PROGRAMI PREDAVAWA IZ ENCIKLOPEDIJE PRAVA

Transcription

1 Qubica Kandi} * ISTORIJA PRAVA UDK ::34(497.11)"1505/1541" PROGRAMI PREDAVAWA IZ ENCIKLOPEDIJE PRAVA U radu su prikazani programi iz Enciklopedije prava nekoliko profesora Pavnog fakulteta koji su predavali ovaj predmet u periodu od do godine i predstavqene ocene koje su u pravnoj nauci date o pojedinim programima. Posebno je istaknut Tasi}ev doprinos u koncipirawu nove sadr`ine programa i wegov modernizam u istra`ivawu i pisawu ove materije. \or e Tasi} se smatra utemeqiva~em modernog sociolo{kog metoda u pravnoj nauci. Kqu~ne re~i: Enciklopedija prava. -- Uvod u pravne nauke. -- Program predavawa. -- Sociolo{ki metod. -- \or e Tasi}. U razdobqu od osnivawa Univerziteta u Beogradu do godine, Enciklopediju prava na Pravnom fakultetu predavalo je nekoliko profesora, koji su sa~inili programe za taj predmet: Gligorije -- Giga Ger{i}, ^edomiq Mitrovi}, Teodor Taranovski i \or e Tasi}. Wihovi programi nisu sa~uvani u integralnom tekstu, ve} su izlo`eni u litografisanim skriptama i uxbenicima. Program G. Ger{i}a nalazi se u litografisanim skriptama, objavqenim 1908/1909. u Beogradu i godine, tako e u Beogradu. I program ^. Mitrovi}a prezentiran je u litografisanim skriptama (nije nazna~ena godina izdawa, ali se pretpostavqa da bi to mogla biti 1905). Programi T. Taranovskog i \. Tasi}a sadr`ani su u wihovim uxbenicima: Taranovskog u uxbeniku objavqenom na ruskom godine i u reprint izdawu na srpskom godine, a Tasi}ev u Uvodu u pravne nauke (podnaslov:,,enciklopedija prava ) objavqenom godine i u skra}enom obimu i godine. U prvom izdawu uxbenika program \. Tasi}a je najobuhvatniji (311 str.), dok je u drugom znatno skra}en (157 str.), da bi u tre}em obim uxbenika bio pove}an u odnosu na drugo izdawe (225 str.). * Dr Qubica Kandi}, redovni profesor univerziteta. 577

2 Sva ~etiri programa izazvala su odgovaraju}u pa`wu u pravnoj literaturi, posebno programi G. Ger{i}a 1 i \. Tasi}a 2. Gligorije Ger{i} je kratko vreme predavao Enciklopediju prava u ovom periodu, verovatno po programu koji je dr`ao na Velikoj {koli iz ovog predmeta. Ger{i}ev program poredimo sa Tasi}evim zbog toga {to on predstavqa najpotpuniji program iz ovog predmeta, nastao krajem XIX i po~etkom XX veka. Iz wega se mogu sagledati Ger{i}evi teorijski stavovi o mnogim pitawima iz ove materije. Ger{i}eva Enciklopedija prava sastavqena je iz uvoda i dva dela. U uvodu su prikazana tri osnovna pitawa: a) zna~aj Enciklopedije prava; b) polazna ta~ka u Enciklopediji prava -- osnovni akti kojima je koren u pravu; i v) pojam i podela pravne nauke. Prvi deo razmatra pitawa koja se odnose na -- Op{tu nauku o pravu i sadr`i u prvom odeqku: a) pojam prava, b) deobu prava i v) postanak prava. U drugom odeqku izlo`ena je materija o pravnim odnosima: a) karakterni znaci i crte; b) deoba pravnih odnosa; i v) postanak pravnih odnosa. Tre}i odeqak obuhvata 1 Ger{i}ev program Enciklopedije prava posebno su prikazivali: Milijan Popovi}, ali u kontekstu Ger{i}evog doprinosa razvoju teorije dr`ave i prava (,,Gligorije Ger{i} kao teoreti~ar prava, Zbornik za dru{tvene nauke, Matica srpska, Novi Sad 1974); Miroqub Simi} koji se fragmentarno bavio prou~avawem ovog Ger{i}evog dela, i to u tri ~lanka:,,filozofija prava na Pravnom fakultetu Velike {kole u Beogradu (Glasnik Pravnog fakulteta u Kragujevcu, 1987),,,Razvoj teorije prava u Srbiji do Drugog svetskog rata, Zbornik za teoriju prava, Beograd 1982), i,,enciklopedija prava na Pravnom fakultetu Velike {kole u Beogradu, (Zbornik za teoriju prava kw. IV, SANU, Beograd 1990); Danilo Basta:,,Jedan vek pravne filozofije na Pravnom fakultetu u Beogradu (Pravo i sloboda, Novi Sad 1994); i Jasminka Hasanbegovi}:,,O jednom antropolo{kom utemeqewu prava u na{oj pravnoteorijskoj ba{tini -- Gligorije -- Giga Ger{i} (Nau~no nasle e Pravnog fakulteta , Beograd 1994). 2 Tasi}evim uxbenikom, odnosno programom iz Uvoda u pravne nauke bavilo se vi{e autora: Bo`idar S. Markovi},,,O pravednom pravu -- \or e Tasi}: Uvod u pravo, Novi Sad Radomir Luki},,,Nau~no nasle e \or a Tasi}a, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu br. 1, januar--mart i Predgovor u kwizi Izbor rasprava i ~lanaka iz Teorije prava, SANU, Beograd Stevan Vra~ar,,,Dr`avno-pravni modernizam \or a Tasi}a, Pravni `ivot br. 9, Beograd Radmila Vasi},,\or e Tasi} -- problem opravdawa dr`ave -- uvod u pravne nauke -- Enciklopedija prava, Klasici jugoslovenskog prava, Beograd Milijan Popovi},,,Tasi}eva op{ta misao o pravu, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke br. 4, Beograd Danilo Basta,,,\or e Tasi} i problem (apsolutnog) prirodnog prava, Nau~no nasle e Pravnog fakulteta u Beogradu, , Beograd

3 materiju o primeni prava: a) oblast za primenu privatnih propisa -- sukob zakona; i b) primena prava od strane sudova. Posebni deo -- specijalne pravne nauke, posle uvodnih razmatrawa o pravu dr`avne zajednice i dr`avi uop{te, razmatra slede}a pitawa: a) dr`avno pravo; b) kazneno pravo; v) procesno pravo; g) privatno pravo; i d) specijalne grane privatnog prava. U pravnoj nauci uglavnom je data u najop{tijim crtama ocena Ger{i}eve filozofske doktrine i wegovih teorijskih stavova o poimawu pojma i korena prava i dr`ave, koji su koncipirani u wegovom nastavnom programu. Ger{i} nije bio pristalica {kole prirodnog prava i wegovo neprihvatawe osnovnih postavki te {kole proiza{lo je iz wegovog odre ewa pojma prava, baziranog na promenqivosti i raznolikosti prava,,,{to zna~i da nema nikakvih ve~ito trajnih i stalnih pravnih nadzora koji bi mogli nepromenqivo va`iti za sva vremena i sva dru{tva. Pravo je -- prema Ger{i}u -- jedan istorijski pojam, koji se mewa i daqe razvija; dakle, ono ima svoju istoriju, kao {to i celo dru{tveno i kulturno razvi}e ima svoju istoriju. 3 Ger{i}evo nagla{avawe da pravo svakog naroda mora imati i svoj nacionalni tip i karakter svrstava ga u pristalice istorijske pravne {kole, ~iji su predstavnici imali zna~ajan uticaj na wegova teorijska shvatawa (Saviwi, Hugo i Puhta). No, Ger{i} je bio kriti~an prema nekim stavovima te {kole (prenagla{avawe nacionalnog duha kao izvora i utoka celokupnog pozitivnog prava). 4 Ve}ina pisaca koji su prou~avali Ger{i}evu Enciklopediju prava bele`e wegovo argumentovano suprotstavqawe {koli prirodnog prava, ali isti~u i strane uticaje koji umawuju originalnost izlo`enih teorijskih stavova o pojmu i korenima prava, pravdi, pravednosti i o drugim Ger{i}evim stavovima. No, ipak se ne mo`e sporiti Ger{i}eva originalnost u metodolo{kom pristupu i uno{ewe sociologije u pravnu misao. 5 Ovaj lapidarni osvrt na Ger{i}ev program Enciklopedije prava, bez ula`ewa u pojedinosti, ima zadatak da poka`e koliko je Tasi} oti{ao daqe od svog velikog prethodnika u osmi{qavawu novog modernog i originalnog programa. Drugi Tasi}ev prethodnik koji je predavao Enciklopediju prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ^edomiq Mitrovi}, bio je profesor Crkvenog prava. On je zavr{io Mos- 3 G. Ger{i}, Enciklopedija prava, Beograd, 1919, str M. Popovi}, nav. delo, str D. Basta,,,Ideja prirodnog prava kod Jovana Sterije Popovi}a, Pravo i sloboda, Novi Sad

4 kovsku duhovnu akademiju, a doktorat pravnih nauka stekao je na Pravnom fakultetu u Tibingenu i godine promovisan je za doktora celokupnog prava. ^. Mitrovi} nije bio biran za nastavnika Enciklopedije prava, ali ga je Savet Pravnog fakulteta odredio da predaje i taj predmet, jer tada nije bilo stalnog nastavnika. Program predavawa, sadr`an u wegovim svojeru~no pisanim bele{kama, verovatno poti~e iz perioda kada je predavao Enciklopediju prava na Velikoj {koli; po tom programu dr`ao je nastavu do dvadesetih godina dvadesetog veka, kada je predavawa preuzeo profesor Taranovski. Materija izlo`ena u programu ^. Mitrovi}a sadr`ana je u uvodu i u nekoliko celina. U uvodu je odre en pojam Enciklopedije prava i wen razvoj kao nauke, uz prikaz zna~ajnijih radova iz kwi`evnosti za ovu oblast. U prvoj celini -- o pravu i moralu -- odre eni su wihov pojam i me usobni odnos, kao i pojam dr`ave. Profesor Mitrovi} pravo defini{e kao zbir stvarnih odnosa koji nalaze za{titu u organizovanoj prinudi i u tom kontekstu posmatra pravo i dr`avu. U odre ivawu pojma dr`ave on isti~e tri glavna obele`ja: organizovanu vlast kojoj se u dr`avi svi pokoravaju, podanike ~iji se odnosi reguli{u pravnim normama i teritoriju na kojoj funkcioni{e vrhovna vlast sa ta~no utvr enim granicama. Osnovne funkcije vrhovne vlasti su zakonodavna, upravna i sudska vlast i po tom kriterijumu on dr`ave deli na proste i slo`ene, zavisno od toga u ~ijim rukama se nalaze pomenute funkcije vlasti. U drugoj celini, koja se odnosi na u~ewe o oblicima prava i deobi prava na subjektivno i objektivno, izlo`eni su op{te osobine pravnih odredaba i razni oblici prava. Sledi izlagawe o izvorima prava po slede}em redosledu: obi~ajno pravo, zakoni, sudska praksa i pravna nauka. U tre}oj celini prikazani su prava i du`nosti u subjektivnom smislu. Izlo`ena su slede}a pitawa: o subjektivnom pravu -- metod izu~avawa subjektivnog prava, sastavni elementi subjektivnog prava; subjekti prava (fizi~ka i pravna lica); modifikacija pravne sposobnosti fizi~kih lica, s pogledom na razli~ite osobine (uzrast, pol, zdravqe, srodstvo, gra anska ~ast, religija, dru{tveni poziv.) Sledi izlagawe o pravnim licima -- uzroci postanka pravnih lica, uslovi za egzistirawe pravnih lica, uslovi za pravno priznawe, vrste pravnih lica, sposobnost pravnih lica. 580

5 ^etvrta celina odnosi se na objekte ili predmete prava -- stvari, ukqu~uju}i pravnu klasifikaciju stvari, te radwe i dela ~ovekova (usluge). Programom su, kao posebna celina, obuhva}eni pravni odnosi i pravne radwe, kao i celina o slu~ajnim doga ajima ili pravno proizvodnim faktima {to ne zavise od voqe ~ovekove. Najzad, u posebnoj celini izlo`eni su sistem ili podela celokupnog prava s pogledom na razne subjekte. U privatno pravo prof. ^. Mitrovi} uvrstio je li~no pravo i imovinsko pravo -- stvarno, obligaciono, porodi~no, nasledno, trgova~ko i meni~no pravo; a u javno pravo: dr`avno i me unarodno pravo, ali se u sklopu dr`avnog prava nalaze: ustavno, administrativno, policijsko, finansijsko, krivi~no i sudsko ili procesno pravo. Po autoru ovog programa, dr`avno pravo ima za svoj predmet organizaciju i rad dr`ave uop{te, pa je po tom kriterijumu izvr{en ovakav raspored pojedinih disciplina u okviru dr`avnog prava. Crkveno pravo izdvojio je kao posebnu granu prava. Program profesora Mitrovi}a sadr`i dosta elemenata ustavnog i administrativnog prava, pa se sti~e utisak da autor nije imao velikih pretenzija da obuhvati sva pitawa koja su mogla biti predmet Enciklopedije prava. On je u okviru ovog programa pru`io studentima elementarna znawa uglavnom bez teorijskih uop{tavawa, ali na jasan i pregledan na~in sa mnogo primera u obja{wavawu pojedinih pojmova. Zato ovaj program predstavqa dobar primer uvo ewa studenata po~etnika u komplikovanu materiju koja se izu~avala u okviru ovog predmeta. Naravno, neka wegova obja{wewa, definicije i grupisawe pojedinih grana prava u {ire oblasti ne bi se sa gledi{ta savremene pravne nauke mogli prihvatiti, ali ako se zna da se prof. Mitrovi} nije posebno bavio ovom materijom, a naro~ito ne teorijom prava, onda je i program sa~iwen po meri profesora koji je imao enciklopedijsko znawe, ali ne i veliku sklonost za teorijska uop{tavawa. Posledwi program iz Enciklopedije prava koji je prethodio Tasi}evom programu -- proiza{ao je iz pera uglednog ruskog profesora Teodora Taranovskog i prikazan je u wegovom uxbeniku pod istim naslovom. Taranovski je Enciklopediju prava pisao sa velikim pretenzijama i u ovom uxbeniku do{li su do izra`aja wegova znawa iz dr`avnopravne istorije ne samo slovenskih naroda (~ijom se istorijom posebno bavio) ve} i drugih evropskih naroda, kao i wegov smisao za teorijska uop{tavawa. Ovaj program je nastao kao rezultat wegovih vi{egodi{wih predavawa na univerzitetima u Rusiji i napisanog uxbenika iz Enciklopedije prava godine na ruskom i na srpskom 581

6 (kao reprint izdawa iz godine). Program sadr`an u uxbeniku izlo`en je u uvodu i dva dela. U uvodu su obra ena slede}a pitawa: zadatak i predmet Enciklopedije prava, nacrt istorijskog razvitka nau~nog pravni{tva i Enciklopedije prava (prikazane su pravne {kole od klasi~ne rimske jurisprudencije, zakqu~no sa pozitivnom filozofijom Ogista Konta), moderna {kolska kwi`evnost za Enciklopediju prava (kwi`evnost Nema~ke, Francuske, Rusije i srpska kwi`evnost). U prvom delu -- Op{te u~ewe o pravu -- obra ena su slede}a pitawa: a) ustanovqewe pojma o pravu -- definicija prava, normativni karakter prava, dvostrani karakter pravne norme, spoqa{wi autoritet u pravu, prinudno ostvarivawe prava, ciq u pravu; b) pravo i moral u uzajamnom odnosu izme u sebe -- protivstavqawe prava i morala, u~ewe o eti~kom minimumu u pravu, veze prava sa moralom; v) pravo u objektivnom i subjektivnom smislu -- objektivna i subjektivna strana u pravu, pravne norme, pravni odnosi; g) pozitivno pravo i oblici wegovog manifestovawa -- pojam o izvorima prava i normativnim faktima, osnovni izvori i oblici pozitivnog prava, u~ewe L. J. Petra`ickog o mnogolikosti normativnih fakata i vrsta pozitivnog prava; d) prirodno pravo -- istorijski nacrt doktrine o prirodnom pravu, problem o prirodnom pravu sa gledi{ta pozitivne nauke i kriti~ke filozofije; ) javno i privatno pravo -- podela prava na javno i privatno, prema razlici u svojstvima objektivne pravne norme, prema razlici u svojstvima elemenata pravnog odnosa, predmet privatnog i javnog prava i uzajamni odnos izme u ove dve pravne oblasti; e) primena prava -- intelektualni proces ostvarivawa prava i va`nost stru~nih pravnika, ve{tina za primewivawe prava ili pravni~ka tehnika; `) ostvarivawe prava -- pravni postupci, protivpravni postupci; z) istorijsko izu~avawe prava -- istorijsko izu~avawe prava pre istorijske {kole, istorijska {kola pravnika i daqi razvitak istorijskog izu~avawa prava na osnovu pozitivne metodologije i u duhu kriti~ke filozofije, uporedna istorijska metoda i uporedna nauka prava, dogmatika i politi~ka prava. U drugom delu -- Op{te u~ewe o dr`avi -- obuhva}ena su slede}a pitawa: a) konstitutivni elementi dr`ave -- dr`avna oblast, dr`avna vlast, narod; b) dr`avne funkcije i dr`avni organi -- osnovne funkcije dr`avne vlasti, dr`avni organi; v) klasifikacija dr`ava -- sre ivawe dr`ava po kvantitativnom sastavu vlade i po stepenu obezbe ewa zajedni~kog dobra, po stepenu obezbe ewa individualne slobode, po razlici u kulturnom stawu i strukturi dr`avnih elemenata, oblici vlade modernih 582

7 kulturnih dr`ava; g) pravo u sistemu dr`avne organizacije -- istorijski pregled uzajamnih odnosa izme u prava i dr`ave, usredsre ivawe stvarawa prava u rukama dr`avne vlasti, oficijelno i neoficijelno dr`avno pravo; d) dejstvo prava na dr`avnu organizaciju -- pravne forme i pravne granice za manifestovawe dr`avne vlasti; ) teorijska konstrukcija uzajamnog odnosa izme u dr`ave i prava. Program sadr`an u Enciklopediji prava prof. Taranovskog nije bio predmet opse`nijeg istra`ivawa, ali je privukao pa`wu prof. \. Tasi}a. On se u kratkom prikazu u Arhivu za pravne i dru{tvene nauke zadr`ao na dva pitawa o kojima je imao druk~ije mi{qewe od Taranovskog. To su: a) odnos prava i morala; i b) odnos dr`ave i prava. Tasi} isti~e da je Taranovski razliku izme u prava i morala video u ~iwenici da,,pravo vr{i imperativno -- distributivnu funkciju, jer daje du`nost i prava dokle moral vr{i samo imperativnu, jer zasniva samo du`nosti. 6 Tasi} nije prihvatio ovakvu o{tru razliku izme u prava i morala, iako se slo`io sa idejom Taranovskog da su pravo i moral istog porekla, da na~elno slu`e istim ciqevima i da samo upotrebqavaju razli~ita sredstva. 7 Za Tasi}a se ovo pitawe postavqa kao pitawe,,odnosa politike i morala, dr`avnog razloga (dr`ave) i morala. Tasi} priznaje da je o ovom pitawu Taranovski pravio vrlo dobre distinkcije i pokazao svu va`nost da svako postupa i u oblasti prava prema svojim moralnim shvatawima. Taranovski je, po mi{qewu \. Tasi}a,,,vrlo spretno razlikovao ube ewe i dela, jer oni se mogu odvojiti i kod samog zakonodavca, a naro~ito kad postoji mogu}nost da pravo zaostane iza razvitka moralnih shvatawa. 8 Naravno da se za Tasi}a kao sociologa pitawe odnosa prava i morala postavqalo i kao sociolo{ko, tj. koliko pravo fakti~ki sadr`i morala. 9 U vezi sa drugim pitawem -- odnosom dr`ave i prava -- po Tasi}evom mi{qewu, Taranovski je taj odnos odredio kao istori~ar i sociolog. Kao istori~ar nije mogao prihvatiti vrednost prirodnog prava, jer to nije bila realna socijalna svest niti pravni dogmatizam koji suverenost shvata kao apsolutnu vlast, i zato, po Taranovskom,,,pravo ograni~avawa dr`ave postaje, raste i ja~a prema razvitku dru{tvene samostalnosti. Kulturno stawe modernog dru{tva isti~e na~elo apsolutne vrednosti ~ove~ije li~nosti, to se na~elo sla`e samo sa zakonitom pokorno{}u 6 \or e Tasi},,,O Enciklopediji prava Taranovskog, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, jul--avgust 1936, kw. XXXIII, br. 1, str Isto, str Isto, str Isto, str

8 pojedinaca prema dr`avnoj vlasti i samo sa obaveznim pravnim granicama za manifestacije dr`avne vlasti. 10 Vrednost i originalnost programa Taranovskog, po Tasi}evom mi{qewu, le`e u tome {to je on u svoj program uneo nagla{enu istorijsku, filozofsku i sociolo{ku komponentu i {to u programu ima dosta istorijskih podataka kojima je,,apstraktnu problematiku vezivao za istorijsku pozadinu i otkrivao iza teorija wihovo poreklo idejno i socijalno. 11 Taranovski je, kao pravni filozof, isti~e Tasi}, postavio i razradio niz filozofskih pravnih problema i wegov program predstavqa uvo ewe u filozofiju prava, koja donekle predstavqa nastavak filozofskih shvatawa G. Ger{i}a, ali i novih i originalnih shvatawa. Sociolo{ka komponenta Taranovskog u tretirawu mnogih problema potpunije je izra`ena u odnosu na Ger{i}a, ali nije do kraja sprovedena. Na primer, nisu ra{~lawena neka pitawa, kao {to su sociolo{ko pitawe o odnosu dr`ave i dru{tva ili razlika izme u pravnog i sociolo{kog metoda, ali se Taranovski ~uvao jednostranosti i dr`avu je shvatao u okviru dru{tva, podvode}i je pod objektivne vrednosti, zakqu~io je Tasi}. 12 Tasi}evo vrednovawe ovog programa, iako ne daje ocenu celovitog programa, zaslu`ivalo je pa`wu ne samo zbog ~iwenice da je Tasi}, kao francuski ak, poznavao onovremenu evropsku pravnu kwi`evnost iz ove oblasti i da je mogao upore ivati ranije programe sa onim znatno modernijim, ve} i zbog toga {to je pristup Taranovskog u izradi nastavnog programa, zasnovan na uvo ewu sociolo{kog metoda i teorijskom uop{tavawu baziranom na istorijskim ~iwenicama privukao pa`wu \or a Tasi}a, kao modernog pravnika i teoreti~ara. Tasi}ev program sadr`an u Uvodu u pravne nauke (,,Enciklopedija prava ) iz godine odre en je druk~ijim nazivom predmeta. Promenu naziva Tasi} je objasnio nemogu}no{}u predavawa ove nauke na stari na~in i potrebom dubqeg teorijskog ula`ewa u ovu materiju. Podsetimo se da je Tasi} pre izdavawa ovog uxbenika imao nekoliko zapa`enih objavqenih teorijskih radova, po~ev od wegove doktorske disertacije, ali i iskustvo predava~a, jer je nekoliko godina ranije predavao Enciklopediju i Filozofiju prava na pravnim fakultetima u Subotici i Qubqani, {to je bila pretpostavka za osmi{qavawe novog programa, koji se razlikovao od programa ranijih profesora Encklopedije prava, pogotovo onih koji su predavali Encklopediju prava na Liceju i Velikoj {koli. 10 T. Taranovski, Enciklopedija prava, Beograd, 1923, str \. Tasi}, nav. delo, Arhiv za pravne i dru{tvene nauke, kw. XXXIII, Beograd 1936, str Isto, str

9 Tasi}ev program iz godine sadr`an je u uvodu i u nekoliko delova. U uvodu su date izvesne napomene o ovom izdawu uxbenika. U prvom delu detaqno su odre eni pojmovi dru{tva, prava i dr`ave: a) dru{tvo i dru{tveni propisi; b) pojam prava; v) bitni elementi u pravnom pravilu; g) dr`ava. Drugi deo obra uje -- Pravo kao moralni ~inilac u {irem smislu: a) pravo i moral; b) pravo i red (mir) kao ciqevi prava; v) {ta je pravda, pravi~nost, pravno ose}awe, te tipovi solidarnosti i pravde; g) prirodno pravo; d) odgovornost; ) borba za pravo; e) zloupotreba prava. Tre}i deo odnosi se na izvore i tuma~ewe zakona, a ~etvrti deo na pravnu nauku i pravnu tehniku. Program je u drugom izdawu uxbenika, ponovimo, skra}en. Po re~ima \or a Tasi}a, do skra}ivawa je do{lo da bi se uxbenik prilagodio nivou znawa i uzrastu studenata; zato su izostala mnoga pitawa iz op{te teorije i filozofije. Cela materija u drugom izdawu podeqena je na ~etiri dela, ali je redosled izlagawa druga~iji i obim svakog dela znatno je kra}i. Prvi deo naslovqen je: Dru{tvo, pravo, dr`ava. Drugi deo razmatra moderno pozitivno pravo, tre}i deo odnosi se na pravne izvore, a ~etvrti deo na tuma~ewe zakona. Skra}ivawem programa u ovom izdawu, prof. Tasi} izgleda nije mnogo pomogao studentima, jer su ostala neobra ena i nedore~ena mnoga pitawa. Autor je to ubrzo uvideo, te je zato u tre}e izdawe uxbenika (iz godine) uneo neke nove delove i podrobnije objasnio mnoge pravne pojmove. Materija u ovom izdawu iz godine, pored kratkog uvoda, svrstana je u dva dela: Op{ti deo, u kojem su izlo`eni osnovni pojmovi o pravu po slede}em redosledu: a) dru{tvo, pravo, dr`ava; b) pravni izvori; v) tuma~ewe zakona; g) pravna nauka, i Posebni deo, koji sadr`i moderno pozitivno pravo. Ovde je izlagawe gotovo identi~no sa izlagawem te materije u izdawu iz godine, izuzev {to je dodato poglavqe o me unarodnom izjedna~ewu ili internacionalizaciji prava. Tasi}ev program iz Uvoda u pravne nauke u izdawu iz godine pobudio je veliku pa`wu pisaca koji su se bavili teorijom dr`ave i prava i filozofijom prava. Ve}ina ocena je veoma povoqna, mada je bilo i kriti~kih primedaba na neke teorijske stavove \or a Tasi}a. Prvi je ovo delo ocenio Bo`idar S. Markovi} jo{ godine. Po wemu, Tasi}ev rad ne predstavqa staru i pre`ivelu Enciklopediju prava, kao konglomerat {kolskih pravnih pojmova, ve},,samostalnu disciplinu koja ima svoj sopstveni objekat

10 pojam i ideju prava i svoj sopstveni metod, ne dogmatski i normativni... nego metod socijalnih i filozofskih nauka. 13 Vrednost ove kwige i programa sadr`anog u woj, B. S. Markovi} video je i u ~iwenici {to ona predstavqa,,protest protiv suvih i neta~nih, nerealnih podela i klasifikacija prava koje svojim formalizmom ne samo izopa~avaju nego i umrtvquju i osiroma{avaju ovu `ivu i isprepletenu stvarnost. 14 Ovom Tasi}evom kwigom, nagla{ava B. S. Markovi},,,povu~ena je {iroka brazda u na{oj pravnoj literaturi i wena pojava predstavqa zna~ajan datum u na{oj pravnoj nauci, jer je moderna i u nekim pitawima ide ispred vremena u kome je pisana. 15 Me utim, bilo je i zamerki na neke Tasi}eve stavove kao {to je, na primer, da pravna svest nije jedina koja,,jedno pravilo ~ini pravnim niti da jedinstvo socijalne voqe ostaje najvi{a vrednost i krajwi osnov prava, kao ni da formalni zakon mo`e uvek biti ukinut obi~ajem. 16 S pravom je prof. B. S. Markovi} podvukao da je ovaj uxbenik prevazi{ao okvire uxbeni~ke literature i da je vi{e predstavqao,,traktat iz filozofije prava nego uxbeni~ko {tivo. 17 Profesor Radomir Luki} ocenio je Uvod u pravne nauke kao najboqe delo te vrste u na{oj pravnoj literaturi, u kojem je Tasi} uspeo da iznese bogatstvo svojih ideja i da sintetizuje filozofski, pravni i sociolo{ki metod. 18 Kriti~ke opaske prof. Luki}a, delom uslovqene novim dru{tvenim ambijentom, u kojem je, posle Drugog svetskog rata, on stvarao, odnose se na Tasi}evo nedovoqno shvatawe klasne borbe i preterano nagla{avawe zna~aja op{te dru{tvene svesti. Luki} ukazuje da \. Tasi},,nije dovoqno produbio analizu dru{tvene stvarnosti, osobito klasne borbe iz koje se ra a pravo, kao i da je iskazivao shvatawa da se,,dr`ava i pravo mogu potpuno reformisati u pravcu op{tedru{tvenog instrumenta za ostvarivawe zajedni~kih interesa. Luki} je zamerio Tasi}u da u wegovoj doktrini, usled obiqa misli i velike originalnosti, ima dosta nesistemati~nosti, nejasnosti i protivre~nosti. 19 Mla i Luki}evi u~enici tako e su visoko ocewivali ovo i druga dela \or a Tasi}a. Zapa`en je rad profesora Stevana Vra~ara,,O dr`avno-pravnom modernizmu \or a Tasi}a, 20 koji je o ovom pitawu pisao u {irem kontekstu Tasi}evih teorijskih i filozofskih stavova. S. Vra~ar saglasan je sa piscima koji su 13 B. S. Markovi}, nav. delo, str Isto, str Isto, str Isto, str Isto, str Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, januar--mart 1959, str Izbor rasprava i ~lanaka iz teorije prava, SANU, Beograd str Pravni `ivot br. 9, Beograd

11 prou~avali delo \or a Tasi}a da je Uvod u pravne nauke (,,Enciklopedija prava ) Tasi}evo glavno `ivotno delo i da je,,postalo prava kruna autorovog stvarala{tva i najlep{i i najizrazitiji pokazateq autenti~nog \or a Tasi}a. 21 Vra~ar je tako e naglasio da je u toj kwizi nau~ni opus \or a Tasi}a najverodostojnije odslikan i da je posebno do{ao do izra`aja wegov dr`avno-pravni modernizam. Tasi} je u ovom delu napustio pravni tradicionalizam i pravnu dogmatiku i uveo moderan metod u izu~avawe dr`ave i prava, koji predstavqa sintezu sociolo{kog, istorijskog, pravnog i dijalekti~kog metoda -- da bi svi skupa, imaju}i u vidu Tasi}ev smisao za analizu i sintezu, bili objediweni u jedan, po Vra~arovoj definiciji,,,svojevrsni kompleksni metod primeren nauci o pravu i dr`avi. 22 Primena ovog metoda do{la je posebno do izra`aja u poglavqu koje se odnosi na pravne izvore i tuma~ewe zakona. Tasi} je iz ove problematike napisao vi{e radova u kojima je sintetizovao najva`nije rezultate do kojih je do{la savremena nauka, i obogatio je svojim novim idejama. 23 Treba ista}i da je Tasi}evo tuma~ewe zakona proiza{lo iz wegovog shvatawa pojma prava, ciqa i eti~ke vrednosti prava, kao i odnosa prava i dr`ave. U tom kontekstu, on se zalagao za tuma~ewe prava kao stvarala~ke delatnosti pravnika, prilago avaju}i propise dinami~nom razvoju dru{tva. 24 Prikazane ocene pomenutih autora o Tasi}evoj kwizi Uvod u pravne nauke (kao i ocene nekih autora koje nismo posebno naveli) svedo~e da postoji mawe-vi{e op{ta saglasnost o zna~aju ovog dela za unapre ewe teorije dr`ave i prava -- posebno u pogledu primene sociolo{kog metoda u istra`ivawima i ocenama koje je Tasi} iznosio o mnogim pitawima iz ove oblasti. Nema sumwe da je Tasi} od svih profesora koji su predavali ovaj predmet po navedenim programima najdaqe oti{ao u primeni sociolo{kog metoda. Zato ga mnogi smatraju i utemeqiva~em modernog sociolo{kog metoda. Ipak, ne treba zanemariti ni doprinos wegovih prethodnika, koji su krajem XIX veka (Ger{i}) i u drugoj deceniji XX veka (Taranovski) uspe{no primewivali sociolo{ki metod, pogotovo ako se ima u vidu vreme kada su nastajala ova dela. Napomenimo da je uxbenik Uvod u pravne nauke Tasi} pisao tridesetih godina pro{log veka, {to zakqu~ujemo na osnovu wegovog dopisa dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu od 9. jula godine (povod je bila rasprava o predlogu Uredbe Pravnog fakul- 21 Isto, str Isto, str R. Luki}, nav. delo, Anali Pravnog fakulteta br. 1, Beograd, 1951, str \. Tasi}, Uvod u pravne nauke, Beograd 1933, str

12 teta iz godine), u kojem je zamerio dekanu {to ga nije konsultovao kao predmetnog nastavnika kada je predlo`io Savetu da se Enciklopedija prava, odnosno Uvod u pravne nauke predaje kao jedan predmet sa Filozofijom prava, i to na ~etvrtoj godini, umesto na prvoj, iako su oba predmeta u Op{toj uredbi Univerziteta iz godine bila predvi ena kao posebni predmeti. Tasi} u dopisu nije propustio priliku da skrene pa`wu dekanu da je dao u {tampu uxbenik Uvod u pravne nauke, prilago en pravnicima prve godine, i predlo`io da se Enciklopedija, odnosno Uvod u pravne nauke predaje na prvoj godini, a Filozofija prava na ~etvrtoj godini. 25 Porede}i, na kraju, Tasi}ev program sa ostalim programima Enciklopedije prava, treba ista}i i to da su raniji programi iz ovog predmeta (izuzev programa Taranovskog) mahom sadr`avali definicije i obja{wewa pravnih pojmova bez dubqe sistematske obrade i organske povezanosti. To nije bio slu~aj sa Tasi}evim programom iz Uvoda u pravne nauke, koji je zasnovan na op{toj teoriji o pravu, u sklopu {irih dru{tvenih i moralnih vrednosti koje su uslovqene istorijskim okolnostima. Ljubica Kandi} * PROGRAMMES OF LECTURES ON THE ENCYCOPEDIA OF LAW Summary Professor \or e Tasi}, Ph.D., one of the most prominent professors at the Faculty of Law in Belgrade in the period between the two world wars, has left behind him numerous and lasting works related to various areas of law -- legal theory, jurisprudence, constitutional law, administrative law, sociology of law. However, his most outstanding works were within the theory of state and law. The authors who have studied his work unanimously agree that his 'Introduction to Law' (Encyclopedia of Law) is his most prominent work on the theory of law, where Tasic departs from legal traditionalism and dogmatism found in earlier works by other text-writers dealing with legal theory. He also introduced and shaped a new, modern method in comparative law and sociology. In order to briefly outline Tasic's originality in conceiving this programme and the application of modern, 25 Arhiv Srbije, fascikla IX, br /34. * Ljubica Kandi}, Ph.D., Full Professor of the University. 588

13 comparative sociological method in research and the writing of this and other works of his, we have cited the Encyclopedia of Law programmes by his predecessors, such as Gligorije Giga Gersic, Cedomilj Mijatovic and Teodor Taranovski, who, regrettably, have not been written about at all or very rarely, but who formed an important basis for the improvement of the theory of state and law, as well as for Tasic's originality and modernism. Key words Encyclopedia of law. -- Introduction to law. -- Programme of lectures. -- Sociological method. -- \or e Tasi} Ljubica Kandi}* LES PROGRAMMES D'ENSEIGNEMENT DE L'ENCYCLOPEDIE DU DROIT Résumé Le professeur dr \or e Tasi}, en tant qu'un des professeur les plus remarquables de la Faculté de droit de Belgrade entre les deux guerres, nous a laissé de nombreuses oeuvres durables dans différents domaines du droit -- théorie du droit, philosophie du droit, droit constitutionnel, droit administratif ainsi que sociologie de droit. Toutefois, ses travaux les plus importants relèvent du domaine de la théorie de l'etat et du droit. A l'avis de tous ceux qui ont écrit sur son oeuvre c'est,,l'introduction aux sciences juridiques (Encyclopédie du droit) qui constitue son oeuvre la plus importante dans le domaine de la théorie du droit. Il y a notamment abandonné le traditionalisme juridique et les dogmes juridiques exprimés dans les oeuvres de ses prédécesseurs ayant traité de la théorie du droit, pour introduire et concevoir, en droit, une nouvelle méthode moderne comparative et sociologique. Pour souligner brièvement toute l'originalité de Tasic dans la conception de ce programme et l'application de cette méthode moderne comparative et sociologique dans la recherche et dans la rédaction de cette oeuvre ainsi que d'autres travaux, nous citons dans ce travail les programmes de,,l'encyclopédie du droit de ses prédécesseurs: Gligorije Giga Ger{i}, Èedomilj Mijatovi} et Teodor Taranovski (programmes ayant malheureusement trop peu et parfois nullement retenu l'attention des auteurs), bien qu'ayant constitué des bases importantes pour le développement de la science de la théorie du droit et de l'etat et pour ce qui fait l'originalité et la modernité de Tasi}. Mots-clés: Encyclopédie du droit. -- Introduction aux sciences juridiques. -- Programme d'enseignement. -- Méthode sociologique. -- \or e Tasi}. * Dr Ljubica Kandi}, Professeur de l'université. 589

14 Ljubica Kandi} * VORLESUNGSPROGRAMME IN RECHTSENZYKLOPÄDIE Zusammenfassung Als einer der bedeutendsten Lehrer an der Juristischen Fakultät in Belgrad zwischen zwei Weltkriegen hinterließ Prof. Dr. \or e Tasic zahlreiche und unvergängliche Werke in vielen Rechtsgebieten -- Rechtstheorie, Rechtsphilosophie, Verfassungsrecht, Verwaltungsrecht und Rechtssoziologie. Seine bedeutendsten Werke gehören aber dem Gebiet der Staats-- und Rechtstheorie. Nach Beurteilung aller Autoren, die sich mit Tasics Werk befassten, stellt die,,einführung in Rechtswissenschaften (Rechtsenzyklopädie) sein bedeutendstes Werk im Gebiet der Rechtstheorie dar, in dem Tasic den Rechtstraditionalismus und die Rechtsdogmatik aufgegeben hatte, die in früheren Werken der Autoren ausgeprägt waren, die sich mit der Rechtstheorie befassten. Darüber hinaus führte er eine neue moderne rechtsvergleichende und soziologische Methode ein und gab ihr einen Sinn. Um die Eigenartigkeit von Tasics Konzeption dieses Programms und die Anwendung der modernen vergleichenden soziologischen Methode bei Forschung und Erstellung dieses Werks und anderer Werke Tasics zu betonen, haben wir Programme aus der,,rechtsenzyklopädie seiner Vorgänger angeführt: Gligorije Giga Gersic, Cedomilj Mijatovi} und Teodor Taranovski (über welche leider entweder gar nicht oder sehr wenig geschrieben wurde), die eine wichtige Grundlage für Förderung der Staats-- und Rechtstheorie als Wissenschaft und für Eigenartigkeit und Modernität von \or e Tasic waren. Hauptwörter: Rechtsenzyklopädie. -- Einführung in Rechtswissenschaften. -- Vorlesungsprogramm. -- Soziologische Methode. -- \or e Tasi}. * Dr. Ljubica Kandi}, Professor der Universität. 590