Godišnji izveštaj 2009.

Transcription

1 Godišnji izveštaj 2009.

2

3 SADRŽAJ PREGLED GODINE 5 Finansijski podaci 6 Pismo akcionarima 10 Članovi Izvršnog i Upravnog odbora 12 Finansijski pregled 14 Pregled godine 18 Naša korporativna odgovornost 22 UPRAVLJANJE RIZICIMA 25 POSLOVI SA STANOVNIŠTVOM 31 Poslovna mreža 32 Kreditiranje stanovništva 32 Stambeni krediti 33 Mali biznis 35 POSLOVI SA PRIVREDOM 37 Privredno bankarstvo 38 EFG Lizing 38 INVESTICIONO BANKARSTVO I TRŽIŠTE KAPITALA 41 Sektor sredstava i likvidnosti 42 Kastodi usluge 42 MEĐUNARODNO PRISUSTVO 45 Međunarodno prisustvo 46 Poljska 46 Kipar 47 Bugarska 47 Rumunija 48 Turska 48 Ukrajina 48 Zapadna Evropa 49 OSTALE AKTIVNOSTI 51 Platni promet 52 e-b@nking 52 Banko-osiguranje 53 POVEZANE KOMPANIJE GRUPE 55 EFG Property Services 56 EFG Securities 56 EFG Business Services 57 PRILOZI 59 Finansijski izveštaji za godinu 61 EUROBANK EFG GRUPA I EFG GRUPA 65

4

5 Pregled godine

6 6 FINANSIJSKI PODACI Bilans uspeha u RSD hiljadama Napomena Prihodi od kamata Rashodi kamata 6 ( ) ( ) Dobitak po osnovu kamata Prihodi od naknada i provizija Rashodi naknada i provizija 7 ( ) ( ) Dobitak po osnovu naknada i provizija Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 9 ( ) ( ) Ostali poslovni prihodi Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 11 ( ) ( ) Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 12 ( ) ( ) Troškovi amortizacije 13 ( ) ( ) Operativni i ostali poslovni rashodi 14 ( ) ( ) Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 15 ( ) ( ) Rezultat perioda dobitak pre oporezivanja Porez na dobit 16 ( ) ( ) Dobitak/(gubitak) od kreiranja/smanjenja odloženih poreskih sredstava Dobitak Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji 17 10,82 16,62 Bilans stanja u RSD hiljadama Napomena Aktiva Gotovina i gotovinski ekvivalenti Opozivi depoziti i krediti Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja Dati krediti i depoziti GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

7 7 u RSD hiljadama Napomena Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) Udeli (učešća) Ostali plasmani Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Odložena poreska sredstva Ostala sredstva Ukupno aktiva Pasiva Transakcioni depoziti Ostali depoziti Primljeni krediti Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata Obaveze za poreze Rezervisanja Obaveze iz dobitka Ostale obaveze Ukupno obaveze Kapital Kapital Rezerve Akumulirana dobit Akumulirani gubitak 37 - ( ) Dobit tekućeg perioda Ukupan kapital Ukupno pasiva Vanbilansne pozicije Poslovi u ime i za račun trećih lica Preuzete buduće obaveze Primljena jemstva za obaveze Derivati Druge vanbilansne pozicije Ukupno

8 8 Izveštaj o tokovima gotovine u RSD hiljadama Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti Prilivi od kamata Prilivi od naknada Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda Ukupno Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti Odlivi po osnovu kamata ( ) ( ) Odlivi po osnovu naknada ( ) ( ) Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih ( ) ( ) rashoda Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret ( ) (65.559) prihoda Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja ( ) ( ) Ukupno ( ) ( ) Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita Smanjenje hartija od vrednosti - - Povećanje depozita Ukupno Povećanje kredita i plasmana, i smanjenja depozita Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima ( ) ( ) Povećanje hartija od vrednosti ( ) (23.175) Ukupno ( ) ( ) Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit Plaćen porez na dobit ( ) (16.144) Isplaćene dividende - - Neto priliv gotovine od poslovnih aktivnosti (15.020) Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja Priliv gotovine iz aktivnosti investiranja - - Priliv od prodaje dugoročnih investicija - - Priliv od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja Ukupno Odliv gotovine iz aktivnosti investiranja Odlivi po osnovu ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti - - Odlivi po osnovu kupovine osnovnih sredstava i nematerijalnih ( ) ( ) ulaganja Ukupno ( ) ( ) GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

9 9 u RSD hiljadama Neto tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja ( ) ( ) Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja Priliv po osnovu uvećanja kapitala Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja Svega priliv gotovine Svega odliv gotovine ( ) ( ) Neto povećanje/(smanjenje) gotovine ( ) Gotovina na početku godine Pozitivne kursne razlike Negativne kursne razlike ( ) ( ) Gotovina na kraju perioda Izveštaj o promenama na kapitalu u RSD hiljadama Akcijski i drugi kapital Emisiona premija Ostale rezerve Akumulirani dobitak / (gubitak) Ukupno Stanje 1. januar godine ( ) XVI emisija akcija XVII emisija akcija Dobit tekućeg perioda Stanje 31. decembar godine Raspodela dobiti ( ) - Dobit tekućeg perioda Stanje 31. decembar godine

10 10 PISMO AKCIONARIMA Poštovani akcionari, Posledice kontinuiranog nestabilnog kretanja globalne ekonomije učinile se godinu još jednom izuzetno izazovnom godinom za bankarski sektor u regionu. Iako skorašnje naznake opravdavaju oprezan optimizam u pogledu oporavka svetske ekonomije, on se ipak odvija dosta sporije nego što je isprva predviđano u okruženju koje je više nego ikada ranije podložno nepredvidivim promenama. Srbija je prošle godine uspela da prevaziđe krizu i izbegne njene ozbiljnije posledice, prvenstveno zahvaljujući blagovremenim i koordiniranim koracima vlade, Narodne banke Srbije i međunarodnih finansijskih institucija (kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, itd.), uz podršku bankarskog sektora, koji se dokazao kao dodatni stub stabilnosti zahvaljujući visokoj likvidnosti i snažnoj adekvatnosti kapitala. Bečka inicijativa je odličan primer takve saradnje, koja je veoma pozitivno uticala na održanje makroekonomske stabilnosti zemlje. U tom izazovnom i neizvesnom okruženju, Eurobank EFG je potvrdila sposobnost da se prilagodi promenljivim tržišnim uslovima i reaguje brzo i odgovorno, kao i da uspešno ostvari planirane ciljeve. Posvetila se očuvanju jake pozicije kapitala i likvidnosti, aktivnom upravljanju poslovanjem, kontroli troškova i održanju kvaliteta portfolija kroz odgovorno upravljanje rizicima i uspešne aktivnosti u oblasti naplate. Tokom godine Banka je aktivno sarađivala sa klijentima i pomagala im da se izbore sa izazovima zahtevnog finansijskog okruženja. Takođe je ostala posvećena zajednici i svojoj dugoročnoj društvenoj ulozi. U godini Banka je ostvarila solidne rezultate i završila godinu sa zdravom profitabilnošću i snažnom pozicijom likvidnosti i adekvatnosti kapitala. Banka je očuvala dobar finansijski položaj i vodeću poziciju u različitim segmentima poslovanja. Dobit na godišnjem nivou je dostigla 2,7 milijardi dinara (29 miliona evra), čime je ostvaren prinos na akcijski kapital od 7,7%. Ostvaren je znatan rast aktive, koja je porasla za 18,4% u odnosu na prethodnu godinu i dostigla 147 milijardi dinara (blizu 1,5 milijardi evra). Zahvaljujući tim rezultatima, udeo na tržištu je porastao na 6,8%, čime je Banka zauzela četvrto mesto na tržištu. U pogledu ukupnog kapitala nalazi se na trećem mestu uz snažan racio adekvatnosti kapitala od 18,3%. Depoziti klijenata su uvećani za 6%, na 71 milijardu dinara (742 miliona evra). Dodatno je osnažena pozicija likvidnosti kroz bilateralni sporazum sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o kreditnoj liniji u iznosu od 50 miliona evra za finansiranje Sektora malih i srednjih preduzeća, prvom sporazumu te vrste u Srbiji. Na kraju godine odnos kredita i depozita poboljšao se na 94,1% u odnosu na 104,8% koliko je iznosio na kraju godine. Neto prihod od kamata je neznatno porastao na 8,5 milijardi dinara, uprkos povećim troškovima depozita i nižim prinosima od ulaganja u državne obveznice i repo operacije Narodne banke Srbije. Prihod od naknada i provizija je ostvario snažan rast od 39% i dostigao 2,2 milijarde dinara. Operativni prihod je uvećan za 3%, na 11,2 milijarde dinara, a operativni troškovi su ostali na istom nivou iz godine, uprkos depresijaciji lokalne valute. Potvrđena je vodeća pozicija u nekoliko najvažnijih segmenata poslovanja, kao što su depoziti građana, krediti za preduzetnike i mala preduzeća, devizni poslovi, potrošački krediti i kreditne kartice i stambeni krediti. Takođe je znatno poboljšano prisutvo i prepoznatljivost u Sektoru privrednog bankarstva. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

11 11 Dodatno je proširena paleta proizvoda i usluga, između ostalog, uvođenjem paketa Euro PLATA za klijente koji primaju platu preko banke, brojnim unapređenjima usluga e-b@nkarstva, uvođenjem savetnika za štednju u filijalama, obaveštavanjima putem SMS-a o transakcijama po tekućim računima i kreditnim karticama, proizvodima u oblasti bankarskog osiguranja, izdavanjem internacionalne Visa Electron debitne kartice i mnogim drugim uslugama. Zajedno sa drugim kompanijama Grupe koje posluju u Srbiji: EFG Leasing (finansijski lizing), EFG Property Services (usluge u oblasti nekretnina) i EFG Business Services (usluge obračuna plata) - banka i dalje nudi kompletnu uslugu koja zadovoljava sve potrebe klijenata. Banka je aktivno učestvovala i u vladinim programima subvencionisanih kredita za privatna i pravna lica. Takođe, Banka je nastavila da podržava brojne inicijative u okviru sopstvenog programa društveno odgovornog poslovanja Investiramo u evropske vrednosti. Do sada je u okviru programa uloženo više od 3 miliona evra u projekte obrazovanja, zdravstva, inkluzivnog društva i zaštite životne sredine. U godini pružen je značajan doprinos otvaranju Nacionalnog PET centra za rano otkrivanje raka u okviru Kliničkog centra u Beogradu, prvog centra te vrste u regionu. Četvrtu godinu zaredom Banka je organizovala tradicionalnu svečanost dodele stipendija najboljim studentima završnih godina na državnim univerzitetima u Srbiji u okviru programa Eurobank EFG Školarine. Do sada je perspektivnih studenata dobilo ovu prestižnu stipendiju. Banka je za ukupan učinak u godini osvojila nagradu Banka godine, koju dodeljuje Udruženje ekonomskih novinara. Takođe je dobila prestižnu Virtus nagradu za dugoročnu podršku lokalnoj zajednici kroz program društveno odgovornog poslovanja Eurobank EFG parkovi. Otvaranje novog poslovnog sedišta u centru Beograda u oktobru godine predstavlja još jednu potvrdu dugoročne posvećenosti Eurobank EFG Grupe Srbiji. U narednom periodu, očekuje se da će godina biti još jedna godina puna izazova za bankarski sektor. Ciljevi i usresređenost Banke ostaju na: očuvanju snažne pozicije kapitala i likvidnosti, pažljivom razvoju poslovanja, ostvarivanju veće efikasnosti poslovanja, širenju proizvoda i pružanju najbolje usluge klijentima, razvoju i širenju odnosa i pružanju podrške klijentima u ovom teškom periodu. Eurobank EFG čvrsto veruje da će nastaviti da bude nosilac stabilnosti i razvoja koji odgovorno posluje i štiti svoje klijente i podržava razvoj srpske ekonomije. Beograd, jun, Theodoros Karakasis Filippos Karamanolis predsednik Upravnog odbora predsednik Izvršnog odbora

12 12 ČLANOVI IZVRŠNOG ODBORA Filippos Karamanolis predsednik Izvršnog odbora Slavica Pavlović finansijski direktor i član Izvršnog odbora Danilo Đurović direktor Sektora za upravljanje rizicima i član Izvršnog odbora Vuk Zečević direktor Sektora sredstava i likvidnosti i član Izvršnog odbora Antonios Chatzistamatiou direktor sektora za poslove sa privredom i član Izvršnog odbora Georgios Michalakopoulos direktor bankarskih operacija i organizacije i član Izvršnog odbora Nataša Kovačević direktor Sektora ljudskih resursa i član Izvršnog odbora GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

13 13 UPRAVNI ODBOR Theodoros Karakasis predsednik Članovi Piergiorgio Pradelli Stavros Ioannou Nikolaos Aliprantis Evaggelos Kavvalos Nezavisni članovi Angelos Tsichrintzis Slobodan Slović

14 14 FINANSIJSKI PREGLED U ovoj, najzahtevnijoj godini po finansijska tržišta, Eurobank EFG je održala stabilne finansijske rezultate i poboljšala svoju poziciju na tržištu. Štaviše, banka je pokazala dobro izgrađenu fleksibilnost i prilagodljivost osetljivim uslovima poslovanja, što pokazuju: četvrta pozicija po ukupnoj aktivi, sa tržišnim udelom od 6,8% na kraju godine, jedna od najsnažnijih pozicija kapitala u Srbiji, dobit od 29 miliona evra, stabilan prihod pre rezervisanja, neto prihodi od kamata na nivou od 7,5% koji su među najvišim na tržištu. Ukupna aktiva Uprkos teškim uslovima poslovanja, ukupna aktiva se povećala za 8,4% i iznosila je 147 milijardi dinara (1,5 milijarde evra) uz povećanje tržišnog udela od 6,8%, što je omogućilo da Euro bank EFG Ukupna aktiva (u RSD hiljadama) dostigne četvrtu poziciju u bankarskom sektoru na kraju godine. Izvanredna pozicija kapitala U Srbiji, Eurobank EFG je, i dalje, jedna od najbolje kapitalizovanih banaka na tržištu i po ukupnom kapitalu zauzima treću poziciju. Zahvaljujući disciplinovanom upravljanju kapitalom, banka je ostvarila izvanredne koeficijente kapitala. Na dan 31. decembra godine, pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosio je 18,3% i bio je jedan od najviših na tržištu. Poboljšana likvidnost Povećanjem depozitne osnove i obezbeđivanjem sredstava za finansiranje od Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 50 miliona evra, Eurobank EFG je poboljšala svoju likvidnost. To je prvi ugovor o investiranju koji je jedna banka u Srbiji potpisala Depoziti (u RSD hiljadama)* 18% % *Ne uključujući depozite domaćih i stranih banaka i kratkoročne pozajmice od matične banke GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

15 15 sa međunarodnim finansijskim institucijama. Depoziti klijenata (ne uključujući depozite domaćih i stranih banaka i kratkoročne pozajmice od matične kompanije) porasli su za 15% i vre dnost im je dostigla 71 milijardu dinara (742 miliona evra) na kraju godine. Ukupan odnos plasmana i depozita (uključujući direktne plasmane iz inostran stva) iznoso je 138% i smanjen je u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosio 158%. Održan visok nivo profitabilnosti Neto prihodi od kamata ostali su na istom nivou kao i u godini i iznose 8,5 milijardi dinara, uprkos povećanju troškova depozita i smanjenju prihoda od kamata i kapitalnih investicija. Glavni doprinos stabilnom prihodu od kamata dalo je kreditiranje (85% ukupnih prihoda od kamata). U godini neto kamatna marža iznosila je 7,5%. Neto prihodi od provizija i naknada (u RSD milionima) 39% Banka je nastavila sa uspešnim poslovanjem i postigla prihod od 2,8 milijarde dinara (30 miliona evra) pre odbijanja poreza i 2,7 milijarde dinara (29 miliona evra nakon obračunatog poreza). Zahvaljujući izuzetnom rezultatu u poslednjem kvartalu godine i odličnom upravljanju prihodima i troškovima, ostvarena dobit Eurobank EFG je među najvećima u prošloj godini i čini 13% ukupne profitabilnosti sektora Neto prihodi od kamata (u RSD milionima) 0% Neto prihodi od provizija i naknada zabeležili su porast od 39% i dostigli vrednost od 2,2 milijarde dinara što je rezultat povećanja prihoda od provi zija za bankarske usluge i dokumentarnog poslovanja. Neto prihodi od kamata i naknada povećani su za 6%, tako da iznose 10,7 milijardi dinara i čine 95% ukupnog prihoda iz poslovanja banke Uprkos globalnoj recesiji i negativnim implikacijama koje su iz nje proistekle, ukupan prihod od poslovanja premašio je nivo iz godine za 3%

16 16 i dostigao iznos od 11,2 milijarde dinara u godini, pospešujući finansijsku poziciju Eurobank EFG. Ukupan prihod od poslovanja (u RSD milionima) 3% Banka nastavlja sa dobrim rezultatima u smanjenju ukupnih troškova poslovanja koji su ostali na istom nivou. Odnos troškova i prihoda smanjio se za 2% dostižući 48,2% na kraju godine. Odnos troškova i prihoda (u procentima) -3% 49,6% 48,2% GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

17

18 18 PREGLED GODINE Januar Februar Mart Filijala Eurobank EFG na Novom Beogradu, u Bulevaru umetnosti 2a, prilagođena je osobama sa invaliditetom u skladu sa principima Dizajn za sve. Eurobank EFG dobitnik je nagrade za korporativnu društvenu odgovornost godine 2008, koju tradicionalno dodeljuje Klub privrednih novinara. U akciji Banke Ja recikliram papir, a ti, samo za 4 meseca reciklirano je 1,2 tone papira. Rukovodstvo Eurobank EFG održalo je radni doručak sa novinarima u Hotelu Admiral, na kojem su predstavljeni rezultati postignuti u godini ali i planovi za godinu. Eurobank EFG je potpisala ugovor sa Vladom Republike Srbije za odobravanje kredita koji su predviđeni paketom podsticajnih mera za prevazilaženje efekata svetske ekonomske krize. Članovi fudbalskog kluba Banke priključili su se dobrovoljnoj akciji davanja krvi u Institutu za transfuziju krvi. Eurobank EFG je prva koja je na tržištu ponudila svojim klijenti ma uslugu savetnika za štednju. Eurobank EFG usavršila je svoju internet prezentaciju omogućivši zainteresovanim građanima da koriste specijalnu opciju sajta Pitajte savetnika za štednju. Eurobank EFG i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) potpi sali su Ugovor o donaciji za prilagođavanje internet prezentacije Akademije osobama sa invaliditetom. Eurobank EFG renovirala je svoje filijale u Arilju i Ćupriji. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

19 19 April Eurobank EFG i Grad Pančevo svečano su otvorili obnovljen i preuređen park Narodna bašta u Pančevu. Na Adi Ciganliji u Beogradu, venčanjem zaposlenog iz Banke otvoren je prvi Park za venčanja na otvorenom u Srbiji, za koji je donaciju dala Eurobank EFG. Maj Potpisan je ugovor o donaciji za finansiranje rada Fondacije za studije nauka i umetnosti pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Eurobank EFG i Grad Novi Sad svečano su obeležili završetak radova na obnovi i modernizaciji dekorativne rasvete u Dunavskom parku. Predstavljena je nova ponuda štednje po viđenju slobodna štednja, koja omogućava da klijenti podižu i ulažu novac kada god to požele, uz stimulativnu kamatu i besplatne kartice iz ponude Banke. Jun Eurobank EFG, kao zvanični agent Vlade Republike Srbije servisirala je isplatu stare devizne štednje za godinu. Banka je poklonila pet računara Osnovnoj školi Bratstvo u Novom Pazaru. Eurobank EFG i Evropska investiciona banka (EIB) potpisale su kreditni aranžman u vrednosti od 50 miliona evra, za finansiranje investicionih projekata, obrtnog kapitala i lizing aranžmana malih, srednjih i mikro preduzeća u Srbiji. Banka je osvojila nagradu Regionalni biznis partner za 2009 koju dodeljuje kompanija Mass Media International.

20 20 Jul Avgust Septembar Korisnici kreditnih kartica Banke oslobođeni su plaćanja kamata to kom letnjeg perioda. Eurobank EFG omogućila je klijentima koji kupuju stan da ne plaćaju troškove obrade kredita. Banka je za 0,5% snizila kamatne stope na stambene kredite indeksirane u evrima. Zaposleni u Eurobank EFG su za najlepši park iz programa Eurobank EFG parkovi proglasili Park za venčanja na Adi Ciganliji. Banka se ukljičila u UNICEF-ov projekat Škola bez nasilja namenjen srednjim školama. Banka je donacijom podržala o bno vu mana stira Hilandar. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

21 21 Oktobar Novembar Decembar Eurobank EFG potpisala je ugovor sa Ministarstvom ekonomije Vlade Republike Srbije i Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita za učešće u programu subvencionisanih stambenih kredita za Generalni direktor Eurobank EFG Grupe Nicholaos Nanopoulos, NJ. K. V. princeza Katarina Karađorđević, guverner Narodne banke Srbi je Radovan Jelašić i predsednik IO Eurobank EFG u Srbiji Filipp os Karamanolis svečano su otvorili novo poslo vno sedište Eurobanke u Srbiji, pod nazivom Eurobank EFG Centar. Tom prilikom, otvo rena je i izložba Kovani i papirni novac u kraljevsko doba Srbije. Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar zdravlja Republike Srbije Tomica Milosavljević pustili su u rad Nacionalni PET centar, skener za ranu dijagnostiku raka, u sklopu Kliničkog centra Srbije. Nacionalni PET centar realizovan je uz finansijsku donaciju Eurobanke od 1 milion evra. U Nedelji štednje promovisana je Štednja unapred, koja omogućava klijentima da odmah po oročenju podignu pripadajuću kamatu od 6% koja je fiksna do isteka perioda oročenja. Eurobank EFG počela je sa prodajom Wiener Städtische i Delta Generali polisa osiguranja u svojim filijalama. U akciju reciklaže hartije priključio se poslovni partner Banke, kom - pa ni ja MVM koja se bavi pozicioniranjem reklamnog materijala u filijalama. Promotivni materijal banke koji se više ne koristi, povlači se i reciklira. Eurobank EFG donirala je nameštaj koji više ne koristi Centru za integraciju mladih, koji će biti iskorišćen za opremanje redakcije i distributivnog centra časopisa Lice ulice. Potpisivanjem posredničkog finan sijskog ugovora sa Narodnom bankom Srbije, Eurobank EFG uključila se u proces odobravanja kredita iz Apeks kreditne linije za mala i srednja preduzeća Evropske investicione banke. Eurobank EFG dobitnik je ovogodišnje VIRTUS nagrade za doprinos kompanije lokalnoj zajednici, za projekte realizovane u okviru programa Eurobank EFG parkovi. Četvrtu godinu zaredom dodeljeno je 100 stipendija u iznosu od po evra za najbolje studente državnih univerziteta u Srb i ji, u okviru projekta Eurobank EFG Školarine. Donacijom Osnovnoj školi Desanka Maksimović iz Novog Pazara obezbeđena su sredstva za kupovinu novogodišnjih paketića za decu sa invaliditetom. Gradonačelnica Pančeva, Vesna Martinović, uručila je Eurobank EFG godišnje priznanje Grada Pančeva povodom uspešne saradnje u godini na rekonstrukciji i adaptaciji parka Narodna bašta.

22 22 NAŠA KORPORATIVNA ODGOVORNOST Krea ti vnost, inventivnost, efikasnost, naglašen kva litet i poštovanje ljudi i životne sredine čine skup vrednosti koje daju stav Grupe Eurobank EFG i kojima se zaposleni u ovoj grupi rukovode u svojim aktivnostima. Stalan napor za unapređenje ekonomske sredine, zajedno sa negovanjem otvorenog dijaloga sa deoničarima i aktivno učešće i doprinos organizacije društvu čine društvenu odgovornost Eurobanke EFG. Preciznije, društvena odgovornost grupe sprovodi se kroz četiri stuba delovanja: promovisanje društvenog doprinosa u ključnim oblastima u lokalnim zajednicama u kojima grupa posluje; briga o životnoj sredini, sa ciljem borbe protiv klimatskih promena i doprinosa održivom razvoju. Svake godine, doprinos grupe privredi i društvu, što je kruna uspeha njenih zaposlenih, nagrađuje se nizom priznanja u Grčkoj i inostranstvu. podsticanje dijaloga sa deoničarima kroz aktivnosti i inicijative kojima se identifikuju problemi, uz istovremeno promovisanje odgo varajućih rešenja; poboljšanje korporativnog upravljanja, što obezbeđuje transparentnost i etičko poslovanje organizacije; Nagrade u godini Nagradu dodelio Srbija Grčka Nagrada VIRTUS za doprinos lokalnoj zajednici Korporativna društvena odgovornost Regionalni biznis partner za godinu Rekonstrukcija i adaptacija parka Narodna bašta Najbolja banka na razvijenom tržištu Najbolja privatna banka Najbolja banka za menjačke poslove Najbolja banka za finansijsku trgovinu Najbolja potkastodi banka Vrhunska kastodi banka za domaće, strane i vodeće institucionalne investitore Najbolji svetski kombinovani izvozni faktor i uvozni faktor Balkanski fond za lokalne inicijative Klub privrednih novinara Mass Media International Grad Pančevo Magazin Global Finance Magazin Euromoney Magazin Global Finance Magazin World Finance Magazin Global Finance Magazin Global Custodian Factors Chain International (F.C.I.) GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

23 23 Nagrade u godini Poljska Rumunija Bugarska Turska Kipar Ukrajina Luksemburg Najbolja osiguravajuća kompanija (Activa) Najbolja internet banka za privredu/institucije Vrhunski e-banking Nagrada za lidera u izvozu & investicijama Evropska nagrada EMAS Lanac snabdevanja uključujući zelene nabavke Nagrada za korporativno upravljanje Najbolja banka za mala preduzeća Pouzdan poslodavac Vrhunska kastodi banka za domaće institucionalne investitore Izdavač sa najaktivnijim karticama Finansijski proizvod godine Najbolji štedni proizvod Najbolji investicioni proizvod Nagrada za najviše uloženog vremena u dobrotvoran rad Najbolji uvodni program za nove zaposlene Etičko i odgovorno ponašanje prema deoničarima Najbolja privatna banka Najbolje ukupne privatne bankarske usluge Vrhunska kastodi banka za strane institucionalne investitore Najbolje usluge namenjene stanovništvu Najperspektivnija privatna banka Nagradu dodelio Magazin Euromoney Magazin Global Finance Magazin RAM HELEXPO & STAT BANK Evropska komisija Poslovne nagrade magazina Hrima Magazin Forbes Magazin Economic Digest Magazin Global Custodian 2009 No-Cash Gala Godišnja konferencija Banke, investicije, novac Godišnja konferencija Banke, investicije, novac Godišnja konferencija Banke, investicije, novac Bulgarian Donors Forum (Bugarski donatorski forum) Bugarsko udruženje za upravljanje ljudskim resursima i razvoj (BHRMDA) Bugarski Pari Daily & Deloitte Magazin Euromoney Magazin Euromoney Magazin Global Custodian Magazin Expert Ukraine Nagrade za bankarstvo World Finance-a

24

25 Upravljanje rizicima Naš cilj je da nastavimo sa obazrivim, ali istovremeno i fleksibilnim upravljanjem rizikom u svim oblastima. Isto kao i u godini, težište će biti na brzom prilagođavanju realnim promenama na tržištu, u cilju podrške profitabilnih srednjoročnih ciljeva, uz istovremeno zadržavanje visokog nivoa kvaliteta i kontrole eksternog okruženja. Danilo Đurović član Izvršnog odbora, direktor Sektora za upravljanje rizicima

26 26 Upravljanje rizicima Efikasno upravljanje rizicima jeste jedan od glavnih prioriteta Eurobank EFG, i u isto vreme izvor konkurentske prednosti. Banka je uložila znatna sredstva i napore u cilju unapređenja svojih politika, procedura, metodologija i infrastrukture za upravljanje rizicima, kako bi se obezbedilo poštovanje propisa Narodne banke Srbije i međunarodnih običaja dobrog poslovanja u tom domenu. Kreditni rizik Eurobank EFG primenjuje međunarodne običaje dobrog poslovanja primenom dobro definisanog procesa odobravanja kredita, kroz nezavisne kreditne analize, kao i kroz sveopštu efikasno implementiranu funkciju upravljanja rizicima. Razdvajanje dužnosti nameće međusobnu nezavisnost zaposlenih koji su odgovorni za odnos sa klijentima, zaposlenih koji su odgovorni za nezavisnu analizu u okviru procesa odobravanja, i zaposlenih koji su odgovorni za isplatu i praćenje kredita tokom perioda otplate. Kreditna politika Banke se razmatra i revidira po potrebi, a najmanje jedanput godišnje. Adekvatnost politike obračuna ispravki vrednosti Banke preispituje se godišnje, dok se obračun obavlja mesečno, a knjiženje najmanje kvartalno. Ispravke se zasnivaju na analizi docnje kada je u pitanju stanovništvo, a na kreditnoj sposobnosti kada su u pitanju klijenti koji pripadaju kategoriji pravnih lica. U slučaju obezvređenih kredita, Eurobank EFG ispravku vrednosti obračunava na osnovu analize umanjenja vrednosti plasmana uzimajući u obzir očekivane gotovinske tokove, period naplate duga, iznos duga koji se može naplatiti, i slično, a u skladu sa zahtevima MRS 39. Posebna rezerva za potencijalne gubitke obračunava se u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. U svim svojim kreditnim aktivnostima Banka primenjuje princip četvoro očiju. Za ocenu boniteta klijenata i performansi portfolija potrošačkih kredita, Eurobank EFG koristi odgovarajuće statističke modele (skor kartice). Proces odobravanja je centralizovan. Portfolio se prati i nizom statističkih analiza. U slučaju stambenih kredita, Eurobank EFG koristi centralizovano odobravanje. Iznosi kredita zavise od procene vrednosti obezbeđenja i od kreditne sposobnosti zajmoprimca. Sve procene vrednosti nepokretnosti koje se daju kao sredstvo obezbeđenja (kolateral) sprovode ovlašćeni procenitelji. Kvalitet portfolija prati se i putem čitavog niza statističkih analiza. U slučaju kredita za mala preduzeća i preduzetnike, odobravanje kredita se zasniva na sledećem okviru: centralizovane procedure odobravanja i jasne smernice u vezi sa instrumentima obezbeđenja. Kod kredita privredi više se koristi finansijska analiza. Likvidnost i finansijska pozicija procenjuju se zajedno sa različitim kvalitativnim faktorima. Evaluacija portfolija korporativnih kredita zasniva se na sistemu kreditnog rejtinga koji uzima u obzir faktore koji su pomenuti napred. Takav sistem se koristi i za obračunavanje ispravki vrednosti za portfolio kredita privredi. Pored toga, Odeljenje kreditne kontrole redovno kontroliše različite poslovne jedinice Banke koje odobravaju kredite i tako obezbeđuje pravilno sprovođenje politike odobravanja kredita. Kako bi se obezbedila odgovarajuća kalibracija i prediktivna sposobnost internih modela za procenu rizika, kao i odgovarajuća politika obračuna ispravki vrednosti, Odeljenje kreditne kontrole regularno primenjuje i bek testing i stres testing bančinih porfolija. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

27 27 Politika praćenja kvaliteta kredita Nakon odobrenja, kvalitet kredita koji su odo breni privredi i stanovništvu prati i pro cenjuje Odeljenje kreditne kontrole, kroz terenske kontrole, koje obuhvataju procene pojedinačnih plasmana kod kredita privredi i statističke analize na nivou portfolija za kredi te stanovništvu. Odeljenje kreditne kontrole funkcioniše ne zavisno od svih poslovnih jedinica Banke i odgovara rukovodiocu Sektora za upravljanje rizicima. Banka je utvrdila limite i kontrolne mehanizme koji su vezani za koncentracije izloženosti ka poje dinim licima (grupama po veza nih lica) i industrijskim granama. Ri zici koji pro izilaze iz takvih izloženosti prate se kontinuirano i podležu kvartalnoj ili polugodišnjoj reviziji Odbora za ri zike čiji je osnivač Upravni odbor. Tržišni rizik Tržišni rizik je potencijalni gubitak koji može da nastane usled promena u osnovnim faktorima tržišta (kamatne stope, devizni kurs, cene akcija, cene proizvoda/robe i promenljivost ovih faktora rizika). Da bi osigurala efikasno praćenje tržišnih rizika koji proističu iz njenih ukupnih aktivnosti, Banka se drži određenih principa i politika. Ciljevi tih politika jesu da se: uspostavi okvir i minimalni standard za ko n- trolu i upravljanje tržišnim rizikom na nivou čitave Banke, omogući poštovanje lokalnih propisa i standarda Eurobank EFG Grupe, uspostavi okvir kojim će se u krajnjoj instanci omogućiti Banci da stekne konkurentsku prednost kroz odlučivanje bazirano na osnovu identifikovanih rizika. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti jeste rizik da Banka neće biti u mogućnosti da obezbedi dovoljna sredstva kako bi ispunila svoje obaveze uz razumne troškove, ili kako bi ih uopšte ispunila; kada se radi o finansijskoj imovini, rizik jeste taj da instrument neće moći da se proda ili na drugi način razmeni za svoju punu tržišnu vrednost. Banka deponuje sredstva obavezne rezerve kod Narodne banke Srbije kako bi se zaštitila od naglog i znatnog povlačenja depozita. Banka upravlja rizikom likvidnosti tako što stalno prati ročnu neusklađenost potraživanja i obaveza i analizira projektovane gotovinske tokove kako bi se omogućilo da u svakom trenutku ispunjava svoje obaveze. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom odgovoran je za donošenje politika likvidnosti i praćenje likvid nosti tako da se obezbedi da sa likvidnošću ne bude problema. Politike likvidnosti Banke osmišljene su tako da se osigura: držanje dovoljno likvidnih sredstava za po d- mirivanje obaveza u trenutku kada one nastanu, praćenje pozicija likvidnosti na dnevnoj bazi, dovoljno raspoloživih linija kod matične Eurobank EFG Grupe i drugim partnerima kako bi se izmirile bilo koje obaveze ako se ukaže potreba. Operativni rizik Operativni rizik jeste rizik gubitka koji je rezu ltat propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i procesa u banci, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja. Bez obzira na potrebu da se poštuju lokalni propisi i najbolja međunarodna praksa u tom domenu, Eurobank EFG prepoznaje da upravljanje operativnim rizikom ima presudan uticaj na rezultat Banke.

28 28 Aktivno upravljanje operativnim rizicima koji proizilaze iz poslovnih aktivnosti Banke postepeno se i sistematično ugrađuje u procedure njenih organizacionih jedinica. Pojedinačne organizacione jedinice zadržavaju svoju osnovnu odgovornost za upravljanje operativnim rizikom koji nose njihove aktivnosti. Jedinica za operativni rizik odgovara izvršnom direktoru za upravljanje rizicima Banke i odgovorna je za sprovođenje principa i politike upravljanja operativnim rizikom, uspo stavljanje odgovarajućih alata za pružanje podrške pojedinačnim organizacionim je dinicama u pogledu identifikacije, ocenjivanja, ublažavanja, praćenja i izveštavanja o operativnim rizicima, kao i za poboljšanje sistema internih kontrola. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

29

30

31 Poslovi sa stanovništvom Eurobank EFG je jedna od najvećih banaka u Srbiji u poslovanju sa stanovništvom, koja kontinuirano razvija svoje proizvode i usluge kako bi maksimalno zadovoljila potrebe svojih klijenata. Eurobank EFG je jedna od vodećih banaka u oblasti potrošačkih kredita, kreditnih kartica, depozita, stambenih kredita i malog biznisa, gde težimo stvaranju dugoročne saradnje, na obostranu korist i klijenata i Banke. Aleksandra Bursać direktor poslovne mreže

32 32 Poslovna mreža Prateći poslovnu orijentaciju Banke, u godini, strategija poslovne mreže i Odeljenja prodaje bila je potpuno usmerena ka potrebama klijenata i na unakrsnu prodaju proizvoda. Proteklu godinu naročito je obeležilo uvođenje novih proizvoda i usluga uporedo sa tim naročita pažnja je posvećena klijentima što je rezultiralo jačanjem pozicije Banke na tržištu. Kreiran je novi paket račun za prijem plate, i to prema potrebama tri različita tipa klijenata: Euro PLA- TA, Euro PLATA Premija, Euro PLATA Gold. Predstavljanjem novih paketa proizvoda Eurobanka je uspela da uveća svoju prodaju za 30%, a takođe i da dodatno unapredi lojalnost svojih klijenata. Pored novih kredita za refinansiranje i stambenih kredita bez troškova obrade u promotivnom periodu, nove usluge, poput SMS obaveštavanja, trajnog naloga za štednju i za izmirenje obaveza po osnovu polisa osiguranja, omogućile su konstantno povećanje zadovoljstva klijenata Eurobank EFG. U kratkom roku od samo četiri meseca aktivirano je preko SMS zahteva kojima se klijenti obaveštavaju o transakcijama po računu ili kredi tnoj kartici. Tokom godine Eurobank EFG bazirala je svoj razvoj uglavnom na relokacijama i renoviranjima postojećih filijala. Šest filijala je relocirano dok su radovi na adaptaciji i renoviranju, po standardima Grupacije, završeni u dve filijale. I pored takve strategije, Banka je uspela da zadrži peto mesto po ukupnom broju filijala u Srbiji, sa 119 filijala i oko 5% ukupnog tržišnog učešća. Služba depozita nastavila je da posluje u skladu sa strateškom odlukom po kojoj Banka treba da se pozicionira kao banka za koju će se građani Srbije prvenstveno opredeliti pri izboru za štednju. U godini, Eurobank EFG uspela je da poveća nivo depozita koji se nalaze u nadležnosti Sektora poslovanja sa stanovništvom za preko 30 miliona evra i pored turbulentnog i nestabilnog kretanja tržišta, uz istovremenu strategiju racionalizacije troškova kamata. Odeljenje prodaje kredita za mala preduzeća nasta vilo je da posluje u skladu sa strateškom odlukom po kojoj treba da očuva vodeću poziciju na tržištu u ovom segmentu kao i svoj portfolio, u periodu ekonomske krize koja je okarakterisala godinu. Tokom godine prodajni tim za mali biznis obučio je preko 100 savetnika za mali biznis i sve direktore filijala u poslovnoj mreži za upravljanje portfolijom u kašnjenju, što je rezultiralo restrukturiranjem ovog portfolija u iznosu od 31 milion evra. Paralelno sa akcijom restrukturiranja sprovođena je i akcija nove prodaje, i u godini isplaćeno je 7,3 miliona evra kredita za mali biznis. Kreditiranje stanovništva Sektor potrošačkih kredita i kreditnih kartica se u godini suočio sa još jednom izazovnom godinom. Međunarodna finansijska kriza pogodila je i srpsko tržište, mada u mnogo manjoj meri nego zemlje u okruženju. Nakon perioda prilično stroge monetarne politike srpsko tržište tokom godine okarakterisali su snažni napori Narodne banke da poveća mogućnost kreditiranja građana, uglavnom sma njenjem referentne kamatne stope i liberali zacijom uslova za kreditiranje. I pored svih učinjenih napora, tržište kreditnih karti ca i kredita smanjilo se za 20% u godini. Uprkos stagnaciji celokupnog tržišta, Eurobanka je uspela da zadrži tržišno učešće na istom nivou kao i tokom godine. U isto vreme, Sektor potrošačkih kredita i kreditnih kartica održao je zdravu profitabilnost i lidersku poziciju kao jedna od tri vodeće banke u ovom segmentu tržišta. Iako GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

33 33 se iznos kredita u kašnjenju u odnosu na ukupne plasmane na tržištu skoro duplirao, Euro banka je uspela da zadrži ovaj racio na približno istom nivou kao i u godini. Tokom godine posebna pažnja posvećena je razvoju i implementaciji sofisticiranog načina obrade i odobravanja kreditnih zahteva, sa namerom da se osigura bolji kvalitet portfolija. Jedan od načina da se izvrši selektivno kreiranje portfolija jeste i primena cenovne politike bazirane na riziku individualnog klijenta u godini. U želji da pomogne klijentima da prebrode potencijalne finansijske teškoće Banka je kreirala inovativne proizvode. Glavni cilji je bio da se te finansijske teškoće otkriju što ranije i da se klijentima ponudi jedistveno rešenje u vidu reprogramiranja obaveza uz redukovanje njihovih mesečnih obaveza i do 30%, menjajući kamatnu stopu ili period otplate kredita. Banka je nastavila sa ulaganjem napora u cilju stva ranja bezbednijeg okruženja implementacijom novog sistema za prevenciju prevara. Pomenuti sistem je omogućio da se reaguje brže i preciznije u oblasti prevencije prevara karticama, osiguravajući visok nivo usluge zajedno sa poboljšanim nadzorom i izveštavanjem, uključujući usaglašenost sa svim zahtevima koje postavljaju međunarodni platni sistemi Visa i MasterCard. Pored svega navedenog, Eurobank EFG je svojom fleksibilnošću u brojnim inicijativama omogućila klijentima da bez dodatnih troškova biraju metod načina otplate i/ili odabir valute kredita. U godini Banka je učestvovala u vladinom programu subvencionisanog kreditiranja građana. Program je bio namenjen kreditiranju kupovine roba i usluga proizvedenih u Srbiji, a Banka je u svoju ponudu uvrstila potrošačke i auto kredite u cilju podržavanja lokalnog tržišta. Kao deo programa društvene odgovornosti, Banka je potpisala ugovor o saradnji sa Fondom Ana i Vlade Divac, koji se odnosi na izdavanje prve humanitarne kreditne kartice Eurobank EFG, pod nazivom Veliko srce. Uobičajenim korišćenjem ove kartice (plaćanjem na POS terminalima, podiza njem gotovine), procenat od iznosa svake transakcije, zajedno sa procentom od mesečne članarine, donira se Fondu u cilju rekonstrukcije igrališta u državnim obdaništima, a bez dodatnih troškova za samog korisnika. Stambeni krediti Tržište nekretnina i stambenih kredita u Srbiji doživljavalo je konstantan razvoj u periodu od do godine, kada je potražnja nekretnina bila četiri puta veća od ponude. Istovremeno, povećan je bio i plasman stambenih kredita, što je uticalo na porast cena nekretnina (vrhunac dostignut tokom godine). Tokom godine, tržište stambe nih kredita bilo je veoma pogođeno svetskom ekonomskom krizom. Posmatrajući okruženje, kao i novonastalu situaciju na tržištu, u Sektoru stambenih kredita umanjen je plasman stambenih kredita, ali uz održavanje postojećeg tržišnog učešća i kvaliteta postojećeg portfolija klijenata. Od poslednjeg kvartala godine do kraja godine, građevinska industrija i tržište stambenih kredita bili su u stagnaciji. Mali broj ukupnih kupoprodajnih transakcija se uglavnom realizovao gotovinski, bez kredita. Povećalo se interesovanje za iznajmljivanjem nekretnina, usled straha klijenata od zamrzavanja plata, nesigurnosti radnih mesta ili umanjenja plata u državnom sektoru. Ukupan broj stambenih kredita na teritoriji Srbije iznosi oko , od čega je plasirano preko Eurobank EFG. Ukupan broj rea li zovanih stambenih kredita u Srbiji je oko dve milijarde evra, od čega je 201 milion evra plasiran preko Euro bank EFG.

34 34 Prema podacima Kreditnog biroa Srbije, tržišni rast je u godini umanjen za oko 55% u poređenju sa porastom od 105% u godini, ili 131% tokom Porast ukupnog plasmana u godini jeste rezultat rasta kursa, zatim kredita kojima je promenjena klasifikacija u izveštaju Kreditnog biroa i povećane aktivnosti u okviru stambenog sektora, posebno u poslednjem kvartalu (razlog subvencija). Uzimajući u obzir činjenicu da je učešće stambenih kredita u bruto društvenom proizvodu oko 4%, dok je isti racio u istočnoj Evropi 7%, u Evropskoj uniji je 36% (u pojedinim razvijenim zemljama je oko 80%), jasno je da ima mnogo prostora za stambenim kreditiranjem u Srbiji. Tržišno učešće u stambenim kreditima u % kao što je segmentacija filijala unutar poslovne mreže na četiri grupe (A, B, B1, C), a prema njihovim tržišnim potencijalima, poziciji, broju zaposlenih, konkurenciji. Saradnja sa alternativnim kanalima prodaje (agencijama za nekretnine, investitorima i drugim) bila je povremena, a aktivnosti unakrsne prodaje bile su usmerene na privlačenje klijenata koji će prebaciti primanje zarada preko Banke, na SMS obaveštenja, depozite, osiguranje. Prodaja je započeta subvencionisanim kreditima i kroz pronatalitetni fond, kao i specijalnim ponudama (0% trošak obrade kredita banke, umanjenje kamate za kre dite u evrima, u poslednjem kvartalu godine), a sve u cilju bolje prodaje i poboljšanja strukture portfolija stambenih kredita i plasmana evro kre dita u odnosu na kredite indeksirane u švajcarskim francima. Predlog za relaksaciju kreditnih kriterijuma pripremljen je u toku godine, kao i novi proizvodi (gotovinski hipotekarni krediti za refi nansiranje gotovinskih kredita, stambeni krediti sa različitim osiguranjima, fleksi stambeni kredit). 92% Eurobank EFG Ostale banke Trenutno, Banka zauzima treću poziciju na srpskom tržištu stambenih kredita po tržišnom učešću, a ukupna suma osiguranih kredita preko NKOSK-a iznosi 12%. Posmatrajući tržište stambenih kredita u godini, u stambenom sektoru Srbije postignut je željeni nivo prosečne marže, zabeležen je profit uprkos turbulencijama na tržištu, dogovorena je dodatna provizija koju daje osiguravajuća kuća Wiener Städtische, postignut je željeni nivo rezervisanja (pokazatelj kašnjenja u otplati kredita Sektora za stambene kredite bio je među najnižim u Eurobank EFG) i održano je stabilno učešće na tržištu. U cilju poboljšanja prodaje, aktivnosti i profitabilnosti u poslednjem kvartalu godine, Sektor stambenih kredita je preduzeo različite aktivnosti, Mali biznis Tržište malog biznisa u Srbiji (preduzetnici i male kompanije), u godini obeležio je snažan uticaj svetske ekonomske krize. To je rezultiralo sužavanjem tržišta za više od 11%. Eurobank EFG održala je svoju lidersku poziciju u segmentu malog biznisa i čak neznatno povećala svoje učešće na njemu, sa 18,73% na 20,04%. Ekonomski uslovi na tržištu rezultirali su suočavanjem izvesnog broja klijenata sa proble mima u plaćanju obaveza. Kao odgovor na to, Sektor za mali biznis je brzo i odgovorno reagovao, razvivši GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

35 35 posebne proizvode za restrukturiranje kako bi pomogao svojim klijentima u prevazilaženju finansijskih teškoća. Eurobank EFG tržišno učešće za mikro kredite u % 20% 15% 18,73% 20,04% 10% 13,51% 5% 0% Izvor: Kreditni biro Srbije Pored toga, zajedno sa Evropskom investicio nom bankom, kreirani su novi krediti sa izuzetno povoljnim kamatnim stopama i fleksibilnim procedurama, sve u cilju što potpunijeg zadovoljenja potreba klijenata. Za Sektor malog biznisa, godina je bila godina unapređenja odnosa sa klijentima, jačanja njihovog poverenja i sigurnosti. U okviru tog koncepta, kreiran je i Prima račun, poseban tekući račun za svakodnevne poslovne potrebe, koji omogućava korisnicima veoma konkurentne kamatne stope koje rastu sa stanjem na računu. Glavna namena takvog tekućeg računa jeste ta da postane osnovni račun preduzetnika i malih preduzeća kao i da nagradi korisnike za to što su izabrali Eurobanku, kao banku preko koje će obavljati svoje poslovanje. U cilju olakšanja poslovanja klijenata, Banka je razvila i druge proizvode povezane sa Prima računom pored e-b@nking-a, postoje i usluge SMS obaveštavanja kao i Visa biznis kartica.

36

37 Poslovi sa privredom Odgovorni, inovativni i savetodavni prema svim srednjim preduzećima i velikim kompanijama koje su nam ukazale poverenje i odabrale nas kao svog partnera u bankarstvu. Sa takvom tradicijom nastavićemo razvoj našeg poslovanja i u godini. Antonios Chatzistamatiou član Izvršnog odbora, direktor Sektora za poslove sa privredom

38 38 Privredno bankarstvo Uprkos svetskoj finansijskoj krizi i velikoj stagnaciji na tržištu novca tokom godine, Sektor za poslove sa privredom Eurobank EFG uspeo je da održi zadovoljavajuću rentabilnost i proširi saradnju sa važnim srpskim kompanijama i malim i srednjim preduzećima. Ukupan iznos plasmana (bilansnih i vanbilansnih), zaključno sa 31. decembrom iznosio je 525 miliona evra. Kvalitet portfolija ostao je na odličnom nivou, posebno kod velikih korporativnih klijenata i znatno iznad tržišnog proseka. S tim u vezi, Banka je preduzela akcije u ranoj fazi u cilju identifikovanja mogućih rizičnih oblasti, i primenila neophodne korektivne mere, posebno u slučajevima u kojima su klijenti mogli da demonstriraju aktivnu podršku svom biznisu. Među proizvodima koji su izazvali veliku potražnju u godini istakli su se takozvani krediti za likvidnost (krediti za subvenciju države Srbije), program u kome je Banka aktivno učestvovala. U pogledu likvidnosti, Sektor za privredu uspeo je da uveća depozite (oročene i po tekućim računima) sa 90 miliona evra na 108 miliona evra zaključno sa 31. decembrom Osnovna strategija bili su transakcioni računi klijenata Banke. Tokom uvedeni su projekti koji imaju za cilj poboljšanje transakcionih bankarskih usluga i nekoliko takvih usluga je već završeno. Među takvim projektima Eurobank EFG jeste i poboljšanje aplikacije elektronskog bankarstva. Na kraju, najveći uspeh u godini predstavlja potpisivanje Ugovora o kreditnoj liniji vrednoj 50 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom. Tokom godine, klijenti će biti kreditirani po veoma povoljnim uslovima što će uticati na širenje saradnje sa postojećim, ali i sa novim klijentima. EFG Lizing Protekla godina je bila izuzetno teška za srpsko tržište lizinga. Dinamičan razvoj tržišta, započet prethodnih godina, prekinut je, a tržište lizinga je zabeležilo znatan pad plasmana. Nizak nivo plasmana (zabeležen je pad od preko 60%), uz veliku registrovanu nelikvidnost u privredi, kao i pogoršana situacija na tržištu polovne opreme, doneli su nove izazove pred EFG Lizing, u četvrtoj godini poslovanja. Svesni činjenice da će investicije u Sektoru privrednog bankarstva biti na izuzetno niskom nivou, EFG Lizing se fokusirao na rast plasmana u auto biznisu. Novi inovativni proizvodi, ponuđeni u saradnji sa dobavljačima kroz zajedničke kampanje, doneli su stabilnu prodaju i predstavili EFG Lizing kao pouzdanog partnera u segmentu finansiranja putničkih vozila. Posmatrajući strukturu u odnosu na vrstu predmeta lizinga na tržištu, godišnji rezultati su potvrdili da dominira lizing vozila čije finansiranje iznosi više od 70% od ukupnih plasmana. Iako su tržišni uslovi znatno promenjeni, kompanija je uspela da nastavi istim tempom, zabeleživši konstantan rast tržišnog učešća u segmentu Tržišno učešće EFG Lizinga 2,65 6,10 7, GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

39 novih plasmana, kao i u veličini portfolija. Prema statistici Asocijacije lizing kompanija u Srbiji, EFG Lizing je postigao 7,46% tržišnog učešća u novim plasmanima i 4,1% u ukupnom lizing portfoliju na dan 31. decembra godine. Kada se govori o uspešnosti u realizaciji, tržišno učešće u ukupnom broju novih lizing ugovora od 9,2%, jeste adekvatan pokazatelj. 39

40

41 Investiciono bankarstvo i tržište kapitala Naša jaka razvojna strategija, zasnovana na povećanju portfolija depozita i jačanju pozicije likvidnosti, pozicionirala je Eurobanku u vodeće finansijske institucije u sva tri segmenta međubankarskog trgovanja: devizno, tržište novca i hartija od vrednosti, a takođe smo i tržišni lider u poslovanju sa obveznicama stare devizne štednje. Vuk Zečević član Izvršnog Odbora, direktor sektora sredstava i likvidnosti

42 42 Sektor sredstava i likvidnosti Za Sektor sredstava i likvidnosti Eurobank EFG, godina je bila puna velikih izazova. Osnovni prioritet u Sektoru sredstava i likvidnosti bio je osigurati likvidnost, zadržati i povećati profitabi l- nost i dalje razvijati poslovanje koje je orijentisano na potrebe klijenata. Eurobank EFG je i u godini nastavila sa vrlo jasnom i snažnom razvojnom strategijom, koja je zasnovana na povećanju portfolija depozita i jačanju pozicije likvidnosti. Centralizovana koordinacija likvidnosti od strane Sektora sredstava i likvidnosti bila je osnovni instrument protiv svih izazova koji su stajali pred njom, uključujući i uspešno završene pregovore sa Evropskom investicionom bankom i potpisivanje kreditne linije u vrednosti od 50 miliona evra, u junu godine. Odeljenje trgovanja u okviru Sektora sre dstava i likvidnosti (FX, MM, obveznice) zadržalo je svoju profitabilnost u godini, iskoristivši sve šanse i mogućnosti koje su se javile tokom godine. Nastojeći da diversifikuje rizik, odeljenje trgovanja je takođe uspelo da obezbedi najznačajniji cilj u ovoj godini, a to je visok nivo likvi dnosti sa odličnom kontrolom troškova sredstava. Eurobank EFG u Srbiji je vodeća banka u sva tri segmenta međubankarskog trgovanja (devi zno, MM i obveznice) i među tri vodeće banke u devizama i MM, a tržišni je lider u poslovanju sa obveznicama stare devizne štednje. Razvoj poslovanja koji je orijentisan na potrebe klijenata, sa naglaskom na povećanju prihoda (provizija) od klijenata, nastavljen je i u godini. Odeljenje prodaje finansijskih proizvoda Sektora sredstava i likvidnosti adekvatno je strukturirano, u cilju pružanja odgovarajuće usluge širokom spektru klijenata, uključujući međunarodne i domaće klijente, velika i srednja preduzeća, institucionalne i privatne klijente sa bogatom i raznovrsnom ponudom proizvoda i usluga. Uprkos krizi likvidnosti, Sektor sredstava i likvi d- nosti uspeo je da osigura neophodna sredstva i likvidnost banke, povećavajući ukupnu profitabi l- nost Sektora u godini. Takođe, tokom protekle godine, Sektor je nastavio sa daljim razvojem i optimizacijom front-office i back-office sistema, koji su pratili razvoj novih proizvoda i usluga. Kastodi usluge Eurobank EFG pruža kastodi usluge hartija od vrednosti (CRHOV) na tržištu Srbije još od godine. Danas je Eurobank EFG jedna od vodećih banaka u pogledu ukupne vrednosti imovine na kastodi računima. U pogledu učešća članova Centralnog registra hartija od vrednosti u saldiranju OTC transakcija sa obveznicama stare devizne štednje, Banka zauzima ubedljivo prvo mesto sa 80,6% udela u ukupnom saldu. Kastodi usluge Eurobank EFG čine dva ključna elementa: 1. Set osnovnih usluga vezanih za rukovanje i stara nje o hartijama od vrednosti klijenata Banke: čuvanje hartija od vrednosti i saldiranje, naplata prihoda iz hartija, korporativne aktivnosti, čuvanje podataka, izveštavanje i poreske aktivnosti. 2. Set proizvoda koji predstavljaju dodatnu vrednost osno vnim kastodi uslugama i koji se mogu razvijati i kombinovati prema potrebama klijenata tako da u potpunosti odgo vore na njihove zahteve. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

43 43 Sa novim, bezbednim softverom visoke klase za pružanje podrške u obavljanju kastodi aktivnosti, Banka je u mogućnosti da zadovolji najkompleksnije potrebe najzahtevnijih klijenata. Visoki procenat STP transakcija, veliko iskustvo na domaćem tržištu, dostupnost i pouzdanost usluga, znatno su doprineli ostvarenju cilja Banke da postane poverljiv i pouzdan partner svojim kastodi klijentima. Usluge Banke: homogeni sistem i podrška u čitavom regio nu, iskustvo Grupe i uspešna obrada velikog broja transakcija, kao osnov za postepeno širenje baze klijenata, potpuna SWIFT osposobljenost, automatsko generisanje konfirmacija i oba- veštenja u svim momentima: ciklusa saldiranja, korporativnih aktivnosti, prilagođenost potrebama klijenata i regionalnim zahtevima tržišta, obaveštavanje u roku od 24h od objavljivanja korporativnih aktivnosti (brojni izvori informacija: Beogradska berza, informativna mreža CRHOV, lokalni dnevni listovi, zvanične internet prezentacije listiranih kompanija), tržišne vesti.

44

45 Međunarodno prisustvo

46 46 Međunarodno prisustvo Eurobank EFG Grupa posluje u širem regionu centralne i istočne Evrope (nove Evrope), kao i u zapadnoj Evropi. Uticaj svetske ekonomske krize ose tio se u zemljama nove Evrope, naročito u prvom kvartalu Na institucionalnom nivou, Eurobank EFG Grupa igrala je vodeću ulogu kada je u pitanju podrška privredama u širem regionu, tako što se priključila najvećim bankarskim organizacijama, potpisnicama Bečke inicijative, u saradnji sa Evropskom komisijom, Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj i Evropskom investicionom bankom. Cilj ove inicijative bio je da se osigura fi nansijska pomoć i stabilizacija finansij skog sistema u regionu, sa posebnim naglaskom na pomoć privredama Rumunije i Srbije. Rukovodstva kćeri banaka u svim zemljama u kojima Grupa posluje sprovodila su efikasnu politiku, preduzimajući koordinisane akcije i inicijative kako bi obezbedili vidljivu podršku klijentima i fizičkim i pravnim licima. Njihovo učešće poslužilo je kao sredstvo podrške, s ciljem stabilizacije lokalnih privreda. Ako se izuzme finansijska pomoć, ćerke banke Eurobank EFG Grupe u novoj Evropi podržale su lokalne zajednice kroz različite inicijative korporativne društvene odgovornosti. Uz pomoć koordinisane strategije suočavanja sa krizom na institucionalnom i lokalnom nivou, Eurobank EFG Grupa konsolidovala je svoju poziciju u odnosu na konkurenciju, učvrstila svoju institucionalnu ulogu prema lokalnim zajednicama i vladama, učvrstila svoju balansnu sumu, uvećala depozite i poboljšala kvalitet kredita, i time unapredila poziciju među bankarskim institucijama koje posluju u novoj Evropi. U aktiva Grupe u novoj Evropi iznosila je 21,5 mlrd. evra, portfolio plasmana 14,5 mlrd evra, dok su depoziti klijenata uvećani za 938 mil. evra na 9,7 mlrd. Ukupan operativni prihod smanjen je za 7,1% na 970 miliona evra, sa 1,4 mlrd. u i zauzima 32% u prihodu Grupe. U isto vreme, operativni troškovi smanjeni su za značajnih 9,7% na 604 mil. evra, sa 669 mil. u To je dovelo do poboljšanja odnosa troškova i prihoda na 62,3% u u odnosu na 64,1% u Ipak, uvećana rezervisanja za kredite i visoki troškovi privlačenja depozita imali su veliki uticaj na neto rezultate, koji su se pretvorili u neto gubitak od 44 mil. evra. Cilj Eurobank EFG Grupe jeste dalja konsolidacija pozicije u širem regionu nove Evrope, ubirajanjem prihoda na osnovu svojih komparativne prednosti i pristupa radu koji klijenta stavlja na prvo mesto, održavajući adekvatnu likvidnost i kvalitet aktive. Njeno prisustvo u regionu jedan je od nosećih stubova strategije Grupe i jedan od najvažnijih izvora budućih profita. Privrede u regionu već su pokazale prve znake oporavka u 2009, nakon prolongirane finansijske krize koja je dostigla svoj vrhunac u novoj Evropi u prvom kvartalu Očekuje se da će većina ovih privreda pokazati skroman rast u dok će se posledice krize osećati još neko vreme, naročito kada je u pitanju zapošljavanje. Za dalji privredni rast neophodna je podrška lokalnih vlasti i institucija u tim zemljama, u obliku značajnih strukturnih promena, novim velikim infrastrukturnim projektima i bržoj apsorpciji sredstava Evropske unije. Eurobank EFG će i dalje aktivni podržavati te napore. Poljska Poljska privreda je bila slabije pogođena međunarodnom krizom, u poređenju sa drugim zemljama u regionu centralne i istočne Evrope, i u godini je zabeležila rast bruto domaćeg proizvoda od 1,7%, za razliku od drugih zemalja koje su zabeležile negativnu stopu rasta BDP. Bankarski sistem Poljske se promenio tokom godine, što je rezultat krize. Polbank EFG dobila je priliku da GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

47 47 konsoliduje svoje poslovanje sa stanovništvom, koje predstavlja njenu glavnu aktivnost. Depoziti klijenata iznosili su 2,7 milijarde evra, što je zabeležen rast od 50,3% u odnosu na relevantan period prošle godine, dok je u odnosu na tržišni prosek zabeležen rast od 10,3%. Slično tome, stanje kredita uvećalo se za 11,6% na 4,6 milijarde evra, u poređenju sa stopom kreditne ekspanzije od 7,2% na nivou kompletnog tržišta. Kvalitet i inovativnost proizvoda Polbank EFG ovenčani su brojnim znamenitim nagradama poput: Najbolja banka koja posluje u polju malog biznisa koju dodeljuje magazin Forbes, laureatna nagrada Zlatni Klijenti u kategoriji personalnih računa koju dodeljuje organizacija Media Partner Group, nagrada za Najbolju kampanju za štednju od Asocijacije agencija za oglašavanje Poljske kao i nagrada za Najbolju Telecom Co-brand kreditnu karticu koju dodeljuje Gazete Prawna. Banka je zabeležila veoma važne rezultate i na polju korporativne odgovornosti, osvojivši nagradu za upravljanje ljudskim resursima Poslodavac vredan poverenja koju dodeljuje magazin Economic Digest. Konačno, banka je znatno uticala na uvećanje svesti o sopstvenom brendu, jer se, prema nezavisnoj anketi časopisa Rzeczpospolita, vrednost brenda Polbank EFG udvostručila tokom godine. Kipar Godina bila je ključna godina za poslovanje Eurobank EFG Grupe na Kipru. Eurobank EFG Kipar d.o.o. zabeležila je visoku stopu rasta, zauzevši peto mesto među bankarskim organizacijama koje posluju na Kipru prema udelu na tržištu depozita i zajmova. Tačnije, depoziti su uvećani za 64,4% u poređenju sa godinom, dostigavši 1,6 milijardi evra, dok su zajmovi uvećani za 41,9%, na 605 miliona evra. U okviru svoje konstantne i dinamične strategije rasta, Banka je otvorila dva nova poslovna centra u Limasolu i Nikoziji. Veliki poslovni klijenti, organizacije, međunarodni biznis, privatno bankarstvo, investiciono bankarstvo, i upravljanje institucional nim fondovima ostaju srž poslovanja banke. U oblasti privatnog bankarstva, Eurobank EFG Ki par nominovana je od magazina Euromoney za nagradu Najbolje pružanje usluga u oblasti privatnog bankarstva. Ovo priznanje je od velike važnosti, kada se uzme u obzir da je jedna nezavisna agencija, u kratkom roku nakon osnivanja banke, prepoznala sektor privatnog bankarstva kao najbolji izbor za klijente na Kipru. Bugarska Uprkos međunarodnoj ekonomskoj krizi, Postbank, filijala Eurobank EFG banke u Bugarskoj, učvrstila je svoju poziciju u godini, zauzevši četvrto mesto na tržištu na osnovu ukupne aktive, u poređenju sa petim mestom godine, sa tržišnim udelom od 10,7%. U godini, Postbank je bila fokusirana na nastavak svojih aktivnosti u domenu pozajmica, što je bilo praćeno rigoroznom kontrolom kvaliteta portfolija. U isto vreme, i pored sve brojnije konkurencije, Banka je zadržala četvrtu poziciju na tržištu depozita. Proizvod Mega štednja račun nagrađen je kao Finansijski proizvod godine i Proizvod godine u domenu štednje na godišnjoj konferenciji Banke, investicije, novac. Banka je unapredila i restruktuirala svoju mrežu, koja se, do kraja godine, sastojala od 209 filijala i 10 poslovnih centara, koji su zapošljavali više od ljudi. Treba dodati da je banka sprovela niz inicijativa, sa ciljem pojednostavljivanja poslovanja, smanjenja troškova i unapređenja produktivnosti. Postbank je takođe dobila značajno priznanje u domenu korporativne odgovornosti, s obzirom na to da joj je dodeljena nagrada Etičko i odgo-

48 48 vorno ponašanje u radu sa akcionarima, kao rezultat zajedničke inicijative finansijskog magazina Pari Daily i kompanije Deloitte Bugarska, kao i nagrada Najbolji investitor u životnu okolinu, koju joj je dodelio Forum vodećih privrednika Bugarske. Treba dodati da je banka dobila nagrade i od Asocijacije za menadžment i razvoj ljudskih resursa u Bugarskoj, za program obuke koji nudi svojim zaposlenima. Rumunija Bancpost se aktivno suočila sa izazovima koji su se javili u godini. Osnov strategije bio je razvoj inicijative za očuvanje kvaliteta portfolija, kao i kontolisanje operativnih troškova. Banka je unapredila adekvatnost kapitala koji je bio praćen raciom višim u odnosu na prethodnu godinu, kao i u odnosu na tržišni prosek. Ovo je takođe došlo i kao rezultat podrške pružene od glavnog akcionara, Eurobank EFG, kroz njeno učešće u povećanju udela u kapitalu banke. Banka je, ponovo razmotrila i redefinisala procedure na svim nivoima poslovanja, sa ciljem racionalizacije operativnih troškova, dok je razvijena mreža od 304 filijale i poslovna centra banke postala još efikasnija. Odnosi sa postojećim klijentima takođe su zna tno unapređeni, sa ciljem obezbeđivanja integrisanih usluga i proizvoda. Postigavši unapred definisani cilj, banka je nastavila saradnju sa kompanijom Western Union, koja joj je dodelila nagradu za usluge, a unapredila je i program obuke zaposlenih za rad sa stanovništvom i privredom. Turska U uslovima smanjene ekonomske i bankarske aktivnosti, Eurobank Tekfen je uspela da nadvisi tržište zajmova u Turskoj, i da do kraja godine zabeleži ukupan portfolio u visini od 1.1 mlrd evra. Novi izdaci nastali su kao rezultat rigoroznog kriterijuma, a cilj je očuvanje kvaliteta portfolija i razvoj odnosa sa kvalitetnim malim i srednjim preduzećima, koja čine najveći deo baze klijenata banke. U skladu sa tim, Eurobank Tekfen spada među prvih pet banaka u Turskoj po rastu privrednih zajmova, sa mrežom od 42 filijale. Kvalitet portfolija je očuvan striktnom politikom pozajmica, kao i specijalnim programoma za izmirivanje duga, a cilj je pružanje podrške klijentima. Zabeležen je takođe i znatan rast depozita, dok je ukupna aktiva uvećana za 6%, na 2.2 mlrd evra u godini. Pored toga, banka je zauzela deseto mesto među primarnim dilerima na tržištu obveznica Istanbulske berze, a deveta je u Turskoj na tržištu lizinga. Sve u svemu, Eurobank Tekfen je odmereno utvrdila svoju poziciju na konkurentnom tržištu Turske, oslanjajući se na adekvatnost kapitala, investicije u infrastrukturu i ljudske resurse, kao i na svoju efikasnost. Ukrajina Finansijska situacija na međunarodnom nivou, zajedno sa domaćom političkom situacijom, dovela je do stvaranja poslovnog okruženja obeleženog izazovima za Universal banku u godini. Nakon dve godine brzog rasta, banka je razvila drugačiji model poslovanja, prilagođen novonastaloj situaciji. Ovaj model, čija primena je otpočela u junu godine, bazira se na tradicionalnoj bankarskoj praksi, sa pojačanim fokusom na poslovanje sa privredom nego prethodnih godina, iako se drži pristupa za koji je karakteristična posvećenost klijentu. Glavna aktivnost Universal banke bila je privlačenje depozita. Uprkos opštem smanjenju broja depozita na tržištu, Universal banka je jedna od retkih banaka koja je uvećala depozite stanovništva, zauzevši GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

49 49 peto mesto po apsolutnom rastu depozita. Ukupni depoziti klijenata dostigli su visinu od 282 miliona evra na kraju godine, što predstavlja povećanje od 25,1% u odnosu na relevantan prethodne prošle godine. Banka je očuvala svoje aktivnosti u segmentu zajmova, uprkos opštoj stagnaciji zajmova na ukrajinskom bankarskom tržištu, usvajajući nove kriterijume odobravanja i kreirajući proizvode prilagođene trenutnim tržišnim okolnostima i potrebama. Važno je napomenuti da je u martu godine, Universal banka dobila najbolju ocenu od nacionalne agencije za procenu kreditnog rejtinga. U decembru godine, Universal banka je bila prvoplasirana u kategoriji Najbolja usluga u radu sa stanovništvom, u okviru ankete prestižnog finansijskog magazina Expert Ukraine, sprovedene među 25 najvećih finansijskih organizacija koje pružaju usluge poslovanja sa stanovništvom. Universal banka se takođe ističe superiornošću na polju obuke kadrova, u domenu obaveštavanja klijenata o proizvodima i uslugama koje nudi, kao i u domenu izgleda filijala. Zapadna Evropa Grupa takođe posluje i na teritoriji zapadne Evrope, gde ima jednu filijalu u Londonu, a prisutna je i na tržištu upravljanja imovinom u Luksemburgu, kroz filijalu Eurobank EFG Private Bank Luxembourg SA. Banka nudi usluge savetovanja u vezi sa investicijama pravnim i fizičkim licima, a institucionalnim klijentima nudi usluge savetovanja u vezi sa hartijama od vrednosti. Nova Evropa glavni pokazatelji (u milionima evra) Bilans stanja Bilans uspeha Izvori Poljska Kipar Bugarska Rumunija Srbija Turska Ukrajina Nova Evropa Δ% Ukupna sredstva ,1 Ukupno kredita ,4 Ukupno depozita ,8 Operativni prihod 168, ,1 Operativni troškovi -130,3-13,3-91, ,7-62,1-60,5-604,1-9,7 Profit pre oporezivanja -49,3 14,4 19,1-28,3 23,2 19,7-85,1-86,4 N/A Neto profit -39,2 13,0 19,2-8,3 23,8 16,7-69,5-44,3 N/A Stanovništvo Privreda

50

51 Ostale aktivnosti banke Naš jedinstven i konkurentan model poslovanja ima konstantnu tržišno orijentisanu operativnu podršku; svaka pojedinačna učestala aktivnost detaljno se razmatra i nastavlja da se realizuje samo ukoliko doprinosi boljoj usluzi naših klijenata i stvara dodatne vrednosti našim akcionarima. Georgios Michalakopoulos član Izvršnog odbora, direktor bankarskih operacija i organizacije

52 52 Platni promet U godini nestabilnih uslova poslovanja i smanjene privredne aktivnosti, poslovna politika Banke bila je fokusirana na pružanje aktivne i sveobuhvatne podrške unapređenju postojećih i razvoju novih proizvoda, kao i na pružanje prvoklasnih bankar - skih usluga u domenu korporativnog transakcionog bankarstva, upravljanja likvidnosti i investicionog bankarstva. Visoki profesionalizam, poslovno iskustvo, efika s- nost i sposobnost tima stručnjaka Eurobank EFG, omogućili su Banci, a sami tim i njenim klijentima, stabilnost i poslovnu sigurnost i doprineli razvoju poverenja klijenata u Banku i zaštiti njihovih interesa. Kontinuiranim dnevnim praćenjem ponuđenih usluga, uz automatizaciju i standardizaciju procesa rada u Banci, pružen je snažan doprinos poboljšanju kvaliteta usluga, racionalizaciji troškova i razvoju konkurentnosti Banke. U uslovima velike globalne recesije, ostvareni su značajni rezultati u domenu usluga platnog prometa. Ti rezultati se odnose na povećanje obima poslovanja, ali i na poboljšanje kvaliteta usluga kroz razvoj novih proizvoda i unapređenje ele k- tronskog bankarstva. Uz snažnu podršku cele Eurobank EFG Grupe, klijentima je obezbeđen brz i siguran transfer novca korišćenjem široke mreže korespondenata Eurobank EFG Grupe, savremene tehnologije i platnih sistema u Evropskoj uniji. U cilju zaštite klijenata od rizika povećane nestabilnosti deviznog kursa, Banka pruža snažnu podršku razvoju proizvoda kao što su depoziti sa valutnom klauzulom i terminski ugovori. U tekućoj godini, globalna ekonomska situacija ostaće teška i neizvesna. U takvom okruženju, dugoročna strategija Banke ostaje nepromenjena. Svoj fokus zadržava na daljem usavršavanju procesa, kao i na poboljšanju celokupnog okruženja za obavljanje bankarskih transakcija sa ciljem da znatno doprinese kontinuitetu uspešnog poslovanja Banke i zadovoljstvu klijenata. E-B@nking Prateći trendove koji su prisutni na lokalnom tržištu i u želji da nađe optimalan balans između potreba korisnika i standarda Grupe, Eurobank EFG iskoristila je godinu da prilagodi svoj e-b@nking servis specifičnim zahtevima velikih korporativnih klijenata banke, u isto vreme povećavajući broj usluga koje se odnose na poslove sa stanovništvom. Aplikacija FC@, kao aplikacija prvog izbora Eurobank EFG Grupe, u potpunosti je redizajnirana kako bi omogućila lakšu navigaciju i jednostavniji korisnički interfejs. Projekat stabilizacije, završen u trećem kvartalu godine obezbedio je znatno kraće intervale nedostupnosti e-b@nking aplikacije i korisničko okruženje sa smanjenim brojem grešaka. Stav Banke da uvek sluša zahteve klijenata udružila je sektore e-b@nking-a, informacionih tehnologija i privrede u projektu razvoja off-line aplikacije, softverskog rešenja koje je ponuđeno najzahtevnijim klijentima, čime je omogućen jednostavniji rad sa ERP* rešenjima i formatima koje klijenti koriste u svakodnevom transakcionom poslovanju. Tokom godine, FC@ e-b@nking servis je zvanično ponuđen i zaposlenima Banke što je označilo početak znatnijeg korišćenja te usluge uz konstantan rast broja pristupa aplikaciji kao i povećani broj finansijskih transakcija iniciranih tim kanalom. Nakon završetka projekta menjačnice * Enterprise Resource Planning sistem je integrisano rešenje koje za svrhu ima upravljanje resursima (organizaciju finansija, nabavke, proizvodnje, distribucije, upravljanje projektima i slično) u okviru velikih preduzeća i međusobno povezanih kompanija s ciljem da centralizuje procese i obezbedi jednostavniju i lakšu komunikaciju između više jedinica/ odeljenja. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

53 53 za fizička lica, koji je planiran za kraj prvog kvartala godine, očekuje se da će taj servis biti u mogućnosti da ponudi klije ntima, fizičkim licima, kompletnu paletu proizvoda Eurobank EFG. I pored kriznog perioda, kako na međunarodnom tako i na lokalnom tržištu, mnoštvo IT projekata i bitnijih unapređenja e-b@nking servisa dovelo je do rasta od 16% u ukupnom broju e-b@nking transakcija, dok je broj aktivnih korisnika porastao čak za 43%. Elektronski servisi Banke u potpunosti su pokriveni službom Euro PHONE, kol centrom koji je dostupan klijentima tokom svih 365 dana godišnje, 24 sata dnevno. Za godinu planiran je dalji razvoj postojećeg IVR servisa uvođenjem sistema za snimanje glasovnih poruka što će, sasvim sigurno, obezbediti kvalitetniju podršku klijentima Banke. Banko-osiguranje imovinska osiguranja (osiguranja predmeta hipoteke kod kredita za mala i srednja preduzeća, i kod stambenih kredita), kasko osiguranje (osiguranje vozila kod auto kredita). Trenutno u Eurobanci radi više od 170 stručnjaka koji su obučeni za prodaju osiguranja i kojima je Narodna banka Srbije dala ovlašćenja za poslove zastupanja u osiguranju, čime su usluge osiguranja dostupne u gotovo svim filijalama Eurobank EFG širom Srbije. Sektor banko-osiguranja Eurobanke u godini ima u planu i proširenje usluge na druge proizvode, kako neživotnog tako i životnog osiguranja. Planom je predviđeno i uvođenje putnog zdravstvenog osiguranja, riziko-osiguranja života za korisnike stambenih i SBB kredita, štedna životna osiguranja, zatim osiguranje otplate kredita za gotovinske i potrošačke kredite i druga slična osiguranja. Sledeći poslovnu filozofiju Grupe, Eurobanka je u julu godine otpočela sa prodajom proizvoda osiguranja kroz mrežu svojih filijala. Uvođenjem usluge banko-osiguranja, Banka je omogućila klijentima da kroz objedinjenu ponudu kupe po lisu osiguranja, štedeći vreme. Tako, prilikom odobravanja kredita, klijenti u filijalama Eurobanke uz dokumentaciju za kredit mogu istovremeno da podignu i svoju polisu. Eurobank EFG je ugovorila saradnju sa dve renomirane osiguravajuće kompanije čije polise prodaje u svojim filijalama, a to su Delta Generali i Wiener Städtische osiguranje. Obe osiguravajuće kompanije su ujedno i lideri u saradnji sa bankama na tržištu Srbije, kao i u regionu centralne i istočne Evrope. U ponudi Eurobank EFG trenutno se nalaze proizvodi neživotnog osiguranja koji su neophodni za odobravanje kredita:

54

55 Povezane kompanije Grupe EFG Property Services uspešno je održala čak i povećala svoje prisustvo na tržištu i proširila bazu svojih klijenata, uprkos previranjima na tržištu nekretnina širom sveta. Posvećeni smo istom, dugoročnom cilju: da postanemo kompanija broj 1 u Srbiji, povećavajući broj naših usluga kako bismo pokrili sve aspekte na tržištu nekretnina. Ladislav Tomašević EFG Property Services, izvršni direktor

56 56 EFG Property Services EFG Property Services je sa uspehom nastavila da se razvija i poboljšava svoje prisustvo na tržištu Srbije i u godini. Uprkos jakoj konkurenciji, EFG Property Services uvećala je svoje aktivnosti na domaćem tržištu, preuzimajući nekoliko kompleksnih projekata svetski poznatih internacionalnih kompanija. Nakon uspešno završenih pregovora u vezi sa iznajmljivanjem prostora šoping centra Ušće u saradnji sa firmom Merrill Lynch, EFG Property Services postao je ekskluzivni konsultant i agent za rentiranje svih Plaza centar koji su trenutno u izgradnji na teritoriji Srbije. Tržišno učešće EFG Property Services-a Investment Real Estate Fund-om i trećim licima. Najveći projekti u 2009.godini uključuju procenu vrednosti objekata Delta Holdinga, MK Grupe, Agrokora, MPC-a, kao i drugih objekata. Tržišno učešće EFG Property Services-a poslovi sa stanovništvom Kvalitet usluga VISOK SREDNJI NIZAK Tržišni udeo 25% 25% 25% Colliers King Sturge CBRE EFG Property Services Ltd. Kvalitet usluga VISOK SREDNJI King Sturge CBRE NIZAK Tržišni udeo 25% 50% 75% Colliers EFG Property Services Ltd. EFG Property Services učestvovao je i u otva ranju nove filijale, relokaciji 7 filijala Eurobank EFG zajedno sa Odeljenjem razvoja poslovne mreže, kao i u sniženju cena kod 49 zakupa u godini. Kao ekskluzivni procenitelji Eurobank EFG, EFG Property Services izvršio je preko procena za banku i treća lica. Mreža procenitelja je proširena na teritoriji cele Srbije. Svi izveštaji procene su rađeni na visokom profesionalnom i etičkom nivou koji podrazumeva poštovanje IVSC standarda u svim njegovim aspektima. Proširena je ponuda profesionalnih usluga uključujući sve više procena postrojenja i opreme, poslovnih i industrijskih kompleksa, the highest and best use analiza, kao i projektnog finansiranja u saradnji sa EFG Securities U sastavu Eurobank EFG nalazi se i brokerska kuća EFG Securities, koja pruža usluge trgovanja hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi. Godina bila je još jedna teška godina za brokerske kuće, imajući u vidu izuzetno nizak nivo trgovanja na Belex-u. Uprkos teškoćama, EFG Securities je završila godinu sa učešćem na tržištu trgovanja akcijama od 6% i kao četvrtoplasirana brokerska kuća u Srbiji u toj kategoriji. U ukupnom trgovanju, EFG Securities je zauzela šesto mesto sa učešćem od 4,7%. U cilju jačanja i kao rezultat konsolidacije poslovanja, odlučeno je da se brokerski posao premesti u okvire svoje matične banke Eurobank EFG, gde će se trgovanje odvijati kroz brokersko odeljenje. Takav vid poslovanja će obezbediti jaču kapitalnu bazu za brokersko delovanje i omogućiti održavanje dobre komunikacije sa klijentima, uz istovremeno obezbeđivanje usluga kastodija i saldiranja, u kooperaciji sa drugim odeljenjima banke. EFG Securities održao je kontinuitet u izradi kompleksnih analiza listiranih kompanija na Beogradskoj berzi. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

57 57 EFG Business Services U okviru svog segmenta poslovanja, EFG Business Services u Srbiji, kao jedna od najmladjih ćerki kompanija Eurobank EFG tokom godine nastojala je da profesionalnim odnosom sa klijentima sačuva funkcionalnost i unapredi svoju osnovnu delatnost, obračun zarada zaposlenih (Outsourcing Payroll Management), ali i da proširi odnose sa klijentima. U prilog tome govore činjenice da je na kraju godine EFG Business Services uspela da uveća broj svojih klijenata i da završi godinu sa ukupno zaposlenih u 20 kompanija koje su joj ukazale poverenje. U uslovima čestih promena zakonskih odredaba, harmonizacije zakona Republike Srbije sa regulativom Evropske unije, i u cilju ublažavanja svetske ekonomske krize, EFG Business Services očekuje i vidi svoju šansu u tome da stručnom i profesionalnom uslugom još više doprinese boljim odnosima sa postojećim, ali i sa budućim klijentima, kao i da znatno poveća broj klijenata kojima će obračunavati zarade.

58

59 Prilozi

60

61 EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA Vuka Karadžića 10, Beograd, Srbija Tel: (+30) EuroPHONE: Registracija kompanije: Poreski registracioni broj:

62 62 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA Sadržaj Izveštaj nezavisnog revizora 1 1. Opšte informacije o Banci 2 2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika 2 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama Politike upravljanja rizikom Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od naknada i provizija Neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika Ostali poslovni prihodi Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi Troškovi amortizacije Operativni i ostali poslovni rashodi Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza Porez na dobit Zarada po akciji Gotovina i gotovinski ekvivalenti Opozivi depoziti i krediti Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja Dati krediti i depoziti Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) Udeli (učešća) Ostali plasmani Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva Odložena poreska sredstva Ostala sredstva Transakcioni depoziti Ostali depoziti Primljeni krediti Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata Obaveze za poreze Rezervisanja Obaveze iz dobitka Ostale obaveze Kapital Vanbilansne pozicije Potencijalne obaveze Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije Odnosi sa povezanim licima Devizni kursevi Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima Upravni odbor Događaji nakon perioda izveštavanja 71 GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

63 1 IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA Akcionarima Eurobank EFG a.d. Beograd Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Eurobank EFG a.d. Beograd (u daljem tekstu Banka) koji uključuju bilans stanja sa stanjem na dan 31. decembra godine i bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o novčanim tokovima za godinu završenu na taj dan, pregled značajnih računovodstvenih politika i druge napomene uz finansijske izveštaje. Statistički aneks predstavlja sastavni deo ovih finansijskih izveštaja. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije i propisima Narodne banke Srbije. Ova odgovornost uključuje osmišljavanje, uspostavljanje i funkcionisanje internih kontrola relevantnih za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazivanje, nastalo usled pronevere ili greške; izbor i primenu adekvatnih računovodstvenih politika i sačinjavanje računovodstvenih procena prihvatljivih u datim okolnostima. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima. Reviziju finansijskih izveštaja izvršili smo u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da postupamo u skladu sa načelima profesionalne etike i da planiramo i izvršimo reviziju na način koji nam omogućava da steknemo razumno uverenje da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazivanje. Revizija podrazumeva primenu postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima sadržanim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka zavisi od revizorskog prosuđivanja, uključujući procenu rizika od nastanka materjalno značajnog pogrešnog prikazivanja u finansijskim izveštajima, nastalog usled pronevere ili greške. Pri proceni ovih razlika revizor ceni interne kontrole rele vantne za sastavljanje i realno i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja Banke u cilju izbora adekvatnih revizorskih postupaka u datim okolnostima, a ne za potrebe izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola Banke. Revizija takođe obuhvata ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i prihvatljivosti računovodstvenih procena koje je izvršilo rukovodstvo, kao i ocenu opšteg prikaza finansijskih izveštaja. Verujemo da su revizijski dokazi koji smo pribavili dovoljan i adekvatan osnov za izražavanje mišljenja. Mišljenje Prema našem mišljenju, priloženi finansijski izveštaji u svim materijalno značajnim aspektima prikazuju realno i objektivno finansijski položaj Eurobank EFG a.d. Beograd sa stanjem na dan 31. decembra godine, rezultate njenog poslovanja i novčane tokove za godinu završenu na taj dan, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije, propisima Narodne banke Srbije i obelodanjiva njima u Napomeni 2 uz finansijske izveštaje. U Beogradu, 12. mart godine PricewaterhouseCooperas d.o.o. Beograd Saša Todorović licencirani revizor

64 2 1. Opšte informacije o Banci Eurobank EFG a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne štedionice banke a.d. koji je okončan 20. oktobra godine. Skupština akcionara Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd i Skupština akcionara Eurobanke EFG a.d. Beograd održane 28. jula godine usvojile su Odluku o spajanju Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd EFG Eurobanci a.d. Beograd. Agencija za privredne registre je 20. oktobra godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje. Istog datuma Agencija za privredne registre izdala je rešenje o promeni naziva Banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Tokom oktobra godine Banka je promenila sedište i sada se nalazi u ulici Vuka Karadžića 10. Pret hodna adresa Banke bila je Kolarčeva 3, Beograd. Dana 31. marta godine, Banka se preselila u Kolarčevu 3. Prvobitno sedište Banke bilo je u Durmitorskoj 20 u Beogradu. Dana 31. decembra godine Banka je promenila svoj naziv u Eurobank EFG a.d. Beograd. Prethodni naziv Banke bio je Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Na dan 31. decembra godine Banka je imala zaposlena (na dan 31. decembra 2008: zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 119 ekspozitura i filijala (31. decembra godine: 123 ekspoziture i filijale). Matični broj Banke je Poreski identifikacioni broj Banke je Upravni odbor Banke odobrio je finansijske izveštaje 25. februara godine. Odobreni finansijski izveštaji mogu biti izmenjeni na osnovu mišljenja revizora, a u skladu sa zakonom. 2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Takve politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja Banka je sastavila finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Navedeni propisi su: Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

65 3 obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije br. 74/2008, 3/2009 i 12/2009), Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke (Službeni glasnik Republike Srbije br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Zakon o računovodstvu i reviziji (Službeni glasnik Republike Srbije br. 111/2009). Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem: 1. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izveštaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije. 2. Vanbilansne pozicije prikazane su na obrascu bilansa stanja (Napomena 38). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze. Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih računovodstvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđavanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3. a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju na dan 1. januara godine Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na period koji počinje 1. januara godine: MSFI 7 (izmena) Finansijski instrumenti obelodanjivanje (na snazi od 1. januara godine) MRS 1 (revidiran) Prezentacija finansijskih izveštaja (stupa na snagu od 1. januara godine) MSFI 2 (dopuna) Plaćanje akcijama (stupa na snagu od 1. januara godine) MSFI 8 (izmena) Segmenti poslovanja (stupa na snagu od 1. januara godine) MSFI 23 (izmena) Troškovi pozajmljivanja (stupa na snagu od 1. januara godine) MRS 32 i MRS 1 (izmena) Finansijski instrumenti: Prezentacija i Prezentacija finansijskih izveštaja (stupa na snagu za računovodstvene periode od 1. oktobra godine) MSFI 1 i MRS 27 - Ulaganja u pridružena društva, zajednički kontrolisane ili povezane entitete (stupa na snagu od 1. januara godine) MRS 39 i IFRIC 9 (izmena) Ugrađeni derivati (stupa na snagu od 1. januara godine) IFRIC 13 Programi lojalnosti kupaca (stupa na snagu od 1. januara godine).

66 4 b) Standardi i interpretacije koji su objavljeni ali nisu još uvek u primeni Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara godine: MSFI 3 (revidiran) Poslovne kombinacije (stupa na snagu za računovodstvene periode koji počinju 1. jula godine) MRS 27 (revidiran) Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji (stupa na snagu za računovodstvene periode koji počinju 1. jula godine) IFRIC 17 Raspodela nenovčanih sredstava vlasnicima (stupa na snagu za računovodstvene periode koji počinju 1. jula godine) IFRIC 18 Prenos sredstava od kupaca (stupa na snagu za računovodstvene periode koji počinju 1. jula godine) MSFI 5 (izmena) Stalna sredstva koja se drže za prodaju i prestanak poslovanja (stupa na snagu od 1. januara godine) MRS 7 (izmena) Izveštaj o tokovima gotovine (stupa na snagu od 1. januara godine) MRS 17 Lizing (stupa na snagu od 1. januara godine) IFRIC 15 Sporazumi o izgradnji nekretnina (stupa na snagu od 1. januara godine) IFRIC 16 Hedžing neto investicija u inostrane poslove (stupa na snagu od 1. januara godine) MRS 36 (izmene) Umanjenje vrednosti imovine (stupa na snagu od 1. jula godine) MRS 39 (izmena) Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje (stupa na snagu od 1. jula godine) MSFI 1 (izmena) Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja dodatni izuzeci za prvu primenu (stupa na snagu od 1. jula godine) MSFI 2 (izmene) Plaćanje akcijama gotovinske transakcije u okviru grupe zasnovane na akcijama (stupa na snagu od 1. januara godine) MRS 32 (izmene) - Finansijski instrumenti: Prezentacija Klasifikovanje prava (stupa na snagu od 1. februara godine) IFRIC 19 Gašenje finansijskih obaveza instrumentima kapitala (stupa na snagu od 1. jula godine) MRS 24 (revidiran) Obelodanjivanje povezanih strana (stupa na snagu od 1. januara godine) GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

67 5 IFRIC 14 i MRS 19 (izmene) - Limit za sredstva sa definisanim benefitima, minimalni zahtevi za finansiranjem i njihova međusobna interakcija (stupa na snagu od 1. januara godine) MSFI 9 Finansijski instrumenti (stupa na snagu od 1. januara godine). Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije. c) Osnov za merenje Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi istorijskih vrednosti izuzev u sledećim slučajevima: derivati se mere po fer vrednosti, finansijski instrumenti po fer vrednsoti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti i obaveze iz aktivnosti trgovanja mere se po fer vrednosti Uporedni podaci Uporedne finansijske informacije, to jest, početna stanja predstavljaju finansijske izveštaje Banke na dan 31. decembra godine. Finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra i godine pripremljeni su u skladu sa Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije (Službeni glasnik Republike Srbije br. 18/2007 i 03/2009), Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke i druge finansijske organizacije (Službeni glasnik Republike Srbije br. 133/2003 i 4/2004) i Zakonom o računovodstvu i reviziji (Službeni glasnik Republike Srbije br. 111/2009) Na dan 31. decembra godine Banka je prikazala razgraničenja za bonuse za godinu kao rezervisanja dok su na dan 31. decembra godine razgraničenja za bonuse u iznosu od RSD hiljada bila uključena u ostale obaveze Preračunavanje stranih valuta a) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha.

68 6 Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva koji važe na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha. b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje vrednuju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valuti i valutu prikazivanja Derivati Banka koristi derivate kao što su valutni derivati u cilju zaštite od rizika (hedžing) u vezi sa promenom kurseva stranih valuta. Derivati, uključujući valutne ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednosti se pribavljaju na tržištu i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna. Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja jeste transakciona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade) osim ukoliko za fer vrednost instrumenta nije repre zentativnije poređenje sa drugim tekućim tržišnim transakcijama koje uključuju isti instrument (tj. bez modifikacija ili prepakivanja), ili je procena zasnovana na tehikama čije varijable uključuju isključivo podatke sa postojećih tržišta sa kojih su podaci dostupni. Ugrađeni derivati Banka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu i promene stope rasta cena na malo. Ugovoreno indeksiranje potraživanja primenom stope rasta cena na malo predstavlja ugrađene derivate koji nisu blisko povezani sa osnovnim ugovorom i koji se evidentiraju odvojeno od osnovnog ugovora. Ugrađeni derivati se vrednuju po tržišnoj vrednosti, dok se promena njihove vrednosti iskazuje u bilansu uspeha tekućeg perioda. Vrednost ugrađenih derivata utvrđuje se na osnovu zvanično objavljenih stopa rasta cena na malo koje se primenjuju na neotplaćeni deo potraživanja. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom na to da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/ rashodi od kursnih razlika. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

69 7 Prebijanje finansijskih intrumenata Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza Bilans uspeha a) Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda od kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope jeste metod kojim se računaju troškovi otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi dodeljivanja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa jeste stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja. b) Prihodi i rashodi od provizija i naknada Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene metode efektivne kamatne stope. Naknade po osnovu odobrenih kredita prikazane su u okviru prihoda od kamata (Napomena 6) Osnovna sredstva Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava.

70 8 Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja: Godine Građevinski objekti 75 Kompjuterska oprema 2 4 Nameštaj i druga oprema 6 9 Motorna vozila 5 Rezidualna vrednost sredstva jeste procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda Nematerijalna ulaganja Licence Licence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku procenjenog veka njihove upotrebe (od 3 do 10 godina). Računarski softver Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom procenjenog veka njihove upotrebe (od 5 do 10 godina). Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

71 9 Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom procenjenog korisnog veka njihovoe upotrebe (koji nije duži od 10 godina) Finansijska sredstva Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha; krediti i potraživanja; sredstva koja se drže do dospeća; i sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijanom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava. a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drže radi prodaje osim ako su određeni kao instrumenti zaštite od rizika. Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada: klasifikacija u navedenu kategoriju značajno smanjuje nekonzistentnosti u vrednovanju koje bi nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti, a derivati povezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sredstava koja se drže radi dalje prodaje, se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava na ovoj bazi, određeni finansijski instrumenti, kao što su dužničke hartije, koje sadrže jedan ili više ugrađenih derivata, značajno menjaju tokove gotovine. b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Ulaganja koja se drže do dospeća jesu nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost

72 10 da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ali i premije ostvarene pri kupovini. d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju jesu ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala. e) Ulaganja u povezana preduzeća Povezana preduzeća jesu pravna lica u kojima Banka poseduje značajan uticaj, a koji nisu ni zavisna lica niti zajednička ulaganja. Ulaganja u povezana preduzeća inicijalno se priznaju po nabavnoj vrednosti. Na dan bilansa stanja, ulaganja u povezana preduzeća vrednuju se po nabavnoj vrednosti. f) Računovodstveni tretman Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju priznaje se na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sredstva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala knjiži u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike vrednovanja. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

73 Obezvređenje finansijskih sredstava a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj i nominalnoj vrednosti Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz o tome da je vrednost finansij skog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva jeste obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen. Kriterijumi koje Banka koristi kako bi odredila da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju: kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (npr. pokazatelji kapitala, procenat neto prihoda od prodaje), kršenje ugovornih obaveza, započinjanje postupka stečaja, pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja. Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, posebno za svaku vrstu portfolija. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i duži. Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređnje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja. Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava smanjuje se upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja jeste trenutna kamatna stopa.

74 12 Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentuma obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno ili nije. Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja, procenjuju se na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka. Kada je kredit nenaplativ vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja priznaje se u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja. b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju Banka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz o tome da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje na to da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti priznaje se u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

75 13 raspoloživih za prodaju, a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha Procena potencijalnih gubitaka finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti, Banka je dužna da klasifikuje kredite, plasmane i druge bilansne i vanbilansne izloženosti Banke riziku u kategoriji A, B, C, D i E u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana na osnovu urednosti izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika i instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja. Procenjeni iznos rezerve za potencijalne gubitke obračunat je primenom sledećih procenta: 0% na plasmane klasifikovane u kategoriju A, 5% do 15% na plasmane kategorije B, 20% do 35% na plasmane kategorije C, 40 do 75% na plasmane kategorije D i 100% na plasmane kategorije E. Razlika između ispravke vrednosti utvrđene na način obelodanjen u Napomeni 2.9. i proce njene rezerve za potencijalne gubitke na plasmane svrstane u kategorije, evidentira se na računu rezervi u okviru kapitala a izdvajanje ovih rezervi se vrši na teret neraspoređene dobiti do visine neraspoređene dobiti. Banka koja ostvaruje gubitke u poslovanju ne vrši izdvajanje ovih rezervi već se nedostajući iznos procenjenih rezervisanja obelodanjuje (Napomena 37) Obezvređenje nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji već se na godišnjem nivou vrši provera o tome da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu na to da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost jeste vrednost koja je veća od fer vrednosti sredstva umanjena za troškove prodaje, i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti revidiraju se na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (repo), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) se evidentiraju kao opozivi krediti i depoziti (Napomena 19). Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine tretira se kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

76 Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima inicijalno se priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima naknadno se prikazuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja Lizing Banka kao zakupac Lizing koji Banka koristi prevashodno je operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga evidentiraju se u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga. Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje se kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa. Banka kao zakupodavac Ugovor o zakupu jeste ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda. Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva. Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga Porez na dobit i odloženi porezi Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno. Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Odloženi porez na dobit obračunava se i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

77 15 odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka. Tekući i odloženi porezi priznaju se u bilansu uspeha tekućeg perioda. Odloženi porez na dobit obračunava se na privremene razlike nastale na finansijskim ulaganjima u zavisna i povezana pravna lica osim u slučaju kada vremensko usklađivanje ukidanja privremenih razlika kontroliše Banka i kada je verovatno da privremene razlike neće biti ukinute u doglednoj budućnosti Primanja zaposlenih a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa Penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljno sredstava da isplati svim zaposlenima naknade u vezi sa zaposlenjem u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju kao rashod naknada zaposlenima za period na koji se odnose. b) Ostala primanja zaposlenih Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na te naknade obično je uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade akumuliraju se tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza procenjuje se na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije. c) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

78 Oduzeta imovina Zemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u Ostala sredstva osim ukoliko nije drugačije naglašeno. Takva sredstva se privremeno drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj ceni od nabavne i prodajne umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredstava uključeni su u ostale operativne prihode Transakcije sa povezanim licima Povezana lica uključuju saradnike, ćerke kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne politike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima ostvaruju se u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze Akcijski kapital a) Troškovi emisije akcija Troškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital. b) Dividende na akcije Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja obelodanjuju se u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja Finansijske garancije Finansijske garancije jesu ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđnim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, ili drugih bankarskih usluga. Finansijske garancije inicijalno se priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odmeravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu kako bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije priznao prihod od naknade i najbolje procene izdataka da bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza koja postoji GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

79 17 na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem utvrđuju se na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi sa garancijom priznaju se u bilansu uspeha Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti Poslovi u ime i za račun trećih lica Sredstva i prihodi proistekli iz poslovnih aktivnosti, gde Banka obavlja poslove agenta koji obuhvataju držanje ili čuvanje sredstava u korist pojedinaca, poverilaca i drugih institucija, ne uključuju se u finansijske izveštaje Banke. Banka obavlja poslove u vezi sa obveznicama stare devizne štednje koje je izdala Republika Srbija, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima. 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogle da izazovu materijalne promene računovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine izneta su u daljem tekstu. a) Gubici zbog obezvređenja potraživanja Banka vrši analizu kreditnog portfolija u cilju procene obezvređenja potraživanja na mesečnom nivou. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolija, pre obezvređenja koja se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju. Dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o uma njenju vrednosti sličnom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova predmet su redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

80 18 b) Porez na dobit Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva primenu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena. c) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže. 4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama Finansijska sredstva prema katergorijama i klasama prikazana su u tabeli: Krediti i potraživanja Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Hartije koje se drže do dospeća Ukupno Politike upravljanja rizikom Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti riziku. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko Odeljenja za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Najvažnije vrste rizika kojima je Banka izložena: 5.1. kreditni rizik, 5.2. tržišni rizik, GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

81 rizik likvidnosti, 5.4. operativni rizici. Tržišni rizici uključuju: devizni rizik, rizik promene kamatnih stopa, ostale tržišne rizike Kreditni rizik Kreditni rizik jeste rizik od gubitka u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci, i proističe, u najvećoj meri, iz kredita i plasmana klijentima i bankama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljnju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispu njenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate i slično) Upravljanje kreditnim rizikom Banka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću svojih klijenata. U procesu upravljanja kreditnim rizikom nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku. Upravni odbor Banke delegirao je odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja jeste princip dva para očiju, koji sa jedne strane primenjuju sektori, a sa druge Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji prevazilaze odobrene limite. U slučaju plasmana koji odobrava sektor u skladu sa svojim ovlašćenjima, dati sektor je odgovoran za to da obezbedi primenu principa dva para očiju. Poslovne jedinice, u okviru Sektora za poslove sa privredom uključuju sledeća odeljenja: Odeljenje za poslove sa velikim preduzećima, Odeljenje za poslove sa malim i srednjim preduzećima. Poslovne jedinice koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja: Sektor za poslove sa stanovništvom, Sektor za hipotekarne kredite,

82 20 Sektor za preduzetnike i mala preduzeća. Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom: Odeljenje za kreditni rizik, Odeljenje za kreditnu kontrolu, Odeljenje za problematične kredite. Odeljenje za kontrolu kredita i Odeljenje za kreditni rizik nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove: U konsultaciji sa sektorima formuliše kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Te zadatke obavlja Odelje nje za kontrolu kredita. Odeljenje za kreditni rizik procenjuje svaku izloženost kreditnom riziku koja prevazilazi usvojene limite, pre nego što pojedinačni sektori stupe u pravno obavezujuće odnose sa klijentom, i pruža nezavisno mišljenje o plasmanu. Obnavljanje plasmana podleže istom procesu provere. Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloženosti riziku, kao i izloženosti prema jednom komitentu za plasmane bankama i komitentima, a takođe i izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti za investiciona ulaganja. Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Odeljenje za kreditnu kontrolu zaduženo je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza), koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstava za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju. Praćenje usaglašenosti sektora sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Odeljenja kontrole ri zika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim korekcijama redo vno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka jeste pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom. Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita koje delegira Upravni Odbor. Svaka poslovna GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

83 21 jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolija, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralom odobrenju. Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank EFG a.d. (u daljem tekstu: kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i druge izloženosti riziku. Kreditna politika definiše: ciljeve kreditne politike, osnovne koncepte kreditne politike, principe kreditiranja, organizaciju kreditnog poslovanja, odgovornosti i donošenje odluka, procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana, kreditni rizik, instrumente obezbeđenja, proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja. U cilju implementiranja relevantne kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure i tako dalje. Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeća osnovna pravila. Preduslov svake finansijske transakcije jeste razumevanje ekonomske pozadine date transakcije. Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija. Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, i slično). Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije.

84 22 Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije. Svi plasmani Banke zasnivaju se na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana. Za plasmane privredi postoji pet nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima. Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (krediti stanovništvu, hipotekarni krediti ili krediti preduzetnicima i malim preduzećima), pri čemu je najviša instanca specifični kreditni odbor svakog od navedenih sektora. Sektor upravljanja rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenata obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti, i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka, Banka vrši obračun rezervisanja, a na osnovu izloženosti riziku koje proizilaze iz kredita i vanbilansnih potraživanja. Nivo rezervisanja uslovljen je stepenom rizičnosti plasmana. Sistem rangiranja privrednih klijenata Sistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinačnog kredita) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika: finansijski rezultati, sektor, upravljanje, poslovanje. Pored toga, i drugi faktori kao što jesu redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejting klijenta. Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora. Kvalitativni faktori jesu oni faktori koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje i slično. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

85 23 Kvantitativni faktori jesu oni faktori koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profi tabilnost, leveridž, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, i slično). Preuzete i potencijalne obaveze Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita jeste da se klijentima osigura brza i jedno stavna dostupnost sredstava. Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti Obezvređenje i politika rezervisanja Obezvređeni krediti i hartije od vrednosti jesu oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva jesu ona sredstva za koja je pojedinačno procenjeno da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za stavke koje su pojedinačno procenjene, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz o tome da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliju homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potrošačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite. Neobezvređena dospela potraživanja Pod neobezvređenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne podležu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugo vanja. Termin dospelo finansijsko sredstvo definiše se kao zakašnjenje od jednog dana. To je slučaj kada komitent nije izršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Grupe koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće: krediti stanovništvu: 1 do 89 dana po dospeću, Hipotekarni krediti: 1 do 179 dana po dospeću, Krediti preduzetnicima i malim preduzećima: 1 do 89 dana po dospeću (plasmani za koje su priznati rashodi po osnovu pojedinačnog obezvređenja nisu uključeni), Plasmani privredi: 1 do 359 dana po dospeću i interno rangirani ocenom manjom od osam (plasmani za koje su priznati rashodi po osnovu pojedinačnog obezvređenja nisu uključeni). Restrukturirani i refinansirani krediti Krediti koji se nalaze u ovoj kategoriji trebalo bi da budu usklađeni sa sledećim zahtevima: a) uključeni su u kategoriju nedospeli i krediti koji nisu obezvređeni na dan tekućeg izveštaja,

86 24 b) Bili su klasifikovani kao obezvređeni krediti na dan prethodnog izveštaja (IFRS 7, 31. decembar godine), c) refinansirani su (produženje perioda otplate, dogovor oko plaćanja, odloženo plaćanje), d) nisu ispoljavali karakteristike kategorija nedospeli i krediti koji nisu obezvređeni niti obez vređeni krediti budući da je period refinansiranja najmanje 12 meseci. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja Banka vrši ispravku vrednosti potraživanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliju. Glavne komponente ove ispravke jesu pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolija koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, u skladu sa zahtevima MRS 39, obračunava se neto sadašnja vrednost procenjenih novčanih tokova za konkretni plasman. Ta vrednost se dodaje iznosu rezervisanja obračunatom u skladu sa odgovarajućom stopom ispravke, a ta suma predstavlja ukupno rezervisanje. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu Klasifikacija potraživanja od stanovništva zaniva se na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti izračunavaju se primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo do odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti. Posebne rezerve za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantim propisima Narodne banke Srbije. Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite / hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti i rezervisanja za procenjene gubitke u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti / hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Takav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika / izdavaoca i to na način da dužnik / izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

87 Instrumenti obezbeđenja Za većinu plasmana odobrenih klijentima Banka zateva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede: gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti garancije koje izdaje država, državni fondovi ili banke prve klase, garancije koje izdake matična kompanija, druga pravna i fizička lica pismo podrške izdato od strane matične kompanije, hipoteka nad nekretninom, zalog nad pokretnom imovinom, sopstvene blanko menice, zalog nad akcijama i vlasničkim udelima, zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima, prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja), preuzimanje prava iz polise osiguranja. Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije navedenih instrumenata) koju smatra neophodnom. Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja zasnovana je na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom Praćenje plasmana Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijksih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika. Praćenje dužnika je institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti.

88 Maksimalna izloženost kreditnom riziku bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja: Bilansna aktiva Opozivi depoziti i krediti Potraživanja za kamatu i naknadu Plasmani bankama Plasmani komitentima - Preduzeća Stanovništvo (uključujući kreditne kartice) Hipotekarni krediti Preduzetnici i mala preduzeća Hartije od vrednosti (izuzev sopstevnih akcija) Ostali plasmani Ostala sredstva Ukupno bilansna aktiva Vanbilansne stavke Finansijske garancije Nepovučena sredstva i ostale neopozive obaveze Ukupno vanbilansne stavke Stanje na dan 31. decembra Plasmani Pregled plasmana prikazan je u tabeli: 31. decembar decembar Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja Neobezvređna dospela potraživanja Obezvređena potraživanja Ukupni bruto plasmani a) Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja Procena kvaliteta kreditnog portfolija neobezvređenih potraživanja bez kašnjenja na dan 31. decembra godine može se izvršiti primenom standardnog sistema rangiranja koji je u upotrebi u Banci, kao što sledi: GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

89 decembar decembar Plasmani komitentima Plasmani bankama Plasmani komitentima Plasmani bankama Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja - rangiranje: Zadovoljavajući rizik (rang 1 do 6) Plasmani na listi za praćenje (rang 7) Ukupno stanovništvo Ukupni bruto plasmani b) Neobezvređena dospela potraživanja Na dan 31. decembra godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose: 31. decembar U kašnjenju do 29 dana U kašnjenju dana U kašnjenju 90 dana manje od jedne godine Ukupni bruto plasmani Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Hipotekarni krediti Stanovništvo Preduzetnici i mala preduzeća Privreda Preduzeća Ukupno Fer vrednost sredstava obezbeđenja

90 28 Na dan 31. decembra godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose: 31. decembar U kašnjenju do 29 dana U kašnjenju dana U kašnjenju 90 dana manje od jedne godine Ukupni bruto plasmani Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Hipotekarni krediti Stanovništvo Preduzetnici i mala preduzeća Privreda Preduzeća Ukupno Fer vrednost sredstava obezbeđenja c) Pojedinačno obezvređeni plasmani Pregled bruto iznosa pojedinačno obezvređenih plasmana prema rangu, sa fer vrednošću odgovarajućeg kolaterala koje Banka drži kao instrument obezbeđenja, na dan 31. decembra godine prikazan je u tabeli koja sledi: 31. decembar Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Hipotekarni krediti Preduzetnici i mala preduzeća Privreda Preduzeća Ukupno Fer vrednost sredstava obezbeđenja Pregled na dan 31. decembra godine je kao što sledi: 31. decembar Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Hipotekarni krediti Preduzetnici i mala preduzeća Privreda Preduzeća Ukupno Fer vrednost sredstava obezbeđenja GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

91 29 d) Refinansirani plasmani Pregled refinansiranih plasmana prikazan je u tabeli: Stanovništvo Preduzetnici i mala preduzeća Preduzeća - - Ukupni bruto plasmani Hartije od vrednosti, blagajnički zapisi i obveznice Na dan 31. decembra godine, repo transakcije kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije iznose RSD hiljada. Banka takođe poseduje državne zapise trezora Ministarstva finansija u iznosu RSD hiljada i hartije od vrednosti kojima se trguje a koje izdaje Republika Srbija (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD hiljada. Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor s rang zemlje je BB Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja Na dan 31. decembra godine Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja: Vrsta sredstva Neto sadašnja vrednost Stambeni objekti

92 Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku a) Geografska struktura plasmana Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli: Srbija Grčka Zapadna Evropa Ukupno Opozivi depoziti i krediti Potraživanja za kamatu i naknadu Plasmani bankama Plasmani komitentima - Preduzeća Stanovništvo Hipotekarni krediti Preduzetnici i mala preduzeća Hartije od vrednosti Ostali plasmani Ostala sredstva Stanje na dan 31. decembra Stanje na dan 31. decembra GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

93 31 b) Sektorska struktura plasmana Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli: Trgovina i uslužne delatnosti Građevina Finansijske usluge Proizvodnja Privatna lica Ostalo Ukupno Opozivi depoziti i krediti Potraživanja za kamatu i naknadu Plasmani bankama Plasmani komitentima - Preduzeća Stanovništvo Hipotekarni krediti Preduzetnici i mala preduzeća Hartije od vrednosti Ostali plasmani Ostala sredstva Stanje na dan 31. decembra Stanje na dan 31. decembra Tržišni rizik Banka je izložena tržišnim rizicima koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitalnih proizvoda.

94 Devizni rizik Izloženost deviznom riziku redovno se prati kroz usaglašavanje sa limitima koje propisuje Narodna banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika koje propisuje NBS kao i limita sadržanim u internim aktima koje donose rukovodstvo i Odbor za upravljanje rizicima Rizik od promene kamatnih stopa Rizik od promene kamatnih stopa jeste izloženost riziku finansijske pozicije Banke usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovina. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik iz računa premija, rizik krive prihoda, i bazni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je trošak rizika, očekivani nivo ispravki vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom usklađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa Analiza osetljivosti Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha jeste efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine. Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima prikazana je u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prihoda i nepromenjene pozicije bilansa stanja): Osetljivost bilansa uspeha Osetljivost na promenu kamatnih stopa Povećanje u procentim poenima +1 paralelna promena (21.127) Promena kurseva valuta 10% depresijacija dinara (1.022) GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

95 Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja tim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće: depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća, depozite sa tržišta novca i kredite stranih banaka i finansijskih institucija, dostupne kredite većinskog akcionara, akcijski kapital. Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Usklađenost, odnosno, kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom na to da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka. Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa. Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva, jesu znatno manji od iznosa obaveza jer Banka, uopšteno gledano, ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po tom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom na to da će mnoge od tih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine.

96 34 Nederivatni tokovi gotovine Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju nediskontovane tokove gotovine za i godinu. a) Bilans stanja Na dan 31. decembra Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno Transakcioni i ostali depoziti Obaveze po kreditima Subordinirane obaveze Ostale obaveze Ukupno Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća) Na dan 31. decembra Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci 1-5 godina Transakcioni i ostali depoziti Obaveze po kreditima - Subordinirane obaveze Preko 5 godina Ukupno Ostale obaveze Ukupno Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća) GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

97 35 b) Vanbilansne pozicije Na dan 31. decembra Ne duže od 1 godine 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima Garancije i akreditivi Ostale neopozive obaveze Operativni lizing Obaveze iz kapitala Ukupno Na dan 31. decembra Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima Garancije i akreditivi Ostale neopozive obaveze Operativni lizing Obaveze iz kapitala Ukupno Derivatni tokovi gotovine Na dan 31. decembra banka nije imala derivate Operativni rizik Operativni rizik jeste rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj itd.). Deo tog rizika jeste i pravni rizik koji proističe iz nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što može imati negativan uticaj na operacije ili status banke. Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno se analiziraju kako bi se preduzele neophodne izmene Upravljanje kapitalom Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi pokrila rizike inherentne za poslovanje. Ciljevi Banke, u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, jesu da: obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje definiše Narodne banke Srbije,

98 36 da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu nastavka poslovanja, da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala rukovodstvo banke prati mesečno. Narodna banka Srbije definisala je sledeća ograničenja za kapital: minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona, koeficijent adekvatnosti kapitala od minimalno 12%, Ukupan kapital Banke sastoji se od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki. Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije kao minusne stavke osnovnog kapitala. Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, rezerve iz dobiti za opšte bankarske rizike do 1,25% rizične aktive, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala. Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital. Rizična bilansna i vanbilansna aktiva utvrđuju se u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna koeficijenta adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva uvećavaju se za procenjene tržišne rizike. U sledećoj tabeli prikazana je struktura ukupnog kapitala Banke na dan 31. decembra godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala: GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

99 Osnovni kapital Dodatni kapital Odbitne stavke Nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke ( ) ( ) Učešće u kapitalu preko 10% (20.479) (20.479) Ukupno kapital Rizična aktiva: Bilansna aktiva Vanbilansna aktiva Devizni rizik Cenovni rizik Ukupno rizična aktiva Adekvatnost kapitala 18,3% 16,0% 5.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, odnosno iznos za koji se obaveza može izmiriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana. Tržišna cena, gde postoji aktivno tržište (kao što je priznata berza), nabolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta. Međutim, tržišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obaveza koje Banka ima. Stoga, kada tržišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza procenjuje se tako što se koriosti sadašnja vrednost ili druge tehnike procena koje trenutno provladavaju zasnovane na tržišnim uslovima. Na vrednosti koje su dobijene upotrebom ovih tehnika značajno utiču pretpostavke koje se tiču i iznosa i vremena budućih tokova gotovine i upotrebljenih diskontnih stopa. Sledeće metode i pretpostavke ukazuju na to da je fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza približna njihovim neto sadašnjim vrednostima. a) Sredstva kojima se trguje, derivati i druge transakcije preduzete u svrhu trgovanja, kao i štedni zapisi, HoV raspoložive za prodaju i sredstva i obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, mere se po fer vrednosti, oslanjajući se na kotirane cene na berzi ukoliko su dostupne. Ukoliko vrednosti kotirane na berzi nisu dostupne onda se fer vrednosti procenjuju upotrebom tehnika procene zasnovanih na postojećim tržišnim podacima. b) Sva ostala sredstva i obaveze Banke iskazana su po varijabilnim kamatnim stopama, kojima se u redovnim intervalima ponovo određuje cena. Stoga, Banka nije značajnije izložena riziku promene fer vrednosti, a sadašnja vrednost finansijskih sredstava i obaveza je u znatnoj meri ista kao i njihova fer vrednost, osim ako nije drugačije naznačeno.

100 Sredstva i obaveze po fer vrednosti a) Hijerarhija fer vrednosti MSFI 7 navodi redosled tehnika procene zasnovane na prepostavkama upotrebljenim u tim tehnikama procene a koje mogu biti pretpostavke koje se mogu ili ne mogu posmatrati. Pretpostavke koje se mogu posmatrati odražavaju tržišne podatke dobijene iz nezavisnih izvora; pretpostavke koje se ne mogu posmatrati odražavaju pretpostavke Banke o tržištu. Te dve vrste pretpostavki oformile su sledeću hijerarhijsku strukturu fer vrednosti: nivo 1 kotacija cena na aktivnim tržištima (bez modifikacija) za identična sredstva i obaveze, nivo 2 pretpostavke, izuzimajući kotirane cene iz nivoa 1, koje se mogu posmatrati za sredstvo ili obavezu, bilo direktno (tj. u vidu cena) ili indirektno (tj. izvedene iz cena), nivo 3 pretpostavke za sredstvo ili obavezu koje se ne zasnivaju na tržišnim podacima koji se mogu posmatrati (tj. prepostavke koje se ne mogu posmatrati). 31. decembar Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) Akcije (Napomena 22) Ukupna sredstva Ukupne obaveze Fer vrednost finansijskih instrumenata koja se drži radi trgovanja na aktivnim tržištima zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na datum bilansa stanja. Tržište se smatra aktivnim ako su kotirane cene lako i blagovremeno dostupne sa berze, od dilera, brokera, industrijske grupe, proce nitelja, ili regulatorne agencije i ako te cene predstavljaju stvarne i redovne transakcije na tržištu u nezavisnim transakcijama. Kotirana tržišna cena koja se upotrebljava za finansijska sredstva Banke jeste trenutna cena tražnje. Ovi instrumenti su uključeni u nivo Finansijska kriza Nedavna kretanja na svetskom finansijskom tržištu i finansijskom tržištu Srbije Tekuća globalna kriza likvidnosti koja je počela sredinom godine rezultirala je, između ostalog, smanjenim finansiranjem tržišta kapitala, smanjenom likvidnošću bankarskog sektora i povremeno, višim kamatnim stopama na međubankarskom tržištu i veoma visokim stepenom kolebljivosti na berzama. Prvi znaci finansijske krize u Srbiji postali su očigledni početkom oktobra godine, a već početkom godine, Vlada Republike Srbije uvela je niz mera kako bi ublažila efekat krize. Tržište se delimično stabilizovalo u toku godine, uz postepeni oporavak aktivnosti kreditiranja i povratak tržišta depozita na nivo pre krize. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

101 39 Učinak na likvidnost Kao što je navedeno ranije, nakon znatnog smanjenja štednih depozita stanovništva krajem godine, situacija na tržištu se popravila, posebno krajem godine. Istovremeno, likvidnost međubankarskog tržišta takođe je pokazala znake oporavka nakon znatnog smanjenja krajem godine. Banka je zatou toku godine preduzela raznovrsne mere kako bi povećala depozitnu bazu i povratila poverenje klijenata. Učinak na dužnike Smanjena likvidnost i deprecijacija lokalne valute uticala je na dužnike Banke, što je za posledicu imalo uticaj na njihovu sposobnost otplate uzetih kredita. Pogoršanje uslova za dužnike takođe je uticalo na prognoze rukovodstva o tokovima gotovine i procenu obezvređenja finansijskih i nefinansijskih sredstava. U onoj meri u kojoj su informacije dostupne, rukovodstvo Banke je adekvatno revidiralo procene budućih tokova gotovine u svojim procenama obezvređenja sredstava. Učinak na kolateral (posebno nekretnine) Iznos rezervisanja za kredite usled obezvređenja zasnovan je na proceni tih sredstava koje donosi rukovodstvo na datum bilansa stanja, nakon što se u obzir uzmu tokovi gotovine koji mogu biti posledica zaplene sredstava umanjeni za troškove pribavljanja i prodaje kolaterala. Tržište u Srbiji za mnoge vrste kolaterla, pogotovo kada su pitanju nekretnine, nije bilo bitnije pogođeno nedavnim kretanjima na svetskim finansijskim tržištima. Međutim, cena nekretnina donekle je opala što za posledicu ima to da se realna realizovana vrednost zaplenjenog kolaterala može razlikovati od vrednosti pripisane prilikom procene obezvređenja. 6. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi od kamata Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima: Krediti Depoziti Hartije od vrednosti Ostali plasmani Prihodi od kamata od sredstava u stranoj valuti: Krediti Depoziti Hartije od vrednosti Ostali plasmani Ukupno

102 Rashodi kamata Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima: Depoziti ( ) ( ) Hartije od vrednosti - (47.550) Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti: Krediti (17.227) (27.104) Depoziti ( ) ( ) Ukupno ( ) ( ) Dobitak po osnovu kamata Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usuge Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima Ostale naknade i provizije Ukupno Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (18.455) (25.924) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (11.243) (15.833) Provizije za primljene garancije i jemstva (18.469) (11.637) Ostale naknade i provizije ( ) ( ) Ukupno ( ) ( ) Dobitak po osnovu naknada i provizija Neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha Dobici po osnovu HoV Gubici po osnovu HoV (10.205) (1.197) Neto (gubici)/dobici Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika Pozitivne kursne razlike Negativne kursne razlike ( ) ( ) Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika ( ) ( ) GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

103 Ostali poslovni prihodi Prodaja potraživanja Naplaćeni otpisani plasmani Održavanje neaktivnih računa Izdavanje poslovnog prostora Dobici od prodaje osnovnih sredstava Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova Ostali prihodi Ukupno Na dan 31. decembra godine, prihodi po osnovu održavanja neaktivnih računa u iznosu od RSD hiljadu (31. decembar godine: RSD hiljada) odnose se na naplaćene naknade za održavanje neaktivnih računa klijenata. Neaktivni računi jesu računi na kojima nije bilo prometa od godine i čiji pojedinačni saldo iznosi manje od EUR 30. Budući da je Banka u navedenom periodu održavala bazu datih računa i nije izvršila zatvaranje računa, organi upravljanja banke doneli su odluku, u skladu sa internim procedurama, da se izvrši naplata naknade po osnovu održavanje računa u navedenom periodu. Naplata naknade je izvršena zaduživanjem neaktivnih računa.

104 Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Ukidanje indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija Potraživanja po osnovu kamata i naknada (Napomena 20) Dati krediti i depoziti (Napomena 21) Ostali plasmani (Napomena 24) Ostala sredstva (Napomena 28) Ukupno Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije Ukidanje rezervisanja za penzije (Napomena 34) Ukidanje rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije (Napomena 34) Ukupno Rashodi indirektnih otpisa plasmana, rashodi rezervisanja i rashodi po osnovu suspenzije kamate Indirektni otpisi plasmana bilansnih pozicija Potraživanja po osnovu kamata i naknada, promena u fer ( ) (75.400) vrednosti derivata i drugih potraživanja (Napomena 20) Dati krediti i depoziti (Napomena 21) ( ) ( ) Ostali plasmani (Napomena 24) ( ) - Ostala sredstva, avansi i razgraničeni prihodi (Napomena 28) (4.316) (7.965) Ukupno ( ) ( ) Rezervisanja za vanbilansne stavke (Napomena 34) - (65.580) Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) (2.450) (36.823) Rezervisanja za penzije (Napomena 34) (2.141) - Ostala rezervisannja (Napomena 34) - (12.948) Ukupno ( ) ( ) Neto prihodi/(rashodi) po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja ( ) ( ) GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

105 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi Zarade Porezi na zarade i naknade zarada Doprinosi na zarade i naknade zarada Naknade za privremene i povremene poslove Ostali lični troškovi Ukupno Troškovi amortizacije Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) Osnovna sredstva (Napomena 26) Ukupno Operativni i ostali poslovni rashodi Administrativni troškovi Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) Doprinosi Materijali Porezi Otpis potraživanja Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Sudski troškovi i takse Ostali troškovi Ukupno

106 44 Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli: Transportne usluge PTT usluge Telefon Održavanje softvera Održavanje hardvera Održavanje osnovnih sredstava Održavanje mreže bankomata Reklama i propaganda Donacije Zakupnina Ostale usluge Ukupno Na dan 31. decembra godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD hiljade obuhvataju sledeće važne kategorije troškova: troškovi osiguranja depozita u iznosu od RSD hiljada, troškovi obezbeđenja u iznosu od RSD hiljade, troškovi omladinskih zadruga u iznosu od RSD hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD hiljada, troškovi usluga naplate u iznosu RSD hiljada, troškovi informatičkih usluga u iznosu RSD hiljada, troškovi intelektulanih usluga u iznosu od RSD hiljada kao i ostali nematerijalni troškovi. Na dan 31. decembra godine, nematerijalni troškovi u iznosu od hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškovi usluga EFG Retail Services u iznosu od RSD hiljada, troškovi osiguranja depozita u iznosu od RSD hiljada, troškovi obezbeđenja u iznosu od RSD hiljade, troškovi intelektualnih usluga u iznosu od RSD hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD hiljada, troškovi informatičkih usluga u iznosu RSD hiljada kao i ostali nematerijalni troškovi. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

107 Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraživanja kursne razlike Revalorizacija kredita stopom rasta cena na malo Obaveze kursne razlike Povećanje tržišne vrednosti derivata Ukupno Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraživanja kursne razlike ( ) ( ) Obaveze kursne razlike ( ) (82.655) Smanjenje tržišne vrednosti derivata - (3.100) Ukupno ( ) ( ) Neto prihodi/(rashodi) od promene vrednosti imovine i obaveza Porez na dobit Porez na dobit sastoji se od sledećih poreza: Tekući porez ( ) ( ) Odloženi poreski prihod (Napomena 27) Ukupno (90.350) ( ) Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi: Dobit pre oporezivanja Obračunati porez po stopi od 10% ( ) ( ) Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu (7.679) (14.702) Poreski efekat rezultata tekućeg perioda ( ) ( ) Poreski efekat privremenih razlika Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita Iskorišćeni ranije nepriznati poreski krediti Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha (Napomena 16) (90.350) ( )

108 46 Obaveza za tekući porez na dobit na dan 31. decembra godine iznosi RSD nula i sastoji se od obaveze za porez u iznosu od RSD hiljada za dobit ostvarenu u godini uma njene za ranije pretplaćene poreze u iznosu od RSD hiljada kao što je prikazano u sledećoj tabeli: Obaveza za tekući porez po poreskom bilansu za godinu Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza na dobit ( ) (9.906) Ukupno obaveza za porez (Napomena 35) Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine Dobitak Prosečan broj običnih akcija u toku godine Zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) Gotovina i gotovinski ekvivalenti U dinarima Žiro račun Gotovina u blagajni Gotovinski ekvivalenti Ostala novčana sredstva U stranoj valuti Devizni računi Gotovina u blagajni Ostala novčana sredstva Ukupno U skladu sa odlukom Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 12/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009 i 111/2009), obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na žiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembra godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD hiljada (2008. godine: RSD hiljada). Banka može da koristi obaveznu rezervu da održi likvidnost. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

109 Opozivi depoziti i krediti Krediti po repo transakcijama sa NBS Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti Ukupno U skladu sa odlukom o obaveznoj rezervi banaka Narodne banke Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 12/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009 i 111/2009), Banka je dužna da obračuna i izdvoji obaveznu rezervu u stranoj valuti na posebnom računu kod Narodne banke Srbije. Rezerva se obračunava u procentima na iznos prosečnog mesečnog stanja depozita u stranoj valuti. Obavezna rezerva se obračunava po stopi od 40% do 45% na iznos prosečnog stanja depozita u stranoj valuti i indeksiranih depozita. Iznos obračunate obavezne rezerve umanjen je za iznos dugoročnih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i kredite koje subvencioniše država. Procenat izračunate obavezne rezerve u stranoj valuti koji se izdvaja u dinarima smanjivao se sa 40% na 35% u maju godine, zatim 30% u julu i 20% u novembru. Obavezna rezerva se obračunava na depozite lizing kompanija po stopi od 100%, i po stopi od 20% na iznos stanja deviznih subordiniranih obaveza. 20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja Potraživanja u dinarima Kamata Naknada Prodaja Povećanje fer vrednosti derivata - 1 Potraživanja u stranoj valuti Kamata Naknada Prodaja Potraživanja za kamatu i naknadu, bruto Minus: Ispravka vrednosti ( ) (74.094) Potraživanja za kamatu i naknadu, neto

110 48 Promene na ispravkama vrednosti prikazane su u sledećoj tabeli: Početno stanje Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (1.066) (784) Neto kursne razlike (9.847) Otpis ( ) (62.069) Stanje na dan 31. decembra GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

111 Dati krediti i depoziti Depoziti dati u dinarima Bankarski sektor u zemlji Finansijske organizacije Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Ostali klijenti Ukupno Ukupno Ostali dati depoziti Depoziti dati u stranoj valuti Ostali dati depoziti Ostali namenski depoziti Krediti dati u dinarima Investicioni krediti Dozvoljena prekoračenja Krediti za obrtna sredstva Stambeni krediti Ostali krediti Krediti dati u stranoj valuti Krediti za uvoz Ostali krediti Dati krediti i depoziti, bruto Minus: Ispravka vrednosti Dati krediti i depoziti, neto ( ) ( ) ( ) - (6) ( ) ( ) Kamatne stope na indeksirane kredite pravnim licima kreću se od 4,60% do 29,5% na godišnjem nivou i od 12,00% do 20,96% godišnje na dinarske kredite. Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se kamata kretala u rasponu od 2% do 26% na godišnjem nivou i dinarske kredite sa kamatom od 14,75% do 33,5% godišnje.

112 50 Promene na ispravkama vrednosti za kredite i depozite klijenata predstavljene su u sledećoj tabeli: Privreda Stanovništvo Hipotekarni Preduzetnici i mala preduzeća Ukupno Početno stanje Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) Ukidanje ispravki vrednosti (31.277) (195) (20.845) - (52.317) (Napomena 11) Neto kursne razlike ( ) Ostalo - ( ) - (52.665) ( ) Stanje na dan Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) Ukidanje ispravki vrednosti (727) (58.034) (57.974) (Napomena 11) Neto kursne razlike Otpis ( ) ( ) - ( ) ( ) Stanje na dan Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) Hartije od vrednosti u stranoj valuti Obveznice stare devizne štednje Hartije od vrednosti u dinarima Akcije Državni zapisi Trezora Ministarstva Finansija Ukupno Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana (Službeni list SRJ br. 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

113 Udeli (učešća) Udeli (učešća) Na dan 31. decembra godine, Banka ima učešće u kapitalu EFG Lesing-a od 25,56% (31. decembar godine: 25,56%). 24. Ostali plasmani Ostali plasmani u dinarima Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama Ostali plasmani Pokriveni akreditivi i druga jemstva Ostali plasmani u stranoj valuti Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama Ostali obavezni depoziti Ostali plasmani Ostali plasmani, bruto Minus: Ispravka vrednosti ( ) (3.309) Ostali plasmani, neto Promene na ispravkama vrednosti predstavljene su u sledećoj tabeli: Početno stanje Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (8.319) (225) Neto kursne razlike (146) (4) Stanje na dan 31. decembra

114 Nematerijalna ulaganja Stanje na dan 1. januara Licence i softver Sredstva u pripremi Ukupno Nabavna vrednost Ispravka vrednosti i obezvređenje ( ) - ( ) Neotpisana vrednost Godina zavšena na dan 31. decembra Početno stanje neotpisane vrednosti Nove nabavke Prenosi ( ) - Amortizacija (Napomena 13) ( ) - ( ) Neotpisana vrednost na dan 31. decembra Na dan 31. decembra Nabavna vrednost Ispravka vrednosti i obezvređenje ( ) - ( ) Neotpisana vrednost Godina završena na dan 31. decembra Početno stanje neotpisane vrednosti Nove nabavke Prenosi ( ) - Amortizacija (Napomena 13) ( ) - ( ) Neotpisana vrednost na dan 31. decembra Na dan 31. decembra Nabavna vrednost Ispravka vrednosti i obezvređenje ( ) - ( ) Neotpisana vrednost Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

115 Osnovna sredstva Zemljište i građevinski objekti Oprema i ostala osnovna sredstva Osnovna sredstva u pripremi i avansi Ukupno Stanje na dan 1. januara, Nabavna vrednost Ispravka vrednosti i obezvređenje ( ) ( ) - ( ) Neotpisana vrednost Godina zavšena na dan 31. decembra Početno stanje neotpisane vrednosti Nove nabavke Prenos sa avansa ( ) - Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva Smanjenja - (5.137) - (5.137) Otpis (4.517) (6.984) - (11.501) Ostalo - (282) 15 (267) Amortizacija (Napomena 13) ( ) ( ) - ( ) Neotpisana vrednost na dan 31. decembra Na dan 31. decembra godine Nabavna vrednost Ispravka vrednosti i obezvređenje ( ) ( ) ( ) Neotpisana vrednost

116 54 Godina završena na dan 31. decembra Početno stanje Nove nabavke Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva Prenos ( ) - Smanjenja (1.272) - (1.272) Otpis (19.375) (2.871) - (22.246) Donirana sredstva - (899) - (899) Amortizacija (Napomena 13) ( ) ( ) - ( ) Neotpisana vrednost na dan 31. decembra - (5.137) - (5.137) Nabavna vrednost Ispravka vrednosti i obezvređenje ( ) ( ) - ( ) Neotpisana vrednost Neotpisana vrednost osnovnih sredstava ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti. Troškovi zakupnine u iznosu od RSD hiljada (2008. godina: RSD hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14). Na dan 31. decembra godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima. 27. Odložena poreska sredstva Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike, prenete poreske gubitke i neiskorišćene poreske kredite Odložena poreska sredstva na osnovu neiskorišćenih poreskih kredita - iz godine Odložena poreska sredstva po osnovu privremenih razlika Ukupno GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

117 55 Promene odloženih poreskih sredstava: Početno stanje odloženih poreskih sredstava Promene u toku godine: Povećanje odloženih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita Ukupan odloženi poreski prihod za godinu Ukupno Promene odloženih poreskih sredstava: Amortizacija Poreski krediti Ukupno Na dan 31. decembra godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita u iznosu od RSD hiljade. Poreski krediti su iz godina od do i isteći će 10 godina nakon datuma nastanka. Rukovodstvo veruje da nije sigurno da će buduća dobit omogućiti korišćenje tih poreskih kredita. 28. Ostala sredstva Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode Razgraničeni ostali troškovi Ostala aktivna vremenska razgraničenja Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu Avansi za kamatu Ostali avansi i aktivna vremenska razgraničenja Ukupno

118 56 Ostala potraživanja u dinarima Od zaposlenih Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva Po osnovu avansa datih za osnovna sredstva Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa Pretplaćeni porezi na dobit Potraživanja po osnovu kartica Prolazni i privremeni računi (6.332) (4.342) Ostala potraživanja u dinarima Ostala potraživanja u stranoj valuti Od zaposlenih 1 1 Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva Prolazni i privremeni računi Ostala potraživanja Ukupno Zalihe Inventar u upotrebi Sredstva stečena naplatom potraživanja Zalihe materijala Ukupno Ostala sredstva, bruto Minus: Ispravka vrednosti potraživanja (33.417) (28.654) Minus: Ostale ispravke vrednosti (394) (14.418) Ostala sredstva, neto Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli: Početno stanje Nove ispravke (Napomena 11) Ukidanje ispravki (Napomena 11) (21) (11) Neto kursne razlike Isknjižavanje (1.811) - Stanje na dan 31. decembra GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

119 Transakcioni depoziti Transakcioni depoziti u dinarima Banke i druge finansijske organizacije Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Drugi komitenti Transakcioni depoziti u stranoj valuti Banke i druge finansijske organizacije Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Drugi komitenti Ukupno

120 Ostali depoziti Ostali depoziti u dinarima Bankarski sektor u zemlji i ostale finansijske institucije Javni sektor Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Drugi komitenti Ukupno Ukupno Štedni depoziti Namenski depoziti Depoziti kao sredstvo obezbeđenja datih kredita Ostali depoziti Ostali depoziti u stranoj valuti Štedni depoziti Namenski depoziti Depoziti kao sre dstvo obezbeđenja datih kredita Ostali depoziti Ukupno Godišnja kamatna stopa od 8,5% do 11,5% obračunava se na depozite kompanija po viđenju u dinarima, dok kamatna stopa na depozite u stranoj valuti iznosi do 2,73% godišnje. Oročeni depoziti kompanija u dinarima nose kamatnu stopu od 6,37% do 20% godišnje dok oročeni depoziti kompanija u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 2% do 7,90% godišnje. Godišnja kamatna stopa na tekuće i depozite stanovništva po viđenju iznosi od 0,10% do 6,79%, u zavisnosti od valute i dospeća. Kamatna stopa na oročene depozite u stranoj valuti varira od 3,88% do 9,19% dok godišnja kamatna stopa na oročene depozite stanovništva u dinarima kreće se u rasponu od 9% do 14%. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

121 Primljeni krediti Ostale finansijske obaveze u dinarima Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti Ukupno Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata Obaveze u dinarima Za kamate 78 9 Za naknade i provizije Fer vrednost derivata Obaveze u stranoj valuti Za kamate Za naknade i provizije - 17 Ukupno Obaveze po osnovu derivata: Derivati Ugovorni / nominalni iznos Sredstva Fer vrednost Obaveze Ugovorni / nominalni iznos Sredstva Fer vrednost Obaveze Valutni svopovi Ukupno Obaveze za poreze Porez po odbitku na kamate Porez na dodatu vrednost Drugi porezi i doprinosi Ukupno Rezervisanja Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 39 b) Rezervisanja za penzije Rezervisanja za bonuse Ostala rezervisanja Ukupno

122 60 Na dan 31. decembra godine, ostala rezervisanja u iznosu od RSD hiljada, odnose se na rezervisanje formirano u vezi sa potencijalnim neovlašćenim povlačenjima sredstava sa računa u vezi sa obveznicama stare devizne štednje. Na dan 31. decembra godine Banka je prikazala razgraničenja za bonuse za godinu kao rezervisanja dok su na dan 31. decembra godine razgraničenja za bonuse u iznosu od RSD hiljada uključena u ostale obaveze. Promene na rezervisanjima prikazane su u narednoj tabeli: Rezervisanja za bonuse Rezervisanja za penzije Rezervisanja za sudske sporove Ostala rezervisanja Rezervisanja po vanbilansnoj evidenciji Ukupno Stanje na dan Nova rezervisanja (Napomena 11) Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) - (1.507) (7.474) - - (8.981) Isplata po osnovu rezervisanja za penzije - (1.375) (1.375) Neto kursne razlike Stanje na dan godine Reklasifikovanja iz obaveza u bruto zarade Nova rezervisanja Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (34.520) - (182) - (765) (35.467) Isplata po osnovu rezervisanja za penzije - (4.276) (4.276) Neto kursne razlike Stanje na dan godine Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije: % % Diskontna stopa 7,5% 6,5% Povećanje prosečne zarade na nacionalnom nivou 4,0% 4,0% Stopa inflacije 3,0% 3,0% GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

123 Obaveze iz dobitka Obaveze iz dobitka Obaveze za porez na dobit Ukupno Ostale obaveze Obaveze po snovu zarada i naknada Za neto zarade Za poreze na zarade i naknade zarada Za doprinose na zarade i naknade zarada Ostale obaveze prema zaposlenima Ukupno Ostale obaveze u dinarima Po komisionim poslovima Po osnovu primljenih avansa Prema dobavljačima Prolazni i privremeni računi Finansijski lizing Ostale obaveze Ostale obaveze u stranoj valuti Po osnovu primljenih avansa Prema dobavljačima Prolazni i privremeni računi - - Ostale obaveze Ukupno Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode Razgraničeni prihodi po osnovu naknada Razgraničeni prihodi kamata Ostala pasivna vremenska razgraničenja Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode Ostala pasivna vremenska razgraničenja

124 62 Ukupno Subordinirane obaveze u stranoj valuti Subordinirane obaveze Ukupno Banka je u toku godine dobila subordinirani kredit od većinskog akcionara Eurobank Ergasias u iznosu od EUR hiljada (na dan 31. decembra 2009: RSD hiljade). Kredit je odobren na period od 6 godina uz promenljivu kamatnu stopu. 37. Kapital Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak ranijih godina i gubitak tekuće godine: Akcijski i ostali kapital Akcijski kapital obične akcije Akcijski kapital prioritetne akcije Emisiona premija Ostali kapital Ukupno Rezerve banke iz dobiti Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke Ostale rezerve Ukupno Akumulirana dobit Akumulirani gubitak - ( ) Dobit tekuće godine Ukupno Ukupno kapital Broj izdatih akcija Nominalna vrednost akcija iznosi RSD po pojedinačnoj akciji. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

125 63 Akcionari Banke na dan godine predstavljeni su u tabeli koja sledi: Akcionar Obične akcije % Prioritetne akcije % Ukupne akcije % EFG Eurobank Ergasias ,21% 17 35,42% ,21% BerberisInvestments Limited ,45% - 0,00% ,45% EFG N.E. BV Holding Company Holland ,74% - 0,00% ,74% Republika Srbija, Vlada ,59% - 0,00% ,59% Agromerkantilija zemljoradnička zadruga - 0,00% 3 6,25% 3 0,00% AKT - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% Bambi Banat - 0,00% 3 6,25% 3 0,00% Budućnost - 0,00% 2 4,17% 2 0,00% Dunav AD - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% Habit pharm - 0,00% 5 10,42% 5 0,00% Kopaoničanka ZP - 0,00% 2 4,17% 2 0,00% Saobraćajni institut CIP - 0,00% 3 6,25% 3 0,00% Siemens IT solutions and service - 0,00% 2 4,17% 2 0,00% Stem - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% TP Beogradelektro - 0,00% 6 12,50% 6 0,00% Trustex - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% ZZ Bajina Bašta - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% Ukupno ,00% ,00% ,00% Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli: Obične akcije Prioritetne akcije Stanje na dan XVI emisija akcija XVII emisija akcija Stanje na dan Stanje na dan Emisija akcija i promene strukture kapitala Eurobank EFG Banka u toku godine nije povećavala kapital niti je imala promene u strukturi akcionara.

126 64 Emisiona premija Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31. decembra godine emisona premija Banke iznosila je RSD hiljada (31. decembar 2008: RSD hiljada). Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD hiljada formirane su u skladu sa zakonskom regulativom i statutom Banke dok rezerve u iznosu od RSD hiljada predstavljaju rezerve izdvojene u ranijim godinama za procenjene gubitke po osnovu plasmana i vanbilansnih pozicija u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije. Nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke Na dan 31. decembra godine nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke po aktivi i vanbilansnim stavkama klasifikovanim u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD hiljada (31. decembar godine: RSD hiljada). 38. Vanbilansne pozicije a) Poslovi u ime i za račun trećih lica Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora poljoprivreda - Kratkoročni Dugoročni Dugoročni krediti za mlade Ukupno b) Preuzete buduće obaveze U dinarima Date garancije i druga jemstva Neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane Ostale preuzete neopozive obaveze - hedging U stranoj valuti Date garancije i druga jemstva Neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane Ostale preuzete neopozive obaveze Ukupno GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

127 65 c) Primljena jemstva za obaveze Osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Ukupno d) Derivati Derivati Ukupno e) Druge vanbilansne pozicije Primljene hipoteke Primljene garancije i akreditivi Obveznice građana u Centralnom registru Hartije od vrednosti po osnovu repo transakcija sa NBS Hartije od vrednosti NBS i Ministarstva finansija Druga vanbilansna aktiva Ukupno Potencijalne obaveze a) Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga: U periodu ne dužem od 1 godine U periodu od 1 do 5 godina - - U periodu preko 5 godina - - Ukupno b) Sudski sporovi Na dan 31. decembar godine, protiv Banke se vode tri spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu obveznica stare devizne štednje u iznosu od RSD hiljada (31. decemabr godine: RSD hiljada).

128 66 Na dan 31. decembra godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu sudskih sporova u ukupnom iznosu od RSD hiljada (31. decembar godine: RSD hiljada) Napomena Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra godine, pokazatelji Banke bili su u propisanim okvirima: Propisani pokazatelji Adekvatnost kapitala min 12% 18,33% Dugoročna ulaganja max 60% 23,65% Izloženost prema licima povezanim sa bankom max 20% 11,77% Zbir velikih izloženosti banke max 400% 33,72% Pokazatelj likvidnosti: - u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1,40 - u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 1,68 - u trećem mesecu izveštajnog perioda min 1 1,75 Pokazatelj deviznog rizika max 30% 0,32% Banka je na dan 31. decembra godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije. 41. Odnosi sa povezanim licima Eurobank EFG je ćerka komapnija EFG Eurobank Ergasias koja je, registrovana na Atinskoj berzi. EFG Eurobank Ergasias jeste član EFG Grupe čija je krajnja matična kompanija EFG Bank European Financial Group, banka koje je registrovana u Švajcarskoj i koja poseduje sa 43,7% glasačkih prava. Ostalih 56,3% glasačkih prava drži veliki broj akcionara. Sva glasačka prava EFG Bank European Financial Group u vlasništvu su porodice Latsis, koja je krajnji vlasnik. Banka obavlja brojne transakcije sa povezanim licima u toku svog redovnog poslovanja. Transakcije sa povezanim licima na dan 31. decembra godine prikazane su u tabeli: GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

129 67 Eurobank Ergasias IMO Investments Property ( pre EFG Retail Services) EFG Property Services EFG Leasing EFG Asset Fin Business exchange Romania IT Sha red Services RECO Real Property EFG New Europe Fun ding BV EFG Securities Serbia EFG Business Services Aktiva Devizni račun Potraživanja za kamatu i naknadu Plasmani komitentima Učešća u kapitalu Ostala potraživanja Ukupno aktiva Pasiva Obaveze prema klijentima Obaveze za uzete kredite i pozajmice Subordinirani kredit Obaveze za kamatu Ostale obaveze Ukupno obaveze

130 68 Eurobank Ergasias IMO Investments Property (pre EFG Retail Services) EFG Property Services EFG Leasing EFG Asset Fin Business exchange Romania IT Sha red Servi ces RECO Real Property EFG New Europe Fun ding BV EFG Securities Serbia EFG Business Services Prihodi Prihodi po osnovu kamata Prihodi po osnovu HoV Prihodi od naknda Prihodi od zakupnine Ukupno prihodi Rashodi Rashodi kamata Zakup Rashodi naknada Usluge Ukupno rashodi Vanbilans Akreditivi SPOT transakcije Ostale vanbilanse stavke GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

131 69 Transakcije sa povezanim licima na dan 31. decembra godine prikazane su u tabeli: Eurobank Ergasias IMO Investments Property (pre EFG Retail Services) EFG Property Services EFG Leasing EFG Asset Fin Business exchange Romania IT Sha red Servi ces RECO Real Property EFG New Europe Fun ding BV EFG Securities Serbia EFG Business Services Aktiva Devizni račun Potraživanja za kamatu i naknadu Plasmani komitentima Učešća u kapitalu Ostala potraživanja Ukupno aktiva Pasiva Obaveze prema klijentima Obaveze za uzete kredite i pozajmice Subordinirani kredit Obaveze za kamatu Ostale obaveze Ukupno obaveze

132 70 Eurobank Ergasias IMO Investments Property (pre EFG Retail Services) EFG Property Services EFG Leasing EFG Asset Fin Business exchange Romania IT Sha red Servi ces RECO Real Property EFG New Europe Fun ding BV EFG Securities Serbia EFG Business Services Prihodi Prihodi po osnovu kamata Prihodi po osnovu derivata Prihodi po osnovu HoV Prihodi od naknda Ukupno prihodi Rashodi Rashodi kamata Zakup Usluge Ukupno rashodi Vanbilans Akreditivi Derivati Ostale vanbilanse stavke Na dan 31. decembra godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD hiljada (31. decembar godine: RSD hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke, a kamatne stope se kreću u rasponu od 2,25% do 12,16% za stambene kredite, i u rasponu od 10,5% do 18,5% za potrošačke kredite. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

133 71 Naknade ključnom osoblju Troškovi plata i drugih naknada Ukupno Devizni kursevi Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra u RSD prikazani su u narednoj tabeli: 31. decembar USD 66, ,9000 EUR 95, ,6010 CHF 64, , Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima Prema odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, Banka je usaglasila potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima na dan 30. novembra godine. 44. Upravni odbor Članovi Upravnog odbora Eurobank EFG na dan 31. decembra godine navedeni su sledećoj tabeli: Predsednik Karakasis Theodoros Članovi Piergiorgio Pradelli Stavros Ioannou Nikolaos Aliprantis Evagelos Kavvalos Angelos Tsichrintzis Slobodan Slović 45. Događaji nakon perioda izveštavanja Nije bilo značajnijih događaja nakon datuma bilansa stanja koje bi bilo neophodno obelodaniti u finansijskim izveštajima.

134

135

136

137 Eurobank EFG Grupa i EFG Grupa

138 66 Grčka Eurobank EFG je banka-ćerka EFG Eurobank Ergasias, koja se kotira na Atinskoj berzi. EFG Eurobank Ergasias je članica EFG Grupe, evropske finansijske grupacije sa sedištem u Švajcarskoj, koja u vlasništvu poseduje 44,1% akcija banke. Ostalih 55,9% akcija su raspodeljene na individualne manji nske akcionare. Sva glasačka prava EFG Grupe pripadaju: EFG Eurobank Ergasias S.A. Amalias Avenue Atina Tel.: (+30) Faks: (+30) Nicholas Nanopoulos, predsednik Izvršnog odbora EFG Grupa EFG Bank European Financial Group S.A. Quai du Seujet Ženeva 2 Švajcarska Tel.: (+41) Faks: (+41) Pericles Petalas, predsednik Izvršnog odbora EFG International A.G. Bahnhofstrasse Cirih Švajcarska Tel.: (+41) Faks: (+41) Lawrence D. Howell, predsednik Izvršnog odbora GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2009.

139 67