Efekat staklene bašte

Transcription

1 Balkanske zemlje i klimatske promene: Program izgradnje i pomoæi institucijama Klimatske promene: nadolazeæa globalna pretnja Kao što je poznato, život na planeti Zemlji je moguæ zbog postojanja prirodnog efekta staklene bašte. Prirodna pojava gasova sa efektom staklene bašte, pre svega vodene pare (H 2 O), ugljen-dioksida (CO 2 ), i gasova kao što su metan (CH 4 ), azot-suboksid (N 2 O) i troposferski ozon (O 3 ), dozvoljava Sunèevoj energiji da prodre do Zemlje i da padne na nju kao svetlost, ali se potom zadržava u atmosferi kao infracrvena toplota. Ovaj fenomen održava planetu dovoljno zagrejanom, što osigurava normalno odvijanje fizioloških funkcija svih živih organizama. Odsustvo gasova staklene bašte bi snizilo temperaturu naše planete za otprilike 33 0 C pretvarajuæi Zemlju u još jednu bezživotnu planetu našeg Sunèevog sistema. SUNCE Sunèevo zraèenje prolazi kroz atmosferu Efekat staklene bašte Deo Sunèevog zraèenja reflektuje se sa Zemlje i iz atmosfere Veæi deo zraèenja apsorbuje površina Zemlje i zagreva se ATMOSFERA ZEMLJA Deo infracrvenog zraèenja propušta atmosfera, a deo se apsorbuje i ponovo emituje molekulima gasova staklene bašte u svim smerovima. Tako se zagreva površina Zemlje i niža atmosfera. Infracrveno zraèenje je emitovano sa površine Zemlje IZVOR: US Global Change Research Program: Climate Change / State of knowledge 1

2 Efekat staklene bašte, koji je milionima godina bio blagoslov za Zemlju, izgleda da se tokom poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju, izazvanu ljudskim aktivnostima. Sa industralizacijom i rastom populacije, emisija gasova sa efektom staklene bašte uzrokovana spaljivanjem fosilnih goriva, krèenjem šuma i èišæenjem zemljišta za poljoprivredu se konstantno poveæavala. U poslednjih 100 godina èoveèanstvo je emitovalo gasove staklene bašte u atmosferu brže nego što su ih prirodni procesi mogli ukloniti. Pored svega, emitovani su i novi sintetièki gasovi, kao što su hloroflorougljovodonici i haloni (CFCs) i ustanovljeno je da i oni deluju kao gasovi staklene bašte. Za ovaj period, nivo ovih gasova u atmosferi se uglavnom poveæavao a projekcije nam ukazuju na nastavak brzog porasta nivoa gasova, koji prati rast globalne ekonomije. Ovaj porast poèinje narušavati delikatnu ravnotežu, znaèajno poveèavajuæi kolièinu gasova staklene bašte u atmosferi i njihov izolacioni efekat. Podaci o klimi, koji dopiru godina unazad, pokazuju blisku zavisnost izmeðu koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi i globalne temperature. Veæ 1896, veliki švedski hemièar Svente Arrhenius je nagovestio da bi se spaljivanjem dovoljno fosilnog goriva udvostruèila koncentracija atmosferskog CO 2, a globalna temperatura bi se mogla poveæati za 5,5 o C. Ovo nije daleko od 1,5 o C do 4,5 o C poveæanja koje dobijamo današnjim kompjuterskim simulacijama izraðenim za projekat udvostruèavanja kolièine atmosferskog CO 2. U godini svetska nauèna zajednica izveštava Koncentracije ugljen-dioksida Deo na milion

3 da su promene veæ u toku i da se Zemlja zagrejala za 0,5 o C u toku prošlog veka. U januaru godine UN IPCC (Intergovernmental Panel for Climate Change) zvanièno je izjavio da je ljudski uticaj glavni faktor današnjeg globalnog zagrevanja. Ova izjava je bila od velikog znaèaja pošto su se do tada èuli glasovi koji su globalno zagrejavanje pripisivali Sunèevim aktivnostima, prirodnim klimatskim fluktuacijama ili hipotezama u kompjuterskim modelima. Kvantitativna predviðanja buduæe situacije su još uvek nesigurna. U godini IPCC je procenio da æe se globalna temperatura vazduha na Zemlji poveæati za otprilike 1 o C - 3,5 o C do godine, dok se u godini predviðeni porast temperature popeo na 1,4 o C 5,8 o C. U najboljem sluèaju osetiæemo zagrevanje za 2 o C do godine, što bi trebalo biti najbrže menjanje klime koje se ikada dogodilo u poslednjih godina, u periodu u kom se razvila moderna civilizacija. Zagrevanje ovih razmera uticaæe na mnoge aspekte naših života, kao što su promene temperature i promene raspodele padavina, prouzrokuvaæe porast nivoa mora i promene u raspodeli snabdevanja vodom za piæe. Uticaji na naše zdravlje, vitalnost šuma i drugih prirodnih oblasti, kao i poljoprivrednu proizvodnju su veoma znaèajni. Toplija planeta Zemlja ubrzava globalni cikus vode: izmena vode izmeðu okeana, atmosfere i tla. Viša temperatura prouzrokuje veæe isparavanje, te æe doæi do bržeg isušivanja tla. Više vode u atmosferi, ukupno uzevši, znaèi više kiše ili snega. Mi možemo da registrujemo prve znakove u promenama ciklusa vode. Takvi dogaðaji mogu prouzrokovati poplave, eroziju tla, pa èak i gubitak života. U nekim drugim oblastima, poveæanje isparavanja dovodi do suše zbog toga što æe obilne kiše padati na nekim drugim mestima na Planeti. PRECIPITATION ANNUAL (US Global Change Research Program: Climate Change / State of knowledge) 3

4 Globalno posmatrano, nivo mora je porastao 10 do 25 cm za poslednjih 100 godina, uglavnom zbog toga što se voda širi kada se zagreva. Topljenje gleèera, koje se dešava širom sveta u poslednjem veku, takoðe doprinosi porastu nivoa. Ranije smrznuto tlo (veèiti led) na Aljaski i u Sibiru takoðe se poèelo topiti, ošteèujuæi i ekosisteme i infrastrukturu. Topljenje i zagrevanje tundre takoðe æe voditi do raspadanja organskih materija i oslobaðanja vezanog ugljienika i metana, stvarajuæi dodatni izvor gasova sa efektom staklene bašte. Kako rizici globalnih klimatskih promena postaju sve oèigledniji, javlja se istinska potreba da se skoncentrišemo na akcije, koje bi dovele do smanjenja emisje gasova sa efektom staklene bašte i minimizirale negativan uticaj klimatskih promena. Uopšte, ljudi u zemljama u razvoju su zabrinutiji u pogledu klimatskih promena upravo zbog ogranièene infrastrukture i kapitala i veæe zavisnosti od prirodnih resursa. Meðunarodne inicijative po pitanju klimatskih promena U 80-im godinama, nauèni dokazi o globalnim klimatskim promenama i njihovim posledicama, doveli su do porasta zabrinutosti meðu nauènicima, politièarima, i javnosti. U Rio de Janeiru, godine je usvojena Konvencija o klimatskim promenama, UN Framework Convention on Climate Change (UNFCCC). U okviru Konvencije, definisan je niz obaveza za sve zemlje koje se uglavnom odnose na razradu i implementaciju politike za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Kako se odgovor razvijenih zemalja (koje su glavni proizvoðaèi gasova staklene bašte) pokazao veoma slab, godine je predstavljen Berlinski Mandat, koji je ustanovio pregovaraèki proces da bi se ojaèalo angažovanje u okviru UNFCCC za period posle godine. Ovaj proces je konaèno doveo do usvajanja Protokola iz Kjota (KP) godine. Na ovoj karti (kreiranoj od strane USA World Resources Institute) predstavljeni su razlièiti regiioni ne prema njihovom geografskom položaju, veæ prema emisiji gasova staklene bašte. Evidentno je da je najveæa odgovornost na razvijenim zemljama (uglavnom SAD, Evropa i Japan). Ove zemlje bi trebal da preuzmu najveæi teret spreèavanja i smanjenja emisije GHG. 4

5 Kjoto protokol (KP) predstavlja veoma važan korak prema ogranièenju emisije 6 gasova staklene bašte (CO 2, CH 4, N 2 O, HFCs, PFCs i SF 6 ), pošto je po prvi put specificirano zakonski obavezujuæe angažovanje. U skladu sa KP razvijene zemlje imaju posebne obaveze: za vreme prvog perioda angažovanja (tj., ), one treba da smanje njihove ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte najmanje 5% u odnosu na nivoe iz godine. Dogovoreni ciljevi su izdiferencirani izmeðu razvijenih zemalja (npr. SAD su se obavezale na smanjenje emisije gasova staklene bašte za 7%, Evropska Unija-EU u celini za 8%, Japan i Kanada za 6%), dok je isti princip i za države èlanice EU u skladu sa interno usvojenim sporazumom o podeli obaveza. Nedavno, SAD su opozvale svoje obaveze u okviru KP, uznemirujuæi svetsko društvo u celini. U godini, za vreme UNFCCC èetvrte konferencije- Conference Of the Parties (COP), uspostavljen je akcioni plan tkzv. Buenos Aires Action Plan, kojim je planiran poseban vremenski raspored za implementaciju KP. Prema ovom planu, u Hagu u novembru godine se održao COP6, sa glavnim zadatkom postizanja dogovora o glavnim operativnim pitanjima KP. Zbog znaèajnog razilaženja Potpisnica u pogledima na kljuèna pitanja, bilo je nemoguæe postiæi sporazum do kraja ovog zvaniènog sastanka, te je on prekinut a nastavak je odložen za juli 2001 u Bonu (COP6 nastavak). Za vreme Samita na vrhu, koji se održao u okviru nastavka COP6, ministri su postigli politièki sporazum o suštinskim pitanjima, koja su povezana sa radnim pitanjima Kjoto protokola. Ovaj politièki sporazum veæ je preveden u pravnièko-tehnièki tekst za sva pitanja osim za pridržavanje, fleksibilne mehanizme i èlanove 5, 7 i 8 KP (izveštavanje, praæenje i pregled). Posao æe biti završen na sledeæem sastanku koji æe biti održan u oktobru godine u Marakešu (COP7). Izgradnja kapaciteta (Capacity Building) i klimatske promene UNFCCC, prepoznavši da je pitanje klimatskih promena od velike važnosti, utvrdila je niz obaveza za potpisnice Konvencije, uzimajuæi u obzir njihove zajednièke ali izdiferencirane odgovornosti. Na svom 5. i 6. zasedanju, COP je podstakao potpisnice ukljuèene u Aneks II Konvencije ( najrazvijenije zemlje) da pomognu zemljama sa ekonomijama u tranziciji (EIT) kao i zemljama u razvoju, u poveæanju njihovih moguænosti dostizanja cilja Konvencije kroz implementaciju mera Konvencije i priprema za njihovo efikasno uèešæe u procesu primene Kjoto protokola. 5

6 Integralno planiranje i implementacija relevantnih aktivnosti sastoji se od niza akcija, kao što su razvoj nacionalnog sistema za procenu emisije gasova sa efektom staklene bašte i njihovo uklanjanje u ponorima, projekcije razvoja emisije gasova staklene bašte i odreðivanje odnosno evaluacija potencijalnih mera za smanjenje emisije u razlièitim sektorima (energija, industrija, stanovanje / tercijarni sektor). Zemlje sa ekonomijama u tranziciji, kao i zemlje u razvoju, suoèavaju se sa mnoštvom teškoæa u preduzimanju ovih akcija, uglavnom zbog ogranièenog korišæenja ekološki prihvatljivih tehnologija, nedostatka finansijskih i ljudskih resursa sa odgovarajuæim znanjem, kao i zbog odsustva odgovarajuæih efikasnih administrativnih struktura. Zbog toga su izgradnja i osposobljavanje institucija u ovim zemljama hitno potrebni (Capacity building). Prioritetne akcije u okviru Capacity Building su dogovorene prema zemljama u tranziciji (EITs) a zemlje u razvoju su dostavile svoje poglede. Ove akcije podrazumevaju: Nacionalne katastre emisije gasova staklene bašte Buduæe projekcije emisije gasova staklene bašte Identifikaciju i odreðivanje politike i mera za ogranièenje emisije gasova staklene bašte Procenu uticaja moguæih klimatskih promena i identifikaciju odnosno odreðivanje moguæih mera za prilagoðavanje Istraživanje i sistematsko posmatranje Obrazovanje, obuku i podizanje svesti stanovništva Razmenu nauènog osoblja Prenos ekološki prihvatljivih tehnologija Nacionalnu komunikaciju na poboljšanju politike i mera za smanjenje emisije gasova staklene bašte, kao i razvoj relevantnih nacionalnih planova Nacionalni sistem za odreðivanje emisije gasova staklene bašte Nacionalne registre Razvoj relevantnih struktura za implementaciju Fleksibilnih mehanizama iz Kjoto protokola, to jest Udruženu implementaciju (Joint Implementation-JI), Trgovanje emisijom (Emissions Trading-ET), Mehanizam èistog razvoja (Clean Development Mechanism- CDM). 6

7 Capacity Building Program za balkanske zemlje Capacity Building Program za balkanske zemlje je iniciran od strane Ministarstva za životnu sredinu, prostorno planiranje i javne radove Grèke. Program ima ukupan budžet od oko jedan milion EUR-a i vreme realizacije od 18 meseci. Balkanske zemlje ukljuèene u ovaj program su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija, Rumunija i Jugoslavija. Sve ove zemlje su ratifikovale Okvirnu konvenciju o klimatskim promenama, dok su dve (Bugarska i Rumunija) potpisale i Protokol iz Kjota. Ove dve zemlje pripadaju Aneksu I Konvencije, dok ostale za sada nisu ukljuèene u Aneks I. Kroz ovaj program, Grèka, kao Potpisnica Aneksa II UNFCCC, se trudi da obezbedi finansijsku i tehnièku pomoæ gore pomenutim zemljama da bi im pomogla u poveæanju njihovih moguænosti da postignu ciljeve Konvencije. Ovo može biti uraðeno kroz implementaciju odredaba Konvencije i pripremama za njihovo aktivno uèešæe u procesu primene Kjoto protokola. Nacionalna observatorija Atine (NOA) koordinira program. NOA je javni istrživaèki centar zadužen za izradu godišnjeg katastra emisije gasova sa efektom staklene bašte u Grèkoj u korist Ministarstva za životnu sredinu, prostorno planiranje i javne radove Grèke. Ona je takoðe nacionalno središte za IPCC. Pored toga, NOA je bila odgovorna za izradu druge nacionalne komunikacije pod UNFCCC, i deluje kao tehnièki konsultant za ministarstva, koja su kompetentna za pitanja klimatskih promena, politike i mera vezanih za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, oèuvanja energije i korišæenja obnovljivih energija. I na kraju, NOA je pomagala susednim zemljama u ostvarenju njihovih tehnièkih obaveza i izveštavanju prema UNFCCC. Èetiri grèka partnera su ukljuèena u program: dve privatne kompanije iz Grèke, sa nazivom EPEM S.A. i SPEED S.A., Nacionalni tehnièki univerzitet Atine (Laboratorija za industrijiske i energetske uštede) i nevladina organizacija iz Grèke, Interdisciplinarni institut za istraživanje životne sredine (INIER). Program je zapoèet poèetkom godine, za vreme inicijalnog sastanka koji je održan u Atini u martu godine. 7

8 Glavni ciljevi programa su: Pomoæ balkanskim zemljama u razradi i upotrebi pouzdanih nacionalnih katastara antropogene emisije prema izvorima i uklanjanje u ponorima gasova staklene bašte, povezivanje sa neophodnim sistemima podrške za prikupljanje i upravljanje podacima, što predstavlja elemente koji dozvoljavaju ocenu tekuæe situacije i posmatranih trendova. Pomoæ balkanskim zemljama u odreðivanju, evaluaciji i izboru odgovarajuæih mera za smanjenje emisije gasova staklene bašte, uzimajuæi u obzir nacionalne prioritete, uoèena ogranièenja i potrebe infrastrukture, kao i moguæe podržavajuæe politièke odluke i mere za prevazilaženje ovih poteškoæa. Identifikacija prioritetnih oblasti za akciju u balkanskim zemljama u okviru Fleksibilnih mehanizama Kjoto protokola (KP Flexible Mechanisms). Procena povredivosti ovih zemalja klimatskim promenama. Unapreðenje ukupnog stanja životne sredine na Balkanskom poluostrvu. Dalji razvoj finansijske i nauène saradnje izmeðu Grèke i drugih balkanskih zemalja. Da bi se postigli ovi ciljevi, program treba da se sastoji od sledeæih zadataka: (1) Izrada / evaluacija katastra emisije gasova staklene bašte (2) Projekcije emisije gasova staklene bašte (3) Identifikacija i evaluacija politike i mera s ciljem smanjenja emisije gasova staklene bašte (4) Formulacija nacionalnog akcionog plana za smanjenje emisije gasova staklene bašte (5) Baze podataka Obuka osoblja (6) Evaluacija postojeæih administrativnih struktura (7) Sposobnost prenosa tehnologija za oèuvanje energije i ekološki prihvatljivih tehnologija (8) Procena potreba i usaglašavanje postojeæeg nacionalnog pravnog okvira u odnosu na korišæenje fleksibilnih mehanizama (9) Definisanje prioritetnih oblasti za fleksibilne mehanizme (10) Podizanje svesti stanovništva Da bi se ovaj program uspešno implementirao potrebna je saradnja svih vladinih i nevladinih organizacija u svim zemljama ukljuèenim u ovaj projekt. Na ovaj naèin æe biti prikupljani pouzdani podaci dok rezultati svakog zadataka ne zadovolje potrebe pomenutih zemalja po pitanju klimatskih promena. Nadalje, aktivno uèešæe svih obuhvaæenih aktera æe osigurati nastavak aktivnosti vezanih za klimatske promene u buduænosti pod lokalnom odgovornošæu i promovisaæe saradnju izmeðu zemalja u ovom odluènom meðunarodnom naporu za oèuvanje životne sredine. 8