvaranja efikasnijih i delotvornijih oružanih snaga i službi bezbednosti. Ona je duboko politička, jer se bavi najosetljivijim sektorima države, dovodi u pitanje zatečeni odnos snaga, ukorenjene interese i paradigme. Puko usvajanje zakona, neće imati odgovarajući efekat ukoliko to nije praćeno njihovim revnosnim sprovođenjem, što je političko pitanje par exellence. Reforma sektora bezbednosti stoga podrazumeva da postoji konsenzus unutar društva o osnovnim pretpostavkama reforme, o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, i o načinu na koji će uloge pojedinačnih snaga bezbednosti biti definisane i kontrolisane. Ostvarivanje bezbednosti zahteva kompleksan i dugotrajan proces rekonfiguracije bezbednosnih uloga i odgovornosti niza aktera od lokalnih gospodara rata do međunarodnih organizacija. Stoga će osmišljavanje i srpovođenje reforme sektora bezbednosti verovatno zadugo biti važna tema u našem regionu. RADNA GRUPA: Pravosuđe, slobode i bezbednost Dom Narodne Skupštine Republike Srbije 17. decembar Prvo zasedanje Radne grupe Pravosuđe, slobode i bezbednost Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji održano je u sredu, 17. decembra godine sa početkom u časova, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije. Na temu: Nove institucije za borbu protiv korupcije i uloga nevladinog sektora u prevenciji korupcije govorili su: g. Daniel Lipsic, bivši ministar pravde Republike Slovačke koji nas je upoznao sa institucijama za borbu protiv korupcije Republike Slovačke i njihovim iskustvima, zatim gđa Gordana Pualić, državni sekretar Ministarstva pravde Republike Srbije koja nas je upoznala sa novim institucijama istog tipa u Srbiji. G. Nemanja Nenadić, programski direktor NVO Transparentnost Srbija u svom izlaganju je ukazao na ulogu nevladinog sektora u prevenciji protiv korupcije. Moderator Radne grupe bila je gđa Nataša Dragojlović, interni ekspert i članica Izvršnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji. PREPORUKE Srbija se na ovogodišnjoj listi Transparensi internešnala, sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i dalje nalazi među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom. 1 Indeks je ostao isti kao godine, tako da Srbija, koja je prošle godine bila na 79. mestu, sada deli 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom. Potrebno je da se ozbiljnom analizom utvrde i objave razlozi za 1 stagnaciju u suzbijanju korupcije i snižavanju njenog nivoa u Srbiji i o tome informiše javnost. Dugoročna i dobro koncipirana borba protiv korupcije, na bazi primene Strategije borbe protiv korupcije, podrazumeva usvajanje dobrih i međusobno usklađenih zakona, kao i izgradnju efikasnih i samostalnih institucija koje će građanima biti odgovorne za primenu tih zakona. U pogledu osnivanja novih institucija za borbu protiv korupcije i donošenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, Radna grupa pozdravlja donošenje ovih zakona kojima se obezbeđuje institucionalni okvir i stvaraju zakonski uslovi za borbu protiv korupcije, ali je stava da je od suštinske važnosti postojanje snažne političke volje da se oni adekvatno primene. Tek donošenje zakona koji su međusobno usklađeni i osnivanje regulatornih tela i agencija uz spremnost da se zakoni primene a telima omogući nezavisno funkcionisanje bi predstavljali izraz potpune spremnosti vlasti da se odlučno upusti u borbu protiv korupcije. Nedostatak političke volje ogleda se u nepostojanju s odgovarajućih tehničkih uslova za rad organima i regulatornim telima koja se osnivaju u cilju efikasne primene i operacionalizacije novousvojenih antikorupcijskih zakona. Radna grupa smatra da je neophodno da Vlada Republike Srbije ali i drugi državni organi osim obezbeđivanja ovih uslova obezbede suštinsku političku podršku, nezavisnost i punu slobodu delovanja organima i telima osnovanim u cilju efikasne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Odnos Vlade prema nalazima, izveštajima, sugestijama i preporukama ovih tela morao bi biti operacionalizovan kroz odluke Vlade i postupke nadležnih 23

26 ministarstava, tako da otkrivanje i procesuiranje dela i počinilaca korupcije i organizovanog kriminala ima odgovarajući epilog pred pravosudnim organima. Uloga parlamenta u borbi protiv korupcije, osim zakonodavnih aktivnosti, ogleda se i u kontrolnoj funkciji. Parlamentarni odbori nadležni za pitanja koja se tiču borbe protiv korupcije trebalo bi da razmatraju redovne izveštaje kako vladinih tela, tako i nevladinih organizacija, koji se tiču primene zakona i strategija za borbu protiv korupcije. Uslov za efikasno vršenje nadzorne i kontrolne funkcije parlamenta jeste zainteresovanost i spremnost parlamentarnih stranaka da se ozbiljno uhvate u koštac sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Novousvojeni set pravosudnih zakona ima za cilj reformu pravosuđa, reorganizaciju i racionalizaciju mreže sudova, kao i profesionalizaciju sudijskog kadra. Primena ovih zakona bi trebalo da omogući efikasnije vođenje sudskih postupka i garantuje nezavisnost sudske funkcije. Radna grupa smatra da pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija najvažniji kriterijum mora biti stručnost u radu. Revitalizacija profesionalne etike u svim profesijama imperativ je u borbi protiv korupcije. Izgradnja strategije i mehanizama koji će na konkretan način doprineti jačanju profesionalne etike jeste posao u kome bi trebalo da aktivno učestvuju kako vladin, tako i nevladin i privatni sektor društva. Iako su očekivanja građana u borbi protiv korupcije pre svega usmerena na vladu i parlament, na kojima je i najveća odgovornost, u ovom procesu trebali bi podsticati aktivnu ulogu svih društvenih aktera. Uspostavljanje političkog konsenzusa preduslov je za širi društveni konsenzus. Za efikasnu borbu protiv korupcije koju sprovode državni organi od velikog je značaja nedvosmislena podrška javnosti, civilnog društva ali i opozicije. Uloga medija je u ovom procesu nemerljiva i stoga je neophodno uspostaviti stalnu saradnju sa medijima, ohrabrivati istraživačko novinarstvo i slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Bez adekvatne komunikacije i koordinacije aktivnosti državnih organa i ostalih društvenih aktera nije moguće sistemski pratiti i usmeravati borbu protiv korupcije, što u krajnjoj instanci umanjuje njene efekte. Razmena informacija, iskustava, međusobno pružanje pomoći i podrške, eliminisanje rivaliteta kako između institucija, tako i između sektora doprinosi stvaranju pozitivne atmosfere koja ohrabruje i daje podstrek otkrivanju i sankcionisanju slučajeva korupcije. Uloga nevladinog sektora posebno se ogleda u podizanju svesti građana o nivou korupcije, o njenom razarajućem delovanju na dalji razvoj i demokratizaciju 24 društva, kao i u monitoringu sprovođenja antikorupcijskih mera. Analize, izveštaji i preporuke NVO i instituta moraju imati adekvatan tretman u vladi i parlamentu i moraju poslužiti kao osnova za usmeravanje aktivnosti državnih organa u borbi protiv korupcije. Uspostavljanje partnerskog odnosa sva tri sektora društva doprinosi kako postizanju konsenzusa u čitavom društvu, tako i efikasnosti preduzetih mera u borbi protiv korupcije, unapređenju rada državnih organa i otklanjanju prepreka i otpora koji postoje kada je reč o borbi protiv korupcije. Od Vlade Republike Srbije se posebno očekuje da promoviše i podržava istraživanja i analize fenomena korupcije, uključujući i procenu njegovih pojavnih oblika, obrazaca i pokretača korupcije u ciljanim sektorima i institucijama (npr. pravosuđe, zakonodavni procesi, političke partije i izbori, lokalna samouprava, javne nabavke, energija, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, poreska uprava, carine, registracije i licenciranje privrednih društava, banke, osiguranje i penzije). Iskustva država koje su postale članice Evropske unije govore nedvosmisleno da je proces evropske integracije pozitivno delovao na smanjenje nivoa korupcije i organizovanog kriminala. Usvajanje propisa i uspostavljanje mehanizama koji postoje u EU sigurno će unaprediti rad državnih organa i doprineti efikasnijoj borbi protiv korupcije. U tom smislu potrebno je doraditi i unaprediti postojeće antikorupcijske strategije u skladu sa međunarodnim konvencijama, opštim principima i preporukama od strane institucija Evropske unije i Komiteta Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) i uspostaviti visoke standarde integriteta i kontrolne mehanizme u cilju smanjenja mogućnosti za korupciju u državnoj upravi, pravosuđu i političkim partijama. Pri tom je potrebno imati na umu da Evropska unija izdvaja bitna finansijska sredstva i pruža tehničku pomoć državama aspirantima za članstvo u borbi protiv korupcije. Imajući u vidu da je R. Srbija jedina zemlja u regionu koja nije potpisala memorandum o saradnji u Regionalnoj Inicijativi za borbu protiv korupcije RAI (potpisan godine, Radna grupa apeluje na ministarstva: pravde, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i finansija da učine sve neophodne korake kako bi Srbija uzela aktivno učešće u radu ove regionalne inicijative. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala nije moguća bez regionalne saradnje, razmene informacija, međusobne podrške i pomoći između država regiona. Zato je neophodno da i državni i nevladini akteri i mediji uzmu aktivno učešće u regionalnim aktivnostima koje sprovodi RAI, partnerske organizacije i institucije, u cilju razmene najboljih praksi i iskustava u odnosu na mere za prevenciju i suzbijanje korupcije, uključujući korupciju na višim nivoima, konflikt interesa, procedure javnih nabavki, integritet poslovanja i ulogu civilnog društva.

27 INFO EPuS Evrop ski po kret u Sr bi ji uz po moć Fri e drich Ebert fon da ci je izdao je pu bli ka ci ju Ce vo vo di, po li ti ka i moć ko ja je prevedeno izdanje studije londonskog Centra za evropsku reformu objavljene krajem godine. Studija se sastoji od 15 kratkih i čitljivih tekstova u kojima istaknuti stručnjaci, zvaničnici i političari pružaju odgovore na brojna pitanja. Neka od postavljenih pitanja su: Da li Kremlj koristi energiju kao političko oružje? Zašto stagnira ruska pro iz vod nja naf te i ga sa? Može li i da li bi trebalo EU da pokuša da sma nji svo ju za vi snost od ru skih hi dri kar bo na? Da li su EU i Ru si ja u ra tu ce vo vo da? Šta zna či ener get ska so li dar nost? Rusija jeste i u doglednoj budućnosti će ostati pojedinačno najvažniji snabdevač energije EU. EU je za Rusiju najveće i najunosnije tržište. Zbog toga će energija ostati u samom srcu sve težeg i složenijeg odnosa. Korupcija u Srbiji je veoma rasprostranjena pojava i predstavlja prepreku na putu ka evropskoj integraciji. Evropski pokret u Srbiji i Pravnici za demokratiju uz podršku National Endowment for democracy pokrenuli su pro jekat Imam pra vo da znam koji ima za cilj ustanovljavanje mehanizama za praćenje i kontrolu rada javnih zvaničnika u ustanovama lokalne samouprave i javnim preduzećima (fir ma ma či ji je vla snik dr ža va). Ovaj pro ces će una pre di ti kontrolu njihovog rada od strane građana i doprineti unapređenju pravilne primene zakona, podnošenje predloga za unapređenje postojećih zakona i racionalnije upravljanje javnim resursima. U okvi ru pro jek ta bi će stvo re na mre ža jav no od go vor nih po je di na ca i or ga ni za ci ja u 18 gra do va Sr bi je koji će sprovoditi monitoring rada lokalnih institucija u javnih preduzeća. Na internet portalu će u formi alarma redovno biti objavljivani rezultati monitoringa i nepravilnosti u radu javnih činovnika i informacije će biti dostupne medijima i široj javnosti. Projekat Definisanje Strategije spoljne politike i postizanje široke saglasnosti o prioritetima razvoja spoljne politike Srbije je usmeren na izradu Strategije spoljne politike Srbije, čije nepostojanje dovodi do konfuzije u spoljnopolitičkom delovanju, ali i u planiranju i predviđanju spoljnopolitičkog delovanja u budućnosti. Imajući u vidu činjenicu da zvanična spoljna politika Vlade Srbije nije doneta, a da se proces oblikovanja i vođenja spoljne politike u mandatu prethodne dve Vlade vodio na netransparentan način, kao i to da su neke dalekosežne spoljnopolitičke odluke donete bukvalno preko noći, ovim projektom želeli bismo da predstavimo mehanizam izrade i donošenja strategijskih dokumenata, koji se praktikuje u razvijenim demokratskim društvima. Projekat ima za cilj izradu predloga strategije spoljne politike u koju su uključeni najeminentniji stručnjaci iz različitih oblasti, akademska i stručna javnost, instituti, fakulteti i NVO. U toku projekta biće formirane tri radne grupe sastavljene od studenata FPN, Pravnog, Ekonomskog i Filozofskog fakulteta čiji će zadatak biti da uz pomoć asistenata i mentora iz Foruma za međunarodne odnose izrade tri različita nacrta Strategije spoljne politike Srbije. Različiti predlozi će biti debatovani na okruglim stolovima u 10 gradova Srbije. Na kraju debate biće analizirane sve preporuke i radni tim će izraditi jedinstven predlog Strategije, koji će zatim biti publikovan i prezentovan javnosti. Projekat je realizovan uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju. Evropski pokret u Srbiji već duži niz godina prati metodologiju sprovođenja razvojnih instrumenata Evropske unije namenjenih Srbiji kao i spremnost institucija da ih koriste. Deo naših projekata je usmeren upravo ka podizanju kapaciteta onih institucija kojima su ovako dizajnirani instrumenti namenjeni. U okviru aktuelnog projekata koji predstavlja nastavak našeg rada na IPA instrumentu Lokalna samouprava i civilno društvo u procesu programiranja i projektovanja Instrumenta pretpristupne pomoći EU Srbiji organizujemo dva tipa seminara: prvi sa fokusom na prekograničnu saradnju u okviru projekta koji sveobuhvatno podržava Fond za otvoreno društvo, a drugi tip seminara gde su fokus IPA i Programi Zajednice predstavlja deo šireg projekta koji podržava Institut za održive zajednice Učesnike biramo po prijavi i to iz lokalnih samouprava, nevladinih organizacija, turističkih organizacija, resurs i ruralnih centara, filijala službe za zapošljavanje, privrednih komora. Tokom seminara se najveća pažnja posvećuje metodologiji izrade projektnog pregleda kroz Pristup logičke matrice kao sredstva za pripremu i analizu projekata kao i analizi već pripremljenih nacrta projekata učesnika.

28 26