Međunarodni standardi o nasilju u porodici. i njihova primena na Zapadnom Balkanu. Vesna Nikolić-Ristanović Mirjana Dokmanović

Transcription

1 cyan magenta yellow black Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu Ovaj izveštaj je rezultat projekta Podrška ženskim ljudskim pravima na Zapadnom Balkanu sprovedenog od strane Humanističkog komiteta za ljudska prava (Humanistisch Overleg Mensenrechten HOM), nevladine organizacije iz Holandije, i nevladinih organizacija iz sledećih zemalja Zapadnog Balkana: Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije i Crne Gore. U izveštaju se daje pregled implementacije međunarodnih standarda u regionu i poredi stanje u zemljama Zapadnog Balkana. Pored toga, u njemu se posebno naglašavaju primeri dobre i loše prakse u implementaciji ovih normi, u cilju povećanja efikasnosti borbe protiv nasilja u porodici. Ovo istraživanje pruža informacije vladama o tome koliko su daleko odmakle u implementaciji međunarodnih standarda, kao i o njihovom ukupnom napretku u ovoj oblasti. Vesna Nikolić-Ristanović Mirjana Dokmanović Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu Vesna Nikolić-Ristanović Mirjana Dokmanović Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu ISBN

2 Vesna Nikolić-Ristanović Mirjana Dokmanović Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu Beograd, 2006

3 Izdavač: Izdavačko-grafičko preduzeće Prometej Beograd, Prve pruge 43 Website: Recenzentkinja: Rikki Holtmaat ISBN Prevod sa engleskog: Biljana Simeunović-Patić Mirjana Dokmanović (Glava III) Kompjuterski dizajn i naslovna strana: Spektral, Beograd Tiraž: 800 Štampa: Prometej, Beograd HOM 2006

4 Sadržaj Predgovor... 7 Iz ra zi za hval no sti GLA VA I UVOD Uvodne napomene Cilj is tra ži va nja/re gi o nal nog iz ve šta ja Metod i osnovni materijali korišćeni za re gi o nal no is tra ži va nje/ iz ve štaj Osnov ne in for ma ci je o ze mlja ma ko je su ob u hva će ne is tra ži va njem GLA VA II KAKVO JE STANJE U REGIONU U POGLEDU NASILJA U PORODICI Rasprostranjenost nasilja u porodici Tamna brojka nasilja u porodici Ka rak te ri sti ke žr ta va i uči ni la ca Fak to ri ko ji do pri no se na si lju u po ro di ci Istraživanje nasilja u porodici GLA VA III MEĐUNARODNOPRAVNI STANDARDI U OBLASTI NASILJA U PORODICI Uvod Ulo ga me đu na rod nog pra va u bor bi pro tiv dis kri mi na ci je i na si lja nad že na ma (sa na gla skom na na si lju u po ro di ci) Šta je me đu na rod no pra vo? Me đu na rod no pra vo ljud skih pra va Žen ska ljud ska pra va Žen ska ljud ska pra va i na si lje nad že na ma Na si lje u po ro di ci kao kr še nje žen skih ljud skih pra va Oba ve ze dr ža va ugo vor ni ca da pri me nju ju me đu na rod no pra vo ljud skih pra va Uvod: ka ko me đu na rod no pra vo ljud skih pra va funk ci o ni še? Iz vo ri me đu na rod nog pra va... 42

5 3.3. Pri ro da oba ve za dr ža va u kon tek stu pra va ljud skih pra va Oba ve zu ju će pra vo i,me ko pra vo Pre vo đe nje me đu na rod nih nor mi u na ci o nal no pra vo i po li ti ke Sa mo i zvr ši ve od red be Nad zor nad pri me nom od stra ne me đu na rod nih te la Pri me na nor mi ko je se od no se na na si lje u po ro di ci (ne ki spe ci fič ni pro ble mi) Me đu na rod ni prav ni i po li tič ki do ku men ti re le vant ni u obla sti na si lja u po ro di ci Nivo Ujedinjenih nacija Nivo Saveta Evrope Ni vo Evrop ske uni je Registar međunarodnih normi: kako je nastao i ko je uče stvo vao u nje go voj iz ra di? Na čin ko ri šće nja Re gi stra me đu na rod nih nor mi u na ci o nal nim stu di ja ma GLA VA IV IMPLEMENTACIJA MEĐUNARODNOG PRAVA OD STRANE VLADA Uvod De finicije nasilja u porodici Me đu na rod ni stan dar di ko ji se od no se na de finicije nasilja u porodici De finicije nasilja u porodici koje se koriste u posmatranim zemljama Zaključci Pravne norme o nasilju u porodici Me đu na rod ni stan dar di u ve zi prav nih nor mi u obla sti na si lja u po ro di ci Prav ne nor me ko je po sto je ili ne do sta ju u re gi o nu Zaključci Pravni postupci i sredstva (lekovi) kojima se pruža za šti ta od na si lja u po ro di ci Me đu na rod ni stan dar di prav nih po stu pa ka i sred sta va (le ko va) ko ji ma se pru ža za šti ta od na si lja u po ro di ci Pro ce du re i sred stva (le ko vi) ko ji po sto je ili ne do sta ju u re gi o nu Zaključci Mere prevencije nasilja u porodici Me đu na rod ni stan dar di pre ven ci je na si lja u po ro di ci Pre ven tiv ne me re ko je po sto je ili ne do sta ju u re gi o nu Zaključci Mere zaštite od nasilja u porodici Me đu na rod ni stan dar di za šti te od na si lja u po ro di ci Me re za šti te ko je po sto je ili ne do sta ju u re gi o nu Zaključci...121

6 7. Pri ku plja nje po da ta ka i mo ni to ring na si lja u po ro di ci Me đu na rod ni stan dar di pri ku plja nja po da ta ka i mo ni to rin ga na si lja u po ro di ci Prak sa is tra ži va nja i mo ni to rin ga u re gi o nu Zaključci GLA VA V ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U BORBI PROTIV NASILJA U PORODICI Uvod Grassroots ak tiv no sti ne vla di nih or ga ni za ci ja Prevencija Za šti ta i po moć Pri ku plja nje po da ta ka/is tra ži va nje i mo ni to ring Za la ga nje za bo lju im ple men ta ci ju me đu na rod nih stan dar da Ak ci je za uvo đe nje me đu na rod nih stan dar da u na ci o nal no za ko no dav stvo Ak tiv no sti za una pre đe nje efi ka sno sti prav nih sred sta va i po stu pa ka Zaključci ZAKLJUČCI LITERATURA DODACI...153

7

8 Predgovor Ljudska prava su univerzalna, a međunarodna saradnja nevladinih organizacija na implementaciji ljudskih prava važno je sredstvo za međusobnu spoznaju stanja, problema i rešenja. Humanistički komitet za ljudska prava iz Holandije (Humanistisch Overleg Mensenrechten, HOM) za po čeo je ovaj pro je kat sa rad nje sa žen skim i or ga nizacijama za ljudska prava sa Zapadnog Balkana na sugestiju Hivosa, danskog Humanističkog instituta za međunarodnu saradnju koji je, uz to, obezbedio i naj ve ći deo finansijskih sredstava. Cilj je bi la implementacija međunarodnih standarda ljudskih prava u zemljama Zapadnog Balkana, posebno Konvencije Ujedinjenih nacija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CE DAW), Evropske konvencije o ljudskim pravima (EC HR) i stan dar da Evrop ske uni je. Projekat je započeo godine procenom potreba i identifikacijom projekta, koja je rezultirala partnerstvom sa 14 organizacija iz Albanije, Bosne i Hercego vi ne, Hr vat ske, Makedonije, Srbije i Crne Gore. Na inicijalnom Okruglom stolu, održanom godine, kao najvažniji predmet projekta označeno je nasilje u porodici, budući da je reč o urgentnom problemu. Nasilje u porodici je ob lik na si lja nad že na ma ko ji se de ša va u pri vat noj sfe ri i pred sta vlja sva kodnev nu opa snost za fizički i duševni integritet i živote miliona žena i devojaka u mnogim zemljama. Žene i muškarci koji su prisustvovali prvom Okruglom stolu odlučili su da se u okviru projekta započne sa radom na produbljenom izveštaju o stepenu koji su dostigle vlade i civilno društvo u zemljama Zapadnog Balkana u implementaciji međunarodnih standarda vezanih za nasilje u porodici, zatim o načinu na ko ji se ovi stan dar di mo gu do sti ći, kao i o prak sa ma do brim i lo šim ko je već postoje u obuhvaćenim zemljama. Iz tog izveštaja proistekle bi efi ka sne strate g ij e ko j e bi stru k tu ri ra le i p o duprle rad p artnerski h org aniz ac ij a u nj ihovo j borbi protiv nasilja u porodici. U godini, istraživanju su pridodati aspekti unapređivanja kapaciteta, zajedno sa treninzima o lobiranju, korišćenju tekstova pravnih akata za implementaciju u praksi i korišćenju logič kog okvira. Koncipirane su strategije i isplanirane follow-up aktivnosti. Aktivnosti jačanja kapaciteta finansirane su prevashodno od strane drugog donatora, PSO. U okviru saradnje između partnera, mnogo je pažnje posvećeno mogućnostima i izazovu osmišljavanja konkretnog i praktičnog alata koji bi omogućio 7

9 prenošenje međunarodnih standarda na lokalni nivo i te standarde učinio primenjivim na terenu. Iz toga je proisteklo razvijanje jednog obuhvatnog Registra međunarodnih normi. Često smo se osećali kao da putujemo u potrazi za nečim što još uvek ne po sto ji, ne čim što smo mo ra li sa mi da us put osmi šlja va mo. Po jedna osoba iz svake partnerske organizacije bila je odgovorna za sprovođenje istraživanja i razvoj strategije, odnosno imala ulogu lokalne koordinatorke/lokalnog koordinatora projekta. Neki od njih bili su pravnici/e, drugi naučnici/e iz oblasti društvenih nauka, treći aktivisti/kinje: neki su bili i jedno i dru go, a ne ki i svo tro je. Sva ko od njih je do pri neo pro jek tu lič nim preg nu ćem, stručno šć u, p osvećeno šć u i en tu zi j a zmom. Nacrti planova izrađeni uz pomoć logičkog okvira, predstavljali su vodič za logičnost aktivnosti i predviđali su način na koji će one dovesti do očekivanih rezultata i realizacije posebnih i opštih ciljeva. Ekspertkinja za standarde ljudskih prava Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije, strukturirala je pravni deo istraživanja. Tri mentorke istraživanja pružale su smernice lokalnim koordinatorkama/koordinatorima projekta tokom svakodnevog prikupljanja podataka, a Humanistički komitet za ljudska prava (HOM) imao je ulogu koordinatora razmene na regionalnom nivou. Sedam okruglih stolova i ustanovljena mejling-grupa omogućili su neophodnu razmenu između partnera na regionalnom nivou. Okrugli stolovi koji su svaki put održavani u drugoj zemlji, kao i razmena putem elektronske pošte, bili su sredstva saradnje između partnerskih organizacija među kojima je bio i sâm H O M. Od lu ke u p o gle du predmeta, p ostupka i na čina sprovođenj a ak tivno sti, donošene su u konsultacijama sa svim partnerima. Na nacionalnom nivou, svaka organizacija je sarađivala sa svojim parnjakom, part ne rom iz iste ze mlje, i sa ku plja la po dat ke; u tu svr hu, or ga ni zo va ni su nacionalni okrugli stolovi i druge aktivnosti. Kao rezultat ovog participativnog procesa koji je uključio vladine i nevladine aktere, to je preraslo u jedinstveni istraživački projekat koji je u velikoj meri doprineo podizanju svesti o fenomenu nasilja u porodici u posmatranim zemljama. Regionalni izveštaj Me đu na rod ni stan dar di o na si lju u po ro di ci i nji ho va primena na Zapadnom Balkanu ko ji se pred sta vlja, do kaz je da je ovaj zajednički poduhvat u trajanju od jedne i po godine okončan na zadovoljavajući način. Izveštaj će biti od koristi kako organizacijama koje rade na problemu nasilja u porodici unutar civilnog društva, tako i za vladine službenike, kreatore politike, advokate, sudije i istraživače u oblasti prava, koji se u svom radu bave problemom nasilja u porodici. Ovim se izveštajem projekat ne završava. Razvoj strategije protiv nasilja u porodici i dalje će biti predmet rada partnerskih organizacija. Partnerske 8

10 organizacije su postale iskusnije u domenu problematike nasilja u porodici i p ost ale su cen tri ko ji ma se mog u obraćati relevantni nadležni i z ai nteresovani subjekti u njihovom zemljama. HOM ima nameru da usavrši instrument koji je bio korišćen za nacrt izveštaja u univerzalniji alat za zagovaranje pravne regulative protiv nasilja u porodici. Nadamo se da će naše prijateljice i prijatelji, ekspertkinje/eksperti sa Zapadnog Balkana, nastaviti da podržavaju ove napore svojom stručnošću i kvalitetnim doprinosom. Projekat je bio eksperimentalan utoli ko što je HOM na sto jao da raz vi je in stru ment za žen ske i or ga ni za ci je za ljud ska pra va, ko ji bi one mo gle da ko riste u zagovaranju protiv nasilja u porodici. Tokom procesa kreiranja, HOM se trudio da podeli vlasništvo nad njim sa svojim partnerima na terenu. S obzirom na to da smo ra di li na ino va tor skom po slu, mo žda smo na pra vi li i gre ške, zbog kojih upućujem izvinjenje. HOM želi da zahvali lokalnim koordinatorkama/koordinatorima projekta i njihovim organizacijama, mentorkama istraživanja i pravnim ekspertima na njihovom ličnom angažovanju, dobroj volji, profesionalnom doprinosu i dobroj saradnji. HOM, takođe, izražava zahvalnost donatorima Hivosu i PSO, koji su omogućili izvođenje ovog projekta. Martha Meijer Di rek tor ka HOM-a April go di ne 9

11 Iz r a zi z a hv al no s ti Ovaj izveštaj je rezultat projekta Podrška ženskim ljudskim pravima na Zapadnom Balkanu realizovanog od strane Humanističkog komiteta za ljudska prava (Humanistisch Overleg Mensenrechten HOM), nevladine organizacije iz Hol andi j e i ne vla di ni h or g aniz ac i ja iz sledećih zemalja Zapadnog Balkana: Albanije, Bo sne i Her ce go vine, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore. Pro - je kat su finansirali Hivos i PSO (Holandija). Autorke ovog izveštaja zahvaljuju svi ma oni ma ko ji su do pri ne li pro jek tu, kao i finansijerima, bez čije podrške ne bi bi li mo gu ći ni pro je kat, ni ti ova knji ga. Poseb nu za hval nost upu ću jemo lokalnim koordinatorkama i koordinatorima projekta, zahvaljujući čijim naporima su izrađene nacionalne studije kao osnova za regionalno istraživanje i analizu: Aurel i B oz o i L idi Grab ovo j i z Alb anij e, Zilki Spahić-Šiljak, Bojani Jovanović i Dragani Dardić iz Bosne i Hercegovine, Adri a ni Be go i San dri Ben čić iz Hr vat ske, Sto ja nu Mi še vu, Gjorgjiju Georgievskom i Olgici Apostolovoj iz Makedonije, Mirjani Tejić, Biljani Branković i Zorki Kovačević iz Srbije, i Ani Perović i Biljani Zeković iz Crne Gore. Tako đe ž e l i mo da z a hva l i mo Ri kki Holtmaat, ek sp ertkinj i međun aro dno g prava, čiji su podrška i saveti bili dragoceni za naš rad. Visoko cenimo saradnju sa Artom Mandro, koja je (zajedno sa nas dve) imala ulogu mentorke istraživanja, kao i sa rad nju sa Mar ga re et de Bo er, Be om Sta len ho ef, Mart hom Me i jer, Hansje Plagman i ostalim koleginicama i kolegama iz HOM-a. Zahvalnost upućujemo i svima onima koji su na različite, manje direktne na čine, do pri ne li is tra ži va nju koje je osnov regionalnog izveštaja. Posebno želimo da zahvalimo svima koji su bili tako ljubazni da uzmu učešće u aktivnostima na nacionalnom nivou, ili da svoje materijale ili podatke učine dostupnim istraživačima. 10

12 GLAVA I UVOD Nasilje nad ženama je možda najsramnije kršenje ljud skih pra va. Ono ne po zna je ni ge o graf ske ni kul tur ne gra ni ce, ni ti gra ni ce bo gat stva. Sve dok se ono na sta vlja, mi ne mo že mo tvr di ti da či ni mo istinski pomak ka jednakosti, razvoju i miru. Kofi Annan, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija 1. Uvodne napomene U današnje vreme, zaštita ljudskih prava, posebno zaštita od nasilja, postala je velika tema kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou. Gotovo sve te me ko je se di sku tu ju na ra znim fo ru mi ma, u ve zi su sa osnov nim ljud skim pravima i slobodama. Ova tema je naročito prisutna u formulisanju i implementaciji politika usmerenih na borbu protiv nasilja i eliminisanje različitih oblika diskriminacije. Kada se govori o nasilju, obično je reč o ulič nom na si lju, ili nasilju tokom oružanih sukoba. Međutim, postoji jedan oblik nasilja koji je naj ra ši re ni ji, ko ji se do ga đa u svim dru štvi ma, ali još uvek ni je do volj no vi dljiv i adekvatna zaštita od strane države izostaje. To je muško nasilje nad ženama, nasilje koje se događa u privatnoj sferi u domovima i intimnim vezama, dale ko od oči ju jav no sti. Usled svoje rasprostranjenosti, nasilje nad ženama je vodeći problem u domenu ljud skih pra va. Agre si ja u sfe ri pri vat nog sa mo je je dan ob lik na si lja ko ji že ne tr pe, ali se ona de ša va u svim ze mlja ma i unu tar svih dru štve nih kla sa. Re zultati opsežnih studija, u svakoj zemlji u kojoj postoje, pokazuju da između 10% i 50% že na iz ja vlju je da su to kom svog ži vo ta bi le fizički zlostavljane od strane svojih intimnih partnera. Studije bazirane na populaciji govore da između 12 i 25% žena tokom svog života doživi prisilan seksualni odnos ili njegov pokušaj od strane svojih sadašnjih ili bivših intim nih partnera. Interpersonalno nasilje je godine rangirano kao deseti vodeći uzrok smrti žena starih od

13 godine. Od svih prijavljenih nasilnič kih kri vič nih de la u Evro pi, 25% uklju ču je muško zlostavljanje svojih supruga ili partnerki. Ovi podaci iz nedavnih izveštaja Svetske zdravstvene organizacije 1 i Evropskog parlamenta, tek su nekoliko ilustracija raširenosti ovog problema. Sva verodostojna istraživanja ukazuju na to da je na si lje nad že na ma, na ro či to ono ko je se de ša va u pri vat noj sfe ri, svakodnevna pretnja fizičkom i duševnom integritetu i životima miliona žena i devojaka, nezavisno od toga gde žive. Najveći deo studija o nasilju nad ženama pokazuje da su učinioci ovog nasilja skoro isključivo muškarci; da ženama najveći ri zik stra da nja od na si lja pre ti od stra ne mu ška ra ca ko je po zna ju; te da su že ne i devojke najčešće žrtve nasilja unutar porodice i intimnih partnerskih odnosa. Opšta rasprostranjenost ovog oblika nasilja čini ga globalnom pojavom; stoga, reč je pojavi koja zahteva sveobuhvatan pristup ne samo na lokalnom, već i na nacionalnom i međunarodnom nivou. U poslednjih par decenija nasilje u porodici postaje predmet o kojem se sve više i više diskutuje u međunarodnoj zajednici. Čak i Ujedinjene nacije, najveća i najuticajnija svetska organizacija, sve češće ovaj problem stavljaju u fokus svoje pažnje, razmatrajući ga i ustanovljujući obaveze i preporuke koje treba da poštuju države članice. Svaka od zemalja obuhvaćenih ovom studijom potpisala je Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW Konvenciju) i druge osnovne dokumente Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima. 2 To zna či da su se vla de ovih ze ma lja oba vezale na implementaciju ovih dokumenata uz dužnu prilježnost i u dobroj veri. Takva oba ve za ta ko đe pro is tiče i iz dokumenata Saveta Evrope, druge međunarodne organizacije čije su članice sve države obuhvaćene istraživanjem. Svih 46 zemalja njenih članica potpisalo je Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (ECHR)). Pored toga, ova međuvladina organizaci ja pru ža ve o ma ši roku listu dokumenata kojima su postavljeni standardi i pred vi đe ne oba ve ze za čla ni ce u ovom do me nu. Uz to je ne dav no, po čet kom godine, ustanovljena Radna grupa za bor bu pro tiv na si lja nad že na ma, uključujući i nasilje u porodici. To je učinjeno shodno Akcionom planu usvojenom tokom Trećeg samita šefova država i vlada zemalja članica Saveta Evrope održanom u Varšavi maja godine. Radna grupa će pripremiti plan za pa- 1 WHO Multi-country Study on Women s Health and Domestic Violence against Women [Studija Svetske zdravstvene organizacije oba vlje na u vi še ze ma lja o zdra vlju že na i do ma ćem nasilju nad ženama], 2005, Dostupno na: WHO Fact She et No 239, Jun Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina su članice Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kao sast av ni de lo v i unij a. Stog a su one me đunaro dnopravno odgovorne kao zajednice, ne ponaosob. 12

14 nevropsku kampanju za borbu protiv nasilja nad ženama uključujući i nasilje u porodici, koja će se pokrenuti godine. Ambicija zemalja Zapadnog Balkana da postanu članice Evropske unije predstavlja dodatni motiv za ispunja vanje međunarodnih standarda ljudskih prava. Štaviše, svojom Rezolucijom o borbi protiv muškog nasilja nad ženama (usvojenom 2. februara godine), Evropski parlament je pozvao Komisiju i države članice da ustanove neophodna sredstva za monitoring aktivnosti i napretka zemalja u procesu pristupanja i zemalja kandidata u pogledu tretmana že na u svim obla sti ma dru štva, i uči ne da bez bed nost i tret man že na u ovim zemljama postane kriterijum za pristupanje (paragraf 1(k)). U isto vreme, Evropski Parlament afirmiše nultu toleranciju na nasilje nad ženama. Iako se re z oluci j e i dru g i do ku men ti Ev ro p ske uni j e o d nose s amo n a drž ave čl anice, evropske zemlje koje nisu članice EU a že le da kon ku ri šu za član stvo u njoj, moraju da harmonizuju svoje zakonodavstvo sa standardima Evropske unije. Činjenica da se najrespektabilniji i najuticajniji međunarodni politički forumi bave problemom borbe protiv nasilja u porodici upućuje na ozbiljne razloge iz kojih države treba da poklone više pažnje ovom problemu. U ovom regionalnom izveštaju dublje ćemo razmotriti obaveze koje proističu iz članstva u Ujedinjenim nacijama i Savetu Evrope. Centralno pitanje našeg projekta bilo je da li međunarodni pravni i politički standrardi zahtevaju aktivniji i efikasniji pristup borbi protiv nasilja u porodici od strane vlada zemalja obuhvaćenih istraživanjem. Ovaj iz ve štaj se sa sto ji iz pet gla va. U pr voj gla vi se pru ža ju uvod ne na po me ne i predstavljaju osnovni materijali izveštaja, kao i osnovne informacije o zemljama koje su uključene u istraživanje. U drugoj glavi se upućuje na informacije kojima raspolažemo u vezi sa činjeničnom situacijom i rasprostranjenošću nasilja u porodici u obuhvaćenim zemljama. U trećoj glavi se daje kratak pregled međunarodnog prava: toga šta su međunarodni standardi, gde ih možemo naći i šta se od država očekuje da preduzmu. Informacije o aktivnostima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije u domenu borbe protiv nasilja u porodici takođe su izložene, u sumarnom obliku. Ova glava sadrži i pregled međunarodnih standarda u ovoj oblasti. U četvrtoj glavi analiziramo da li su standardi implementirani na korektan način u obuhvaćenim zemljama i predstavljamo glavne nalaze istraživanja. Osnovno pitanje istraživanja bilo je da li se vlade pri dr ž a va ju me đu narodnih stan dar da u ovoj obla sti. U po sled njoj gla vi predstavićemo značajne nalaze studije o ulozi nevladinih organizacija (NVO) u obuhvaćenim zemljama u zaštiti i prevenciji nasilja u porodici, kao i u zalaganju za bolju implementaciju međunarodnih standarda. Izveštaj se završava ocenom 13

15 nivoa implementacije ovih standarda od strane država u regionu, kao i toga u kojim aspektima bi one trebalo da unaprede svoje zakone i politiku. Dodatak pruža više informacija o polaznom materijalu koji je korišćen u svrhu ovog istraživanja, a koji uključuje: (1) Registar međunarodnih normi koje se odnose na nasilje u porodici; (2) rezimee Poglavlja II odnosno nacionalnih produbljenih studija o činjeničnom stanju i rasprostranjenosti nasilja u porodici zemljama obuhvaćenim istraživanjem; i (3) zaključke nacionalnih studija i preporuke vladama i nevladinim organizacijama. Priložena je takođe i lista organizacija i osoba koje su sastavile nacionalne studije i doprinele istraživanju u svrhu ovog regionalnog izveštaja. Gla ve I (odelj ke 1 i 2), III (odelj ke 1, 2, 3 i 4), IV (odelj ke 2, 3 i 4) i V (odeljak 3) na pi sa la je Mir ja na Dok ma no vić, dok je gla ve I (odelj ke 3 i 4), II, III (odelj ke 5 i 6), IV (odelj ke 5, 6 i 7) i V (odeljke 1 i 2) napisala Vesna Nikolić- Ristanović. Zaključke su autorke napisale zajednički. 2. Cilj is tra ži va nja/re gi o nal nog iz ve šta ja Cilj ovog regionalnog izveštaja jeste evaluacija primene u zemljama Zapadnog Balkana postojećih normi o nasilju u porodici donetih na nivou Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije. U izveštaju se daje pregled implementacije međunarodnih standarda i vrši poređenje stanja u zemljama regiona. Pored toga, u njemu se posebno naglašavaju pri me ri do bre i lo še prak se u im ple mentaciji ovih normi, u cilju podizanja efikasnosti borbe protiv nasilja u porodici. Ovo istraživanje vladama pruža informacije o tome koliko su daleko odmakle u implementaciji međunarodnih standarda, kao i o njihovom ukupnom napretku u ovoj obla sti. Ovo je prva regionalna studija te vrste. Do sada su istraživanja nasilja u porodici sprovođena u zemljama Zapadnog Balkana individualno. Ženske nevladine organizacije su sprovele brojna ispitivanja i studije o rasprostranjenosti nasilja u porodici na nacionalnom nivou. Ovaj problem je detaljno obrađen u nacionalnim CEDAW izveštajima u senci, kao i pod okriljem međunarodnih organizacija kao što su Svetska zdravstvena organizacija, Amnesty International, Minnesota Advocates for Human Rights, itd. Postoji takođe i nekoliko studija o primeni nacionalnog zakonodavstva (krivičnog zakonika, zakona o prekršajima, porodičnog zakona, itd.) u ovoj oblasti. Ovo je, međutim, prva obuhvatna studij a koj om se evaluira ni vo u ko j em se dr ž a ve pri dr ž a va j u svo ji h me đu na ro d ni h obaveza koje se zasnivaju na međunarodnom pravu i postojećim međunarodnim 14

16 normama i standardima u oblasti ljudskih prava i nasilja u porodici. U tome je naš doprinos postojećim istraživačkim naporima. Po prvi put je u obuhvaćenim zemljama sprovedena jedna produbljena studija o implementaciji postojećih međunarodnih normi koje se odnose na problem nasilja u porodici. Studija se sastoji iz opi sa i ana li ze prav nih nor mi i smer ni ca politika na međunarodnom nivou usmerenih na bor bu pro tiv na si lja u po ro di ci, uključujući i opis nadzornih mehanizama i sankcija koje mogu biti primenjene u slučaju da država ne izvrši implementaciju tih normi. Drugi jedinstveni doprinos ove studije jeste sastavljanje registra međunarodnih standarda/instrukcija za borbu protiv nasilja u porodici koje se mogu izvesti iz međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima. To je prva obuhvatna lista sačinjena u ovoj oblasti. Ona omogućava kreatorima politika, državnim službenicima, sudijama, novinarima, studentima prava, aktivistima nevladinih organizacija i svima drugima koji su zainteresovani za ovu temu da dobiju jasan pregled međunarodnih standarda u ovoj oblasti. U svrhu ovog projekta, koristile smo je za evaluaciju nivoa u kojem se države Zapadnog Balkana pridržavaju međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, ali ona može biti korišćena i u dru ge svr he. Pri me ra ra di, mo že se koristiti od strane studenata međunarod nog pra va, u prav nim stu di ja ma, ili je mo gu upo tre bi ti žen ske gru pe kao instrument u zalaganju za borbu za ženska prava i eliminisanje diskriminacije i drugih oblika nasilja nad ženama. Uz to, ova metodologija se može koristiti u svim dru gim aspek ti ma žen skih pra va, na pri mer, u obla sti re pro duk tiv nog prava, političkih prava, ekonomskih i socijalnih prava žena, ali i u drugim oblastima ljudskih prava kao što je radno pra vo i standardi, pravo životne sredine, prava manjina, itd. Treći jedinstveni doprinos predstavlja ko rišćenje istovetne metodologije na nacionalnom nivou u nekoliko zemalja, čime je omogućena komparativna studija na regionalnom nivou. Eventualna upotreba ove metodologije u drugim zemljama/regionima rezultirala bi širim studijama i istraživanjima. To upućuje na četvrtu novostvorenu vrednost ovog projekta: razvoj instrumenta za lobiranje i zalaganje za eliminisanje nasilja i diskriminacije žena na međunarodnom ni vou (npr. na ni vou Uje di nje nih na ci ja). Kao što smo na po me nu le na po čet ku ovog uvoda, nasilje u porodici je prilično rasprostranjeno u svim zemljama; stoga nam je potreban međunarodni odgovor i posvećenost međunarodne zajednice. Korišćenje jedinstvene metodo logije u evaluaciji tog odgovora može dovesti do identifikovanja najbolje prakse i pravnih rešenja za prevenciju nasilja nad ženama i zaštitu žrtava. Zato je ova studija korisna ne samo za pravne eksp erte i n a uč ni ke, već i z a kreatore p ol itik a, p ol itičare, čl anove vlad a, aktiv iste 15

17 nevladinih organizacija, ženske grupe, novinare, donatore i sve druge koji su posvećeni ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti. 3. Metod i osnovni materijali korišćeni za re gi o nal no is tra ži va nje/ iz ve štaj Osnov za naše istraživanje predstavljalo je sedam produbljenih studija iz sledećih zemalja Zapadnog Balkana: Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije i Crne Gore. 3 Ove nacionalne produbljene studije rezultat su istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta Podrška ženskim ljudskim pravima na Zapadnom Balkanu od strane istraživačica i istraživača iz 14 nevladinih organizacija iz navedenih zemalja. Cilj istraživanja je bilo poređenje činjeničnog stanja u pogledu primene međunarodnih normi o nasilju u porodici. Dok su radili na nacionalnim produbljenim studijama, lokalne koordinatorke i koordina to ri pro jek ta su sa vetovani od strane autorki ove studije i Arte Mandro iz Albanije, kao svojih istraživačkih mentorki. Nacionalna istraživanja su sprovedena prvenstveno proučavanjem dostupnih ma te ri j a la u ka bi net skim uslovima. Ipak, radi premošćivanj a nedostataka u dostupnim podacima, lokalne koordinatorke i koordinatori projekta su i sami sakupljali podatke bilo putem posebno dizajniranih upitnika, bilo posredstvom organizovanja okruglih stolova, odnosno kroz druge aktivnosti na nacionalnom nivou sa predstavnicima nevladinih i/ili vladinih organizaci ja/insti tucija. Is tra - živanje koje je za rezultat imalo produbljene nacionalne studije sprovedeno je tokom godine. Za vreme trajanja projekta, istraživačice i istraživači su se susreli na osam okruglih stolova na kojima su prisustvovali obuci iz metodo log ij e, ra z v i j a l i i s tra ži vački proj ekat i razmenjivali ideje i iskustva u vezi sa prikupljanjem podataka, analizama, pisanju izveštaja i zagovaranju. U istraživanju za regionalnu studiju koristile smo nacionalne studije kao istraživački materijal, analizirale smo i poredile situaciju u različitim zemljama 3 Bosna i Hercegovina se sastoji iz dva entiteta (Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske) i jedne autonomne oblasti (Distrikt Brčko) koji imaju različite pravne sisteme, pored zajedničkog, federalnog pravnog sistema. Zato su, s obzirom na pravnu situaciju, sprovedene dve nacionalne pravne studije (jedna u Federaciji Bosne i Hercegovine, a druga u Republici Srpskoj i Di strik tu Brč ko), dok se deo o či nje nič nom stanju u vezi sa nasiljem u porodici odnosio na či ta vu ze mlju. Što se pak ti če Sr bi je i Cr ne Gore, iako su one u to vreme bile članice Državne zajednice i predstavljale jedan međunarodnopravni subjekt, one su imale različite pravne sisteme, tako da su sastavljena dva odvojena nacionalna izveštaja. 16

18 u vezi sa međunarodnim normama. Sa mo smo iz u zet no, i uglav nom u svr hu analize rasprostranjenosti nasilja u porodici, koristile i druge izvore. Stoga je odgovor nost u po gle du ve rodostojnosti podataka korišćenih u svrhu izrade re - gionalne studije u prvom redu na istraživačicama i istraživačima koji su sproveli nacionalna istraživanja i izradili nacionalne studije. Na osno vu de fi ni ci ja iz međunarodnih dokumenata, usaglašena je defi nicija nasilja u porodici koja je korišće na kako u nacionalnim studijama, tako i za potrebe regionalne studije. Tako je, za potrebe istraživanja, pojam nasilja u p orodic i de finisan kao svaki oblik fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja nad ženama koje se događa u okviru porodice, domaćinstva i intimnih odnosa. 4 U prvoj fazi razvoja istraživačkog plana za produbljene nacionalne studije o na si lju u po ro di ci, sa či njen je Re gistar međunarodnih normi. To je učinjeno u cilju konstruisanja strukture studija o stanju na nacionalnom nivou i svakoj od ze ma lja uklju če nih u pro je kat. To zna či da su pro du blje ne stu di je u po gle du oba glavna pitanja, kako pravne situacije na nacionalnom nivou i nacionalnih politika u vezi sa nasiljem u porodici, tako i pristupa nevladinih organizacija u borbi protiv nasilja u porodici, strukturi ra ne oko istih te ma ko je su iz ve de ne iz međunarodnih standarda. Uz to, Registar međunarodnih normi je kasnije korišćen i za evaluaciju aktu el nog sta nja u sva koj od ze ma lja. To zna či da je ovaj Re gi star ko ri šćen ka ko u nacionalnim studijama, tako i u regionalnoj studiji kako bi se ocenilo da li države zaista ispunjavaju svoje međunarodnopravne obaveze na pravilan način. No, dok je u nacionalnim studijama fokus bio na pojedinačnoj državi, u regionalnom izveštaju smo poredile stanje u različitim zemljama u pogledu 4 Shodno svrsi ovog istraživanja, pojmovi koji slede podrazumevaju sledeće: Žene - punoletne žene, uključujući supruge, žene koje sa partnerom žive u istom domaćinstvu, bivše supruge i partnerke, devojke (uključu ju ći i one ko je sa part ne rom ne ži ve u istom domaćinstvu), ženske srodnice (uključujući, ali se ne ogra ni ča va ju ći sa mo na se stre, kćer ke i majke), i žene angažovane na domaćem radu u domaćinstvu. Termin žene takođe uključuje i mlade žene/devojke uzrasta od godina u regionima u kojima, usled tradicije ranog stupanja u brak i vanbračne zajednice, devojčice tog uzrasta postaju podložne i izložene nasilju u porodici zbog svog statusa supruge u porodici i/ili domaćinstvu. Termin žene obuhvata i žene koje nisu državljanke određene zemlje uključujući i žene izbeglice; država treba da zaštiti takve žene u slučaju stradanja od nasilja u porodici, a muškrce koji nisu njeni državljani drži odgovornim za vršenje nasilja u porodici. Intimni odnosi odnosi između partnera, uklju ču ju ći i one ko ji ne ži ve u istom do ma ćinstvu. Shod no svr si ovog is tra ži va nja, ak ti fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja koji se događaju u porodici i domaćinstvu nad decom, kao i akti ekonomskog nasilja nad ženama, isključeni su iz okvira istraživanja. 17

19 usaglašenosti sa međunarodnim pravom. To nam je pružilo obuhvatnu sliku o situaciji u čitavom regionu. Central no pi ta nje je bi lo da li međunarod ni prav ni i politički standardi zahte - vaju aktivniji i efikasniji pristup vlada obuhvaćenih država u borbi protiv nasilja u porodici. Na isti su način ocenjene i aktivnosti nevladinih organizacija, dakle s obzirom na norme i smernice uključene u Registar međunarodnih normi. 5 Na toj su osnovi i u nacionalnim studijama i u regionalnoj studiji formulisani se tovi pre po ru ka o to me kako bi drž ave trebalo da unaprede svoj e politike, radi prav i lni j e i m ple men t a ci j e međunaro dnih standarda. U nacionalnim studijama sa činj ene su pre p o ru ke ko j e se o dnose n a o dgovaraj uće z emlj e, dok su u sv rhu regionalne studije, izvedeni zaključci i preporuke za čitav region. 4. Osnov ne in for ma ci je o ze mlja ma ko je su ob u hva će ne is tra ži va njem Zemlje obuhvaćene istraživanjem nalaze se na Zapadnom Balkanu. Broj stanovnika u većini njih kreće se između 2 i 4.5 miliona, sa izuzetkom Srbije i Crne Go re ko ja ima oko 8 mi li o na sta nov ni ka (7.498,001 u Sr bi ji i 617,740 u Cr noj Gori). Sve su zemlje, izuzev Albanije, bile u sastavu bivše Socijalističke Federativne Re p u bl i ke Ju go sla v i j e, p a su t ako prip ad ale komu niz mu j ugoslovensko g tipa. Albanija se, za razliku od njih, na la zi la u ko mu ni zmu so vjet skog ti pa. Shodno tome, i ekonomska i politička situacija tokom komunističke ere bile su različite u zemljama koje su pripadale različitom tipu komunizma. Ekonomska situacija je bila daleko lošija u Albaniji nego u bivšoj Jugoslaviji, dok je unutar bivšeg jugoslovenskog prostora ekonomska situacija bila bolja u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini nego u Makedoniji. Uz to, za razliku od građana Albanije, građani zemalja koje su bile u sa sta vu biv še Ju go sla vi je ima li su slo bo du komuniciranja i putovanja u sve zemlje, uključujući i države Zapada. Kasnih 80-ih i početkom 90-ih godina XX veka, ove zemlje su započele tranziciju iz komunizma u kapitalizam. Tranzicija je značila uvođenje političkog pluralizma i tržišne ekonomije, dok je za Albaniju predstavljala i otvaranje granica prema zemljama Zapada. Međutim, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, tranzicija je blokirana ili odložena usled etničkih ratova tokom 90-ih, ta ko da je ona u pot pu no sti ot po če la za pra vo tek kra jem 90-ih ili na kon godine. U Srbiji je dodatni problem predstavljala diktatura Slobodana 5 Za celovit tekst Registra videti Dodatak. 18

20 Miloševića i izolacija zemlje kao posledica sankcija UN nametnutih zbog njene uloge u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Sve ze mlje da nas pro la ze kroz tran zi ci ju iz ko mu ni zma, dok su mno ge od njih nepo sred no is ku si le i rat. Pored to ga, čak su i ze mlje kao što su Ma ke do ni ja i Alb ani j a ko j e ni su i ma le nep osredno i skustvo rat a tokom 9 0- i h, i ndirektno osećale njegove posledice primajući veliki broj izbeglica. Pored činjenice da je rat u njoj bio osobito katastrofalan, specifič nost Bo sne i Her ce go vi ne je i u to me što se ona da nas na la zi pod me đu na rod nom upra vom i ima ve o ma kom pli kovanu državnu administraciju 6. To, između ostalog, ima direktne posledice na zakonodavstvo i politiku i znači međunarodni uticaj u svim sferama društvenog života (Nacionalni izveštaj za BiH: 5). Kao posledica tranzicije i rata, sve su zemlje danas suočene sa ekonomskim teškoćama i pratećim socijalnim problemima. Svi nacionalni izveštaji upućuju na porast siromaštva i nezaposlenosti, kao i raširenog osećanja ekonomske i socijalne nesigurnosti, koja na osobito težak način pogađa žene. Feminizacija siromaštva i rastuće otpuštanje žena koje su radile pretežno u državnim firmama koje ulaze u proces privatizacije, pomenut je u svim izveštajima. Žene većinom ni su vla sni ce sta no va i ku ća, što mo že ozbiljno sputavati njihovu spremnost da napuste nasilnike (Branković, Nacionalni izveštaj za Srbiju: 15). Nacionalni izveštaji takođe upućuju na velike razlike u primanjima između muškaraca i žena, kao i druge oblike rodne diskriminacije na radnom mestu. Stanje siromaštva naročito je dramatično u Albaniji, koja se i dalje nalazi među zemljama sa najvišim postotkom siromašnih u Evropi, sa 25 30% stanovništva koje živi ispod linije siromaštva. Narednih 30% stanovnika nalazi se veoma blizu linije siromaštva i može se smatrati veoma ranjivim u slučaju negativnog ekonomskog kretanja (SEDA-UNDP, 2005: 36 37). Prema indeksu humanog razvoja shodno merenjima izvršenim od strane UNDP-a, Albanija zauzima 65.. mesto (na osnovu podataka prikupljenih godine) na listi 177 zemalja, što znači da je pozicionirana da le ko lo ši j e u o d no su na o st a le z e mlj e jugoistočne Evrope (56 73) i centralnoevropske zemlje (33 47) u tranziciji (UNDP Albania : 15). Uz to, ranih 90-ih godina, približno 1/6 albanskog stanovništva emigrirala je i pri vremeno se ili trajno naselila u inostranstvu. Slobodno i nekontrolisano kretanje stanovništva unutar zemlje izmenilo je i odnos između urbane i ruralne populacije. Migracije su u velikoj meri doprinele slabljenju društvene kohezije i tradicionalnih porodičnih i kolektivnih 6 B o snu i Her ce gov inu č i ne dva entitet a : Rep ubl ika Srpsk a i Fe de ra ci j a B o sne i Her ce go v i ne, i Di strikt Brč ko. Fe de ra ci ja BiH je po de lje na na 10 kan to na. BiH ima 14 usta va, 14 vla da i 14 parlamenata (zakonodavnih tela). 19

21 veza, vodeći u visoku ekonomsku nesigurnost i zanemarivanje raznih socijalnih grupa unutar stanovništva. Ko rup ci ja, sla be dr žav ne in sti tu ci je i rastuća stopa kriminaliteta, problemi su u svim zemljama. Teškoće povezane sa ratom i tranzicijom, kao i uklanjanje zabrana vezanih za religiju, doprineli su porastu društvene uloge i uticaja religije. Nacionalni izveštaji ukazuju na to da je tradicionalni patrijarhalni model rodnih odnosa još uvek preovlađujući u svim zemljama. U post-komunističkim društvima još uvek je očigledan jaz između legislative i prakse; žene su više-manje formalno izjednačene sa muškarcima, ali u stvarnosti, primera diskriminacije je beskrajno mnogo. U Nacionalnom izveštaju za Albani ju na gla še no je da u toj ze mlji još uvek postoje ugovoreni brakovi. Uprkos nekim pozitivnim trendovima (npr. u Srbiji su žene postale rektorke, predsednice parlamenta, Vrhovnog suda, itd.), participacija žena u političkim institucijama još uvek je veoma niska u svim zemljama. Retradicionalizacija rodnih ulo ga je trend za pa žen u svim ze mlja ma, ali u isto vreme, postoje i brojni napori, koje uglavnom ulažu nevladine organizacije, ka dostizanju emancipacije, poštovanja ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Pominjani su, takođe, i primeri pozitivne diskriminacije koji služe kao podsticaj za žene da preuzmu tradicionalne uloge (npr. benefic ij e z a ž ene sa troje i više dece). Uz to, iznova osvojena društvena uloga crkve posebno je na gla še na u iz ve šta ju za Hr vat sku. U nje mu se upu ću je na to da u Hr vat skoj, slič no kao i u dru gim ze mlja ma ali mo žda na ne što upa dlji vi ji na čin, cr kva propagira tradicionalne i patrijarhalne vrednosti i rodne uloge. To je naročito vidljivo u stavovima crkve u odnosu na ženska reproduktivna prava uopšte, a posebno u njenom neodobravanju abortusa. Istraživanje o predstavljanju žena u školskim udžbenicima u Hrvatskoj i Srbiji upućuje na to da se tradicionalne rodne predstave iz socijalističkih vreme na još uvek ni su iz me ni le; i da nas su žene manje zastupljene nego muškarci, a onda kada su prisutne, uglavnom se prikazuju na stereotipan način (Nacionalni izveštaj za Hrvatsku: 12; Branković, Nacionalni izveštaj za Srbiju: 18). Is traživa nje spro ve de no u Albaniji potvrđuje da pored muškaraca, i žene podržavaju, pa čak i podstiču rodnu diskriminaciju (Nacionalni izveštaj za Albaniju: 10), dok je istraživanje nasilja u porodici u Srbiji pokazalo da visok procenat žena ne smatra nasilje u porodici kriminalom. Takođe je primećeno da mediji doprinose tradicionalnoj percepciji rodnih uloga, naročito kroz kreiranje poželjne predstave o ženi kao seksualnom objek tu ili ro bi. Kao što je is tak nu to u Nacionalnom izveštaju za Srbiju (Branković: 55), to je naročito naglašeno u reklamama (npr. u reklamama za automobile gde mlade lepe žene izgledaju kao da pro da ju i auto mo bi le i sop stve na te la). 20

22 GLAVA II KA KVO JE STA NJE U RE GI O NU U PO GLE DU NA SI LJA U PO RO DI CI? U ovoj glavi predstavićemo činjenično stanje u vezi sa nasiljem u porodici u zemljama obuhvaćenim istraživanjem, na osnovu podataka iz nacionalnih izveštaja i originalnih izvora. 7 Podaci o činjeničnom stanju obuhvataju podatke iz empirijskih istraživanja, službenih statistika zasnovanih na podacima policije i sudova, kao i podatke dobij e ne o d ne vla di nih or g aniz acij a koje pružaju podršku žrtvama. Ovi podaci se odnose na tri osnovne grupe pitanja: rasprostranjenost i tamnu brojku (neprij a vlj ene slu ča j e ve) na si lj a u p orodici, k a rakteristike žrtava i učinilaca i faktore koji doprinose nasilju u porodici. S obzirom na nisku stopu prijavljivanja, pri izvlačenju zaključaka o rasprostranjenosti oslanjale smo se na raspoloživa istraživanja bazirana na reprezentativnim uzorcima. Imale smo na umu da ni zvanična niti statistika nevladinih organizacija često ne odražavaju stvarno stanje, već da su one zapravo pre indikatori rada institucija/organizacija i poverenja žrtava u njihove potencijale da im pruže pomoć. Za potrebe analize ostalih problema, kao i za zemlje u kojima nije bilo dostupnih reprezentativnih nacionalnih istraživanja rasprostranjenosti ove pojave, koristile smo i druge podatke. 1. Rasprostranjenost nasilja u porodici Usled različitih definicija nasilja u porodici, korišćenog metoda i različitog stepena pouzdanosti sprovođenih istraživanja, bilo je veoma teško porediti podatke o rasprostranjenosti iz različitih zemalja. No, bez obzira na to, dostupni podaci izloženi u nacionalnim izveštajima suge rišu da je nasilje u porodici raširen i ozbiljan problem u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem. 7 Informacije u nacionalnim izveštajima ponekad su bile izložene na nepotpun način, te smo u t a kv i m slu ča j e v im a morale d a se okrenemo orig inalni m i zvo ri m a i up o tre bi mo i h ne p o sred no, umesto da koristimo njihove interpretacije u nacionalnim izveštajima. 21

23 Shodno informacijama o metodu iz nacionalnih studija, moglo se zaključiti da su nacionalna istraživanja rasprostranjenosti bazirana na reprezentativnim uzor ci ma, a ko ja su za pred met ima la na silje u porodici vršeno od strane svih članova porodice/domaćinstva, postojala u Makedoniji i Srbiji. U Hrvatskoj, Albaniji i Crnoj Gori takođe postoje nacionalna istraživanja rasprostranjenosti sprovedena na reprezentativnim uzorcima, ali su ona za predmet imala samo nasilje vršeno od strane partnera (aktuelnog ili bivšeg). Empirijska istraživanja sprovedena na reprezentativnim uzorcima obično su pružala odvojene podatke za fizičko, psihičko i seksualno nasilje, uz obraćanje posebne pažnje na različite kontrolne taktike koje koriste muškarci nasilnici. Takođe, neka istraživanja pružila su i podatke o rasprostranjenosti pretnji fi zič kim nasiljem (npr. istraživanja iz Srbije i Hrvatske). Sva istraživanja su pružila primere konkretnih manifestacija nasilja i kontrole koju su primenjivali zlostavljači. Nalazi prvog istraživanja o rasprostranjenosti nasilja u porodici u Makedoniji koje je sprovela ESE (Asocijacija za emancipaciju, solidarnost i ravnopravnost žena Republike Makedonije) tokom godine na uzorku od 850 žena starijih od 18 go di na, go vo re da je 61.5% is pi ta ni ca iz ja vi lo da su bi le žr tve psi hič kog na si lja, 23.9% da su bi le žr tve fizičkog, dok je 5% ispitanica navelo da su bile žrtve seksualnog nasilja u porodici. Čak je 35.1% is pi ta ni ca iz ja vi lo da su bi le tučene više od deset puta, dok se 70.3% svih slučajeva nasilja dogodilo tokom poslednjih pet godina. Fizičko nasilje je najčešće prijavljivano od strane Romkinja, ko je su se ta ko đe na la zi le i me đu ispitanicama u najtežoj socio-ekonomskoj situaciji (Čačeva i Čoneva, 2000: 23 25, 67). 22 Emocionalno nasilje i kontrolne taktike identifikovane istraživanjima u Makedoniji i Srbiji Ponižavanje: vređanje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, omalovažavanje, činjenja kojima se cilja na to da se žena oseti lošom i neadekvatnom. Izolacija: ograničavanje kretanja i kontakata sa prijateljima i primarnom porodicom. Emocionalno nasilje: vikanje, svađanje, bacanje ručka, prebacivanje, ljubomora, pijanstvo, itd. Ekonomsko nasilje: zabranjivanje ženi da radi. Pretnje, ucene i zastrašivanje. Korišćenje muških privilegija, npr. uništavanje dragih predmeta, zabrana spavanja, zabranjivanje ženi da napusti nasilnika, određivanje kako da se odeva, itd. Njegova reč mora biti poslednja.

24 Prema rezultatima prvog istraživanja rasprostranjenosti nasilja u porodici u Srbiji koje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije godine na reprezentativnom uzorku 8 od 700 že na sta ri jih od 18 go di na, 30.6% in ter vju i sa nih že na je izjavilo da je pretrpelo fizičko nasilje, 46.1% trpelo je psihičko nasilje, dok je 8.7% navelo da je bilo seksualno zlostavljano. Pretnju fizičkim nasiljem iskusilo je 26.3% ispitanica. Četvrtina žena (25%) bila je tučena tokom poslednje godine, a vi še od po lo vi ne njih to kom po sled njih pet go di na. U 7.4% slu ča je va fi zič kog nasilja korišćeno je oružje ili oruđe podob no da te lo te ško po vre di ili zdra vlje teško naruši. U 27% ovakvih slučajeva nasilje je ponovljeno više od pet puta. Pored žena, u 18% slučajeva zlostavljani su bili i drugi članovi porodice (Vidaković, 2002: 14). Novija studija rasprostranjenosti koju je sproveo Autonomni ženski centar godine na teritoriji Beograda, kao deo šire studije o nasilju nad ženama Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization Vi - olence against Women Survey), potvrđuje gore navedene nalaze (AŽC, 2005). Slično, rezultati istraživanja partnerskog nasilja sprovedenog u Crnoj Gori na reprezentativnom uzorku od 500 žena, govore da je svakoj trećoj ženi prećeno ba ti na ma, dok je sva koj še stoj pre će no ubi stvom. Oko 20% že na iz ja vi lo je da je iskusilo neki oblik kontrolnih taktika, dok je 25% navelo da je bilo tučeno od strane partnera. Takođe, 25% žena je izjavi lo da je bi lo pri si ljeno na seksualni odnos od strane partnera. Pretnju da će deca biti odvedena od njih doživelo je 14% žena, dok su u 6% slučajeva deca bila kidnapovana (Radulović, 2003: 20 21, 29). U Hrvatskoj je istraživanje rasprostranjenosti partnerskog nasilja sprovedeno godine od strane Autonomne ženske kuće iz Zagreba, na reprezentativnom uzor ku od 976 že na. Ono je po ka za lo da je 21% že na is ku si lo fizičko nasilje od strane muškarca, svog aktuelnog ili bivšeg partnera. Čak 61% razvedenih ili separiranih žena iskusilo je pretnje fizičkim nasiljem u vreme dok su bile sa svo jim part ne ri ma, dok je 27% na ve lo da im je pre će no od stra ne ak tu el nih partnera. Oko trećine ispitanica (34%) izjavilo je da su doživele seks protiv svo je vo lje (Otro čak, 2005: 48). Rasprostranjenost nasilja u porodici potvrđena je i posrednim saznanjima ispitanica. Čak polovina (50.1%) ispitani ca u Sr bi ji ima si gur na sa zna nja o po stojanju slučajeva nasilja u drugim porodicama, dok narednih 26.9% ima određena, nesigurna saznanja o tome. U Makedoniji, 65% ispitanica koje su odgovorile da nisu zlostavljane u porodici, izjavilo je da je nasilje u porodici rašireno unutar populacije Makedonije, a 37.5% njih je poznavalo žene koje su trpele zlostavljanje u porodici. Takođe, u Hrvatskoj je 29% ispitanica izjavilo da ima prijateljicu 8 Uzorak je, zapravo, bio blizu reprezentativnog, odnosno reprezentativan u meri u kojoj je to bilo moguće, budući da je stopa odbijanja bila veoma visoka (38.6%). 23

25 koja je doživela nasilje od partnera, dok je 36% ipitanica izjavilo da su im, u periodu njihovog detinjstva, majke bile zlostavljane od strane svojih partnera. U Srbiji i Makedoniji seksualno nasilje se očigledno vrlo retko prijavljuje, što upu ću je na to da su u ovim ze mlja ma sek sualno zlostavljanje i seksualnost uop šte još uvek ve li ke ta bu te me. Ova pret po stav ka je u skla du i sa na la zi ma o stopi prijavljivanja seksualnog nasilja uopšte i to, kako prijavljivanja policiji, tako i organizacijama za podršku žrtvama i istraživačima/cama (Mamula, 2005: 27). Oblici fizičkog nasilja koje su navele ispitanice iz istraživanja u Makedoniji i Srbiji Šamaranje Premlaćivanje Gađanje predmetima Šutiranje Uvrtanje ruku, čupanje kose Davljenje, gušenje Griženje Gašenje cigareta po ženinom telu Zatvaranje žene u bure Prisiljavanje žene da kleči na okrunjenom kukuruzu Vučenje za noge i udaranje u stomak za vreme trudnoće Upotreba noža ili pištolja U Albaniji je godine sprovedena Anketa o reproduktivnom zdravlju. Ona predstavlja prvi sistematski napor u pravcu prikupljanja reprezentativnih podataka na nacionalnom nivou o pitanjima vezanim za stanovništvo i reproduktivno zdravlje u Albaniji. Podaci izloženi u istraživačkom izveštaju predstavljaju prve podatke na nacionalnom nivou o problemu nasilja u porodici od strane intimnih partnera u Albaniji. Nasilje u porodici je bilo jedna u nizu problematika koj e su i s tra ž i va ne ovom an ke tom. Re zu l t a ti An ke te o reprodu ktivnom z dravlj u iz godine, dobijeni nakon analize odgovora 5697 žena i 1740 muškaraca, pokazali su da je 30.4% intervjuisanih žena izjavilo da je doživelo verbalno zlosta vlja nje od stra ne svo jih in tim nih part ne ra, dok je njih 22.8% na ve lo da je verbalno zlostavljanje doživelo tokom poslednjih godinu dana. Da je tokom života dož ivelo fi zič ko na si lje, iz ja vi lo je 8.2% že na, a njih 4.5% je na ve lo da je fizičko nasilje doživelo tokom poslednje godi ne. Da je ikada u svom životu bilo prisiljeno na seksualni odnos od strane muža ili partnera potvrdilo je 2.9% žena, dok je 1.5% izjavilo da je imalo neželjeni sek sualni odnos tokom poslednje godine. Prema podacima raznih nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, nasilje u porodici u ovoj zemlji široko je rasprostranjeno. Istraživanje koje je 24