Uloga {kolskog pedagoga u unapre ivawu komunikacije izme u u~enika i nastavnika... 41

Transcription

1

2

3 Dejan Vuk Stankovi} Normativna etika - razli~iti pristupi i koncepcije Mr Zorica Kova~evi} Instrukcija za samostalno u~ewe u uxbenicima za mla e razrede osnovne {kole Mr Mirsada Qaji} Uloga {kolskog pedagoga u unapre ivawu komunikacije izme u u~enika i nastavnika Dr Zlatko Pavlovi} Konstrukcija i mjerne karakteristike inventara za mjerewe ciqnih orijentacija u u~ewu Dr Milica Radovi}-Te{i} Mali pojmovnik gramati~kih i lingvisti~kih termina Dr Aleksandar Jovanovi}, Ana Jovanovi} Igor Solakovi} Mr Aleksandar Stojanovi} Dr Sawa Mandari} Dr Marina Radi}-[esti}, Mr Vesna Radovanovi}, Dr Dr Mirjana Petrovi}- Lazi}, dr Jasmina Kova~evi} Dr Dragan Martinovi}, Dr Dragoqub Vi{wi}, Dragan Brankovi} Sekularni trend rasta i razvoja dece mla eg {kolskog 77 uzrasta Pojam, zna~aj i primjena multimedijalnih uxbenika po e-learning standardima u ni im razredima osnovne {kole Specigi~nost saradwe nastavnika i roditeqa darovitih u~enika Primena kreativnog plesa u nastavi fizi~kog i zdravstvenog vaspitawa Kor{}ewe interneta u nastavi za decu o{te}enog sluha Uloga nastavnika u identifikaciji poreme}aja glasa kod u~enika mla eg {kolskog uzrasta Pedago{ka funkcija nastavnika u elementarnim igrama Mr Nata{a Nikoli} Strategija bilingvizma u obrazovawu Daniela Tomovi} [kolski razvoj - teorije i strategije (prikaz kwige) Dr Miroslava Risti} Korisne WEB lokacije

4 CONTENTS Dejan Vuk Stankovi} Normative ethica - different approaches and conception Zorica Kova~evi}, MA Instruction for individual learning in course books for younger grades of the primary school Mirsada Ljaji}, MA The role of the school pedagogue in improvement communication between a student and a teacher Zlatko Pavlovi}, PhD Construction and measuring characteristics of inventory for measuring target orientation in learning Milica Radovi}-Te{i}, PhD Small glossary of grammar and linguistic terms Aleksandar Jovanovi}, PhD Ana Jovanovi} Igor Solakovi} Aleksandar Stojanovi}, MA Sanja Mandari}, PhD Marina Radi}-[esti}, PhD Vesna Radovanovi}, MA PhD Mirjana Petrovi}-Lazi}, PhD Jasmina Kova~evi}, PhD Dragan Martinovi}, PhD Dragoljub Višnji}, PhD Dragan Brankovi} Secular trend of growth and development of children of lower primary school grades Meaning, significance and application of multi media course books according to e-learning standards in lower grades of the primary school Particularities of cooperation between teachers and parents of gifted students Application of creative dance in teaching physical and health education Using the Internet in teaching children with hearing impairment The role of a teacher in identification of voice impairment for students of lower grades of the primary school Pedagogical function of teachers in the elements of games Nata{a Nikoli}, MA Strategy of bilingual in education Daniela Tomovi} School development - theories and strategies (book reviw) Miroslava Risti}, PhD Useful WEB sites

5 Inovacije u nastavi, HH, 2007/2, str UDC Dejan Vuk Stankovi} U~iteqski fakultet, Beograd Pregledni nau~ni ~lanak Normativna etika - razli~iti pristupi i koncepcije Rezime: U sredi{tu rada nalazi se izlagawe pojmovnog odre ewa i glavnih kontura istorijskog razvitka normativne etike. Normativna etika je filozofska disciplina ~iji je ciq da stvori saznawe koje }e omogu}iti moralno ispravan ivot. Ova grana prakti~ke filozofije direktno je povezana sa odgovorom na kqu~na pitawa: Kojim ciqevima treba da te im? i [ta treba da ~inim? U najve}em delu istorije filozofije etika je filozofska disciplina, identifikovala se sa normativnom etikom. Istorijski posmatrano, tri su glavne tradicije obele ile normativnu etiku. U anti~koj Gr~koj suvereno dominira eudamonisti~ka etika. Normativno-eti~ki pravac formiran oko dva pojma: sre}e i vrline. U Moderni vode}u ulogu imaju dva normativno-eti~ka pravca: deontolo{ka etika i utilitarizam. I dok deontolo{ka u sredi{te stavqa pojam du nosti, dotle utilitarizam qudsku moralnost vezuje stremqewe za sticawem koristi koju prevodi u kategorije maksimalizacije ili minimalizacije bola i zadovoqstava za najve}i broj qudi. Moderna moralna filozofija obele ena je stalnom teorijskom raspravom ova dva prakti~no-filozofska stanovi{ta. I u savremenim normativno-eti~kim raspravama, osnovne pretpostavke i glavne konture ova dva eti~ka stanovi{ta jo{ uvek ostaju teorijski relevantne. Kqu~ne re~i: normativna etika, eudamonizam, deontologija, utilitarizam. Uvod Normativni pristup je najstariji i naj~e{}e prisutan pristup moralu. Znawe o moralu identifikuje se sa znawima koja se sti~u i formiraju normativnim pristupom Normativni pristup ~ini najzna~ajniju granu moralne filozofije - normativnu etiku. Normativna etika predstavqa oblast istra ivawa ~iji je smisao u stvarawu i artikulaciji saznawa koja treba da omogu}e moralno dobar ivot. Znawe koje nastaje u okviru normativne etike mo e se ozna~iti kao eti~ko znawe, odnosno kao ono znawe koje nastoji da pru i odgovor na pitawe: "Kako treba da ivim?" 5

6 Dejan Vuk Stankovi} Iskazano jezikom struke, normativna etika je usmerena na propisivawe i kriti~ku evaluaciju qudskih postupaka i ciqeva. S jedne strane, ona ustanovqava obrasce moralnog rasu ivawa i postupawa, dok druge strane {to direktno, {to indirektno formira obrasce vrednovawa kako sopstvenih tako i postupaka drugih qudi. Normativni pristup moralu ima slo en i bogat istorijski razvitak. Shematizovano posmatrano, tri su glavne etape istorijskog razvoja normativne etike u okviru kojeg su se konstituisale i tri glavne normativno - eti~ke tradicije: a) eudamonisti~ka etika, b) deontolo{ka etika i c) utilitarizam. Eudamonisti~ka etika Naziv eudamonisti~ka etika poti~e od gr~ke re~i eudaimonia koja ozna~ava sre}u ili bla enstvo. Ovaj pravac u normativnoj etici razvio se u anti~koj Gr~koj, premda je, to se mora naglasiti, ostao dominantan eti~ki pristup i kasnije. Uz dopune hri{- }anstvom nastavio je da dominira u sredwem veku, a uz racionalisti~ko-empirijske dodatke sa odre enim modifikacijama odr ao se i u ranim fazama Moderne, ta~nije do pojave Kantove prakti~ne filozofije. Kao {to je ve} re~eno, centralni pojam eudamonisti~ke etike je bla enstvo ili sre}a. Uz pojam sre}e ili bla enstva, ova normativno-eti~ka tradicija, posebno u antici i sredwem veku, posebnu pa wu poklawa pojmu vrline (arete). [to direktno, {to indirektno, dva kqu~na pojma ove normativno-eti~ke tradicije tvore wen glavni teorijsko-prakti~ni zaplet. Ovaj zaplet mo e se predstaviti pitawem: "Kako ~ovek treba da ivi ako ho}e da postigne sre}u ili bla enstvo?" Kqu~ni predstavnici eudamonisti~ke etike su Sokrat i Aristotel, epikurejci i stoici u Antici, u sredwovekovnoj eti~koj tradiciji Toma Akvinski koji je sintetisao principe aristotelijanske etike i hri{}anstva, dok je u Moderni koncept sre}e kao kqu~nog eti~kog ideala sadr an u eklekti~kim teorijama zapadnoevropskih prosvetiteqskih mislilaca. Ove teorije objedinile su i kombinovale razli~ite motive i uvide anti~ke, ali i racionalisti~ke i empiri~ke filozofije. Zbog potrebe sa etosti ovog teksta akcenat }e biti stavqen na Sokrata i Aristotela, uz napomenu da se specifi~na struktura eudamonisti~ke etike, wene kqu~ne pretpostavke, glavna tvr ewa, argumentacijska osnova, jednom re~ju, celoukupna struktura prakti~kog rasu ivawa upravo nalaze u Sokratovim i Aristotelovim filozofskim stanovi{tima. Sokrat (470. g. s. e g. s. e) Sokrat je jedna je od naj~e{}e pomiwanih, prihvatanih i osporavanih li~nosti u istoriji zapadne filozofije i kulture uop{te. Wegov ivot i delo sinonim su kontraverze. Optu en i osu en od strane grada Atine, kom je lojalnost platio maltene dobrovoqnim pristankom na smrtnu presudu, u mnogim pregledima istorije etike i filozofije smatra se osniva~em etike. Status herojske intelektualne figure Sokrat je stekao izjedna~avaju}i ivot i filozofiju, dok je moralnu reputaciju i autoritet zadobio time {to je govorio ono {to je mislio, a ~inio ono na {ta su ga re~ i misao obavezivale. Spajaju}i mi{qewe, govor i delawe, Sokrat je prvi potvrdio zamisao o nepono- 6

7 Normativna etika - razli~iti pristupi... qivosti qudske li~nosti i moralno-intelektualnoj snazi karaktera. Gotovo kultni status u istoriji etike Sokrat u najve}ma duguje trojici velikih filozofa: Platonu koji ga umetni~ki genijalno ovekove~io u svojim dijalozima, posebno rane i sredwe faze, Aristotelu koji ga je Metafizici direktno ozna~io kao filozofa koji se prvi bavio dobrom i zlom i Hegelu, koji u svojim predavawima o istoriji filozofije, reinterpretiraju}i Sokratov ivot i delo, ukazao da je sa wim po prvi put moralnost bila direktno dovedena u vezu sa qudskim mi{qewem. Upravo mi{qewem isposredovana moralnost nije ne{to ~oveku spoqa dato i nametnuto u svojoj obaveznosti, ve} ne{to {to proizilazi iz wega samog, te za wega nosi oznaku ne~eg samoobavezuju}eg. Kao tipi~ni predstavnik eudamonisti~ke etike, Sokrat je za vrhovni ciq qudskog ivota postavio dostizawe sre}e ili bla enstva. Put dostizawa sre}e ili bla enstva je vrlina. U duhu anti~ke filozofije vrlina se tuma~i kao osobena crta individualnog karaktera, ali i obrazac postupawa. Vrli ~ovek, odnosno ~ovek koji te i moralnom savr{enstvu, je onaj koji, zahvaqu}i odre enom obrascu postupawa, uspeva da razvije odre ene karakterne osobine, kao {to su razboritost, umerenost, pravednost, hrabrost... Kod Sokrata, vrlina se izjedna~ava sa znawem. Wegov moralno-intelektualni credo je "Vrlina je znawe". Da bi ~ovek bio vrli ~ovek i da bi postupao u skladu sa vrlinom, on mora posedovati znawe. Konkretno, biti hrabar, {to je znak moralne izvrsnosti neke li~nosti, podrazumeva znawe o tome {ta je hrabrost. Ista shema o znawu kao kqu~noj odrednici vrline va i i u pogledu svih drugih vrlina. Me utim, posedovati znawe ne podrazumeva posedovati skup svih preciznih pojmovnih odrednica o moralnim vrlinama, ve} svest o izvornoj nesavr{enosti svih na{ih dosada{wih saznawa i nepresu{nu potrebu za kriti~kim razmatrawima u ciqu poboq{awa saznajnih sposobnosti i pro{irewa fonda postoje}ih saznawa potpunijim i preciznijim uvidima. Sokratov intelektualni stav formira ideal nepotpunog znawa iskazan u jednoj od wegovih upe~atqivih poruka "Znam da ni{ta ne znam". Stav "Znam da ni{ta ne znam" najboqi je opis onoga {to se zove sokratovskom ironijom. U mnogobrojnim razgovorima sa svojim sagovornicima Sokrat je insistirao na nu nosti preispitivawa svih dotada prihva}enih uverewa i stavova. Po~etna postavka o neznawu ima za ciq da podstakne Sokratovog sagovornika da prvobitna nedovoqno racionalno obrazlo ena tvr ewa odbaci i krene putem saznawa istine. Nalik babicama koje majkama pri poro aju poma u da na svet donesu novoro en~e, Sokrat sagovornike usmerava ka samostalnom otkrivawu istine. Iz ovog razloga Sokratova ve{tina vo ewa razgovora naziva se mejuti~kom ve{tinom. I sokratovska ironija i mejuetika imaju odre eni ishod u pogledu tragawa za istinom. Ovaj pokatkad deluje paradoksalno u odnosu na po{tenu nameru da se sazna istina. Naime, istina o predmetu rasprave nikada nije jasno i nedvosmisleno saop{tena u vidu konkretne formulacije tipa "Istina je to i to u datom slu~aju", ve} je iskazana kroz intelektualni stav o neminovnosti stalnog racionalnog preispitivawa prihva}enih uverewa i wihovog artikulisawa u obliku pojmova. 7

8 Dejan Vuk Stankovi} Iako nikada nije ponudio definicije za moralne probleme o kojima je sa svojim sabesednicima raspravqao, Sokrat se nepokolebqivo dr ao stava da se moralan ivot mo e voditi ako se postupa u skladu sa razumom. Wegova eti~ka pozicija jasno sugeri{e da postoji identitet izme u znawa i delawa, ta~nije izme u "znati ispravno" i "postupati ispravno". Treba naglasiti da kod Sokrata kao kqu~ne odrednice figuriraju dva momenta koji jo{ uvek dominiraju zapadnoevropskom moralnom filozofijom: zahtev za racionalnom samokontrolom sopstvenih postupaka i ~ovekov potencijal da kontinuirano usavr{ava svoje intelektualne i moralne mo}i. Mogu}nost samokontrole i razvitka intelektualnih i moralnih mo}i pretpostavka je za ostvarivawe kqu~nog ciqa qudskog ivota - sre}e ili bla enstva. Aristotel (384/3. g. s. e - 322/1. g. s. e) Uz Sokrata i Platona, Aristotel se, s pravom, ve} vekovima smatra najzna~ajnijim misliocem Antike. On je nesumwivo dao zna~ajan i trajan doprinos razvoju etike kao filozofske discipline. U glavnom eti~kom spisu Nikomahova etila izlo eno je shvatawe o specifi~nosti prakti~ke filozofije i etike kao jedne od wenih glavnih disciplina, formulisan je koncept vrhovnog ciqa qudskog ivota i ukazano na najadekvatnije sredstvo za wegovu realizaciju kao {to je i prikazan ideal ivota koji u najve}oj meri odgovora ostvarewu najvi{eg ciqa qudskog ivota - sre}e. Ideja o specifi~nosti prakti~ke filozofije i etike kao wenog su{tinskog podru~ja proiza{la je Aristotelovog nastojawa da sistematizuje, klasifikuje i artikuli{e celoukupno qudsko saznawe. Za razliku od Platona koji je qudsko znawe podelio na teorijsko i prakti~ko, Aristotel je ponudio precizniju i potpuniju podelu qudskih znawa koja podrazumeva postojawe tri tipa saznawa: teorijsko, prakti~ko i poeti~ko. Ova podela napravqena je po osnovi predmeta saznawa, nivoa wegove preciznosti i smisla. I dok teoretsko saznawe, grubo re~eno, za predmet ima bi}e kao bi}e i ono {to je najvi{e, to jest "ono {to je ve~no, nepromenqivo, nepropadqivo, nenastalo...", poseduje najvi{i nivo preciznosti i racionalne utemeqenosti, a uz to postoji radi samog sebe, prakti~ko i poeti~ko znawe bave se stvarno{}u koja je kontigentna ili "onim {to mo e biti druga~ije nego {to jeste". Ono {to izvorno "mo e biti druga- ~ije nego {to jeste" u kontekstu podela saznawa izlo ene u {estoj kwizi Nikomahove etike potpada pod oznaku namewenu za svet qudskih stvari. "Svet qudskih stvari" otkriva se u dvostrukosti qudskih postupaka, od kojih jedni mogu biti stvarala~ki, dok su drugi prakti~ki "jedno je ono {to se tvori, a drugo je ono {to se ~ini" (Aristotel, 1982). U odnosu na dvostrukost qudskih postupaka formira se podela znawa na poeti~ka i prakti~ka. Oba tipa saznawa poseduju razli~ite nivoe preciznosti i pouzdanosti.oni su ni i nego u slu~aju teoretskog saznawa. Pored razli~itog nivoa preciznosti, prakti~ko i poeti~ko znawe imaju razli~itu svrhu od teorijskog. 8

9 Normativna etika - razli~iti pristupi... Za razliku od samosvrhovitog teorijskog saznawa, i prakti~ko i poeti~ko znawe neposredno su povezani sa delovawem. Ipak, treba naglasiti, svako od wih kao ishod ima delatnosti razli~itog tipa. Poeti~ko znawe (od gr~ke re~i poiesisstvarawe) ima kao ishod techne, ve{tinu ili stvarala~ku sposobnost. Pod poeti~kim saznawem ubrajaju se one vrste znawa koje omogu}avaju posedovawe zanatskih ve{tina ili stvarawe umetni~kih dela. Va no je potcrtati da u ovom obliku saznawa i delawa, onaj koji stvara (umetnik ili zanatlija) razlikuje se od onoga {to je stvoreno (umetni~ko delo ili proizvod nastao primenom zanatske ve{tine). Svrha ve{tine ili umetni~kog stvarawa nije u wima samima, ve} u ne~emu drugom, u stvarawu tvorevina. S druge strane, kod prakti~kog znawa (re~ prakti~no znawe vodi poreklo od gr~ke re~i praksis - delawe) nema razlikovawa izme u onoga ko saznaje i onoga {to se pojavquje kao prakti~na posledica saznawa. Naime, sti~u}i prakti~ko saznawe, dolaze}i do jasnije svesti o tome {ta treba da ~ini, ~ovek neposredno usmerava svoje postupke. Zahvaquju}i delatnom saznawu, on oblikuje kako svoj individualni karakter, tako i dru{tvenu zajednicu kojoj usudom vlastite prirode neizostavno pripada. Svrha prakti~nog znawa nije u ne~emu {to je odvojeno od samog delatnika, ve} u wemu samom, ta~nije u usavr{avawu wegovih voqno-racionalnih sposobnosti, izgradwi moralnog karaktera, formirawu harmoni~nih odnosa u mikrosocijalnoj sredini kao i ustanovqewu politi~kog poretka koji u najve}oj mogu}oj meri obezbe uje sre}u svih pojedinaca koji ive u dru{tvenoj zajednici. Kao oblik samorefleksije, prakti~ko znawe (u koga se ubrajaju ekonomija - znawe o doma}instvu, koje reguli{e odnose izme u supru nika, dece i odnos porodice s robovima, etika se bavi individuom ta~nije obrascima wenog moralnog postupawa i odre ewem ivotnih ciqeva, politika se bavi se na~elima organizacije i funkcionisawa dru{tvene zajednice) u pogledu stepena pouzdanosti i nastanka zna~ajno se razlikuje od teorijskog i poeti~kog znawa. Naime, za razliku od, npr. matemati~kog znawa kao oblika teorijskog znawa, koje polazi od op{tih na~ela iz kojih se izvode konkretni zakqu~ci, u prakti~koj filozofiji, samim tim i u etici, polazi se od u svakodnevnih moralnih sudova koji se upore uju, suprotstavqaju i u krajnoj instanci proveravaju, da bi se na kraju prihvatili ili odbacili u zavisnosti od stepena racionalne zasnovanosti. Kao ishod ove intelektualne aktivnosti formuli{e se skup konzistentnih op{tih na~ela o qudskom delawu koja dopu{taju izuzetke. U aristotelijanskoj, uop{te dokantovskoj eti~ko-filozofskoj vizuri normativno-eti~ki stavovi zasnovani su na op{tim shvatawima o qudskoj prirodi. Eti~ki najzna~ajnije zapa awe o qudskoj prirodi iskazano je u stavu o sre}i ili bla enstvu kao krajwem ciqu qudskog ivota. Ova ideja Aristotelove etike plasti~no je prikazana u stavu o sre}i kao najvi{em dobru u qudskom ivotu. U duhu svojih nau~no-filozofskih nastojawa, Aristotel bla enstvo defini{e kao "delatnost du{e u skladu sa vrlinom"(aristotel, 1982). Pritom, treba imati u vidu da on nastoji da precizira zna~ewe bla enstva tako {to isti~e da "biti bla en" podrazumeva "dobar ivot", "dobro delawe". Veza izme u bla enstva i 9

10 Dejan Vuk Stankovi} odre enog tipa postupawa je nesumwiva i upe~atqiva. Bla enstvo ili sre}a je ciq kome svi qudi streme i te e. Kao takvo, bla enstvo je ono {to se, kako Aristotel ka e, "bira radi sebe samog" i ima oznaku najvi{eg dobra. Iako o sre}i govori kao vrhovnom dobru, Aristotel u duhu svojih metafizi~kologi~kih spisa, vrhovno dobro razmatra u kontekstu wegovog vremenskog trajawa. Pojam sre}e ili bla enstva ne odnosi se na neko pojedina~no stawe ili neki period u qudskom ivotu, ve} na celinu wegovog ivota "...jer jedna lasta ne ~ini prole}e, a ni jedan dan. Isto tako, jedan dan ili malo vremena ne ~ine sre}nim ni bla enim"(aristotel, 1982) ili, kako je to sugerisao jedan HH-vekovni aristotelijanac, Alaster Mekintajer: "predikat sre}an treba upotrebiti za ~itav ivot" (Mekintajer, 2000). Dostizawe sre}nog ivota ili, preciznije re~eno, bivawe sre}nim tokom ~itavog ivota, podrazumeva postupawe u skladu sa vrlinom. U najve}em delu svog glavnog eti~kog spisa, Aristotel daje iscrpnu analizu pojma vrline. Ova analiza omogu}ava da se utvrdi op{te odre ewe pojma vrline, weno na~elo, razli~ite na~ine wenog postanka, podela, te raznolikost vrlina u ~ovekom moralnom iskustvu. U odre ewu vrline Aristotel stavqa akcenat na wenu prakti~nu komponentu. Vrlina podrazumeva specifi~ni obrazac postupawa koji doprinosi sre}nom ivotu. Kao oznaka za obrasce moralnog postupawa, vrlina je neposredno povezana sa kqu~nom osobinom moralnih postupaka. Glavno svojstvo moralnih postupaka je da to da su oni voqnog karaktera. ^iwenica da je postupak proizvod voqne odluke ili izbora ukazuje da se radi o postupku koji se mo e odrediti kao moralni postupak. Voqnost kao centralni element postupka razlikuje qudsko postupawe od postupka svih ostalih ivih bi}a. Tako e, u okviru analize qudskog delawa, ukazivawe na voqni element prisutan u moralnom delawu ukazuje na razliku izme u moralnog postupawa i stvarala~ke aktivnosti koju poseduju umetnici ili ve{tine koje primewuju zanatlije. Moralni postupci su oni postupci koji mogu nositi oznaku vrline, ta~nije wima mo e biti pridata moralna vrednost. Jedino postupci koji su skladu sa na~elom vrline imaju status moralno po eqnih postupaka. U aristotelijanskoj prakti~kofilozofskoj vizuri, na~elo vrline predstavqa princip eti~ki adekvatnog izbora. Na~elo vrline je sredina i ono glasi "ni~eg premalo i ni~eg previ{e." Ovo na~elo podrazumeva podjednaku udaqenost od dva ekstrema - preobiqa i nedostatka. Primenom na~ela sredine u konkretnom ivotu, ~ovek postaje moralan. Na~elo sredine ukazuje da su delatnikovi postupci vrline, a wegove indivudualne karakterne crte nastale zahvaquju}i takvim postupcima moralno po eqne. U mno{tvu razli~itih ivotnih situacija moralni delatnik je suo~en sa mno{tvom razli~itih odluka i postupaka. Stoga, postoje razli~ite primene na~ela vrline u razli~itim ivotnim okolnostima. Da bi se objasnio smisao i zna~ewe aristotelovskog pojma vrline kao sredine, bi}e dat primer jedne vrline iz skupa vrlina koji Aristotel izla e u svom glavnom eti~kom spisu - Nikomahova etika. Kada treba doneti odluku u situaciji u kojoj se radi o davawu ili uzimawu novca ili nekog drugog materijalnog dobra, moralnost 10

11 Normativna etika - razli~iti pristupi... zahteva da treba postupiti kao dare qiv ~ovek. Dare qiv ~ovek bi}e onaj ko u svojim odlukama uspeva da prona e sredinu izme u dva ekstrema - {krtosti (potpune li{enosti davawa) i raspini{tva (preterane dare qivosti). Dare qivost kao vrlina predstavqa sredinu izme u {krtosti i raspini{tva, a dare qiv je ~ovek koji nije ni {krt, ali ni rasipnik. Princip sredine kao na~ela postupawa Aristotel primewuje na niz ivotnih situacija iz kojih, i u kojima, odlukom moralnih delatnika nastaju ili se potvr uju odre ene crte wihovih individualnih karaktera. Iz mno{tva razli~itih ivotnih situacija nastaje mno{tvo razli~itih vrlina. U skup vrlina Aristotel ubraja: hrabrost, umerenost, dare qivost, velikodu{nost, blagost, dovitqivost, stidqivost, istinoqubivost, razboritost, prijateqstvo i pravednost. Ve}ina od navedenih vrlina odnosi na individualnog moralnog delatnika, dok se prijateqstvo i pravednost tretiraju kao vrline koje imaju mikro (prijateqstvo se ti~e odnosa izme u dvoje qudi), odnosno makro (pravednost - ti~e se me uqudskih odnosa u okviru dru{tvene zajednice) socijalnu dimenziju i zna~ewe. Pored podele zasnovane na onome na koga se postupci odnose, vrline se mogu podeliti i na eti~ke i dianoeti~ke. Kriterijum ove podele zasnovan je na razlici voqe i razuma koja vrlo jasno figurira u okviru Aristotelove psihologije. Eti~ke vrline predstavqaju vrline voqnog dela qudske du{e. U ovu grupu vrlina potpadaju vrline poput umerenosti, plemenitosti, velikodu{nosti, dare qivosti... Eti~ke vrline nastaju navikom, ta~nije kontinuiranim ponavqawem u odre enom vremenskom periodu. Kqu~ni moment za formirawe ovog tipa vrlina je voqa. Voqni element du{e nala e da odre eni obrazac pona{awa, mawe-vi{e spontano primewujemo u relevantno sli~nim situacijama. Taj i takav obrazac vremenom postaje uobi~ajeni tip postupawa u odre enoj situaciji. Za razliku od eti~kih vrlina koje se formiraju navikom, dianoeti~ke vrline nastaju u~ewem. Kqu~nu ulogu u formirawu dianoeti~kih vrlina igra razum. Me u dianoeti~ke vrline potpadaju mudrost, mo} su ewa, razboritost... Da bi ove vrline postale sastavni deo ~ovekovog moralnog senzbiliteta, potrebno je sticawe znawa u du em vremenskom periodu i wegova neposredna prakti~na primena "Umna vrlina je uglavnom, nastaje i razvija se u~ewem, pa joj je potrebno iskustvo i vreme" (Aristotel, 1982). Biraju}i sredinu izme u vi{ka i mawka, ~ovek svoje postupawe podvrgava nalozima razuma. Va na ideja Nikomahove etike je nastojawe wenog autora da {to preciznije odredi prirodu prakti~ke racionalnosti. U odre ivawu prirode prakti~ke racionalnosti kod Aristotela, za razliku od Sokrata, nema potpunog eti~kog intelektualizma. Nasuprot Sokratu, koji vrlinu izjedna~ava sa znawem, Aristotel smatra da u vrlini podjednaku i nezamenqivu ulogu pored razuma, ima i voqa. Voqa, kao deo du{e, usmerava te we ~oveka, u pozitivnom ili negativnom smislu. U pozitivnom smislu voqa to ~ini kroz stremqewe ka ne~emu, dok u negativnom kroz izbegavawe ne~eg. S druge strane, razum ima ulogu da potvrdi (afirmi{e) ili porekne (negira) usmerenost voqe. Ova aktivnost razuma sastoji se u razmatrawima o ostvarivosti postavqenih i utvr enih ciqeva. Ciq razumske aktivnosti je da 11

12 Dejan Vuk Stankovi} uspostavi sklad izme u odre enih ciqeva i sredstava kojima delatnik raspola e u datim okolnostima. Uskla ivawe ciqeva i sredstava predstavqa jedan od osnovnih elementa onoga {to se naziva eti~ki ispravnim izborom. Eti~ki pravilan izbor odre uje se kao promi{qena udwa. Izbor kao "promi- {qena udwa" podrazumeva sklad voqe i razuma. Aristotel eksplicite navodi da on nastaje kada je "razum istinit, a voqa ispravna" (Aristotel, 1982). Postojawe promi{qene udwe predstavqa osnovu prakti~ke racionalnosti. Jedinstvo voqe i razuma predstavqa centralni slu~aj ispravnog moralnog postupawa, odnosno op{ti okvir vrline. Op{ti okvir vrline u Aristotelovoj moralnoj filozofiji izra en je u vidu najzna~ajnije moralne vrline, vrline koja se u osnovi svih drugih vrlina-razboritosti. Razboritost je ona osobina ~oveka koja omogu}ava da u konkretnim okolnostima ostvari postavqeni ciq i tako doprinese dostizawu sre}e. Razboritost se bavi promi{qawem o sredstvima za postizawe ciqa, a ne samim ciqevima. Budu}i da predstavqa primer konkretne primene razumske mo}i na odgovaraju}u ivotnu situaciju, razboritost se temeqi na adekvatnoj proceni okolnosti i mo}i kojima moralni delatnik raspola e u datom slu~aju. Razboritost (phronesis) predstavqa delatni razum. To je mo} koja op{ti princip vrline ~ini delotvornim u vrlo zamr{enom i protivre~nom kolopletu ivotnih okolnosti. Centralni zna~aj razboritosti za moralni senzibilitet delatnika sadr an je u dva me usobno povezana stava. Naime, posedovawe razboritosti povla~i postojawe svih drugih vrlina, dok weno nepostojawe onemogu}ava bilo kakvo moralno po eqno delovawe "prisustvo razboritosti podrazumeva i prisustvo svih ostalih vrlina. Jasno je, dakle, sve i kad razboritost ne bi bila delatna, bila bi neophodna zato {to vrlina wen deo i zato ne}e biti izbora bez razboritosti kao ni vrline, jer jedna tvori samu svrhu, dok druga navodi na stvari koje treba uraditi radi ostvarivawa svrhe" (Aristotel, 1982). Na kraju sa etog prikaza Aristotelove etike treba ne{to re}i o ivotnom stilu koji u potpunosti odgovara vrhovnom ciqu qudskog ivota - dostizawu sre}e ili bla enstva. Kao {to je vi{e puta pomenuto, dostizawe bla enstva neposredno je povezano sa razumom vo enim delawem. Iz ove eti~ke postavke indirektno se mo e izvesti i stav po kojem se bla enstvo u najve}oj meri ostvaruje ukoliko se postupa u skladu najvi{om vrlinom, odnosno onom vrlinom koja predstavqa najboqi deo nas samih - uma. Delatnost prema umnoj vrlini vodi ka savr{enom bla enstvu koje Aristotel vidi u misaonom posmatrawu koje je u prisutno u ivotu mudraca (bios theoreticos). Misaono posmatrawe, ta~nije ivot posve}en wemu, moralno je najuzvi{eniji, budu}i da je znawe radi znawa neprekidna i postojana aktivnost. Ova aktivnost je samodovoqna, to jest ona za svoj nastanak i samoodr awe ne potrebuje ni{ta drugo do sebe samu. Specifi~ni karakter teorijske aktivnosti uti~e na ivotni stil onoga koji je na najvi{e praktikuje - mudraca. Samodovoqni mudrac koji ivot provodi u dokolici u kojoj se potpuno posve}uje misaonom posmatrawu, li{en je svakodnevnih briga i trzavica, imun na bilo kakve po~asti i nesklon potrazi za obele jima dru{tvene mo}i i statusa, pojavquje se kao 12

13 Normativna etika - razli~iti pristupi... moralno superioran delatnik. "Najboqi ivot i najugodniji ivot je onaj koji ivimo u skladu sa umom, jer um je najvi{e ~ovek. Zbog toga je takav ivot i najbla- eniji" ( Aristotel, 1982). Deontolo{ka etika Deontolo{ka etika spada u velike tradicije normativne etike. Naziv deontolo{ka etika poti~e od gr~ke re~i deon koja ozna~ava du nost. Ve} iz samog naziva mo e se naslutiti specifi~nost ove normativno-eti~ke orijentacije. Za razliku od eudamonisti~ke etike koja je primarno bila usmerena ka postavqawu najvi{ih ciqeva qudskog ivota i promi{qawu o sredstvima neophodnim za wihovo ostvarewe, deontolo{ka etika primarno se fokusira na postupke, s tim {to posebnu pa wu posve}uje moralnim postupcima koji imaju karakter du nosti. [tavi{e, u okviru ove eti~ke tradicije du nost je sinonim za moralno ispravnu radwu ili kako je to Kant davno formulisao "uslov vrednosti postupka". Najzna~niji predstavnik ovog normativno-eti~kog stanovi{ta je nema~ki filozof Imanuel Kant, dok se kao va ni autori koji brane ovo stanovi{te u HH veku pojavquju mislioci poput Dejvida Rosa, Alena Gevirta, Tomasa Nejgela, ^arlsa Frida, savremeni kantovaca poput Alena Donegana, Kristin Korsgard, Onore O Nil,... Usvajaju}i vrednosnu dimenziju deontolo{ke teorije i paralelno je kombinuju}i sa problematikom i teorijskim postavkama teorije dru{tvenog ugovora i teorije racionalnog izbora, ameri~ki filozof Xon Rols napisao je jedno od kqu~nih dela HHvekovne politi~ke filozofije Teoriju pravde. Zbog potrebe sa etosti, a posebno zbog ~iwenice da wegovo delo spada u red najrelevantnijih filozofskih i eti~kih dostignu}a uop{te, pa wa }e primarno biti posve}ena Imanuelu Kantu. Imanuel Kant ( ) Svoje filozofsko stanovi{te o problemima etike Kant je izlo io u vi{e kwiga spisa od kojih su dela Zasnivawe metafizike morala, Kritika prakti~nog uma i Metafizika morala najsadr aniji i najzna~ajniji. Kantova etika je nauka o moralu zasnovana na umnim principima, preciznije re~eno, principima prakti~nog uma. * Shva}ena kao nauka o principima prakti~kog uma, uma koji uti~e na voqu, etika treba da ponudi odgovor na pitawe "[ta treba da ~inim?" * Zasnivawe prakti~ne filozofije na principima prakti~kog uma ima izrazito polemi~ki karakter i zna~aj. Radi se o kriti~koj reinterpretaciji celoukupnog istorijskog razvitka normativne etike. Ovaj motiv Kantove etike precizno sa ima Onora O Nil u svom prikazu Kantove etike: "Centralno pitawe oko kog Kant organizuje svoju raspravu o etici jeste [ta treba da ~inim? On nastoji da utvrdi maksime koje treba da usvojimo...odgovor je razvijen bez pozivawa na bilo koje objektivno obja{wewe onoga {to je dobro za ~oveka, kao {to su predlagala perfekcionisti~ka stanovi{ta koja povezujemo sa Platonom, Aristotelom i hri{}anskom etikom. Niti on svoje stanovi{te utemequje na tvr ewima o bilo kakvim subjektivnim shvatawima dobra, eqa, sklonosti ili zajedni~kim moralnim shvatawima, na na~in koji to ~ine utilitaristi komunitaristi." - Onora O Nil (2004): "Kantovska etika" u: P. Singer Uvod u etiku, preveo Slobodan Damjanovi}, Izdava~ka kwi arnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci-Novi Sad. 13

14 Dejan Vuk Stankovi} Odgovor na ovo pitawe formira se u mukotrpnom i minucioznom Kantovom nastojawu da zdravorazumske moralne pojmove podvrgne sistematskoj i racionalnoj analizi. Produkt te analize treba bude filozofski plauzabilno obja{wewe na{ih svakodnevnih moralnih pojmova i prakti~kih intuicija ~ije je ciq "istra ivawe i utvr ivawe najvi{eg principa moralnosti". Direktna povezanost svakodnevnog moralnog iskustva i filozofske analize uo~iva je u po~etnim stranama spisa Zasnivawe metafizike morala gde se nu nost postojawa moralne filozofije izvodi iz postojawa op{tih eti~kih pojmova. "Da takva ~ista filozofija morala mora da postoji jasno se vidi iz op{te ideje o du nosti i moralnim zakonima" (Kant, 2004). Analiti~ki postupak u kome se ra{- ~lawuju i obja{wavaju svakodnevni moralni pojmovi vodi ka odre ewu najvi{eg principa. U drugom koraku princip se iz sfere ~istog prakti~kog uma prenosi u svakodnevnu moralnu svest i upotrebqava tako {to in concreto usmerava na{e postupke "...smatram da je najpodesnije" - ka e Kant - "ako se od obi~nog saznawa analiti~ki ide ka odredbi wegovog najvi{eg principa i opet natrag od ispitivawa tog principa i wegovih izvora sinteti~ki ka obi~nom saznawu, u kojem nailazi na svoju upotrebu"(kant, 2004). Vaqa primetiti da ovakva metodolo{ka postavka ne vodi ka stvarawu novih principa na osnovu kojih bi trebalo usmeravati delawe ili vr{iti kriti~ku evalulaciju sopstvenih ili postupaka drugih qudi. Eti~ka analiza je analiza post eventum, ona se bavi postoje}om moralno{}u koju uzima zdravo za gotovo i pita se "kakav karakter na{i moralni pojmovi i pravila moraju imati da bi moralnost kao takvu u~inili mogu}om" (Kant, 2004). U izlagawu svojih filozofskoeti~kog stanovi{ta Kant zapo~iwe postulirawem najvi{e moralne vrednosti. Za autora ~uvenih kritika uma, najvi{a moralna vrednost je dobra voqa. Filozofsko i ivotno opredeqewe koje insistira na aksiolo{kom primatu dobre voqe iskazano je prvim re~enicama, po mnogima, Kantovog kqu~nog eti~kog spisa Zasnivawe metafizike morala: "Nemogu}e je zamisliti igde i{ta u svetu, pa ~ak ni izvan wega, {to bi se bez ograni~ewa moglo smatrati dobrim, osim jedino dobre voqe" (Kant, 2004). Najvi{e mesto u hijerarhiji vrednosti dobra voqa nije zadobila zbog onoga {to stvarno ili potencijalno proizvodi kao svoj u~inak, ve} zbog sebe same, ta~nije zbog toga {to je dobra po htewu. U svakodnevici, Kantov prikaz pojma dobre voqe odgovara predstavi koja se naj~e{}e ima o nekom koga smatramo za dobrog ~oveka, odnosno ~oveka dobre voqe. Za takvog ~oveka naj~e{}e se ka e da donosi ivotne odluke i postupa u skladu sa moralnim zakonom. U kantovskoj vizuri postupawe u skladu sa moralnim zakonom ozna~eno je kao postupawe u skladu sa du nostima. Veza izme u pojma dobre voqe i pojma du nosti u Kantovoj etici je neposredna i o~igledna. Naime, da bi se razvio pojam dobre voqe "razmotri}emo pojam du nosti koji u sebi sadr i pojam dobre voqe"(kant, 2004). Budu}i da je pojam du nosti jedan od centralnih, ako ne i centralni pojam Kantove prakti~ne filozofije, on se iscrpno i detaqno analizira. Prva va na karakteristika postupaka koji imaju karakter du nosti sastoji se u tome {to se wihova vrednost utvr uje u zavisnosti od principa voqe koji nas na postupak navode i us- 14

15 Normativna etika - razli~iti pristupi... meravaju: "Radwa iz du nosti ne poseduje svoju moralnu vrednost u svrsi koju wome treba posti}i, nego u maksimi po kojoj smo se za wu odlu~ili"(kant, 2004). Pored ukazivawa na kriterijume za utvr ivawe vrednosti postupka koji se obavqa u skladu sa du no{}u, navedeni citat ukazuje na neskriveno antiteleolo{ki koncept Kantove etike. Za razliku od prethode}e tradicije koja je vrednost postupaka odmeravala u zavisnosti od toga da li i u kojoj meri doprinosi realizaciji prethodno utvr enog ciqa konkretnog postupawa, ili ciqa ivota u celini, Kantova etika vrednost postupka posmatra s obzirom na wegovu nameru i motivaciju, ili kako je to keninzber{ki filozof formulisao, u odnosu na "nastrojenost voqe moralnog delatnika." Kao "majstor definicija", kako je ga jednom prilikom nazvao Teodor Adorno, Kant je precizno definisao du nost, odre uju}i je kao "nu nost jedne radwe iz po{tovawa prema moralnom zakonu" (Kant, 2004). Definicija du nosti mo e biti razja{wena posredstvom dva kqu~na pojma koji se nalaze u wenoj strukturi - po{tovawa i moralnog zakona. Analizu pojma po{tovawa Kant zasniva na razmatrawu onoga {to mo e biti predmet po{tovawa. Uobi~ajeno po{tovawe izra ava emocionalni stav koji se iskazuje prema nekom ili ne~em {to za ~oveka, grupu qudi ili ~ove~anstvo u celini ima vrednosti. Iskazana, ili ~esto pre}utana, pretpostavka na{eg svakodnevnog iskustva koja se odnosi na emociju po{tovawa po~iva na razlikovawu izme u po{tovaoca (onog ili onih koji iskazuju po{tovawe-subjekt po{- tovawa) i onoga ili onih koji se po{tuju (objekt po{tovawa). Me utim, kod Kanta situacija je druga~ija. Po{tovawe jeste ozna~eno kao ose}awe, ali specifi~ne vrste. Naime, radi se o ose}aju koji se formira zahvaqu}i predstavama uma, dakle potpuno nezavisno od iskustva, odnosno s onu stranu interakcije izme u onoga ko po{tovawe ukazuje i onoga prema ~emu je po{tovawe ukazano. Dakle, po{tovawe predstavqa odnos moralnog delatnika prema sebi, prema vlastitom umu koji se u ovom slu~aju iskazuje posredstvom moralnog zakona. Moralni zakon determini{e voqu delatnika i upravo neposredna determinacija voqe moralnim zakonom i svest o woj predstavqa ono {to Kant naziva po{tovawem "Neposredna determinacija voqe zakonom i svest o toj determininaciji zna~i po{tovawe, tako da se to po{tovawe posmatra kao uticaj zakona na subjekt" (Kant, 2004). Ukazuju}i na specifi~an emocionalni odnos koji se formira na relaciji voqa moralnog delatnika - moralni zakon, Kant neposredno sugeri{e da se, postupaju}i u skladu sa du no{}u, moralni delatnik ni na koji na~in ne podvrgava nekom spoqa{wem autoritetu ili ne~emu {to je razli~ito od wega, ve} jedino sebi samom, odnosno vlastitom umu koji predstavqa izvor predstave o moralnom zakonu. Moralni zakon nije ne{to {to je druga~ije od voqe moralnog delatnika koja mu se nu no pokorava, ve} ne{to je povezano sa wom kao sa svojim osnovom, pod pretpostavkom da je voqa moralnog delatnika odre ena umom. Umna voqa je voqa onog moralnog delatnika koji svoje postupke shvata i izvr{ava kao du nosti. U slede}em analiti~kom koraku Kant postavqa pitawe: "kakav treba da bude zakon 15

16 Dejan Vuk Stankovi} koji determini{e voqu tako ona bude apsolutno i bez bilo kakvih ograni~ewa dobra?" (Kant, 2004) Umesto eksplicitno kodifikovanog moralnog propisa koji bi autoritativno uputio na ciqeve qudskog ivota i ~ije bi zadovoqewe bilo nesumwiv dokaz moralne izvrsnosti, Kant izla e jedan odve} apstraktni prakti~ki dictum: "ja ne treba nikada da postupim druga~ije do tako da mogu tako e hteti da moja maksima treba da postane jedan op{ti zakon"(kant, 2004). Navedena formulacija sugeri{e da je u moralnom zakonu sadr ana jedino zakonitost radwi uop{te. Tvrde}i da moralni zakon propisuje samo zakonitost radwi uop{te, Kant zapravo tvrdi da se moralnim zakonom propisuje kako moralni delatnik treba da postupa. Pored ve} navedene formulacije, Kant nudi jo{ dve jezgrovitije formulacije moralnog zakona: "Delaj prema onoj maksimi za koju u isto vreme mo e{ hteti da postane op{ti zakon" i "Postupaj tako kao da bi trebalo da maksima tvoga delawa postane tvojom voqom op{ti prirodni zakon" (Kant, 2004). Kao i kod svakog zakona, i kod moralnog zakona jedno od su{tinskih pitawa jeste pitawe o wegovom va ewu. Kant smatra da moralni zakon bezuslovno va i za sva umna bi}a, ta~nije da je wegovo va ewe apsolutno nu no. Posebno va no kod analize Kantovog pojma moralnog zakona jeste tvr ewe da je moralni zakon dat u obliku kategori~kog imperativa. Razumevawe pojma kategori- ~kog imperativa mogu}e je preko kratkog osvrta na problematiku imperativa uop{te. Sama re~ imperativ ozna~ava zapovest. Prisustvo zapovesti u ~ovekovom moralnom postupawu neophodno je usled nesavr{enosti qudske voqe. Naime, qudska voqa podjednako je otvorena kako za determinaciju posredstvom moralnog zakona tako i za determinaciju na osnovu drugih vanmoralnih motiva kao {to su afekcije koje poti~u od sklonosti ili ~ula. Budu}i da u ~oveku uvek postoji sna na borba izme u ~ulnog i umnog, te usled toga ~ovek uvek ne postupa u skladu sa moralnim zakonom, da bi wegovo moralno postupawe bilo postojano, potrebno je nametnuti moralni zakon. ^oveka bi na moralno postupawe trebalo prinuditi. Imperativi o kojima govori Kant izraz su potrebe za moralnom (samo)prinudom. Uop{teno, imperativi izra avaju odnos izme u objektivnih zakona voqe i subjektivne nesavr{enosti umnog bi}a. Imperativi se dele na hipoteti~ke i kategori~ke. Hipoteti~ki imperativi ukazuju na prakti~nu nu nost jedne radwe u ciqu ostvarivawa potencijalne ili stvarne svrhe na{eg postupawa. Oni se mogu opisati slede}om formulacijom: "Ako eli{ da realizuje{ ciq H, onda treba da u~ini{ Y." Za razliku od ove vrste imperativa, koji prakti~ku nu nost jedne radwe dovodi u direktnu ili mo da ~ak indirektnu povezanost sa unapred utvr enim i postavqenim ciqem, kategori~ki imperativ propisuje bezuslovnu nu nost jedne radwe. Wegova formulacija ima oblik "Treba u~initi H zbog H" ili "Treba postupiti tako i tako". Kategori~kim imperativom propisuje se radwa koja je dobra po sebi. Bezuslovna nu nost radwe koju propisuje kategori~ki imperativ podrazumeva da se moralnom zakonu moramo pokoravati po cenu osuje}ivawa na{ih afiniteta i 16

17 Normativna etika - razli~iti pristupi... sklonosti. Uklawawe eti~ke relevancije ose}ajnog dela qudske li~nosti i nametawe duha strogog po{tovawa du nosti spada u jednu od najupe~atqivijih karakteristika etike zasnovane na kategori~kom imperativu. Poenta Kantovog insistirawa na kategori~kom imperativu po~iva na ideji o nu nom podudarawu pravila moralnog postupawa, koja usvaja i primewuje individulani moralni delatnik (maksime) i objektivnog moralnog propisa (zakona). Budu}i da moralni zakon ukazuje na formu odnosno na na~in moralnog postupawa, svaka individua nastoji da svoj na~in postupawa dovede u vezu sa moralnim zakonom. Da bi individua postupala moralno, neophodno je da wena pravila postupawa zadovoqe zahteve koje propisuje moralni zakon. Budu}i da moralni zakon ima formu univerzalnog pravila, odmeravawe moralne vrednosti individualnog na~ela ima smisao univerzalizacije. Test univerzalizacije podrazumeva ispuwewe dva uslova: 1) maksima ne sme biti samoprotivre~na i 2) u prakti~kom smislu, ono {to maksima propisuje mora biti predmet voqe. Tek ukoliko zadovoqi uslove 1) i 2) maksima nam mo e propisati {ta treba da u~inimo, odnosno {ta je na{a pozitivna du nost u pogledu konkretnog postupka. Kada je re~ o du nosti, Kant uvodi podelu du nosti po dva kriterijuma. Du nosti se dele na savr{ene i nesavr{ene, odnosno one koje bez izuzetka moraju bezuslovno ispuniti (savr{ene) i one koje pod odre enim okolnostima dopu{taju izuzetke (nesavr{ene). Pored toga, du nosti se mogu podeliti i na du nosti prema sebi i du nosti prema drugima. Kao primer savr{ene du nosti prema sebi mo e se navesti zabrana samoubistva, dok bi se kao primer savr{ene du nosti prema drugima moglo navesti bezuslovno odustajawe od la nih obe}awa. S druge strane, kao primer nesavr{ene du nosti prema sebi mogla bi se navesti nu nost usavr{avawa sopstvenih talenata, dok bi primer nesavr{ene du nosti prema drugima bila neminovnost pomo}i drugom ~oveku ili drugim qudima koji se nalaze u te{kim nevoqama. Kantov kategori~ki imperativ ima bar jo{ dve formulacije. Jedna se ti~e daqe specifikacije ograni~avaju}ih uslova u na{em postupawu, dok druga zadire u problematiku neposredne povezanosti autonomije voqe moralnog delatnika i wegovih mo}i da stvori univerzalni moralni zakon. Specifikacija ograni~avaju}ih uslova moralnog delawa preduzeta je u ciqu formulisawa kriterijuma za utvr ivawe moralnosti postupka uop{te. Definisawe kriterijuma za procenu moralnosti postupaka postavqeno je u kontekst relacije izme u dva pojma eti~ki relevantna pojma - svrhe i sredstva. U kantovskoj prakti~koj vizuri, ciq je odre en kao objektivni razlog samoodre ewa voqe, dok je sredstvo shva}eno kao "osnov mogu}nosti radwe ~iji je u~inak svrha". Za Kanta, kao nesumwiv eti~ki stav va i tvr ewe da svrha koju postavi um va i za sva umna bi}a. Umna svrha jeste ~ove{tvo u sopstvenoj li~nosti i li~nosti svakog drugog umanog bi}a, stoga formulacija kategori~kog imperativa glasi "Postupaj tako da ti ~ove{tvo u svojoj li~nosti kao i u li~nosti svakog drugog ~oveka uvek upotre- 17

18 Dejan Vuk Stankovi} bqava{ u isto vreme kao svrhu, a nikad samo kao sredstvo" (Kant, 2004). Ova formulacija ima dve eti~ki bitne strane - negativnu i pozitivnu. Negativna strana ovakvog odre ewa kategori~kog imperativa odnosi se na jasan eti~ki zahtev koji osu uje i odri~e status moralne ispravnosti postupcima koji qude tuma~i kao sredstva za realizaciju nekog ciqa. Pre odluke da defini{emo bilo koji ciq na{eg postupawa treba uva avati dostojanstvo svakog umnog bi}a. Upravo dostojanstvo qudske li~nosti je brana bilo kom obliku zloupotrebe, iskori{}avawa ili manipulacije ~ovekom. S druge strane, ovo moralno pravilo insistira na priznawu qudskosti svakog ~oveka, tvrdi da svaki ~ovek mo e autonomno i racionalno oblikovati svoju voqu, stremiti slobodno odabranim i postavqenim ciqevima, unapre ivati sopstvene osobeno qudske sposobnosti, odnosno sposobnosti primerene umnim bi}ima. Dostojanstvo, svest o vrednosti svakog umnog bi}a posmatra se kao okvir za samoodre ewe ~oveka, za kultivisawe i usavr{avawe wegovih prirodnih talenata i sposobnosti, odnosno kao osnova individualnog napretka ~oveka i kolektivnog napretka ~ove~anstva. Analiziraju}i sve navedene formulacije kategori~kog imperativa, jedan od savremenih kantovaca, Tomas Hil Junior ukazuje da je prva formulacija kategori~kog imperativa (kategori~ki imperativ kao univerzalni zakon) namewena umnom bi}u kao moralnom delatniku, dok je druga formulacija kategori~kog imperativa (kategori~ki imperativ kao formula ~ove~nosti) takva da izra ava perspektivu umnog primaoca, odnosno bi}a na koje se {to stvrano, {to potencijalno odnosi moralno postupawe (Hill, 2005). Uz ovu Hilovu opasku vezanu za smisao i zna~ewe formulacije kategori~kog imperativa vaqa napomenuti jo{ jednu va nu stvar povodom razli~itih formulacija kategori~kog imperativa. Re~ je o odnosu izme u razli~itih formulacija kategori~kog odnosa. Premda je Kant tvrdio da se radi o identi~nim formulacijama jedinstvenog moralnog principa, novija literatura pokazuje da me u wima postoji semanti~ka razli~itost, ali da su wihove prakti~ne konsekvence identi~ne: "Najjednostavnija intepretacija ovog problema je da su formule ekvivalentne na takav na~in da usvajawe i primena svake od wih u potpunosti vodi ka istovetnim du nostima" (Johnson, 2004). I najzad, posledwa formulacija kategori~kog imperativa koja }e ovde bti pomenuta odnosi se na spoj na~ela autonomije voqe i sposobnosti za univerzalno moralno zakonodavstvo: "Postupaj po jednoj maksimi koja u isto vreme sadr i svoje vlastito op{te va ewe za svako umno bi}e" (Kant, 2004). Ideja formulacije kategori~kog imperativa je da umno bi}e koje sposobno da samostalno odre uje moralni prinip svog postupawa istovremeno to ~ini tako da wegove moralne maksime predstavqaju zakone za sva druga umna bi}a, "wegovo dostojanstvo (misli se na dostojanstvo svakog umnog bi}a - prim. D.V.S.) koje poseduje za razliku od svih prostih prirodnih bi}a, povla~i za sobom to da se wegove maksime uvek moraju uvek shvatiti sa gledi{ta wega samog, ali u isto vreme i sa gledi{ta svakog drugog umnog bi}a kao zakonodavnog bi}a (koja se zbog toga zovu li~nosti" (Kant, 2004). 18

19 Normativna etika - razli~iti pristupi... Postupaju}i u skladu sa zajedni~kim moralnim principima, umna bi}a se sistematski povezuju i upravo wihovo povezivawe ~ini zajednicu umnih bi}a. Iz te zajednice izrasta ideja o carstvu svrha zasnovanom na principu umne voqe. Da bismo kompletirali prikaz Kantove etike, potrebno je razmotriti pitawe o pretpostavci moralnog postupawa. Iz navedenog mo e se zakqu~iti da moralno postupawe podrazumeva postupawe saglasno moralnom zakonu. Moralni postupci imaju karakter du nosti. Moralnost postupka zasnovana je na bezuslovnom pokoravawu zapovestima uma i eliminaciji uticaja ~ulnosti na moralno opredeqivawe i delawe. Pretpostavka za postavqawe ovako visokih o~ekivawa moralnom delatniku, a ujedno legitimacija moralnog zakona koji ih propisuje, sadr ana je autonomiji voqe. Autonomija voqe izra ava ideju o voqi kao nezavisnoj od svega {to na wu mo e uticati. Moralni zakon kao izraz autonomije voqe izra ava ideju o slobodi kao pretpostavci moralnog postupawa. Moralno postupaju}i, ispuwavaju}i svoje du nosti, ~ovek postaje stvarno slobodan: "Umno bi}e koje ne mo e da dela druga~ije do pod idejom slobode upravo je zbog toga u prakti~nom smislu stvarno slobodno, to jest za wega va e svi zakoni koji su nerazdvojno povezani sa slobodom" (Kant, 2004). Utilitarizam Uz kantovsku etiku du nosti, utilitarizam se sa ~itavim nizom dobrih razloga smatra najzna~nijom normativno-eti~kom teorijom koja se nastala u Moderni. Utilitarizam je nastao u Velikoj Britaniji kao specifi~no britanski deo op{teg prosvetiqskog duhovno - nau~nog i socijalno - politi~kog pokreta. Ova karakterizacija utilitarizma podrazumeva da upravo ovaj normativno eti~ki pravac objediwava dva momenta koja karakteri{u evropsku prosve}enost - oslowenost na mo} razuma i ivu zainteresovanost za dru{tveno - politi~ke prilike. U duhu ostrvske duhovno-filozofske tradicije, oslowenost na razum daleko je od optimizma racionalnog mi{qewa kontinetalnih prosveteqskih mislilaca, te je shodno takvom intelektualnom senzibilitetu u zna~ajnoj meri pro eta suptilnim uvidima preuzetim iz iskustva. S druge strane, na ravni socio-politi~ke stvarnosti zahtev za promenama i podvrgavawe merilima razuma, {to je moto Prosvetiteqstva, daleko je umereniji i mawevi{e je sveden na zalagawe za postupne i racionalno proverive socijalne i politi~ke promene. Osniva~ utilitarizma je britanski filozof Xeremi Bentam. Uz Bentama, najpoznatiji predstavnik utilitarizma je John Stewart Mil. Mil je klasik HúH-vekovne filozofije, poznat po liberalnim eti~kopoliti~kim opredeqewima koja je na{iroko filozofski-nau~no obrazlagao. Uz to imao i nesumwiva dostignu}a i oblasti logike i metodologije nauka. Pored Bentama i Mila, doprinos u istoriji utilitarizma, ali i normativne etike u celini, ima i jo{ jedan britanski filozof "viktorijanske epohe" Henri Sixvik. Iako je svoje "zlatno doba" do iveo u HúH veku, utilitarizam je zna~ajno prisutan dvadesetovekovnim eti~kim raspravama. Me u poznatijim HHovnim utilitaristi~kim nastrojenim teoreti~arima treba navesti Xorxa Edvarda Mura, ameri~kog "nobelovca" ma arskog porekla Johna Harsanyija, metaeti~ara Ri~arda Marvina Hera, te zna~ajne savre- 19