Prvi koraci u razvoju bankarskog on-line sistema u Japanu napravljeni su sredinom 60-tih godina prošlog veka i to najpre za on-line, real-time obradu

Transcription

1 JAPAN Japan, kao zemlja napredne tehnologije, elektronike i telekomunikacija, je zemlja koja je u samom svetskom vrhu po razvoju i usavršavanju bankarskog poslovanja i spada među vodećim zemljama sveta kada je u pitanju učešće elektronskog plaćanja u ukupnim plaćanjima.

2 Prvi koraci u razvoju bankarskog on-line sistema u Japanu napravljeni su sredinom 60-tih godina prošlog veka i to najpre za on-line, real-time obradu redovnih depozita.

3 Već godine, usledio je novi korak u razvoju u vidu stvaranja integralnog on-line bankarskog sistema.

4 Ovim ne samo da je došlo do automatizacije bankarskog poslovanja Japana, već, takođe, i do smanjenja troškova samog poslovanja.

5 Sada su sve japanske banke i finansijske institucije povezane sa on-line sistemom, čime je povećana efikasnost platnog prometa Japana uopšte.

6 Kada je reč o elektronskom prenosu sredstava i obradi, danas u Japanu egzistiraju dva vodeća on-line sistema: 1. System - BOJ-NET (The Bank of Japan Financial Network), i 2. The Zengin Date Telecommunication System - ZENGIN SYSTEM

7 BOJ-NET BOJ-NET predstavlja on-line sistem koji omogućuje prenos sredstava elektronskim putem između finansijskih institucija, uključujući i Banku Japana.

8 BOJ-NET Ovaj sistem je uveden oktobra godine od strane Banke Japana, koja upravlja njime, i to sa ciljem reduciranja korišćenja papirnih instrumenata u platnom prometu zemlje.

9 BOJ-NET Da bi finansijske institucije mogle da vrše direktni transfer sredstava preko BOJ-NET-a, one moraju da imaju otvorene račune kod Banke Japana Banke, pri čemu članice sistema mogu biti banke, institucionalni investitori i brokeri i to kako domaći, tako i inostrani.

10 Usluga koje ovaj sistem pruža: l. transfer sredstava između finansijskih institucija uključujući i transakcije vezane za međubankarsko tržište novca i transakcije sa hartijama od vrednosti; 2. transfer sredstava u okviru iste institucije 3. obračun pozicionog stanja, koje nastaje kao rezultat poslovanja privatnih klirinških sistema, i 4. transfer sredstava između samih finansijskih institucija i Banke Japana.

11 BOJ-NET Inače, sam transfer sredstava BOJ-NET-a je generalno gledano kreditnog karaktera. Međutim, on može biti i debitnog karaktera i to jedino u slučaju transfera sredstava u okviru iste institucije.

12 BOJ-NET Članovi sistema vrše transfer sredstava sa jednog računa Banke Japana na drugi i to slanjem instrukcije za plaćanje. Sam obračun može biti dvojak, što upravo i čini glavnu i osnovnu karakteristiku sistema BOJ-NET-a.

13 BOJ-NET Specifičnost ovog sistema sastoji se u činjenici funkcionisanja dva potpuno odvojena i različita podsistema. Prvi podsistem, nazovimo ga podsistemom A, je sistem koji omogućuje bruto obračun u realnom vremenu, a njegovo vreme funkcionisanja je od 09:00 do 17:00 časova.

14 BOJ-NET Podsistem A isključuje mogućnost korišćenja prekoračenja na računima, kao i ostale vidove kreditne podrške Bank Japana i veoma je rigorozan, jer se nalozi za plaćanje, koji nemaju pokrića, automatski odbijaju.

15 BOJ-NET Drugi podsistem BOJ-NET-a, podsistem B, je sistem multilateralnog neto obračuna. Vreme funkcionisanja ovog sistema je od 09:00 do 17:00 časova, pri čemu postoji veći broj unapred utvrđenih vremena obračuna i to u 09:00, 13:00, 15:00 i u 17:00 časova.

16 BOJ-NET Inače, same instrukcije za plaćanje u BOJ-NET-u mogu biti poslate i dan pre obračuna, dok su sva plaćanja finalna.

17 Zengin Data Telecommunications System (ZENGIN SYSTEM) Razvoj elektronskog međubankarskog sistema obračuna u Japanu, koji je baziran na on-line mreži, vezuje se za nastanak i početak rada tzv. Zengin Data Telecommunications System - ZENGIN SYSTEM.

18 ZENGIN SYSTEM Ovaj sistem uveden je aprila godine i predstavlja glavnu komponentu unutrašnjeg platnog prometa u Japanu.

19 ZENGIN SYSTEM U suštini, Zengin sistem čini on-line mrežu sa kojom su povezane sve finansijske institucije koje učestvuju u unutrašnjem platnom prometu.

20 ZENGIN SYSTEM Što se tiče tipova transakcija, preko ovog sistema mogu se obavljati sve one transakcije koje su vezane za unutrašnji transfer sredstava. Sa Bankom Japana Zengin sistem je povezan on-line vezom.

21 ZENGIN SYSTEM Sve instrukcije za plaćanje transferišu se individualno centru Zengin sistema i to u periodu od 09:00 do 15:30 časova. Nakon 15:30 časova, Zengin centar utvrđuje neto debitnu ili kreditnu poziciju svake banke i prosleđuje ih, preko on-line veze, Banci Japana.

22 asa ZENGIN SYSTEM

23 ZENGIN SYSTEM Problem izvršavanja instrukcija za plaćanje u slučajevima kada je banka nelikvidna, rešen je kroz obavezu polaganja kolateralnih rezervi (najčešće državnih hartija od vrednosti) banaka kod Banke Japana, pri čemu sama visina kolaterala zavisi od prosečne dnevne neto debitne pozicije odnosne banke u prethodnoj godini.

24 ZENGIN SYSTEM Ukoliko je banka nelikvidna, Banka Japana će na osnovu kolaterala, koji će njoj pripasti, pomoći odnosnoj banci kako se ne bi ugrozila likvidnost ostalih participanata u sistemu.

25 ZENGIN SYSTEM Uključivanjem Banke Japana eliminisana je mogućnost prerastanja likvidnog i kreditnog rizika u sistemski rizik, odnosno mogućnost evoluiranja domino efekta.