UDK 37 YU ISSN NORMA ^ASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU VASPITAWA I OBRAZOVAWA GODINA OBRAZOVAWA U^ITEQA SOMBOR, 1998.

Transcription

1 UDK 37 YU ISSN NORMA ^ASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU VASPITAWA I OBRAZOVAWA GODINA OBRAZOVAWA U^ITEQA SOMBOR, 1998.

2 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: NORMA ^asopis za teoriju i praksu vaspitawa i obrazovawa IZDAVA^ U~iteqski fakultet Sombor ZA IZDAVA^A Dr Jano{ Pinter SAVET ^ASOPISA Dr Velimir Sotirovi}, Novi Sad, predsednik Ilija Vari}ak, Sombor Dr \or e \uri}, Sombor Mr Miodrag Igwatovi}, Beograd Dr Ilija Kupre{anin, Sombor Dr Dragan Kokovi}, Novi Sad Dr Milan Lipovac, Sombor Dr Nenad Petrovi}, Sombor Dr Margit Savovi}, Subotica Jovan Stri~evi}, Sombor Dr Tomislav Cvetkovi}, Sombor UREDNI[TVO Dr \or e \uri}, glavni i odgovorni urednik Dr Stojan Berber Dr Jelena Kosanovi} Dr Jovo Male{evi} Dr Jano{ Pinter KORICE Mr Dragan Savi}, akad. slikar PREVODILAC Mr Gorana Rai~evi} LEKTOR Dr Dragoqub Gaji} * * * TEHNI^KI UREDNIK Mr Slavko Kne`evi} Re{ewem Ministarstva za informacije Republike Srbije br /94-03 od ADRESA UREDNI[TVA ~asopis Norma je registrovan pod U~iteqski fakultet Sombor brojem Podgori~ka Sombor Tel. (025) , Faks (025) ra~un: Mi{qewem Ministarstva prosvete Republike Srbije od 5. maja godine ~asopis NORMA oslobo en je pla}awa poreza na promet PRIPREMA U~iteqski fakultet Sombor Izdava~ka delatnost * * * * * * ^asopis izlazi tri puta godi{we. [TAMPARIJA Radovi se recenziraju i "GRAFIKA" kategori{u. Apatin Rukopisi se ne vra}aju. Stojana Mati}a 63

3 UNIVERZITET U NOVOM SADU U~iteqski fakultet Sombor NORMA ^ASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU VASPITAWA I OBRAZOVAWA GODINA OBRAZOVAWA U^ITEQA SOMBOR, 1998.

4

5 S A D A J Re~ urednika...9 OBRAZOVAWE - TRADICIJA I INOVACIJE...11 Dr Dragoqub Gaji}: Listovi za decu u U~iteqskoj {koli u Somboru do Prvog svetskog rata...11 Dr Markovi}: Socijalna ekologija i ekolo{ko obrazovawe...23 KWI@EVNOST...35 Dr Tomislav Cvetkovi}: Nacrt za tipolo{ku poetiku na{eg narodnog epa...35 Dr Tihomir Petrovi}: Miroslav Anti} - pesnik Plavog ~uperka...45 STRANI JEZIK...53 Erika Tobolka: Obrada novog gradiva iz engleskog jezika u tre}em razredu osnovne {kole...53 ISTORIJA...65 Dr Milorad Kesi}: Srpska studentska omladina i proglas Srpske Vojvodine PSIHOLOGIJA...81 Mr Mirjana France{ko, Mr Jasmina Koxopeqi}: Zna~aj povratne informacije u procesu u~ewa...81

6 Mr Rada Koji}: Samopercepcija {kolskog postignu}a kod u~enika redovne i specijalne {kole...93 PRIRODNE NAUKE Dr Branislav Grdini}, Dr Pal Bo`a, Ilinko Krivoku}in: Herbarijum flore Zapadne Ba~ke Dr Albert Zolnai, Simo Kozi}: Saradwa {kola sa prehrambenom industrijom u realizaciji programa hemije MASOVNE KOMUNIKACIJE Dr Petar Qubojev: Da li postoji specifi~an jezik televizije INFORMATIKA U OBRAZOVAWU Mr Dragan Sole{a: Savremeni trendovi u kori{}ewu novih informacionih tehnologija u nastavi FIZI^KO VASPITAWE Dr \or ije Radovanovi}: Karakteristike dece i neki senzitivni periodi razvoja motori~kih sposobnosti Dr Nedeqko Rodi}, Mr Du{an Rodi}, Mara Jovanovi}: Inovacije plana i programa fizi~kog vaspitawa studenata U~iteqskog fakulteta u Somboru Dr Mir~e Berar: Fizi~ko vaspitawe u vojvo anskim srpskim osnovnim {kolama do godine...177

7 C O N T E N T S Editor s word: 220 Years of Teachers Education in Sombor...9 EDUCATION TRADITION AND INNOVATIONS...11 Dr Dragoljub Gajić: Children s Magazines in Teachers School in Sombor until 1 st World War...11 Dr Danilo Ž. Marković: Social Ecology and Ecological Education...23 LITERATURE...35 Dr Tomislav Cvetković: A Sketch for Typological Poetics of our Folk Poems...35 Dr Tihomir Petrović: Miroslav Antic The Poet of Blue Fringe...45 FOREIGN LANGUAGE...53 Erika Tobolka: Elaboration of a New Lesson in 3 rd Grade of Primary School...53 HISTORY...65 Dr Milorad Kesić: Serbian student youth and the proclamation of Serbian Vojvodina in PSYCHOLOGY...81 Mr Mirjana Franceško, Mr Jasmina Kodžopeljić: The Significance of Retroactive Information in Learning Process...81

8 Mr Rada Kojić: School Achievement Self-perception of Regular School and Special School Pupils...93 NATURAL SCIENCES Dr Branislav Grdinić, Dr Pal Boža, Ilinko Krivokućin et al.: Herbarium of the Flora from the area of West Backa Dr Albert Zolnai, Simo Kozić: School Cooperation with Food Industry in the Realization of Chemistry Program MASS COMMUNICATION Dr Petar Ljubojev: Is There a TV Language? INFORMATICS IN EDUCATION Mr Dragan Soleša: Contemporary Trends in the Use of New Informational Technologies in Teaching PHYSICAL EDUCATION Dr Đorđije Radovanović: Age Characteristics and Some Sensitive Developmental Periods of Mobile Capabilities Dr Nedeljko Rodić, mr Dušan Rodić, Mara Jovanović: Innovations in the Physical Culture Curriculum for the Students of Teacher s Faculty in Sombor Dr Mirče Berar: Physical Culture in Serbian Primary Schools in Vojvodina until

9 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: Re~ urednika ^ETIRI GODINE NORME Kada jedna visoka prosvetna institucija, kao {to je U~iteqski fakultet u Somboru, obele`ava dvesta dvadeset godina obrazovawa u~iteqa u Srba, ukazivawe na ~etvorogodi{wi period izla`ewa Norme - ~asopisa za teoriju i praksu vaspitawa i obrazovawa, mo`e da izgleda neprikladno ili ~ak pretenciozno. Posebno, kada se zna da je u Somboru izlazio i prvi pedago{ki ~asopis u Srba - [kolski list, ~asopis za pedagogiju, didaktiku i {kolske vesti (1858), wegov dodatak - Prijateq srbske mlade`i (1866) - prvi srpski list za decu (1866), kao i drugi ~asopisi i listovi. Me utim, pokrenuti novi pedago{ki ~asopis, kada se i mnogi postoje}i -sli~ne namene- bore za opstanak, odr`ati ~asopis visokih stru~nih i nau~nih pretenzija u izuzetno te{kom vremenu, po{tovati standarde za ure ivawe primarnih nau~nih ~asopisa, pro{irivati broj saradnika iz zemqe i inostranstva, obezbe ivati problemsku raznovrsnost ~lanaka i stalno nastojati da se kvalitet radova poboq{a, kao {to je slu~aj sa Normom, zaslu`uju pa`wu prosvetnih, nau~nih i kulturnih radnika, kao i dru{tvenu podr{ku da se istraje u ovom poduhvatu. Naravno, nije na Redakciji niti na upravi U~iteqskog fakulteta - kao izdava~a i finansijera ~asopisa, da iznose javnu ocenu niti da {ire svoje, mo`da i pristrasno, mi{qewe o Normi, ve} da uva`e ocene postignutih rezultata i prihvate sugestije ~italaca, te da daqe razvijaju ~asopis. U tom ciqu, Redakcija je, rade}i skoro sve vreme u istom sastavu, nastojala da ostvari koncepciju ~asopisa postavqenu u prvom broju Norme (1995). Analiziraju}i dostignu}a svakog broja, kao i javnom recenzijom Norme posle dvogodi{weg izla`ewa (3/1996), Ure iva~ki odbor je vr{io izvesne promene i usavr{avao polaznu koncepciju.

10 ^etiri godine Norme Od osnovne ideje ~asopisa planski se odstupilo samo u prvom, sve~anom broju Norme ove godine. Taj broj je posve}en nekolicini, me u velikim brojem, izuzetno zaslu`nih qudi - utemeqiva~a, direktora, profesora i u~enika U~iteqske {kole, koji su svojim delima doprineli prosve}ivawu srpskog naroda, razvoju i o~uvawu nacionalne svesti i kulturnog identiteta. Ovim brojem vra}amo se osnovnoj koncepciji ~asopisa, objavqivawem originalnih nau~nih, preglednih i stru~nih ~lanaka, posve}enih prou~avawu savremenih pitawa obrazovawa, ne zanemaruju}i ni na{u prosvetnu i kulturnu tradiciju, ali ni pogled na budu}nost obrazovawa. Ure iva~ki odbor, ovim brojem, zavr{ava ~etvorogodi{wi rad, ostavqaju}i ~itaocima da potpunije ocene postignute razultate. Novoj redakciji Norme pru`a se mogu}nost da koristi ste~eno iskustvo u ure ivawu ~asopisa, da bogati i unapre uje wegov kvalitet, sa ciqem da Norma jo{ potpunije ostvaruje svoju obrazovnu i nau~nu misiju. U Somboru, 10. oktobra 1998.g. Dr \or e \uri} 10

11 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: OBRAZOVAWE - TRADICIJA I INOVACIJE Dr Dragoqub Gaji} U~iteqski fakultet Sombor Pregledni ~lanak UDK: 886.1(05)( Sombor)"1913" BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: LISTOVI ZA DECU U U^ITEQSKOJ [KOLI U SOMBORU DO PRVOG SVETSKOG RATA Rezime: \a~ki list "Venac" ure ivali su u~enici U~iteqske {kole. Ni jedan primerak nije sa~uvan. Saradnici su profesori i u~enici. Objavqene su originalne pesme i pesme "po nema~kom". Pesme su pobo`ne, rodoqubive, opisne, elegi~ne, prigodne, pou~ne, ditirambske, budnice i ode. Nema proznih ostvarewa. "Golub", list za mlade`. Autorski list. Urednik ne objavquje basne i bajke. Va`no je pou~avawe. Glavna je jezgra, a ne ode}a. Posebno je negovano rodoqubqe. Program je objavqen povodom dvadesetogodi{wice g. U "Golubu" sara uju poznati srpski pesnici i pisci. "Golub" objavquje originale i prevedene pesme, pripovetke i pozori{ne igre. Ideal bespomo}nog deteta je naslikan u wima. Detiwstvo je pripremawe za `ivot. [est godina je izlazio dva puta mese~no jer je objavqivao u~eni~ke radove i podsticao stvarala{tvo u~enika. Kqu~ne re~i: Venac, Golub i a~ki listovi, listovi za omladinu, U~iteqska {kola u Somboru. Summary: The pupils of the Teacher s school edited the pupil s magazine Venac. Both teachers and pupils wrote for it. It contained original poems and poems according to German. Poems were religious, patriotic, descriptive, elegiac, appropriate, didactic, dithyrambic and odes.

12 Gaji} Golub, a magazine for youth. The author s magazine. The teaching is what is important. Patriotism was specially cherished. The program was published for 20 years anniversary in Famous Serbian poets and writers wrote for Golub. In Golub original poems and translations, stories and theatric games were published. The ideal of helpless child was presented in them. Childhood is a preparation for life. For six years it come out two times a month since the pupil s works were published and since it supported pupil s creation. Key words: Venac, Golub and pupil s magazine, magazine for youth, The Teachers School in Sombor. * U drugoj polovini devetnaestog veka u Vojvodini su u {kolama osnivane a~ke dru`ine. U~enici somborske U~iteqske {kole osnovali su dru`inu "Venac" godine. Te godine dru`ina je pokrenula i povremeno izdavala svoj list pod imenom "Venac". U~enik prvog razreda Mladen Sredojevi} izradio je naslovnu stranu. Ono {to je danas posebno zanimqivo jeste podatak da je list rukopisno umno`avan i deqen ~lanovima dru`ine. Ne zna se kad je ta~no osnovan list i dokle je izlazio jer o tome nije sa~uvan ni jedan podatak. Ne znamo ni ko je bio wegov urednik i kakva je bila poetika ~asopisa za ake. Pesme iz "Venca" objavqivane su, koliko sam mogao da utvrdim do danas, u Prijatequ srpske mlade`i, u "Golubu" i u "Danici". Na osnovu prikupqenih pesama moglo bi se uo~iti kakva je bila poetika lista i kakva su kwi`evna ostvarewa bila objavqivana u ovom a~kom listu. U "Vencu" su objavqivane prigodne, pobo`ne, pou~ne, ditirambske pesme, budnice, elegije, opisne, rodoqubive pesme i ode. Pesme objavquju u~enici i profesori U~iteqske {kole. Petar Despotovi} je u "Vencu" objavio najvi{e pesama mo`da i zato {to nije smeo da objavquje u drugim listovima kao i u "Golubu" iako je bio wegov duhovni otac i vrlo je mnogo uticao na poetiku lista. Despotovi} je objavio pou~nu pesmu Jutra{wi radovi, vedru pesmu, ditirambsku ve}im delom i mawim delom pobo`nu U gaju..., ditirambsku pesmu Majska pesma i deset zagonetaka u stihu. Vrlo je vedra (sem u posledwoj strofi, koja je pobo`na) de~ija pesma Veselost profesora Petra Despotovi}a: 12 "Mi smo deca vesela Na ovome svetu,

13 LISTOVI ZA DECU Vesela je i ~ela Kad leti po cvetu". Majska pesma je vedra, uliva radost i optimizam i u `ivom ritmu poziva da se u`iva u prirodi: "Ve} se poqa sva zelene Miliji je sun~ev sjaj, Sve su vo}ke odevene Hajdmo, hajdmo dok je maj Hajdmo svi u raj". Vrlo su pobo`ne pesme "po nema~kom" Koliko puta bogu zahvaliti treba i Bog je qubav. U "Vencu" su pesme objavila samo tri aka. Stefan L. Mila- {inovi} je prvo objavio dve ditirambske pesme: Jutrom i Pozdrav milom maju. U pobo`noj i pou~noj pesmi Slavuj i dete lirski subjekat pesme vrlo zrelo razmi{qa i sam zakqu~uje: "Ta nepravo ~ine, Koji ptice kiwe!" Pobo`na je i posledwa wegova originalna pesma Jutrewa pesma. U pesmi Jutrom vrlo je zanimqiv i mladima blizak karaktersti~an ritam koji }e pre toga koristiti Branko Radi~evi}: "Odagnan je mrak, Ve} se zora plavi, A rosica sjaji se Po zelenoj travi". Mila{inovi} je u "Vencu" objavio jo{ i pobo`nu pesmu "po nema~kom" Jesewa pesma. U~enik Dimitrije Ne{kovi} objavio je prigodnu pesmu Prole}e, pou~nu prosvetiteqsku budnicu u desetercu Pozdrav "Vencu" i pobo`nu pesmu "po nema~kom" Tvorcu. Ivan M. Popovi}, pesnik o kome je i Skerli} pisao, objavio je prigodnu pesmu Prole}e i prosvetiteqsku budnicu Pupoqci (~etvrti deo pod naslovom U~enicima): 13

14 Gaji} "Svi marqivo da u~imo, Bra}o moja draga! Znawe mnogo vi{e vredi Od bogatstva, blaga, U znawu je svetlost, snaga". Najdu`a pesma u "Vencu" je bila nepotpisana Uspomena na vladiku Platona. "Danica" je godine objavila tri nepotpisane pesme iz "Venca" (u istom broju-sedmom): Rodu, Milena bra}o i Na potoku. Pesma Rodu je rodoqubiva i sva kipti od rodoqubivog zanosa i svesti da je svanula zora slobode: "Dosta je ve}em vladala no}! Strahote wene prolaze, Svetlosti bajne ja~a je mo}, Sun~evi zraci dolaze Na ovo neba, plavetan krug, A no} se krije u gusti lug". Uveren u skoro oslobo ewe srpskog naroda, nepotpisan pesnik poziva rod da se probudi, da ustane i po e napred. U mraku }e se lako nai}i na propast i iz we je te{ko izi}i. Rodoqubiva pesma Milena bra}o kao da nastavqa kazivawe pesme Rodu. U woj nepotpisan pesnik poneseno izjavquje da }e stupiti me u junake roda da bi neprijatequ "platio davna{wi stari veliki dug". I kao junaci u na{im epskim pesmama, i ovaj pesnik na kraju poziva neprijateqa da juna~ki biju boj. Pesma Na potoku je u prvom delu opisna, a u drugom elegi~na. Nasuprot veselom i razdraganom poto~i}u, pesnik je sumoran, pa zato veselo `uborewe do`ivquje kao karawe: za{to pesnikov mladi `ivot ne plovi po cve}u i za{to pesnik tuguje kad je tako mlad. Pesnik je i odgovorio potoku da je tu`an jer je za{ao me u stene, pa }e i potok biti tako tu`an kad za e me u stene i onda }e razumeti pesnika. Ova pesma odudara od ve}eg broja pesama u "Vencu" po osnovnom ose}awu, ali i po zrelosti zamisli, po kompoziciji, ritmu i versifikaciji. To je najvrednija pesma objavqena u "Vencu" i ne bi se reklo da je pesma nekog u~enika. 14

15 LISTOVI ZA DECU Najbli`a na{em vremenu, na{em shvatawu deteta, detiwstva i kwi`evnih ostvarewa wemu namewenim jesu zagonetke u stihu profesora Petra Despotovi}a, ali se na wega niko nije ugledao od u~enika, saradnika u "Vencu". Stihovan zagonetke pisane su da zabave i razonode, da budu poziv na igru i domi{qawe: "Ima jedna stra`a Na woj ~ovek stoji [to bez nogu hoda A bez ruku broji". Iako je veliki broj pesama u ovom a~kom listu objavio profesor Petar Despotovi}, "Venac" je verovatno bio zami{qen kao list koji nema strogu poetiku lista, ve} je trebalo da podsti~e u~eni~ko stvarala{tvo i prevo ewe sa drugih jezika. Urednik je objavqivao pesme koje je smatrao uspelim u duhu sa programskim opredeqewem urednika. Na osnovu prikupqenih pesama reklo bi se da u "Vencu" nisu objavqivana prozna kwi`evna ostvarewa. \a~ki list "Venac" ukazao je da je sazrela svest i duhovna potreba u~enika da imaju list namewen u~enicima koji }e im omogu}iti da se ogledaju u prevo ewu i kwi`evnom stvarawu. Ta u~eni~ka stremqewa ostvari}e "Golub", list za mlade`, koji je pokrenut u U~iteqskoj {koli dvanaest godina po prestanku izla`ewa "Venca" godine. Prilikom obele`avawa dvadesetogodi{wice izla`ewa lista urednik profesor U~iteqske {kole Jovan Blagojevi} objavio je da je duhovni tvorac "Goluba" prof. Petar Despotovi}. "U jesen godine postane u~iteqem srpske devoja~ke {kole Somborske g. Petar Despotovi} sada{wi upraviteq u~iteqske {kole u Aleksincu (Srbija). On je pred tim bio profesor srpske u~iteqske {kole u Pakracu (Slavonija). Tu u~iteqsku {kolu zatvori g. u po~etku juna meseca tada{wa zemaqska vlada, kojoj je na ~elu bio ban Ivan Ma`urani}, poznati pesnik onoga divnog speva Smail age ^engi}a u isto doba otpu{teni su iz nastavni~ke slu`be upraviteq te {kole g. D. Josi} i prof. Petar Despotovi}, s tim, da u Hrvatskoj i Slavoniji ne mogu biti nastavnici ni u kojoj {koli. Nisu oni ni jedan ni{ta bili krivi, ali je 15

16 Gaji} tako onda politika zahtevala da se ta {kola zatvori a ovi nastavnici otpuste. Tada je g. Despotovi} do{ao u Sombor, svoje rodno mesto i tu bude izabran za nastavnika vi{e devoja~ke {kole. Drugovi su mu bili u toj {koli pokojni N. Gruji} ~uveni narodni u~iteq, rodoqub i kwi`evnik srpski, i Jov. Blagojevi}, urednik "Golubov". G. P. Despotovi} je svagda bio osobit ustalac za narodnu {kolu. On je svagda sa svakim a osobito s Blagojevi}em vodio razgovor o narodnoj {koli i napretku omladine srpske, uzdanice narodne. Jeseni glavni je razgovor bio o tom, kako da se pokrene list za srpsku mlade`. Vreme se za to ~inilo zgodno, jer u to doba ne be{e ni jednoga takova lista u ~itavom srpstvu. No ipak se strahovalo u tom, jer su ve} takovi listovi pokretani, pa se nisu mogli odr`ati. Ali i pored toga strahovawa, ipak se zakqu~i list pokrenuti i to tim lak{e, {to se g. Milivoj Karaka{evi}, mladi i odu{evqeni kwi`ar srpski primio, da list o svom tro{ku izdaje i obe}a da }e sa svoje strane sve mogu}e u~initi da se list odr`i. I tako bude ugovoreno da list po~ne izlaziti 1. januara godine....na ~elu svome nosio je malog goluba sa pismom u kqunu. List je izlazio jedanput mese~no. Utvr eno je, da Jov. Blagojevi} bude urednik... po wegovoj `eqi dato je listu ime "Golub". Profesor Jovan Blagojevi} ure ivao je "Golub" dvadeset i devet godina, a do kraja izla`ewa lista, posledwih {est godina, bio je vlasnik, a urednik je bio profesor Kosta Stoja~i}. "Golub" je autorski ~asopis jer je urednik samostalno odlu~ivao {ta }e objaviti. Saradnici su pisali onako kako je od wih o~ekivao i zahtevao urednik i {ta je smatrao vrednim tvorevinama za decu. Urednikovi potpisani i nepotpisani radovi u "Golubu" otkrivaju wegova shvatawa o delima namewenim deci: to su pobo`na i pou~na dela. U pozivu na pretplatu krajem prve godine izla`ewa urednik priznaje "da je to malo pote`ak posao pisati mlade`i, jer mlade` stoji na vrlo raznim stepenima uzrasta...", a "Golub" pi{e "...samo (za) onu mlade` {to ide do 12. u {kolu...", ali najavquje, da bi imao vi{e pretplatnika i ~italaca, da }e list da bude i za decu od ~etvrte godine: "Pisa}e se onako, kako }e i mawa deca mo}i lako shvatiti i razumeti, ali ne a~e}i se niti stvar bez nevoqe razvla~e}i". 16

17 LISTOVI ZA DECU U tom pozivu na pretplatu urednik je obelodanio opredeqewe kog se dosledno pridr`avao dok je ure ivao list: "...mi (smo) odlu~ni protivnici svakoj basni i bajci... jer wihov smisao i wihovu nameru ovo de~ije doba ne}e mo}i shvatiti onako kao {to treba, pa bi se u mlade`i nehotice razvijalo ono protiv ~ega mora {kola iz sve snage da vojuje..." "Sve {to bi moglo buditi ili utvr ivati u praznovericama... ne}e u wemu mesta na}i-nikakva basna, bajka i podobne stvari". Kasnije }e objasniti za{to je protiv bajke: "To je sve nemogu}e i takvim pri~ama pre se neguje u deci praznoverica nego {to se postizava moralna dobit". A "basne su iskqu~ene iz "Goluba" pa ma i najlep{e bile, jer na{i ~itaoci obi~no ih ne shvataju kako treba ili ba{ natra{ke shvate". U prvom pozivu na pretplatu urednik je najavio, a tokom izla`ewa lista potvrdio, da je "kod nas jezgro glavno, a ode}a sporedna stvar". Kwi`evno-umetni~kim vrednostima nije poklawana pa`wa, pa zato u "Golubu" ima mnogo neuspelih kwi`evnih ostvarewa. Od po~etka godine "Golub" je objavqivao i vesti i tako }e ~initi do kraja izla`ewa. Tako je "Golub" postao porodi~ni list. To je urednik u~inio da bi "svaka pa i najsiroma{nija ku}a mogla imati novina iz kojih }e pored lepih pouka... doznavati sve znatnije doga aje". Takav "Golub" posta}e po uverewu J. Blagojevi}a narodnom kwigom "koja je pozvana prosve}uju}i narod iz temeqa da {iri i udara zdrav temeq ~itala~koj publici". Jovan Blagojevi} je pomno pazio na ~istotu srpskog jezika i zato je poru~ivao saradnicima: "...srpski je jezik najlep{i i najrazumqiviji, kada se wim ~isto govori i pi{e, a tako vaqa da ~ini svaki Srbin i Srpkiwa, kojima je srpski jezik mio". Shvatawa o pesmi urednik je ovako saop{tio: "Pesma, ma i najkra}a bila, mora imati neku cel, a i ta se mora cela iskazati ina~e nema vrednosti" i zato ne prihvata pesmu koja ima lepu formu, ali "nema jezgre". Pesme o juna{tvu i borbi za slobodu vrlo su mile uredniku. Tek pred kraj ure ivawa lista urednik }e objaviti svoj estetski ideal pesme: "Pesma ne stvara u~enost, nego srce i ose}aje". Pesma, kao i pri~a, mora da bodri duh. Pisci pripovedaka treba da se ugledaju na usmeno narodno stvarala{tvo: "Pripovetke vaqa tako da napi{ete, kao {to biste n.pr. 17

18 Gaji} Vi kome usmeno pripovedali". Od pripovetke urednik o~ekuje pre svega pouku: "Pripovetke vaqa da pri~a lepe i primerne stvari..." jer "...mi smo radi da sejemo ~ist i neokaqan moral..." Vrednost narodne pripovetke je moralna pouka. Rebusi, zagonetke i kowi~ki skokovi stalno su objavqivani u "Golubu" jer "...vaqa da daju misliti, jer samo se tako izo{trava um". I sastavqa~e aritmografa (dok su, kratko vreme, objavqivali u listu) urednik je upu}ivao da sastavqaju one stvari "koje oblagoro avaju du{u i srce, koji bude qubav i ponos svome rodu i plemenu, i koje razvijaju du{evne i telesne snage". Tek povodom dvadesetogodi{wice izla`ewa urednik je obelodanio svoj i "Golubov" program sa redosledom vrednosti kojima je "Golub" te`io: "da budi, {iri i utvr uje u omladini na{oj svest i ponos narodni; da odr`ava i ~uva pradedovsku nam veru pravoslavnu u ovo doba, kada otima maha opasno nazarenstvo i druge {kodqive zaraze; da omili omladini i narodu srpsku kwigu i da je pou~i, kako se u tu ini vaqa se}ati i u`ivati u svemu onom, ~ime se Srbin ponosi i di~i; da propoveda istinu i pravdu; da odu{evqava za sve {to je po{teno, lepo i dobro; da podsti~e na plemeniti rad i podse}a na velike nam i di~ne pretke; ~ijim slavnim delima vaqa omladina da se odu{evqava i sebi ih za primer uzme". U "Golubu" je objavqen veliki broj pesama u kojima su pesnici iz svih krajeva u kojima su `iveli Srbi nagla{avali da su Srbi. U pesmama je isticano da samo slo`no srpstvo mo`e da se oslobodi ropstva i da povrati staru slavu i sjaj. Od saradnika je urednik zahtevao da ~uvaju srpsko pismo: "A {to nam ne pi{ete na{om }irilicom? Vi vidite da je "Golub" srpski list". U objavqenim radovima i odgovorima saradnicima urednik je zahtevao po{tewe, ~estitost, iskrenost, samopregor i rodoqubqe. U kwi`evnim ostvarewima u "Golubu" prisutno je shvatawe o bespomo}nom detetu koje treba za ruku voditi u `ivot i pripremiti ga za `ivot me u odraslima. Svet odraslih je idealan, a deca su vrlo ~esto nevaqala i neposlu{na. Mawe je tvorevina u kojima su prikazana poslu{na deca, i ona su posebno hvaqena. "Golub" nastoji da izmiri 18

19 LISTOVI ZA DECU starost i mladost. ^esto su u pri~ama hvaqena deca sa osobinama i postupcima zrele i razumne osobe. U "Golubu" su ~esto prisutni opisi prirode i qubav prema woj. U pesmama i pri~ama opisan je idealan pejza` (radosno pastir~e, cvetna livadica, bistar poto~i}, {umica puna pti~ica i cvrkutawa). Do`ivqaj prirode je mitski. Naru{avawe sklada prirode, iskqu~ivo zbog neposlu{nosti deteta, izvor je nesre}e. U kwi`evnim ostavrewima u "Golubu" nema dvosmislenosti, alegorije i razvijenih metafori~nih slika. Sve je podre eno jasnosti i otvorenosti pouka. To umawuje umetni~ku vrednost objavqenih radova i ne razvija i ne neguje kwi`evni ukus, ali omogu}uje ostvarivawe programske orijentacije lista. Tvorevine u "Golubu" veli~aju i neguju poslu{nost, rad, dobrotu, plemenitost, qubav prema srpskom narodu, qubav prema bli`wima, pobo`nost, qubav prema zemqi i wenoj pro{losti, qubav prema roditeqima, qubav prema kwizi, {koli i u~ewu, milosrdnost, upornost, iskrenost i druge lepe i po`eqne osobine. U "Golubu" se dete suo~ava sa svetom preko kolektiva: drugi su pre wega `iveli, radili, stvarali i borili se za narod; dete ne u~i za sebe nego za svoj rod i svoju zemqu. Detiwstvo u "Golubu" je pripremawe za `ivot. Urednik je verovao da }e decu uspe{no pripremiti za `ivot i vaspitavati ako ih vaspitava na negativnim primerima-kakva ne treba da budu. Urednik je verovao da }e na decu sna`nije delovati negativan primer iz `ivota ispri~an u pri~i nego umetni~ka istina o detetu. "Golub" je svojim tvorevinama vaspitavao strahom kao najmo}nijim vaspitnim sredstvom. Od dece se u "Golubu" mnogo tra`i. Ona ne treba da se igraju ve} da u~e i da rade. Igra dolazi posle zavr{enih obaveza i kao nagrada za uspe{no zavr{en rad. U "Golubu" su du`e ili kra}e sara ivali na{i poznati pisci i pesnici. Prvi se javio Vladimir M. Jovanovi} sa tri moralisti~kopou~ne pesme. Vojislav J. Ili} je prvo objavio prevedenu pesmu sa ruskog od Tumanskog Ti~ica, potom pripovetku Deda i unuk i onda tri pesme. Branislav Nu{i} je objavio pesme i pripovetke. Od do godine 19

20 Gaji} Jovan Du~i} je objavio 23 pesme. Aleksa [anti} je sara ivao od do 1897 g. Objavio je 38 originalnih pesama, jednu prevedenu i tri originalne pripovetke, a godine samo prevedenu pripovetku. Svetozar ]orovi} je objavio za deset godina saradwe prigodne, prosvetiteqske, pobo`ne pou~ne, pesme za decu (wih je najvi{e), alegorijsko-simboli~ne, opisne i socijalne pesme. Stevan Lukovi} je kao u~enik po~eo da sara uje u "Golubu" pou~nom pripovetkom, a nastavio glosom, rodoqubivom pesmom i pesmom za decu. Prvi kwi`evni rad Bora Stankovi} je objavio u "Golubu". Posle prve pesme urednik je ovako pou~io budu}eg velikog pisca: "@eqa je dobra i upotrebi}e se, i ono drugo je prili~no ali jo{ nije za javnost. Iz celoga se pak vidi, da }ete ve`bawem mo}i do}i do pravoga pesni~kog poleta, samo dobre voqe, pa }e i}i boqe". Bora Stankovi} je potom objavio u "Golubu" dve pesme. Milo{ Crwanski je svoju prvu pesmu Sudba objavio u "Golubu" godine. Objavio je jo{ pou~nu pripovetku Dve jele "sa ma arskog" i jo{ tri pripovetke sa temama iz srpske pro{losti. Somborac Mita Popovi} objavio je u "Golubu" originalne (ispovedne, pesme za decu, rodoqubive i prosvetiteqske) i prevedene pesme. Osniva~ "Goluba" prof. Petar Despotovi} objavio je u "Golubu" najlep{u pesmu koju je taj list uop{te objavio. Pesma [aqiva pri~a o zemqi Dembeliji bi trebalo da se na e u svakoj na{oj antologiji pesama za decu. Ova pesma ho}e da zabavi i razonodi decu i zato ih poziva da ma{taju. Kad je naslikao obiqe jela i slatki{a u toj izma{tanoj zemqi, pesnik pita decu da li bi `elela da ih odvede u tu zemqu. Onda pravi neo~ekivan obrt, dobro}udan i duhovit zaokret: dembeli su svoju zemqu ogradili bregovima od pekmeza, pa u wu ne mo`e da se dospe. Zato je boqe ostati ovde, pa makar se i mu~ili. Jedini "Golubov" uspeliji saradnik je prof. Nika Gruji} Ogwan koji je objavqivao i pesme i pri~e. Veliki broj pesama je za decu, o deci i de~ijim igrama. U "Golubu" su objavqivane originalne i prevedene pesme sa ma arskog, nema~kog, ruskog, italijanskog, ~e{kog i engleskog jezika. 20

21 LISTOVI ZA DECU I pripovetke u "Golubu" su originalne i prevedene. Malo je uspelih ostvarewa. U "Golubu" su neredovno objavqivane pozori{ne (dramske) igre, ali nema uspelih ni originalnih ni prevedenih pozori{nih igara. To ukazuje na svest o potrebi takve vrste kwi`evnosti za decu. Od do godine urednik je objavqivao u~eni~ka kwi`evna ostvarewa i zato je {tampao dva broja mese~no. Nema me u objavqenim radovima u~enika uspelih ostvarewa. Samo je jedna pesma uspela i kao da je nagovestila pojavu pesme Mo`da spava Vladislava Petkovi}a-Disa. Pred kraj izla`ewa u "Golubu" je sve mawe u~eni~kih radova, a sve vi{e urednikovih. List "Golub" je bez ikakve najave prestao da izlazi pred po~etak Prvog svetskog rata. List "Golub" nije stvorio zna~ajno pesni~ko i pripoveda~ko ime, retka su uspe{na kwi`evna ostvarewa u wemu, ali je list stvarao svest da je mladima potreban poseban list i posebna kwi`evnost. U tome je neprevazi ena uloga "Goluba" u srpskoj kwi`evnosti za decu i mlade`. Literatura: 1. Kova~ek, dr Bo`idar (1958): [kolski list \or a Nato{evi}a, Zbornik Matice srpske za kwi`evnost i jezik, kwiga IV. 2. Milin~evi}, dr Vasa (1976): Na raskr{}u epoha, Beograd: "Vuk Karaxi}". 3. Milin~evi}, dr Vasa (1977): Tragom na{e ba{tine, Beograd: Slovo qubve. 4. Skerli}, Jovan (1953): Istorija srpske kwi`evnosti, Beograd: Rad. 5. Skerli}, Jovan (1966): Omladina i wena kwi`evnost, Beograd: Prosveta. 21

22

23 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: Dr Markovi} Pregledni ~lanak Fakultet politi~kih nauka UDK: :504 Beograd BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: SOCIJALNA EKOLOGIJA I EKOLO[KO OBRAZOVAWE Rezime: Autor ukazuje na mogu}nost razmatrawa ekolo{kog obrazovawa sa vi{e stanovi{ta: nivoa, vrste i sadr`aja obrazovawa, profesionalnog, humanisti~kog i pedago{kog obrazovawa. Ukazuju}i na potrebu povezivawa razvoja nauke i tehnologije, autor se zala`e za humanizaciju polo`aja ~oveka - kao civilizacijski imperativ i za prevazila`ewe tehnolo{kog rizika koji prati nau~ni i tehnolo{ki razvoj. Ovaj rizik mogu}e je prevazi}i razvijawem ekolo{kog obrazovawa i ekolo{ke svesti savremenog ~oveka i usvajawem ekolo{kih principa kao op{tequdskih moralnih normi. Koncipirawe ekolo{kog obrazovawa sa ovih stanovi{ta pretpostavqa i zahteva preispitivawe postoje}eg i postavqawe novog obrazovnog sistema. Kqu~ne re~i: socijalna ekologija, ekolo{ko obrazovawe, ekolo{ka svest. Summary: The author points out that ecological education could be discussed from the various aspects: depending on the level, kind and contents of education, professional, humanistic and pedagogic education. Pointing out that between science and technology a relationship should be established, the author is pleading for humanization of man s position which is a civilization imperative and for overcoming of technological risk which follows scientific and technological development. The risk is possible to be overcome by development of ecological education and ecological consciousness of contemporary men and by adopting ecological principles as general social moral norms. The concept of ecological education from these standpoints demands reconsidering of the current and establishment of a new educational system. Key words: social ecology, ecological education, ecological consciousness.

24 Markovi} * Ako smo ve} u{li u "civilizaciju znawa", o~igledno je da }e osnova na{e delatnosti, od danas nadaqe, morati da bude {irewe znawa". Svako novo znawe mo`e ili da slu`i, ili da {teti ~oveku. Na{ zadatak je da se ona koristi bez predube ewa, bistrim razumom, racionalno. Neophodno je preorijentisati upotrebu znawa. Federiko Major 1 Ekolo{ko obrazovawe mo`e biti predmet razmatrawa sa vi{e stanovi{ta. Ono mo`e biti predmet razmatrawa sa stanovi{ta nivoa i vrste obrazovawa, sa stanovi{ta wegovih sadr`ina kao element profesionalnog obrazovawa ili kao komponenta humanisti~kog obrazovawa, posebno eti~kog. Razume se da ono mo`e biti razmatrano i sa stanovi{ta pedago{kih nauka, ta~nije sa didakti~kog stanovi{ta. 1) Me utim, bilo sa kog od ovih stanovi{ta da se pristupi wegovom razmatrawu, on treba da bude razmatran u kontekstu savremenih civilizacijskih promena za koje se ka`e da, izme u ostalog, ozna~avaju da smo u{li u "civilizaciju znawa" i da }e osnova na{e delatnosti "od danas nadaqe morati da bude {irewe znawa", 2) i da znawe postaje razvojni resurs. 3) Me utim, pritom se ukazuje da svako novo znawe mo`e ili da slu`i, ili da {teti ~oveku. Zato treba obezbediti da se "ono koristi bez predube ewa, bistrim razumom, racionalno", a takvo wegovo {irewe zahteva preorijentaciju upotrebe znawa kako bi ono koristilo unapre ivawu i stvarawu humanijih uslova `ivota. 4) Ekolo{ko obrazovawe ne samo da mo`e ve} treba da bude i predmet razmatrawa i sa stanovi{ta socijalne ekologije, tj. wene predmetne odre enosti, i uz postojawe razlika o wenom predmetu prou~avawa. Jer, bilo kako da je odre en, ili }e se odre ivati wen predmet prou~avawa, ona }e uvek za svoj predmet prou~avawa imati odnos dru{tva prema ekolo{kim problemima, a taj odnos se izra`ava i po osnovu prema potrebi za ekolo{kim obrazovawem ili, {ire posmatrano, za ekologizacijom 24

25 O EKOLO[KOM OBRAZOVAWU obrazovawa. 5) Ekolo{ko obrazovawe treba da omogu}i ne samo kriti~ko promi{qawe ekolo{ke situacije i ekolo{ke politike, ve} i koncipirawe i ostvarivawe ekonomskog razvoja na principima odr`ivog razvoja, {to predstavqa civilizacijski zahtev u savremenom dru{tvu. 6) Koncipirawe i ostvarivawe ekolo{ke politike predstavqa odre ena nau~na saznawa, do kojih se dolazi nau~nim istra`ivawima o ekolo{kim problemima i wihovom re{avawu. Ta saznawa treba da se sti~u obrazovawem, tj. ekolo{kim obrazovawem. Ono treba da omogu}i {irewe i usvajawe znawa o ekolo{koj opasnosti i ekolo{koj bezbednosti, wegovom usvajawu i ostvarivawu. Naime, ekolo{ko obrazovawe treba da doprinese razvijawu ekolo{ke svesti, a razvijena ekolo{ka svest treba da predstavqa osnovu osmi{qene, nau~no zasnovane, ekolo{ke politike. 7) U kontekstu ovakvog pristupa razmatrawu ekolo{kog obrazovawa, kao dela obrazovawa, wihovog koncepta, ciqeva i sadr`ina, 8) sa stanovi{ta socijalne ekologije kao posebne sociologije 9) smatramo da u wegovom razmatrawu treba po}i sa odre enih stanovi{ta koja imaju izvore u nau~nom saznavawu i teorijskom promi{qawu savremenog sveta u svoj wegovoj slo`enosti. To saznawe treba povezati sa nau~nim saznawima socijalne ekologije i wenom predmetnom odre eno{}u, pa i u tom kontekstu nau~no istra`ivati i promi{qati osnovna pitawa ekolo{kog obrazovawa. Po na{em shvatawu postoji pet takvih stanovi{ta (polazi{ta) od kojih treba po}i u socijalno-ekolo{kom razmatrawu ekolo{kog obrazovawa. 2 Prvo, ekolo{ko obrazovawe, kao predmet prou~avawa socijalne ekologije, treba razmatrati sa stanovi{ta potreba da u savremenom dru{tvu budu sjediweni razvoj nau~nih saznawa i zahtev za humanizacijom polo`aja ~oveka, kao civilizacijski imperativ. To sjediwavawe, ili boqe re~eno pro`imawe nauke i humanizma, treba da slu`i ostvarivawu polo`aja ~oveka kao stvaraoca i za koga se stvara. U ovakvom pristupu saznavawa zakonitosti u prirodi treba da slu`i wenom razumevawu tako da ovladavawe wom ne bude u suprotnosti sa potrebom da ona bude o~uvana kao okvir ~ovekovog `ivota. U ovom smislu se sve ~e{}e ukazuje ne samo 25

26 Markovi} na potrebu preorijentacije u primeni nauke, ve} i da pritom treba voditi ra~una o planetarnim potrebama. 10) Me utim, povezivawe razvoja nau~nih saznawa sa nastojawima za humanizacijom polo`aja ~oveka nema za ciq samo o~uvawe okvira ~ovekovog `ivota, tj. okvira opstanka ~oveka kao biolo{kog bi}a, ve} i stvarawe uslova za `ivot qudi koji sve vi{e odgovaraju qudskom dostojanstvu, tj, da qudi sve boqe `ive uva`avaju}i se me usobno. Zato nau~na saznawa ne treba da budu kori{}ena za dominaciju jednih dru{tvenih grupa nad drugim i posebno ne za uni`avawe li~nosti. 11) Drugo, u razmatrawu savremenog sveta, wegove globalizacije i podele u wemu, najve}i umovi dana{wice tra`e wegovo preduze}e sa isticawem zahteva za stavqawe pod kontrolom mogu}nosti koje pru`aju razvoj nauke i tehnologije. Ukazuje se na potrebu da razvoj nauke i tehnologije doprinose unapre ivawu kvaliteta `ivota svih qudi, a ne samo pojedinih socijalnih grupa. Ovaj zahtev proizilazi iz saznawa da nau~no-tehnolo{ki napredak ne samo da ne umawuje razlike u kvalitetu `ivota izme u pojedinih socijalnih grupa i naroda, ve} te razlike i pove}ava. Nauka treba da doprinosi zadovoqavawu potrebe ne samo pojedinaca ili pojedinih dru{tvenih grupa ve} svih qudi, od zadovoqavawa nu`nih, neophodnih potreba do ostvarivawa uslova za dostojan i osmi{qen `ivot ~oveka. U kontekstu ovakvog pristupa ulozi i zna~aju nauke za dru{tveni razvoj isti~e se zahtev i za novim shvatawima i promi{qawem razvoja. "Razvitak mora da se shati kao ne{to slo`enije, vi{ezna~no, ne{to {to je i ekonomsko, dru{tveno, nau~no, kulturno. On treba da ima globalni karakter i obuhvati brojne pojave dru{tvenog `ivota, da odgovara moralnim i kulturnim ciqevima, ukorewenim u istorijskom nasle u svakog naroda". 12) U stvari, savremeno humanisti~ko shvatawe dru{tvenog razvoja zahteva da razvoj dru{tva ukqu~uje u sebi kako privredni razvoj (rast) koji se iskazuje u porastu materijalnog bogatstva, uz o~uvawe prirode kako okvira ~ovekovog `ivota, tako i ostvarivawe dru{tvenih uslova (odnosa) u kojima }e ekonomski razvoj omogu}ivati zadovoqavawe ~ovekovih potreba na vi{em nivou i u kojima }e ~ovek mo}i da se iskazuje kao stvarala~ko i slo`eno bi}e, u~estvuju}i u dru{tvenom, pre svega politi~kom `ivotu, pa u tom sklopu odlu~ivati 26

27 O EKOLO[KOM OBRAZOVAWU i o o~uvawu i unapre ivawu svoje `ivotne sredine na globalnom i lokalnom planu. Tre}e, tehnolo{ki razvoj zasnovan na nau~nim saznawima, tj. razvoj proizvodnih snaga u uslovima kada nau~na saznawa prethode i omogu}avaju nova tehnolo{ka re{ewa, sadr`i i tehnolo{ki rizik koji je pratilac takvog razvoja. Odsustvo rizika u ovom smislu je nespojivo sa tehnolo{kim razvojem. Rizik je pratilac tehnolo{kog razvoja. 13) Me utim, budu}i da nauka treba da bude usmerena univerzalnom dobru i univerzalnom znawu, ta wena saznawa o riziku treba da budu pra}ena i saznawima kako na nau~nim saznawima rizik re{avati, tj, izbe}i. 14) U uslovima univerzalizacije nauke i nau~ne zasnovanosti tehni~ko-tehnolo{kog razvoja tehnolo{ki rizik se javqa kao civilizacijski rizik, pa se u tom smislu i govori o savremenoj civilizaciji kao civilizaciji rizika. Ona se tako ozna~ava po{to je u woj na neki na~in do{lo do ugro`avawa opstanka u celini qudske vrste na zemqi. ^etvrto, nije dovoqno da samo postoji saznawe o riziku kod onih koji se neposredno bave nau~nim istra`ivawima ili rezultate nau~nih istra`ivawa primewuju, pretvarju u tehnolo{ka re{ewa, naime, koji znaju "proizvodni" aspekt rizika. Potrebno je da saznawe o tehnolo{kom riziku postoji u dru{tvu uop{te, jer rizik, svojim negativnim posledicama, odnosi se na sve. Ali takvim saznawem treba da raspola`u pre svega oni koji odlu~uju o usmeravawu dru{tvenog razvoja i o ekolo{koj politici. Zato je potrebno obrazovawe o riziku. 15) Pri koncipirawu ovog obrazovawa potrebno je imati u vidu ne samo da postoje razli~iti nivoi obrazovawa ve} da je znawe koje se sti~e obrazovawem, pa i znawe o riziku, li~no i da wegovo sticawe predstavqa jedan proces. Ali, ono {to va`i posebno za znawe o riziku to je da to znawe treba da prevazilazi uske, lokalne i regionalne okvire, ako u sebe ukqu~uje i saznawe o riziku u tim okvirima. Jer, kako ukazuje Federiko Major, generalni direktor UNESK-a, "provincijalac nije onaj koji voli svoju provinciju, ve} onaj koji provincijalnim okvirima ograni~ava univerzum". Su`avawe granica rizika u regionalne i lokalne okvire suprotno je univerzalnom karakteru nauke, iz ~ije univerzalnosti proizilazi i Univerzalni karakter rizika. 27

28 Markovi} Peto, u qudskom dru{tvu oduvek su postojale, i postoje, odre ene moralne norme kao univerzalne, kao op{te qudski moral. Wihova univerzalizacija bila je ograni~ena razbijeno{}u qudskog dru{tva na vi{e dru{tava izme u kojih nije postojala komunikacija, a kada je i uspostavqena, to je ~iweno naj~e{}e preko konflikata. U stvari, nije postojala ni komunikacija ni saznawe o tome da sva ta dru{tva ~ine op{te qudsku zajednicu na planeti Zemqi. Me utim, danas je qudsko dru{tvo prvi put u svojoj istoriji ujediweno, tj. postoji ne samo komunikacija izme u posebnih dru{tava ve} i saznawe da sva ona ~ine op{tequdsku zajednicu na planeti Zemqi. 16) U toj zajednici postoje razne protivure~nosti, ali postoji, uz sve posebnosti i protivure~nosti, i saznawe o pripadnosti op{tequdskoj zajednici. Univerzalizacija morala, tj. prihvatawe nekih moralnih normi kao op{tequdskih, dobija novi aspekt, a postoje}im univerzalnim moralnim normama dodaju se i nove, pre svega one koje sadr`e iskaze o odnosu prema ~ovekovoj prirodnoj sredini i potrebi o~uvawa ekolo{ke ravnote`e na planeti Zemqi kao okviru ~ovekovog `ivota. Kratko re~eno, univerzalizacija nauke dovodi do univerzalizacije rizika, a za za{titu od rizika, za wegovo otklawawe, potrebne su nove univerzalne moralne norme koje }e izraziti nov, zajedni~ki odnos svih pripadnika qudske zajednice prema svom domu - planeti Zemqi, koja }e doprinositi razvijawu ekolo{ke svesti i proizilaziti iz we. 3 Koncipirawe ekolo{kog obrazovawa sa ovih stanovi{ta pretpostavqa i zahteva preispitivawe postoje}eg obrazovnog sistema. Naime, kako se ve} du`e vremena ukazuje, obrazovni sistem, ako i odgovara unekoliko savremenim zahtevima, pitawe je da li odgovara i zahtevima budu}nosti kojoj idemo u susret. Pritom se isti~e da obrazovawe za budu}nost zahteva temeqno preispitivawe kako obrazovnih sadr`ina, tako i ciqeva obrazovawa. Ukazuje se na neophodnost da postoje}i obrazovni sistem treba kriti~ki promisliti sa jednog {ireg stanovi{ta civilizacijskih promena i preneti wegovo promi{qawe iz pedago{ke sfere, ili sa pedago{kog nivoa u sveru etike, odnosno na nivo eti~ke 28

29 O EKOLO[KOM OBRAZOVAWU odgovornosti. 17) U kontekstu ovakvog pristupa preispitivawu obrazovnog sistema i wegove inovacije, kako bi on odgovorio i potrebama budu}- nosti, u wemu treba da na e odgovaraju}e mesto i ekolo{ko obrazovawe. Jer, ~ove~anstvo se nalazi pred neophodno{}u realizacije bezopasnog ekolo{kog razvitka. Za ostvarivawe takvog razvitka neophodna su nova znawa o `ivotnoj sredini i novim tehnologijama i nove norme pona{awa. Ekolo{ka znawa ne obja{wavaju samo nepoznate strane stvarnosti, ve} su pozvana da ispuwavaju funkciju propisivawa delatnosti ~oveka. Wihovo izvr{ewe postaje indikator prihva}enosti normi nove, ekolo{ke kulture. 18) Promene u sistemu obrazovawa i wegova inovacija ugra ivawem ekolo{kog obrazovawa u sve wegove nivoe i oblike treba da omogu}e razvijawe normi nove ekolo{ke kulture. Ono treba da omogu}i ne samo da se obrazovawem prenose vrednosti iz pro{losti i osmi{qava savremenost, ve} i suo~avawe sa budu}no{}u. A ekolo{ka znawa koja treba ugraditi u obrazovne sadr`ine upravo imaju zna~ajno mesto u osposobqavawu za suo~avawe sa budu}no{}u. U kontekstu ovakvog pristupa ekolo{kom obrazovawu, treba razmatrati wegovo mesto u nastavnim planovima i programima svih nivoa i oblika obrazovawa, po~ev od osnovne, preko sredwe {kole do univerziteta. Ekolo{ko obrazovawe treba da omogu}i usvajawe ekolo{kih znawa razli~itog nivoa koja su primerena karakteru i nivou obrazovawa. Wegovo koncipirawe treba da polazi od prava ~oveka na zdravu `ivotnu sredinu, ~iji kvalitet treba da obezbedi o~uvawe zdravqa ~oveka, za{titu i razvoj ~ovekovog fizi~kog i psihi~kog integriteta kao civilizacijskog zahteva savremenog, a, jo{ vi{e, budu}eg dru{tva. U ovom pogledu, s obzirom na nivo i zna~aj univerzitetskog obrazovawa, posebna pa`wa mora se ispoqiti u ugra ivawu ekolo{kih znawa u univerzitetske obrazovne programe. Ugra ivawe tih znawa u univerzitetske obrazovne programe treba da doprinese ne samo re{avawu postoje}ih ekolo{kih problema, ve} da poka`e koliko je univerzitet okrenut budu}nosti, a on je bio uvek onoliko zna~ajan i slavan u meri u kojoj je budu}nosti bio okrenut. Unapre ivawem obrazovawa kao dru{tvene delatnosti, pa u tom kontekstu i ekolo{kog obrazovawa, uve}ava se znawe, najsna`niji i 29

30 Markovi} najzna~ajniji razvojni resurs savremenog i budu}eg dru{tva. Znawe koje se stalno uve}ava predstavqa osnovu razvoja modernih, savremenih tehnologija. Ali to treba i mora biti i znawe koje }e omogu}iti o~uvawe neobnovqivih prirodnih resursa. Za sticawe takvog saznawa neophodno je ekolo{ko obrazovawe o zakonitostima i normama pona{awa koje treba da omogu}i dopustivu meru promena u prirodi u kojima je mogu} opstanak, postojawe i razvitak ~oveka. To obrazovawe treba da pru`i i saznawe o mogu}nosti da nau~na saznawa na osnovu kojih se razvija moderna tehnologija mogu obezbediti i o~uvawe neobnovqivih prirodnih resursa bez kojih ne mo`e biti `ivota na zemqi. To treba da bude obrazovawe koje pru`a saznawe da se mo`e upravqati razvojem na na~in da taj razvoj ne bude u suprotnosti sa zakonitostima u prirodi, ta~nije ne u meri i na na~in da se ugro`ava prirodni okvir `ivota. Na ovaj na~in ekolo{ko obrazovawe javqa se i zna~ajnom komponentom koncipirawa i ostvarivawa odr`ivog razvoja. 19) Kratko re~eno, reforma obrazovawa ukqu~ivawem i ekolo{kih saznawa u wegove sadr`ine treba da obezbedi pru`awe i sticawe saznawa o povezanosti izme u globalnog karaktera ekolo{kih problema, univerzalizacije nauke i na woj zasnovane tehnologije i svojstvene univerzalizacije obrazovawa, u meri u kojoj ~ove~anstvo postaje jedna dru{tveno-op{tequdska zajednica. Da bi se ovakav pristup obrazovawu, tj wegovom kriti~kom promi{qawu i na toj osnovi reformisawu ostvario, potrebno je da bude ugra en u politiku obrazovawa i wime pro`mu svi principi obrazovne politike, na svim nivoima obrazovawa, primereno wihovim sadr`inama i ciqevima. Posebno ovakav pristup treba da bude ugra en u princip o potrebi permanentnog obrazovawa, budu}i da se nauka vrlo dinami~no razvija i usvajawe novih saznawa je neophodno i za izgra ivawe odgovornog odnosa dru{tva i pojedinaca prema `ivotnoj sredini. U ovom smislu se i ukazuje na potrebu da se obrazovawem ne razvija samo duh slobodarstva, ve} i spremnost za odgovornost za odnos prema promenama u dru{tvu, pa u tom sllopu i za ekolo{ku odgovornost. Socijalna ekologija, time {to ekolo{ko obrazovawe razmatra sa stanovi{ta svoje predmetne odre enosti, shva}ena kao posebna sociologija, istra`uju}i specifi~ne veze izme u wega i ostalih dru{tvenih 30

31 O EKOLO[KOM OBRAZOVAWU pojava, a pre svega onih koje nastaju iz odnosa dru{tva-priroda, time ne mo`e, i ne `eli, da ta obrazovawa u~ini samo predmetom svog prou~avawa. Weno prou~avawe ekolo{kog obrazovawa pretpostavqa i koristi wegova prou~avawa i u drugim naukama, kako onih u kojima se dolazi do ekolo{kih saznawa, tako i onih koji se bave prou~avawem obrazovawa kao dru{tvene pojave i obrazovawem kao procesom usvajawa znawa. Me utim, ostaju}i dosledna svojoj predmetnoj odre enosti, socijalna ekologija prou~avawe ekolo{kog obrazovawa nastoji da stavi u {iri civilizacijski okvir, razmatraju}i ga kao zna~ajan ~inilac o~uvawa i razvoja civilizacijskih tekovina dru{tvenog razvoja. U takvom pristupu ona savremenu civilizaciju shata kao integralnu celinu onog {to je ~ovek stvorio i stvara u svojoj praksi, tako da se ta celina ne mo`e razbijati na svoje materijalne i duhovne delove, naro~ito ne tako da se oni me usobno suprotstavqaju. 20) U stvari, ovakvim pristupom u razmatrawu ekolo{kog obrazovawa, socijalna ekologija doprinosi razvoju humanisti~kih nauka koje treba da uravnote`e tekovine tehni~ke civilizacije u ciqu o~uvawa ~ovekovog prirodnog okvira `ivota koji je neophodan kako za o~uvawe, tako i daqi razvoj civilizacijskih tekovina qudskog roda. Literatura: 1) Op{irnije o ovome videti dva zbornika radova: Èkonomiåeskoe obrazovanie: koncepcii i tehnologii, "peremena", Volgograd, i Èkologiåeskoe obrazovanie i ustoïåivoe razvitie RASS pri prezidente rossiïskoj federacii. Moskva, Moskva, O ovome videti i: N. N. Moïseev, Istoriåeskoe razvitie i ekologiåeskoe obrazovanie, izdatelêstvo MNEPU, Moskva, i N. M. Memedov, Kulêtura, Ekologià, obrazovanie, Moskva, ) F. Major, Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija", Beograd, str ) Opãirnije o ovome videti naã rad: Obrazovanie kak resurs razvitià zbornik radova "Obrazovanie: tradicià i inovacii v usloviàh 31

32 Markovi} socialêenìh peremen", Rossiïskaà akademià obrazovanià, Moskva, 1997, str ) Svako novo znawe moæe ili da sluæi ili da ãteti åoveku. Naã zadatak je da se ono koristi bez predubeœewa, bistrim razumom, racionalno. Neophodno je preorijentisati upotrebu znawa... Potrebno je stvoriti osnove za stalno unapreœivawe bezopasne tehnologije umesto brze tehnologije, za unapreœivawe tehnologije odgovarajuñih informacija i ãirewa znawa, poboqãawe uslova stanovawa, urbanizacije, ishrane, ekologije åoveka, takve tehnologije koja ñe doprineti smawewu qudskih patwi. Druãtvena odgovornost svih, posebno onih koji imaju najveñu, kao nauånika, moæe olako da se izbegne izgovorom o "opravdanim" deåjim slabostima, neprekidnim postavqawem pitawa u vezi sa neåim ãto predstavqa naãu obavezu". (F. Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str. 56). 5) O ovome videti: A. A. Alimov, Socialênaà èkologià: nauka, obrazovanie, kulêtura, zbor. radova" Èkonomiåeskie imperativi ustoïåivogo razvitià Rossii", Sankt-Peterburg, st ) Opãirnije o ovome videti: A. D. Ursul., Putê v Noosferukoncepcià viæivanià i ustoïåivo razvitià civilizacii, "Luå", Moskva. 7) "Danas ne moæe da se sprovodi odgovaraju}a politika razvoja bez najve}eg mogu}eg znawa o uticaju ovog ili onog vida delatnosti na sredinu. Eti~ki imperativ u dru{tvenoj odgovornosti na{eg vremena sastoji se u tome da ne doprinosimo zaga ewu prirodne sredine, i da {to vi{e moæemo podræavamo mere koje umawuju ve} dostignutu kontaminaciju" (Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str.43). 8) O ciqevima, konceptu i sadr`ini ekolo{kog obrazovawa op{irnije videti i: S. N. Glazalev i O. N. Kozlova, Soder`anie ƒkologi~eskogo obrazovaniô: vopros metodologii "Õkologi~eskoe obrazovanie: koncepcii i tehnologii", Volgograd, st i N:M. Ma~edov, Kul tura, ÌkologiÔ obrazovanie, cit. izd., str

33 O EKOLO[KOM OBRAZOVAWU 9) Op{irnije o predmetu socijalne ekologije videti: dr Markovi}, Socijalnaja ekologija Izd-vo MGSU "Sojuz", Moskva, str ) "U na{im rukama je dobro i zlo; sutra{we }e zavisiti na{e sposobnosti da predvidimo, na{e vere da mo`emo da upravqamo danima koji dolaze, od poverewa da }emo qudska svojstva mo}i da u~inimo dostojanstvenim, ali ako verujemo u ~oveka i wegovu mo} da podsti~e samog sebe, da zajedni~kim naporima ostvari nov svet i ono {to nas okru`uje" (Federiko Major, cit. delo, str. 272). 11) "jedno dru{tvo je pravedno u onoj meri u kojoj je mo} da se odre uju postupci i da se reguli{u zna~ajni procesi - jednako rasprodeqeno. Drugim re~ima, dru{tvena pravda }e da iskqu~i dominaciju nekih pojedinaca i dru{tvenih grupa nad ostalima". (Mihajlo Markovi}, Raspodela mo}i u pravednom dru{tvu, "Srpska politi~ka misao", Beograd, 1-4 str ) Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str ) Op{irnije o ovome videti: E. M. Babasov, Katastrofa: sociologi~eskiÿ analiz, "Nauka i tehnika", Minsk. 14) O ovome videti i: dr Markovi}, Nove tehnologije i tehnolo{ki rizik, zbor. radova Nove tehnologije i bezbhedan rad", Ni{, str ) O ovome videti i: dr Markovi}, Tehnologi~eskiy risk i obrazovanie-sociologi~eskiy aspekt, u zbor. radova "Tradicia i inovacii v usloviah socialnih peremen". Moskva, str ) Op{irnije o ovome videti: Markovi}, ObçaÔ sociologiô RIC ISPI RAN, Moskva, str ) O ovome videti i: V. V. Rubuov, Proektirovanie obrazovatel nih sistem kak vid social noy praktiki, zbor. radova "Obrazovanie: tradiciô i inovacii b usloviôh social nih peremen, Moskva, st ) N. N. Memedov, Kul tura, ekologiô, obrazovanie, izdatel stvo REFIA, Moskva, str.4. 33

34 Markovi} 19) O ovome videti i: A. Ursul Opere`yçee obrazovanie i ustoy~ivoe razvitie, "Zelën y mir", Moskva 25 st ) Op{irnije o shvatawu civilizacije videti: Smiqa Tartaqa Civilizacija, Enciklopedija politi~ke kulture, "Savremena administracija", Beograd, str

35 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: Dr Tomislav Cvetkovi} Originalni nau~ni ~lanak U~iteqski fakultet UDK: :398 Sombor BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: NACRT ZA TIPOLO[KU POETIKU NA[EG NARODNOG EPA Rezime: U radu se postavqaju osnove za tipolo{ku poetiku na{eg narodnog epa, koji se jo{ uvek celovito odre uje putem cikli~nog (tematskog) koncepta. Tipolo{ki kwi`evni sistem zasniva se na razlikovnom kriterijumu u aktivnoj ulozi epskog junaka, kako se u nedoglednom pevawu izdvaja nevelik broj epskih pesama, sa mu{kom, `enskom i vladarskom ulogom u wihovom sredi{tu. Ove se preuzimaju za osnovne epske oblike ili obrasce epskog pevawa. Ure eni putem varirawa, osnovni se oblici javqaju kao me usobni ekvivalenti i preobra`avaju se jedan u drugi. Na isti se na~in odnose ni`e poeti~ke kategorije: epskog vremena, prostora, akcionih registara (podoblika), uloga, junaka, epskih atributa. U sastavu mitskog i mimeti~kog oblikovnog na~ela jo{ se razmatraju pravila i zabrane recepciona strana epskog pevawa koja tako e upravqa wegovim stvarawem. Kqu~ne re~i: Aktivna uloga epskog junaka, mu{ka, `enska i vladarska pesma, transformacija osnovnih oblika, tipolo{ki poeti~ki sistem. Summary: The basis for typological poetics of our folk epic poems, which is still defined by cyclic (thematic) concept, has been posed. Typological literary system is based on differentiation criterion in the active role of epic hero. Since in the infinitive singing a small number of epic poems with mail, female and ruler s role in their center,

36 Cvetkovi} had been singled out, those has been taken over as basic epic forms and patterns of epic singing. Organized on the principle of variation, basic forms appear as mutual equivalents and transform themselves one into another. On the same way are related both lower poetic categories: of epic time, space, action registers (subforms), roles, heroes, epic attributes. As a part of mythic and mimetic forming principle the rules and prohibitions and the receptive side of epic poetry which also rules over its creation, have also been discussed. Key words: Active role of epic hero, mail, female and ruler s song, typological poetic system, folk epic poem. * Na{ je narodni ep izvorno podru~je usmenosti, {to izme u vi{e bitnih wegovih odlika najpre izdvaja varirawe. Varirawe, datosti uz wihovu delimi~nu izmenu, iscrpno je izu~avana pojava u nivou jezika, motiva i pojedinih epskih pesama, jo{ od po~etka wihovog bele`ewa i Vuka Karaxi}a, pa do A. B. Lorda i kwi`evne nauke u toku. No pojava varirawa, bar {to se na{eg visoko strukturiranog epa ti~e, prevazilazi nivo nekog odre enog kwi`evnog postupka. Od strukturalno-tipolo{kog pogleda na ep kao celinu, posebno od iskustava u tom Dimezila i Grejmasa (Dumezil, 1968), na postupak varirawa mo`e se gledati kao na vode}e tvora~ko na~elo u oblikovawu epskog sveta i pojavu u samom sredi{tu nauke u toj kwi`evnoj oblasti. Zavisno o prihva}enom kriterijumu, na{ se narodni ep tipolo{ki mo`e opisivati s polazi{tem u {irim i u`im razlikovnim jedinicama. Preuzme li se za kriterijum aktivna uloga epskog junaka, onamo se izdvaja nevelik broj prepoznatqivih epskih oblika sa mu{kom, `enskom i vladarskom ulogom u wihovom sredi{tu, koji se mogu uzeti i za osnovne epske oblike ili obrasce epskog pevawa. Zasnovani na oblikovawu epskog sveta shodno aktivnim ulogama i varirani u {arolikom mno{tvu pesama u kojima se na{ narodni ep nedogledno ispoqava, osnovni su oblici nastali spu{tawem mitskog iskustva u istorijsko, odnosno uzdizawem ovoga u mitsko. Tu je i po~elo epsko varirawe. Naime, u silasku iz bo`anskog, vanvremenskog poimawa sveta, u humano, pojedina~no vremenski ograni~eno, mitsko jedinstvo biva razbijeno u dvojstvo i trojstvo, kakvi su i oni ~laweni osnovni oblici, vrsta wihovog sveta i si`ejna izgradwa. 36

37 O POETICI NARODNOG EPA Svi varirani strukturni elementi na{eg narodnog epa s poreklom su u osnovnim epskim oblicima. Izdvojeni su, naime, onako kako se prostorni i vremenski situiraju i osnovni epski oblici, po{to su iz neutralnog praelementa izdvojeni prostor i vreme, a sa wima i aktivni epski junak u potrazi za bo`anskim u qudskom i ve~nom ograni~enom. ^laweni su shodno oprekama koje ovu deobu kre}u, na gorwe/dowe, ovostrano/onostrano, smrtno/besmrtno, nadre eno/podre eno, neizmenqivo/izmenqivo, svetlo/tamno, verno/neverno, koje se u nivoima preobra`avaju u klase i potklase epskih elemenata. U wihovom pojedina~nom ispoqavawu i kona~nom akcionom ograni~ewu gorwe i neizmenqivo neposredno se morfolo{ki ispoqava u odre enom mu{kom junaku, u fizi~koj snazi, trajawu u vremenu u etici ~asti i zadate re~i, dowe opet i woj saglasnoj klasi epskih elemenata, da se osnovni pravac razmi{- qawa ovde samo nazna~i. Tu se ve} name}e i opaska o podlozi na{eg narodnog epa u mu{kom i `enskom osnovnom obliku i aktivnom na~elu, jer se vladarski oblik iz wih izvodi, odnosno varira pribli`no onako kako su i ta dva oblika me usobni negativni ekvivalenti i preobra`avaju se jedan u drugi. Uzet u drugom smeru razmatrawa, svaki pojedina~ni element epske strukture participira ne samo u istorijskom no i u univerzalnom, jer svemiru odgovara qudsko telo, ovome grad ili crkva, bo`anskoj istini qudska pravda, sudbini pojedina~ni ~in itd. Na istoj podlozi nastaje i uobi~ajena metafori~na epska akcija, prema kojoj se crkva zida kao sveto telo, npr. Ravanica sa podlogom u podzemqu, telom u visini i kubetom iz kojeg prosijava zrak {to ga ni sam vladar ne mo`e podneti; gde se jo{ u toku same Du{anove svadbe vladaru ra a jo{ nero eni sin ili gde se `ensko telo gnevno ru{i kao pobe eni izdajni~ki grad. Tek putem udela univerzalnog poimamo i epsku jezi~ku sliku u kojoj se za qubu ka`e da je "zlatna jabuka", tj. sjaj doweg, onostranog sveta, ili da se junak poznaje kao "dobar dan u godini", tj. sam ~ini vreme i red, do ~ega druge metode, ina~e, ne dose`u izravno. Na{ narodni ep ima svoju skrivenu internu poetiku, pa logi~nu shemu varirawa tuma~i slovenska antiteza, poetska slika izvorna u epskom stvarawu. Varirawe je, ina~e, uslovqeno suprotstavqawem dvaju 37

38 Cvetkovi} razli~itih oblikovnih postupaka, mitskog i mimeti~kog, na geneti~koj podlozi podvajawa i umno`avawa kakvog uslovnog po~etka. Pevawe, naime, kre}e od jednog, a ograni~ava ga i preure uje drugi postupak. Element koji nije prihvatqiv uzima se za predmet varirawa, no ishod nije u celovitoj inovaciji. Pobedni~ko slavqe u Vukovom Malom Radojici (Karaxi}, 1985), tako, varirano je dva puta, ~laweno i objediwavano pribli`no onako kako se iz mu{ke pesme izvodi vladarska. Isprva se daleka tutwava zamewuje dvema pojavama, bliskim i razli~itim na podlozi opozicije ovostrano/onostrano, da se obe preina~e u sasvim konkretnu. Iz uslovnog, neiscrpnog opisa izlaz je tra`en u najbli`oj zameni, u onome {to je staro i u isto vreme nije to, no samo podesno da bude prihva}eno kao novo a da pri tome po~etno kazivawe ne bude naru{eno. Re~eno druga~ije, mimeti~ko kretawe napred dopuwavano je mitskim vra}awem na idealan po~etak shodno razvoju epskog pevawa koje ne bi da izmeni svoj tok. Opaska se, {tavi{e, ne ti~e samo izdvojene epske slike i jezi~kog nivoa pevawa. Prihvati li se sredi{ni deo slovenske antiteze kao posreduju}i ~lan izme u dveju krajnosti, one na po~etku i one na zavr{etku, u opisu je ne{to vi{e od jezi~ke slike: definicija narativne sekvence, odnosno epske pesme u malom. Kako se svekoliki narodni ep ure uje kao konstruktivna datost, to se i pojedina~na epska pesma ~lani kao narativna sekvenca. Pri wenom konkretnom ispuwewu u neposrednom pevawu, pojedini se elementi ne rasprore uju sasvim slobodno, no shodno odre enim pravilima u zabranama. Obli~nog i me uobli~nog nivoa, npr. po{tovawa krvi, zabrana erotskog nasiqa i sl., da se i taj pravac razmatrawa samo nazna~i. U pravilima i zabranama vaqa videti spoqnu, recepcionu stranu oblikovnog sistema: otvara mesto za izbor jedinice preuzimane iz klase elemenata odre enog nivoa i oblika, npr. atributa, tipa junaka, tipa uloge, segmenta akcije, prostora i vremena, a zatvara mesto drugom strukturnom elementu. Takmac se, recimo, ne mo`e razgneviti, niti }e gnevni junak posegnuti za strelom ili kopqem. Obli~ki i me uobli~ki uslovqen, sistem je izmenqiv shodno naj{irim, polistadijalnim razdobqima u razvoju na{eg narodnog epa i smeni wegove publike, npr. na predvukovsko i vukovsko razdobqe, predhajdu~ko i hajdu~ko razdobqe i sl. Narodni 38

39 O POETICI NARODNOG EPA peva~i i wihovi slu{aoci poznavali su ih i kao tzv. na~in pevawa, npr. stari i novi, pri ~emu se obi~no misli na dohajdu~ko i hajdu~ko pevawe. [tavi{e, pojedine epske pesme, me u kojima i one najpoznatije, posve}uju mu sasvim odre enu pa`wu, a na sadr`ine ove vrste mogao je pomi{qati i Vuk u opisu jo{ starijeg pevawa od onoga koje je bele`io i recepcionih primena s kraja XIV veka, kada je narod stao zaboravqati staro pevawe i zapo~iwao pevati iznova. Elementi u narativnoj sekvenci variraju se unutar klasa i potklasa istog nivoa i oblika, kao i izme u wih, pa, npr., atribut prelazi u ulogu ili neposredno u akciju, akcija u atribut itd. Slo`enije, inovantno varirawe je izme u klasa registara istog oblika, kao i me u klasama me uobli~nih elemenata, pri ~emu se redovno nailazi i na odre enu zabranu pevawa, odnosno zabranu delawa. Ilustrovano na primeru, zabrana da `enski junak prihvati mu{ke atribute me uobli~kog je ne pripada oru`je; pogre{ka protiv tog epskog ograni~ewa uspostavqa ili ru{i osnovni epski oblik, tj, sam epski svet. No istorijski uslovi pevawa u primeru Smrt majke Jugovi}a, recimo, gde uz obudovele `ene nema mu{ke glave u ku}i, razre{avaju junakiwu ove zabrane (Cvetkovi}, 1995). Majci je dopu{teno, radi obaveze sahrana sinova i mu`a, da preuzme mu{ke atribute, {to ona simboli~no i realno ~ini, donosi mrtva tela i dovodi kowe, sokolove i "qute lave" sa krvavog razboji{ta. No element je variran, uslovan: majci je dopu{teno delimi~no, kratkotrajno preuzimawe mu{kih atributa, dok se ne ispuni visoka wena namera. Kako ona ustrajava u svojoj odluci, jer nema mu{ke glave u ku}i, a odasvud su tu ini, ~itava priroda protiv we ustaje. Preobra`ava se, podnajzad, u ~udovi{te, polu`enu i polupticu, harpiju hrawenu qudskim mesom. Kada u doba~enom komadu tela bude prepoznala ruku svoga ~eda, neobi~no se bi}e naduva i raspada, odvaja od atributa sa kojima je `elelo da sraste. Primer ujedno otvara problematiku epskog atributa, jedne od naj{ire variranih klasa epskih elemenata. Epski junak vrsta je mozai~kog jedinstva, ure enog prema formuli: atribut + atribut + atribut... To je otvoren skup imenovanih funkcija koji se polistadijalno dopuwava i grana shodno junakovom razvoju i zrewu. Atributi su izmenqivi i 39

40 Cvetkovi} neizmenqivi, osamostaqivi i neosamostaqivi, varirano prema aktivnom junaku, wegovoj ulozi i socijalnom statusu, na kowe, oru`je, blago, porod, qubu, grad, junaka, pobratima je, recimo, atribut mu`u u mu{koj pesmi, a ve} osamostaqivi atribut u `enskoj pesmi, koji ve`e dvojna, aktivno-pasivna veza sa mu`em i wegovom svojtom. Veze se na jo{ slo`eniji na~in ukr{taju i zamewuju, recimo, u vladarskoj pesmi, gde jedna strana treba da izgubi odre en atribut da bi primila drugi. Neizmenqivi atributi zanimqivi su i stoga {to tuma~e prirodu i poreklo epskog atributa. Atribut je neizmenqiv naprosto zato {to ~ini sastavni deo junaka kao jedne te iste celine. Requ Krilaticu doslovno vaqa videti onako kako to ime ka`e, kao krilatog junaka, kao {to je Milo{ Obili} vrsta junaka kowa, kentaura, ajgira, a Sr a Zlopogle a je onaj {to protivnika usmrti samim pogledom. Imenovawe je poredivo sa arhai~nim redovima istorijskih junaka, deqenih na junake reda sokolova, kowa ili zmajeva, {to je pratio i obi~aj sahrane osoba sa od wih nedeqivim oru`jem, kowem ili dvorskom svitom. Otuda se ni u pesmi ne mo`e o~ekivati da Reqa Krilatica izgubi svoja krila niti Marko [arca, {to se, ina~e, doga a Ivi Senkovi}u sa o~evim Dorom, a da u boju jo{ i nadma{i Agu od Ribnika. Ta pesma, me utim, peva o klasi odvojivih epskih atributa. Mu{ki je junak, ina~e bi}e prostorno razme{teno gore; wegova onostrana snaga predo~ena je shodno na~inu kako je wome ovladavao, putem poluqudskog-polu`ivotiwskog tela i ukr{tenih klasa i potklasa kowa, oru`ja, opreme i sl., od kojih svaka zatvara jo{ u`i poetski sistem. Kowi se jo{ ure uju prema boji, gorwoj i dowoj, oru`je prema prostoru koji razdvaja junake dok ne stanu na isto mesto, da se navedu neka od razlikovnih obele`ja tih atributskih sistema. Od slo`enijih vidova ukr{tawa epskih atributa za primer se uzima Stari Vujadin, tako e epska pesma u sastavu interne poetike epa. U sredi{tu primera je uobi~ajena epska pri~a o proveri odabranog junaka. Oni {to ga ku{aju te{ke zadatke postavqaju u sledu: noge - ruke - o~i, i kod posledweg, oduzimawa o~iju, od isku{avanog zai{tu da od provere odustane. No junak je ogled ve} uspe{no pro{ao i stane im se rugati. Vrednosni poredak hajdu~kih atributa je preina~en, {to duboko osvetqava hajdu~ku pesmu i wen istorijski trenutak. Hajduk je, naime, junak 40

41 O POETICI NARODNOG EPA koji je si{ao sa kowa; noge su wegov kow, najzna~ajnija mu{ka epska oznaka, a ruke su sabqa, pa ~ak i kopqe. O~i u hajduka, prinu enog da vidi nemilostivu javu, nisu vi{e o~i Sr e Zlopogle e, potpunog gospodara na pojavno{}u sveta. [tavi{e, potcewivawe o~iju u pesmi se ponavqa i poja~ava do wihovog iskqu~ivawa (Pavlovi}, 1993). I nekakva bezimena devojka tako e odbaci, kune svoje o~i, pa se cela pesma, putem igre asindentnih re~enica i naratora, ~ita na dva razli~ita na~ina: kao wena pusta, uzaludna `eqa da svedo~i o surovoj hajdu~ini i kao produ`ena kletva {to gleda ono o ~emu upravo svedo~i. [to se varirawa u nivou epske akcije ti~e, ovo je uslovqeno tipovima akcija triju osnovnih uloga, koje opet imaju svoje podakcije ili registre. Granice izme u registara ve} su prolazne, uz odgovaraju}u izmenu uloge i morfolo{kog statusa junaka. Izdvoji li se, me utim, neka od klasa akcionih elemenata, najpre }e biti uo~ena {iroka zaokupqenost narodnog epa smr}u, kao bajke svadbom ili basne prosvetqewem. No na epsku smrt vaqa gledati kao vid ra awa, u tom `anru konvencionalno predo~enu putem zamene vidova postojawa. Junak gine, realno ili simboli~no, i polustadijalno se ra a, kao Ivo Senkovi} koga ni otac ne prepoznaje u drugom liku na povratku iz boja, pa oja en nasrne na sina kao na neznanca. Ro ewe obele`ava i prati epska formula "Al' je Ivo dijete nerazumno" koja se u celosti ili delimi~no ponavqa. Onda, kao da se pesnik zaboravqa ili svog junaka odnekud gubi iz vida, formula se izokre}e: "Al' je Ivo junak od megdana". Pad pod kowa i prihvatawe pogibeqi grani~no su mesto ove preinake. Epsko vreme, ba{ i sam epski prostor, kona~no je dato, kontinuirano kru`no i ve~no, i mimo pojam ~lawewa ne da se objasniti pojava razvoja. U ~lawewu je figura kruga: prekid u celini radi obrta delova. Razli~iti su ina~e vidovi ovih morfolo{kih preoblika: junak se po{- tedi, osveti se, izbavi iz ropstva, pritekne mu se u pomo}, preobrazi se u materijalno dobro. Ili se ra a tako {to svoju smrt odla`e: svoje morfolo{ke ekvivalente (preoblike) - umesto sebe {aqe u podzemqe, kao npr., Marko Kraqevi} Musu Kesexiju, sa kojim ga ve`e i bliskost imena i prezimena, ili Milo{ Vojinovi} vojvodu Bala~ka koga odnekud dobro poznaje. Ekvivalencija pojava je o~igledna. Onako kako \ura Senkovi} 41

42 Cvetkovi} blisku osobu ne prepoznaje u sinu, tako se Milo{ Vojinovi} i Bala~ko vojvoda, dve daleke i strane osobe, na neuobi~an na~in opet dobro poznaju. [tavi{e, putem podviga na ujakovoj svadbi, kao i uklawawem svog negativnog ekvivalenta u prividno suvi{noj epizodi na wenom kraju, Milo{ Vojnovi} izlazi iz jednog akcionog registra u drugi i mewa ulogu: od prznice i kavgaxije postaje odan vladarev junak. Preinake me u akcionim registrima obi~no ilustruju jednostavne i dobro poznate epske pesme, kakve su pesme o Marku Kraqevi}u, ogledne ili `enidbene. Marko je, naime, omiqen epski junak, obi~no u ulozi ~uvara reda koji je bo`anskog porekla. Bo`anski poredak je ve~an, {to ujedno zna~i da ni wegov ~uvar ne mo`e poginuti u boju. No u prostranom epskom uloga srasta sa svojim nosiocem, nastaju kompoziciono slo`eni primeri: Marko Kraqevi} i Musa Kesexija ili Marko Kraqevi} i Mina od Kostura, pro{irene, dvojne si`ejne strukture, ina~e labavo vezane u celinu, u kojoj svaki si`ejni deo odgovasra drugoj ulozi, a epski se junak morfolo{ki ne mewa i mewa u isto vreme. No onaj koji ne mo`e poginuti u boju ne mo`e se ni je, naime, uslov poroda, smrtnosti. O tome peva neobi~na grupa Vukovih `enidbenih pesama o Marku Devojka nadmudrila Marka Kraqevi}a, Sestra Leke Kapetana, koja nastoji da raspravi taj poetski izum. Sukob izme u mitskog i istorijskog logi~ki je nerazre{iv, a provla~ewe kroz barijeru je alogi~no, iracionalno, odnosno poetsko. Prvi primer, recimo, ka`e da princa iz bajke ne}e ni bezimena sirota devojka, tj. putem iscrpqivawa svih mogu}nosti izbora utvr uje onu polaznu postavku. Mitskom je najbli`i posledwi, gde Marko jarosno ru{i krasno devoja~ko telo, shodno prisustvu juna~kog kao nepodno{qive blizine onostranog. Literatura: 1. Dumezil, G. (1968): Mythe et Epopee, Paris: Galimard. 2. Karaxi}, V. St. (1985): Srpske narodne pjesme, Beograd: Prosveta- Nolit. 42

43 O POETICI NARODNOG EPA 3. Pavlovi}, M. (1993): Ogledi o narodnoj i staroj srpskoj poeziji, Beograd: SKZ. 4. Fredenberg, O.M. (1986): Slika i pojam, Zagreb. Nakladni zavod. 5. Cvetkovi}, T. (1995): Tip srpske narodne pesme o `eni, Norma 2-3 Sombor. 43

44

45 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: Dr Tihomir Petrovi} Stru~ni ~lanak U~iteqski fakultet UDK: Anti} M. Vrawe BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: MIROSLAV ANTI], PESNIK PLAVOG ^UPERKA Rezime: Tematska preokupacija Miroslava Anti}a je a~ka qubav. Srame`qiva ose}awa, nemir ~ula i `ar tela Anti}evih junaka - koji su na{li najvi{i izraz u wegovoj jedinstvenoj zbirci "Plavi ~uperak" - vreme je sawarewa, lutawa i i samo}e. Iako je iskora~io izvan "velikog detiwstva", Anti} u srpskoj kwi`evnosti za decu i mlade ostaje kao rodona~elnik qubavne de~je poezije i de~je erotike. Poezija vojvo anskog pesnika, novinom motiva i tema, zna~ila je svojevrstan preporod u razvoju kwi`evnosti ovog vida. Kqu~ne re~i: Poezija za mlade, de~aci, devoj~ice, prva qubav. Summary: Miroslav Antic s thematic preoccupations are school love. shy feelings, sensual restlessness and body flame of Antic characters having found the highest expression in his unique book Blue Fringe is a time of dreaming, wandering and loneliness. Although he stepped out big childhood, in Serbian children s poetry Antic remains as a founder of children s love poetry and erotic. The poetry of this Vojvodina poet, by its innovation in motives and themes, meant a peculiar kind of renaissance in the development of such a literary genre. Key words: Poetry for young, girls, boys, first love. *

46 Petrovi} Vojvo anski pesnik Miroslav Anti} ( ) u izvesnom smislu je jedinstvena i samosvojna stvarala~ka pojava. Sasvim blizak de~joj psihologiji i de~jem poimawu sveta, tzv. omladinskom dobu kao nedefinisanom vremenu - odraslima u isti mah, sa~inio je delo koje je do{lo kao naru~eno: da u qubavnoj poeziji, kao najlep{oj i najdirqivijoj lirici, ispuni prazninu koja se ose}ala. Wegovo delo, u svom najboqem izdawu, spona je, na svoj na~in, izme u kwi`evnosti za decu i mlade i kwi`evnosti zrelih ~italaca, potvrda je teze o vaqanoj literaturi koja ne poznaje granice. Miroslav Anti} nije ~ist de~ji pisac; kwi`evna de~ja re~ nije wegova iskqu~iva vokacija, iako je, izgleda, misao o poetskoj re~i za decu `ivela u wemu od po~etka wegove umetni~ke aktivnosti. Anti}, me utim, u o~ima naj{ireg ~itateqstva, pa i kwi`evne kritike, u`iva ugled pesnika visokog ranga, jednog od stubova nosa~a koji dr`i na{u de~ju literaturu. U razmaku od tri decenije, oku{aju}i se i u drugim oblicima umetni~kog izraza, objavio je ve}i broj de~jih kwiga. I Miroslav Anti} je iza{ao ispod ~ika Zmaj Jovinog okriqa i osredwih stvaralaca. U prvim wegovim stihovima, naime, ose}a se sna`no podavawe tu im uticajima, nesigurnost i kompromis svojstven pesnicima- -amaterima. Neizbegavawe moralnih implikacija i kwi`evne tendencije i odsustvo dubqeg i slo`enijeg ponirawa u motiv kwi`evna su obele`ja wegovog prvenca Nasmejani svet (1955). I docnije, ne osloba a se edukacije i kwi`evne tendencije: rezoner je i didakti~ar koji apostrofira de~ju neposlu{nost i roditeqski odnos prema svom porodu, ali daleko od dosadnih moralizatora i informatora ~iji tekstovi ne iska~u izvan u{togqene kwi`evne pedagogije. Nepritisnut stegom patrijarhalnog morala, rastere}en pesni~kih tabua, ubrzo se otresa tu ih uticaja i dotada{wih modela, podra- `avawa, isku{ewa pedagogije i sociologizma, koja su, uprkos Radovi}evoj poeziji, imala svoje neizostavno mesto u pesni~kom stvarawu. Pesnik, naime, za svoju temu uzima qubav kao centralni motiv sveukupne kwi`evne umetnosti, qubav ne kao najvi{i kvalitet `ivota, u wenom naj{irem smislu re~i, nego koja se zasniva na uzajamnoj privla~nosti i dodiru 46

47 O MIROSLAVU ANTI]U suprotnog pola, zbog koje se pati, (za odrasle) kobne qubavi na `ivot i smrt. I to a~ke qubavi, teme koja je pre wega izbegavana, koje su se, {tavi{e, nekada{wi pisci sabla`wavali i be`ali glavom bez obzira. Lepote po~etni~ke qubavi, naivne i nepatvorene, poqe je wegovog delovawa i wegova simpatija, kako bi rekao Marko Car. Siguran u sebe i svom pesni~kom svetu, progovorio je o bu ewu de~je du{e i drami unutra{weg previrawa pubertetske groznice, bez zavijawa i zamuckivawa, jasno i otvoreno; potekli su stihovi o ~udnoj metamorfozi prve mladosti, erotskog ushita, stidna i smetena izricawa prvih simpatija. Jedinstven antologijski ciklus metafori~nog naslova Plavi ~uperak (1965), imponuje i golica erotski intoniranom re~i o tek stasalim i zaqubqenim de~acima i devoj~icama i deranima, o wihovim udvarawima i potajnim qubavima. Plavi ~uperak je ispovest o napu{tawu igra- ~aka, zvezdana pri~a o devoj~icama sa kikama i lutkama i de~acima sa olovnim vojnicima i klikerima u xepovima; lirska drama o preobra`aju detiwstva u mladost; tajna {aputawa i sawarewa i pomaqawa veli~anstvene i ~udesno blistave prve qubavi. Nadahnutim pesni~kim skupinama "Hiqadu novih zvezda", "Kad bi jastuci progovorili", "...A onda qubav" do~arano je lirsko uzbu ewe, neobi~no slo`eno stawe duha u kome je sve druga~ije, ispreturano i uskovitlano. Pubertetska tinejxerska groznica, bezgrani~nost srame`qive qubavi, sam ~in qubavi {to nadja~ava {kolske obaveze, igru i nesta{tva, suptilno su izra`eni - jezikom qubavi. Zbirka pesama pogo enog simbola prve luke qubavi odsjaj je nemira i qubomore sa svim wenim manifestacijama, wene smu{enosti, pometwe, kolebqivosti i zbrke. Kwigu, koja je ostvarila najve}i pesni~ki uspeh, krase naslovni stihovi plavetne i najosobenije pesme "Plavi ~uperak", stihovi o Sawinom ~uperku koji se uselio u tihi i bezbri`ni `ivot mirnog de~aka. Mirno, prirodno, smewuju}i stati~ke i dinami~ke motive, pesnik slika junaka sa plavim ~uperkom u mislima, koji je pome{ao u sebi "rotkve i romboide", "note i piramide", "leptirove i gradove", "sportove i ru~ne radove", "tropsko biqe i stare Grke". Stihovi o pramenu kose koji je obuzeo celo de~akovo bi}e apoteza su nemira prve qubavi: 47

48 Petrovi} Vide}e{ {ta - kad jednog dana ~uperak ne~ije kose tu e malo u tvoju glavu u e, pa se umudri{, udrveni{, pa malo - malo pa... pocrveni{ pa se mu~i{, pa u~i{ - a sve koje{ta u~i{, Sad vidi {ta je ~uperak plavi kad ti se danima mota po glavi pa od de~aka pravog junaka, napravi tuwavka i nespretwaka. "Plavi ~uperak" je oda mladosti, manifest qubavi i zanosa. Razapet izme u `eqe da odraste i `eqe da zakora~i u svet odrastlih i ozbiqan `ivot, iz svog u neki nov svet, sa druge strane skamija, u prvu qubav, Anti}ev junak je pun nemira, usamqen, zakop~an i zbuwen, nasuprot ]opi}evom de~aku svojeglavom i narogu{enom prema devoj~icama. Prva qubav je doba lutawa i sawarewa, vreme korzoa i samo}e koju ~ine dve }utwe. Zbuweni, de~aci i devoj~ice sporazumevaju se pogledima i "za`agrenim obrazima", govore u sebi ono {to bi jedno drugom `eleli da saop{te. ]utawe je izraz qubavnih nemira, tajna "velikog detiwstva" kada se upoznaje du{evna struktura samoga sebe i nalazi svoje ja u pore ewu sa drugim ja. Tajna proishodi iz nemira ~ula, `ara tela i srca koja zatrepere kao listovi drve}a na povetarcu; tajna je u onome {to se `eli i {ta se sawa ("Tajna"). "Prvi tango" je metafora prve igre u `ivotu i opro{taja od skamija, korak na putu mladosti kao reke u koju vaqa uploviti, slobodno i bez straha; to je programska pesma. "Plava zvezda" - ve~no tragawe za idealom, vera u lepotu i neuni{tivost `ivota, budu}e se}awe o qudskoj sre}i; zvezda koja u vascelom sazve` u negde sja i ~eka (ako se ne nai e na wu, vaqa "daqe da luta trista puta, petsto puta") - zvezda bez koje je `ivot prazan i neosvetqen kao nebo bez sazve` a. 48

49 O MIROSLAVU ANTI]U Misterija prvih qubavnih nemira, me usobno {aputawe, {u{orewe, i }u}orewe, veliko detiwstvo koje se pozdravqa sa mlado{}u, razapiwawe izme u bezbri`nih godina i mladosti - sukob generacija i neumitnost mene, autor glorifikuje u [a{avoj kwizi (1972) i romanu Stepenice straha (1978). "[a{ava pesma", u kojoj majka dobija odgovor od svoje devoj~ice da u wenoj glavi postoje "de~aci sme i, crni i plavi", proisti~e, u stvari, iz "Plavog ~uperka". Pesnik preobra`aja i emotivnog bogatstva doba preadolescencije i adolescencije, ambivalentnog mladog bi}a koje neve{tim koracima ulazi u pravi `ivot, sastavio je briqantne stihove o deci suo~enoj sa `ivotnom zbiqom i golim opstankom. Naime, kao poznavalac duha i mentaliteta Roma, sve`im pesni~kim metaforama, nesve~anom retorikom, pribli`io je u Garavom sokaku (1973) zbiqu, tragiku i romantiku jednog naciona. Suo~io je ~itaoca sa isku{ewima oskudice, potucawa i `ilave borbe za opstanak, muku, tugu i glad; u isto vreme sa nadom i snom o lepom `ivotu i toplijem sutra. Pesnik osobene motivske usmerenosti, poletnih i uzbudqivih stihova o prvoj mladosti i patwi prve qubavi, uporedo bogati formu umetni~kog izraza. Bu ewe i pupoqewe ose}awa, qubav {to puca, cveta i buji, motiv ni od koga, bar u formalnom pogledu, ukraden, zahtevalo je nov na~in saobra}aja sa recipijentom, duh de~jeg `argona, neponovqivost i inventivnost metafore, slikovit, ispovedan ton - i pesnik ga je na{ao. Urawaju}i u nevinu psihu mladosti kada dolazi do unutra{wih prevrata, u delikatne me usobne odnose mladih, pesnik-psiholog im se obra}a drugarskim tonom i poverqivim glasom: prirodnim, toplim, netra`enim i neisforsiranim stihom i rimom. Rima je stilogeni, funkcionalni faktor, a ne prazan pesni~ki ukras. Manirom prisnog, familijarnog izraza, pesnik vodi dijalog s ~itaocem na ravnoj nozi, bez samozavaravawa i nepoverewa. Atmosfera bliskosti i topline postignuta je pokroviteqskim, intimnim odnosom prema detetu, prisnim apostrofima: "ro eni moj", "junaci", "de~aci", "devoj~ice". Toplim roditeqskim re~ima, uspostavqa s wim direktan kontakt, otklawaju}i "nevericu", na ~emu se temeqi svet umetni~kog dela. "Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas", pisao je. 49

50 Petrovi} Anti} je, nesumwivo, povisio stilski izraz, ali wegov stil ne doprinosi svakad ostvarewu u~e{}a u umetni~kom do`ivqaju, nije uvek probran, jezgrovit, jasan i esteti~ki zreo. U iskri~avom i poletnom izrazu, ~isto u ravni stila, nahode se neravnine, razlivenosti, prozaizmi i slabosti; vidne su gre{ke u arhitektonici i kompoziciji, u suvoparnim metaforama, nevo ewu ra~una o meladi~nosti i drugom, {to, na odre en na~in, kazuje o autoru koji ne mari za umetni~ki izraz. Vaqa re}i i to da ni Anti}evo delo nije celovito i poetski dovoqno prevrelo. Pesnik "velikog detiwstva", po Andri}evim re~ima, "mu~nih i neblagorodnih godina, prvih mladena~kih bolova i nesnala- `ewa", osim, sentimentalizma, poetske teatralnosti i pateti~nosti, sklonosti ka hiperboli i mehani~kom rimovawu, nije se uzdr`ao od rezonerstva i postavqawa u ulogu u~iteqa pesnika. Izdavao se kao intimni prijateq koji, u ~asu prvih razo~arewa, stoji na strani devoj~ica i de~aka; pristupa motivu s wegove humane strane. Opsednut qubavqu u a~kim godinama, bu ewem i razlistavawem ose}awa klinaca i klinceza, wihovim erotskim nanosima i talasima, Anti} je svojim delom, uistinu, privukao pa`wu ~italaca svih nara{taja - na mlade je delovao zapaquju}e. Radoznalo zaviruju}i u de~ji pritajeni libido, u Eros an eoske, bezazlene qubavi, u zabrawenu zonu de~jeg intimiteta, pesnik nije prekora~io sferu pornografije, ka`e D. Ogwanovi}; sa~uvana je potrebna umetni~ka mera, pesni~ki ~in nije doveden u pitawe i deca se ne crvene, niti snebivaju dok ~itaju stihove. Otvoreno{}u i demokrati~no{}u, sa sluhom za svetske postmodernisti~ke pokrete i uklawawa tabua, estetskim i misaonim kvalitetima, lepotom malih de~jih stradawa, autor Plavog ~uperka stvarala~ki je doprineo afirmaciji i jasnijoj fizionomiji de~je qubavne poezije kao sre}no odabranog izra`ajnopoetskog medija. Prodor od tradicionalne tematike ka ~ulnoj, plotskoj qubavi dece na izmaku detiwstva, {irom otvarawa vrata prodoru erotskog kao delikatnog motiva, zna~ilo je svojevrstan preporod u razvoju srpske de~je kwi`evnosti; mali izazvani zamqotres. 50

51 O MIROSLAVU ANTI]U Inspirisan neskrivenim emocijama i lepotom prve ~iste qubavi, Anti} se stavqa na ~elo novog pesni~kog pokreta i poetike mladih, progla{ava sebe rodona~elnikom qubavne de~je poezije i de~je erotike. Svojim polifonim delom on je obogatio pesni~ku fenomenologiju detiwstva. Moderan u temporalnom, estetskom i aksiolo{kom smislu, Miroslav Anti}, sa Zmajem, D. Maksimovi}, B. \opi}em, D. Radovi}em, Q. R{umovi}em, mo`da jo{ sa nekolicinom stvaralaca, ulazi u zvezdano kolo srpskih de~jih pesnika. Literatura: 1. Jekni}, Dragoqub (1994): Srpska kwi`evnost za decu, Beograd: MAK. 2. Ogwanovi}, Dragutin (1997): De~je doba, Beograd: Prijateqi dece. 51

52

53 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/97 YU ISSN: STRANI JEZIK Erika Tobolka Stru~ni ~lanak O[ "Dositej Obradovi}" UDK: Novi Sad BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: OBRADA NOVOG GRADIVA IZ ENGLESKOG JEZIKA U TRE]EM RAZREDU OSNOVNE [KOLE Rezime: U radu je dat prikaz pripreme nastavnika za ~as na kojem se obra uje nova lekcija iz engleskog jezika u tre}em razredu osnovne {kole. ^as po~iwe uobi~ajenim aktivnostima tj. ponavqa se jezi~ka gra a obra ena na prethodnom ~asu i uve`bava se upotreba trajnog sada{weg vremena kroz pitawa i igru. Za uvo ewe novih re~i i sadr`ine nastavne jedinice ne koriste se gotove aplikacije, ve} nastavnik sam kreira crte` na tabli. Nova lekcija se obra uje u tri koraka, a u ~etvrtom koraku se ponavqa sadr`ina nastavne jedinice i vr{i se transfer na `ivot u~enika. Kqu~ne re~i: Kreirawe slike, The Present Continuous Tense, pitawa sa Do you like...? Summary: The essay offers a presentation of teacher s preparation for a class dedicated to a new lesson in the third grade of primary school. The lesson begins with usual activities, that is, language material from previous lesson has been reviewed and use of The Present Continuos Tense has been practiced through questions and play. For the introduction of new words and teaching units contents, ready-made applications haven t been used. Instead a teacher himself/herself creates a drawing on the board. A new lesson has been presented in three steps, while in the fourth step the teaching unit content has been reviewed and the transfer on pupils life has been carried out. Key words: picture creation, The Present Continuous Tense, questions with: Do you like? *

54 Tobolka U ovom radu bi}e prikazan jedan na~in obrade nove lekcije u tre}em razredu osnovne {kole. Isto tako je neophodno napomenuti da je dat prikaz ~asa realizovan u Osnovnoj {koli "Dositej Obradovi}" u Novom Sadu u okviru godi{weg plana Centra za usavr{avawe nastavnika engleskog jezika. Tako e treba napomenuti da odeqewe gde je ~as realizovan u~i engleski jezik kao izborni predmet i da se ostvarivawe programa i plana - predvi enog zakonom - ostvaruje primenom uxbenika Say It in English 1 ~iji su autori Naum Dimitrijevi} i Karin Radovanovi}. Lesson 58 It is a nice day today se obra uje tokom maja meseca. U~enici su savladali i koriste ve}i deo gradiva predvi enog za realizaciju u toku tre}eg razreda. U nastavi bilo kojeg stranog jezika jedna od najva`nijih aktivnosti tokom ~asa je ne samo usvajawe novog gradiva, ve} i aktivna i stalna upotreba savladanog gradiva kako u novim situacijama, tako i u situacijama koje su bliske u~enicima. Vode}i se tom mi{qu, nastavnik je planirao i realizuje obradu pomenute lekcije tako da u~enici na po~etku ~asa ponavqaju gradivo obra eno na prethodnom ~asu, a na samom kraju ~asa sposobni su da novo gradivo prenesu na situacije blisko vezane za u~enike. Obrazovni ciq ~asa Obrada novih sadr`ina, daqe usvajawe glagolskog vremena The Present Continuous Tense. Aktivno usvajawe novih re~i: nice, hopscotch, park, spring, game. Pasivna upotreba pitawa sa Do you like to..? Vaspitni ciq ~asa Izgra ivawe sposobnosti za preno{ewe usvojenih znawa na nove situacije i osposobqavawe za aktivno kori{}ewe ranije ste~enog znawa. Razvijawe ose}awa i svesti za potrebu rekreacije za zdrav `ivot u~enika. Metod rada Za obradu ove nastavne jedinice najpogodniji metod rada je kombinovani metod. 54

55 OBRADA NOVE LEKCIJE Oblik rada Oblici rada zastupqeni na ovom ~asu su: frontalni i grupni za ponavqawe gradiva i frontalni i individualni za obradu i utvr ivawe novog gradiva. Nastavna sredstva: a) za ponavqawe gradiva: - aplikacije: play/football, eat/the zoo, watch/a cartoon, cross/the street. - kartica sa ispisanim re~ima (play/football; eat/cake; go/to the zoo; watch/a cartoon; cross/the street) za igru Make a sentence b) za obradu nove lekcije: - aplikacije: Play/hopscotch, play/football - fle{ kartice sa ispisanim re~enicama: It is a park. It is spring. The sun is shining. They are plauing football. They are playing hopscotch. - kasetofon i traka sa snimqenom lekcijom - tabla i kreda i boji TOK RADA deo ~asa Vreme planirano za ovaj deo ~asa iznosi 10 minuta. U uvodnom delu ~asa se pregleda doma}i zadatak. Radi izbegavawa nepotrebnih i nepodesnih aktivnosti, dok nastavnik pregleda doma}i zadatak, u~enici pevaju pesmice koje su u~ili: Open you ootebooks! I am going to check your homework and you are going to sing the songs: London Bridge, and Hickory, Dickory, Dock. 55

56 Tobolka Ponavqa se gradivo obra eno na prethodndom ~asu pomo}u aplikacija. Pokazuju se slike i postavqaju se prvo YES/NO pitawa, a nakon toga WH pitawa. Kada u~enici ta~no odgovore na pitawa u vezi sa slikom, postavqa se na tablu i prelazi se na drugu sliku. Izgled table za ponavqawe gradiva koje je obra eno na prethodnom ~asu: 1. Aplikacija: The children are playing football 1. Are the children playing with Spot? No, they aren't. 2. Are the children playing football? Yes, they are. 3. What are the children playing? They are playing football. 2. Aplikacija: The children are eating cake 1. Are the children eating sandwiches? No they aren't. 2. Are the children eating cake? Yes, they are. 3. What are the children eating? They are eating cake. 56

57 OBRADA NOVE LEKCIJE 3. Aplikacija: The children are going to zoo. 1. Are the children going to school? No they aren't. 2. Are the children going to the zoo? Yes, they are. 3. What are the children doing? They are going to the zoo. 4. Aplikacija: The children are watching a cartoon. 1. Are the children watchinhg a film? No, they aren't. 2. Are the children watching a cartoon? Yes, they are. 3. What are the children watching? They are watching a cartoon. 5. Aplikacija: The children are crossing the street. 1. Are the children running? No, they aren't. 2. Are the children crossing the street? Yes, they are. 3. What are the children doing? They are crossing the street. Nakon savesno i dobro realizovanog gradiva oralnim putem u~enici bez ikakvih problema mogu usvojiti i pisawe istog gradiva koje se realizuje igrom Make a sentence. U~enici se podele u 5 grupa. Svaka grupa bira jedan koverat u kome se nalazi list na kome su ispisane samo re~i. Zadatak grupe je da sastavi re~enicu. Re~i su slede}e: the children/play/football, the children/eat/ cake, the children/go/to the zoo, the children/watch/a cartoon, the children/cross/the street. Grupa koja prva sastavi sve re~enice je pobednik. Let's play a game. Split into groups. You are going to write sentences. Choose a sheet of paper. Make a sentence using the words on your sheet. deo ~asa Za realizaciju sadr`ine II dela ~asa predvi a se 30 minuta. Radi uvo ewa u novo gradivo postavqaju se pitawa u vezi sa vremenom i lokalizacijom u~enika. O~ekuje se da u~enici potvrdno odgovore na 57

58 Tobolka postavqena pitawa. Redosled pitawa u vezi sa vremenom svakako zavisi od vremenskih prilika u toku ~asa. Look out, please! 1. Is it raining now? 2. Is it snowing now? 3. Is the sun shining? 4. What's the weather like today? 5. Are you at home? No, I am not. 6. Are you in the park? No, I am not. 7. Are you at school? Yes, I am. 8. Are you in the classroom? Yes, I am. 9. Where are you? I am in classroom. Nastavna jedinica, to jest naslov lekcije, pi{e se krupnim ~itqivim slovima na tablu i u me uvremenu se najavquje tema lekcije: Today we are going to have a new lesson. It is about a park and what some children are doing in the park. Umesto gotovih aplikacija za obradu nove nastavne sadr`ine odlu~eno je da se nova lekcija obradi tako da nastavnik sam kreira crte` na tabli. Radi lak{eg usvajawa, lekcija se obra uje u ~etiri koraka (steps). Step 1 Crta se park, procvetalo drve}e, cve}e u parku i sunce kako obasjava park. Istovremeno, dok se crta, govore se re~enice na engleskom jeziku: It is spring. This is a park. The sun is shining. It is a nice day today. 58

59 OBRADA NOVE LEKCIJE Izgled table za obradu gradiva u Step 1: Nekoliko puta se postavqaju prvo YES/NO pitawa, a nakon toga WH pitawa: 1. Is it winter? No, it isn't. 2. Is it spring? Yes, it is. 3. What season is it? It is spring. 4. Is it a zoo? No, it isn't. 5. Is it a park. Yes, it is. 6. What is it? It is a park. 7. Is it snowing/raining? No, it isn't. 8. Is the sun shining? Yes, it is. 9. What`s the weather like? The sun is shining. 10. Is it a nice day today? Yes, it is. 11. What kind of day is it? It is a nice day. 59

60 Tobolka Step 2 Drugi deo nastavne jedinice se obra uje na isti na~in kao prvi. Crtaju se dve devoj~ice koje igraju "{kolice" i istovremeno se govori: The girls are in the park. They are playing a game. They are playing hopscotch. Izgled table za obradu gradiva u Step 2: Ponovo se postavqaju prvo YES/NO pitawa, a nakon toga WH pitawa u vezi sa drugim delom lekcije: 1. Are the girls at home? No, they aren't. 2. Are the they in the park? Yes, they are. 3. Where are the girls? Theu are in the park. 4. Are they reading a book? No, they aren't. 5. Are they playing a game? Yes, they are. 6. What are the girls doing? They are playing a game. 7. Are the girls playing football? No, they, aren't. 8. Are they playing hopscotch? Yes, they are. 9. What are the girls playing? They are playing hopscotch. 60

61 OBRADA NOVE LEKCIJE Step 3 Tre}i, zavr{ni deo novog gradiva obra uje se kao prethodna dva. Crtaju se dva de~aka kako igraju fudbal i istovremeno govore re~enice. Kona~an izgled table za obradu novog gradiva u toku ~asa: Are the boys at school? No, they aren't. 2. Are they in the park? Yes, they are. 3. Where are the boys? They are in the park. 4. Are the boys climbing a tree? No, they aren't. 5. Are they playing a game? Yes, they are. 6. What are the boys doing? They are playing a game. 7. Are the boys playing hopscotch? No they aren't. 8. Are the boys playing football? Yes, they are. 9. What are the boys playing? They are playing football. Step 4 U ~etvrtom koraku obra uju se pitawa koja po~iwu sa do you like to... i koja u~enici treba pasivno da usvoje. Pre toga ponavqa se gradivo obra eno u prva tri koraka pomo}u WH pitawa: 61

62 Tobolka 1. What season is it? It is spring. 2. What is it? It is a park. 3. What`s the weather like? The sun is shining. 4. What kind of day is it? It is a nice day. 5. Where are the girls? They are in the park. 6. What are they playing? They are playing hopscotch. 7. Where are the boys? They are in the park, too. 8. What are they playing? They are playing football. Kada su u~enici ta~no odgovorili na pitawa nastavnika, dodaju se re~enice: The girls are playing hopscotch. They like to play hopscotch. The boys are playing football. They like play football. I, naravno, slede pitawa u vezi sa izre~enim re~enicama. S obzirom na to da u~enici samo pasivno treba da usvoje ova pitawa, postavqaju se samo YES i WH pitawa: 1. Do girls like to play hopscotsh? Yes, they do. 2. What do girls like to play? They like to play hopscotsh. 3. Do boys like to play football? Yes, they do. 4. What dok boys like play? They like to play football. Jedan od ciqeva u~ewa stranog jezika je da se u~enici osposobe za primenu ste~enog znawa na konkretne situacije i da ste~eno znawe koriste u konverzaciji u svakodnevnom `ivotu, u ovom slu~aju kada govore o sebi. Sadr`ina lekcije i pitawa koja po~iwu sa Do you like to... nesumwivo poma`u u ostvarivawu tog ciqa. U~enicima se nekoliko puta postavqaju slsede}a pitawa: 1. Do you like to play hopscotch? 2. Do you like to play football? 3. What do you like to play? 62

63 OBRADA NOVE LEKCIJE Nakon usmene obrade novog gradiva, treba da sledi slu{awe lekcije sa magnetofonske trake. Razumqivo je (i ne treba posebno ista}i) da u~enike treba od prvog dana u~ewa stranog jezika navikavati na to da slu{aju govor osobe kojoj je materwi jezik koji oni izu~avaju. Tako e, tekst se prvo slu{a uz zatvorene uxbenike, a nakon toga uz otvorene uxbenike. U ovom delu ~asa u~enici slu{aju snimqeni tekst lekcije, a nakon toga je nekoliko puta ~itaju. deo ~asa Za utvr ivawe gradiva predvi a se pet minuta. Gradivo obra eno na ovom ~asu ponavqa se na neuobi~ajen na~in. Ne ponavqa se iskqu~ivo samo cela sadr`ina lekcije iz uxbenika, ve} se ponavqaju sadr`ine koje su konkretno vezane za u~enike. 1. What's the weather like today? The sun is shining. 2. What season is it? It is spring. 3. Where are the girls? Theare in the park. 4. Where are the boys? There are in the park, too. 5. Where are you? I am in the classroom. 6. What do girls like to play? They like to play hopscotch. 7. What do boys like to play? They like to play football. 8. What do you like to play? I like to play... Nakon aktivnog ~asa kao {to je dato u ovom radu, pretpostavqa se da su se u~enici malo umorili. Da bi se umor ubla`io, za sam kraj ~asa predvi eno je ponavqawe pesmice Teddy Bear, Teddy Bear i to tako {to u~enici istovremeno recituju pesmicu i izvode aktivnosti koje pesmica sadr`i. U~enici ustaju, recituju pesmicu, okre}u se, doti~u pod i vezuju svoje vezice. 63

64 Tobolka TEDDY BEAR, TEDDY BEAR Teddy bear, teddy bear, turn around Teddy bear, teddy bear, touch the ground. Teddy bear, teddy bear, tie your shoe. Teddy bear, teddy bear, that's all for you. Na samom kraju ~asa obi~no se zadaje doma}i zadatak koji se sastoji od crtawa parka i aktivnosti de~aka i devoj~ica u parku. You are going to draw a park for your homework. Draw what boys and girls like to do in the park. Zakqu~ak Priprema za obradu nove lekcije, daqe uve`bavawe gramati~ke jedinice The Present Continuous Tense i pasivno usvajawe pitawa sa Do you like to... dat u ovom radu ve} godinama se realizuje u tre}em razredu Osnovne {kole "Dositej Obradovi}" u Novom Sadu. O~igledna nastavna sredstva na ovom ~asu su u mawoj meri zastupqena nego {to bi se moglo, ali se zato odlu~ilo za neposredno i postepeno stvarawe vizuelne slike sadr`ine novog gradiva na samom ~asu. Autor ovog rada iz iskustva tvrdi da su u~enici veoma zainteresovani za takav vid rada, a samim tim i motivisani za rad i bez ve}ih pote{ko}a usvajaju novo gradivo, uve`bavaju staro gradivo i ste~eno znawe primewuju na konkretne situacije. Literatura: 1. Dimitrijevi}, N., Radovanovi}, K. (1982): I Say it in English, Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 2. Dimitrijevi}, N., Radovanovi} K. (1982): I Say it in English, Priru~nik za nastavnike, Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. 3. Petkovi}, D.: Metodika nastave engleskog jezika, Beograd: Zavod za izdavawe uxbenika. 64

65 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: ISTORIJA Dr Milorad Kesi} Pregledni ~lanak U~iteqski fakultet UDK: "1848" Sombor BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: SRPSKA STUDENTSKA OMLADINA I PROGLAS SRPSKE VOJVODINE Rezime: Povodom 150. godi{wice proglasa Srpske Vojvodine na Majskoj skup{tini u Sremskim Karlovcima godine, zanimqiv je pogled na ove doga aje sa aspekta uloge srpske studentske omladine. Kao i u ostalim zemqama Evrope, i srpska omladina u Ugarskoj je prihvatila osnovne revolucionarne ideje toga vremena i, ve{to ih povezuju}i sa nacionalnim pitawem, povela srpski narod u prvcu stvarawa uslova za razvoj gra anskog dru{tva. Iako je Be~ uspeo da zavadi i me usobno oru`ano sukobi narode Carstva i tako pre`ivi, tada je zapo~et proces koji }e biti dovr{en za vreme Prvog svetskog rata. Uloga omladine kao nosioca dru{tvene dinamike od samog po~etka je od prvorazrednog zna~aja. Kqu~ne re~i: Studentska omladina, Srpska Vojvodina, revolucija 1848, demokratija. Summary: On 150 th anniversary of the proclamation of Serbian Vojvodina on May Assembly in Sremski Karlovci 1848, it is interesting to observe these events in terms of the Serbian student youth's role. As in other European countries, Serbian youth in Hungary had also accepted revolutionary ideas of that time and, skillfully connecting them to national question, led Serbian people in direction to create conditions for development of bourgeois society. Although Wienna succeeded to alienate peoples of the empire and made them fight against each other in order to survive, the process that would be completed during the First

66 Kesi} World War started in that time. The role of the youth as a bearer of social dynamics was of the greatest significance from the very beginning. Key words: Student youth, Serbian Vojvodina, Revolution 1848, democracy. * Revolucionarne ideje godine, koje su {irom Evrope nepovratno lomile feudalne dru{tvene odnose, vrlo su brzo dospele u habzbur{ku monarhiju. I ovde je prvi nosilac wenih ideja bila omladina. Be~ je ve} 13. marta do`iveo slom Meterniha, stvarawe nacionalne garde i progla{ewe ustavnih sloboda. Samo dva dana kasnije revolucionarna pe{tanska omladina formuli{e ma arski nacionalni program od dvanaest ta~aka koji prihvata Ugarski Sabor, a putem priznavawa nezavisne ma arske vlade 17. marta ovo potvr uje i be~ki dvor. Revolucionarni doga aji u Ugarskoj imali su karakter dr`avnog udara koji je izvr{ila birokratija, zadr`av{i svu vlast u svojim rukama, i ve{to kanali{u}i socijalnu stranu revolucije u objediweni nacionalni interes ma arskog naroda. Prvi akti nove vlade nedvosmisleno su nastavili ve} dobro trasiranim putem stvarawa jedinstvene ma arske dr`ave u kojoj }e biti jedan politi~ki narod i jedan dr`avni jezik. Ovaj proces je tekao od kraja XVIII veka a posebno je to uspe{no ra eno nakon dr`avnih sabora i godine, kada su Ma ari uspeli da izbore: - da ma arski jezik postane jezik zvani~ne korespondencije u Ugarskoj, - da ma arski jezik postane zvani~an u pravosu u, - da u javnu slu`bu ne mo`e biti primqen niko ko ne doka`e da vlada ma arskim jezikom, - da u ma arskim pukovima zvani~an jezik bude ma arski, - da se i parohijske matrikule moraju voditi na ma arskom na podru~ju cele Ma arske i bez obzira na veroispovest i narodnost. - da niko ne mo`e postati sve{tenik ni u jednoj veroispovesti ako ne zna ma arski i sl. Tokom posledwe decenije pred revolucionarne doga aje godine, Srbi u Ugarskoj svakodnevno do`ivqavaju pritisak probu ene ma arske nacionalne svesti koja je, u delatnosti Ko{uta i drugih istaknutih nacionalnih prvaka, te`ila da maksimalno pro{iri krug upotrebe 66

67 SRPSKA STUDENTSKA OMLADINA ma arskog jezika i tako oja~a i uve}a ma arski narod. O nekoj teritorijalnoj autonomiji u okviru Ugarske nije moglo biti ni re~i jer je to za Ko{uta bilo ravno "... samoubistvu... jedinstvene i nedeqive Ma arske." (Tot, 1954). I ako su Srbi posledwih godina pred morali voditi ra~una da im deca a i oni sami nau~e ma arski jezik, i ako su znali da je svaki zahtev za autonomijom ili bilo kakvom nacionalnom individualno{}u smatran izdajom ma arske dr`avne ideje, ipak su bili poneseni velikim parolama godine - "Sloboda i bratstvo", uvereni da }e kod Ma ara, koji se bore za svoju slobodu, nai}i na razumevawe kad je u pitawu sloboda srpskog naroda. U toj veri u bratstvo i jedankost naroda u Ugarskoj predwa~ila je srpska a~ka i studentska omladina u Pe{ti, Budimu i Po`unu. Ova vera mladih bila je delom plod omladinskog optimizma ali i svesti da bez akcije ni{ta dobiti ne}e jer nova ma arska vlada je ve} prvim svojim potezima jasno dala na znawe da }e do}i u pitawe i ono {to je srpski narod do tada imao. Da to nije bila samo slepa vera u napredne ideje Francuske revolucije, jasno ukazuje i vrlo `iva aktivnost me u Srbima. Ve} 17. marta, dva dana posle ma arskog narodnog sabora u Pe{ti, sastali su se vode}i Srbi iz Pe{te i Budima, kao i ve}i broj srpskih trgovaca koji su do{li na prole}ni pe{tanski va{ar. Zapa`enu ulogu na ovom skupu igrali su predstavnici univerzitetske omladine Jovan \or evi} i Lazar Markovi} kao i stariji intelektualci Ja{a Igwatovi}, Jovan Suboti}, \or e Stojakovi}, Isidor Nikoli} i drugi. Drugi i tre}i zbor Srba odr`an je u naredna dva dana, 18. i 19. marta. Na ovim zborovima utvr en je srpski narodni program u vidu zahteva iznetih u sedamnaest ta~aka u kojima Srbi: "priznaju ma arsku narodnost i diplomati~ko dostojanstvo ma arskog jezika u Hungariji, ali da zahtevaju da se wihova narodnost prizna i slobodno upotrebqavawe jezika winog, u svim winim dijelima i savjetovawima". Zatim se tra`ila potpuna ravnopravnost i sloboda veroispovadawa kao i "slobodno i nezavisno ustroivawe i upravqawe {kola na{i i vospitawe narodnog". Isto tako se tra`ilo da se srpski narodni i crkveni sabor mo`e sastajati svake godine i na wemu slobodno raspravqati o svojim stvarima i "da Srbi mogu postati ~inovnici i najvi{i institucija" (Popovi}, 1963, str. 214). 67

68 Kesi} Tra`eno je, isto tako, i u~e{}e Srba, preko svojih predstavnika, u najvi{im organima vlasti kao i pravo obra}awa vladaru direktno iz Sabora. Zahtevawa se zavr{avaju izjavom koja izra`ava "kraqu vernost, ote~estvu svaka `rtva, a Ma arima bratska qubav" i odlukom da se zahtevawa od{tampaju, raza{aqu po celom srbstvu a preko posebne delegacije prenesu vladaru i predstavnicima dr`avne vlasti u Ugarskoj. Srpski zahtevi, sasvim prirodno, nisu nai{li na dobar prijem kod nove ugarse vlasti a ma arsko javno mwewe ih je do`ivelo kao srpski separatizam. U~esnici Srpske skup{tine u takvim uslovima su se osetili ugro`eni {to se da videti kroz opadawe broja potpisnika na prvoj, drugoj i tre}oj skup{tini sa 150 na 100 i 50, a i iz re~i ministra unutra{wih poslova Bertalana Semere "da vlada nije u stawu pojedinim ~lanovima te Skup- {tine sigurnost pru`iti proti napastvovawu i izgredima ma arskog puka". (Suboti}, 1902, str. 84). Pod ovim pritiskom, Srbi u Pe{ti, preko svoga lista Serbskih narodnih novina, ~iji je urednik bio Teodor Pavlovi}, po~iwu se okretati ostalim ju`nim Slovenima isti~u}i potrebu op{te jugoslovenske (ju`noslovenske) borbe "za oslobo ewe pod turskom silom jo{ stewuju}ih Srba, pa pokraj toga i Bugara" i Hrvata. Serbske narodne novine ve} 6. aprila godine mewaju svoj naziv u Sveob{te jugoslovenske i serbske narodne novine. "One su tada pisale otvoreno, skoro su reagovale - na svaki napad i ispad ultranacionalnih Ma ara, sa stra{}u su branile srpska prava i zahtevale po trijumfalnoj ideji op{te slobode i op{teg prava narodnosti, nova prava za srpski narod u Ugarskoj i za Hrvatsku. Sa fanatizmom i odu{evqewem propovedale su ideju jugoslovenstva, zalagale se za to da se Srbija, Bosna i Bugarska dignu protiv sultana, izvojuju potpunu slobodu i onda se ujedine". (Kosti}, 1980). Ova inicijativa nije nai{la na adekvatan odziv u Srbiji iz vi{e razloga koji su rezultatirali u oportunisti~koj kovanici: "Hodi mudro, ne pogini ludo", kojom je zvani~ni Beograd odgovorio na podsticawe Srbije na ustanak protiv Turaka. Ako su srpski zahtevi u Pe{ti delovali senzacionalno u Novom Sadu, koji u to vreme preuzima vode}u ulogu u srpskom narodu, srpski zahtevi koji su doneti na narodnom zboru 27. marta bili su poduprti stvarawem Odbora i Gra anske (narodne) garde. I u ovim doga ajima 68

69 SRPSKA STUDENTSKA OMLADINA inicijativu ima omladina {to priznaje i general Jano{ Hrabovski, komandant Petrovaradina, svojim odgovorom na zahtev da sa 600 pu{aka naoru`a narodnu gardu radi ~uvawa reda: "Ja ne mogu verovati ludom i bednom kome{awu omladine". (Popovi}, 1963, str. 215). Ve} tada u prvi plan izbija mladi poru~nik i student prava \or e Stratimirovi} koji ulazi u sastav delegacije {to je Saboru u Po`unu prenela zakqu~ke narodnog zbora u Novom Sadu. U ovim zahtevima koji su doneti pod uticajem pe{tanskih 17 ta~aka "ma arski jezik se priznaje kao dr`avni, ali se tra`i da se zakonima prizna i obezbedi Srbima wihova narodnost i wihov jezik u crkvi i {koli, (...) da se srpski narodni crkveni sabori odr`avaju u Novom Sadu svake godine 1. (13) septembra bez naro~ite prethodne dozvole; da sabori imaju prava da biraju ne samo visoke jerarhe, nego i nadzornike {kola i ostale slu`benike narodnih institucija, kao i da vr{e nadzor nad upravom manastirske imovine; za episkope tra`eno je mesto u dr`avnom saboru, a za {kolovane Srbe pravo da mogu slu`iti i kod najvi{ih dr`avnih nadle{tava; za privilegovane distrikte - Potiski i Kikindski - tra- `eno je pravo da {aqu poslanike na dr`avni sabor, a da u Granici narod bira sam sebi svoje oficire" (Popovi}, 1963, str. 215) I pored izjave o bratskoj slozi u najte{wem savezu posebno sa Ma arima a i sa ostalim gra anima Ma arske "mili saota~estvenicima" srpski zahtevi su nai{li na odlu~an otpor Lajo{a Ko{uta koji je ve} na saborskoj sednici, nakon izne{enih zahteva, parirao svojom teorijom o jedinstvenom politi~kom ma arskom narodu, tj. "da se u jednoj dr`avi ne mo`e upravqati na vi{e jezika nego samo na jednom, i to - u Ma arskoj - na ma arskom jeziku" (Isto, str. 215). Ovaj svoj stav Ko{ut je jo{ jasnije precizirao kada ga je delegacija sutradan posetila, {to je zao{trilo sukob do tog nivoa da je Ko{ut nazvao stav \or a Stratimirovi}a veleizdajom i zapretio re~ima: "U ovom slu~aju }emo mi ma~em presuditi". (Isto, str. 215) Ovako tvrd stav Ko{uta prema zahtevima Srba u Ugarskoj bio je na liniji interesa ma arske vladaju}e klase i wenog kapitala. Nosiocima istih interesa kod srpskog naroda on nudi adekvatno re{ewe u Proklamaciji Tra~kim Slovenima od 18. aprila 1848, koja je objavqena na 69

70 Kesi} srpskom, ma arskom i nema~kom jeziku i u kojoj on Srbiji predvi a vode}u ulogu: "I vama treba jedan Pariz, jedan Berlin, jedan Be~. Pa gde je? Eno vam ga u Srbiji. Srbija vaqa da je sredi{te, Srbija vaqa da zapo~ne... Pa ona ~uvena slavna Crna Gora... Nikako ne mo`e Crna Gora ostati dugo slobodna, ako velika ota bina ne postane slobodna... Srbijo, uvidi tvoj poziv! Ti si srce slovenskih tra~kim dr`avama. Pogledaj kako ti samo provi ewe put pokazuje... Srbijo, pru`i jednu ruku i zagrli bra}u Bugare; pru`i drugu ruku prema zapadu te zagrli bra}u Bo{wake, zagrli ih bratimski, i oni }e ti se bratimski i odu{evqeno priqubiti... Srbijo, Crna Goro, Bosno i Bugarska! ^as je kucnuo! Sad ili velika, zajedni~ka junaci velika va{a budu}nost." (Staji}, 1926, str. 91) Petar II Petrovi} Wego{, u julu godine, pi{u}i knezu Aleksandru Kara or evi}u, vidi re{ewe srpskog nacionalnog pitawa u drugom pravcu od onog kojim je krenulo: "- Vojvodstvo na slabe grane stoji, pa i da je sasvim oslobo eno od Ma ara, za Srpstvo nikakva napretka, kako Srbi za sebe ne vojuju nego za tu ina.- Hvala Va{oj Svjetlosti i Va{oj Srbiji do neba za blagorodna i velika Va{a po`rtvovanija, kud bi ta sre}a srpska, mjesto Vojvodstva da se onda na Bosnu okrenulo, danas bi se u rukama imalo ono {to se ne bi moglo lako izgubiti. Da jednom mo`e buknuti entuzijazam stilnog na{eg naroda u Turskoj s podobrim mjesto polo`enijem, Srbima ne bi niko mogao vrha glave do}i." (P. P. Wego{, 1936, str. 812). I sam Svetozar Mileti} }e znatno kasnije, i godine, rezonovati sli~no Wego{u i Proklamaciji Tra~kim Slovenima: "... da je kojom sre}om u Srbiji bilo svesne i krepke vlade, pa da je ona plamen uskrsnuv{eg `ivota naroda na Carigrad navila, jama~no bi u onom dobu, sa istim `rtvama, iskupili mnogo ve}e koristi za narod srpski, i budu}nost koja nam se sada jo{ prisniva ili pri`eqkuje, bila bi do sada bar upola sada{no{}u." (Zastava, 1867, br. 11) "Pisac ovih vrsta, onda jo{ "mlad zelen", radio je godine kod svojih drugova u Beogradu da se pokrene rat protiv Turske, pa ma i mi s ove strane, mesto na Ma are, okrenuli se na Turke, ispuwavaju}i tako i amanet praotaca koji su narod ovamo doveli, ne da naseqava tu e pustare 70

71 SRPSKA STUDENTSKA OMLADINA ili kr{i, nego da odavde dobije priliku izbaviti svopju stariju postojbinu, kao {to to i u povlasicama pi{e. No onda{wi vlasnici vi{e su zazirali od Obrenovi}a, nego od Turaka, te su radije tobo`e nama, ustvari pak Austriji u pomo} pritekli, nego {to bi se digla na pomo} svojoj bra}i u Turskoj." (Zastava, 1875, br. 86) Me utim, re{avawe srpskog pitawa godine nije se prenelo ispod Save i Dunava. Nepopustqiv stav Ko{uta prema Srbima u Ugarskoj brzo je izazvao veliko nezadovoqstvo srpske studentske omladine u Po`unu me u kojima se posebno isticao Svetozar Mileti}, Omladina je odlu~ila da pokrene srpski narod protiv ovakvog stava nove ma arske vlade, pa su najistaknutiji me u wima upu}eni na teren, i to Svetozar Mileti} u [ajka{ku, \or e Radak u Kikindski di{trikt, Bogoboj Atanackovi} u severozapadnu Ba~ku, Mija Vla{kali} u Potisje a u Srem. Ovu ulogu oni }e vrlo uspe{no odigrati. Politi~ku nespremnost Srba za iznenadne i vrlo krupne doga aje ubla`avala je u znatnoj meri srpska univerzitetska omladina i oni koji su pro{li kroz taj a~ki pokret. Oni shvataju idejnu su{tinu ovog novog: to je ono {to su oni o~ekivali i za {to su se pripremali putem svojih udru`ewa u sredwim {kolama i na univerzitetu. Za wih je nastupio pravi momenat da srpski narod pokrene pitawe svog nacionalnog bi}a, pitawa koja su svakim danom postajala sve te`a i aktuelnija. Kako su ovim svojim stremqewima ugro`avali Carevinu na wenoj najslabijoj i najosetqivijoj ta~ki, poja~ani su napori austrijske vlasti da, uklawawem vode}ih omladinaca, otupi o{tricu pokreta. Da se pri tom nisu birala sredstva isti~e i Vasa Staji}: "Ratno ministarstvo u Be~u raspravqalo je 25. aprila godine o Mileti}evu slu~aju i donese odluku, da Mileti}a treba u~initi ne{kodqivim. Istog dana izdat je nalog vicekancelaru Ugarske dvorske kancelarije, Se eniju, da izvr{i ovu odluku ministarstva, tj. da Mileti}a kao opasnog agitatora u~ini ne{kodqivim... Me utim, je ba{ tih dana razru{ena Ugarska dvorska kancelarija... Tek pri kraju juna dostavqeni su spisi o ovom doga aju ministru Ko{utu na uredovawe, ali se Mileti} u to doba nalazio u predelu, koji je stajao u otvorenoj buni protiv Ma ara, te vlast Ko{utova nije do toga predela ni dopirala." (Staji}, 1926, str. 82). 71

72 Kesi} Ne mo`e se, me utim, tvrditi da se mimo omladine ne bi ni{ta dogodilo me u Srbima u Ugarskoj. Jo{ pre dolaska omladinaca iz Be~a, Pe{te i Po`una, nemirima je bilo zahva}ena cela teritorija ju`ne Ugarske naseqena Srbima. Nije bila po{te ena ni Vojna granica, gde se posebno isti~e Pan~evo u kome se 22. marta pobunilo gra anstvo, zbacilo stare organe vlasti i postavilo novu vlast, uz formulisawe svojih zahteva u 19 ta~aka. Sli~no se istog dana doga a u Zemunu, gde je vrlo brzo solidarisawe sa ma arskim pokretom i Ma arima bilo potisnuto delovawem srpske inteligencije i Srbije koja se po~iwe `ivo uplitati u ova zbivawa. Srpska vlada je poku{avala da uspostavi kontrolu i kanali{e srpski pokret u Ugarskoj u pravcu antima arstva i jugoslovenstva, tj. slabqewa ma arskih pozicija a ja~awa slovenskog uticaja u Carevini putem srpsko-hrvatske saradwe. Ideolog spoqne politike Srbije, Ilija Gara{anin, {aqe emisara Matiju Bana u Zemun, Karlovce i Novi Sad, a potom i u Zagreb kod Bana Jela~i}a i Qudevita Gaja. I sam Gara{anin je prelazio tada u Srem i podsticao sukob Srba i Ma ara, ali gledaju}i pri tom da ne uplete Srbiju u konflikt sa wenim protektorima Rusijom i Turskom. Gara{aninovo o~ekivawe da }e bez velikih rizika, vi{e diplomatijom, izvu}i veliku korist za Srbiju, najpreciznije je, u svom savetu Kni}aninu, 20. marta, pred svoj odlazak u Novi Sad, izrazio Matija Ban: "Kad su carske vlasti paralizovane, moraju ih narodne zamijeniti; pa zato treba savjetovati preko{wim Srbima da sami ustroje mjesne privremene vlasti, a centralnu u Karlovcima ili u Novom Sadu. Sad je vrijeme da povrate oduzetu im autonomiju sa vojvodom i patrijarhom na ~elu. Ali da bi tvr e stajali vaqa da ugovore savez sa Hrvatima koji moralno raspola`u sa grani~arskim stilom. To sve... trebalo bi da Srbija podstakne, pa da bude u ju`noslovenskom pokretu gospodarica pokreta. Ne treba nikomu drugomu to ostaviti." (Petrovi}, 1952, str. 10). U skladu sa ovom politikom je i vrlo borbeno pisawe beogradsih Srbskih novina o zbivawima u Vojvodini, sa te`wom da Srbe pove`e ne samo u okviru Ugarske no i da istakne wihovu `equ i interes za sjediwewe sa Srbijom. Neosporno je da je uticaj Srbije na pravac i tok srpskog pokreta u Ugarskoj godine bio vrlo veliki, mo`da i presudan. 72

73 SRPSKA STUDENTSKA OMLADINA Omladina u Srbiji bila je u ovo vreme posebno aktivna. I ako su omladinci iz Srbije svoje vatreno rodoqubqe i revolucionarni elan godine ispoqavali uglavnom kroz doga aje u Vojvodini, bilo je tendencija, pa i ativnosti da se mewaju stvari i u samoj Srbiji. Posebno je, u tu svrhu, bila pogodna Petrovska narodna sup{tina koja je odr`ana od 29. juna do 2. jula godine. Iz samog predloga kne`eve kancelarije Savetu, 9. maja godine "da se izvanredne mere radi odr`awa i obezbe ewa unutarweg mira i Narodna sup{tina 1. juna u Kragujevcu sazove". (Zbornik zakona i uredbenih ukaza izdanih u kne`estvu Srbije, kwiga IV.) vidi se napor ustavobraniteqske vlade da nezadovoqstvo dr`i pod kontrolom i usmeri ga u `eqenom i po re`im bezopasnom pravcu. Samo pristajawe na odr`avawe skup{tine predstavqalo je popu{tawe vlasti pred zahtevima novog vremena koje je verno odrazio Jevrem Gruji} u svom Obzoru dr`ave. Ve{tim popu{tawem i ne malim obe}awima, ustavobraniteqi su smirili i skrenuli revolucionarno nastrojenu omladinu u pravcu Vojvodine, u koje }e se doga aje i zvani~na Srbija ozbiqno poluzvani~no anga`ovati, {to je bio wen prvi javni izlazak na me unarodnu politi~ku pozornicu. Srbija je u velikoj meri, skupa sa omladinom, uticala na prevaru nacionalne komponente nasuprot socijalnoj koja je, ina~e, u prvim danima pokreta bila vrlo prisutna u svim sredinama. Naro~ito je agresivno bilo seqa{tvo koje se nije libilo napada ni na manastirske posede i silom ih okupiralo i delilo. To je dobro osetila i omladina, pa i \or e Radak koji je sa ~etvoricom drugova do{ao iz Po`una u Kikindu. Parola, kojom je naj`e{}e ustalasao masu bila je o podeli zemqe. Ve{to je povezao sa nacionalnim momentom i pozivao narod pod trobojnicu re~ima: "Ovog se barjaka dr`ite; samo uz ovaj barjak mo}i }ete deobu zemqe polu~iti".(srpske novine, 1848, br. 36). Da se tu nije radilo samo o mahawu zastavama, vidi se iz pisma upu}enom mitropolitu Raja~i}u iz Kikinde, gde "skupila se masa seqaka, i svi koji su mogli nositi oru`je dograbi{e kose, motke i sekire, podigo{e barikade i prekinu{e sav saobra}aj. Tom prilikom mnogu ugledni qudi grozno su ubijeni, a celo nema~ko stanovni{tvo je isterano. Ove nerede organizovao je student Radak, koji je nedavno do{ao iz Po`una u grupi sa studentima ilirske vere iz Novog Sada... Narod se potom raspali i udari na magistrat, gdi 73

74 Kesi} arhivu i sve druge sobe porobe i razbacaju... Osim ovoga su svakoga zvani~nika ku}e i podrume do najmawega par~eta opusto{ili, i samom proti su ku}u razmetnuli. Dva su senatora, Isakovi}a i ^on~i}a, u najve}im mukama umorili i ubili; osim ovije ubijen je i biv{i birov Vidak." (Popovi}, 1963, str. 223.) Da po`unski omladinci kao vo i deluju sinhronizovano, vidi se i iz ~iwenice {to su se doga aji u Kikindi, gde je bio Radak, i u [ajka{koj, gde je bio Mileti}, odigrali u dva dana, 24. i 25. aprila. Ako se ima u vidu jo{ u Po`unu dogovoren sastanak po`unsko-pe{tanske studentske omladine, koji je odr`an 19. aprila u Novom Sadu, jasno je da je ova aktivnost dogovorena i planirana u znatno {irokom krugu mladih. Ovi su se neposredno posle sastanka u Novom Sadu, razi{li po terenu. I ako se radilo o vrlo mladim qudima, dvadesetogodi{wacima, oni su fascinirali mase svojom verom, revolucionarnim `arom i neustra{ivo{}u, kao i isticajem u prvi plan onih pitawa ~ije re{ewe je narod `eleo i o~ekivao. Tako, dok Radak u prvi plan stavqa podelu zemqe, Svetozar Mileti} u ^urugu i Nadaqu poziva grani~are da ne idu na "klanicu u Italiju, odakle se ne}e vi{e niko vratiti", dok u isto vreme Ma ari prete wihovoj narodnosti i wihovim porodicama. U ovim burnim vremenima dolazi do izra`aja povezanost omladine ostvarena putem a~kih dru`ina. Tako Svetozar Mileti} iz [ajka{ke prelazi u Beograd gde uz pomo} pobratima Jevrema Gruji}a dr`i govor omladini i {tampa letak svojim [ajka{ima u kome ih poziva da odreknu poslu{nost svojim komandantima. Omladincima tada ni{ta nije bilo dovoqno sveto da ga ne bi doveli u pitawe. Oni neustra{ivo udaraju i na konzervativnu tvr avu srpskog naroda toga vremena, karlova~ku mitropoliju. Pod wihovim pritiskom uhvati}e se u revolucioarno kolo i sam mitropolit Raja~i} koji je na samom po~etku, svojom okru`nicom vladikama od 18. marta, definisao svoj stav tra`e}i da ostanu "u vernosti i privr`enosti prema presvetlom domu austijskom; i pokorni prama svake svoje, i mirske i duhovne vlasti: u ta~nom izdawu svoji danaka prema svoji zemaqski gospodara i spahija." a svoju poslanicu sve{tenstvu i narodu srpskom zavr{io je re~ima: "Ne gledajte na nikoga! Odbijte od sebe svako isku{enije, ne slu{ajte nikakvi drugi u~iteqa." 74

75 SRPSKA STUDENTSKA OMLADINA Cirkular mitropolitov nije imao efekta, pa }e i sam mitropolit, kako ne bi sasvim bio izba~en iz igre, popustiti pred omladinom i revolucionisanim masama. Ve} 19. marta, posle zbora koji je organizovala omladina u Novom Sadu bio je prisiqen patrijarh da obe}a sazivawe srpske narodne sup{tine za 1. (13.) maj. "Raja~i} htede s prozora razgovarati s narodom u kome je", "prete`no bio mla i svet, ali Bogoqub Atanaskovi} sko~i na sto koji je odnekud donesen, i ne ba{ naju~tivije pozove mitropolita dole..." Raja~i} si e, s krstom u ruci; starca pone{e na sto i otpo~nu pregovori... Raja~i} stane obe}avati sabor. Ali omladina povika: ne}emo sabor, ho}emo Narodnu skup{tinu koja }e birati vojvodu i patrijarha." (Staji}, 1926, str. 85.) Na patrijarha permanentno vr{e pritisak za sazivawe skup{tine i delegacije u kojima glavnu re~ vode omladinci. Takva je bila i deputacija iz Zemuna (120 qudi) koja se u Karlovcima na{la istovremeno sa deputacijom iz Novog Sada (500 qudi) 26. aprila. Glavnu re~ je pri tom vodio omladinac Svetozar Mileti} koji je "javno izjavio nepoverewe prema lojalnim ose}awima gospodina arhiepiskopa i ostalih vladika". Omladina je bila u sukobu samo sa vrhovima crkvene hijerarhije, dok je u seoskim sve{tenicima imala prvorazredne saradnike i pomaga~e. Mitropolit je popustio, ali je "bio ozloje en na Novosa ane i druge mlade qude koji su ga primorali da za 1. maj sazove Narodnu skup- {tinu bez prethodne dozvole tada{we vlade, pa je umolio Karlov~ane da uklone iz svoje sredine strane mlade qude koji mu tolike brige i nevoqe prouzrokuju". (Popovi}, 1963, str. 224.). Mitropolit Raja~i} je dobro zpamtio Mileti}a iz tih burnih dana pa mu nije dao stipendiju za dovr{avawe studija prava u Be~u kada se ovaj iz Be~a obratio molbom, oktobra godine. Omladina iz kne`evine Srbije nije ostala po strani u burnim doga ajima godine. U vi{e mahova, uz tesnu saradwu i ve} uhodanim omladinskim kanalima, masovno se prelazi u Vojvodinu i uzima u~e{}a u deputacijama, zborovima, skup{tini a i u oru`anim sukobima. Te prve dane lepo ilustruje opis Jevrema Gruji}a iz Karlovaca koji je do{ao na "narodwu Srbsku Skup{tinu": 75

76 Kesi} "Preko 30 kola uparade se pred kafanom... skine se sa kafane barjak, da se acima na no{ewe da... za tili ~as bila je a~ka ~eta pod wim, kojoj se zemunski deputirci pridru`e, a za wima mno`ina prate}i ji... Na nekoliko korakqaja napred i{la je banda sviraju}i "Ustaj, ustaj Srbine", zatim a~ki barjak okru`en od nekoliko aka sa sabqama... Tako su aci Srbski Zemun ostavili... U Batajnici selu do~eka nas opet mno`estvo upara enih seqaka... pro{av{i kroz novo Pazovo, do emo u staro. Silni upara eni svet pred crkvom do~eka nas tu. Zvona su gruvala i prangije pucale... Pri zdravici na ru~ku prospu na{i plotun iz pu{aka. Onda{wi svet preispuwen je rado{}u bio, vide}i {ta rade bra}a iz Srbije, i kako slobodno govore. U obi~nom redu pro emo kroz In iju i Karlovcu pribli`imo se... silna je pu{ka, brate, grunula... mlo`estvo qudi s upara enom pred wima mlade`ju... Kad u varo{ nastupimo, bili smo neprestanim "`iveli" pozdravqeni i sa cve}em i vencima posipani... preporo ewe Srbsko, iz koga, daj Bo`e, da Kraqevstvo ili Carstvo Srbsko proizi e... Sutradan proveli smo u razgovoru sa narodom do podne, a od podne bili smo u Novom Sadu. Srbin pod oru`jem prolazio je kroz ceo Varadin grad. u Novom Sadu, gdi smo od Ma ara kao ~udo smatrani, a od Srbaqa bratski predsretani, preno}imo, i jutros rano evo nas opet u Karlovcu. Danas je subota brate, 1. maja godine... (Gruji}, 1922, str. 12.) Poku{aj nove ma arske vlade da preko svoga predstavnika komesara grofa Petra ^arnojevi}a, a umesto narodnog sabora ili skup- {tine zakazane za 1. maj (13. maj), Srbima nametne odr`avawe crkvenog kongresa 15. maja, odnosno da ovaj rok prolongira za 27. maj i umesto Novog Sada i Karlovaca da se odr`i u Temi{varu, nije uspeo. Mitropolit Raja~i} je tako e bio pre za crkveni kongres nego za skup{tinu pa je po~eo delovati u tom pravcu, ali su ga omladinci Ilija Zaharijevi} i \or e Radak, pobuniv{i narod u Karlovcima, prisilili da ostane veran dogovoru od 19. aprila, tj. da se skup{tina odr`i 1. maja. Na Majskoj skup{tini koja je odr`ana od maja godine (po novom kalendaru) bilo je prisutno delegata i gostiju iz svih krajeva naseqenih Srbima, i to oko qudi, me u kojima je iz Kne`evine Srbije bilo oko Nemaju}i kud, Mitropolit je poku{ao na sastanku 76

77 SRPSKA STUDENTSKA OMLADINA pre Skup{tine da kanali{e stvari u svom pravcu, ali su i omadinci istovremeno odr`ali svoju konferenciju, na kojoj su u~estvovali: Svetozar Mileti}, Mija Vla{kali}, Steva Ka}anski, Jovan \or evi}, Jovan Risti}, Jevrem Gruji}, Milovan Jankovi}, Jovan Ili} i drugi. Na ovom skupu omladinci su formulisali "voqu naroda" koja je znatno uticala na rad skup{tine. Skup{tina je donela slede}e zakqu~ke: "- Srpski narod je "politi~ki slobodan i nezavisan pod Domom austijskim i ob{tom krunom ugarskom". - Progla{ava se Srbska Vojvodina u koju ulaze Srem sa Granicom, Barawa, Ba~ka, s Be~ejskim di{triktom i [ajka{kim bataqonom i Banat s Granicom i Di{triktom kikindskim". - Srbska Vojvodina stupa u "politi~ni savez... na temequ slobode i savr{ene jedankosti" sa trojednom Kraqevinom Hrvatskom, Slavonijom i Dalmacijom. - Stvara se stalni Narodni odbor kao izvr{ni organ Narodnog sabora (skup{tine) i imenuju wegovi ~lanovi. - Priznaje se "Vla{ka narodna samostalnost". - Odre uje se odbor koji }e zakqu~ke Skup{tine izneti pred vladara i Hrvatski sabor. - Odlu~uje se da se posebna delegacija uputi na Slovenski kongres u Pragu. - da se ne dr`i crkveni sabor koji je zakazala ma arska vlada." (Napredak, 1849, br. 9). Zna~aj i uloga omladine naro~ito je primetna u radu izvr{nog organa Skup{tine - Glavnog odbora u kome su dominantnu ulogu imali omladinci \or e Stratimirovi}, Ilija Zaharijevi}, Svetozar Mileti}, Jovan Stankovi} i Aleksa Kosti}, uz oslonac na pripadnike sredweg stale`a i inteligenciju - trgovce, u~iteqe i mla e sve{tenstvo. Izbor \or a Stratimirovi}a za predsednika Odbora i vojnog zapovednika "vrhovnog vo`da" zna~ilo je pobedu revolucionarnog koncepta omladine, nasuprot umerene struje starijih i imu}nijih koji su poku{avali na}i kompromis sa Ma arima. 77

78 Kesi} 78

79 SRPSKA STUDENTSKA OMLADINA Omladinska struja je nosila jednu crtu internacionalizma i spremnosti na saradwu sa svim narodnostima u Vojvodini. Glavni odbor upu}uje proglas Rumunima, Ma arima, Slovacima i Buwevcima obja{- wavaju}i na jezicima tih narodnosti da Srbi tra`e versku i politi~ku jednakost za sve narode Ugarske Me utim, ova nstojawa ne}e uroditi plodom i Srbi u Vojvodini vrlo brzo shvataju da im je jedini pravi i iskreni oslonac na bra}i iz Srbije. Ovome je u velikoj meri doprineo Be~ koji je postepeno suzbijao revolucionarnu struju srpskog pokreta. Prevodio ga je sa socijalne na preta`no nacionalnu ravan i na kraju u tabor kontrarevolucije. Ve} u oktobru na ~elo pokreta staju general [upqikac kao vojni zapovednik i patrijarh Raja~i}. I Beograd a posebno Gara{anin, nisu bili skloni omladinskom "duhu revoluciji" koji bi ih mogao uvu}i u sukob sa Be~om. Najistaknutiji omladinci }e pod raznim izgovorima biti udaqeni od mesta odlu~ivawa, a doga aji }e krajem god. krenuti sasvim drugim tokom. Revolucionarni zamah naroda je ugu{en i wegovo prigodno podgrevawe nije bilo mogu}e. To veliko razo~arewe u Austiju najboqe je izrazio omladinsko-liberalni list Danila Medakovi}a "Napredak" re~ima: "Bili smo prili~no lakoverni, nismo umeli da obezbedimo pre svega svoju slobodu - i pridru`imo se Austriji. Zar nismo znali tada, da li ne htedosmo da znamo, ili zar jo{ nismo saznali, da su Austrija i sloboda dva sasvim suprotna elementa (...) i osta}e (...) ve~iti neprijateq!" (Napredak, 1849, br. 9) Literatura: 1. Gavrilovi}, Slavko i dr. (1981): Istorija srpskog naroda, V-2, Beograd: SKZ. 2. Gruji}, Jevrem (1922): Zapisi, Beograd: Budu}nost. 3. Kresti}, Vasilije (1980): Istorija srpske {tampe u Ugarskoj, Novi Sad: Matica srpska. 4. Wego{, P. P. (1936): Sabrana dela, Beograd: Narodna kultura. 79

80 Kesi} 5. Petrovi}, R. (1952): Gradwa za istoriju srpskog naroda u Vojvodini, Beograd. 6. Popovi}, Du{an (1963): Srbi u Vojvodini, Novi Sad: Matica srpska. 7. Staji}, Vasa (1926): Svetozar Mileti}, Novi Sad: "Nato{evi}". 8. Tot Z. I. (1954): Ko{ut i nacionalnij vopros v , Budimpe{ta. 9. Listovi: Zastava, Napredak, Srpske novine. 80

81 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: PSIHOLOGIJA Mr Mirjana France{ko Originalni nau~ni ~lanak Mr Jasmina Koxopeqi} UDK: : Filozofski fakultet BIBLID: ,4(1998)2-3,r Novi Sad Primqeno: ZNA^AJ POVRATNE INFORMACIJE U PROCESU U^EWA Rezime: Ciq istra`ivawa je bio da utvrdi zna~aj povratne informacije u procesu u~ewa. Uzorak ispitanika (N=202) podeqen je u tri grupe: kontrolnu (N=65), prvu eksperimentalnu grupu (N=67) i drugu eksperimentalnu grupu (N=70). Svi ispitanici su imali zadatak da povla~e linije duge 10 centimetara, bez vidne kontrole. Tokom deset poku{aja kontrolna grupa nije dobijala dopunski fidebek. Ispitanici prve eksperimentalne grupe, u zavisnosti od preciznosti prethodno povu~ene linije, dobijali su jednu od pet kvantifikovnih povratnih informacija neposredno nakon svakog od deset poku{aja. Subjekti druge eksperimentalne grupe dobijali su istu vrstu dopunske povratne informacije, ali vremenski odlo`eno, 20 sekundi nakon svakog povla~ewa linije. Analiza zna~ajnosti razlike pokazuje da je kontrolna grupa imala zna~ajno ni`i indeks preciznosti u pore ewu sa obe eksperimentalne grupe. Izme u ispitanika prve i druge eksperimentalne grupe nije bilo razlika u prose~nom indeksu preciznosti, ali su uo~ene razlike u toku sticawa ve{tine. Naime, prva eksperimentalna grupa ranije je manifestovala koriguju}e dejstvo povratne informacije. Kqu~ne re~i: Dopunska povratna informacija, u~ewe, motivacija, potkrepqewe, komunikacija.

82 France{ko, Koxopeqi} Summary: The aim of investigation has been to establish significance of retroactive information into learning process. The examinees sample (N=202) has been divided in 3 groups: the control one (N=65), the first experimental group (N=65) and the second experimental group (N=70). During 10 attempts the control group hasn t been receiving any information on the results achieved. The examinees from the first experimental group, depending on the precision on previously drawn line, have been receiving one from five quantified retroactive information immediately after each from ten attempts. The subjects of the second experimental group have been receiving the same kind of retroactive information, but with a time delay, 20 seconds after each line drawing. The analyses of difference significance shows that the control group had remarkably lover precision index comparing to both experimental groups. Among the examinees from the first and second experimental groups hasn t been any difference in the average precision index, but the differences during skill acquiring have been perceived. That is, at the first experimental group a correction impact of retroactive information has been perceived. Key words: Retroactive information, learning, motivation, support. * Uvod Podstaknuti zna~ajem koji se u savremenoj literaturi o komunikaciji me u qudima poklawa povratnoj informaciji, u ovom radu nastojali smo eksperimentalno utvrditi neke od efekata fidbeka (feedback). Poznavawe rezultata ima pozitivno dejstvo na uspeh u nekoj aktivnosti. Obave{tewa o rezultatima aktivnosti preduslov su za eliminaciju gre{aka i omogu}avaju upore ivawe vlastitih reakcija sa ciqem koji se nastoji posti}i. Povratna informacija je, dakle, zna~ajan faktor uspe{nog u~ewa ne samo zbog toga {to omogu}ava ta~no izvo ewe aktivnosti nego i zato {to deluje motivaciono na pona{awe osobe. Jedna od danas najuticajnijih konceptualizacija u~ewa, ~iji su zagovornici Torndajk (Thorndike), Hal (Hull) i Skiner (Skinner), predstavqa u~ewe kao potkrepqivawe veze izme u dra`i i odgovora. U shemi "dra`-odgovor-potkrepqewe" posebna pa`wa se poklawa posledicama odgovora, tj. potkrepqewu, koje se jo{ naziva i povratna informacija ili dopunski fidbek. U literaturi se govori o vi{e razli~itih tipova povratne informacije. Ane (Annett, 1969) je dao podelu na inherentni nasuprot dopunskom fidbeku. Prilikom u~ewa neke ve{tine ili obavqawa nekog zadatka osoba prima razli~ite vizuelne, auditivne i proprioceptivne 82

83 POVRATNA INFORMACIJA U U^EWU povratne informacije. One ~ine inherentni fidbek koji se u normalnim uslovima mo`e preneti bilo kojim ~ulnim modalitetom. Dopunski fidbek se odnosi na dodatne informacije koje nisu prisutne u toku nromalnog izvo ewa zadatka, ve} se dobijaju od drugog, ~oveka ili ma{ine. U zavisnosti od tehnike izlagawa, mo`emo govoriti o nekoliko vrsta dopunskih povratnih informacija. To su: a) Uporedne i naknadne. Fidbek mo`e da se javqa za vreme vr{ewa aktivnosti ili nakon izvr{ewa odgovora. b) Neposredne i odlo`ene. Ova podela odnosi se na razlikovawe fidbeka koji se daje odmah po izvr{enoj reakciji i onog koji se javqa odlo`eno, posle nekog vremenskog intervala. v) Verbalne i neverbalne. Povratna informacija mo`e biti verbalni izve{taj ili vizuelni ili zvu~ni znak. g) Izdvojene i sumirane. Fidbek se mo`e davati iza svakog poku- {aja izvo ewa aktivnosti ili sumirano, kao ukupno ili prose~no postignu}e na kraju niza poku{aja. Razli~ite kombinacije navedenih tipova dopunske povratne informacije mogu, u zavisnosti od izvo ene aktivnosti, biti razli~ito efikasne. Jo{ je Torndajk pokazao neophodnost dopunskog fidbeka za u~ewe, upore uju}i preciznost u povla~ewu linija odre enih du`ina bez vidne kontrole. Istra`ivawa Troubrixa i Kejsona (Trowbridge & Cason, 1932) su, osim potvrde Torndajkovih rezultata, ukazala na prednosti kvantifikovane povratne informacije. Poboq{awe u stepenu u~ewa se pove}avalo sa specifi~nijim i preciznijim fidbekom. Isto tako, rezultati istra`ivawa Grinspuna i Formena (Greenspoon & Foreman, 1965) ukazuju da sa vremenskim odlagawem dopunske informacije dolazi do usporavawa napredovawa u u~ewu. Osim o informativnoj komponenti fidbeka koja ima koriguju}e dejstvo na izvedenu delatnost ili u~ewe, mo`emo govoriti i o motivacionoj funkciji povratne informacije. Mada neki autori (Stammers & Patrick, 1980) daju ve}u te`inu informativnoj funkciji potkrepqiva~a u procesu sticawa ve{tine, ne mo`e se zanemariti ni motivaciona komponenta fidbeka. Fidbek se, naime, kod pojedinih autora posmatra 83

84 France{ko, Koxopeqi} kao jedna od tehnika motivacije (Dickson, Saunders & Stringer, 1993; France{ko, 1995). Da bi u~ewe bilo uspe{no, potrebno je pred u~enika postaviti etapne ciqeve ~ije ostvarewe vodi ka osnovnom ciqu. Ostvarewe svakog od podciqeva deluje samo po sebi stimulativno i budi do`ivqaj uspe{nosti, te ima funkciju potkrepqewa. Pozitivna ili negativna reakcija drugih na ishod aktivnosti osobe, izre~ena u komunikaciji, uti~e motivaciono na pona{awe bilo da ga odr`ava i elimini{e bilo da ga inhibira. Problem Uovom istra`ivawu po{li smo od pitawa: Kako poznavawe rezultata uti~e na preciznost u povla~ewu zadate du`ine linije bez vidne kontrole? Pri razradi problema definisali smo slede}e istra`iva~ke zadatke: a) Utvrditi da li su posmatrane grupe ispitanika, nastale na osnovu toga da li su dobijale fidbek, kao i u pogledu karaktera dobijene povratne informacije, ujedna~ene u pogledu ve{tine povla~ewa linija odre ene du`ine bez vidne kontrole; b) Utvrditi stepen preciznosti svake grupe u povla~ewu linija zadate du`ine; v) Utvrditi da li postoje statisti~ki zna~ajne razlike u preciznosti izme u grupa koje dobijaju i koje ne dobijaju povratnu informaciju i g) Utvrditi eventualne tendencije u procesu u~ewa ve{tine povla~ewa linija zadate du`ine bez vidne kontrole za sve tri posmatrane grupe ispitanika. Varijable istra`ivawa Nezavisna varijabla istra`ivawa je povratna informacija. Po svojim karakteristikama to je dopunski fidbek koji se daje nakon izvr{ene aktivnosti, izdvojeno, {to zna~i iza svakog poku{aja, u verbalnoj formi. Ovako definisana povratna informacija u prvoj eksperimentalnoj 84

85 POVRATNA INFORMACIJA U U^EWU situaciji imala je karakter neposrednog fidbeka, dok je u drugoj eksperimentalnoj situaciji imala karakter odlo`enog dopunskog fidbeka. Zavisna varijabla je aktivnost koja se sastoji u povla~ewu linija odre ene du`ine bez vidne kontrole. Uzorak Subjekti istra`ivawa bili su studenti novosadskog Univerziteta. Ispitanici su podedqeni u tri grupe koje su se me usobno razlikovale po prisustvu i karakteru povratne informacije. Prvu grupu (K-grupa) ~inilo je 65 ispitanika. Druga grupa (E 1 -grupa) brojala je 67 ispitanika, a tre}u grupu (E 2 -grupu) ~inilo je 70 studenata, {to ukupno iznosi 202 subjekta istra`ivawa. Postupak Zadatak ispitanika sastojao se u povla~ewu linija dugih 10 cm, pri ~emu nisu imali vidnu kontrolu. Pribor u eksperimentu bio je list papira na kome su iscrtane ~etiri vodoravne, me usobno paralelne linije. U dnu papira nacrtana je osnovna linija sa nazna~enim polaznim ta~kama. Druga horizontalna linija, nacrtana je na razmaku od 9 cm u pore ewu sa osnovnom; udaqenost tre}e linije iznosila je 10 cm, a ~etvrte 11 cm od osnovne. Radi po~etne orijentacije, ispitanici su imali dva probna poku- {aja, kada im je postavqen lewir za liniju udaqenu 10 cm. U deset narednih poku{aja zadatak ispitanika je bio da povla~i vertikalne linije duge 10 cm, bez vidne kontrole. Uklawawem vizuelne informacije inherentni fidbek je bio zna~ajno smawen ako imamo u vidu da je vizuelna percepcija u ovoj aktivnosti kqu~na. U ovako zami{qenom postupku jedina orijentacija ispitanika mogla je biti dopunski fidbek. Tri eksperimentalne grupe razlikovale su se u slede}em: subjekti kontrolne grupe (K-grupa) nisu dobijali nikakvu povratnu informaciju; subjekti prve eksperimentalne grupe (E 1 -grupa) dobijali su povratnu informaciju neposredno nakon svakog od 10 poku{aja povla~ewa linije; 85

86 France{ko, Koxopeqi} u drugoj eksperimentalnoj grupi (E 2 -grupa) vremenski interval izme u zavr{ene aktivnosti i povratne informacije iznosio je 20 sekundi, dakle, kori{}en je odlo`en fidbek. Povratne informacije u obe eksperimentalne grupe bile su jednako kvantifikovane. Ispitanici su u zavisnosti od du`ine povu~ene linije dobijali jednu od slede}ih informacija: prekratko (ako je linija bila ispod 9 cm), malo prekratko (ako je linija imala du`~inu izme u 9 i 10 cm), ta~no (ako je du`ina linije iznosila 10 cm), malo predugo (ako je linija imala du`inu izme u 10 i 11 cm), predugo (ako je linija bila du`a od 11 cm). Rezultati istra`ivawa i diskusija Kao pokazateq ujedna~enosti grupa u ve{tini povla~ewa linija odre ene du`ine, bez vidne kontrole, poslu`ila nam je preciznost u prvom slepom poku{aju. Prose~na du`ina linija koje su povukli ~lanovi K-grupe u prvom poku{aju iznosila je 9,15 cm, grupe E 1 iznosila je 9,53, a grupe E 2 9,14 cm. Utvr ivawem zna~ajnosti razlika me u navedenim vrednostima postupkom ANOVE, dobijen je F-test od 1,26 (df = 201), {to nosi rizik gre{ke od p = 0,20. Ovo govori da se tri grupe nisu zna~ajno razlikovale pri prvom poku{aju u ve{tini slepog povla~ewa linija dugih 10 cm. Dobijeni rezultati o ujedna~enosti grupa u pogledu osnovne varijable istra`ivawa ~ine opravdanim da se kasnije utvr ene razlike u rezultatima tri grupe ispitanika tuma~e varijacijama u nezavisnoj varijabli. Kao po~etni korak u analizi rezultata utvr ena je prose~na du`ina povu~enih linija u svih 10 poku{aja za svaku grupu ispitanika (K, E 1 i E 2 ). Rezultati prose~nih du`ina linija prikazani su u tabeli broj 1. TABELA 1: Prose~na du`ina linija tri grupe ispitanika Grupe N M SD K-grupa 65 9,30 1,70 E 1 -grupa 67 9,85 0,43 E 2 -grupa 70 9,74 0,53 86

87 POVRATNA INFORMACIJA U U^EWU Pregledom vrednosti u tabeli 1 uo~ava se da se grupa koja je dobijala neposrednu povratnu informaciju (E 1 ) najvi{e pribli`ila kriterijskoj du`ini od 10 cm (odstupawe prose~nog rezultata je 0,15 cm). Iza we u preciznosti je grupa E 2, koja je tako e dobijala dopunski fidbek, ali odlo`eno 20 sekundi nakon izvr{enog zadatka (odstupawe prose~nog rezultata od kriterijske du`ine je 0,26 cm). Najvi{e udaqeni od kriterijske du`ine bili su ispitanici K grupe koji nisu dobijali nikakvu povratnu informaciju. Odstupawe prose~nog rezultata ove grupe od kriterijske vrednosti iznosi 0,70 cm. Rezultati prikazani u tabeli 1 ukazuju i na razli~it stepen homogenosti postignutih rezultata tri posmatrane grupe. Najve}u homogenost ima grupa E 1. Zatim sledi grupa E 2, dok je najmawa homogenost, tj. najve}e prose~no odstupawe rezultata, utvr eno u grupi K. Ve} na ovom nivou statisti~ke analize uo~qive su tendencije u rezultatima u zavisnosti od prisustva povratne informacije. Postojawe statisti~ki zna~ajnih razlika izme u tri grupe u preciznosti povla~ewa linija potvr uju rezultati analize varijanse (ANOVA). Pore ewem prose~nog postignu}a sve tri grupe dobijen je F test u vrednosti od 5,16, sa rizikom gre{ke od 0,01. Radi analize odnosa me u pojedinim grupama primewen je statisti~ki postupak t-test. Wegove vrednosti date su u tabeli 2. TABELA 2: Razlike u preciznosti du`ine povu~enih linija za tri grupe, utvr ene t-testom Izme u grupa t-test df p K-E 1 2,54* 71,97 0,01 K-E 1 2,00* 75,64 0,05 E 1 -E 2 1,35 131,38 0,18 Dobijene t-vrednosti me u pojedinim grupama pokazuju da postoje zna~ajne razlike preciznosti povu~enih linija u obe eksperimentalne grupe u pore ewu sa kontrolnom. Izme u K i E 1 grupe t-test iznosi 2,54 i zna~ajan je na nivou pouzdanosti 0,01, dok je vrednost t-testa izme u K i 87

88 France{ko, Koxopeqi} E 2 grupe 2,00, {to je statisti~ki zna~ajno na nivou 0,05. Indeksi preciznosti za E 1 grupu (M = 9,85) i za E 2 grupu (M = 9,74), koji su bli`i postavqenoj kriterijskoj du`ini (10 cm) nego {to je indeks preciznosti K grupe (M = 9,30 cm), upu}uju na zakqu~ak da povratna informacija pove}ava preciznost ispitanika eksperimentalnih grupa. Izme u eksperimentalnih grupa nisu utvr ene statisti~ki zna- ~ajne razlike (t = 1,35; p = 0,18), te nema dokaza da je vremenski interval izme u reakcije i dopunskog fidbeka zna~ajan faktor u preciznosti povla~ewa linija. Pretpostavqamo da je interval odlagawa od 20 sekundi, postavqen u ovom eksperimentu, bio premali da bi se dobila statisti~ka potvrda efekta odlagawa. Prose~ne du`ine povu~enih linija (indeksi preciznosti) tri grupe ispitanika u svakom od 10 poku{aja ukazuju na proces u~ewa dobijenog zadatka (grafikon 1) Preciznost u povla~ewu du`ine linije I n d e k s p r e c i z n o s t i Poku{aji Preciznost u povla~ewu du`ine linije K grupa E 1 grupa E 2 grupa Rezultati posmatrani u svakom poku{aju posebno jo{ jednom potvr uju ranije istaknute razlike u odstupawu tri grupe ispitanika od kriterijske vrednosti. Unutar grafikona krivuqa postignu}a grupe koja nije dobijala povratnu informaciju najvi{e odstupa od 10 cm. 88

89 POVRATNA INFORMACIJA U U^EWU Krivuqe E 1 i E 2 grupe su pribli`no jednako udaqene od kriterijske vrednosti, ali se mo`e zapaziti da one imaju razli~it tok. Naime, ispitanici E 1 grupe se ranije pribli`avaju (ve} u tre}em poku- {aju) vrednosti 10 cm, dok se takva tendencija kod ispitanika E 2 grupe uo~ava tek pri sedmom ponavqawu. Ovakav tok krivuqa postignu}a navodi nas na pretpostavku da neposredna povratna informacija ranije dovodi do efekta. [to fidbek neposrednije sledi izvedenu aktivnost, to }e se pre izraziti wegov koriguju}i uticaj. S vremenskim odlagawem povratne informacije dolazi i do pove}awa vremena potrebnog da se ispoqi weno koriguju}e dejstvo. Izgleda kao da odlagawe fidbeka dovodi do sporijeg eliminisawa gre{aka, tako da je potrebno vi{e puta dati povratnu informaciju za predvi enu aktivnost da bi osoba mogla da iskoristi wenu informativnu sadr`inu. Pregledom oblika krivuqa u~ewa uo~ava se, tako e, da su krivuqe E 1 i K grupe gotovo identi~nog oblika, dok krivuqa E 2 grupe ima ne{to druga~iji tok. Bez obzira {to se grupe K i E 1 razlikuju u pogledu prisustva dopunskog fidbeka, {to je rezultiralo razli~itim stepenom uspe{nosti, ispitanici ovih grupa imaju vrlo sli~ne oscilacije u izvo ewu zadate aktivnosti. Jedno od obja{wewa opisane pojave moglo bi se potra`iti u delovawu inherentnog fidbeka. Ono {to je zajedni~ko za ove dve grupe, a {to ih razlikuje od druge eksperimentalne grupe (E 2 ), jeste da su ispitanici linije povla~ili jednu za drugom, bez ve}ih pauza izme u dva poku{aja. Pretpostavqamo, naime, da je opisana situacija mogla pogodovati boqem iskori{}avawu informacija iz proprioceptivnih oseta (oseti koji se dobijaju iz pokreta), koji su ~inili najve}i deo inherentnog fidbeka. Vremenski interval od 20 sekundi izme u reakcije i povratne informacije, koji je postojao kod E 2 grupe, pove}avao je i vremenski razmak izme u dva povla~ewa, {to je, verovatno, doprinelo kako slabijem iskori{}ewu informacija iz dopunskog, tako i informacija dobijenih iz inherentnog fidbeka. Obja{wewe gotovo identi~nog oblika krivuqa u~ewa grupe K i E 1 mo`emo tra`iti i u promenama procesa u~ewa u kome dolazi do oscilacija u stepenu samopotkrepqewa usled zamora, monotonije, blizine ciqa i sli~no. Boqe postignu}e, u gotovo identi~nom procesu u~ewa, 89

90 France{ko, Koxopeqi} koje se ispoqilo kod grupe E 1, mo`e se posmatrati kao efekat dodatnog fidbeka. Navedeni motivacioni faktori bili su prisutni i me u ispitanicima E 2 grupe. Izgleda da je pauza izme u dve reakcije, koja je postojala samo u ovoj grupi, uticala da se izmeni ne samo dostupnost dopunskog i inherentnog fidbeka nego i efekat faktora samopokrepqewa, {to je zajedno rezultiralo razli~itim oblikom krivuqe u~ewa ove grupe. Ve{tina komunicirawa, koja podrazumeva i davawe fidbeka, ima poseban zna~aj u onim profesijama koje zahtevaju komunikaciju, uticaj i usmeravawe pona{awa drugih qudi. Otuda sve profesije kojima je zna~ajan aspekt komunikacija sa drugim qudima, kao {to su zanimawa nastavnika, rukovodilaca, lekara, advokata i sli~no, zaslu`uju epitet interpersonalne profesije. Mada smo se u ovom radu ograni~ili na ispitivawe uticaja fidbeka u sasvim specifi~noj vrsti aktivnosti, dobijeni rezultati i izneti zakqu~ci nesumwivo potvr uju da ispitivani aspekti komunikacione situacije mogu zna~ajno uticati na pona{awe osobe. U {kolskoj praksi brojne su aktivnosti koje su po svojoj prirodi i na~inu organizovawa predstavqaju povratnu informaciju, kao, na primer, ocewivawe, programirana nastava, razni oblici nagra ivawa i ka`wavawa. Nastavnik, me utim, mo`e i u svakodnevnom neposrednom opho ewu prema u~enicima uticati na wihovo pona{awe i time na poseban na~in izgra ivati vlastiti autoritet. Uticati i usmeravati aktivnost u~enika zna~i biti mo}an davalac fidbeka. Ve{tina komunicirawa, naime, podrazumeva spremnost nastavnika da procewuje pona{awe u~enika i da svoju reakciju na adekvatan na~in iska`e u neposrednoj komunikaciji sa wim. Zakqu~ak ovog istra`ivawa aplikovan na {kolsku situaciju i {kolsko u~ewe mogao bi da glasi: svaku reakciju u~enika (odgovor) treba da prati vremenski neposredna reakcija nastavnika (komentar odgovora). 90

91 POVRATNA INFORMACIJA U U^EWU Zakqu~ak Rezultati ovog istra`ivawa potvr uju da se povratna informacija mo`e posmatrati kao zna~ajan faktor uspe{nosti u u~ewu. Najuspe{nija u povla~ewu linija zadate du`ine bila je grupa koja je dobijala neposredni dodatni fidbek. Grupe ispitanika koje su dobijale dopunski fidbek, neposredni ili odlo`eni, statisti~ki se zna~ajno razlikuju u pogledu preciznosti povu~enih linija od grupe koja u eksperimentalnoj situaciji nije dobijala dopunsku povratnu informaciju. Vremensko odlagawe dopunskog fidbeka nije zna~ajno umawilo uspeh u zadataoj aktivnosti, ali je neposredna povratna informacija ranije dovela do pozitivnog efekta. [to fidbek neposrednije sledi izvedenu aktivnost, to je izrazitiji wegov koriguju}i uticaj. Literatura: 1. Annett, J. (1969): Feedback and Human Behavior, Harmondsworth: Penaguin. 2. Greenspoon, J. & S., Foreman (1965): Effect of delay of knowledge of results on learning a motor task, Journal of Experimental Psychology, 51, Dickson, D., Saunders, C. & M., Stringer (1993): Rewarding People. The Skill of Responding Positively, Routledge, London & New York. 4. Stemers, R. & X., Patrik (1980): Psihologija obu~avawa, Beograd: Nolit. 5. Trowbridge, M. & H., Cason (1932): An experimental study of Thorndike's theory of learning, Journal of Genetic Psychology, 7, France{ko, M. (1995): Motivacija, struktura motiva, motiv postignu}a, u Sistem kvaliteta, Univerzitet u Novom Sadu, FTN, Institut za industrijske sisteme, Istra`iva~ki i tehnolo{ki centar,

92

93 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: Mr Rada Koji} Stru~ni ~lanak Ministarstvo prosvete UDK: : Odeqewe u Novom Sadu BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: SAMOPERCEPCIJA [KOLSKOG POSTIGNU]A KOD U^ENIKA REDOVNE I SPECIJALNE [KOLE Rezime: Na uzorku od 60 u~enika redovne {kole i 60 u~enika {kole za mentalno retardirane u~enike ispitane su razlike na podru~ju samopercepcije koja je obuhvatala {kolska postignu}a, odnosno kognitivni prostor. Kori{}en je upitnik vlastite konstrukcije. Razlike su se pokazale u sedam varijabli. Iz analize se vidi da mentalno retardirani u~enici vide sebe boqe nego u~enici redovne {kole. Kqu~ne re~i: Sposobnosti, samopercepcija, u~enik. Summary: On the sample of 60 pupils from regular school and 60 pupils from special school for mentally retarded children, the differences in the self-perception of school achievement, that is of cognitive space, have been sought for. The questionnaire of selfconstruction has been used. The differences have appeared in seven variables. The analyses of the result shows that mentally retarded pupils perceive themselves more positively than the pupils from regular school. Key words: Self-perception, mentally retarded pupil, school achievement. *

94 Koji} Uvod Da bi dete imalo pojam o sebi, potrebno je da se nalazi u socijalnoj sredini. "^ovek, to je jedinstveni materijalni objekat, su{tina koja se ne nalazi sama u sebi, u wegovom odvajawu od ostalih qudi" (Novik, 1963, str. 130). Jo{ na stadijumu senzomotori~kih reakcija dete putem pokreta, dohvatawem predmeta, posmatrawem svojih ruku, deluje na svoju okolinu. Levandovski (1980) u didakti~ko-metodi~kim uputama u provo ewu odgoja putem pokreta mentalno retardiranih isti~e da uno{ewem znawa o sopstvenim delovima tela i mogu}nostima wihovog pokretawa razvijamo boqu "sliku o sebi". Slika o sopstvenom telu sadr`i dva aspekta: idealnu ili `eqenu i realnu ili stvarnu sliku o sebi. Horni (1965) isti~e da u osnovi qudske li~nosti postoji realno JA koje konstantno stremi realizaciji qudskih potencijala; realno JA je izvor uzrasta. Dete u sebi nosi uro eni kapacitet i ako ga sredina podr`i i prihvati, ono }e uspeti da se samorealizuje. Svaki korak neuroti~nog razvoja udaquje li~nost od realnog JA i stvara se samoidealizacija. Idealizovana slika nastala je kao kompenzacija za nesavr{eno realno JA i obi~no je kontradiktorna. [ekspir (1975) isti~e da hendikepirano, dete kada jednom razvije pojam o sebi, taj pojam nu`no ukqu~uje i postoje}i nedostatak. Taj psihofizi~ki nedostatak se naro~ito uvi a prilikom polaska u {kolu, tra- `ewu posla, zabavqawa, prihvatawa samostalnog `ivota. Ova `ivotna razdobqa su te{ka jer su to u osnovi problemi adaptacije koja obuhvata tri odnosa: odnos prema fizi~koj okolini, odnos prema drugim qudima i odnos prema samom sebi. Li~na adaptacija podrazumeva slobodu od unutra{wih konflikata. "Pod socijalnom adaptacijom misli se naj~e{}e na uspostavqawe harmoni~nih, kooperativnih odnosa sa socijalnom okolinom i wezinim pripadnicima..." (Stan~i}, 1981, str. 44). "Istra`ivawa na podru~ju defektologije treba uvek da budu usmerena ka socijalnoj integraciji osoba sa o{te}ewima, kao wenom kona~nom ciqu" (Kova- ~evi}, 1987, str. 8). Pojmovi o sebi zavise od nivoa intelektualnog funkcionisawa. 94

95 SAMOPERCEPCIJA U [KOLSKIM POSTIGNU]IMA Vuster je radio pore ewem dece ni`e inteligencije i inteligentnije dece i pokazao da deca ni`eg intelektualnog nivoa mawe znaju o sebi a i o drugim qudima, dok inteligentniji boqe poznaju sebe i druge qude (prema [ekspiru, 1975). Neka deca `ele da budu uspe{na u radu ali ih neuspeh ne poga a mnogo, dok druga ne `ele uspeh, ali ne `ele ni neuspeh. U ispitivawu sopstvenog postignu}a u {koli i pri i proceni popularnosti koje je provodio Ringnes (prema [ekspiru, 1975) ~etrdesetoro mentalno retardiranih je dalo daleko vi{u ocenu svojim postignu- }ima nego {to je uradilo ~etrdesetoro inteligentnih. U kasnijim, ponovqenim ispitivawima pokazalo se da su prose~no inteligentna deca postala realisti~nija, dok kod mentalno retardniranih se pokazala i daqe velika razlika izme u o~ekivawa i stvarnosti. Erikson (1950) se vezuje za dru{tvenu stvarnost i ukazuje da razvoj li~nosti zavisi od karaktera dru{tva. Dinamika li~nosti se reprezentuje u svesti osobe i svom polo`aju u dru{tvu. Udeo dru{tvene stvarnosti u sadr`ini JA odre uje se kao identitet. Ciq i hipoteza istra`ivawa Ciq ovog rada je da se utvrde eventaulne razlike izme u u~enika redovne {kole i u~enika specijalne {kole za mentalno retardirane u samopercepciji u {kolskim postignu}ima. Hipoteza istra`ivawa glasi: H 1 - Postoje razlike u samopercepciji na kognitivnom podru~ju izme u u~enika redovne {kole i u~enika specijalne {kole za mentalno retardirane. Metode rada Uzorak ispitanika Uzorak ~ini 60 u~enika, oba pola, petnaestogodi{waka i 60 u~enika, oba pola, petnaestogodi{waka koji su kategorisani kao lako mentalno retardirani. Uzorak varijabli Ispitivawe samopercepcije na kognitivnom podru~ju provedeno je putem upitnika samopercepcije vlastite izrade koji sadr`i 19 ajtema. 95

96 Koji} Metode obrade podataka Za utvr ivawe razlika u samopercepciji na kognitivnom podru~ju izme u u~enika redovne {kole i u~enika specijalne {kole za mentalno retardirane primewena je metoda analize varijance varijabli. Distribucija odgovora u~enika redovne {kole i u~enika specijalne {kole za mentalno retardirane u relativnim frekvencijama Varijable Grupe Kategorije F Q 1. Na ~asu fizi~kog vaspitawa brzina mi poma`e da postignem dobre rezultate / Kada igram fudbal, zaintere-sovano pratim kretawe lopte Povrede na telu podnosim Pesmice iz materweg jezika sam u~io Ispredavano gradivo mogu odmah da ponovim Pri~e lako pamtim Kwige ~itam / Stripove ~itam Viceve razumem / Ukr{tene re~i re{avam Poslovice i zagonetke razumem Na semaforu se snalazim

97 SAMOPERCEPCIJA U [KOLSKIM POSTIGNU]IMA 13. Pi{u}i pismeni sastav, koristim se ranijim znawem Postavqam pitawa u vezi sa izlo`enim gradivom Za ispredavano gradivo pronalazim vlastite primere Novo gradivo povezujem sa starim Posle pro~itanog teksta postavqam sebi pitawa da boqe shvatim gradivo Zadatke iz matematike re{avam Pri ra~unawu gre{im Odgovori od 1 do 3 kre}u se od potpunog slagawa do potpunog neslagawa. 2. grupu ~ine u~enici redovnih {kola grupu ~ine u~enici specijalne {kole za mentalno retardirane Rezultati i diskusija Pregledom tabele vidqive su razlike zna~ajne za F tekst. Rezultati pokazuju da su razlike zna~ajne za 8 varijabli od 19 primewenih. Uo~ava se razlika na prvoj varijabli koja se odnosi na brzinu. Mentalno retardirani se ovde vide u boqem svetlu nego u~enici redovne {kole, {to se sla`e sa rezultatima do kojih su do{li drugi autori (Rignes, 1975). 53% mentalno retardiranih je potpuno potvrdilo tvrdwu, dok kod tre}e kategorije, koja se odnosi na potpuno odbacivawe tvrdwe, nije dat ni jedan odgovor. Kada je re~ o opa`awu, i tu se mentalno retardirani boqe vide nego u~enici redovnih {kola. 63% mentalno retardiranih se potpuno sla`e sa tvrdwom, dok je postotak kod u~enika redovne {kole mawi 97

98 Koji} (47%). U odbacivawu tvrdwe kod mentalno retardiranih je svega 3%, dok je kod u~enika redovne {kole taj procenat vi{i i iznosi 23%. Varijabla je pokazala zna~ajne razlike, ali u korist u~enika redovne {kole. Re~ je o mehani~kom pam}ewu materijala. Oni se ovde boqe opa`aju nego mentalno retardirani. 70% se u potpunosti sla`e sa tvrdwom, dok je kod mentalno retardiranih taj procenat vi{i (47%). Svega 3% redovnih u~enika u potpunosti odbija tvrdwu. Deveta varijabla pokazuje razlike. Superiornije vi ewe i ovde imaju redovni u~enici, koji u 78% potpuno prihvataju tvrdwu. 22% ih ponekad razume (viceve), dok ne postoji ni jedan negativan odgovor. U re{avawu ukr{tenih re~i tako e postoji razlika. Uspe{nije ih re{avaju redovni u~enici (32%) od mentalno retardiranih (13%). Najvi{e su se odlu~ili za drugu kategoriju, osredwe re{avawe; redovni u~enici sa 67%, a mentalno retardirani sa 73%, dok je potpuno negativan odgovor kod redovnih u~enika 1%, a kod mentalno retardiranih 14%. U varijabli 14 su se pokazale tako e zna~ajne razlike. Ova varijabla se odnosi na zainteresovanost za izu~avawe nove materije. Dosta su zainteresovaniji mentalno retardirani. Vrlo rado postavqaju pitawa nastavniku u vezi sa novim gradivom (68%), dok je to kod redovnih u~enika svega 15%. Nerado to ~ine mentalno retardirani (18%) nego redovni u~enici (31%). Novo gradivo mnogo mawe zanima redovne u~enike (54%) od mentalno retardiranih (14%). Varijabla 17 se odnosi na aktivniji proces u~ewa koji podrazumeva boqu razradu nove materije, gde su se tako e pokazale zna~ajne razlike. I u ovoj varijabli mentalno retardirani se boqe opa`aju. Posle pro~itanog gradiva 40% ih redovno razra uje novo gradivo, dok je redovnih u~enika 20%. Ponekad to mentalno retardirani rade u 43% slu~aja dok redovni u~enici to ~ine u 53%. Neredovno mentalno retardirani to ~ine u 10%, a redovni u~enici u 27% slu~ajeva. Slede}a varijabla gde su se pokazale razlike je varijabla 18 koja se odnosi na re{avawe matemati~kih zadataka. U ovoj varijabli mentalno retardirani se boqe opa`aju. 35% mentalno retardiranih uspe{no re{ava matemati~ke zadatke, dok to u 17% slu~ajeva ~ine redovni u~enici. U osredwem re{avawu matemati~kih zadataka kod obe grupe se pojavquje isti procenat (60%), dok se u neuspe{nom re{avawu redovni u~enici izja{wavaju u 23%, a mentalno retardirani u 5% slu~ajeva. 98

99 SAMOPERCEPCIJA U [KOLSKIM POSTIGNU]IMA Iz ove analize je evidentna razlika u samopercepciji na kognitivnom podru~ju ove dve grupe ispitanika. Mentalno retardirani se boqe vide u brzini, percepciji i interesovawu za novo gradivo, kao i povezivawu novog gradiva u celine i re{avawu matemati~kih zadataka. Mnogo boqu samopercepciju imaju redovni u~enici u oblasti pam}ewa, razumevawu viceva i ukr{tawu re~i. Literatura: 1. Erikson, E. (1963): Childhood and society. Centre for tounced study in the Behavioral Sciences, Stanford, California. 2. Kova~evi}, V. (1968): Istra`ivawa na podru~ju defektologije, Zagreb: I F D. 3. Levandovski, D. (1980): Rehabilitativni odgoj putem pokreta s mentalno retardiranom decom (materijal za internu upotrebu), Zagreb: F D. 4. Novik, J. (1963): Kibernetika, Filozofskie i sociologi~eskie problemi, Moskva: Gospolitizdat. 5. Stan~i}, V. (1981): Adaptivni potencijal i integracija slepih, Zagreb: F D. 6. Shakespeare, R. (1975): Psychology of Handicap. London: Methuen. 7. Horney, K. (1965): Novi putevi psihoanalize, Beograd: Kosmos. 99

100

101 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: PRIRODNE NAUKE Dr Branislav Grdini} Originalni nau~ni ~lanak Dr Pal Bo`a UDK: 582( Sombor) Ilinko Krivoku}in BIBLID: ,4(1998)2-3,r U~iteqski fakultet Primqeno: Sombor HERBARIJUM FLORE ZAPADNE BA^KE "Kao {to je za jedan narod i wegov identitet izuzetno zna~ajno poznavawe jezika, pravopisa i celokupne etni~ke i kulturne ba{tine, tako je jednako va`no i wegovo poznavawe, ~uvawe, nagovawe i za{tita flore". Rezime: Na osnovu terenskih istra`ivawa i podataka iz literature na podru~ju Zapadne Ba~ke zabele`ene su 1032 biqne vrste (taksona). Od ukupno zabele`enog broja, 590 je sakupqeno na terenu, determinisano i herbarizovano. Za 480 biqaka daje se dopuna rasprostrawewa, a 107 se prvi put bele`i na ispitivanom podru~ju. Prvi put je celovito ura en herbar jedne oblasti. Kqu~ne re~i: Flora, endemiti, za{ti}ene, retke, vrste, relikti. Summary: On the basis of terrain investigations and written data 1032 floral species (taxons) have been recorded on the area of West Backa. From the total sum 590 had been collected on the terrain, and afterwards determined and herbarized. For 480 plants a supplement of diffusion has been given, and 107 species have been recorded for the first time on the research area. For the first time a complete herbarium of an area has been done. Key words: Flora, endemits, protected, rear species, relicts.

102 Grdini}, Bo`a, Krivoku}in Uvod Zapadna Ba~ka pripada Panonskoj floristi~koj provinciji (Jankovi}, 1980), ali sa osetnim uticajima flore Sredwe Evrope, Ponta, Balkana, Mediterana i Zapadnog Mediterana. U posledwe vreme sve je ve}i uticaj i flora drugih kontinenata (adventivne biqke) u prvom redu Severne Amerike. No, i uprkos svim pomenutim uticajima, flora Zapadne Ba~ke je sa~uvala specifi~an karakter po nekim svojim odlikama. Prividna jednoli~nost agroekosistema kao osnovno obele`je cele Vojvodine a svakako i teritorije Zapadne Ba~ke, name}e utisak da prirodne autohtone vegetacije skoro i nema. ^iwenica je da je biqni svet i celokupna priroda Vojvodine pretrpela krupne i intenzivne promene u posledwem stole}u, prvenstveno uzrokovane najraznovrsnijim uticajima antropogenog faktora, {to je znatno doprinelo osiroma{ewu flore, ali ipak zahvaquju}i geografskom polo`aju, abioti~kim faktorima i prirodno-istorijskom razvoju, kao i uticajima drugih flora, teritorija Zapadne Ba~ke se karakteri{e velikim bogatstvom i raznovrsno{}u biqnog sveta. Na podru~ju Zapadne Ba~ke zabele`ena su 1032 taksona, a 590 je sakupqeno na terenu, determinisano i herbarizovano. Za 480 biqaka data je dopuna poznavawa rasprostrawewa, a 107 se prvi put bele`i na ispitivanom podru~ju. Herbar U~iteqskog fakulteta u Somboru sadr`i oko biqaka. Herbar ima veliki zna~aj za profesore razredne nastave koji te podatke koriste pri nastavnim ekskurzijama, {kolama u prirodi i uop- {te prilikom obrade onih nastavnih jedinica koje spomiwu ove biqke. Istorijat floristi~kih, fitogeografskih i fitocenolo{kih istra`ivawa Zapadne Ba~ke Najstarije podatke o upoznavawu flore Zapadne Ba~ke nalazimo u radovima V. Borba{a (V. Borbás) iz godine. Derfler (J. Dörfler) u Be~u i godine objavquje "Herbarium normale" u kojem se navodi i jedan broj biqaka rasprostrawenih na teritoriji dana{we Zapadne Ba~ke. 102

103 FLORA ZAPADNE BA^KE Prva detaqnija floristi~ka istra`ivawa podru~ja Zapadne Ba~ke nalaze se u radovima \. Prodana (Gy. Prodan) iz i godine o flori onda{we Ba~ko-Bodro{ke `upanije, gde se, sem lokaliteta, daju detaqni pregledi vrsta sa opisom ekolo{kih uslova stani{ta. Izme u dva svetska rata dragocene floristi~ke podatke dali su istaknuti ma arski botani~ar [. Javorka (S. Jávorka) godine i Slavni} godine. Posle svetskog rata prva i obimna veoma zna~ajna floristi~ka istra`ivawa u Vojvodini a fragmentarno i u Zapadnoj Ba~koj vr{io Slavni} 1948, i godine. Doprinos upoznavawu flore Ba~ke dala je N. Atanackovi} godine. U nizu nau~nih radova veliki doprinos floristi~kim, fitogeografskim i fitocenolo{kim istra`ivawima dali su: Obradovi}, M., Parabu}ski, S., Stojanovi}, S., ^anak, M., Andrejevi}, N., Budak, V., Bo`a, P., Gaji}, M., Butorac, B., Pekanovi}, V., Kujunxi}, M., Kne`evi}, A., Pawkovi}, V., Godicl, Q., [turc, B., Purger, D., i dr. U najnovije vreme, od godine, izuzetno zna~ajne radove objavili su: Stojanovi}, S., Bo`a, P. i Grdini}, B. Op{ti podaci istra`ivanog podru~ja Floristi~ka istra`ivawa ra ena su na podru~ju Zapadne Ba~ke. To je uglavnom dana{wa ne{to {ira teritorija Zapadno-ba~kog okruga koji obuhvata ~etiri op{tine Sombor, Kulu, Apatin i Oxake. Zapadna Ba~ka nije idealna ravnica. Nadmorska visina joj se kre- }e od 83m do 100m (Bukurov, 1975). Od osnovnih geomorfolo{kih celina u Zapadnoj Ba~koj mogu se izdvojiti lesna zaravan, lesna terasa, aluvijalna terasa, aluvijalna ravan (inundaciona ravan ili rit) i pe{~ane zaravni (@ivkovi}, B., i sar. 1972). Na ovoj teritoriji se mogu registrovati podzemne i povr{inske vode. Podzemne vode se prema B. Milojevi}u (1977) dele na gorwu i dowu izdan. Povr{inske vode istra`ivanog podru~ja ~ine: Dunav, re~ica Plazovi}, vodotok Mostonga, Kanal D-T-D i Veliki Ba~ki kanal sa nizom rukavaca, mrtvaja i bara. 103

104 Grdini}, Bo`a, Krivoku}in Istra`ivano podru~je svojim geografskim polo`ajem pripada oblastima umereno-kontinentalne klime. U Zapadnoj Ba~koj prose~na sredwa godi{wa temperatura kre}e se izme u 10,6 o S i 10,8 o S. Za dvadesetogodi{wi period ( ) izmerene sredwe mese~ne temperature pokazuju da je najhladniji mesec januar sa -1,8 o S, a najtopliji juli sa temperaturom od 21,5 o S. Iz literaturnih podataka (@ivkovi}, i drugi, 1972, Bukurov, 1975) i podru~je Zapadne Ba~ke je arudnijeg karaktera, sa prose~nom godi{wom koli~inom padavina od 590 do 680mm/m 2. Najizra`eniji vetrovi su iz severozapadnog i severnog pravca i to u okolini Sombora i Apatina. Iz ostalih pravaca duvawe vetrova je mawe-vi{e ujedna~eno. Na istra`ivanom podru~ju Zapadne Ba~ke, prema Nejgebaueru i saradnicima (1971), zastupqeni su slede}i tipovi zemqi{ta: livadska crnica karbonatna, livadska crnica beskarbonatna i mestimi~no ogajwa- ~ena, ~ernozem karbonatni, ~ernozem zaru eni karbonatni, slabo ogajwa- ~eni i sa flekama solo a, ~ernozem na aluvijalnim nanosima, ~ernozem na pesku, ritska crnica karbonatna, ritska crnica zaslawena, solon~ak, solowec-mestimi~no solon~akasti, aluvijalna ilovasto-glinovita zemqi{ta i mo~varno-glejno zemqi{te mestimi~no zaslaweno. Materijal i metodika rada Prirodni biqni materijal je sakupqan na terenu istra`ivanog podru~ja u toku dva vegetaciona perioda. Presovan je i herbarizovan prema nau~nim i didakti~ko-metodi~kim zahtevima. Svaka biqna vrsta je nalepqena na duplom herbarskom tabaku (listu) formata A-3. Na prvoj stranici herbarskog tabaka u dowem desnom uglu nalazi se nalepnica formata 11,5h7,5 cm. Na svakoj nalepnici herbarskog tabaka nalaze se slede}i osnovni podaci: UNIVERZITET U NOVOM SADU HERBARIJUM U^ITEQSKOG FAKULTETA SOMBOR signatura, latinski naziv vrste, narodno ime vrste, latinski naziv familije, narodno ime familije, lokalitet, datum prikupqawa, legator i determinator. 104

105 FLORA ZAPADNE BA^KE Ceo herbarski materijal je sme{ten u originalne herbarske kutije i pore an prema abecednom redu rodova. Biqke su determinisane pomo}u klasi~nih dihotomih kqu~eva, koji se zasnivaju na diferencijalnim morfolo{kim karakteristikama (Josifovi} (ed), ; Tutin (Tutin), 1972; Hegi (Hegi), 1927; Javorka (Jávorka), ^apodi (Csapody), 1991). Za svaku vrstu u spisku flore uneseni su podaci ranijih autora sa lokalitetima, kao i novi sopstveni nalazi lokaliteta i stani{ta sa originalnim zapa`awem. Dajemo primer za ~etiri biqke istra`enog podru~ja sa podacima iz herbara: ALLIUM ROTUNDUM subsp. WALDSTEINII (DON.) SOÓ divqi luk FAM: ALLIACEAE lukova Ruski Krstur, livada Pontsko-panonska podvrsta, ugro`ena ANTHEMIS RUTHENICA M. B. trepavi~asti prstenak FAM.: ASTERACEAE glavo~ika Oxaci, pored puta Pontsko-panonska vrsta, retka 105

106 Grdini}, Bo`a, Krivoku}in DIANTHUS POTENDERAE divqi karanfil FAM.: CARYOPHYLLACEAE karanfila Ba~ki Gra~ac, pored puta Panonski subendem KERN. LEPIDIUM CARTILAGINEUM (J. MAY.) THELL. gronica FAM.: BRASSICACEAE kupusa Svetozar Mileti}, livada Panonski endem, ugro`ena, za{ti}ena Kompletan spisak vrsta je unesen u posebno kreiran program kompjuterske baze podataka. Jednostavnom manipulacijom iz baze podataka veoma brzo i lako mogu se dobiti sopstveni i literaturni podaci za svaku vrstu sa familijom i lokalitetom (za svako mesto sa istra`ivanog podru~ja). Tako e, u bazi podataka na osnovu literature, za svaku vrstu navedeni su podaci da li je: endemi~na, reliktna, retka, ugro`ena, za{- ti}ena, predlo`ena za za{titu, lekovita, otrovna, medonosna, korovska, pod kontrolom kori{}ewa i pripadnost flornom elementu. Florni elementi su dati prema [ou (Soó, ). U analizi elemenata flore primewen je moderan selektivni pristup bez vrsta sa velikim arealima, kao {to su: kosmopolitske, evroazijske i cirkumpolarne. 106

107 FLORA ZAPADNE BA^KE Nau~na imena vrsta data su prema Flori Srbije (Josifovi} (ed), ), bez sinonima, a narodna imena vrsta i familija uzeta su iz Botani~kog re~nika imena biqaka (Simonovi}, 1959) i Flore Srbije (Josifovi} (ed), ). Daqi rad na fakultetu U Gradskom muzeju u Somboru prona en je herbar od do 1912, koji se u saradwi sa Institutom PMF-a u Novom Sadu determini{e i obra uje. Na U~iteqskom fakultetu u Somboru se permanentno radi na prikupqawu retkih i za{ti}enih biqaka, koje se fotografi{u i tako evidentiraju, a ne herbarizuju se i ne sakupqaju. Intenzivan rad je na prou~avawu holobioma maritimskih stani{ta radi upore ewa sa holobiomima slatina Zapadne Ba~ke. Sa drugih terena formira se i obra uje herbar visokoplaninskih biqaka sa Zlatibora i Durmitora, i rad se nastavqa. Zakqu~ak Prvi put je celovito obra ena flora Zapadne Ba~ke, {to predstavqa dragocen izvor podataka za: - dopunu flore Srbije; - "Crvenu kwigu flore Srbije". - sa aspekta za{tite severnog Podunavqa kao regionalnog parka i celokupnog biodiverziteta Zapadne Ba~ke, a svakako doprinos ostvarewu proklamovanog ciqa "Sombor godine - ekolo{ki grad". Prvi put je sa istra`ivanog podru~ja nau~no sre en herbar kao izuzetna vrednost i nezamenqivo nastavno sredstvo u nastavi poznavawa prirode, botani~kih i ekolo{kih sadr`ina u funkciji: - organizovawa i izvo ewa {kole u prirodi za ni`e razrede i - stru~no usavr{avawe nastavnika biologije osnovnih i sredwih {kola. Prvi put je celovito ura ena baza podataka u funkciji poznavawa svoje okoline za sva naseqa Zapadne Ba~ke i oko 60 {kola, iz koje se jednostavnom manipulacijom dobijaju: - kompletan spisak `eqenog mesta biqnih vrsta sa stani{tem i lokalitetom, nau~nim i narodnim imenima, i 107

108 Grdini}, Bo`a, Krivoku}in - podaci da li je biqka: reliktna, endemi~na, retka, za{ti}ena, pod kontrolom kori{}ewa, otrovna, lekovita, medonosna ili korovska. Literatura: 1. Bo`a, P., Obradovi}, M., Igi}, R. (1985): Dopuna flori Vojvodine, Zbornik radova PMF-a, br. 15, 11-20, Novi Sad. 2. Butorac, B., Vu~kovi}, M., Crn~evi}, S. (1985): Rasprostrawewe nekih re ih vrsta u flori Vojvodine, Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, br. 68, 75-86, Novi Sad. 3. Butorac, B., Stojanovi}, S. (1988): Prilog Crvenoj kwizi SR Srbije, Zemaqski muzej BiH, Zbornik referata nau~nog skupa "Minerali, stijene; izumrli i `ivi svijet BiH", , Sarajevo. 4. Grdini}, B. (1996): Zna~aj floristi~kih istra`ivawa u funkciji unapre ivawa nastave biologije, doktorska disertacija odbrawena na PMF-u u Novom Sadu. 5. Grdini}, B., Krivoku}in, I., Staj{i}, Z., Raji}, S. (1996): Ra~unari u funkciji razvoja ekolo{ke kulture pona{awa na primeru upoznavawa i za{tite flore, saop{tewe na 5. kongresu ekologa Jugoslavije u Beogradu. 6. Grdini}, B., Stojanovi}, S., Bo`a M., Ceku{, G. (1997): Upoznajmo prirodu, U~iteqski fakultet, Sombor. 7. Jávorka, S., Csapody, V. (1991): Iconographia flore partis austro-orientalis europae centralis, Akadémia kiadó. 8. Josifovi}, M. (ed.) ( ): Flora SR Srbije, 1-9, SANU, Beograd. 9. Obradovi}, M., Budak, V., Vajgand, K. (1981): Prilog flori okoline Sombora, Zbornik radova PMF-a Univerziteta u Novom Sadu, kwiga 11, , Novi Sad. 10. Parabu}ski, S., [ajinovi}, B. (1982): Flora i vegetacija Vojvodine i problemi wihove za{tite, Prilozi III 1 Odelenie za biolo{ki i medicinski nauki, Makedonska akademija na naukite i umetnostite, Skopje. 11. [ajinovi}, B. (1982): Prvi botani~ki prilog "Crvenoj kwizi" Vojvodine - Predlog vrsta flore Vojvodine za upis u "Crvenu kwigu", Glasnik Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Priroda Vojvodine, god, III, 21-27, Novi Sad. 108

109 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: Dr Albert Zolnai Stru~ni ~lanak Simo Kozi} UDK: :664 Subotica BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: SARADWA [KOLA SA PREHRAMBENOM INDUSTRIJOM U REALIZACIJI PROGRAMA HEMIJE Rezime: Kao nastavni predmet u gimnazijama, u U~iteqskoj {koli i Velikoj {koli u Beogradu, hemija se u Srbiji dosta davno javqa (1897) i ima sli~an status kao u ve}ini tada{wih evropskih zemaqa. Kao primewena nau~na disciplina imala je onda mesto i u tada{wim fabrikama, prvenstveno u oblasti nemetala, a kasnije i u prehrambenoj industriji. U tada{we vreme postojala je tesna povezanost {kola sa fabrikama. U dana{we vreme ta povezanost {kola sa fabrikama i daqe postoji, ali nije u dovoqnoj meri pristuna kad je u pitawu realizacija nastavnih planova i programa iz hemije na svim nivoima {kolovawa. Analiza va`e}eg nastavnog plana prehrambene struke pokazuje prevelik fond teorijskih nastavnih ~asova u pore ewu sa ~asovima ve`bi i prakti~ne obuke u struci (2,55 puta vi{e u planu trogodi{weg sredweg obrazovawa i 3,27 puta vi{e u planu ~etvorogodi{weg sredweg obrazovawa). Uz to, konstatuje se i nedovoqna anga`ovanost nastavnog kadra na profesionalnoj orijentaciji i iscrpnijem profesionalnom informisawu u~enika. u nastavi nisu u dovoqnoj meri prisutni vrhunski stru~waci iz prakse, te kadrovi, nakon zavr{etka obrazovawa, nisu dovoqno osposobqeni za kvalitetno ukqu~ivawe u rad. Savremena {kola, ako `eli da prati trendove razvijenih zemaqa, mora posvetiti znatno ve}u pa`wu pravilnom u~eni~kom izboru zanimawa i adekvatnom teorijskom i prakti~nom obrazovawu profesionalno usmerenih u~enika. Ovaj rad upravo nudi predloge za re{ewe ovog problema. Kqu~ne re~i: Hemija, teorijska i prakti~na nastava, stru~ni kadrovi, osposobqenost za rad.

110 Zolnai, Kozi} Summary: As a teaching subject in gymnasiums, in The Teachers School and on The Great School in Belgrade, Chemistry in Serbia appeared rather early (1897) and its status wasn t much different from most other European countries of that time. As an applied scientific discipline it had its place in factories, especially in non-metal production, and later in food industry too. In that time there was a close relationship between schools and factories. Today this relation still exists, but it is not expressed in terms of realization of chemistry curriculum on all the levels of education. The analyses of the current curriculum for food industry training shows that, comparing to the exercise classes and practical training, there is too many classes dedicated to theoretical instruction (2,55 times more in the curriculum of three year secondary education and 3, 27 times more in the curriculum of four year secondary school). Consequently it is not rear that students, immediately after having finished school are not able to be adequately involved in the production process. Key words: Chemistry, theoretical and practical instruction, trained staff, qualification for work. * Osvrt na razvoj hemije u Srbiji Interesantno je da je hemija u Srbiji, {to se ti~e nastave i istra`iva~kog rada, za razliku od privrede, pred kraj pro{log veka (1897) imala mesto kao i u ve}ini dr`ava Evrope. Ona se predavala na savremen na~in u Velikoj {koli u Beogradu, u gimnazijama po Srbiji, u stru~nim {kolama i u u~iteqskim {kolama. Pi{e o tome i A. Jovanovi} u Chemical Review - u, number 5 (1897). Primewena hemija ili hemijska tehnologija je dobila mesto u tada{wim fabrikama koje su proizvodile staklo, skrob, papir, ko`u, cement, sapun, barut i topove. Od tada pa do danas stawe u hemijskoj industriji je znatno promeweno. Fabrike su gra ene {irom Srbije i Vojvodine, svugde gde su to proizvodni i energetski resursi dozvoqavali. Na`alost, fabrike su gra ene i mimo navedenih uslova. Dana{we stawe u prehrambenoj industriji i u {kolama Paralelno sa razvojem privrede (industrije) otvaraju se sredwe stru~ne {kole, vi{e {kole i fakulteti, uglavnom u gradovima gde je postojala razvijena industrijska proizvodwa. Povezanost fabrika i interesovawe za {kolovawe potrebnih stru~waka je oduvek postojala. Tehnologija proizvodwe dobara se brzo mewa u svetu, a i kod nas, a naro~ito se brzo mewa tehnologija u prehrambenoj industriji. Zahtev 110

111 SARADWA [KOLA SA INDUSTRIJOM za ekolo{ku, tj. ~istu tehnologiju u svetu, ali i kod nas je sve ve}i imperativ. Zna se da takva proizvodwa tra`i posebno osposobqene kadrove na razli~itim obrazovnim nivoima. Zna~i, zaposleni stru~waci u fabri-kama treba da rade efikasno i odgovorno na raznim mestima proizvodne linije. Ovakvom zahtevu mogu udovoqiti samo stru~waci koji su sticali znawe iz struke, kako iz teorije, tako i iz prakse u fabrikama, od najboqih stru~waka - in`ewera koji rade u nekoj prehrambenoj grani. Znawe zaposlenih posle nekog vremena treba da se osve`i - inovira u {kolama i u fabrikama gde se radi uz pomo} najnovije tehnologije na preradi sirovina `ivotiwskog i biqnog porekla. [ta treba ~initi Sada{wi nastavni planovi i programi u Srbiji moraju se mewati ili ih treba korigovati u tom smislu da se svr{eni profili odre ene struke posle {kolovawa mogu odmah ukqu~ivati u proces proizvodwe, {to danas kod nas, na`alost, nije slu~aj. [kole u Srbiji, pa i u Vojvodini, svake godine na svim nivoima {kolovawa upisuju odre en broj omladine bez garancije za wihovo zapo- {qavawe. Orijentacioni podaci: NA 100 UPISANIH u sredwe {kole hemijske struke III i IV stepena u vi{e {kole i fakultete hemijske struke VI-1 i VII-1 stepena DIPLOMIRA OSTAJU NEZAPOSLENI oko 85 oko 60 oko 60 oko 30 Umesto ovakvog sistema rada, {kole (na svim nivoima obrazovawa stru~waka) treba interesno vezati za industriju ili instituciju kako u planirawu potrebnih kadrova, tako i u finansirawu rada i u kori{}ewu stru~nog kadra (qudi koji rade u industriji ili u timu za razvoj i unapre ewe proizvodwe u fabrikama) i za realizaciju nastave u {kolama. Ovakvim na~inom rada {kola mladi qudi bi dobili nakon {kolovawa i radno mesto. Zna~i, boqom saradwom {kola sa 111

112 Zolnai, Kozi} industrijom i drugim ustanovama iz sfere rada (zdravstvo, zavod za tr`i{te rada i slu`ba profesionalne orijentacije) {kolovawe omladine bi bilo sigurnije, jeftinije i efikasnije od sada{weg na~ina {kolovawa. U{te eni novac bi se tro{io na poboq{awe standarda `ivqewa i rada u~enika i za stimulisawe (stipendirawe) najsposobnijih u~enika za daqe u~ewe i ovladavawe te{kim nastavnim programima na vi{im i visokim {kolama, kao i na postgraduelnim studijama. Prikaz i analiza jednog va`e}eg nastavnog plana u obrazovawu prehrambenih stru~waka (trogodi{we i ~etvorogodi{we {kolovawe) u sredwim stru~nim {kolama u Srbiji A) Op{teobrazovni predmeti Trogodi{we obrazovawe Materwi jezik razr. 3 ~asa/ned. = 105 ~/god. i razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Strani jezik - razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Ustav i prava gra. u razr. 1 ~as/ned. = 35 ~/god. Sociologija - n e m a Filozofija - n e m a Istorija u razr. 3 ~asa/ned. = 105 ~/god. Geografija u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Muzi~ka umetnost u razr. 1 ~as/ned. = 35 ~/god. Likovna kultura u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Fizi~ko i zdravstveno vaspitawe - razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. ^etvorogodi{we obrazovawe Materwi jezik od do IV razreda 3 ~asa nedeqno = 105 ~/god. Strani jezik - razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Ustav i prava gra. u IV 1 ~as/ned. = 35 ~/god. Sociologija u razr. 2 ~asa/ned. = 70 Filozofija u IV razr. 2 ~asa/ned. = 64 ~/god. Istorija u i razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Geografija u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Muzi~ka umetnost u razr. 1 ~as/ned. = 35 ~/god. Likovna kultura u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Fizi~ko i zdravstveno vaspitawe - V razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. 112

113 SARADWA [KOLA SA INDUSTRIJOM Odbrana i za{tita - razr. 1 ~as/ned. = 35 ~/god. (blok nastava) UKUPNO u toku trogodi{weg {kolovawa imaju A) teorija = 924 ~asa blok nastava = 67 ~asova SVE UKUPNO = 991 ~as Odbrana i za{tita - V razr. 1 ~as/ned. = 35 ~/god. (blok nastava) UKUPNO u toku ~etvorogodi{weg {kolovawa imaju A) teorija = 1373 ~asa blok nastava = 67 ~asova SVE UKUPNO = 1440 ~asova Napomena: U~enici koji nastavu slu{aju na jednom od jezika mawine Srpski jezik u~e sa 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. B) Op{testru~ni predmeti Trogodi{we obrazovawe Matematika i razr. 3 ~asa/ned. = 105 ~/god. u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Ra~unarstvo i informatika u razr. 1 ~as/ned. = 35 ~/god. (od toga 20 ~asova nastave u bloku) Fizika u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Hemija u razr. 3 ~asa/ned. teorija = 105 ~/god. 2 ~asa/ned. ve`be = 70 ~/god. Biologija u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. UKUPNO u toku trogodi{weg {kolovawa imaju B) teorija = 534 ~asa ve`be = 70 ~asova blok nastava = 20 ~asova SVE UKUPNO = 624 ~asa ^etvorogodi{we obrazovawe Matematika i V razr. 3 ~asa/ned. = 105 ~/god. Ra~unarstvo i informatika u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. (od toga 60 ~asova nastave u bloku) Fizika u i razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Hemija u razr. 3 ~asa/ned. teorija = 105 ~/god. 3 ~asa/ned. ve`be = 105 ~/god. u razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. 2 ~asa/ned. ve`be = 70 ~/god. Biologija u razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. UKUPNO u toku ~etvorogodi{weg {kolovawa imaju B) teorija = 806 ~asova ve`be = 175 ~asova blok nastava = 60 ~asova SVE UKUPNO = 1041 ~as 113

114 Zolnai, Kozi} Trogodi{we obrazovawe Tehni~ko crtawe sa ma{inskim elementima razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Elektronika razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Termodinamika razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. 1 ~as/ned. ve`be = 35 ~/god. Biohemija razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. 1 ~as/ned. ve`be = 64 ~/god. Mikrobiologija razr. 2 ~asa/ned. teorija = 64 ~/god. 2 ~asa/ned. ve`be = 64 ~/god. Organizacija proizvodwe razr. 2 ~asa/ned. teorija = 64 ~/god. Prehrambena tehnologija i razr. 4 ~asa/ned. teorija = 140 ~/god. Ma{ine i aparati sa automatikom razr. 3 ~asa/ned. teorija = 96 ~/god. 2 ~asa/ned. ve`be = 64 ~/god. Ispitivawe namirnica - n e m a Prakti~na nastava od do razreda r. 4 ~/ned. = 140 ~/god. (30 ~/god. u bl.) r. 7 ~/ned. = 245 ~/god. (60 ~/god. u bl.) r. 7 ~/ned. = 224 ~/god. (60 ~/god. u bl.) UKUPNO u toku trogodi{weg {kolovawa imaju V) teorija = 772 ~asa ve`be = 198 praksa = 609 ~asova, od toga blok nastava = 150 ~asova SVE UKUPNO = 1579 ~asova V) U`estru~ni predmeti ^etvorogodi{we obrazovawe Tehni~ko crtawe sa ma{inskim elementima razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. Elektronika razr. 2 ~asa/ned. = 70 ~/god. (od toga 30 ~asova nastave u bloku) Termodinamika razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. 1 ~as/ned. ve`be = 35 ~/god. Biohemija razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. 1 ~as/ned. ve`be = 35 ~/god. Mikrobiologija razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. 2 ~asa/ned. ve`be = 70 ~/god. Organizacija proizvodwe razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. Prehrambena tehnologija, i IV razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. Ma{ine i aparati sa automatikom razr. 2 ~asa/ned. teorija = 70 ~/god. IV razr. 3 ~asa/ned. ve`be = 96 ~/god. Ispitivawe namirnica IV razr. 1 ~as/ned. teorija = 32 ~/god. 2 ~asa/ned. = 64 ~/god. Prakti~na nastava od do V razreda r. 3 ~/ned. = 105 ~/god. (30 ~/god. u bl.) r. 3 ~/ned. = 105 ~/god. (60 ~/god. u bl.) r. 5 ~/ned. = 175 ~/god. (60 ~/god. u bl.) IV r. 5 ~/ned. = 160 ~/god. (60 ~/god. u bl.) UKUPNO u toku ~etvorogodi{weg {kolovawa imaju V) teorija = 842 ~asa ve`be = 204 praksa = 545 ~asova, od toga blok nastava = 210 ~asova SVE UKUPNO = 1591 ~asova 114

115 SARADWA [KOLA SA INDUSTRIJOM U trogodi{woj sredwoj stru~noj {koli ima: A + B + V 1. Teorijskih ~asova ( )=2230 ~. 2. Ve`bi ( )=268 ~. 3. Prakse ( )=609 ~. 4. Blok nastave ( )=237 ~. Iz navedenih podataka se vidi da 2,55 puta ima vi{e teorijskih ~asova na kojima se sti~e budu}a struka! R E K A P I T U L A C I J A U ~etvorogodi{woj sredwoj stru~noj {koli ima: A + B + V 5.Teorijskih ~asova ( )=3024 ~. 6. Ve`bi ( )=379 ~. 7. Prakse ( )=545 ~. 8. Blok nastave ( )=337 ~. Iz navedenih podataka se vidi da 3,27 puta ima vi{e teorijskih ~asova od ~asova na kojima se sti~e budu}a struka! Iz ovih podataka se vidi da ~ak i u sredwim stru~nim {kolama dominira teorija 2,5 puta ve}a u trogodi{woj, odnosno 3,27 puta ve}a u ~etvorogodi{woj {koli od ~asova gde se ve`ba ili realizuje praksa, tj. u`a ili {ira struka?! Po nama, raspon izme u teorije i prakse u ovim {kolama bi trebalo da bude 1:1. Za op{teobrazovne i op{testru~ne predmete {kola bi koristila stalno zaposlene stru~wake, dok bi u`estru~ne sadr`ine trebalo da realizuju uglavnom stru~waci koji su zaposleni u industrijama hrane. Izgled budu}e stru~ne {kole Budu}e sredwe, vi{e i visoke {kole treba da budu vrlo fleksibilne (po broju upisanih u~enika s obzirom na profil zanimawa). Treba da postanu centri za obrazovawe novih mladih kadrova u potrebnom broju, {to zna~i upisivali bi u~enike po potrebi: za dokvalifikaciju kadrova u proizvodwi (inovirawe znawa, tj. permanentno obrazovawe), prekvalifikaciju mawe sposobnih ili onih qudi koji postanu invalidi rada, pa ne mogu da rade u svojoj struci. U ovakvoj konstelaciji rada i organizovawa {kola (na svim nivoima) posebno mesto dobijaju stru~waci koji rade u proizvodwi - industriji i stru~waci koji rade u profesionalnoj orijentaciji. 115

116 Zolnai, Kozi} Su{tina profesionalne orijentacije Shva}ena kao preventivna aktivnost, profesionalna orijentacija je delatnost koja ima za ciq da pomogne mladim qudima da se usmere na ona podru~ja rada koja najboqe odgovaraju wihovim psihofizi~kim osobi-nama i sklonostima i u kojima imaju najvi{e izgleda da postignu najboqu prilago enost poslu. To je skup interdisciplinarnih (medicinskih, psiholo{kih, vaspitno-pedago{kih i prakti~nih) postupaka kojima se u {to ve}oj meri dolazi do sklada izme u ~oveka i posla. Nivo postignutog sklada na toj relaciji *~ovekrad* omogu}uje ~oveku neophodan stepen zadovoqstva koji rezultira u produktivnosti na poslu, te su tako u dobitku i ~ovek i posao. U protivnom, ~ovek je nezadovoqan svojim poslom i sobom, nerado ga i neproduktivno radi, ~esto je frustriran ili u hroni~nom stresu, te tako trpi i on i posao. Pomo} mladim qudima u pravilnom izboru budu}eg zanimawa nije samo jednokratan ~in usmeravawa ka odre enoj {koli i odre enom nastavnom programu. To je kontinuiran proces organizovane pomo}i mladim qudima da {to uspe{nije realizuju svoj celokupni profesionalni razvoj. Taj kontinuitet ne podrazumeva samo iscrpno i detaqno informisawe o svetu rada i savetovawe za izbor odgovaraju}eg podru~ja rada u skladu sa sposobnostima i osobinama, ve} i kontinuirano pra}ewe mladih qudi u postupku obrazovawa do `eqenog i mogu}eg nivoa, te pomo} u prilago- avawu poslovima na radnom mestu. Ko i kako to ostvaruje? U na{oj zemqi ovaj posao obavqaju prvenstveno stru~waci (uglavnom psiholozi - wih oko 35) u slu`bama za profesionalnu orijentaciju pri Republi~kom zavodu za tr`i{te rada, a (na`alost) u znatno mawoj meri i nastavnici osnovnih i sredwih {kola i wihove stru~ne pedago{ko-psi-holo{ke slu`be. Akcenat u ovom poslu stavqen je na profesionalno informisawe i individualno profesionalno savetovawe u~enika, dok (uglavnom zbog malobrojnosti kadrova) sasvim izostaje daqe pra}ewe u~enika, wihovo usmeravawe i korekcije, kao i pomo} u prilago avawu na posao. Stru~- 116

117 SARADWA [KOLA SA INDUSTRIJOM waci za profesionalnu orijentaciju veoma ozbiqno rade na kompleksnom profesionalnom informisawu mladih, shvataju}i to kao osnovu pravilnog izbora zanimawa, tj. imaju}i u vidu da pravilno odabrati zanimawe mo`e samo onaj ko ima dovoqno informacija o sebi i o raznovvrsnim aspektima poslova u domenu svojih interesovawa. U tom ciqu realizuju se raznovrsne radio i TV emisije, pi{u razne informativne publikacije i vodi~i, monografije o zanimawima, prave se softverski informativni paketi, dr`e se predavawa, panel diskusije, roditeqski sastanci, organizuju se posete fabrikama, razgovori sa stru~wacima raznih zanimawa i sl. U Subotici je jo{ godine razvijen i poseban skup foto, dija i video materijala o odabranim zanimawima, nazvan zajedni~kim imenom *P. O. - Didakta*. Zbog svog kvaliteta, ovaj materijal je u{ao u upotrebu u svim slu`bama i filijalama Zavoda na teritoriji cele Republike i jo{ uvek je u upotrebi. Osim toga, i individualnom profesionalnom savetovawu u~enika (pogotovu u~enika osnovnih {kola) ovi stru~waci posve}uju posebnu pa`wu. U tom ciqu, putem intervjua, uvidom u obrazovnu i zdravstvenu dokumentaciju u~enika i psiholo{kim testirawima sposobnosti osobina li~nosti i profesionalnih interesovawa, prikupqaju se o u~enicima raznovrsne informacije na osnovu kojih se radi na razvijawu jasne slike o sebi kod u~enika i na wihovom uskla ivawu sa zahtevima poslova. Me utim, zbog relativno malog broja stru~waka, mali je i broj u~enika koji se mogu tretirati u postupku individualnog profesionalnog savetovawa. Taj problem delimi~no kompenziraju psiholozi u {kolama, ali i daqe ostaje nesavetovan veliki deo populacije onih koji ose}aju da im je ta pomo} potrebna. Tom wihovom ose}awu znatno doprinosi ~iwenica da nastavnici (na svim nivoima obrazovawa) ne pru`aju u~enicima dovoqno pomo}i u ovom zna~ajnom problemu. Uloga nastavnika Saznawa {to ih u~enicima pru`a nastava i nastavni predmeti ujedno predstavqaju u`e ili {ire elemente raznih oblika budu}eg obrazovawa, studija i stru~nog rada, pa mawe ili vi{e spontano podsti~u 117

118 Zolnai, Kozi} u~enike na razmi{qawe i odlu~ivawe o daqem {kolovawu i budu}em zanimawu. Me utim, nije dobro ako nastavnici to prepuste samo spontanoj delatnosti u~enikove svesti, {to je, na`alost, naj~e{}e slu~aj u praksi. Bilo bi neophodno potrebno da nastavnici usmeravaju i vode u~enikovo do`ivqavawe saznawa u kontekstu wihove veze i uloge u raznim zanimawima koja se temeqe na tim nastavnim sadr`inama kako bi mogli uticati na razvoj interesovawa, motivacije i odnosa prema budu- }em izboru konkretnog zanimawa svojih u~enika. U skladu sa tim nastavnici bi morali dobro da poznaju sve aspekte raznih zanimawa u kojima su primewiva saznawa koja u nastavnom pred-metu izla`u, da dobro upoznaju karakter i zahteve cele lepeze radnih mesta u tim zanimawima, te da ostvare dobar kontakt i saradwu sa stru~-wacima koji rade u tim zanimawima. S druge strane moraju dobro upoz-nati i pratiti razvoj svojih u~enika kako bi mogli svesno i organizovano uticati na wih da se {to pravilnije usmere i odaberu adekatno zanimawe ili daqe obrazovawe, zavisno od svojih potencijala. Literatura: 1. Arsi}, Zoran (1976): Profesionalna orijentacija u uslovima savremene poqoprivredne i prehrambene industrije, ^ovek i zanimawe, br. 1, Beograd. 2. Wolfgang Schmitz (1995): Chemistry technology, Society and Everyday Life, Köln: University of Cologne, Germany. 3. Dimov, J., \or evi}, D., \uri}, T., Kozi}, S. (1992): Prona i svoj put (vodi~ za izbor zanimawa), Beograd: Republi~ki zavod za tr`i{te rada. 4. Zimány Alajos (1961): A technologiai fejezetek tanítása, Budapest. 5. Jovanovi}, A. Jovan (1997): Hemijski pregled, 38, Poturi}, V. (1990): Audiovizuelna sredstva u profesionalnoj orijentaciji, Zapo{qavawe, br. 1, Zagreb. 7. Hilton, T. (1993): Hot chocolate, Making Use of science and technology, York: University of York. 118

119 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: MASOVNE KOMUNIKACIJE Dr Petar Qubojev Pregledni ~lanak U~iteqski fakultet UDK: : Sombor BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: DA LI POSTOJI SPECIFI^AN JEZIK TELEVIZIJE? (televizijsko stvarala{tvo i jezik umetnosti) Rezime: Postavqawem pitawa: da li postoji specifi~an jezik televizijskog stvarala{tva nastojim da polazi{te nauke o masovnim komunikacijama usmerim na mogu}e odgovore kojima se preispituju iskustva sociologije, estetike i istorije masovnih medija, koji imaju bogatiju nau~nu utemeqenost od nauke o televiziji. Ali, kriti~kim pristupom filmskoj semiologiji i prihvatawem vrednosnih rezultata Bazenove teorije autora, ovde se ukazuje na neophodnost preispitivawa kriterija vrednovawa stvarala~kog ~ina kako bi se otklonili nesporazumi o novim vrednostima, me u koje se ubraja i autorski rad na televiziji. Autor smatra da je neophodno istra`ivati da li se osamostaquje nau~na oblast koja istra`uje stvarala{tvo na televiziji, ili je jo{ pod dominantnim uticajem filmologije i filmske semiologije. Pitawe postavqeno u naslovu otvara novo podru~je istra`ivawa u domenu masovnih komunikacija, a autor se zala`e za teoriju televizijskog autorstva. Kqu~ne re~i: Masovni medij komunikacije, jezik filma, jezik televizije, autorski film, autorska televizija, otvoreno delo, stvarala~ki ~in, stvarala{tvo. Summary: Having asked the question: is there a specific language of television creation the author of the study tries to direct the standpoint of mass communication science on possible answers by which experiences of sociology, esthetics and the history of mass media, that have

120 Qubojev richer scientific establishment than television science, have been reexamined. Using a critical approach to film semiotics and accepting evaluating results of the Basen s author s theory the author points on the necessity to reexamine those criteria of creative act evaluation in order to eliminate misunderstandings concerning new values among which is an author s work on the television. The question from the title opens a new field of research in the domain of mass communication, and the author supports the theory of the television authorship. Key words: Mass medium of communication, film language, television language, author s film, author s television, creative act. * Kada se u prvim eksperimentalnim programima najavqivalo mogu}e televizijsko oda{iqawe slika na daqinu, teoreti~ar Pjer Dekav je u drugoj polovini godine postavio pitawe: da li televizija pru`a {ansu za novu umetnost? Od tada, {ezdeset godina traje potraga za originalnim ishodi{tima televizijskog stvarala{tva i osporavawe originalnosti stvarala{tva u ovom mediju. Ipak, sa kakvim {ansama televizijsko iskustvo najavquje ulazak u novi milenijum? Upore uju}i umetnost filma i televizijsko stvarala{tvo neophodno je ukazati na slo`enost jezika filma i opirawe ove umetnosti mogu}oj semiologiji, iako je ve} ostvaren ozbiqan napor u ovom domenu nau~nog istra`ivawa. Upore ivawem oblika koji su bliski jednom i drugom mediju (filmu i televiziji) mogu}e je ustanoviti izvesne razlike koje negde ne dosti`u do velikih odstupawa stvarala{tva na televiziji od "pozajmqenog jezika" filma, a negde se pretvaraju u negaciju nekada{wih podsticaja i ukazuju na zasnivawe originalnih televizijskih oblika. Neizostavno je vi ewe dva medija i u razli~itosti koju, na jednoj strani, gradi film, kao doma{aj zavr{nice epohe mehani~kog progresa, i na drugoj strani, televizija kao najava epohe elektronike. Pri tome, nu`no je ukazivawe na medijske okvire koji film uzdi`u do umetnosti, a televiziju do niza mogu}nosti komunikacije od kojih je i {ansa za stvarala{tvo osobenih oblika umetni~kog ~ina. Ovde se, zna~i, istra`uju (mogu}i) savremeni oblici televizijskog interpretirawa i boga}ewa stvarnosti originalnim stvarala~kim izazovima. Nastoji se da se pozivom i na iskustva drugih medija omogu}i "ula- `ewe" u svet televizijskog stvarala{tva osporavawem podudarnosti sa 120

121 JEZIK TELEVIZIJE filmskim jezikom komunikacije, da bi se otvorilo podru~je televizijskog jezika i autenti~nog stvarala~kog ~ina zasnovanog na komunikaciji koju nosi mali ekran ili fenomen televizijske slike. Pitawa su, pre svega, usmerena da se uka`e na mogu}nost filmskog mi{qewa u potrazi za televizijskim potvrdama osobenosti jezika televizije, ali i da se negira iskqu~ivost filmskog iskustva u domenu televizijskog stvarala{tva. 1. Da li semiologija filma mo`e biti podsticajna i za zasnivawe semiologije televizije, ako je ustanovqeno da i domen semiolo{kog vi ewa filma razara jasno}u grani~nog otkrivawa fenomena zvanog jezik medija? Pitawe zasnivawa televizijske umetnosti, ili, {ire shva}eno, televizijskog stvarala{tva koje nudi autorski rezultat, na samom po~etku televizije postavio je Pjer Dekav i ponudio usmerewe ka odgonetkama koje se nalaze ve} u prvoj re~enici prve teorijske najave prostora televizijskog jezika. Po vizionaru Dekavu, da bi stvorila svoje, istinski stvarala~ko delo, neophodno }e biti da televizija otkriva kako brzinu tako i du{u, a vrednost novog bi}e ostvarena ukoliko se omogu}i nagla{avawe izrazitosti progresivnom individualizacijom sredstava (Descaves, 1938, 75). Zna~i, ve} na pragu novog medija teorija poru~uje da bi televizija, nude}i nov ritam vremena, mogla otkriti pulsirawe `ivota - du{u. A osobenost stvarala~kog rezultata, pisalo je tako e, mogu}e je graditi samo u otporu bezli~nom i uniformnom, da bi se ostvarila afirmacija individualizacije onoga {to se putem novog fenomena nudi kao slika sveta. Posle najave i{~ekivawa da se televizija usmeri ka umetnosti, tekao je {arolik uspon medija uz nastojawe nauke da odgovori na izazov novog fenomena. Po~etkom {ezdesetih godina Umberto Eko je svoje vi ewe savremenog pristupa umetnosti i novom mediju usmerio ka teorijskom zasnivawu otvorenog dela, odnosno poetike otvorenog dela. Obja{wavaju}i da umetnost (kao strukturalizacija oblika) na svoj na~in govori o svetu i o ~oveku, Umberto Eko je nazna~io i televizijski fenomen otvorenog dela savremene umetnosti. Pristup 121

122 Qubojev otvorenom delu ozna~io je stati~ku vrednost, mogu}nost stvarala{tva po zakonima unutra{we organizacije oblika koji delo ~ine autonomnim. Pri tome, Eko se suprotstavqa mi{qewu da tehnike otvorenog dela u strukturama umetnosti u osnovi reprodukuju postojanu krizu nekakve vizije sveta, odbijawem da stvaralac izja{wavawem o ~oveku nudi i prilo`ak metafizi~ke igre na neobaveznoj intelektualnoj razini (Eko, 1962). Tako je, posle pariske, svoj doprinos ispitivawu struktura savremenih oblika dala i torinska {kola estetike. Pitawe da li televizija pru`a obrise umetni~kog i zasnovanost estetskih vrednosti {irewem novih podru~ja otvorenosti dela podsti~e odgovor da se {iri nov uslov estetskog u`ivawa, pri ~emu svaki oblik u svojoj otvorenosti nosi mogu}e estetske vrednosti koje se u savremenosti prihvataju kao relevantni umetni~ki do`ivqaji. U tom smislu Eko je otvorio prostor za preispitivawe novog vida stvarala{tva putem televizijskog direktnog prenosa nekog doga aja, analizom psiholo{ke i formalne strukture ovog oblika stvarala{tva. Ipak, otvorenost za novu stvarala~ku viziju sveta, po Eku, zahteva i odgovor na pitawe kakvu budu}nost ima ovaj rod televizijskih "pri~a" koje se izdvajaju iz stvarala~ke prakse minulog vremena. Ovde je nazna~en jedan od aspekata otvorenog dela (gde televizijski autor-rediteq ostvaruje slobodu izbora ~ak i ograni~enih dometa u sistemu prezentacije dela {ire}i sliku "onoga-{to-se-de{ava-ovde-sada"). Najavili smo, zna~i, originalnost jednog oblika koji ve} i kada je izdvojen, podsti~e pitawe jezika mogu}eg novog televizijskog stvarala~kog vi ewa sveta. Polazimo od pretpostavke da je mogu}e tragala{tvo za specifi~nostima jezika televizije ili da je mogu}e ipak ustanoviti kako je upe~atqiva i negacija postojanosti osobenog podru~ja za odre ivawe pojma televizijskog kao izdvojenog iskustva umetnosti. Tragala{tvo za specifi~nostima koje odre uju filmsko, omogu}ilo je da se ne prihvate krute granice izme u filmskog i drugih medija i u zasnivawu televizijske teorije, nego da se u ispreplitanom iskustvu umetnosti otkrivaju u jednoj pojavi prelivawa elemenata raznih medija. Zna~i, poimawe specifi~nosti medija potiskuje (ili uvodi) izli{nost jasnih granica ekskluzivnosti. A, potom, iskustvo pojma filmsko otvara i prostore za iskustvo sa novim pojmom - televizijsko. 122

123 JEZIK TELEVIZIJE Pojam filmsko u filmologiji se prihvata sa estetskog (i afektivnog) stanovi{ta kao oslonac odre enog zna~ewa u filmu ili putem filma, a zasniva sa na potvr enom iskustvu filmskog medija. To je za Kristijana Meca osobeno autorsko izra`avawe u filmskom delu (Mec, 1977, 32). Da li je nauka o televiziji u situaciji da analogno ponudi pojam televizijsko da bi se nazna~io oslonac za prepoznavawe osobenog autorskog rada za televiziju ili putem televizije, a {to se tako e zasniva na tek potvr enom iskustvu televizijskog medija? No, prelistajmo jo{ jedan pojam iz skupine neizostavnih pojmova. Izdvajamo pojam filmski jezik. Na jednoj strani, teoreti~ari tvrde da je filmski jezik najbogatiji ikoni~ki jezik koji je ~ovek razvio, a na drugoj strani, ukazuju da se film opire konstituisawu sistema znakova koji slu`e za specifi~nu qudsku komunikaciju. Posle niza godina teorijske obrade ovog podru~ja, ne osporava se da je nauka o filmskom jeziku dala svoj doprinos semiologiji i da po~iva kao formalizovana disciplina na iskustvu semiologije. Teoreti~ar Du{an Stojanovi}, zna~ajan predstavnik filmske semiologije, poru~uje da su nau~nici jezik umetnosti izveli iz pojma filmski jezik blizak pojam - jezik televizije. A to zna~i da su iz ugla iskustva filma ustupili polaznu osnovu koja omogu}ava da se na osnovu svakodnevnog opa`awa konstitui{e ikoni~ka, simboli~ka ({to ne i alegorijska?) informativna ili poetizovana televizijska predstava sveta. U tom smislu i filmski jezik i jezik televizije predstavqaju jezik {ireg zna~ewa ("language"), bez krutih poziva morfologije i sintakse (iako je i uskih priziva bilo u teoriji filma). Umesto filmske sintagme, koja je u praksi podelila teoreti~are dok se nije kriti~ki ocenila i kao suprotstavqaju}a struja u razvoju filmske umetnosti, nastala je filmska paradigma, kao zamena za gramati~ku primewivost ustaqenih znakova i kao ishodi{te {irih mogu}nosti filmske naracije. Ipak, dometi teorije Kristijana Meca, Rolana Mitrija, Pjera Paola Pazolinija, Umberta Eka, Pitera Volena i Du{ana Stojanovi}a (da pomenemo uzdignu}e misli o semiologiji u domenu ikoni~kog zasnivawa jezika, nastale prvenstveno {ezdesetih i sedamdesetih godina) ostaju vredna dostignu}a i uprkos kriti~kom postfestumu, koji je namewen naporu za zasnivawe filmske semiologije. 123

124 Qubojev Prema Kristijanu Mecu, jezik se pojavquje uvek kada je neka misao konstituisana u nameri da se ka`e, a film to ~ini tako da kazuje i otkriva svet u obliku govora. Mogu}a je, ovde, Koen-Sea kako "slike ne kazuju mi{qewe, ve} gra u mi{qewa", jer one ne prevode, "one jesu: one stvaraju". Ali, po Koen-Seu, pojmovi kao {to su semantika ili gramatika, kad je u pitawu film, mogu pomo}i da se niz teorijskih pitawa postavi i usmeri ka razre{ewu (Koen-Sea, 1971). Naznaka koju daje Moris Merlo-Ponti upu}uje da je ve}i deo fenomenolo{ke i egzistencijalisti~ke filozofije usmeren prema filmu odredio pravac ka tragawu za vidqivost veze subjekta sa svetom putem osobenog jezika umetnosti. Iako svestan da filmska semiologija ne mo`e da pola`e iskqu~ivost u sintematici, Kristijan Mec prihvata da je film ne samo ikoni~ki usmeren na ozna~avawe sredstvima sli~nosti nego je, boga}en narativnim osobenostima, doveo i do {irewa jezika i kada se pori~e da sintagmatika slike u narativnom filmu preuzima status jezika. Uprkos nepouzdanosti paralele sa jezikom, film se ipak usmerava na formalizaciju simbola tamo gde nastaje sistem iz haosa, jer semiotika potvr uje nezaobilaznost prisustva pravila. ^ak i kada se ne potvrdi u potpunosti, semiotika pru`a doprinos umetnosti filma jer je podstakla ozbiqnu raspravu o fenomenu filma i jezika umetnosti za otkrivawe sveta putem slike (i re~i). Ako je film fenomen koji obele`ava savremenost, zna~i da se ne mo`e potisnuti i {ire podru~je prou~avawa koje je ozna~eno za semiologiju filma (Mec, 1975, 11) 1) Dilemu je, me utim, razre{io Rolan Bart. Razmatraju}i doma{aje vrednosti i ograni~ene dimenzije semiologije filma, Rolan Bart je usmerio kritiku konstatacijom da (ipak) film ne prihvata ~isto semiolo{ko poqe. (Bart, 1979, 7) Svakako, bli`i smo zalagawu za razvoj filmologije (nauke o filmu) koja otkriva specifi~nosti filmskog stvarala{tva pozivawem na sociologiju, teoriju umetnosti, teoriju komunikacija, estetiku, ali i nudi kriti~ku prepoznatqivost semiologije u ovoj oblasti. Nastala u pariskom teorijskom klubu, filmologija je otvorila put i do nauke o televiziji. Od Koen-Seaa kretala se putawa najrazli~itijih doprinosa filmologiji, me u koje spadaju doprinosi nezaobilaznih Edgara Morena, Etjen Suria, Zbigweva [}e}ot-gavraka, Anri An`ela. A pojava 124

125 JEZIK TELEVIZIJE takve figure kao {to je teoreti~ar Andre Bazen potpuno je obele`ila nauku o filmu kao nezaobilaznu i (u nekom smislu) utemeqila misao o savremenoj umetnosti. 2. Za sociologiju i estetiku filma neizostavan je doprinos frankfurtske {kole mi{qewa koja je prihvatala film (i likovnu umetnost) kao odrednice vizuelnog prepoznavawa dvadesetog veka koji se poima kao slika. Odrediti u prvoj polovini dvadesetog veka prepoznatqivost vremena po vizuelnom do`ivqaju sveta i prihvatiti stvarala~ke domete filma kao novu stvarnost u nastajawu mogla je superiorna misao. A to je upravo bilo presudno za teorijsko konstituisawe mesta filma u savremenoj umetnosti. Tragom eseja \er a Luka~a, datiranog u drugoj deceniji ovog veka, pa do nezaobilaznih teorijskih doprinosa dvadesetih i tridesetih godina, osmi{qen je obrt u sociolo{kom poimawu prodora novog odnosa prema umetnosti filma. Od tada se odvija sociolo{ko obja{wewe osobenog do`ivqaja koji gradi filmska predstava stvarnosti (Lucacz, 1913). Istaknuta je i misao Martina Hajdegera koja ukazuje na svet koji je postao slika, pozivom da filozofija najavi odgonetku fenomena koji obele`avaju savremenost (Hajdeger, 1933, 27). A usmerewe koje je ponudio Valter Bewamin, pozivawem na vrhunski ishod umetnosti u vladavini reproduktivne usmerenosti ka umno`avawu primeraka stvarala~kog ~ina, kao da je predvidelo {irewe i ka novom (tada tek naziru}em) fenomenu nazvanom televizija (Benjamin, 1940). Dok je Arnold Hauzer usmerio svoje istra`ivawe na socijalnu istoriju umetnosti, stavqaju}i film kao pe~at nadiru}eg novog, Bela Bala` je svoju najavu i odbranu filma odredio u prostoru filozofije umetnosti. Pri tome, Luka~ i Bala`, primamqeni filmom, bili su bliski saradnici filmskih stvaralaca u atmosferi rada na filmu dvadesetih i (po~etkom) tridesetih godina u nema~kom sredi{tu umetnosti (do pojave diktata i represije nacionalsocijalizma). Potom, posle svojih ranih radova, prebacili su se u drugu kulturnu atmosferu, ve} obele`enu diktatom politike u umetnosti (ruski socijalisti~ki realizam), da bi, tako e, dali svoj doprinos filmu. Tada je Luka~ postao branilac socijalisti~kog realizma (posebno je obele`avaju}i dijalog Luka~a, Bloha i Brehta u tom vremenu), ili 125

126 Qubojev esteti~ar koji odustaje od poznavawa filma. Tek u poznim godinama bavqewa estetikom Luka~ je ozna~io zainteresovanost za vizuelnu komponentu originalne umetnosti filma, ali daleko od ranih radova (kada se otkrivala opsednutost novim) da bi ponudio uokvirene sudove o filmu (Lucacz, 1961, 97). I tada je Luka~ imao svoje sledbenike (nagla{eno) u teoriji italijanskih mislilaca o filmu, koji su vodili struju suprotstavqenu sledbenicima autoriteta Benedita Kro~ea (pre svih, bili su to Umberto Barbaro i Gvido Aristarko). U svojoj odbrani filma Bela Bala` je bio dosledniji od mnogih mislilaca koje je tridesetih i ~etrdesetih godina socijalisti~ki realizam obavezivao na borbeni stav ili oprez prema mnogostrukim doma{ajima umetnosti filma. Iako oprezan, Bala` je odbacio tematizirawe usmereno ka neprikosnovenom metodu stvarawa (i na filmu) da bi uneo svoje vi ewe estetike nove umetnosti. ^ak i kada ne upotrebqava termin estetika filma za svoj predmet istra`ivawa, Bala` nastoji da bude jasan u opredeqewu za filozofiju umetnosti filma, tra`e}i oslonac u Hegelovom vi ewu estetike, a da ovog mislioca, pokopanog tada u ruskoj kulturi, ne doziva ili osporava. Zato je Bala`ov doprinos istra`ivawu jezika filma dragocen i kada u poznim godinama otkriva neko nerazumevawe novih dimenzija zvu~nog filma, koje se javqaju krajem tridesetih godina, a nedostupne su bez sveobuhvatnog vi ewa filmskog stvarala{tva u vizuri stvarnosti filmskog socijalisti~kog realizma. Za Bala`a je jezik filma konstituisan ve} u nemom filmu, pa ~ak i dovr{en za vreme perioda slike bez tona, da bi iskustvo slike i tona uspostavilo nov podsticaj konstituisawa jezika umetnosti filma. Pokaza}e se, me utim, da je iskustvo filma, od prvog postavqawa kamere Luja Limijera pred izlaz iz fabrike svog oca Antuna, za snimawe izlaska radnica posle zavr{ene {ihte, otvorio prostor za nov jezik umetnosti koji }e se neprekidno obnavqati (i pojavom zvuka) vizuelnim boga}ewem sveta stvarnosti. (Za Bala`a }e ostati nepoznanica, ili margina, doprinos debitanta Orsona Velsa upravo oslowen na dubinski kadar Limijera u filmu prve filmske predstave, koji je obnovqen u originalnom pristupu filmu delom Gra anin Kejn ). I kada je uo~qivo da Bala` nije mogao da predvidi kako kraj tridesetih godina nosi i vakuum pred buru nastalu krajem ~etrdesetih godina (kada }e se pojaviti novi putevi 126

127 JEZIK TELEVIZIJE estetike ekspanzijom neorealizma ili japanskog samurajskog vi ewa etike u domenu estetike filmskog medija), ostaje neizostavna Bala`ova analiza jezika filma na primeru nemog filma (ustanovi}e se da je to samo deo nezaobilaznog iskustva umetnosti za obele`avaju}e poimawe dvadesetog veka). Novi putevi filma otvorili su za teoriju dva mogu}a pravca: na jednoj strani, put ka semiologiji, a na drugoj, ka obja{wavawu autorskih svetova, celovitih stvarala~kih vi ewa stvarnosti u svetu umetnosti filma. 2) Kako se brani umetnost, odnosno umetni~ki pravac koji je, me u ostalima, obele`io prve decenije umetnosti dvadesetog veka, pokazuje primer Ernesta Bloha, privr`enog ekspresionizmu od prvih nagove{taja oluje koja je pro{la na{im svetom i koja je `elela da napravi mesto za autenti~niji svet. Upravo najubedqiviji od samog po~etka (pomenute) polemike o ekspresionizmu (u glasilu Das Wort, 1937), Bloh je, konstatacijom o kraju ekspresionizma, ustao u odbranu ovog pravca ne samo od napada tada va`e}e nema~ke politike u umetnosti, nego i protiv (nekada{wih kolega iz nema~ke kulture stacioniranih u ruskoj kulturi) tada{wih branilaca neprikosnovenosti socijalisti~kog realizma. (Za Bloha napad je bio sinhron, na jednoj strani nacisti, a na drugoj, crvene fanfare.) Ali, ekspresionizam kao no}ni pokret potla~enih i snaga sna i pobune, doneo je i svoj jezik filma u dometima dela koja su ostvarile autorske li~nosti, da bi bile pokradene za kasniju nacisti~ku sliku arhai~nog bez utopije. Za stvaraoce, poru~io je Bloh, umetnost je oru e, a za epigone riznica oblika koje bi trebalo iskoristiti. Zato je la`ni realizam (autoritarne iskqu~ivosti) {irio stil koji je epizodno obele`io epohu teatralno{}u ki~a. Suprotno je stajala umetnost koja je {irila korenite promene, nude}i i svoj jezik promene do perioda represivnog sasecawa krila iako je ostavila neizbrisiv trag. Nismo mimoi{li doprinos Teodora Adorna, koji je svojom esteti- ~kom teorijom obogatio iskustvo teorijskog vi ewa filma, usmereno i na odgonetku jezika slutwe, tamnog ili ru`nog kao ishodi{ta slike sveta koji se osobenim jezikom umetnosti nudi u analiti~koj esteti~koj percepciji. Upravo je Adorno primer teoreti~ara koji je posle zna~ajnog doprinosa filmu ponudio iznena uju}e prisustvo u teoriji televizije, koju je nastojao (tek) da upozna i protuma~i, uzimaju}i je kao mogu}i 127

128 Qubojev fenomen nove esteti~ke percepcije, ali neodustajawem od ukazivawa da istinsko estetsko iskustvo postaje filozofija ili uop{te ne postoji (Adorno, 1970, 226). Originalni doprinos Andre Bazena i wegovih sledbenika pedesetih godina usmerava ontologiju, sociologiju i estetiku ka otkrivawu politike autora na primerima pobune protiv klasi~ne filmske naracije, uz afirmaciju govora (filmskog) autorskog vi ewa sveta. Neprikosnoveni autorski koncept nudio je prevrat i u jeziku filma poimawem ove umetnosti kao nezaobilaznog savremenog iskustva stvarnosti. Na takvim osnovama nau~nog vi ewa umetnosti filma otvara se neizmerno podru~je za izu~avawe jezika filma, ali i govora autorskog koncepta za prepoznavawe sveta stvarnosti u svetu umetnosti filma. Izme u egzistencijalizma Satra) i poziva na psihologiju (uticaj Adre Marloa) Bazen usmerava teoriju filma ka osnovnom pitawu: {ta je to film? Odgovor se tra`io u autorskom vi ewu sveta, u politici autora. Na postavqeno Bazenovo pitawe ponu en je odgovor u dva smera. Prvi je smer bio oslowen na iskustvo drugih umetnosti i fenomene masovnih komunikacija, koje nude pouzdana iskustva stvarala~kog ~ina, a drugi je ozna~io otpor prizivawu "klasike" postoje}eg, tragawem za izrazitim osobenostima umetnosti filma i teorije o filmu. Tragawe za jezikom televizije nije se udaqilo od iskustva teorije filma, ali se u ovom domenu istra`ivawa nudi {ansa da se (tako e) na pitawu jezika teorija televizije optereti hipotekom bliskosti filmom, ili da se rastereti rado postavqenih hipoteka. Teorijsko konstituisawe televizije kao fenomena koji sublimira iskustva ranijih medija i osna`uje razne medijske osobenosti usmereno je ka iskustvu drugih teorijskih vi ewa osobenih fenomena, ali i na otpor koji nosi klicu originalnosti. U tom smislu, na iskustvu teorije filma, ali i zasnivawem osobenog koncepta nauke o televizijskom stvarala{tvu mogu}e je i postvqawe pitawa: da li postoji specifi~an jezik televizije? 3. Otkrivaju}i mogu}i put ka istra`ivawu televizije, Kri{tof Teodor Teplic vidi fenomen televizije kao prizivawe telepatije. Po Teplicu, televizija "li~i na umetnost ro enu pod bremenom pragreha ili s 128

129 JEZIK TELEVIZIJE nekom skrivenom genetskom manom koja se vrlo brzo razvila u retardiranost, ~ime su potisnute prvobitne nade vezane za weno ro ewe" (Teoplitz, 1983, 156). Da li se to nepredvidivo bogatstvo mo`e razviti u uspe{nu osobenost ili sva{tarsku mutaciju ostaje da se istra`uje prisustvovawem u vremenu otkrivawa mogu}nosti koje pru`a otelotvorewe "umetnosti gledawa na daqinu". Ovde smo najavili jednog od predstavnika poqske {kole mi{qewa o televiziji koja je ostvila trag sedamdesetih i osamdesetih godina u teorijskom vi ewu osobenosti televizijskog medija. U vreme kada su u teoriji televizijskog medija gotovo jednoglasno nu ene analize o krizi (nove) nauke masovnog komunicirawa na primeru televizije, a posebno posle analiti~kih radova Bernarda Berelsona (Berelson, 1964), ne{to se pomeralo prema osporavawu teze o krahu teorije koja je iscrpla velike ideje, neizostavne za vitalnost teorije masovnih komunikacija. Pojavili su se tada poqski mladi teoreti~ari, gotovo kao grupa nau~nika individualista, usmerena ka pitawima koja su tada bila van doma{aja teorije komunikacije. Postavili su pitawa o originalnosti televizijskog stvarala~kog vi ewa sveta i tra`ili upori{te u drugim umetnostima (i medijima). Pored (pomenutog) Teplica, neizostavni su Boguslav Sulkovski, Vlo imir Sapak, Eugenu{ Vilk, Stanislav Ku{evski, Aleksandar Kumor, Jozef Majer, Kristina Laskovi~, Vladislav Orlovski, Suzana Langer, Vje~eslav Valis, pored niza imena teoreti~ara okupqenih oko nekoliko ~asopisa i vrlo aktivnog izdava~a teorijskih radova o (filmu i) televiziji. 3) Kako objasniti prodor sve`e teorijske misli poqskih istra`iva~a, koji su pomerili teorijska pitawa masovnih komunikacija ka istra`ivawu mogu}e umetnosti televizije (i radija)? Prvo, poqska teorija u domenu filma i umetnosti bila je vrlo uspe{na u evropskim razmerama, a posebno je za teoriju zna~ajno prisustvo (do 1970) autoriteta kao {to su Roman Ingarden i Jir`i Teplic, koji su {irili misao o umetnosti u rasponu od ontologije umetnosti do istorije umetnosti. Ovde se mogu pomenuti i doprinosi sociologije (kulture) Le{eka Kolakovskog ili Adama [afa. Potom, bila je neizostavna du`a tradicija u teorijskom vi ewu fenomena kulture i masovne kulture. Drugo, sedamdesetih godina potvr uje se poqska nedogmatska sociolo{ka misao o ugro`enosti individue u kolektivizmu i nastaje otvarawe prema stvarala{tvu vizuelnih 129

130 Qubojev umetnosti na na~in koji povezuje autore i teoreti~are u svetu ve} afirmisanog kriti~kog filmskog pravca ("poqski crni realizam") koji kasnije bogate i televizijski stvaraoci dramskih programa. Politika (va`e}a), uzdrmana prvim socijalnim nemirima, za sebe obezbe uje informativni program, a filmske i televizijske programe (umetnosti i zabave) prepu{ta autorskim grupama (radionicama autora i teoreti~ara) koje su realizovale filmove, drame i originalne revijalne serije. Ipak, organizovani potencijal mladih umetnika, sem u svetu poznatih stvaralaca, usmerava bavqewe filmom i televizijom i na teorijske rasprave o fenomenima kao {to su film i televizija, a tako e i "reformisano" stvarala{tvo na radiju. Bilo je to "daqe od politike" a "bli`e `ivotu" sa potvr enim autorskim pe~atima originalnog stvarala{tva u medijima. Umesto da prihvate ve} uhodane teme evropske i ameri~ke retorike i empirije, usmerili su teoriju o televizijskom mediju na niz istra`iva~kih i teorijskih radova o {ansama stvarala~kog ~ina. 4) Zasluga poqskih teoreti~ara ogleda se u ostvarenom obrtu teorijskog pristupa televizijskom medijumu zbog tragawa za estetikom vizuelne stvarala~ke poruke. Tragali su za dokazima da je "televizija uspela da uveli~a potrebu ~oveka za fantazijom, ma{tawem i posmatrawem drugih" (Sulkowski, 1981, 301). Pa`wu su usmerili na tragove pro`imawa umetni~kog iskustva i najave mogu}e umetnosti. Ali, ostalo je da se u teoriji postavi pitawe: da li postoji specifi~an jezik televizije? 4. Da bi se odgovorilo na postavqeno pitawe, neophodno je da dosada{wim istra`iva~kim pristupima dodamo i svoje zalagawe za sveobuhvatno vi ewe televizije u stvarnosti umetnosti i stvarala{tva tokom nastanka i ekspanzivnog prisustva ovog medija. Zna~i, vra}amo se na vreme kada je teoreti~ar Dekav postavio svoju tezu o mogu}nosti zasnivawa nove televizijske umetnosti. Krajem tridesetih godina, kada su ostvareni eksperimentalni programi "prenosa slike na daqinu" u mediju nazvanom televizija, iskustvo teorije drugih medija omogu}ilo je pitawe da li se mo`e ostvariti televizijska umetnost. Tada je film ve} bio umetnost koja je obele`ila vek a radio je postao nezamenqiv pratilac ~ovekove 130

131 JEZIK TELEVIZIJE svakida{wice, dok je {tampa prihva}ena kao najzna~ajniji informativni medij, koji je korespondirao sa dometima radija i umetnosti filma. Gde je, onda, bilo mesto televizije - najavqenog ishodi{ta ma{te i prvih mogu}nosti realizacije "prenosa slike na daqinu"? Blizina filmu, radiju i iskustvu {tampe, usmerila je (ili ome ila) i{~ekivawa od televizije koja su ve} na po~etku {irila skalu od konfuzije do inferiornosti mogu}eg programa. Ispostavilo se da televizija nije samo dnevne novine, ni samo radio, ni samo film, a ni suprotnost ovim medijima. Ali, poput buktiwe, televizija je postala opsena u svakodnevnom `ivotu, predmet u ku}i koji privla~i pa`wu i parali{e nekada na drugi na~in `ivqenu dokolicu. Sem toga, nudila je informacije o zbivawima u slici i to upravo one koje bi se `elele videti i ~uti jer su sve`e odabrani trenuci mozaika zbivawa u jednom danu, nedeqi ili mesecu. Kada je tridesetih godina BBC vodio dnevni radio program, ~uveni direktor, lord Rit, izneo je sud o usmerewu programa: dnevni program nikada ne mo`e biti visoko iznad proseka intelektualnog nivoa sveta kome se poruke nude, ali se nivo programa mo`e postupno kretati ka kultivisawu slu{alaca koji su program prihvatili. Mo`da je ovakva pretenzija, bez nekakvog izgleda na epohalno otkri}e u vreme nastanka radio-programa BBC, bila gotovo vredna manifestu. A takav je odnos prema novom mediju nudio pedesetih godina program ameri~ke televizije. Programski manifest za televiziju nije sa~iwen nego se od {irewa senzacije postojawa svakodnevnog mozaika slika i re~i do osmi{qenih programskih celina (pa i oblika) televizijski program razvijao poput nekada{we najezde producenata i ma{tara u tek otvorenu industriju filma zvanu Holivud. Me utim, televizija je ~etrdesetih i pedesetih godina, na jednoj strani, unela informaciju radija i oblike stvarala{tva dnevnih i nedeqnih novina, koje je prilago avala direktnim obra}awem gledaocima, a na drugoj strani, ponudila i vi{e od informacije u svojim programskim celinama slikom oboga}enih radio drama i serija, revijalnih programa sa Brodveja ili iz malih kabarea, i svetlih mjuzikholova, ali i sa izborom filmova iako je filmska industrija bojkotovala (za wu) "mawe vredan i mawe napadan medij slike i zvuka u ku}i". 131

132 Qubojev Nastao je, potom, rat izme u najzna~ajnijeg dostignu}a vremena reproduktivne umetnosti (filma) i nailaze}eg doprinosa novog elektronskog ~uda vi enog u prenosu slike sa re~ima na daqinu (ovaplo}enog u fenomenu televizija). Da li je, tada, bilo mesta za originalno televizijsko stvarala{tvo, ili je posle galimatijasa povr{nih televizijskih slika trebalo tek nagove{tavati {ansu za originalno stvarala{tvo na televiziji? (1) Film i televizija, u ameri~koj svakodnevici pedesetih godina, umno`avao se sudar dva naizgled nepomirqiva fenomena vizuelnog prepoznavawa sveta. Superioran kao stvarala~ki rezultat, film je u nagla{enom {irewu tehni~kih (mehani~kih) inovacija tra`io izlaz iz neke utakmice sa "slikama malog ekrana u ku}i". A, "slike malog ekrana u ku}i" za svoj opstanak i mogu}u ekspanziju nudile su imitaciju filmskog stvarala{tva u delu programa neambicioznih igranih komada (drame bliske filmu i radiju i unosne tvorevine usmerene na produ`eno trajawe tokom nekoliko epizoda). Utakmica filmskog i televizijskog prezentirawa slike sveta u stvarala~kim tvorevinama nije zavr{ena uni{tewem filma, niti je televizija ostala na malim {ansama i ulagawima koja nemaju pretenziju filmskih spektakularnih tvorevina. Uzajamnost iskustva bila je neizostavna i za holivudski film i za ameri~ku televizijsku mre`u. Ali, televizija je podigla na nivo vrhunskog stvarala~kog rada stvarawe televizijske drame i televizijskog igranog serijala. Ostaje za istori~are da objasne kako je ideja za televizijski serijal potekla od filmskog vi ewa profita proizvo enom kowukturnih tvorevina, ali to ne umawuje izdvajawe originalnosti stvrala{tva televizijskog serijala i, pre svega, televizijske drame. Pojavio se, u savremenim uslovima, nov oblik stvarala{tva - televizijski spot, koji je uzdrmao ritam celokupnog programa i delovao na ritam `ivqewa svakodnevice. ^ak i kada se televizijskom spotu pronalaze prete~e u filmskom stvarala{tvu (filmskom spotu), ovaj televizijski oblik je dovoqno ubedqivo potvrdio originalnost upravo u svakodnevici koju vidi televizija i kojoj televizija daje svoj pe~at savremenosti. (2) Radio i televizija su u ve}oj sprezi nego {to se prihvata u iskustvu televizijskog prisustva u stvarnosti. Pre svega, mentalitet 132

133 JEZIK TELEVIZIJE kreatora programskih celina, koji je u radio-stanicama po~ivao prevashodno na dr`avnim zadacima, prenesen je na upotrebu televizije. Nije bila samo preslikana organizacija nego i usmerewe "potreba programa". Trebalo bi imati u vidu da je tridesetih i ~etrdesetih godina radio bio najatraktivniji fenomen savremene kulture jer je prodirao do neslu}enih granica homogenizacije {irokog auditorijuma slu{alaca odre enog govornog podru~ja. Televizijski po~etni programski san bio je rasprostirawe prenosa slike na daqinu, ali uz kompleks da je nedosti`na daqina radio prostirawa. Bilo je to sve do pojave satelita. A do razbijawa pomenutog kompleksa televizija je preuzela mnoga iskustva radija. Promena se o~itavala u spretnosti izmene oda{iqawa programa auditoriju zvanog slu{alac na auditorija gledalac-slu{alac. U sudaru sa filmom ovom oda{iqawu dodao se stvarala~ki napor ka drami ili televizijskim filmovima za ku}u da bi gledalac na{ao i svoje filmove, sede}i u ku}i. Umesto da teorija na startu televizijskog programa traga i za povojima estetskog u tvorevinama televizijskog programa, osnovna preokupacija je bila sadr`ana u pitawu: da li mali ekran nudi umawen autoritet ~oveka koji se iz studija obra}a gledaocu u pore ewu sa krupnim i ostalim planovima filmskog dela i glumca na filmskom platnu. Vreme je pokazalo da fenomen direktnog obra}awa na televiziji nudi ne{to drugo, a {to, na primer, dokumentarni film ne prihvata ili izbegava, zbog su{tine medijske ubedqivosti koja je u funkciji posebnog zapisa. Naime, ubedqivost naratora televizijske slike postaje deo originalnosti televizije, a uverqivost slike dokumentarnog filma ne trpi dodatnu prenagla{enost naratora koji smawuje "vidno poqe". A kada je radio reporta`a u pitawu (radio dokument o vremenu), narator je most za razumevawe dokumentarnog zvu~nog zapisa. Od radio-naratora, sa mawe re~i, uverqiviji je televizijski narator, ali ako je svestan da se ne mo`e udaqeno od realnog interpretirati slika koju gledalac vidi prate}i (dozirawe) re~i. 5) Ekspanzijom "malog ekrana u ku}i" {irena je pesimisti~ka slutwa da }e televizija uni{titi radio. Bilo je to vreme sedamdesetih godina, da bi postalo najproduktivnije u tragawu za inovacijama radio-programa. Kraj veka je razre{io dilemu o stvarala~koj postojanosti 133

134 Qubojev jednodimenzijalnog vi ewa stvarnosti, bar {to se ti~e radio poruka putem zvuka. U domenu fonosfere za radio stvarala{tvo je utemeqena {iroka "spoqa{wa struktura" koja, pomenimo i ovde, nudi elemente: re~, glas, {um, muziku, razne radiofonske efekte, do~aravawe akustike raznih prostora i ti{inu (Frank, 1962, 72). Pregledom ovih elemenata za "stvarala{tvo na jednoj `ici - zvuku" mogu}e je utvrditi da televizijsko stvarala{tvo preobra`ava radio-iskustvo "spoqa{wih struktura" u svoje iskustvo, izbacuju}i ili preure uju}i svoj smisao mogu}eg jezika umetnosti. Ovde je neizostavno imati u vidu i konglomerat uticaja jezika filma. (3) [tampa i televizija su u nepresu{noj vezi, ali ne samo zato {to je televizija prihvatila iskustvo dnevne ili nedeqne {tampe (novina) nego i zbog potvrde da je savremena {tampa veoma bliska fenomenu televizijskog vi ewa sveta. Desilo se, me utim, da su neki oblici stvarala{tva u {tampi, gotovo elitni, potisnuti (kao, na primer, reporta`a) {irewem ovog oblika na televiziji. Iako su lepota pisane re~i i dar za dijaloge otkrivene u `ivotu li~nosti iz svakodnevice rado prisutni pratioci stvarala~kog ~ina novinarstva, koje se pribli`avalo kwi`evnosti ili se kwi`evnost dodirivala bez kompleksa inferiornosti prema vrhunskim stvarala~kim dometima novinskog {tiva, savremena {tampa kao da mimoilazi reporta`u, svoj vrhunski oblik vi ewa sveta stvarnosti. Ali televizijska reporta`a nije samo pozajmqen oblik od novinarstva iz medija {tampe nego je izraziti televizijski oblik vi ewa poznatih i nepoznatih strana qudskog `ivota u "globalnom selu" sveta. Pomenimo (ovde) samo jedan domen koji zahteva redukciju iskustva {tampe i radija u pore ewu sa televizijom: to je re~ koju novinar, a potom i stvaralac, nudi svom auditorijumu. Ne mo`e se bukvalno preuzeti upotreba re~i, a da se ne dovede u pitawe su{tina medija. Ili, su{tina medija otkriva da upravo upotreba re~i reducira iskustvo svakog medija zbog osobenih zahteva. To su, zna~i, koreni za najavu istra`ivawa specifi~nog jezika stvarala{tva i u televiziji, jer se re~, re~enica, smisao izgovorenog - prilago avaju su{tini stvarala~kog vi ewa sveta putem novog medija. 134

135 JEZIK TELEVIZIJE Najzna~ajnija usmerewa u razvoju televizije nose pe~at {tampe (i radija) i zbog izvr{ene podele programa na {arenilo informativnog, umetni~kog, zabavnog i edukativnog. A samo u postoje}em {arenilu mogu se tra`iti stvarala~ki dometi koji su nagovestili ili konstituisali mogu}i jezik televizije. Uticaj pomenutih medija (koji su nudili ekspanziju upravo kada se pojavio fenomen "prenosa slike na daqinu") bio je za televiziju bez naturenih zvani~nih opredeqewa, jer je ekspanzija televizije, {irena neuko{}u onih koji su tragali za novim, nosila sigurnost preuzimawem iskustva ve} postoje}ih medija. Pritisak iskustva drugih medija bio je o~it toliko da su ~ak zapostavqena razgrani~ewa televizijskog programa na bitnu razinu koja televiziju ~ini osobenim fenomenom. Tako je na startu izostalo odvajawe dve vrste programa: prve, sadr`ane u direktnim prenosima i programima koji se stvaraju i emituju u isto vreme i, druge, ostvarene u celinama (emisijama) koje se realizuju bez direktnog prenosa i pripremaju za kasnije emitovawe. Teorija je, ipak, najavila su{tinu novog medija, a najzna~ajniji po~etni doprinos je dao Umberto Eko ukazuju}i na stvarala{tvo direktnog prenosa kao ishodi{te novog izraza savremenosti. Da bi ga predstavio i izbavio od utapawa u bezvrednu tvorevinu i otklonio nesporazume novim vrednostima, Eko je konstatovao da je neophodno pro{iriti vrednovawe stvarala~kog ~ina na zasnovan pojam - otvoreno delo. A na ovom (prvom) primeru koji potvr uje da televizija stvara svoje podru~je stvarala{tva osna`ena je tragala~ka linija koja mo`e voditi do prepoznavawa stvarala~kog ~ina i mogu}eg konstituisawa jezika televi-zije u {arenilu slika i re~i za prepoznavawe savremenog sveta. Smatramo da je tek posle na~iwenog izleta u bliskost sa drugim medijima i najava osobenosti televizijskog medija, mogu}e zapo~eti tragala{tvo koje se zasniva na pitawu: da li postoji specifi~an jezik televizije? Napomene: 1) U Jugoslaviji su prevo ene kwige Kristijana Meca: Ogledi o zna~ewu filma i ( ), Jezik i kinematografski medijum (1975). Dela je 135

136 Qubojev objavio Institut za film, a prevedeno je i Imaginarno ozna~avaju}e (Tre}i program Radio Beograda, 1975), iako samo jedna tre}ina obimnog dela. Zahvaquju}i Du{anu Stojanovi}u, dela Kristijana Meca postala su bliska teorijskoj misli na ovom prostoru. Pomenimo, ipak, da je kod nas najdosledniji interpretator i kriti~ar teorija Kristijana Meca teoreti~ar Tomislav Gavri} (Gavri}, Tomislav, Metode filma (Ogledi), YU film danas, Beograd, 1991). Ovde pomenimo da je kod nas najdinami~nija polemika o semiolo{kom pristupu filmu vo ena izme u uva`enih teoreti~ara Hrvoja Turkovi}a i Vladimira Petri}a; bilo je i te{kih re~i, ali su ostali doprinosi op{tem nastojawu da se ozbiqno razmatra (filmska) semiologija. (Imamo u vidu zna~ajan tekst Hrvoja Turkovi}a Esteti~ki pluralizam (1982) i odgovor Vladimira Petri}a analiti~kim tekstom Sinemati~ki daltonizam ili nedovoqnosti seminolo{kog pristupa filmu (1984).) 2) Iako smo Bala`ovu Filmsku kulturu prihvatili kao polazi{te za konstituisawe zna~ajne istra`iva~ke oblasti, ponudili smo kriti~ki osvrt na doma{aj Bala`ovog predmeta da bismo ukazali kako je dodatno iskustvo umetnosti filma, u drugoj polovini dvadesetog veka, pro{irilo zahteve nauke i gotovo potisnulo Bala`ovo ograni~eno istra`ivawe jezika filma kao i zavr{nu pesimisti~ku viziju puta "nove umetnosti". Ovde, ipak, pomenimo i zna~aj Bala`ovog ukqu~ivawa u polemiku proiza{lu iz sukoba \er a Luka~a i Ernesta Bloha, a potom i inspirativnog Bertolda Brehta, uglavnom objavqenu u ~asopisu Re~ (Das Wort) tokom godine. To je bio sukob nekada zdru`enih pratilaca nema~kog ekspresionizma. U godini upravo Bala`, koji je pokazao lukavstvo uma, odbacuju}i raspravu o neprikosnovenom metodu stvarala{tva, doprinosom teoriji jezika filma - delima Filmska umetnost (1946), Filmska kultura (1947), zasnovanim na ranom radu Vidqivi ~ovek ili filmska kultura (1924) - ukqu~uje se hrabro u polemiku i to u vreme velikih ~istki, postavqaju}i pitawe: za{to se ne brani doprinos Mejerholda, u trenutku kada pozori{ni eksperimentator glasno poru~uje politici da se ne odri~e svoje umetnosti. Re}i tada da se nije promenio Mejerhold nego poltronski svet oko Mejerholda, u 136

137 JEZIK TELEVIZIJE trenutku kada je tvorac modernog pozori{ta bio i fizi~ki likvidiran, hrabrost je ravna samouni{tewu. Ali iz takve perspektive ruskog filma tog vremena Bala` je uneo svoj pesimizam i u zavr{nu analizu jezika filma. 3) Pomenimo pre svih ~asopise Prezekazy i pine, Kino, Widawnictwo Literackie i biblioteku Wydawnictwa Artyczne i Filmowe, ali i aktivnost koja je zahvatila teoreti~are u Var{avi, Krakovu, Vroclavu, Gdawsku. 4) Pomiwemo samo nekoliko temeqnih radova: Teoplitz, Krizysztof Teodor - Podla, danie na odleglo{}, Telewizija jako potomek telepatiji, Strózewski, Wladyslav (1978) Symbol i alegorija wszoraj i dzis, Vroclav-Krakow-Warszawa; langer, Sussane K, (1977) Nowy sens filozofi: razwazania o symbolich mysli, obrzedu i sztuki, Warszawa; Orlowski, Wladyslav (1974) Cydowni swiat rzeszy zwyczajnych - o teatrze telewiziji (Zbornik Szkice o sztukach masowych w Polsce) Warszawa-Krakow-Wroclaw; Kumor, Aleksander (1976) Telewizja-Teoria-percepcja-wycho-wanie, Warszawa; Kuszewsky, Stanislaw (1971) Widowisko telewizyjne Warszawa; Walis, Wieszyslaw Uwagi o symbolach - Studia Semiotyczne,Warszawa; Sappak, Wlodzimiercz (1976) Telewizja i mi, Warszawa; Sulkowski, Boguslaw (1981) Paradoksy "sztuki telewiyjnej" (1968) (Kino), Warszawa i dr. 5) U toku pisawa analize programa koji sam istra`ivao (1996) obreo sam se i u Radiju Novi Sad. Upravo je "u`ivo" i sa "insertima" emitovana jedna emisija na romskom jeziku. Tada je urednik najavio radioreporta`u o jednom romsom selu, ali uz napomenu da je prilog pripremqen kao televizijska reporta`a za emisiju na romskom jeziku na Televiziji Novi Sad. Pitao sam urednika za{to u dva medija jedan zapis. Odgovor je bio logi~an. Isti urednik (Petar Nikoli}) tek je po~eo televizijske emisije i ne mo`e da stigne, pa pravi (na osnovu du`eg iskustva sa radio reporta`ama) tvorevine koje su duple, prvo za radio (govor i muzika bez dugih ti{ina), a potom za televiziju sa - slikom! Tako je, u stisci s vremenom, urednik protuma~io medije i olak{ao sebi utro{ak vremena. Mo`e se pomisliti da je, neuk, urednik izgubio iz vida razli~itost medija. Ali upravo je na startu 137

138 Qubojev pojednostavio zahteve medija iskustvom koje nosi. Pokazao je da se razlike mogu negovati, ali se mogu i - nivelisati. Literatura: 1. Adorno, Teodor B. (1979): Esteti~ka Teorija, Beograd: Nolit. 2. Adorno, Teodor B. (1981): Dva eseja o televiziji, Priroda televizijskog medija, Sarajevo: Svjetlost. 3. Adorno, Theodor Wiesengraund (1970): Negative estetik, Frankfurt am Main: Suhrcamp. 4. Baláázs, Béla (1947): Filmkultúra - a film múveszetfilozofiááia Szikrkiadáás, Budapest. 5. Bart, Rolan (1979): Retorika slike, Tre}i program Radio Beograda, Beograd. 6. Bazen, Andre (1967): [ta je film?, kwiga I-IV, Beograd: Institut za film. 7. Benjamin, Valter (1975): Eseji, Beograd: Nolit. 8. Gavri}, Tomislav (1989): Mo} imaginacije, Beograd: Yu film danas. 9. Descaves, Pierre (1938): La télévision engenddera t-elle un art nouveau? Paris: Le Mois. 10. Deson, Gi (1982): Televizija nije film, RTV teorija i praksa, br. 29, Beograd. 11. Eco, Umberto (1968): Opera aperta, Milano: Case Editice Valentino Bompiani. 12. Cohen-Seat, Gilgert (1946): Essai sur les principes d'une psiholosophie du cinema, Paris. 13. Lukacs, Georg (1913): Gedanken zu einer esthetik des kinos, Frankfurt am Main, 1961-Werkauswahl, Band I - Schriften zur Literatursociologie (97-125). 14. Mec, Kristijan (1973): Jezik i kinematografski medijum, Beograd: Institut za film. 15. Sulkowski, Boguslaw (1979): Paradoksy "sztuki telewizyjnej", Kino br. 6, Warszawa. 16. Teoplitz, Krizytof Teodor (1979): Podgladanie na odleglo[] - telewizja jako potomak telepatii, Warszawa: Wydawnictwa Artystyczne i Filmowe. 17. Frank, Arman (1962): Das horspiel, Frankfurt am Main. 138

139 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: INFORMATIKA U OBRAZOVAWU Mr Dragan Sole{a Pregledni ~lanak U~iteqski fakultet UDK: Sombor BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: SAVREMENI TRENDOVI U KORI[]EWU NOVIH INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U NASTAVI Rezime: Posledwih deset godina intenzivnog razvoja informatike kao nauke i kao realnog instrumenta socijalnog progresa karakteri{e stvarawe principijelno novih sredstava obrade informacija, koja inicira formirawe perspektivnih pedago{kih tehnologija orijentisanih na intelektualno usavr- {avawe u~enika. U radu se posmatraju osnovni perspektivni pravci kori{}ewa sredstava novih informacionih tehnologija u sferi obrazovawa, pre svega multimediji i virtualne realnosti. Primena ovih sredstava u obrazovawu otkriva nam nove didakti~ke mogu}nosti, a tako e i ispitivawe wihove pedago{ke celishodnosti, {to omogu}ava da utvrdimo prioritete wihove razrade u savremenoj etapi informatizacije obrazovawa. Kqu~ne re~i: nove informacione tehnologije, u~ewe, nastava. Summary: Last ten years of intensive development of informatics as a science and as a real instrument of social progress have been marked by creation of principally new means of information processing, which initialize development of pedagogic technologies oriented to advanced intellectual training of students. In the essay some basic directions in the use of new informational technology means in the educational sphere have been discussed, above all multimedia and virtual reality. The application of these means in education reveals to us new didactical possibilities and also investigation

140 Sole{a of their pedagogical suitability, which enables us to establish priorities for their development in contemporary phase of education informatization. Key words: new informational technologies, learning, teaching. * Multimedijalni sistemi Perspektivnim smerom razvoja kori{}ewa sredstava novih informacionih tehnologija u procesu u~ewa javqa se integracija mogu}nosti upotrebe kompjutera i razli~itih sredstava preno{ewa audio-vizuelne informacije. Sve se to realizuje u video kompjuterskim sistemima (interaktivni video sistemi), poznatiji pod imenom multimedijalni sistemi. Multimedijalni sistemi predstavqaju novo tehnolo{ko re{ewe na poqu integracije ra~unarstva i telekomunikacija, koje je omogu}ilo simultanu prezentaciju vi{e medijalnih izvora (teksta, videoslike, zvuka, grafike, animacije i sl.), {to obezbe uje vo ewe interaktivnog dijaloga pri kori{}ewu sistemom. Na osnovu analize razli~itih softverskih paketa, koji realizuju tehnologiju multimedija, kao i analizom multimedijalnih kurseva predvi enih za obrazovawe, autor ovog rada izdvaja i prezentuje mogu}nosti savremenih sistema multimedija: funkcionisawe baze podataka audio-vizulelne informacije sa mogu}nostima izbora kadra iz banke audio-vizuelnih programa i "prodirawe u dubinu" izabranog kadra, ra{~lawivawe audio-vizuelne informacije i kori{}ewe wome kao enciklopedijskom, manipulisawe, "postavqawe i preme{tawe" audio-vizuelne informacije, predstavqawe razli~itom formom kako u okviru poqa datog ekrana, tako i u okviru poqa prethodnog ili slede}eg ekrana, realizacija animacionih efekata, rastavqawe vizuelne informacije predstavqene u razli~itoj formi po razli~itim parametrima (na primer, uveli~avawe ili umawivawe nekog parametra, rastezawe ili sa`imawe crte`a ili prikaza), 140

141 INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI fiksirawe izabranog dela vizuelne informacije za weno preme{tawe koje sledi ili pregledawe pod "lupom", predstavqawe audio informacije prema visokom i niskom tonu, tonirawe slike, bojewe odre enom bojom ili nijansom boja ve}eg ili maweg intenziteta svetlosti ili zasen~enosti kontura na prikazanoj slici. Vi{eprozorsko predstavqawe audio-vizuelne informacije na jednom ekranu sa mogu}no{}u pravqewa aktivnog `eqenog ekrana (na primer, u jednom prozoru predstavqa se video sadr`ina koja demonstrira realan ogled, a u drugom prozoru tabelarno se predstavqa zna~ewe fizi~kih veli~ina koje se registruju u procesu ogleda, dok se u tre}em prozoru prikazuje grafik zavisnosti izme u fizi~kih veli~ina): demonstracija "nevidqive strane" vizuelnih informacija, demonstracija doga aja koji realno proti~u u realnom vremenu (u vidu video filma). Na taj na~in mogu}nosti sistema multimedija se zna~ajno pove- }avaju, od integrisanog predstavqawa na ekranu kompjutera `eqene audio-vizuelne informacije do realizovawa interaktivnog dijaloga korisnika sa sistemom. Pri tom sistem obezbe uje mogu}nost izbora prema rezultatima analize delovawem korisnika na nu`nu liniju razvoja si`ea ili situacije koja se predstavqa. Realizacija gore navedenih mogu}nosti sistema multimedija prouzrokuje ostvarewe pedago{kih ciqeva: realizacija intenzivnih formi na ra~un primene novih sredstava za obradu audio-vizelne informacije, pove}awe nivoa emocionalnog prijema informacije, formirawe znawa i u~ewa na osnovu kojih se mogu realizovati raznovrsne forme samostalne delatnosti u obradi informacija Proces uvo ewa novih informacionih tehnologija (na primer: multimediji, virtuelna realnost i sl) u {kolu i u~ewe ~vrsto je povezan sa kori{}ewem sredstava telekomunikacija na nivou sinteze kompjuterskih mre`a i sredstava telefonske, TV i satelitske veze. Kompleksi koji koriste sredstva telekomunikacije mogu objediwavati sistemom predaje-prijema radi informacionog obezbe ewa raznih 141

142 Sole{a regiona zemqe. Pri tom op{tewu kompjuterskim mre`ama (lokalnim ili globalnim) dozvoqava se razmena tekstualnih i grafi~kih informacija u vidu pitawa korisnika i dobijawa odgovora iz centralne informacione banke podataka. Telekomunikacione veze se mogu realizovati u realnom vremenu i takvu vezu nazivamo sinhrona telekomunikaciona veza. Uz wenu pomo} mo`e se organizovati istovremeno u~ewe nekoliko grupa u~enika u nekoliko {kolskih regiona. Telekomunikacionu vezu mo`emo ostvariti i sa zadr{kom kada je u pitawu vremenski interval. Takva veza se naziva jo{ i asinhrona telekomunikaciona veza. Elektronska po{ta mo`e koristiti, sem lokalnih i globalnih kompjuterskih mre`a, i op{tu telefonsku mre`u. Pomo}u telekomunikacionih veza mogu}e je organizovati zajedni~ke procese u~ewa prema interesovawima u~eni~kih kolektiva, a koji se nalaze u raznim delovima zemqe. Kako pokazuju eksperimenti, primena asinhronih telekomunikacionih veza u nastavnim ciqevima organizaciona forma rada koja preovla uje kod u~enika je metod projekta. Ova metoda preporu~uje se zbog svoje raznovrsne forme nastavne delatnosti jer uvo ewe u nastavni proces istra`iva~kih metoda u~ewa omogu}ava uspostavqawe intelektualnih kontakata me u korisnicima po pitawu projekta. Obe varijante komunicirawa (sinhrona i asinhrona telekomunikaciona veza) poma`u razvoj u~eni~kih umewa u sa`etoj formi, kao: stvarawe kratkog informacionog saop{tewa koje izra`ava su{tinu date informacije i sortirawe potrebne informacije prema odre enim karakteristikama. Analiziraju}i gore izlo`eno, mo`emo zakqu~iti da kori{}ewe telekomunikacionih mre`a omogu}ava u kratkom vremenskom intervalu tira`irawe napredne pedago{ke tehnologije, tj. realizovawe ideje "u~ewa na daqinu", a {to omogu}ava op{ti razvoj u~enika. Virtuelna realnost Virtuelna realnost predstavqa novo tehnolo{ko re{ewe na poqu novih informacionih tehnologija, koje omogu}uje prikazivawe sadr`ina, prvenstveno vizuelne prirode kao predstave u "prostoru". Pod virtuelnom realno{}u smatra se kreirawe "paralelnih svetova" sa kojima ~ovek mo`e komunicirati interaktivno, a koji su generisani pomo}u 142

143 INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI ra~unara i uz primenu raznih perifernih ure aja koji podr`avaju ovu interakciju. To je nova tehnologija nekontaktnog informacionog me udejstva koja se realizuje uz pomo} interaktivnog multimedijalnog sistema i interfejsa koji omogu}ava poboq{anu komunikaciju sa korisnicima. Interfejs se za pojedine sisteme razlikuje, naj~e{}e se koriste: {lem/vizir i rukavice. Tehnologija nekontaktnog informacionog me udejstva, koja se realizuje u sistemu virtuelne realnosti, dozvoqava kompjuteru projektovawe neposredno u broj~anoj formi impulsa od "informacione rukavice" (interfejs - rukavica) i "informacionog kostima". Ruka korisnika, koja je obu~ena u informacionu rukavicu, mo`e biti projektovana u virtualnoj formi i trodimenzionalnoj kompjuterski generisanoj sredini. Manipuli{u}i informacionom rukavicom, korisnik mo`e op{titi sa virtualnim svetom pomeraju}i objekte i upravqaju}i wima, mo`e tako e iskoristiti garnituru pokreta u slu`bi komandi. U prisustvu informacionog kostima, informacionih rukavica i informacionih prozora sa ugra enim 3D ekranima (telemonitori) korisnik mo`e, slikovito re~eno, da "korakne" pravo u virtualni svet. Ve} danas mogu}nosti sistema virtualne realnosti koriste se prilikom trena`e sportista, u profesionalnoj pripremi budu}ih stru~waka u oblasti astronautike, arhitekture, medicinske dijagnostike, u organizovawu zabave i slobodnog vremena, a tako e u oblastima koje koriste nau~nu vizualizaciju. Bazne komponente tipi~nog sistema virtuelne realnosti su: spiskovi sa nabrajwem i opisivawem objekata koji oblikuju virtuelni svet u subsistemu stvarawa i upravqawa objektima virtuelnog sveta, subsistem koji raspoznaje i ocewuje stawe objekta po spisku i koji neprekidno stvara sliku "pozicija" korisnika u pore ewu sa objektima virtuelnog sveta, centralni displej u kome se neprekidno prikazuju slike "doga- aja" koje se mewaju u virtuelnom svetu, ure aj sa ru~nim upravqawem realizovan u obliku informacione rukavice, koji odre uje smer preme{tawa korisnika s obzirom na objekte virtuelnog sveta, ure aj za generisawe i preno{ewe zvuka. 143

144 Sole{a Kontakt korisnika sa sistemom virtuelne realnosti mo`e se ostvariti glasom ili pomo}u specijalnih ure aja (informaciona rukavica, odelo, {lem/vizir) koji obezbe uju efekat povratne energetske veze. Posebno }emo se zaustaviti na specijalnim ure ajima jer uspostavqawe veze pomo}u glasa principijelno ni{ta novo ne nosi sa sobom i koristi se ve} dosta dugo. Specijalni ure aj, informaciona rukavica, obezbe uje komunikaciju pokretima, pretvaraju}i svaki pokret prstiju ruke u elektri~ne signale koji se daqe prosle uju kompjuteru. Na primer, manipuli{u}i ispred ekrana prstima informacione rukavice, mo`emo preme{tati objekte u ekranu i vi{e od toga, mogu}e je "u}i" u virtuelni svet ekrana, odmicawem, preme{tawem ili dodirivawem predmeta koji su prikazani na ekranu. Tako, na primer, mo`e se osetiti oblast lopte ili iluzija hvatawa predmeta prikazanih na ekranu. Ti efekti se posti`u na slede}i na~in: me u slojevima tkanine interfejs rukavice provu~ene su tanke niti specijalnih provodnika koji provode svetlosne impulse i koji obavijaju svaki prst i pru`aju se du` {ake gde se spajaju u specijalnu oblogu koja je umontirana u rukavicu u delu korena {ake. Uz pomo} specijalnih ure aja pretvaraju se svetlosni signali u elektri~ne. Tako, na primer, ako se palac presavije, presavija se i svetlosni provodnik, energija impulsa se mewa tako da se brzo hvata fotoelementom, koji generi{e elektri~ne impulse i koje daqe prima kompjuter. Osim toga, u informacionu rukavicu umontirani su u nivou jagodica ure aji spoznajne povratne veze. U trenutku koji odre uje sistem ti ure aji pritiskaju vrhove prstiju stvaraju}i efekat dodira predmeta virtuelnog sveta (na primer, povr{ine lopte koja je prikazana na ekranu). Iluziju hvatawa predmeta obezbe uje ure aj koji prenosi pritisak korisnika preko "niti" koje dovode u pokret servomotore. Kompjuter u saglasnosti sa programom upravqa servomotorima, a ovi {aqu povratnu energetsku vezu korisniku. Manipulacije koje vr{i korisnik rukavicom hvata kompjuter, koji prima i bele`i informaciju, a zatim generi{e povratnu vezu uz pomo} servomotora. Ovo dozvoqava da se "oseti te`ina" predmeta predstavqenog na ekranu i "uzetog u ruku", ili zaustaviti se na prepreci postavqenoj na ekranu jer su u informacionoj rukavici ugra eni tako e dava~i skretawa prsta. Ovi ure aji obezbe uju sinhronizovano funkcionisawe nekontaktnog uzajamnog dejstva ruke korisnika sa sistemom. 144

145 INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI [lem/vizir se sastoji od nekolika prozor~i}a me u kojima se nalaze dva minimizirana monitora, svaki ta~no naspram svakog oka. [lem/vizir obezbe uje trodimenzionalno vi ewe ekranski predstavqenog virtuelnog sveta. Savremen sistem virtualne realnosti obi~no obezbe uje gra ewe razli~itih "slika - mapa" za svako oko s ta~nim polo`ajem. [lem/vizir je snabdeven specijalnim dava~ima koji informi{u kompjuter o okretima glave ~oveka, a kao razultat proizilazi da korisnik ima mogu}nost "obuhvatiti pogledom" celu 3D sliku virtualnog sveta. Za savr{enije sveobuhvatnije funkcionisawe nekontaktnog dejstva korisnika sa virtualnim svetom koristi se specijalni informacioni kostim koji poseduje niz senzora preko kojih se prenose informacije do kompjutera o polo`aju glave, tela i ruku. Iz navedenog se mo`e zakqu~iti da programsko-tehni~ka realizacija sistema virtualne realnosti mo`e imati razli~ite varijante. Vidovi informacionog me udejstva korisnika sa objektima virtuelnog sveta koji se generi{u u sistemu virtualne realnosti mogu se podeliti u dana{we vreme na tri pravca: 1. Prvi pravac realizuje ideju "urawawa" u virtuelni svet. Pri tom slikovito re~eno, korisnik obla~i informacioni kostim i "ulazi" u tajni cifarski kosmos. Manipuli{u}i informacionom rukavicom, korisnik komunicira sa kompjuterom dodiruju}i i preme{taju}i objekte virtuelnog sveta predstavqenih na ekranu, "kre}e se" ili leti unutar wega, prirodno sa sinhronizovanom zvu~nom pratwom. 2. Drugi pravac obezbe uje prozorsko predstavqawe trodimenzionalnog prostranstva virtuelnog sveta na ekranu kompjutera. Pri tom u slu`bi sredstava upravqawa koristi se ure aj tipa "xojstik palica" koja ima zna~ajan stepen slobode. 3. Tre}i pravac realizuje komunikaciju sa objektima virtuelnog sveta "preko tre}eg lica" predstavqenog slikom koja se kre}e na ekranu (na primer, kursor u obliku crte`a) a koja se identifikuje sa korisnikom, pri tome dejstvima "tre}eg lica" upravqa korisnik. Sva tri pravca realizuju osnovnu ideju informacione komunikacije koja se obezbe uje sistemom virtuelne realnosti. Ta ideja dobija kona~an oblik u obezbe ewu, u prvom redu neposrednim udelom korisnika u doga ajima koji se de{avaju u virtualnom svetu, ali koji teku u realnom 145

146 Sole{a vremenu, u drugom redu, a maksimalno udaqava interfejs izme u korisnika i kompjutera. Psiholo{ko-pedago{ke mogu}nosti sistema virtuelne realnosti Realizacija gore opisanih mogu}nosti dozvoqava stvarawe principijelno nove informaciono predmetne sredine sa ugra enim elementima tehnologije u~ewa, za svaki nastavni predmet. Ovakvo informaciono-predmetna sredina omogu}ila bi raspolagawe u~enika i onoga koji u~i instrumentom vizualizacije zakonitosti date predmetne oblasti, instrumentom ispitivawa tih zakonitosti, a tako e i obezbe uje: modelirawe ose}awa neposrednog kontakta korisnika sa objektima virtuelne realnosti (videti, ~uti, osetiti rukom), nekontaktno upravqawe korisnika objektima ili procesima virtuelne realnosti, imitacija realnosti - efekat neposrednog u~estvovawa u procesima koji se de{avaju na ekranu i uticaj na wihovo razvijawe i funkcionisawe, komunikacija sa objektima ili procesima koji nalaze svoj odraz na ekranu, a ~ija je realizacija u realnosti nemogu}a. Mogu}nosti sistema virtualne realnosti dozvoqavaju pri realizaciji i uvo ewem specijalnih metodika "ugra ivawe" nove tehnologije u~ewa u predmetno orijentisane sredine i ostvarivawe komunikacije longitudinalnog karaktera, koja obezbe uje: razvijawe o~iglednog, slikovitog, aktivnog, intuitivnog, stvarala~kog i teoretskog mi{qewa, formirawe estetskih ukusa i ocena, {to doprinosi estetskom vaspitawu. Kori{}ewe sistema virtuelne realnosti otkriva nove metodske mogu}nosti u procesu formirawa: umewa i navika u ostvarivawu aktivnosti u projektovawu materijalnog sveta, umewa i navika u ostvarivawu umetni~ke delatnosti, 146

147 INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI apstraktne slike i pojmovi predstavqaju u~eniku instrument modelirawa izu~avawa objekata i pojava koje u realnosti nisu izvodqive. Realizacija mogu}nosti sistema virtuelne realnosti ograni~ena je mogu}nostima tehni~kih ure aja (kompjuter, interfejs i sl.) ali i nivoom razrade programskih sredstava izgra enih za funkcionisawe virtualnih svetova. Govore}i o perspektivi primene sistema vertuelne realnosti, mo- `emo prognozirati wegovu primenu pri izu~avawu stereometrije crtawa; pri re{avawu grafi~kih, umetni~kih i drugih zadataka; za re{ewa koja je neophodno razviti radi stvarawa zami{qene prostorne konstrukcije nekog objekta na osnovu grafi~ke predstave; u procesu profesionalne pripreme stru~waka, pri izu~avawu grafi~kih metoda modelirawa u kursevima in`iwerske grafike i kompjuterske grafike; pri organizovawu trenirawa stru~waka u uslovima maksimalno pribli`-nim realnoj stvarnosti; pri razvijawu obrazovnih igara koje razvijaju intelekt i sl. Zakqu~ak Intenzivno razvijawe procesa informatizacije procesa obrazovawa povla~i za sobom pro{irewe sfere primene sredstava novih informacionih tehnologija. U dana{we vreme mo`e se potpuno opredeqeno izdvojiti uspe{no i aktivno usmeriti kori{}ewe savremenih informacionih tehnologija u obrazovawu. Kratko }emo ih okarakterisati: 1. Integracija mogu}nosti kompjutera i razli~itih sredstava prenosa audio-vizuelnih informacija pri razradi video kompjuterskih sistema i sistema mulitmedija. Ovi sistemi predstavqaju kompleks programsko-aparatnih sredstava i ure aja koji objediwavaju razli- ~ite vidove informacija (tekst, crte`, grafika, muzika, stati~ke i dinami~ke slike) i koji pri tom obezbe uju interaktivni dijalog korisnika sa sistemom. Kori{}ewe multimedijalnih sistema omogu}ava realizaciju intenzivnih formi i metoda obuke, organizaciju samostalne nastavne delatnosti, pove}ava motivaciju u procesu u~ewa, pove}ava lepezu mogu}nosti primene savremenih sredstava kompleksnog predstavqawa i manipulisawa audio-vizuelnim informacijama i pove}ava nivo emocionalnog raspoznavawa informacija. 147

148 Sole{a 2. Kori{}ewe sredstava telekomunikacija koje realizuju informacione razmene na nivou komunikacija preko kompjuterskih mre`a (razmena tekstova, audio-vizuelnih informacija) u vidu pitawa i dobijawa odgovora iz centralne informacione banke podataka. Telekomunikaciona mre`a (sinhrona ili asinhrona) obezbe uje najkra}e rokove u razvoju napredne pedago{ke tehnologije, kao i op{ti razvoj u~enika. 3. Nova tehnologija nekontaktnog informacionog uzajamnog dejstva koja realizuje iluziju neposrednog ula`ewa i prisustvovawa u realnom vremenu i trodimenzionalnom predstavqawu u "ekranskom svetu". Kori{}ewe ovog sistema zahteva obezbe ewe audio-vizuelnog kontakta izme u korisnika i predstavqenih objekata virtuelnog sveta pri postojawu povratne veze i kori{}ewa sredstava upravqawa. Perspektiva primene sistema vurtelne realnosti u sferi obrazovawa javqa se pri profesionalnoj pripremi budu}ih specijalista u oblastima u kojima je neophodno trodimenzionalno predstaviti objekte koji se izu~avaju, pri u~ewu in`iwerske i ma{inske grafike, pri stvarawu obrazovnih igara koje razvijaju intelekt deteta i sl. Literatura: 1. Zbornik radova (1996): Informatika u obrazovawu i nove informacione tehnologije, Zrewanin: Tehni~ki fakultet "M. Pupin", [esta me unarodna konferencija. 2. Robert, I. V. (1994): Sovremennÿe informacionnÿe tehnologii v obrazovanii, Moskva: [kola press. 3. Sole{a, D. (1996): Informati~ko obrazovawe u~enika sredwih stru~nih {kola (magistarski rad), Zrewanin: Tehni~ki fakultet "M. Pupin". 148

149 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: FIZI^KO VASPITAWE Dr \or ije Radovanovi} Pregledni ~lanak Fakultet fizi~ke kulture UDK: Novi Sad BIBLID: ,4(1998)2-3,r Primqeno: KARAKTERISTIKE DECE I NEKI SENZITIVNI PERIODI RAZVOJA MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI Rezime: Autor je opisao neke dobne karakteristike i senzitivne periode razvoja motori~kih sposobnosti dece pred{kolskog, mla eg i sredweg doba, koje je potrebno poznavati u radu sa decom i omladinom. Dobro poznavawe pomenutih karakteristika i perioda razvoja su osnovna pretpostavka za stru~no i dobro vo ewe nastavnog i trena`nog procesa u radu sa mladima, posebno, sa decom pred{kolskog, mla eg i sredweg {kolskog doba, jer je re~ o najosetqivijem periodu ontogenetskog razvoja. U ovom radu autor je posvetio posebnu pa`wu nekim anatomskofiziolo{kim i psiholo{kim karakteristikama pojedinih dobnih kategorija dece i povezao sa razvojem nekih senzitivnih perioda (faza) razvoja motori~nih sposobnosti. Kqu~ne re~i: Dobne karakteristike, senzitivni period, deca, u~enici, telesni, psihi~ki, doba, razvoj, motori~ke sposobnosti. Summary: The author has discussed some age characteristics and sensitive periods of mobile characteristic development of the children in preschool, junior and senior school age. Solid knowledge of the mentioned characteristics and developmental periods are basic assumptions for qualified and qualitative leading of teaching and training process in work with young ones, especially with children of preschool, junior and senior school age, since those are the most sensitive periods of ontogenetic development.

150 Radovanovi} In the essay the author has paid a special attention to some anatomically physiological and psychological features of certain children s age categories and has related them to development of some sensitive periods (phases) of mobile capability development. Key words: Age characteristics, sensitive periods, children, development of mobile capabilities. * Uvodne napomene Da bi se {to uspe{nije realizovali ciqevi i zadaci fizi~kog vaspitawa sa decom i omladinom, neophodno je da nastavnici dobro poznaju dobne karakteristike pojedinih doba kao i senzitivne periode razvoja pojedinih motori~kih sposobnosti, kao i da posebno o wima vode ra~una u procesu nastave, odnosno primene odre enih sredstava fizi~kog vaspitawa. Ukoliko budu dobro poznavali, izme u ostalog, i ovu aktuelnu problematiku, tj. obele`ja pojedinih dobnih karakteristika i senzitivnih perioda razvoja pojedinih motori~kih sposobnosti, to }e biti jedan od dobrih preduslova za uspe{no vo ewe pedago{kog procesa, odnosno utica}e na pozitivne efekte nastave, {to }e, u krajwem, sa svim ostalim ~iniocima imati efekta na {to boqu i efikasniju nastavu fizi~kog vaspitawa. U suprotnom, nepoznavawe dobnih karakteristika dece i u~enika mo`e u velikoj meri da ugrozi wihov pravilan rast i razvoj, tj. uslovi}e suprotne efekte i ugro`ava}e de~ije zdravqe i mo`e da dovede u sumwu vrednosti ove nastave kao kulturnog prostora savremenog ~oveka. Ovo je neophodno naglasiti jer se sve vi{e name}e, kao obaveza, prosvetnim radnicima da i daqe usavr{avaju metode rada i osvremewavaju nastavne sadr`ine kako bi se unapredio rad sa decom i u~enicima razli~itog doba. Poznata je ~iwenica da je nastavnik jedan od najzna~ajnijih faktora u radu sa decom i omladinom i za to je jo{ ve}a wihova obaveza da dobro poznaju svoje vaspitanike i da stalno prate razvoj svoje struke i da se stalno usavr{avaju. Osim ovoga, neophodno je da dobro poznaju i primewene nauke kao {to su: pedagogija, psihologija, biologija razvoja ~oveka, fiziologiju fizi~kih napora i dr. kako bi preko odre enih sredstava fizi~kog vaspitawa uspe{no doprineli realizaciji i dela zadataka vaspitno-obrazovne organizacije koji se, ina~e ostvaruju delom i preko fizi~kog vaspitawa. Posebnu pa`wu treba da posvete planirawu, programirawu i realizaciji nastave, odnosno pojedinih oblika rada. 150

151 RAZVOJ MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI Rad sa decom ovog doba veoma je slo`en i zahteva dobro pripremqenog nastavnika koji mo`e uspe{no da koristi svoja znawa u vo ewu savremenih oblika nastave. Pre svega, ovde se misli na adaptivne procese koji se de{avaju u pojedinim organskim sistemima prilikom ve`bawa, zatim karakteristikama pojedinih doba, odnosno specifi~nim periodima rasta i razvoja dece i omladine, u kojima se dosti`u odre eni "platoi" i dokle se mo`e najoptimalnije delovati novim i specifi~nim ve`bama i ve}im optere}ewima; mala optere}ewa ne doprinose optimalnoj efikasnosti ve`bawa, a velika donose i rizike od takvih optere}ewa. Neke dobne karakteristike dece pred{kolskog i osnovno{kolskog doba U metodikama fizi~kog vaspitawa, u razvojnoj psihologiji, pedagogiji i biologiji prikazane su razli~ite periodizacije de~ijeg i omladinskog razvoja. Sve te periodizacije, tj. podele prema dobima, mogle bi se svrstati u tri grupe: organske, psiholo{ke i pedago{ke. Tako, na primer, organska periodizacija uzima u obzir pojedine telesne i organske promene koje se de{avaju u qudskom organizmu na razli~itim stepenima rasta i razvoja (na primer, pojavqivawe prvih zuba, polno sazrevawe i sl.). Psiholo{ka podela zasniva se na psiholo{kim odlikama dece i omladine odre enog doba, a pedago{ka podela razvoja se poklapa sa raznim vaspitnim stupwevima: pred{kolskim dobom, mla im {kolskim dobom i sredwim {kolskim dobom i sl. Moglo bi se konstatovati da ima jo{ sli~nih periodizacija koje su zavisne od kriterijuma koji su u odre enoj situaciji primarni. Prirodno, sve te klasifikacije nisu nepromenqive i definitivne, ve} se mogu mewati. Najve}i broj wih je predlo`en od autora razli~itih profesija kako bi se olak{ala delatnost onih koji rade sa decom i omladinom. Svi autori periodizacija, u principu, isti~u zna~aj poznavawa de~ijeg doba, pa je neophodno da nastavnici svoju pedago{ku aktivnost zasnivaju na temeqnom poznavawu i osobenostima qudskog organizma, na razli~itim etapama wegovog ontogenetskog razvoja. Ovo je veoma bitno jer postoji o~igledna i prirodna povezanost kao i zavisnost izme u psihi~kog i fizi~kog razvoja deteta i mladih, te sve nastavnike obavezuje da se upoznaju sa odlikama de~ijeg razvoja, odnosno sa faktorima koji taj razvoj podsti~u ili ga usporavaju i ometaju. 151

152 Radovanovi} Jedan od osnovnih i ne mawe zna~ajnih karakteristika detiwstva jeste ubrzan rast i razvoj celokupnog organizma deteta. U tom periodu rast i razvoj se ne javqa ravnomerno i postepeno ve} u "skokovima", odnosno dosta neravnomerno u zavisnosti od doba, tj. od celokupnog telesnog razvoj deteta a isto tako i od procesa razvitka fiziolo{kih funkcija pojedinih organa. Na pojedinim etapama razvoja mladog organizma deca se br`e ili sporije razvijaju tako da faza ubrzanog razvoja zamewuje faze "sti{wavawa", tako da svaka slede}a faza razvoja, u odre enoj meri, zavisna je od prethodnih promena a u telesnoj vezi i sa onim fazama koje dolaze. Mo`e se konstatovati da sve promene koje se de{avaju u toku ontogeneze (morfolo{ke, fiziolo{ke, psiholo{ke, biolo{ke i dr.) u tesnoj su vezi i zavisne su jedna od druge. Zbog toga je potrebno napomenuti da se od svih de~aka i devoj~ica ne mogu zahtevati isti rezultati ve`bawa, odnosno uticaja fizi~kog ve`bawa, jer se svaka jedinka razlikuje po svojim individualnim mogu}nostima, pa se zbog toga to mora reperkutovati i na vo ewe nastavnog procesa u radu sa decom i u~enicima, uz primenu specifi~nih metoda rada, nastavnih sredstava, dozirawa i dr., a u saglasnosti sa wihovim dobnim karakteristikama. Naravno, prilikom analizirawa pojedninih razvojnih doba dece i u~enika potrebno je obratiti posebnu pa`wu na dve bitne ~iwenice: prvo, bilo bi pogre{no ako bi se rast i razvoj mladih posmatrao kao me usobno nepovezane faze jer je razvoj deteta neprekidan, stalan, bez strogo odre enih granica. Mo`e se tvrditi da u principu treba prihvatiti pravilo da postoje tri grupacije dece, u~enika: deca koja imaju ubrzani rast i razvoj; drugo, deca koja rastu i razvijaju se ravnomerno, odnosno umereno i tre}a grupa dece kod koje je rast i razvoj usporen. Dakle, decu i u~enike treba posmatrati u psihofizi~koj celini, na jednom od stupweva razvoja kad je potrebno utvrditi wihove fizi~ke i psihi~ke osobine. Moglo bi se tvrditi da se su{tina pojedinog perioda ne karakteri{e samo u promeni razmera tela, ve} i u promenama funkcionalnih svojstava de~ijeg organizma, u postepenom formirawu osobenosti dinamike vi{enervne delatnosti. Prema tome, dete u svakoj etapi svog razvoja odlikuje se specifi~nim osobenostima koje uti~u na `ivotne i radne procese, tj. na intelektualnu i fizi~ku delatnost de~aka i devoj~ica. Zbog toga, svaka radna aktivnost dece i mladih, pa i 152

153 RAZVOJ MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI fizi~ko ve`bawe, mora da bude usagla{eno sa objektivnim potrebama i mogu}nostima dece, to jest od stawa zdravqa funkcionalnih i motori~nih sposobnosti, na svakoj etapi wihovog razvoja. Osobenosti pred{kolskog doba Deca pred{kolskog doba su podeqena, obi~no, u tri grupe i to na: mla u grupu, od 3 do 4 godine `ivota; sredwu grupu od 4 do 5 godina `ivota i stariju grupu od 5 do 7 godina `ivota, odnosno do polaska u {kolu. U pred{kolskom dobu od 3 do 7 godina deca se dobro fizi~ki razvijaju: telo raste u visinu i {irinu i to do 8 cm u visinu i 1,5 kg u telesnoj masi. Karakteristi~no je da se uz brz rast istovremeno vr{i i postepeno oko{tavawe dugih cevastih kostiju i karlice, ali kosti jo{ uvek nisu ~vrste i lako se deformi{u, posebno od pete godine `ivota, kada je dugo stajawe i sedewe dece ovog doba veoma {tetno. Izme u 6. i 7. godine `ivota, tj. u starijoj grupi, kosti su ne{to ~vr{}e i otpornije, a time je i otpornost de~ijeg organizma u celini ve}a pa samim tim i mogu}nost savla ivawa po~etnih te{ko}a u prilago avawu {kolskom re`imu `ivota i rada, tako da deca postaju ja~a, okretnija i uop{te sposobnija za fizi~ku aktivnost i sistematsko telesno ve`bawe. Osim toga, intenzivno se razvijaju i psihi~ke funkcije, posebno nervni sistem i koordinacija pokreta koji se ubrzano usavr{avaju. Kao posledica ubrzanog rasta i razvoja svih funkcija de~ijeg organizma, deca ovog doba vrlo rado ve`baju i vole da se takmi~e i da svoje sposobnosti upore uju sa sposobnostima druge dece, ali ne vole jednoli~ne i duge iste aktivnosti jer ne mogu dugo da usredsrede pa`wu na postavqene zadatke. U starijoj grupi postepeno se javqa logi~no mi{qewe i namerno pam}ewe, {to uslovqava da se na osnovu obja{wewa i uputstava razvijaju op{te sposobnosti i deca su u to doba sposobna za ve}e fizi~ke i psihi~ke napore. Zbog toga i drugih razloga, za decu ovog doba preporu~uju se nastavne sadr`ine koje se zasnivaju na prirodnim oblicima kretawa, kao {to su: hodawe, tr~awe, bacawe, skokovi, puzawe, provla~ewe, pewawe i sl., a posebno su deca zainteresovana za pokretne igre, naro~ito {tafetne, takmi~arske. Primena takvih kretawa upra`wava se u prvim godinama `ivota, a posebno u pred{kolsko doba. Naravno, primena tih kretawa mora biti uz veliku obazrivost i vo ewe procesa ve`bawa sa 153

154 Radovanovi} decom pred{kolskog doba nije ni malo jednostavno i lako, ve} je to slo`en i odgovoran zadatak nastavnika. Osim ovoga, neophodno je uspostaviti ozbiqnu saradwu sa lekarem ne samo u kontroli zdravqa ve} i u primeni odre enih sredstava u neposrednom nastavnom procesu. Uz sve {to je navedeno pri racionalnoj organizaciji i pravilnoj metodici obu~avawe dece pojedinim tehnikama kretawa, mogu}e je korektno pripremiti decu za slede}i period jer on treba da obezbedi "prvu kariku" u op{tem sistemu organizovanog fizi~kog vaspitawa i sportske aktivnosti dece kako bi se {to boqe pripremila u adaptaciji na promenqive spoqa{we i unutra{we uslove `ivota i rada. Osobenosti mla eg {kolskog doba Mla e {kolsko doba karakteri{u zna~ajne promene u uslovima de~ijeg `ivota jer je to vreme kada dete polazi u {kolu. Posle bezbri`ne i slobodne igre, de~aci i devoj~ice se ukqu~uju u nov i organizovan na~in `ivota i rada, uz {kolske obaveze, {to uti~e i na `ivotne i radne aktivnosti u porodici, a to se sve odra`ava, na neki na~in, i na daqi fizi~ki i psihi~ki razvoj deteta. Jedan broj autora (Zimkin, Korbakov, Rudik idr.) koji su posebnu pa`wu posvetili ovom dobu, smatraju da je ovaj period (od 7. do 11/12. godine) period relativno mirnog, ravnomernog razvitka, odnosno etape "drugog zaobqavawa" deteta. Kada je u pitawu telesni razvoj dece ovog doba, onda se mo`e konstatovati da se zadr`ava tempo ra{}ewa i pove}ava u visinu i u masi tela i to: godi{wi porast u visinu tela u proseku iznosi oko 10 cm, a u telesnoj masi oko 2,5 do 3 kg. Jo{ jedna karakteristika prati razvoj mla eg {kolskog doba. Dete mewa svoj izgled (gubi zaobqenost), izdu`uje se. Grudni ko{ se {iri, {to uslovqava i pova}awe wegove zapremine. Ki~meni stub dobija svoju normalnu anatomsku krivinu u sedmoj godini `ivota. Ko{tani stub dobija svoju normalnu anatomsku krivinu u sedmoj godini `ivota. Ko{tani sistem, u celini, jo{ uvek je u procesu formirawa i veoma je plasti~an, a oko{tavawe se vr{i ravnomerno. Me utim, kada je u pitawu ki~meni stub, onda se mora voditi briga o tome da ta wegova plasti~nost ne uti~e negativno, na lo{e dr`awe tela kao i na stvarawe telesnih deformiteta, koji ~esto nastaju kao posledica malog kretnog re`ima, sede}eg na~ina `ivota, stati~kih naprezawa i sl. 154

155 RAZVOJ MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI Oko{tavawe kod devoj~ica u pore ewu sa de~acima, javqa se br`e, odnosno ranije za 1-2 godine. Na po~etku ovog doba razvijeni su krupni mi{i}i (velike mi{i}ne grupe), a posle toga, oko 11. i 12. godine `ivota formira se sitna muskulatura. Uporedo sa telesnim razvojem razvijaju se i pojedini organski sistemi, odnosno organi. Tako, na primer, ritam disawa oko osme godine iznosi izme u 20 do 25 u minutu, ali jo{ uvek je nedovoqan da bi zadovoqio potrebe mladog organizma jer zbog male zapremine grudnog ko{a i relativno slabe disajne muskulature deca ne mogu dugo da se anga`uju fizi~kom aktivno{}u, pa je neophodno, preko sistematskog i prilago enog de~ijem dobu, da se primewuje sistematsko ve`bawe kako bi obezbedilo razvoj disajne muskulature i da se pove}a dubina disawa i plu}ne ventilacije, odnosno pove}awe kapaciteta plu}a, a samim tim obezbedila ve}a i boqa snabdevenost krvi kiseonikom. Krajem ovog perioda vitalni kapacitet plu}a kre}e se izme u 2200 i 2300 ccm, odnosno polovinu vrednosti kapaciteta odraslog ~oveka. Uporedo sa razvojem organa za disawe pove}avaju se apsolutne vrednosti srca zahvaquju}i pove}awu wegove mi{i}ne mase. Te`ina srca dece ovog doba iznosi oko 90 gr, a sr~ana frekvencija kre}e se kod dece od 6. do 7. godina izme u 85 i 90 otkucaja u minuti, a karakteri{u je i nestabilan ritam sr~anog rada, koji je u najve}oj meri zavisan od unutra{wih i spoqa{wih nadra`aja. Otvori krvnih sudova, postepeno se {ire, {to uslovqava boqi protok krvi, tj. boqe snabdevawe krvqu pojedinih organa. Mo`e se re}i da radni kapacitet dece ovog doba nije veliki, ali je oporavak od rada kra}i, intenzivniji i br`i nego kod odraslog ~oveka. Kada je u pitawu pa`wa, onda je potrebno imati u vidu da je ona na po~etku nenamerna ali, mo`e da bude dosta stabilna i trajna, posebno krajem ovog perioda, utoliko vi{e ukoliko je vezana za aktivnost-predmet za koji je dete zainteresovano. Zbog toga je potrebno voditi ra~una u procesu ve`bawa da se deca zainteresuju za odre ene aktivnosti jer je to jedan od dobrih preduslova za animirawe de~ije pa`we i motivacije. Pri kraju ovog doba sve vi{e se razvija umna i voqna sfera koje sve vi{e prelaze od konkretnog tipa mi{qewa na apstraktno mi{qewe. Mnogi autori smatraju da posle devete i desete godine `ivota sve vi{e dolaze do izra`aja diferencirana polna interesovawa, vr{i se socijalizacija (koja 155

156 Radovanovi} je zna~ajna za nastavni~ki rad) i deca te`e da se dokazuju i da se isti~u u svojim motori~kim umewima, da se takmi~e i upore uju sa drugom decom. Nagli razvoj morfofunkcionalnih i psihofizi~kih dimenzija dece, koje se odvijaju po biolo{kim zakonitostima promena, u najve}oj meri uti~e i na razvoj motori~kih sposobnosti. Neophodno je imati u vidu ~iwenicu da je razvoj pojedinih motori~kih sposobnosti bitno odre en individualnim genetskim faktorima, kao i ~iniocima spoqa{we sredine, tj. fizi~kim aktivnostima deteta, a {to, u celini, povoqno uti~e na razvoj pojedinih motori~kih sposobnosti. Razvoj pojedinih motori~kih sposobnosti ovog doba odvija se neravnomerno i u zavisnosti je i od senzitivnih perioda jer se oni, uglavnom, razvijaju i u procesu usvajawa i usavr{avawa razli~itih motori~kih umewa i navika kao i specifi~nih telesnih ve`bi. U ovom dobu fizi~ko vaspitawe i daqe je usmereno, pre svega, na ja~awe zdravqa dece, na podsticawe i potpomagawe pravilnog rasta i razvoja, sticawe zdravstveno-higijenskih navika, kretawe i ve`bawe u prirodnim uslovima u slobodnom prostoru pod uticajem prirodnih faktora: sunca, vazduha i vode. Dakle, sistematsko telesno ve`bawe je u ovom periodu dosta slo`ena delatnost: kako po sadr`ini, tako i po slo`enosti i usmerenosti. U ovom periodu `ivota deteta mora se voditi ra~una ne samo o razvojnom nivou u~enika ve} isto tako i o novim uslovima i obavezama koje mu name}e {kolska sredina. Osim ovoga, neophodno je imati u vidu ~iwenicu da su u ovo doba osetno pove}ane potrebe za kretawem i interesovawa za organizovano fizi~ko ve`bawe i sportsku aktivnost, {to name}e obavezu nastavnicima da u procesu nastave primewuju savremena sredstva i metode rada prilago ene dobu, mogu}nostima i interesovawima dece. Ve}i broj autora, koji se bavi problemima rane sportske specijalizacije, smatra da je period mla eg {kolskog doba veoma pogodan za neke sportove, prvenstveno one ~iju osnovnu strukturu ~ine prirodni oblici kretawa (klizawe, plivawe, tr~awe, skijawe i sl.) za daqu sportsku aktivnost dece i da se u ovo doba treba posvetiti posebna pa`wa u~ewu elementarnih sportskih tehnika. Zbog toga pa`wu treba posvetiti i izboru sportova kojima se mogu baviti s obzirom da dete nije u stawu da podnosi neodgovaraju}a optere}ewa. 156

157 RAZVOJ MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI Kada su u pitawu motori~ke sposobnosti onda bi trebalo dati prednost onim sredstvima fizi~kog vaspitawa koja razvijaju brzinu i gipkost, ve`bama skladnog pokreta, ve`bama koje razvijaju okretnost. Posebnu pa`wu treba posvetiti dozirawu ve`bi snage, kao i postepenom i pa`qivom optere}ewu de~ijeg organizma ovim ve`bama, koje treba da budu dinami~ne i usmerene na mawe mi{i}ne grupe ruku i nogu, a zatim, na mi{i}e le a, trbu{nog i ramenog pojasa i ve`be koje podsi~u izdr`qivost. Osobenosti sredweg {kolskog doba Ovaj period obuhvata {kolsko razdobqe od petog do osmog razreda osnovne {kole, kako neki autori tvrde da je to najzna~ajniji period za preobra`aj mlade li~nosti u kojoj se de~ak pretvara u mu{karca a devoj~ica u `enu. Taj period ~ovekovog razvoja jedan broj autora naziva pretpubertet (od 11. do 13. godine) a od 13. do 15. godine `ivata pubertet. Karakteristi~no je da se u ovom vremenskom razdobqu de{avaju skokovite promene u organizmu i u telesnom razvoju deteta. Ubrzan rast u visinu naru{ava koordinaciju pokreta, uslovqava op{te slabqewe organizma, podsti~e interesovawe za sopstvenu li~nost, uti~e na nestabilan nervni sistem, poja~ava intenzivan rad `qezda sa unutra{wim lu~ewem, posebno polnih, a tu je i pojava sekundarnih polnih odlika i dr. Motori~ki i psihi~ki nesklad smatraju se bitnim svojstvima ovog razvojnog doba, koje bez sumwe, moraju da uti~u i na karakter sredstava fizi~kog vaspitawa. Daqi razvoj de~ijeg organizma, posebno tela uti~e na pojavu prvih pubertetskih promena. Tako, na primer, visina tela se pova}ava za oko 5,5 cm, telesna masa za oko 4 kg. Devoj~ice ve} u 11. godini `ivota, u pore ewu sa de~acima, po~iwu da budu vi{e, a sa 13 godina ova razlika postaje sve primetnija. Isto tako, masa tela kod devoj~ica je ve}a od mase de~aka. Brz rast i razvoj u ovo doba su u najve}oj meri posledica pove}anog dejstva `qezda sa unutra{wim lu~ewem, posebno hipofize. Usled naglog izdu`ewa cevastih kostiju dolazi do istezawa mi{i}nih vlakana, {to prouzrokuje i pove}awe tonusa mi{i}a i promene mehani~kih odnosa u aparatu za kretawe, kao i neke poreme}aje u nervno-motornim mehanizmima u centralnom nervnom sistemu, {to u krajwem dovodi do naru{avawa koordinacije pokreta i nespretnosti u kretwama deteta. 157

158 Radovanovi} U sistemu krvotoka nastaje disproporcija izme u srca i krvnih sudova. Volumen srca se pove}ava dva puta a telesna masa samo jednom. Presek arterija (lumen krvnog suda) u pore ewu sa zapreminom srca relativno se smawuje tako da srce pove}anu koli~inu krvi ubacuje u relativno mawe-u`e otvore krvnih sudova. Posledica ovoga je pove}an krvni pritisak, a smawuje se op{ta sposobnost dece da primewuju i ve`be snage, naro~ito stati~kog karaktera, smawuje se i mogu}nost dugotrajne fizi~ke aktivnosti, tj. fizi~kih napora. Karakteristi~no je i pove}awe zapremine grudnog ko{a, {to uslovqava pove}awe vitalnog kapaciteta plu}a. Istovremeno, pove}ana je i razmena materija u organizmu deteta zbog ubrzanog razvoja, pa je zbog toga neophodno obezbediti pravilnu i kvalitetnu ishranu. U dru{tvenom `ivotu dece ovog doba nastupa kriza li~nosti. Dete tra`i sopstven put i koleba se izme u suprotnosti: preterane ili smawene aktivnosti, veselosti ili `alosti, `eqe za dru{tvom ili samo}om, precewuje sopstvene snage, trudi se da li~i na odraslog i te`i da se oslobodi {kolskih i porodi~nih obaveza. Zapa`a se i brz porast analiti~ke sposobnosti pa`we, apstraktnog mi{qewa i pam}ewa. Kada je u pitawu razvoj motori~kih sposobnosti, onda, u ovo doba, te sposobnosti se naglo pove}avaju, posebno koordinacija, brzina i izdr`qivost. Ovo je u najve}oj meri posledica razvoja nervnog sistema i wegovog glavnog dela: kore hemisfere velikog mozga, uz uzajamno delovawe spoqa{we sredine. U ovo doba razvoja pogor{an je razvoj pokretqivosti, pa je neophodno posvetiti posebnu pa`wu ubla`avawu ovih slabosti odgovaraju}im telesnim ve`bama. Sve ovo je imalo uticaja i na najve}i napredak u razvoju nekih motori~kih sposobnosti, pa zbog toga pojedini autori ovaj period nazvijaju "zlatnim periodom razvoja motori~kih sposobnosti". Za ovaj period razvoja deteta karakteristi~no je da se razvijaju velike mi{i}ne grupe i da relativno brzo deca u~e sportsku tehniku pojedinih sportova, {to uslovqava i najve}i napredak u sportskom obu~avawu dece. S obzirom na sve napred navedeno, u pogledu rasta i razvoja dece ovog doba posebno na poboq{awu biolo{ko-fiziolo{kih karakteristika dece ovog doba, razvojnih karakteristika i motori~kih sposobnosti, potrebno je ovaj period iskoristiti radi ve}e anga`ovanosti nastavnika da se sistematskim usmerenim telesnim ve`bawem uti~e na poboq{awe koordinacije, 158

159 RAZVOJ MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI brzine, izdr`qivosti i pokretqivosti, uz pa`qivo birawe i dozirawe telesnih ve`bi i uz pove}an obim i intenzitet ve`bawa. Nasuprot ovim sposobnostima, neophodno je biti veoma pa`qiv i oprezan kada su u pitawu ve`be brzinske izdr`qivosti i stati~ke snage jer se ove sposobnosti ne{to kasnije i u ve}oj meri razvijaju. Neke karakteristike senzitivnog perioda u razvoju motori~kih sposobnosti Jedan broj na{ih istra`iva~a prou~avao je dosta slo`enu problematiku senzitivnih perioda, koji su neposredno vezani za nastavu fizi~kog vaspitawa i sportsku aktivnost dece i omladine, te aktuelna pitawa senzitivnih (kriti~kih) perioda u razvoju morfolo{kih karakteristika i pojedinih motori~kih sposobnosti mladih. Mora se pa`qivo voditi nastava, odnosno primena odgovaraju}ih sredstava i dozirawe optere}ewa prilikom ve`bawa. Posebnu pa`wu ovoj aktuelnoj problematici posvetio je i ruski nau~nik L. Vigotski, koji je ukazao na va`nost izu~avawa senzitivnih perioda (u stru~noj literaturi pojavquje se i termin kriti~ni period) za nastavnike i sportske trenere. Poznavawe ovih perioda veoma je zna~ajno da bi se odredili optimalni vremenski period, tj. "periodi u kojima specifi~ni uticaji ve`bawa na mladi organizam deteta izazivaju poja~anu reakciju, i u kojima se kao rezultat te akcije mogu dobiti optimalni efekti" (V. Koprivica, D. Arunovi}, 1994). Senzitivne periode neophodno je dobro poznavati kako bi se {to ve}a pa`wa usredsredila na te optimalne kriti~ke periode za obuku dece u nastavi i vannastavnoj sportskoj aktivnosti, kao i u primeni odgovaraju}ih telesnih ve`bi za poboq{awe pojedinih moroti~kih sposobnosti. Mnogi autori smatraju da se ovi senzitivni periodi mogu povoqno iskoristiti da bi se uspe{no ostvarili `eqeni efekti u nastavi ili sportu. Da bi se to moglo realizovati na najboqi na~in, neophodno je u {kolskoj i sportskoj praksi u "pravo vreme" primewivati adekvatna sredstva fizi~kog vaspitawa i sporta, tako da se na odre enoj etapi razvoja pojedinih motori~kih sposobnosti deluje na wihovo pove}awe, i tada se, izme u ostalog, mogu posti}i najboqi rezultati u nastavi i sportu, posebno u pove}awu nivoa motori~kih sposobnosti. Suprotno ovome, ako se deluje na drugim etapama de~ijeg razvoja, prirodno je 159

160 Radovanovi} o~ekivati slabiji uspeh nastavnog procesa, tj. da }e efikasnost ve`bawa biti neutralna ili imati i negativan uticaj na razvoj sposobnosti dece i mladih. Zbog toga se postavqaju obaveze i zadaci nastavnicima i trenerima da obavezno prou~avaju ovu aktuelnu problematiku razli~itih dobnih kategorija dece i omladine, posebno, za doba u kojem se de{ava intenzivan rast i razvoj motori~kih i funkcionalnih sposobnosti. Na osnovu istra`ivawa, u laboratorijskim uslovima, utvr eno je u razvoju motori~kih sposobnosti slede}e: (L. Kuzwecova 1975): - razvoj pojedinih motori~kih sposobnosti ne de{ava se u isto vreme ve} u razli~itim periodima; - u toku jednog perioda razvoj, tj. poboq{awe nivoa pojedinih motori~kih sposobnosti nije isti, oni su razli~iti za pojedine motori~ke sposobnosti, a isto tako i po polovima; - sistematsko telesno ve`bawe i sportski trening, ako se primewuju iste metode i isti intenzitet rada, daju razli~ite efekte, ali najve}i efekti su utvr eni u periodu "prirodnog uspona jedne ili druge motori~ke sposobnosti"; U nastavku, primera radi, daju se podaci jednog broja autora, ~iji su rezultati istra`ivawa bili dostupni, posebno o senzitivnim periodima kod dece razli~itog doba koji se odnose na motori~ke sposobnosti. Brzina reagovawa i frekvencije pokreta Istra`ivawa S. Izraela, godine, ukazuju da je na razvoj brzine reagovawa i frekvenciju pokreta mogu}e uspe{no uticati specifi~nim telesnim ve`bama na decu pred{kolskog i {kolskog doba. Kao najoptimalniji period autor isti~e da je to vreme izme u 7. i 11/12. godine `ivota. Prou~avaju}i brzinu pojedina~nih pokreta, sposobnosti ubrzawa i maksimalnu brzinu dece, V. Filin, 1974, i R. Vinter, godine, do{- li su do zakqu~ka da je neophodno u ranom detiwstvu razvijati pomenute sposobnosti. Ovi autori tvrde da, ako senzitivni period po~iwe kasnije, docnije se i zavr{ava. Usporenost razvoja pojedina~nih pokreta, sposobnosti ubrzawa i maksimalne brzine povezuje se sa pogor{anim razvojem i eksplozivnom snagom od koje su u velikoj meri zavisne. 160

161 RAZVOJ MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI Na osnovu istra`ivawa Volkova godine, koji je istra`ivao brzinu, kao i motori~ku sposobnost, ova sposobnost dosti`e kod u~enika maksimalne rezultate u 18. godini `ivota, odnosno 18/19. godini, kao i da se senzitivna faza javqa izme u 11. i 15. godine `ivota. Istra`uju}i senzitivni period preko inostrane populacije, A. Gu`alovski je utvrdio da je senzitivni (kriti~ni) period u razvoju brzine izme u 10. i 11. i izme u 13. i 16. godine `ivota. Kada je u pitawu senzitivni period u razvoju snage, onda se mora uva`iti ~iwenica da se to odvija dugotrajno i postepeno. Prema ruskom autoru Filinu (1971) i nema~kom R. Vinteru (1988), senzitivni period za razvoj snage dece nastupa izme u 12/13. do 18. godine `ivota. Me utim, A Gu`alovski (1984), koji se, tako e bavio problemima razvoja maksimalne snage, posebno problemima senzitivnog perioda razvoja maksimalne snage, zakqu~io je da je najosetqiviji period za razvoj snage oko osme godine, a zatim izme u osme i devete i izme u 10. i 11. godine. Kao posebno osetqiv period ozna~io je vreme izme u 14. i 15. godine `ivota. Razvoj eksplozivne snage i izdr`qivost u snazi, po R. Vinteru (1985), A. Volkovu (1981) i A. Gu`alovskom (1984) najpovoqniji je u senzitivnom periodu za pomenute motori~ke sposobnosti oko osme godine, zatim izme u 8-9, 10-11, a posebno izme u godine `ivota. Od na{ih autora, koji su se bavili istra`ivawem motorike ~oveka, najvi{e pa`we ovoj motori~koj sposobnosti poklonila je M. Gaji} (1987) koja je utvrdila da je za razvoj eksplozivne snage i izdr`qivosti u snazi najpovoqniji period razvoja te motori~ke sposobnosti izme u 11. i 14. godine `ivota. Prou~avawem senzitivnog perioda za razvoj motori~ke sposobnosti izdr`qivosti utvr eno je da taj period po~iwe ve} u pred{kolsko doba, a docnije je taj razvoj neravnomeran, mali, sa tendencijama postepenog pove}awa. Ruski autor A. Gu`alovski (1984) tvrdi da je to izuzetno osetqiv period za razvoj izdr`qivosti od osam do devet, zatim od 10. do 11, a posebno izme u 14. i 15. godine `ivota. Godinu dana kasnije ruski nau~nik Volkov (1985), na osnovu sopstvenih istra`ivawa, posebno ukazuje na to da je period puberteta veoma osetqiv, ali i prikladan za razvoj aerobne i anaerobne izdr`qivosti. Radi utvr ivawa, tj, otkrivawa povoqnih perioda za usmeren uticaj sredstava za razvoj sposobnosti ravnote`e, J. Kobanov (1997) na- 161

162 Radovanovi} vodi, na osnovu sopstvenih istra`ivawa, da je..."najblagotvorniji period za usmeren uticaj sredstava za razvoj stati~ke ravnote`e kod de~aka i devoj~ica u tre}em i osmom razredu". Kad je re~ o razvoju dinami~ke ravnote`e, onda autor nagla{ava da je... "najblagotvorniji period kod de~aka u drugom i osmom razredu, a kod devoj~ica u drugom razredu". Kad je re~ o pasivnoj gipkosti, kao motori~koj sposobnosti, onda se mo`e tvrditi da ju je mogu}e razvijati od prvih godina. Senzitivni period za ovu motori~ku sposobnost prote`e se do po~etka puberteta, a najpovoqniji period za razvoj aktivne gipkosti je izme u 8. i 12/13. godine (R. Vinter, 1985), a zatim, A. Gu`alovski (1984) tvrdi da se kriti~ni period (kao deo senzitivne faze) razvoja gipkosti javqa od osme do devete, zatim, 10-11, a posebno je izra`en u godini `ivota. Ruski autor A. Volkov (1985) posebno upozorava da je period puberteta veoma osetqiv i slo`en za razvoj aerobne i anaerobne izdr`qivosti. Autori koji su prou~avali gipkost, kao motori~ku sposobnost, sla`u se sa tvrdwom da je gipkost mogu}e razvijati od prvih godina `ivota.senzitivni period za ovu sposobnost se prote`e do po~etka puberteta, a najpovoqniji period razvoja aktivne gipkosti je izme u 8. i 12/13. godine (R. Vinter, 1985). Kriti~ni period, kao deo faze senzitivnog perioda razvoja ove sposobnosti, po Gu`alovskom, 1984 godine, jeste vreme izme u 9. i 10. i 13. i 14. godine `ivota. Prema ruskom autoru Volkovu, 1981 godine, kriti~ne faze razvoja gipkosti su od 9. do 11. i 14. do 16. godine `ivota. Istra`ivawima u na{oj zemqi J. Kalaxi}, godine, do{la je do podataka koji ukazuju na to da je doba od 11. do 14. godine veoma pogodno za razvoj gipkosti. Na osnovu istra`ivawa R. Vintera (1969), D. Stemlera (1977) i A. Volkova (1981) utvr eno je da je najoptimalniji senzitivni period za razvoj koordinacionih sposobnosti izme u sedme i 12. godine. Osim ovog perioda, R. Vinter (1985) smatra da postoji jo{ jedan senzitivni period, a to je vreme posle 15. godine `ivota, uz uslov da je prvi senzitivni period iskori{}en za stimulaciju za razvoj koordinacionih sposobnosti. Svojim istra`ivawima T. Qaha (1990) donekle je to potvrdio. Sem ovoga, ovaj autor je do{ao do podataka da postoji vi{e optimalnih "vrhova" za razli~ite motori~ke sposobnosti koje se podvode pod koorinaciju. To se posebno odnosi na doba izme u 7. i 12. godine `ivota, a znatno mawe posle 12. do 17. godine. 162

163 RAZVOJ MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI Istra`ivawa R. Moraveca, J. Sedla~eka (1991) ukazuju na to da u tempu razvoja pojedinih motori~kih sposobnosti postoje znatne razlike. Naime, autori su tokom godine na uzorku od u~enika i u~enica od sedam do 18 godina istra`ivali razlike u dinamici razvoja pojedinih motori~kih sposobnosti kako bi utvrdili kako se motori~kim optere}ewem, nagla{avawem razvoja neke motori~ke sposobnosti, posebno u pojedinim periodima bitno uticalo na wegovu efikasnost. Na osnovu podataka dobijenih u ovom istra`ivawu konstatuju da je za razvoj motorike dece izuzetno pogodno doba od sedam do osam godina `ivota, odnosno da su optimalni periodi za razvoj maksimalne brzine tr~awa izme u sedme i osme i 14. i 15. godine kod u~enika i kod u~enica do 11. godine, a posle toga razvoj motorike se pogor{ava. Eksplozivna snaga de~aka se razvija najboqe od 10. i 11. godine, a maksimalno od 13. do 15. godine, a kod devoj~ica od sedme i osme, a zatim 9. i 10. i od 10. i 11. godine `ivota. Od 13. i 14. godine dolazi do pogor{awa razvoja ove sposobnosti. Eksplozivna snaga tela pove}ava se kod u~enika i u~enica do 13. godine, a zatim kod de~aka izme u 13. i 14. i 15. i 16. godine a kod devoj~ica se razvija posle 13. godine. Motori~ka sposobnost izdr`qivosti pove}ava se od sedme do devete godine, odnosno de~aka od 10, a intenzivnije izme u 13. i 14. godine `ivota. U~enice, za razliku od u~enika, od 12. i 13. godine stagniraju u razvoju izdr`qivoti i pogor{avaju nivo ove sposobnosti. U trogodi{wem istra`ivawu dinamike razvoja nekih antropometrijskih i motori~kih sposobnosti jedne generacije u~enika i u~enica vi{ih razreda osnove {kole iz ve}ih gradova Vojvodine ({kolske 1987/ /89. i 1989/90. godine) \. Radovanovi} (1995) je dobio podatke u istra- `ivawu na osnovu kojih je utvrdio da je u pomenutom periodu najve}i napredak u pojedinim motori~kim sposobnostima utvr en u slede}im godinama `ivota u~enika i u~enica: - na motori~kom testu tr~awa na 80 metara, testa spirinterske brzine, najve}i napredak ove brzine tr~awa utvr en je izme u 12. i 13. godine za u~enice, a za u~enike izme u 11. i 12. godine; - u brzini pokreta rukom (taping rukom) najve}i napredak utvr en je za u~enice izme u 11. i 13. a za u~enike izme u 12. i 13. godine; 163

164 Radovanovi} - najve}e poboq{awe eksplozivne snage, merene skokom u daq iz mesta, utvr ena je za u~enice izme u 11. i 12. i 12. i 13. godine, za u~enike izme u 12. i 13. godine `ivota; - najve}e poboq{awe rezultata u repetativnoj snazi (merene testom podizawa trupa) utvr en je za u~enice izme u 11. i 12. i 12. i 13. a za u~enike izme u 11. i 12. godine `ivota; - najve}i napredak u stati~koj snazi ruku i ramenog pojasa (merene zgibom u vis) u ispitivanom periodu najve}i napredak u~enica je bio izme u 12. i 13. godine, a u~enika izme u 11. i 13. godine `ivota; - na testu aerobne izdr`qivosti (merene tr~awem na 500 metara) utvr eno je najve}e poboq{awe za u~enice izme u 11. i 12. godine, a za u~enika (mereno tr~awem na 600 metara) izme u 11. i 12. i 12. i 13. godine `ivota. Zakqu~na napomena Zahtevi vremena u kome `ivimo i radimo, kao i budu}nosti, tra`e nove puteve za {to boqu i efikasniju nastavu fizi~kog vaspitawa kao zna~ajnoj vaspitno-obrazovnoj aktivnosti u {kolama. Zbog toga nastavici za to moraju biti dobro i savremeno pripremqeni i za stalne promene kako bi {to boqe i efikasnije izvr{avali svoje radne zadatke. U toku neposredne radne aktivnosti sa decom i omladinom neophodno je da se nastavici stalno usavr{avaju i da prate dostignu}a u naukama fizi~ke kulture i primewenim naukama kako bi uspe{no ispuwavali obaveze koje pred wih postavqa dru{tvena zajednica jer je nastvni~ka uloga veoma slo`ena, znatno {ira i ima specifi~ne i slo`ene funkcije kako bi se na vreme i kvalitetno izvr{avale obaveze koje stoje pred wima. Zbog toga je neophodna stru~no-metodi~ka osposobqenost nastavnika veoma zna~ajna jer nastavnici moraju poznavati koje nastavne sadr`ine, koje metode, postupke i oblike rada uz poznavawe karakteristika i senzitivnih perioda dece i omladine kako bi obezbedili najboqe rezultate nastave, koje, u najve}oj meri, zavise ne samo od organizacije nastave ve} i od dobrog poznavawa karakteristika i senzitivnih perioda razvoja pojedinih motori~kih sposobnosti dece i mladih koje praksom proveravaju i unapre uju. 164

165 RAZVOJ MOTORI^KIH SPOSOBNOSTI Literatura: 1. Adler, A. (1990): Poznavawe ~oveka, Novi Sad: Matica srpska. 2. Arunovi}, D (1990): Razvijawe motori~kih sposobnosti, grupa autora: Fizi~ko vaspitawe, Ni{: Narodne novine. 3. Arunovi}, D. i saradnici (1997): Razvoj morfolo{kih karakteristika, fizi~kih sposobnosti i telesnog statusa dece mla eg {kolskog uzrasta, Zbornik radova LSPFKJ-e, Novi Sad; 4. Vinter, R. (1985): O problemu senzitivnih faza u de~ijem i omladinskom uzrstu, Trenerska tribina 85, Beograd; 5. Gaji}, M. (1987): Promene segmenata antropolo{kog prostora u uzrastu od 11. do 14. godine, Fizi~ka kultura, br. 3, Beograd. 6. \or evi}, D. (1984): Razvojna psihologija, Gorwi Milanovac: De~je novine. 7. Ilin, P. E. (1980): Psihofiziologija fizi~eskovo vospitanija, Moskva: Prosve{}enije. 8. Kabanov, M. J. (1997): Kriti~ki periodi razvoja stati~ke i dinami~ke ravnote`e, Fizi~ka kultura, br. 1, Beograd: 9. Kalajxi}, J. (1994): Primeweni organizaciono-metodi~ki oblici rada pri stimulaciji razvoja gipkosti i repetativne snage, Zbornik radova FFK, Novi Sad. 10. Keneman, B. A. i saradnici (1978): Teorija i metodika fizi~eskovo vospitawa dece do{kolnovo vozrasta, Moskva: Prosve{}enije. 11. Koprivica, V., Arunovi}, D. (1994): Zna~aj senzitivnih perioda za planirawe nastave fizi~kog vaspitawa, Zbornik radova FFK, Novi Sad; 12. Moravec, R., Sedla~ek, J. (1991): Razlike u dinamici razvoja motori~kih sposobnosti, Fizi~ka kultura, br. 4., Beograd; 13. Radovanovi}, \. (1995): Dinamika razvoja antropometrijskih i motori~kih varijabli u~enika vi{ih razreda osnovne {kole, Saop{tewe na Kongresu ADJ-e, Prijepoqe; 14. Fomin, A. H.Filin, P.V. (1972): Vozrasnije osnovi fizi~eskovo vospitanija, Moskva: Fiskultjura i sport. 15. H.D. devris (1976): Fiziologija fizi~kih napora u sportu i fizi~kom vaspitawu, Beograd: Partizan. 165

166

167 UDK 37 Norma, godina IV, 2-3/98 YU ISSN: Dr Nedeqko Rodi}, Pregledni ~lanak Mr Du{an Rodi}, UDK: ( Sombor) Mara Jovanovi} BIBLID: ,4(1998)2-3,r U~iteqski fakultet Primqeno: Sombor INOVACIJE PLANA I PROGRAMA FIZI^KOG VASPITAWA STUDENATA U^ITEQSKOG FAKULTETA U SOMBORU Rezime: Dosada{wa provera na prijemnom ispitu ne daje ni pribli`ne pokazateqe koji bi nam mogli sugerisati da primqen kandidat na U~iteqski fakultet mo`e biti uspe{no osposobqen za budu}i poziv, izme u ostalog i "u~iteqa fizi~kog vaspitawa". Radi toga, katedra za fizi~ko vaspitawe Fakulteta predla`e neophodnu novinu na prijemnom ispitu pri utvr ivawu nivoa motori~kih sposobnosti i ste~enih motori~kih umewa. Dosada{wi plan i program fizi~kog vaspitawa studenata iskqu~ivo je rekreativnog karaktera, kao i na ostalim tzv. nemati~nim fakultetima Univerziteta. Me utim, s obzirom da je za studente Fakulteta budu}i poziv i "u~iteq fizi~kog vaspitawa", smatra se da je za wih ovaj Fakultet tzv. mati~ni fakultet, odnosno da je on jednim delom i "mini fakultet fizi~ke kulture". Radi toga je neophodno plan i program fizi~kog vaspitawa preusmeriti sa rekreativnog ka edukativnom ciqu (razvijawu i odr`avawu optimalnog nivoa motori~kih sposobnosti i sticawu adekvatnih motori~kih umewa i navika) pri osposobqavawu za budu}i poziv. Kqu~ne re~i: Inovacija, program, fizi~ko vaspitawe, studenti, U~iteqski fakultet. Summary: Former checking on entrance examination hasn t obtained even approximate indicators which could suggest that a candidate accepted for The Teachers Faculty can be successfully trained for the future profession - among the others for the teacher of Physical culture. Hence the Department of Physical Culture of the Faculty

168 Rodi} proposes a necessary innovation in entrance examination in terms of the level of mobile capabilities and acquired mobile skills. Previous curriculum of students Physical culture has been exclusively recreational one, as on the others so-called foreign faculties. Nevertheless, since the students of this faculty are being prepared for the profession of the Teacher of Physical culture it has been considered that for them this faculty is a so-called home faculty, that is, it is partly a mini faculty of Physical culture. Hence, it is necessary to redirect curriculum of Physical culture from the recreational toward educative aim (developing and maintenance of mobile capabilities optimal level and toward aquiring of adequate mobile skills and habits) while training them for future job. Key words: Innovation, curriculum, Physical culture, students, The Teachers Faculty. * Uvod S obzirom na biolo{ku krivuqu razvoja ~oveka, fizi~ko vaspitawe nalazi svoje mesto na najva`nijem uzlaznom delu i ima zna~ajnu i dominantnu ulogu na pravilan rast i razvoj putem edukacije dece i omladine, od pred{kolskog do univerzitetskog doba, obu~avawem u telesnom ve`bawu i takmi~ewima u~enika i studenata sa ciqem razvijawa i odr`avawa optimalnog nivoa motori~kih sposobnosti i sticawa trajnih motori~kih umewa i navika, neophodnih u `ivotu i radu. Me utim, za studente u~iteqskih fakulteta, kao budu}ih profesora razredne nastave, neophodno je osposobqavawe i za ulogu "u~iteqa" fizi~kog vaspitawa dece ni`ih razreda osnovne {kole. I upravo ta uloga u wihovom budu}em `ivotu i radu zahteva sasvim druga~iji pristup i proces u osposobqavawu za poziv profesora razredne nastave. % A R E K godina Slika 1. Biolo{ka krivuqa razvoja ~oveka 168