Статус стопала одбојкашица узраста од 12 до 14 година УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА. (Завршни рад)

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Статус стопала одбојкашица узраста од 12 до 14 година (Завршни рад) Студент - Милена Трифуновић 74/2009 Оцена Датум Београд, Комисија: Ментор - Доц. др Дејан Илић Ван. проф. др Горан Нешић Асистент Милан Сикимић

2 Сажетак Правилан развој локомоторног апарата, па и целог организма детета, неопходан је предуслов за касније очување здравља и нормалних функција организма. Савремени, седентарни начин живота све мање омогућава деци адекватан раст и развој, а самим тим, негативно утиче и на опште здравље популације. Циљ овог рада био је да се анализира и презентује статус стопала одбојкашица узраста од 12 до 14 година, и на тај начин утврди да ли је потребно предузети додатне мере превенције и корекције у циљу поправљања тренутног стања. Истраживање је извршено у школама одбојке Диф и Скадарлија на теритoрији града Београда, на узорку од 70 девојчица узраста од 12 до 14 година. За утврђивање деформитета стопала коришћена је плантографија као техника мерења, а плантограми су тумачени путем Томсеновог метода и Метода руских аутора. Утврђено је да је код одбојкашица овог узраста, равно стопало као деформитет доњих екстремитета заступљен у високом проценту (преко 75%), и да не постоје значајне разлике између степена спуштености левог и десног стопала. Овим истраживањем показано је да је неопходно посветити пажњу превенцији и корекцији телесних деформитета, у овом случају равног стопала. Физичка активност свакако је најбољи начин за реализацију тог задатка. А одбојка као спорт чија је једна од главних карактеристика активација свих мишића доњих екстремитета, чини средство којим се можемо служити у остварењу циља. Треба напоменути да сталне инспекције стопала могу и морају да послуже као смернице у раду. Кључне речи: стопало, одбојкашице, превенција, корекција. 2

3 Summary The correct development of the locomotor system, and the whole body of a child in general, is a necessary precondition for subsequent preservation of health and normal body functions. The modern, sedentary lifestyle is increasingly preventing children from having the adequate growth and development, and thus negatively influences the general health of the population. The purpose of this paper was to analyze and present the feet status of the female volleyball players, 12 to 14 years of age, and thus identify whether additional preventive and corrective measures need to be taken, aiming at improvement of the current situation. The research was done in volleyball clubs Dif and Skadarlija, located on the territory of the city of Belgrade, on a sample of 70 girls, 12 to 14 years of age. To identify the feet deformations, plantographic method of measurement was used, and the plantograms were interpreted using the Thomson s method as well as the methods of the Russian authors. It was identified that the female volleyball players of this age had a high percentage of flat feet as a type of the lower extremities deformation (over 75%), and that there were no significant differences in the degree to which the arches in left and right feet were lowered. This research has shown that it is necessary to pay more attention to prevention and correction of body deformations, in this case of the flat feet. Physical activity is far the best way to reach that goal. Volleyball, as a sport that activates all the muscles of the lower extremities, can be an instrument for realization of that goal. It should be noted that regular feet inspections can and must serve as guidelines for taking further measures. Key words: foot, female volleyball players, preventive, corrective. 3

4 САДРЖАЈ 1. УВОД ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА Дефиниције основних појмова Грађа и функција стопала Деформитети стопала Одбојка и њен значај Досадашња истраживања ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА Предмет рада Циљ рада Задаци рада МЕТОД РАДА Узорак испитаника Узорак варијабли Метод прикупљања података Методи обраде података (тумачења плантограма) Томсенов метод Метод руских аутора Резултати добијени тумачењем плантограма РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Интерпретација резултата дескриптивне статистичке анализе (Томсенов метод) Интерпретација резултата дескриптивне статистичке анализе (Метод руских аутора) ТЕОРИЈСКА И ПРАКТИЧНА ПРИМЕНЉИВОСТ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА

5 1. УВОД Правилан развој и правилно формирање држања тела код деце предстваљају проблеме којима пажњу треба да посвете заједничким снагама родитељи, професори физичког васпитања, спортски тренери и лекари. Од великог су значаја правилан развој костију и мишића, развој моторичких способности, јачање одбрамбене способности организма, правилно формирање и сазревање дететове личности. Поред правилног развоја, битно је и правилно држање тела које подразумева оптималне односе свих сегмената тела, што је услов за њихово нормално функционисање. Већина аутора се слаже у томе да од исправног држања тела у највећој мери зависи здравствено стање појединца. Организам детета много је неотпорнији према различитим штетним утицајима од организама одраслог човека због тога што су сви његови системи и органи морфолошки и функционално незрели, још расту и диференцирају се. Управо зато, код деце прилично често долази до различитих функционалних поремећаја већ при минималном повећању неповољних утицаја, преко границе издржљивости организма. Истраживања која се спроводе, указују на све већи број деце код које су присутни различити постурални поремећаји, гојазност, као и низак ниво развоја моторичких способности. Сви ови чиниоци, заједно утичу на здравствени статус деце, отпорност дечијег организма и способности да се супротстави болестима, развоју органских система и функција организма. Поставља се питање о здрављу нације у будућности, развоју клубског и националног спорта, проценту радно способног становништва и квалитету живота уопште. Негативни утицаји углавном произилазе из осетљивости организма са једне стране, и негативних утицаја савременог начина живота, са друге. У последње време, сведоци смо промена у начину живота, који је постао све ужурбанији, а који за собом носи и последице, на које нису имуни, како родитељи, тако и деца. Те промене се огледају у вишесатном седењу испред телевизора и рачунара, што за собом носи недостатак физичке активности, ношење тешких школских торби, које су по некад тешке и по неколико килограма и на крају због недостатка времена, брза (нездрава) исхрана, а самим тим и прекомерна тежина (гојазност). Поред поменутих узрока, на настанак деформитета утичу и наслеђе, лоше навике у држању, кратковидост и неадекватне школске клупе и столице. Ово су само неки од разлога, који су довели до све веће и масовније појаве деформитета. Ова појава је регистрована већ код деце нижих разреда основне школе. Међу деформитетима који се најчешће јављају код деце, срећу се деформитети кичменог стуба - кифоза, лордоза и сколиоза, као и деформитети доњих екстремитета - X и О ноге и деформитети стопала од којих се најчешће 5

6 јавља равно стопало. Основна карактеристика стопала јесте формираност на принципу динамичко - статичких сводова, попречних и уздужних сводова. Њихова функција се односи на пренос тежине тела на подлогу приликом стајања, што нам током хода омогућава да се одигнемо (одразимо), односно одвојимо од подлоге. Да би могло да обави поменуту функцију на адекватан начин, стопало се одликује и високим степеном прилагођавања, у зависности од облика и неравнине терена. Познато је да један деформитет уколико се не санира, може негативно утицати на остатак локомоторног апарата и узроковати настанак других деформитета. У спорту уопште, па и конкретно у одбојци, важно је правовремено дијагностиковање евентуалних деформитета и њихова корекција, како би се спречиле евентуалне повреде. Равно стопало као деформитет може бити урођено и стечено. Урођено равно стопало се јавља далеко ређе, али предстваља тежи деформитет који је резултат одређених промена у току интраутериног развоја. Стечено равно стопало је чешћи деформитет који може да има различите узрочнике. У њих спадају: недостатак кретања, тј. седентарни начин живота, неадекватна, крута обућа, живот у граду који онемогућава кретање без обуће, рахитичне промене, одузетост неких мишића ногу, повреде и слично. Све то резултира слабљење мускулатуре, и спуштањем сводова стопала. Као један од честих узрока појаве равног стопала, узима се и гојазност, тј. несклад између оптерећења којима се кости, мишићи и лигаменти стопала излажу и њихових стварних могућности. Физичка активност, свакако је најефикаснији начин за правилан развој, превенцију али и корекцију телесних деформитета. Покрет, али не било какав већ осмишљен и правилно дозиран, драгоцени је природни лек који убрзава процес излечења и укупног опоравка. Редовна физичка активност обезбеђује правилан развој, јача здравље, спречава настанак болести, прерану смрт и чува високи квалитет живота. Међутим, постоји проблем који се односи на то што је тело школским програмом недовољно стимулисано физичким активностима, у односу на потребе детета у развоју. Многи отежавајући фактори, као што су неадекватни материјално технички услови и мањак времена, спречавају професоре да адекватно реализују своје задатке. Самим тим су родитељи принуђени да проналазе алтернативе и своју децу укључују у друге видове организованог физичког вежбања. Уколико проблем већ постоји, пажњу треба посветити корекцији деформитета. Рад на корекцији постуралних поремећаја и деформитета код деце је веома тежак, напоран, болан и често не занимљив деци. Захтева бројан пожртвован и стручан кадар. Упорност, истрајност и жеља за остварењем циља су од пресудног значаја. Заједничким снагама детета, родитеља и терапеута, деформитети и евентуалне тегобе које они са собом носе, могу бити отклоњени. 6

7 2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА 2.1. Дефиниције основних појмова Под телесним деформитетима подразумева се морфолошка изобличеност појединих делова локомоторног апарата, која може бити праћена и извесним функционалним променама различитог степена. Деформитети стопала представљају морфолошку изобличеност костију, мишића или лигамената стопала, а некада и комбинацију изобличености ових структура, која може бити урођена или стечена. Равно стопало је најчешћи деформитет како стопала, тако и доњих екстремитета уопште. Овај деформитет одликује губљење, тј. спуштање физиолошких сводова стопала. Плантографија је метода која се најчешће користи за узимање отисака стопала која подразумева бојење стопала различитим обојеним материјалима и његово пресликавање на чист папир. Постоје разни начини за оцењивање статуса стопала методом плантограма којима се утврђује свако одступање од плантограма нормалног стопала Грађа и функција стопала Стопало представља један од најкомпликованијих анатомских сегмената људског тела. Састављено је од 26 костију повезаних са 32 зглоба и великим бројем мишића, тетива и лигамената. Кости стопала су подељене у три групе: ossa tarsi, ossa metatarsi и ossa digitorum pedis. Кости ножја (Ossa tarsi ) групишу се у два реда, предњи и задњи. У задњем реду се налазе скочна (talus) и петна (calcaneus) кост. У задњем реду налазе се коцкаста (os cuboideum), чунаста (os naviculare) и три клинасте кости медијална, средња и латерална (os cuneiforme mediale, intermedium et laterale). Кости доножја (Ossa metatarsi) су дугуљасте кости, има их пет и означавају се редним бројевима од унутрашње ка спољашњој ивици стопала. 7

8 Чланци прстију (Ossa digitorum pedis) су такође дугуљасте кости. У сваком прсту, налазе се три чланка, осим у палцу где недостаје средњи (Слика1. ). Слика 1. Костур стопала Облик и архитектура костура стопала (Слике 2. и 3. ) говоре о његовој улози у статици и динамици човечјег тела. Оно има облик лучне двокраке полуге која подиже и одбацује тело при ходу, трчању и скакању. Физиолошки положај стопала обезбеђује равнотежу између деловања тежине тела са једне стране и тонуса мускулатуре са друге друге стране. За разлику од шаке која служи искључиво као орган за хватање, стопало је еволуирало у правцу да служи као снажан и еластичан ослонац телу. Оно попут еластичне опруге покреће и носи човечије тело. Силе тела се преко стопала преносе на подлогу и обрнуто, реакција тла се преко стопала враћа, па се тако обезбеђује адекватна стабилност тела. Оно у додиру са подлогом амортизује ударце и штити тело од грубих потреса и удара. Слика2. Грађа стопала посматраног са латералне странe Слика 3. Грађа стопала посматраног са медијалне стране 8

9 Две основне функције стопала су : пасивно-статично оптерећење при стајању, ношење терета тела и активно-еластична-динамичка функција при кретању, померање тела у простору Статичка улога стопала огледа се у преузимању целе тежине тела и њеном распоређивању на основне упоришне тачке. У реализацији ове улоге стопала, учествују активни тензори (мишићи потколенице и стопала) и пасивни тензори(кости и везе). Они се опиру сили притиска која се преноси са потколенице и тежи да изравна стопало. Контакт са подлогом, стопало остварује преко три основне тачке ослонца: квржице петне кости и главице прве и пете метатарзалне кости (Слика 4. ). Са доње стране стопала, између ових тачака, протежу се два физиолошка свода који су значајни за функционисање стопала: 1. Уздужни (медијални) свод стопала (Аrcus pedis longitudinalis) Овај свод ограничавају два лука, унутрашњи и спољашњи лук. - Унутрашњи лук уздужног свода стопала простире се од плантарне стране унутрашњег наставка петне кврге (processus medialis tuberis calcanei ), пролази плантарном страном сустентакулума, плантарним странама главе скочне и чунасте кости, а затим плантарним странама унутрашње клинасте и прве метатарзалне кости до њене главице. На унутрашњем луку можемо разликовати усходни и нисходни део, тако да највиша тачка овог лука одговара плантарној страни скочно-чунастог зглоба, а удаљена је од подлоге мм. - Спољашњи лук уздужног свода стопала пружа се од плантарне стране спољашњег наставка петне кврге (processus lateralis tuberis calcanei) пролази плантарним странама петне и коцкасте кости и плантарном страном пете метатарзалне кости до њене главице. На спољашњем луку такође разликујемо усходни и нисходни део који су слабије изражени у односу на унутрашњи лук. Највиша тачка спољасњег лука одговара плантарној страни споја петне са коцкастом кости, и удаљена је од подлоге 3-5мм. 2. Попречни (предњи) свод стопала (Arcus pedis transversalis) Овај свод стопала образују плантарне стране свих пет метатарзалних костију, тако да се налази у оквиру нисходног дела уздужног свода стопала. Попречни свод такође ограничавају два лука, проксимални и дистални лук. - Проксимални лук попречног свода стопала формирају плантарне стране база метатарзалних костију и он одговара плантарној страни Лисфранкове зглобне линије. - Дистални лук попречног свода стопала формирају плантарне стране главица свих пет метатарзалних костију при неоптерећеном стопалу. Када је стопало оптерећено, при стајању или ходу, овај лук се губи. 9

10 Поред ова два основна, уздужног медијалног и предњег попречног, на стопалу се могу приметити и уздужни латерални и задњи попречни свод. Међутим, ова два свода већина аутора занемарује јер од статуса ова два свода, углавном, не зависи статика и динамика стопала. Дете се рађа са привидно равним стопалима, а то је последица тзв. масног јастучета које испуњава плантум стопала. Оно се под утицајем функционалних надражаја, при стајању и ходању, постепено губи, тако да се уздужни и попречни сводови видно обликују тек након друге године живота. Слика 4. Лукови стопала са тачкама ослонца Најважнији тензори стопала (Слика 5. ): 1. Тензори уздужног свода стопала: - Пасивни: Lig. plantare longum (дуга, петно-табанска веза) остварује уздужну напетост табана и тиме учествује у његовом одржавању. Поред наведеног, ова веза је задужена за прихватање тежине тела. Lig. calcaneo- navikulare plantare (петно-чунаста веза) има значајну улогу у одржавању положаја скочне кости. Aponeurosis plantaris (табанска апонеуроза) троугластог изгледа, попут дебеле и снажне тетивне плоче, најзначајнији је тензор за уздужни свод стопала. - Активни: m. fleksor hallucis longus (дуги прегибач палца) m. flksor hallucis brevis (кратки прегибач палца) m. abductor hallucis (одводилац палца) Њихове тетиве заједно затежу унутрашњи лук уздужног свода. 2. Тензори попречног свода стопала: - Пасивни: Lig. metatarseum profundum (попречна веза доножја) - Активни: m. peroneus longus (дуги лисњачни мишић) m. adductor hallucis (приводиоц палца, тачније његова попречна глава) 10

11 Слика 5. Тензори стопала, посматрано са латералне стране Динамичка улога стопала се огледа у трчању, ходању и скакању. Покрети стопала се одвијају у доњем и горњем скочном зглобу. У горњем скочном зглобу одвијају се покрети дорзалне и плантарне флексије. Дорзална флексија је покрет, при чему се дорзум стопала приближава предњој страни потколенице, супротно том покрету је плантарна флексија. Амплитуда покрета у горњем скочном зглобу износи око 70, од чега на дорзалну флексију одлази око 25, а на плантарну око 45 (Слика 6. ). У доњем скочном зглобу, осим ограничених покрета дорзалне и плантарне флексије, врше се покрети абдукције и адукције. При абдукцији врх стопала помера се ка упоље у односу на медијалну линију, а при адукцији супротно, тј. приближава се средишњој линији. У истом делу, изводе се и покрети стопала око замишљене сагиталне осе. Када бисмо пажљиво пратили покрете абдукције и адукције, могли бисмо приметити да се они не изводе потпуно одвојено већ заједнички. Први је праћен еверзијом, тј. спољашњом ротацијом и пронацијом, а други инверзијом, тј. унутрашњом ротацијом и супинацијом (Слика 7. ). 11

12 Слика 6. Покрети плантарне и дорзалне флексије стопала Слика 7. Покрети инверзије и еверзије стопала 12

13 Када је реч о динамичким функцијама стопала, не може се занемарити његова улога и реакција при оптерећењу различитог интензитета. При већим оптерећењима стопало не мења свој облик, већ само долази до прилагођавања његових сводова, на тај начин што се спуштају. По престанку деловања оптерећења, они се враћају у свој првобитни положај и задржавају нормалан облик. Међутим, уколико се мишићи потколенице и стопала инсуфицијентни и изложени сталном оптерећењу, доћи ће до губитка сводова стопала, односно, доћи ће до припајања целе површине табана за подлогу. Нарочито неповољно дејство на сводове стопала имају дуготрајна и непроменљива оптерећења, која доводе до поремећаја равнотеже у снази синергиста и антагониста, што даље нарушава функцију и облик стопала Деформитети стопала Под телесним деформитетима подразумева се морфолошка изобличеност појединих делова локомоторног апарата, која може бити праћена и извесним функционалним променама различитог степена. Као и остали телесни деформитети, тако се и деформитети стопала, према етиологији настанка деле на две основне групе и то: урођени (конгенитални) и стечени (аквирирани). У урођене деформитете спадају: - Уврнуто или ћопаво стопало (pes equinovarus congenitus) је деформитет код кога је стопало најчешће уврнуто ка унутра, табан гледа на горе, а савијање стопала је отежано и ограничено (Слика 8. ). Патоанатомске промене су најчешће лоциране на меким ткивима. Промене на стопалу у оквиру овог деформитета, јављају се у виду различитог степена (equinus, varus, aductus и excavatus ). Слика 8. Уврнуто и правилно стопало 13

14 - Шпицасто стопало (pes equinus) представља деформацију код које је стопало при контакту са подлогом опуштено, и углавном се ослања на врхове прстију или горњу трећину метатарзуса (Слика 9. ). До овог деформитета може да доведе повреда скочног зглоба, инактивитети различитог узрока, као и ходање и стајање на врховима прстију. Слика 9. Шпицасто стопало У стечене деформитете спадају: - Издубљено стопало (pes excavatus) је динамичка деформација која настаје као последица нарушене равнотеже у снази између мишића потколенице и стопала. Нарушена равнотежа ствара тенденцију подизања предњег дела калканеуса, због чега се плантарна апонеуроза скраћује, а уздужни свод стопала скраћује, односно настаје денивелација између предњег и задњег дела стопала (Слика 10. ). Слика 10. Издубљено стопало 14

15 - Чукаљ палца (hallux valgus) настаје кao последица ношења неадекватне обуће (најчешће тесне), који зна при кретању бити веома болан (Слика 11). Слика 11. Чукаљ палца - Чекићасти прст (digitus malleus) настаје као последица кратке обуће, али и неправилне технике при физичкој активности где долази до "набијања" прстију (Слика 12. ). Слика 12. Чекићасти прсти У стечене деформитете спада и равно стопало (pes planus) који је и најчешћи облик деформитета стопала. 15

16 Равно стопало је телесни деформитет који се најчешће јавља код деце школског узраста. Настанку и додатном развитку ове деформације у највећој мери доприноси савремени начин живота. Коришћење превозних средстава доводи до све мање активности мишића стопала који се код деце налази у развоју. Кретање има посебну важност због тога што мускулатура не остаје на једном истом нивоу, већ напротив, долази до прогредијенције опадања мишићних квалитета и функција. Равно стопало је најчешћи деформитет доњих екстремитета, кога карактерише губитак (спуштање) његових физиолошких сводова. Према етиологији настанка, може бити урођено и стечено. Урођено равно стопало (pes planus congenitus) настаје као последица неадекватног положаја скочне кости (talus). Она је у вертикалном положају (talus verticalis), односно њен предњи део заузима положај плантарне флексије, а њена глава се поставља између петне и кубоидне кости. Ход је отежан, равнотежа нарушена, а замарање убрзано. Узрок настанка овог деформитета може бити и рахитис, који изазива промене на костима. Деформисана тибија, у смислу искривљења, може проузроковати равно стопало. Значајну улогу у настанку урођеног равног стопала имају мишићи, које код астеничне деце карактерише слабост везивног ткива. Урођено равно стопало не треба поистовећивати са тзв. природно урођеним равним стопалом са којим се дете рађа и које настаје као последица повећаног масног ткива у пределу плантума стопала. То масно јастуче се временом губи под утицајем функционалних надражаја, тако да након друге године живота сводови стопала постепено добијају свој физиолошки изглед. Стечено равно стопало настаје у току развоја, а посебно лако уколико постоје наследне предиспозиције. Око 20% новорођенчади има већ пронациону компоненту лаког степена, али без патолошког значаја. Стечено равно стопало (pes planus aquisitus) може да настане као последица деловања великог броја фактора: хипокинезијa, повећанa телеснa маса, рахитични процеси, разни трауматски фактори, лоше социјалне прилике, ношење или држање тешких предмета (захтеви професије), стално оптерећење нормалном тежином (стојеће професије), неправнилна обућа и неадекватна хигијена. 16

17 Постоје три критична периода за настанак и развој овог деформитета: Инфантилни период. Први деликатан период је фаза усправљања детета, када оно из четвороножног положаја прелази у стојећи став. Тај процес треба да се одвија постепено и да дете само пређе у усправни положај када за то има биолошки осећај снаге, тј. када су мишићи стоала и потколенице спремни да преузму оптерећење. Свако прерано и насилно усправљање, потпомогнуто од стране родитеља, уз коришћење одређених помагала (дубак, разне ходалице и слично) негативно утиче на правилан развој стопала. Период адолесценције. Други деликатан период, значајан за настанак равног стопала је период адолесценције. У овом периоду долази до бржег раста костију, који најчешће није праћен и адекватним оспособљавањем мишића, што резултира стварање једног нестабилног и лабавог система. Лабилност локомоторног апарата додатно појачавају и бурне хормонске промене, које смањују општу отпорност целог организма према штетним механичким утицајима. Дакле, убрзани раст и инсуфицијентност мишића, уз хормонске промене и остале неповољне утицаје, доприноси стварању слабог и лабавог целог локомоторног система, тако да и релативно мало оптерећење може да доведе до појаве равног стопала. У овом периоду већина младих углавном се опредељује и за одређена занимања. Она занимања која захтевају дуго стајање, ношење терета, једнолично оптерећење једних истих мишићних група стопала и потколенице, сигурно ће довести до одређених негативних последица на стопалу. Доба одраслих. И код одраслих, такође, може доћи до спуштања стопала (Слика 13. ). Код тзв. стојећих професија, као што су угоститељи, трговци, стоматолози, хирурзи, функција стопала своди се на минимум. Статичко и једнолично оптерећење мишића стопала доводи до њиховог бржег замарања и смањења њихове функције. Слика 13. Равно и правилно стопало 17

18 Патогенеза равног стопала До поремећаја статике и нормалног изгледа стопала долази у случају неравнотеже између активне снаге стопала и оптерећења. Када до тога дође, најпре попушта снага мишића, затим се истежу лигаменти и на крају долази до промена облика костура стопала. Овакви поремећаји узрокују спуштање сводова стопала и појаву равних стопала (pedes plani). Прво се помера надоле (плантарно) и унутра (медијално) глава талуса, који чини средњи део тарсуса, а истовремено се мења и положај калканеуса. Калканеус заузима валгус положај и то чини прву фазу спуштања уздужног свода стопала који се зове PES VALGUS. Ако се ова фаза на време не заустави, даље долази до спуштања чунасте кости (оs naviculare) и коцкасте кости (os cuboideum), па долази до спуштања уздужног и попречног свода и настаје друга фаза која се зове PES PLANO-VALGUS. Заједно са променама на уздужном и попречном своду, долази и до удаљавања главица метатарзалних костију и њиховог спуштања што представља трећу фазу спуштености стопала PES TRANSVERSO-PLANUS. Клиничка слика равног стопала Облик и тип стопала се одређује према дужини прстију и на основу тога постоје 3 основна типа: египатски (палац најдужи), грчки (други прст најдужи) и квадратни (палац и прва два или три прста исте дужине) тип стопала. Симптоми који указују на cпуштеност сводова стопала су: болови до којих долази у пределу навикуларне кости, средњем делу дорзума стопала и предњем делу калканеуса, промењен облик Ахилове тетиве, њено искривљење са конвекситетом ка унутра, валгус положај пете, промењен положај палца који се ротира око уздужне осе, нокат се окреће медијално, а цео палац је абдуциран, унутрашњи малеолус бива избочен према медијалној страни, увећан и спуштен, цео предњи део стопала је абдуциран и прониран, пета ципеле пацијента се више троши са унутрашње стране и бол у лумбо-сакралном делу. 18

19 Одбојка и њен значај Одбојка je атрактиван и динамичан спорт, са пуно преокрета у току надигравања, и захтева од играча максималну физичку и психичку припрељеност. Оно што је карактеристрично за овај спорт је следеће : брзина лопте приликом смеча која достиже вредности и преко 120км на сат, кратак контакт са лоптом, брзина саме игре, агилност, координација, морфолошке карактеристике које су у већини случајева пресудни фактор за врхунско бављење овом спортском граном. Одбојкашка игра представља активност коју убрајамо у напоре субмаксималног интензитета, са карактеристикама краткосеријских испољавања која се веома ретко узастопно понављају у дужем низу, а испољавају се у временским трајањима од четрдесет минута. Игра се догађа на терену релативно малих димензија у односу на број играча. Лопта је врло кратко у контакту са играчем, што захтева високу техничку оспособљеност. Још једна од битних карактеристика одбојке јесте велики број скокова и приземљења што нам говори о њеној динамичности, али и о стресу коме су изложени мишићни и лигаментарни апарат. Поред добре физичке и моторичке припреме, за успешно бављење овим спортом пресудна је психолошка припремљеност и ментална чврстина, као и комуникационе вештине између чланова. Одбојка, поред тога што је привлачна као активност, може се користити и као ефикасно средство за остваривање превентивно корективног утицаја. Њене предности су једноставна правила, релативно лако овладавање њеном техником, могућност да се игра на малом и ограниченом простору, са честим паузама у току игре, што омогућава и постизање других терапијских утицаја. Специфична кретања којима ова игра обилује остварују свестрано деловање на апарат за кретање, а такође и на кардио-васкуларни и дисајни систем. Поскоцима и скоковима постиже се адекватно ангажовање мишића доњих екстремитета, а посебно мишића потколенице и стопала значајних за одржавање доброг статуса стопала. Одбојком се може утицати на правилно држање целог тела. Инсистирањем на заузимању правилног одбојкашког става постиже се ангажовање опружача кичме и примицача лопатица, чиме се спречава настанак деформитета кичменог стуба. 19

20 2.2. Досадашња истраживања Истраживања која се баве постуралним статусом деце су многобројна, што говори о њиховом значају, али и о томе да је то најбољи начин за контролу стања. Ранија истраживања, из године која су се бавила учесталошћу појаве равног стопала међу популацијом овог узраста, показују следеће: У дванаестој години проценат поремећаја је највећи (31, 5%), након чега постепено опада до четрнаесте године (28, 9%). Показало се да расподела према степену поремећаја није равномерна. Заправо, највећи број случајева односи се на поремећаје функционалног каракетра, тј. на блажи облик (I степен). Релативна фреквенција овог облика поремећаја код дечака се креће од 75, 0%, код узраста 10 и 12 година, до 77, 8% код 14-годишњака. Код девојчица су разлике нешто веће и крећу се од 76, 5% код 12-годишњакиња, до 90% код ученица од 14 година. Релативна фреквенција тежег облика спуштеног стопала (II степен) је знатно мања и креће се од 10% код 10-годишњих девојчица, до 25% код дечака узраста од 10 и 12 година. 20

21 3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА 3.1. Предмет рада Предмет рада представља статус стопала популације одбојкашица узраста од 12 до 14 година Циљ рада Циљ рада је оцењивање статуса стопала одбојкашица узраста од 12 до 14 година применом Томсеновог метода и Метода руских аутора, анализа и приказ истог Задаци рада Задаци рада су: одређивање узорка испитаника, процена статуса стопала узорка, обрада података, интерпретација података, могућност теоријске и практичне примене резултата истраживања и извођење закључка. 21

22 4. МЕТОД РАДА Рад је истраживачког карактера, за његову израду коришћени су математичко - статистички и дескриптивни метод. Написан је уз помоћ доступне литературе, консултовања са професорима, као и знања стечених на студијама Факултета спорта и физичког васпитања. За прикупљање подата коришћен је метод плантографије, односно Томсенов метод и Метод руских аутора за тумачење плантограма Узорак испитаника Узорак испитаника обухвата 35 полазника школе одбојке Диф и 35 полазника школе одбојке Скадарлија, обе из Београда, и приказан је у следећим табелама: Редни број испитаника Датум рођења Играчки стаж Доминантна рука Телесна маса (kg) Телесна висина (cm) године десна месеца десна године лева године десна године десна година десна месеци десна године десна месеци лева месеци десна месеца десна месеца десна месеци десна месеца десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна године десна година десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна

23 месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна месеци десна Табела 1. Узорак испитаника школе одбојке Диф Редни број испитаника Датум рођења Играчки стаж Доминантна рука Телесна маса (kg) Телесна висина (cm) године десна година десна године десна месеци десна година десна година десна месеци десна 48, године десна година десна месеци десна године десна година десна месеци десна година лева месеца десна године десна године десна година десна године десна месеци десна месеци десна године леба година десна година десна године десна месеци десна месеца десна месеци десна година десна месеци десна година десна месеци десна године десна месеци десна месеци лева Tабела 2. Узорак испитаника школе одбојке Скадарлија 23

24 4.2. Узорак варијабли Овим истраживањем обухваћена је варијабла статуса стопала, која је одређена методом плантографије. Плантограми су тумачени и подаци су добијени уз помоћ две методе Томсеновим методом и методом руских аутора Метод прикупљања података Спуштеност сводова стопала утвђена је методом плантографије. Узимање отисака стопала обавља се помоћу одређених обојених материјала којима се стопало обоји и пресликава на чисти папир. За добијање плантограма потребна је једна пластична посуда величине 50x30x5 цм, у коју се ставе три слоја газе умерено натопљене мастилом. Испред посуде се поставе два папира у ширини и дужини корака преко којих се учине два искорака. На папиру остаје отисак стопала (плантограм). Овај метод је најчешће коришћен и има велики број предности у односу на остале методе, а то су: објективно мери статус сводова стопала, добијени резултати се могу статистички приказати, релативно се лако примењују на великом броју испитаника без неких посебних услова за њено спровођење, добро се прихвата од стране испитаника, не изискује велике материјалне трошкове, а плантограми се могу чувати неколико година, што даје могућност праћења и контроле ефеката примењених мера превенције и корекције, као и могућност компарације резултат између појединих фаза испитивања. Постоје разни начини за оцењивање статуса стопала методом плантограма којима се утврђује свако одступање од плантограма правилног стопала. У методе за тумачење плантограма спадају Томсенов метод, Метод руских аутора, Чижинов метод и други. 24

25 4.4. Методи обраде података (тумачења плантограма) За тумачење плантограма, коришћена се следећа два метода: Томсенов метод Томсенов метод спроводи се тако што се на отиску стопала од центра пете, који се прецизно утврди, повлачи линија ка латералној ивици трећег прста. Она представља граничну линију између правилног и спуштеног стопала и назива се Мајерова линија. Ако отисак стопала не прелази ову линију према медијалној ивици стопала, то је према критеријуму овог метода правилно стопало. Прелазак отиска стопала преко ове линије указује на одређен степен спуштености уздужног свода стопала и налаже потребу за даљом анализом плантограма. Даљи поступак подразумева повлачење тангенте која спаја најистуренији део отиска медијалне ивице пете са отиском предњег дела стопала. Након тога се под правим углом са Мајеровом линијом спаја најближи део отиска стопала око средине његовог плантума (дуж А). Затим из исте тачке, са Мајерове линије, управно на тангенту која спаја пету и предњи део стопала, повлачи друга дуж (дуж Б). Индекс процента спуштености уздужног свода стопала добија се када се количник (изражен у милиметрима) дужи А и дужи Б, помножи са Овако добијен проценат означава величину спуштености уздужног свода стопала и то: 1-30% = I степен спуштености стопала, 31-60% = II степен спуштености, преко 61% = III спуштености стопала. Слика 13. Томсенов метод 25

26 Метод руских аутора Метод руских аутора је најједноставнији за коришћење. Код њега се плантограм, у предњем делу стопала у висини прве и пете метатарзалне кости као и отисак пете поделе на пет једнаких делова, који се споје дужима, тако да се формира 5 делова. Уколико отисак стопала гледајући од спољне према унутрашњој страни не прелази два од пет формираних поља, то се сматра правилним стопалом. Ако отисак стопала захвата три од пет исцртаних поља то је I степен, четири од пет представља II степен и пет од пет је III степен спуштености стопала. 3/5плантограма = I степен спуштености, 4/5плантограма = II степен спуштености и 5/5плантограма = III степен спуштености. Слика 14. Метод руских аутора 26

27 4.5. Резултати добијени тумачењем плантограма Резултати тумачења плантограма узорка из школе одбојке Диф преузети су из рада Статус стопала полазника школе одбојке Диф, (Ђурић ). Сви резултати дати су у следећим табелама: Резултати добијени коришћењем Томсеновог метода: Редни број испитаника Лево стопало Десно стопало % 25 % % 50 % % % 4. 6, 25 % 14, 70 % % % % 100 % % % 8. 16, 60 % 12, 82 % 9. / / % % % % % % , 36 % 15, 78 % % % 15. / / 16. / / , 79 % 13, 63 % % / , 00 % 13, 15 % 20. / / % / , 56 % 4, 80 % 23. / 10, 86 % % % % % 26. / % % % 28. / % 29. / / % % % 20 % 27

28 32. 67, 64 % 65, 78 % % % % % , 30 % 77, 40 % Табела 3. Приказ спуштености левог и десног стопала полазника школе одбојке Диф Редни број испитаника Лево Десно стопало стопало % 5. 41% 37. / / % 7% 39. / / 40. / / 41. / 13% 42. / / % 85% % % 45. / / % 7. 32% % % 48. / / % % % % % 9. 52% % / % % 54. / / % % 56. / / % 4. 55% 58. / / 59. / 4. 17% % 4. 35% 61. / / 28

29 % % % 2. 78% % 7. 14% 65. / / % % 67. / / % % % % % 24% Табела 4. Приказ спуштености левог и десног стопала полазника школе одбојке Скадарлија Резултати добијени коришћењем Метода руских аутора Редни број испитаника Лево Десно стопало стопало

30 Табела 5. Приказ спуштености левог и десног стопала полазника школе одбојке Диф Редни број испитаника Лево Десно стопало стопало

31 Табела 6. Приказ спуштености левог и десног стопала полазника школе одбојке Скадарлија 31

32 5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5.1. Интерпретација резултата дескриптивне статистичке анализе (Томсенов метод) Након обраде, добијени подаци приказани су статистички у табеларној форми, а затим су дескриптивно анализирани. Испитани узорак Број испитаника Проценат испитаника Укупан број % Правилно стопало % Равно стопало % Табела 7. Број испитаника полазника школе одбојке "Диф" са равним стопалом Испитани узорак Број испитаника Проценат испитаника Укупан број % Правилно стопало % Равно стопало % Табела 8. Број испитаника полазника школе одбојке "Скадарлија" са равним стопалом Испитани узорак Број испитаника Проценат испитаника Укупан број % Правилно стопало % Равно стопало % Табела 9. Број испитаника полазника обе школе одбојке са равним стопалом 32

33 o Степен спустености левог стопала Статус стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) Број испитаника Табела 10. Број испитаника полазника школе одбојке "Диф" у односу на степен спуштености левог стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) Статус стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) Број испитаника Табела 11. Број испитаника полазника школе одбојке "Скадарлија" у односу на степен спуштености левог стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) 33

34 Статус стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) Број испитаника Табела 12. Број испитаника полазника обе школе одбојке у односу на степен спуштености левог стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) o Степен спуштености десног стопала Статус стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) Број испитаника Табела 13. Број испитаника полазника школе одбојке "Диф" у односу на степен спуштености десног стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) 34

35 Статус стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) Број испитаника Табела 14. Број испитаника полазника школе одбојке "Скадарлија" у односу на степен спуштености десног стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) Статус стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) Број испитаника Табела 15. Број испитаника полазника обе школе одбојке у односу на степен спуштености десног стопала Правилно стопало I степен (1-30%) II степен (31-60%) III степен (61-100%) 35

36 Из датих табела и графикона у којима су приказани резултати добијени Томсеновим методом, можемо увидети да међу полазницима школе одбојке Диф, њих 5 од укупног броја, тј % има добар статус стопала, међу полазницима школе одбојке Скадарлија, тај број је нешто већи, њих 12 од укупног броја, тј %. У обе школе заједно, 17 испитаника, тј %, нема нарушене сводове стопала. Међу полазницима школе одбојке Диф, њих 30, тј % има нарушене сводове стопала, код полазника школе одбојке Скадарлија тај број износи 23, односно %, а укупно, број испитаника са спуштеним сводовима стопала је 53, тј %. Уколико посматрамо степен спуштености левог стопала према подацима добијеним коришћењем ове методе, можемо видети да међу полазницима школе одбојке Диф, њих 8 има добре сводове левог стопала, њих 20 има први степен, 3 други и 4 трећи степен спуштености левог стопала. Међу полазницима школе одбојке Скадарлија, њих 14 нема нарушене сводове левог стопала, 17 има први степен, а по 2 испитаника имају други и трећи степен спуштеноси стопала. Од укупног броја испитаника, њих 22 има добар статус левог стопала, 37 први степен спуштености, 5 други, а 6 трећи степен спуштености. Што се тиче степена спуштености десног стопала, резултати се у извесној мери разликују. Међу полазницима школе одбојке Диф, њих 7 има ненарушене сводове десног стопала, 22 има први степен спуштености стопала, 2 други, а 4 трећи степен. Међу полазницима школе одбојке Скадарлија, њих 13 има добре сводове десног стопала, 20 први степен, а 2 други степен спуштености. Од укупног броја испитаника, њих 20 има добар статус стопала, 42 први степен спуштености, 2 други и њих 6 трећи степен. Може се још напоменути да је међу полазницима школе одбојке Диф, као и укупно међу свим испитаницима, највећи коефицијент спуштености и левог и десног стопала, 100%. Међу полазницима школе одбојке Скадарлија, највећи коефицијент спуштености левог стопала износи %, а код десног стопала %. Најчешће се јавља други степен спуштености стопала међу свим испитаницима, тј. најчешће се срећемо са коефицијентима који се крећу у распону од 31-60%. Средње вредности коефицијента спуштености левог стопала међу полазницима школе одбојке Диф износи %, а десног стопала, 19%. Код полазника школе одбјоке Скадарлија те вредности су % за лево, и % за десно стопало. Укупно, средња вредност коефицијента спуштености за лево стопало је %, а за десно 23%. Стандардна девијација, тј. показатељ колико у просеку коефицијент спуштености стопала одступа од средње вредности, износи за оба стопала међу полазницима школе одбојке Диф. Код полазника школе одбојке Скадарлија, те вредности су за лево, односно за десно стопало. Укупно, стандардна девијација износи за лево стопало и за десно. 36

37 5.2. Интерпретација резултата дескриптивне статистичке анализе (Метод руских аутора) Након обраде, добијени подаци приказани су статистички у табеларној форми, а затим су дескриптивно анализирани. Испитани узорак Број испитаника Проценат испитаника Укупан број % Правилно стопало % Равно стопало % Табела 16. Број испитаника полазника школе одбојке "Диф" са равним стопалом Испитани узорак Број испитаника Проценат испитаника Укупан број % Правилно стопало % Равно стопало % Табела 17. Број испитаника полазника школе одбојке "Скадарлија" са равним стопалом Испитани узорак Број испитаника Проценат испитаника Укупан број % Правилно стопало % Равно стопало % Табела 18. Број испитаника полазника обе школе одбојке са равним стопалом 37

38 o Степен спуштености левог стопала Статус Правилно I степен II степен III степен стопала стопало Број испитаника Табела 19. Број испитаника полазника школе одбојке "Диф" у односу на степен спуштености левог стопала Правилно стопало I степен II степен III степен Статус Правилно I степен II степен III степен стопала стопало Број испитаника Табела 20. Број испитаника полазника школе одбојке "Скадарлија" у односу на степен спуштености левог стопала Правилно стопало I степен II степен III степен 38

39 Статус Правилно I степен II степен III степен стопала стопало Број испитаника Табела 21. Број испитаника полазника обе школе одбојке у односу на степен спуштености левог стопала Правилно стопало I степен II степен III степен o Степен спуштености десног стопала Статус Правилно I степен II степен III степен стопала стопало Број испитаника Табела 22. Број испитаника полазника школе одбојке "Диф" у односу на степен спуштености десног стопала Правилно стопало I степен II степен III степен 39

40 Статус Правилно I степен II степен III степен стопала стопало Број испитаника Табела 23. Број испитаника полазника школе одбојке "Скадарлија" у односу на степен спуштености десног стопала Правилно стопало I степен II степен III степен Статус Правилно I степен II степен III степен стопала стопало Број испитаника Табела 24. Број испитаника полазника обе школе одбојке у односу на степен спуштености десног стопала Правилно стопало I степен II степен III степен 40

41 Из датих табела и графикона у којима су приказани резултати добијени методом руских аутора, можемо увидети да међу полазницима школе одбојке Диф, њих 5 од укупног броја, тј % има добар статус стопала, међу полазницима школе одбојке Скадарлија, тај број је нешто већи, њих 9 од укупног броја, тј %. У обе школе заједно, 14 испитаника, тј %, нема нарушене сводове стопала. Међу полазницима школе одбојке Диф, њих 30, тј % има нарушене сводове стопала, код полазника школе одбојке Скадарлија тај број износи 26, односно %, а укупно, број испитаника са спуштеним сводовима стопала је 56, тј %. Уколико посматрано степен спуштености левог стопала према подацима добијеним коришћењем ове методе, можемо видети да међу полазницима школе одбојке Диф, њих 10 има добре сводове левог стопала, њих 19 има први степен, 2 други и 4 трећи степен спуштености левог стопала. Међу полазницима школе одбојке Скадарлија, њих 12 има добре сводове левог стопала, 20 има први степен, 1 испитаник други и 2 трећи степен спуштености стопала. Од укупног броја испитаника, њих 22 нема нарушене сводове стопала, 39 први степен спуштености, 3 други, а 6 трећи степен спуштености. Што се тиче степена спуштености десног стопала, резултати се у извесној мери разликују. Међу полазницима школе одбојке Диф, њих 7 има ненарушене сводове десног стопала, 22 има први степен спуштености стопала, 3 други, а 3 трећи степен. Међу полазницима школе одбојке Скадарлија, њих 10 има добре сводове десног стопала, 22 први степен, 1 други степен спуштености и 2 испитаника трећи степен. Од укупног броја испитаника, њих 17 има добре сводове десног стопала, 44 први степен спуштености, 4 други и њих 5 трећи степен. Најчешће се јавља други степен спуштености стопала међу свим испитаницима. 41