Strategy of bank s liquidity management

Transcription

1 Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic Development 2015, 4(7): Stručni članak Professional Paper UDC: : DOI : dx.doi.org/ /sjseco JEL: G21, G31, G33 STRATEGIJA UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU BANKE Strategy of bank s liquidity management Šerif Šabović Univerzitet u Prištini Ekonomski fakultet Prishtina Apstrakt Likvidnost banke zasniva se na posedovanju likvidnih sredstava i mogućnosti pribavljanja istih na finansijskom tržištu. Likvidnost banke označava njenu sposobnost da izmiruje dospele obaveze po tržišno prihvatljivim cenama. Problem nastaje ako banka ima manjak rezervi likvidnosti. U rešavanju ovog problema banke koriste jednu od postojeće tri strategije upravljanja likvidnošću: upravljanje likvidnošću aktive, upravljanje likvidnošću pasive i upravljanje usklađenom likvidnošću. Ključne reči: strategija upravljanja likvidnošću banke, upravljanje likvidnošću aktive, upravljanje likvidnošću pasive, upravljanje usklađenom likvdnošću, rizik likvidnosti 1. Uvod Strategija upravljanja aktivom često se naziva i konverzija aktive, zato što se negotovinska sredstva pretvaraju u gotovinska. Ova strategija polazi od toga, da se likvidnost održava putem likvidne aktive izražene najčešće u vidu gotovine i utrživih hartija od vrednosti. Kada nastane potreba za likvidnim sredstvima, ona se obezbeđuju putem raspoložive gotovine ili prodajom hartija od vrednosti za gotovinu na tržištu kapitala. Kontakt autora: sabovic.serif@yahoo.com. Autor izjavljuje da nema značajne materijalne ili finansijske interese koji se odnose na istraživanje opisano u ovom radu. Takođe, autor izjavljuje da je podneti članak njegov originalan rad i da nakon izdavanja ništa od sadržine neće predstavljati povredu autorskog prava. Rad primljen godine. Odobren za objavljivanje godine. Author declare that he has no relevant or material financial interests that relate to the research described in this paper. Also, author declare that the submitted paper is his original work and that, upon publication, nothing contained in it will not constitute an infringement of any copyright. Paper received Approved

2 Šerif Šabović Strategija upravljanja likvidnošću banke Likvidna aktiva mora da ispunjava sledeće karakteristike: 1.Da ima uvek spremno tržište za konverziju aktive. 2.Da ima stabilnu cenu bez obzira na obim i brzinu prodaje. 3.Da investitor može da povrati uložena sredstva sa što manjim rizikom gubitka. Banka je likvidna ako ima pristup likvidnim sredstvima po prihvatljivoj ceni i u određenom vremenu. Strategiju upravljanja likvidnošću aktive uglavnom koriste one banke, koje smatraju da je ovaj način manje rizičan od onog koji podrazumeva zaduživanje banke. Ovaj pristup upravljanja likvidnošću nosi određene troškove. Prvo, nastaje gubitak budućih prihoda kao posledica propuštene zarade banke. Umesto da se aktiva plasira na tržištu, ona se pretvara u likvidna sredstva. Postoje i drugi troškovi, kao što su plaćanje provizije brokerima hartija od vrednosti, tranasakcioni troškovi, prodaja na tržištu na kome je došlo do opadanja cena i povećanje rizika od određenih gubitaka. Menadžment banke mora da vodi računa da prvo proda onu aktivu koja donosi najmanju zaradu, kako bi troškovi propuštene zarade bili što niži. Velika investiranja u likvidnu aktivu, znače propuštanje mogućnosti većih prihoda banke ako bi se ta sredstva plasirala. Likvidnost banke je najvažniji problem koji banka mora blagovremeno da rešava. Banka mora održavati likvidnost svoje aktive bez velikih troškova. Zato, banka će držati likvidne hartije od vrednosti koje donose manji prihod nego druga aktiva. Menadžment banke mora proceniti koliko likvidne aktive mora da ima da bi izbegao troškove odliva depozita. Često banke drže kao sekundarne rezerve državne hartije od vrednosti, koje ako budu morale da se troše u vidu likvidnih sredstava, neće biti tako veliki trošak kao neki drugi oblici aktive. Likvidna sredstva u vidu rezervi ne donose nikakav prinos, a pasiva iskazuje troškove. Menadžment banke mora da izbalansira potrebe za likvidnošću, naspram potreba za povećanom profitabilnošću banke. Kod upravljanja aktivom banka može najpre pristupiti prodaji državnih hartija od vrednosti. To su lako utržive hartije od vrednosti kod kojih ne postoji kreditni rizik. Kod državnih hartija od vrednosti potoje samo transakcioni troškovi prilikom njihove prodaje i rizik kapitalnog gubitka prilikom transakcije. Kapitalni gubitak nastaje ako dođe do porasta kamatnih stopa na državne hartije od vrednosti, nakon što ih je banka kupila. Navedene nedostatke prodaje državnih hartija od vrednosti banke ublažavaju time što kupuju likvidna sredstva na tržištu novcai i koriste ih kao prvu liniju odbrane od rizika likvidnosti. Kupovina likvidnih sredstava na tržištu novca i prodaja državnih hartija od vrednosti pokazala se kao najbolja kombinacija u održavanju potrebnog nivoa likvidnosti banke. 2. Strategija upravljanja likvidnošću banke Strategija upravljanja likvidnošću pasive pre 1960-ih godina, bila je potpuno zanemarljiva. Banke su pasivu posmatrale kao fiksnu, a sva je pažnja bila usmerena na optimalno upravljanje aktivom. Prvi razlog takvog ponašanja banaka bio je taj, što su depoziti po viđenju činili preko 60% izvora banke i što po zakonu nisu donosili nikakvu kamatu. Drugo, tržište kratkoročnih međubankarskih kredita je bilo potpuno nerazvijeno, pa se retko dešavalo, da se jedna banka zaduži kod druge radi rešavanja problema nelikvidnosti. Posle 1960-ih godina velike banke su počele da traže mogućnosti da njihova pasiva obezbedi rezerve likvidnosti. Novi pristup upravljanja pasivom omogućio je bankama drugačiji način upravljanja likvidnošću banke. Depoziti po viđenju više nisu bili tako dominantan izvor sredstava, a pasiva nije više imala fiksni karakter. Banke 244

3 Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic Development 2015, 4(7): imaju za cilj da povećaju aktivu, a sredstva su obezbeđivale i putem emisije dužničkih hartija od vrednosti u onoj meri u kojoj su im bila potrebna. Banke su počele da povećavaju svoja likvidna sredstva putem zaduživanja na otvorenom tržištu. Strategija upravljanja pasivom znači uzimanje dovoljne količine pozajmljenih sredstava, kako bi se pokrila potražnja za likvidnim sredstvima. Danas mnoge banke koriste ovu strategiju likvidnosti. Ova strategija ima niz prednosti. Banka se odlučuje na pozajmljena sredstva samo onda kada su joj potrebna likvidna sredstva. Za razliku od ove strategije, kod strategije upravljanja likvidnošću aktive, banka je bila primorana da izvesnu količinu likvidne aktive čuva kao rezervu, što umanjuje prihod banke. Korišćenje pozajmljenih sredstava omogućuje banci da portfelj aktive ostane nepromenjen, ako je mandžment banke zadovoljan profitabilnošću aktive. Na kraju, banka može da ostvari određenu kontrolu i uticaj na cenu pozajmljenog kapitala, tako što u pregovorima sa drugom stranom koja nudi kapital utiče na njegovu cenu. Upravljanje likvidnošću nije isto kod velikih i malih banaka. Velike banke mogu uspešno upravljati likvidnošću kroz upravljanje pasivom. Zbog visokog rejtinga i poverenja koje imaju, kod klijenata i na tržištu, velike banke su češće upućene na pribavljanje sredstava na tržištu novca. Obezbeđenje likvidnih srestava vrši se na dva načina: Kupoprodaja tokom noći, i Kupoprodaja sa dužim rokom dospeća. Kupoprodaja tokom noći odnosi se na kupovinu od drugih banaka preko brokerskog tržišta, kupovina evrovaluta preko brokera, kupovina državnih hartija od vrednosti preko dilera i kupovina preko centralne banke. Kupovina sa dužim rokom dospeća odnosi se na kupovinu gde je podloga emisija i prodaja blagajničkih zapisa banke i kupovina evrodolara preko brokera. Koju će od navedenih mogućnosti banka koristiti, zavisi od troškova obezbeđenja likvidnih sredstava. Za velike banke koje održavaju likvidnost na osnovu upravljanja pasivom, veoma je važno, da dugoročno i u kontinuitetu održavaju potreban nivo rejtinga, poverenja i reputacije. To podrazumeva i poverenje u menadžment banke. Bilo kakva sumnja u poslovanje banke može do dovede do brzog povlačenja sredstava. Povlačenje sredstava otežava kupovinu na tržištu novca. U takvoj situaciji banke pribegavaju zaduživanju kod centralne banke, kao poslednjoj istanci obezbeđenja neophodne likvidnosti. Međutim, upravljanje likvidnošću pasive ima i određene slabosti. Prvo, to je najrizičniji način rešavanja problema likvidnosti zbog promene kamatnih stopa na tržištu novca. Banke često moraju da kupuju likvidna sredstva na tržištu kada su ona najskuplja. Cena pozajmljenih sredstava je uvek nesigurna, što se odražava na prihod banke. Ako banka već ima određene probleme likvidnosti, deponenti počinju da povlače depozite, a banke postaju sve manje voljne da takvoj banci pozajmljuju sredstva zbog povećanog rizika. Prekomerno oslanjanje na upravljanje pasivom može da dovede do osiromašenja portfelja kratkoročnih hartija od vrednosti. Rezultat toga je neusklađenost ročne strukrure sredstava i izvora banke. To može da rezultira koncentraciju kratkoročnih obaveza, koje podržavaju bilansne stavke sa dužim rokovima dospeća. Ako dođe period restriktivne monetarne politike, to može da smanji prihode banke i uveća rizik likvidnosti. 245

4 Šerif Šabović Strategija upravljanja likvidnošću banke 3.Strategija usklađene likvidnosti Zbog iskazanih prednosti i nedostataka jedne i druge strategije, banke nalaze kompromisno rešenje i koriste strategiju usklađene likvidnosti, odnosno ALM concept upravljna aktivom i pasivom banke. Prema ovoj strategiji samo jedan deo potreba likvidnosti podmiruje se iz aktive. To se pre svega odnosi na utržive hartije od vrednosti, znači kratkoročne hartije od vrednosti i državne hartije od vrednosti i sredstva depozita. Preostali deo potreba likvidnosti podmiruje se putem zaduživanja od banaka. Neočekivane potrebe za gotovinom, uglavnom se podmiruju na osnovu kratkoročnih zaduživanja. Dugoročne potrebe za likvidnošću mogu da se planiraju, a sredstva za podmirenje ovih potreba mogu da se plasiraju u kratkoročne kredite ili dužničke hartije od vrednosti, koje mogu da se prodaju na tržištu kada se pojavi potreba za likvidnošću banke. Rizik likvidnosti banke je usko povezan sa kapitalnom adekvatnošću banke. Visoka kapitalizovana banka je sposobna da amortizuje eventualne gubitke i promašaju u poslovanju banke. Međutim, sam kapital ne mora biti uvek dovoljan amortizer rizika likvidnosti banke. Nije kod svake visoko kapitalizovane banke moguće brzo prodati deo aktive i tako pribaviti neophodna likvidna sredstva. Mđutim, visoko kapitalizovana banka, zbog visokog rejtinga na tržištu novca, može lako pribaviti potrebna likvidna sredsta. 4. Zaključak Cilj upravljanja rizikom likvidnosti je izbegavanje pozicija negativne neto likvidne aktive. Zbog toga, upravljanje aktivom i pasivom banke, predstavlja važnu aktivnost savremene banke. ALM koncept upravljanja likvidnošću banke znači ograničavanje i smanjivanje rizika likvidnosti banke. References 1. Crouhy, M., D., Galai, R., M. (2001) Risk Management. New York: McGraw- Hill. 2. Ćurčić, U. (2003) Upravljanje rastom i performansama banke, Novi Sad. 3. Đukić, Đ. (2007) Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama, Beograd. 4. Ranković, J. (1996) Specijalni bilansi. Beograd: Pronikon. 5. Rose S., P., Sylvia. C., H. (2005) Bankarski menadžment i finansijske usluge. Beograd. 6. Šabović, Š. (2007) Bankarski menadžment. Beograd: Planeta print. 7. Šabović, Š. (2008) Bankarski rizici. Kraljevo: Alfa-Slovo 8. Šabović, Š. (2009) Bankarstvo. Kraljevo: Alfa-Slovo. 9. Sinkey F., Joseph, Jr. (1989) Commercial Bank Management in th Financial Services Industry. Third Edition, Publishing Company. 10. Vunjak, N., Kovačević, D., Lj. (2006) Bankarstvo. Subotica. * * * * * 246

5 Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic Development 2015, 4(7): Abstract Bank s liquidity is based on the possession of liquidity assets and the possibility of getting them at the financial market. Bank s liquidity means its capability of settling obligations that have become due according to acceptable market-prices. The problem emerges when a bank has a lack of liquidity reserves. In dealing with this problem, banks use one of three existing strategies in liquidity management: managing assets liquidity, managing liabilities liquidity and managing harmonized liquidity. Keywords: bank s liquidity management strategy, managing assets liquidity, managing liabilities liquidity, managing harmonized liquidity, liquidity risk. 247

6 Šerif Šabović Strategija upravljanja likvidnošću banke BLANK PAGE 248