Балет као рекреација

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Факултет спорта и физичког васпитања Струковне студије рекреације ЗАВРШНИ РАД Балет као рекреација Кандидат: Јелица Драшкоци Ментор: Др Душан Митић Београд, 2013.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Факултет спорта и физичког васпитања Струковне студије рекреације ЗАВРШНИ РАД Балет као рекреација Кандидат: 1. Ментор: Проф. Др Душан Митић Јелица Драшкоци 2. Члан: Доц. Др Станимир Стојиљковић 3. Члан: Доц. Др Сања Мандарић Мишљење о раду: Београд,

3 САЖЕТАК Рад се бави трансформацијом балета у рекреативни програм вежбања. Сам балет се посматра првенствено кроз техничке елементе, који се преузимају и прилагођавају потребама рекреације. У раду се у обзир узимају психо физичке потребе савременог човека и могућност бављења балетом као једним од рекреативних програма који могу да допринесу бољем општем стању. Кроз историјски пресек се посматрају технички елементи балета и њихово коришћење као чисто телесне вежбе. За корекцију деформитета и гојазности вежбање по овом принципу може пуно тога да уради. Данас све више људи пати од поменутих проблема али се мањи број од пожељног одлучује да те проблеме и реши. С обзиром на велики избор рекреативних програма, пружа се могућност личног избора да ли и који програм ће се упражњавати. Једна од могућности је и поменути балет који последњих година све више узима маха у свету рекреације. Кроз реализацију овог програма врши се велики утицај на флексибилност, снагу, моторику. Овај програм се мора радити искључиво са школованим педагозима и редовно како би резултати били видљиви. Потребни су посебни услови за рад како би могло да се правилно вежба и напредује. Добра воља је такође важан фактор да би се истрајало при оваквом виду вежбања јер захтева константну посвећеност, изузетну концентрацију при раду, трпељивост и одрицање, без обзира што је програм прилагођен рекреативним потребама. 3

4 С А Д Р Ж А Ј: САЖЕТАК Увпд Потреба рекреације у урбаној средини Облици рекреације Развој балета у свету и код нас Основни елементи балета (став, кретање, окрети, скокови...) Могућности примене балета у рекреацији (простор, опрема, елементи...) Закључак Литература

5 1.Увод Балет је у народу прихваћен као једна од уметности. Изражавање емоција и причање приче кроз покрет уз музику. Али оно што стоји иза тога, што не видимо на сцени испод шминке и костима су спортисти врхунских физичких могућности. Свакодневан напоран рад, крвава стопала и честе повреде као код свих професионалних спортова, прате и ове људе који спајају спорт и уметност у једно. Све што тело трпи и што емоције савладавају, спаја се у једнo и све то зарад изласка на сцену пред народ коме се то можда допадне. Годину дана вежбе за само сат времена на сцени. И ако не буде како треба, у њиховим очима све пада у воду. Зато се може чути да људи за балетске уметнике кажу да ОНИ ПРОДАЈУ САН. Већину вежби које играчи користе да би им тело било у форми, да би достигли одређену снагу, гипкост, брзину, можемо користити и у рекреативне сврхе. У 21. веку цео свет се окреће рекрацији као потреби за побољшањем свог здравља. Поред многобројних групно вођених програма који постоје данас ( пилатес, микс аеробик, тае бо...), за оне који ипак желе један вид уметности као рекреацију, од скоро постоји програм под називом Рекреативни балет. За сада тај пограм већином похађају особе женског пола, средњег животног доба, али се ради на томе да се привуку и млађе генерације. И то не само ради физичког вежбања и ради здравља, већ да би на тим часовима могли да сазнају више о самом балету, чују другу врсту музике коју млади данас јако ретко слушају (класична музика), и спознају дисциплину и рад коју ова уметност захтева. Према извештају Светске Здравствене Организације, недовољна физичка активност је проглашена за самостални ризико-фактор. Раније су то били хипертензија и гојазност, али праћење живота и рада показало је да је данас на првом месту хипокинезија. Посебно угрожене категорије грађана су: деца, адолесценти, особе изложене стресним ситуацијама, особе трећег доба, особе које болују од хронично незаразних болести (хипертензија, гојазност, диабетас мелитас, остеопороза). Без обзира на животни век или услове рада, свакоме је ради очувања здравља потребна редовна физичка активност. 5

6 Према извештају СЗО из 2010., гојазност заузима пето место на листи свих узрочника смрти. Најмање 2,8 милиона људи годишње умре од гојазности. У око 43 милиона деце испод 5 година је гојазно. Гојазност је чешћи узрочник смрти од неухрањености (анорексије). СЗО је развила Акциони план за глобалну стратегију ради превенције и контроле гојазности, за људе који се већ боре са овим проблемом, како би спречили секундарне компликације. Поред корекције исхране, уведена је и обавезна, редовна физичка активност 1. Иако се чини да су фитнес центри све пунији, да има све више људи који вежбају, то је само површни приказ. Ако се мало боље погледа целокупна слика становништва, уочиће се да има пуно младих гојазних особа, које постају одрасли, гојазни људи са здравственим проблемима. Људи који се баве спортом, било професионално или рекреативно, имају за циљ да промовишу и да се залажу за здрав начин исхране и за умерену физичку активност. Без обзира на дневни ток обавеза, који је најчешће брз, уколико се не води рачуна о исхрани, тело јако брзо мења свој облик и деформише се због масних наслага које се добијају управо кроз нездрав начин живота. Слика 1. приказује човека данашњице и убрзано мењање тела што је последица нездравог живота. 1 Слика 1. Мењање тела човека данашњице 6

7 2.Потреба рекреације у урбаној средини Данас се живот у урбаној средини своди на посао који је најчешће статичан (седи се или стоји, уз компијутере), додатан стрес од стране надређених, затим проблеми код куће, константан стрес због деце, школе, материјалне ситуације. Родитељи све мање времена посвећују деци, и ту почињу проблеми и код родитеља и код деце која одрастају у нездраве људе. Већ на почетку средње школе почиње се са конзумирањем алкохола, излажењем по клубовимa и данас све чешће, од основне школе са пушењем и конзумирањем разних наркотика. Дакле, због презапосленотсти родитеља, деца остају препуштена само себи и спољашњем окружењу и ту се губи свест о здравој исхрани и редовној физичкој акивности, укупно, о здрављу. Управо због оваквог начина живота, долази до појаве већ поменуте гојазности, неправилног раста са кривљењем кичменог стуба, као и до великих здравствених проблема, код старијих особа почевши од остеопорозе, артритиса, и такође проблема са кичменим стубом. Са годинама је ове проблеме све теже исправити. Према истраживању у три различита клуба, на групно вођеним програмима су најчешћи клијенти особе женског пола, већ од 15 година и више, које имају управо ове проблеме, прекомерна телесна тежина, или проблеми са кичменим стубом. Следеће слике приказују како данас велики број људи и деце проводи време. Слика 2. Девојчица за компијутером Слика 3. Мајка са дететом на послу за компијутером 7

8 Постоји начин којим се могу спречити, ублажити или се потпуно решити ови проблеми - рекреативно вежбање, уз кориговану исхрану. Са навиком да се вежба, промениће се и навика нередовне и лоше исхране, као и касног одласка у кревет. Редован сан је такође јако важан фактор за очување здравља. Вежбањем ће се стећи дисциплина и самим тим што ће то у почетку бити само обавеза ( а касније потреба и начин живота ), све лакше ће се организовати време и обавезе ван посла. У раду ће бити приказана модификација класичног балета у функцији рекреације и како се тиме може помоћи особама са горе наведеним проблемима. Слика 4. Час рекреативног балета 8

9 3.Облици рекреације Данас у 21. веку постоји јако велики избор рекреативних програма, а за неке облике рекреације није потребно ништа, могу се изводити самостално и без реквизита. Једина ствар о којој се мора водити рачуна пре почетка бављења било којим обликом рекреације је сопствено здравље, како не би дошло до повреда или болести. Рекреативно се може бавити било ко и било којом активношћу, на отвореном или у затвореном простору. За рекреацију на отвореном најчешће су потребни прво добри временски услови ( без падавина, јаког ветра или прениских температура ), али и кад дође до овога, увек се може вежбати у затвореном простору. У отворене просторе спадају спортски терени, трим стазе, дечија игралишта, отворени базени, и отворена клизалишта, која једина захтевају управо зимски период, јер једино тада раде. У затворене просторе спадају сви покривени спортски терени, балони за фудбал, или терени унутар неког објекта. Фитнес простори, теретане и сале су доступне целе године, велнес простори, који се све чешће користе за релаксацију, затворени базени и клизалишта, која опет раде сезонски. Табела 1. приказује поделу места где се може бавити рекреативно спортом 9

10 Табела 1. ОТВОРЕНИ ПРОСТОРИ ЗАТВОРЕНИ ПРОСТОРИ Сппртски терени Сппртски терени Трим стазе Фитнес прпстпри Дечија игралишта Велнес прпстпри Базени Базени Клизалишта Клизалишта Када се говори о рекреативном вежбању, такође се може направити подела у односу на то шта се вежба и да ли је то у затвореном или отвореном простору. За фитнес на отвореном су потребни добри временски услови, без падавина, како би могло несметано да се вежба. Једино за клизање одговара зимски период, јер тада једино клизалишта раде. Веслање такође може да се практикује само уколико вода није залеђена. За ходање, трчање, бицикл и ролере је потребно суво време, и ако је температура ниска, мора се обратити пажња на облачење како не би дошло до прехладе. Ако време не дозвољава неку од ових активности на отвореном, у фитнес центрима постоје кардио тренажери који могу заменити ове активности, а могу се набавити и за кућну употребу. За фитнес у затвореном простору су нам потребни новац и добра воља. Може се кренути на неки од групно вођених програма, на неки од спортова, екипно или самостално. Велики је избор програма данас, од плеса, до разних борилачких вештина и спортова са лоптом. Ако не постоји навика и жеља за вежбањем, најтеже је отићи на први тренинг. Сваки следећи је већ лакши, и вежбачи већ сами осећају промену која прија. 10

11 Табела 2. приказује врсте рекреативног вежбања и поделу у зависности где се могу изводити. Табела 2. ФИТНЕС У ЗАТВОРЕНОМ ФИТНЕС НА ОТВОРЕНОМ Хпдаое Групни фитнес прпграми Трчаое Клизаое Пливаое Пливаое Бицикл Плес Рплери Бприлачке вештине Веслаое Сппртпви са лпптпм Клизаое Вежбаое у теретани Функционални тренинг : Функционални тренинг је врста тренинга чији развој траје већ годинама. Концепт тренинга је направити чврсте темеље како би се лакше и спретније савладавали свакодневни животни задаци. Може се дефинисати као сплет вежби које унапређују човека како би се ти задаци споводили што лакше и ефикасније. За ову врсту тренинга, морају се усвојити законитости које омогућавају несметано и неограничено кретање. На тај начин се телу омогућава кретање у свим равнима и интеграција свих делова тела у један покрет. Главни циљеви су покрети у све три равни, активирање што више мишићних група, комплексне, координацијске вежбе које захтевају 11

12 телесну и менталну концентрацију. Доминантан је положај стајања приликом извођења вежби, и то треба да буде природан положај. Овакав тренинг би требало да буде и забавног карактера, вежбе изазовне ментално и физички, у чему помажу и реквизити ( бућице, еластичне траке...). Предност функционалног тренинга је што равномерно развија снагу, брзину, силу, флексибилност, мишићну издржљивост и аеробни капацитет. Самим тим се побољшава и држање тела, способност савладавања свакодневних активности и утиче се на спречавање повреда. 2 Следећа шема приказује поделу фитнес тренинга и програма. У групним програмима се налазе две поделе, у једну групу спадају тренинзи који не захтевају кардио, а у другу искључиво кардио програми. За персоналне тренинге важе исте две поделе. 3 Шема поделе фитнес тренинга и групно вођених програма

13 Ако постоје могућности, у зимском период се може скијати, клизати, или се бавити нордијским скијањем. Град нас ограничава на клизање, али за оне који имају могућности за одлазак у планине, скијање је неизбежно. У сваком периоду године, без обзира на време, може се ићи на пливање. Један од омиљених рекреативних програма међу људима без обзира на пол и године. Добро је за кондицију, за одржавање телесне масе, за кичмени стуб посебно. Лети где год да се човек нађе, пливање или било каква активност у води представља сјајан облик рекреације. Поред наведених могућности, увек се може у друштву пријатеља бавити рекреативно и неким од спортова, почевши од одбојке, фудбала, кошарке, тениса, борилачких спортова, или изабрати неку од активности уз музику : све врсте плесова, затим теретана, и на крају омиљени међу особама женског пола - групни вођени програми: микс аеробик, пилатес, тае бо, зумба, џезерсајз, степ аеробик, јога и још многи. Из групе плесова као један од облика рекреације, пре пар година појавио се БАЛЕТ. Специфичан по својим вежбама, избору музике, све чешће је избор особа женског пола од 15 година и старије. Час испуњен музиком (најчешће класичном), није за свачији укус, тако да су полазнице особе којима такав вид рекреације и избор музике која се користи одговара. С обзиром на тежину вежби и на озбиљност повреда које могу да буду проузроковане нестручним вођењем часа, рекреативни балет захтева искњучиво педагоге образоване из две области : класичног балета и рекреације. Особа која не поседује знање из обе области није квалификована за овај вид посла. Слика 5. Балетски педагог на часу 13

14 4.Развој балета у свету и код нас I think that dancing is the most natural way to express feeling. Natalia Makarova Балет своје корене има у италијанској ренесанси у 15. веку. Сам назив потиче од деминутива италијанске речи ballo игра. Касније је овај термин добио шире значење и проширио се и на друге играчке појмове. Историчари балета сматрају да је први балет, тј. приказивање одређеног садржаја игром изведено у Торину године на свадби миланског војводе Галеаца са Изабелом Арагонском. Након тога су и остали италијански дворови почели да практикују овакав начин забаве, посебно породица Медичи у Фиренци. Тек у раном 16. веку се наилази на термин балет balletti, који означава отмене дворске игре. Средином века на двор стиже игра у којој су први пут извођени мали поскоци. Играчи су крећући се стварали фигуре које је било занимљиво гледати са висине, али тешкоћу им је представљало памћење смера кретања. Крајем 16. и почетком 17. века, француски аутор познат под псеудонимом Тоано Арбо је написао текст у коме је прецизно описао игре. Трактат о игри објављен године, јасно је тумачио положај стопала играча као основу за развој касније насталих отворених позиција ногу. Француска владарка, Катарина Медичи је године имала политичке мотиве да својим уметницима повери стварање раскошне приредбе са песмом и игром. То је био дипломатски чин како би оставила добар утисак на пољске посланике који су долазили ради уговарања краљевске свадбе. Ово је резултирало представом Ballet de Polonais, фигуралним плесом 16 дворских дама које су симболизовале француску провинцију. Овој владарки је био посвећен балет под називом Ballet comique de la reine, који је створио Балтазар де Бонжуаје. Он је око дошао из Италије у Париз као члан једног гудачког оркестра, и затим постао коморник Катарине Медичи, задужен за кореографију дворских забава. Овај балет је први пут изведен у малом Бургундском дворцу у 14

15 Паризу приликом свадбе војводе од Жоајеза и Маргарете од Лотарингије. Међу извођачима је била и краљица. У току 17. века, балет је наставио развој углавном у Француској у виду балета маскарада. Паралелно су се јавили и мелодрамски балети у којима су се игре изводиле наизменично са вокалним деоницама. До краја овог века, игра је добила велики значај у комедијама балетима, Молијера и лирским трагедијама Жан Батист Лилија, уметницима на двору Луја XIV. Њихов утицај је био пресудан да краљ оснује године КРАЉЕВСКУ АКАДЕМИЈУ ЗА ИГРУ. Први кореограф и наставник, био је Пјер Бошамп Академија прераста у КРАЉЕВСКУ АКАДЕМИЈУ ЗА МУЗИКУ И ИГРУ, на чијем челу је био Лили, а балет мајстор је остао Бошамп. Le ballet de la nuit је представљао велики спектакл у коме је главну улогу имао сам краљ су први пут заиграле жене професионалне играчице у Лилијевом балету Тријумф љубави, предвођене госпођицом де Лафонтен, првом примабалерином париске Опере. Почетком 18. века је обогаћивање играчке технике довело до стагнирања у идејном и ликовном садржају балета. Тежило се остваривању целовите представе без речи изражајним средствиима игре и памтомиме. Француска играчица Мари Сале је спровела реформу костима, сматрајући да гледалац треба да види покрете целог тела. Највећи успех је достигла приликом гостовања у Лондону, где је радио кореограф реформатор Џон Вивер. Он је створио Ballet d action, балет без речи, сматрајући да је покрет довољан за разумевање приче. У овом периоду је тек почео процес отварања Русије према Европи, за време владавине Петра Великог, који је тежио да створи модерну државу. Његове ћерка Јелисавета је оснивањем балетске школе у Петербургу одредила судбину будућег најуспешнијег балета на свету. У Москви је при Васпитном дому основано балетско одељење које касније прераста у Московску балетску школу. Као резултат балетске реформе 18. века, остварен је принцип активне балетске игре. Кореографи овог века су већином били из Италије и Француске, али су се расули по читавој Европи и у другим земљама остваривали врхунске уметничке домете, оснивали 15

16 школе и балетске сцене. Интересантно је да су у овом периоду још увек доминирали мушки играчи. 19. век и доба романтизма је једно од најзначајнијих у историји игре. Усавршила се и развила играчка и сценска техника. Женски балетски костим је формиран у туту или пачка, а композитори који су писали музику за балете више нису били анонимни. И то је све украшено великим бројем школованих, талентованих играча и играчица који су обележили ову епоху. Прве појаве романтичарских балета односе се на Енглеску, Италију и Русију, али се романтизам обликовао најдоследније на француским балетским сценама. Одавде су утицаји пренети на друге европске сцене. Балет је тражио инспирацију у делима уметника романтичара. У бајколиким садржајима у којима су јунаци били натприродна бића. Средином 19. века се дешава стагнација, сценом доминирају већ виђени сценски ефекти. Мушке играче све више замењују жене Филипо Таљони, кореограф париске Опере поставља балет La sulphid, један од најстаријих балета који се игра и данас. Главну улогу је тумачила његова ћерка, Мари Таљони, чувена балерина, која је први пут играла на врховима прстију, на шпицама en pointe, и у хаљини звонастог облика. Креативни врхунац овог периода представља балет Жизела, у кореографији Жан Коралија и Жил Пероа, на музику Адолфа Адама. Први пут је овај балет изведен у париској Опери 28. јуна Након овога настају балети Успавана лепотица (1890.), Крцко Орашчић (1892.), Лабудово језеро (1895.), Маријуса Петипе у сарадњи са Петром Иличем Чајковским и Александром Глазуновим. Петипа, руски кореограф француског порекла, направио је прекретницу у самосталном развоју руског балета. Почетак 20. века обележава Сергеј Дијагиљев, који је довео руски балет на париску позорницу. Он је поседовао чудесну способност да препозна праве таленте, да открива будуће велике уметнике, и да их подстиче да стварају. Направио је своју трупу, чија су прва имена била Ана Павлова ( ), вероватно најславнија балерина свих 16

17 времена и Вацлав Нижински ( ). Ове звезде су на позорници показале уметност о којој Европа у то време није могла ни да сања. На првој премијери, балету Успавана лепотица, било је јасно да ће уметност Нижинског прећи у легенду. Након смрти 1942., Нижински је остао појам техничке перфекције и уметничке генијалности. Слика 6. Aна Павлова у улози белог лабуда Паралелно са Дијагиљевим, у првој половини 20. века у Москву је дошла прослављена америчка играчица Исидора Данкан. Рођена у Сан Франциску, позната је била по томе што је још као девојчица одустала од часова класичног балета, сматрајући да су покрети ружни и неприродни. За развој игре у 20. веку, такође је значајан Рудолф Лабан. Пионир револуције у игри у Централној Европи године у Минхену је основао своју школу, а је прешао у Аскону, Швајцарска, како би радио на пројекту Игра тон реч комад. Оснива Институт за игру у Вирцбургу 1925., али се сели у Берлин. Предмет његових истраживања пластичност покрета. Следећи је био Емил Жак Далкроза, швајцарски музички педагог, композитор, музиколог. Истраживао је утицај музичког ритма на формирање психе. Створио је нов метод изучавања музике владање ритмиком, емоционалним карактером и ликовним садржајем било ког музичког дела морало је бити проживљено телом и претворено у покрет. 17

18 Марта Греем, напустила трупу школе Денишон. Створила нов стил игре, који је учинио видљивим унутрашњи пејзаж. Циљ је био увежбавање технике да играч потпуно овлада свопственом телом. Најпознатије дело Пролеће у Апалачију 1944., на музику Арона Копленда, који је добио Пулицерову награду за тај комад. Још нека од познатих имена овог периода су Наталија Макарова, Александар Годунов и Михаил Баришњиков, који су следили пример чувеног Рудолфа Нурејева, због кога је балет доспео на прве странице дневних листова, када је решио на једном од гостовања Киров Балета да остане на Западу. На наше просторе је балет стигао знатно касније. Први и најправеднији борац за озваничење игре као уметности, била је Мага Магазиновић ( ). Професор филозофије, немачког и српског језика, поклоник и познавалац теорије и естетике игре Рудолфа Лабана и Жака Далкрозе. Своју школу под називом Школа за ритмику и пластику Маге Магазиновић отвара и ради све до године. Оно што се данас назива класичним балетом су балети попут Лабудовог језера и Успаване лепотице. Најчешће балети из доба романтизма. Класични балет се највише од свих врста плеса базира на чистој техници ротација ноге из кукова на споља, отвореност ногу до 180 степени, пет позиција ногу које су заправо база целе балетске технике. Иако су балетски покрети врло захтевни и тешки, чак и неприродни људском телу, захтевају од плесача изузетну физичку спремност, снагу и контролу (од плесачица се очекује виртуозан ход који сву телесну тежину распоређује на свега неколико квадратних центиметара гипса, а према неким проценама балетан током само једне представе подигне више од тоне и по балерина), на сцени можемо видети само лакоћу и елеганцију. Понекад се чак чини да балет пркоси гравитацији Слика 7. Балетски пар, извођење подршке 18

19 Балетска школа, која данас носи име «Лујо Давичо» основана је 2. октобра године у Београду, као прва Државна балетска школа у тадашњој Југославији. Настала је интеграцијом Балетског одсека при Музичкој академији и Балетског студија Опере Народног позоришта, са циљем да се створи државна установа за школовање играча и обнови балетски ансамбл Београдског позоришта. Оснивач и директор школе од је Ани Радошевић ( ), балерина, кореограф, оперски редитељ, тадашњи организациони руководилац Балетског студија Опере Народног позоришта. Први наставници, балетски педагози, еминентни уметници: Нина Кирсанова, примабалерина, Милорад Миле Јовановић, врсни педагог, састављач првог наставног плана и програма школе, Мага Магазиновић, Јелена Вајс, Смиља Мојић, Сима Лакетић, Олга Јаковљевић, Даница Живановић, Вјера Штамбук, као и музички сарадници Милан Замуровић и Маржана Поповић. У приватним, предратним балетским школама у Београду учио се само један предмет, класичан балет. Своје приватне школе имали су и Нина Кирсанова и Милорад Јовановић. Ђак Нине Кирсанове, примабалерине београдског балета, солисте у трупи Ане Павлове, био је Милорад Мишковић солиста балета Народног позоришта, звезда Париза и позорница света. Нина Кирсанова водила је и Балетски студио при Опери Народног позоришта у коме су вежбали сви чланови Балета, па је тако Милорад Мишковић, само посредно и ђак наше школе. Милорад Јовановић поред своје приватне балетске школе водио је и балетски одсек при Музичкој академији. Отварањем Балетске школе заједно са педагозима у Школу долазе и њихови ученици. Основана као Државна балетска школа 1947., од носи назив Средња балетска школа у којој се од школовање продужава на осам година (четири разреда ниже и четири разреда средње школе) без општеобразовне наставе, па ученици паралелно похађају редовне средње школе. Тек од године поново се уводе општеобразовни предмети, чија се настава у прво време организује заједно са Музичком школом «Станковић» тако да од тад Балетска школа пружа целовито средње образовање. Те исте године школа мења назив и постаје Балетска школа «Лујо Давичо». Лујо Давичо ( ) био је ученик Школе за ритмику и пластику Маге Магазиновић, студије завршава на Институту Жак Далкроза године. Предавао је 19

20 ритмичку гимнастику у Музичкој школи «Станковић» и на Музичкој академији. Био је играч, педагог и кореограф. Свој рад заснива на ритмичкој гимнастици и пластици Далкроза а у кореографије («Харач», «Друштво народа», «Кинески кули») уноси и елементе наших народних игара. Као родољуба, окупатори га стрељају године. Слика 8. Лујо Давичо ( ) Данас балетска школа у Београду носи име Лујо Давичо. Постоје четири разреда ниже балетске школе и четири разреда средње, смерови: класичан балет, савремена игра и народна игра. 20

21 5.Основни елементи балета (став, кретање, окрети, скокови...) Педагог у балету мора да говори језиком усвојеним у кореографији не падај на палац, затегни колена, стегни задњицу, спусти рамена, продужи руку, ослободи врат, извуци се на горе..., таквим изражавањем се не ремети пажња вежбача тиме који мишићи раде при покрету. Наводе се једноставни називи : стопало, бутина, плећке... Основни балетски став, тј. поставка тела подразумева : 1.) Спетни став, телесна тежина равномерно распоређена на површину стопала које је у потпуности у контакту са подлогом 2.) Колена затегнута, отворена изнутра ка споља и усмерена напред 3.) Мишићи натколенице у статичкој контракцији 4.) Грудни део кичменог стуба са раменим појасом у складу са физиолошким границама правилног постуралног статуса без пренаглашене мишићне активности у тој регији 5.) Кичмени стуб у неутралном, природном положају са свим својим физиолошким кривинама у границама нормале са тежњом ка вољном вертикалном извлачењу пршљенова и растерећења истих 6.) Мишићи абдомена контраховани и под оптималним тонусом за задати положај постуре 7.) Зглоб колена затегнут и усмерен упоље 8.) Рамени појас без тонуса и контрактуре, опуштен под утицајем силе земљине теже 9.) Рука на штапу мало испред корпуса, и шака је положена на штап како би давала благ ослонац. 21

22 Сва ова правила се могу спојити у један термин апломб. Апломб се изграђује све време вежбања класичног балета и завршава се на крају обуке. Представља правилно постављање тела као основу за све вежбе и кораке у балету. Његово изграђивање почиње код штапа. У техници балета постоји шест позиција ногу и три позиције руку. Позиције ногу: 1. Оба стопала сасвим отворена, додирују се само петама, и чине једну праву линију; Слика 9. Прва позиција ногу 2. Стопала су исто на једној линији, само је између пета растојање величине једног стопала; Слика 10. Друга позиција ногу 3. Стопала се додирују петама, отворено, које залазе једна иза друге до половине стопала; 22

23 Слика 11. Трећа позиција ногу 4. Иста је као и пета позиција, само је једна нога померена у истом положају напред или назад, тако да је између стопала растојање малог корака; Слика 12. Четврта позиција ногу 5. Стопала се додирују отворено целом својом дужином, тако да прсти једне ноге стоје до пете друге ноге; Слика 13. Пета позиција ногу 23

24 6. стопала су спојена, унутрашње ивице стопала су једна поред друге. Слика 14. Шеста позиција ногу Пета позиција је уједно и најтежа, јер захтева велику амплитуду ротације у зглобу кука, и правилан балетски став. Позиције руку: Постоје три основне позиције руку, а сви остали положаји руку су разне њихове варијанте. Полазни положај руку је припремни положај, руке су спуштене доле, шаке окренуте унутра, једна близу друге, али се не додирују, лактови су лако заокругљени тако да рука не додирује тело од лакта до рамена и не прилеже под пазухом. Како за припремни положај, тако и за следеће позиције, треба показати тачно начин како се држи шака живим примером на часу. Речима је доста тешко објаснити. Приложена слика помаже у објашњењу: сви прсти су груписани сасвим слободно, и меки у зглобовима, палац се додирује са средњим прстом, шака је у благој флексији ( око30степени ), већ продужава општу заобљену линију целе руке од рамена. Прва позиција : руке су подигнуте пред телом до висине дијафрагме. Оне треба да су мало савијене, да би се отварајући се у другу позицију, могле слободно развити и отворити у целој својој дужини. При подизању руке на првој позицији, рука се држи од рамена до лакта напрегнутим мишићима горњег дела. 24

25 Слика 15. Прва позиција руку Друга позиција : руке су одведене у страну и сасвим мало савијене у лакту. Треба добро подржавати лакат истом напрегнутошћу мишића горњег дела руке. Рамена се никако не смеју повлачити натраг нити подизати. Доњи део руке од лакта до шаке, стоји на истој висини са лактом. Шаку која нехотице услед овог напрезања пада и има обешен изглед, треба такође подржавати да би и она учествовала у покрету. Држећи руку у таквом положају за време часа најбоље се припрема за игру. Испочетка она изгледа извештачена и намештена, али се резултат показује касније. О руци се не треба бринути, лакат никад неће висити, рука ће бити лака и прилагодљива сваком положају тела, биће жива, природна, потпуно изразита, једном речју, потпуно култивисана. Слика 16. Друга позиција руку Трећа позиција : руке су подигнуте горе са округлим лактовима, шаке окренуте унутра, једна близу друге, али се не додирују и очи их морају видети без подизања главе. 25

26 Слика 17. Трећа позиција руку Port de bras је најтежи део игре, који захтева велики рад и пажњу. Умети управљати рукама одмах показује добру школу. Нарочито је тешко онима којима природа није дала лепе руке, они морају нарочито да пазе на њих, и смишљено управљајући њима могу стећи лепоту покрета. 4 Слика 18. Port des bras Потребно је да руке од припремног положаја буду заокругљене тако да се тачка лакта не може видети, иначе лактови образују углове и тиме се губи мекоћа линије, коју руке морају имати. Шака мора бити на висини прегиба руке у лакту, њу треба придржавати, а не сувише савијати, јер ће линија бити сломљена. Рамена треба држати спуштена и непокретна. Треба да позиције руку и port de bras изгледају неусиљени. Сваки поркет руку мора се извести кроз прву позицију. Овај принцип се мора узети како у играма на поду, тако и у оним у ваздуху. 4 А.Ваганпва, Оснпви класичнпг балета, стр , Сппртска коига, Бепград

27 Позиције тела се у балету одређују помоћу тачака у простору, како би и вежбачи могли лакше да науче позиције Enface тело је ревно на напред, ка тачки 1 2. Effacée тело је дијагонално ка тачкама 2 или 8, али је унутрашња нога постављена напред 3. Croisée тело је такође ка тачкама 2 или 8, али је сада спољашња нога постављена напред 4. Ecartée тело је ка тачки 2 а нога ка тачки 4 или 8 ( предњи И задњи екарте), или је тело ка тачки 8 а нога ка тачки 6 или 2 На основу ових положаја се постављају вежбе на средини сале које касније користе у плесним комбинацијама. Основни појмови : Plié је свуда усвојен француски назив за покрет ногу који би се на нашем језику могао означити речју чучањ. Ради се у пет позиција, у почетку се ради у половини размера, demi plié, а затим се прелази на велики, grand plié. При извођењу plié-a потебно је придржавати се следећих правила : поделити тежину тела равномерно не само на обе ноге, већ на оба стопала, не нагињући се на предњи део. У почетку се полако учи demi plié, поред штапа, који се ради без подизања пета са пода. 27

28 Као код demi plié-a, и код grand plié-a је изузетно важно отварати колена, тј.одржавати потпуну отвореност целе ноге, при чему нарочито треба пазити на горњи део од бедра до колена. Колено се савија увек у правцу врхова прстију. Што је могуће дуже задржавати пете на поду, при grqnd plié-u, и кад већ постане немогуће растезати жиле ногу, треба одвојити пете од пода, не нагло већ их дизати меко и постепено. Не треба дуго задржавати пете подигнуте од пода, треба почети подизати и спуштати пете без икаквог задржавања. У другој позицији пете се не подижу од пода ни у demi ни у grand plié-u, јер размакнутост ногу допушта дубоки чучањ без тога. Не треба се задржавати у крајњој тачки plié-а, чим се достигне максимум, креће се у почетну позицију и то треба да траје исто колико и спуштање у сам plié. Руке прате тако што се пред почетак plié-а руке отворе у другу позицију, преко припремног положаја и прве позиције, затим почињући plié, шаке се мало отварају и спуштају на доле, и у максималној тачки plié-а, руке су затворене у припремној позицији, да би се у подизању из plié-а руке попеле опет кроз припремну и прву позицију. Такав је покрет руку за plié у свим позицијама. 5 Слика 19. Plie et grand plie Окретање en dehors et en dedans: Појам en dehors означава кружне покрете у правцу напоље. En dedans је обратан појам, означава кружне покрете на унутра. 5 А.Ваганпва, Оснпви класичнпг балета, стр , Сппртска коига, Бепград,

29 Слика 20. Pirouette en dehors Слика 21. Pirouette en dedans Cou de pied : Врат ноге. Положај стопала једне ноге око скочног ѕглоба друге ноге. Може бити предњи (прсти једног стопала додирују скочни ѕглоб ноге ослонца са предње стране), средњи (стопало обухвата врат ноге ослонца) и ѕадњи (пета је ослоњена на ѕадњи део скочног ѕглоба ноге ослонца). Слика 22. Cou de pied (средњи, предњи и ѕадњи) Battement: Battement tendu, ради се из прве позиције, али се по истим правилима ради и из сваке друге позиције. Даћемо пример како се ради из пете позиције: ноге су у петој позицији, десна нога је напред. Руке у у другој позицији. Тежина целог тела је на левој нози, десна ради слободно и не одржава тежину. Десна нога клизи напред не одвајајући прсте од пода. Кретање почиње сасвим истегнутом ногом, одржавајући колико је могуће отворену пету, а затим се продужава прстима. Исто кретање се ради и у страну и назад. Када се ради назад, треба имати утисак као да прво крећу прсти стопала које ради, како би нога остала отворена. 29

30 Слика 23. Battement tendu (напред, наѕад и у страну) Battement tendu jeté : исти је као и обичан battement tendu, само се клизнувши по поду, нога одбаци у ваздух на 45 степени, са акцентом на напред, у страну или назад. При извођењу се мора пазити да се кук не подигне, и не задржавати се на крајњој тачки. Назив је настао из француског назива jété што значи бацити. Нога мора бити константно затегнута. Слика 24. Battement tendu jete Grand battement jeté : изводе се као battement tendu jété, али нога продужава кретање, и избацује се бар до висине од 90 степени. При овоме корпус не сме да прави никакве произвољне покрете, никаква трзања која произилазе од неправилних напрезања. Корпус остаје миран, тако да нога ради самостално, не уводећи друге мишиће у покрет. Рука која je на штапу не сме мењати свој положај са спуштеним лактом, већ је штап само тачка ослонца, не хватајући се за њега грчевито. Само када се ради назад, препоручује се да се корпус мало нагне напред и при враћању ноге исправи, али само под тим условом да линија остане равна, и да ноге правилно раде. 30

31 Слика 25. Grand battement jete Battement frappé: почетни став десне ноге је на другој позицији, истегнутим прстима, десна нога удара леву на предњи cou de pied, и враћа се у другу позицију, испруженим прстима на под. Ради се у све три стране, с тим што када се ради у назад, нога не удара на cou de pied, већ пролази иза чланка. Слика 26. Battement frappe Battement fondu : из пете позиције, десна нога са cou de pied- а истовремено док лева прави plié, пазећи на отвореност колена, десна се отвара напред ( у страну или назад), а лева се исправља и истеже у колену истовремено са десном. Десна се враћа у cou de pied, и ради исто, на другу позицију. Слика 27. Battement fondu Battement developpé : ради се слично као и fondu, али је нога на којој се стоји све време мирна и опружена, а нога која ради се кроз cou de pied подиже прстима до колена одакле се развија напред у страну или назад, отварајући колено и пету што више. Нога се враћа 31

32 назад истегнута до почетне позиције. Када се отвара назад, корпус се неприметно нагиње напред, исто као код grand battement jété-a. Слика 28. Battement develope Passé : положај ноге једна нога је савијена у колену и прстима додирује колено ноге ослонца. Слика 29. Passe Скокови: У класичном балету има много врста скокова. За потребе рекреативног балета, можемо их поделити у две групе :мале и велике скокове. Из ове две групе, опет се раде само одређени скокови, примерено могућностима групе. Код развијања скока треба се придржавати следећих упутстава: 1.) Пред сваким скоком треба направити demi plié. Пошто као главни фактор давања снаге при одвајању од пода служи стопало, неопходно је при изради скока обратити нарочито пажњу на правилан demi plié, тј не одвајати пете од пода. 32

33 2.) У моменту скока, ноге морају бити напрегнуто истегнуте у колену, рису и прстима, ако се скок ради обема ногама. Ако се он ради на једној нози, друга узима положај који захтева поза и при томе треба строго пазити на отвореност горњег дела ноге и линију леђа, тј. да се не истиче задњи део. 3.) После сваког скока, ноге морају дохватити под врхом прстију, затим лагано прећи са пете и спустити се на demi plié-а и после тога испружити колена. 6 Ова правила важе како за професионалне играче тако и за рекреативце, како би научили скокове правилно, и како не би долазило до повреда. Мали скокови: 1. Одскакивање (sautes) : из пете позиције десна нога напред, учини се plié, одскок са земље на обе ноге с удисањем, пасти у пету позицију у plié, што је истовремено припрема за идући одскок. Вежбање се ради најпре узајамним придржавањем вежбача око паса, а ради бољег полета у вис. Одскакивање се ради и на једној нози док се друга за све време налази у лебдењу у петој позицији или у четвртој. Одскакивањем се прелази простор укосо, удесно и улево. Слика 30. Saute 2. Промена ногу у одскоку (changement), изводи се као и одскакивање из пете позиције, само се док су оба стопала у ваздуху, при одскоку промени положај стопала при пада на земљу. Промена ногу у одскоку се може радити у месту и у обрту. 6 А.Ваганпва, Оснпви класичнпг балета, стр , Сппртска коига, Бепград,

34 Слика 31. Changement 3. Сустизање ногу (assemblé), овај корак означава истовремено довођење ногу из отворених у затворене позиције. Ради се унапред и уназад. Из пете позиције учини се припрема, лако савијање колена без подизања стопала на прсте, за то време десна нога иде у другу позицију у лебдењу, снажно се одскочи са земље на левој нози и утом се у лебдењу лева приближи десној нози и у паду на земљу заузме са њом пету позицију испред или иза ње. Слика 32. Assemble 4. Размицање ногу (echappé), ово је корак супротан претходном, њиме се на један темпо из plié-a обе ноге из затворене позиције доводе у отворену, из пете, прве или треће у другу или четврту. 34

35 Слика 33. Echappe 5. Корак са клизањем стопала (glissade), унапред и уназад. Из пете позиције оба се колена лако савију, и десна нога се одигне на прсте па овлаш клизећи по тлу иде у другу позицију и стане на под, додирујући га најпре само прстима а затим меко и целим стопалом, преузимајући тежину. Лева клизи за њом без plié -a и ставља се у пету позицију иза десне или испред ње. Слика 34. Glissade 6. Пресечени корак (coupé), ако се учини корак из отворене позиције опет у отворену онда се то у балету сматра као цео корак. Учини ли се корак из затворене позиције у отворену, сматра се као полукорак, пресечени корак. 7. Истискивање (chassé), једна нога изагна другу из једне отворене позиције опет у отворену, тај се корак назва истискивање. Изводи се у свим правцима. Ради се и истискујући ногу уназад, а комбинује се и са окретима. 35

36 8. Одбачај ноге (jeté), нога се одбацује у отворену позицију са узлетом и на њу се пада. Ради се на месту и у свим правцима, и има мали и велики одбачај. 7 Велики скокови : С обзиром да се ради о рекреативцима, великих скокова се ради само пар и то кад група достигне одређени ниво. Како би их могла изводити правилно, пошто су велики скокови сами по себи јако тешки, прво се раде маркирајући, и сваки час покушава се достићи што већа амплитуда покрета, и висина скока. 1. Sissonne fermée : из пете позиције, десна нога је напред, demi plié, скок је са летом у страну, цело тело отскаче налево и нога десна се отвара на другу позицију. Када лева нога стане на под, десна се затвара у пету позицију назад истовремено са левом, клизећи врхом прстију по поду. У почетку се ради мали скок и нога се не подиже високо. Слика 35. Sissone ferme 2. Pas de chat: из пете позиције, лева нога је напред. Из plié-а, у скоку се десна нога подиже на високи passé, лева креће одмах за њом, и у моменту кад лева нога достигне максимум, десна се већ спушта, и лева одмах после ње пада опет испред. Овај скок се увек ради са малим залетом, тј. припремом. 7 Мага Магазинпвић, Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета,стр , Планета, Бепград,

37 Слика 36. Pas de chat Окрети : Tour је стари назив који најбоље одговара употреби на часовима, ради означавања окрета тела, корпуса на једној или обе ноге. Учење треба почети са окретима на две ноге, тек након научених кренути са окретима на једној нози. Окрети на две ноге, вежба : из пете позиције, десна нога се отвори у другу позицију, у plié, и затим се подићи на полу прсте истовремено привући леву ногу у пету позицију испред десне, и окренути се надесно. Исти окрет се може радити и у лево. Обе стране се могу радити en dehors et en dedans. Почињући покрет, руке се отварају на другу позицију, и у току окрета се кроз прву позицију враћају у почетни, припремни положај. Chenéе : овај окрет се ради повезано, по дијагонали. У припреми се треба подићи на полупрсте, руке се држе у првој позицији. При окретању по десној дијагонали, десна нога је усмерена напред, и при окрету лева нога долази на место десне, и тако се ноге смењују. Трудити се да стопала задрже прву позицију на полупрстима. У почетку је дозвољено мало се помагати благим замахом руку. 37

38 Слика 37. Chaines Soutenu : из припреме се ради окрет сличан претходном, на оба стопала, али овде лева нога одмах долази испред десне, и окрет се ради тако што ноге остану у том положају до последњег тренутка ( као спирала). Слика 38. Soutenu Окрети на једној нози : Piquéе : на десну ногу се ради тако што из припремне позиције, стајемо на десну ногу на полу прсте, а лева нога долази у пасе назад. Руке се из друге позиције у окрету затварају у прву, и дају добар замах у окрету. Кад завршимо окрет, завршавамо у почетној позицији, десна нога пружена напред, а лева у plié-у. 38

39 Слика 39. Pique en dedans Слика 40. Pique en dehors Pirouettes : Пируете се могу изводити en dehors et en dedans. За потребе рекреативног балета, раде се само из четврте позиције. Нога ослонца мора бити грчевито приљубљена на поду са потпуно испруженим коленом. Најмање колебање скочног зглоба и савијање у колену ометају правилан обрт. За пируету је важна : припрема, став ногу и тела, затим, положај руку које дају замах и одржавају равнотежу, као и сам покрет главе. Глава прати тело у окрету тако што креће последња али се прва враћа. En dedans : лева нога се стави иза десне, оба стопала су цела на земљи. Колена се оба савијају, у plie-у, руке хватају замах из припреме, десна нога причвршћена прстима за земљу дигне се на полупрсте, док лева са замахом иде у једну од позиција за пирует. Замахом руку и слободне ноге при промени позиције изврши се обрт на десној нози удесно, водећи леву ка себи у обрту. En dehors : удесно се ради са припремом тако да је лева нога испред десне, исто се понаша као и десна у en dedans обрту, само десна нога иде у passé на колену за пирует. Слика 41. Pirouette en dehors Слика 42. Pirouette en dedans 39

40 За потребе рекреативног балета, довољни су само ови окрети, могу се временом само усавршавати, радити по два везана, или их користити у кратким плесним комбинацијама које се раде на крају часа. 6.Могућности примене балета у рекреацији (простор, опрема, елементи...) У свакој балетској вежбаоници налази се уза зид утврђена полуга у разним висинама, према групи вежбача (бар-балетски штап). Она досеже вежбачима у висини нешто изнад појаса. За полугу се вежбач придржава руком, у извесним вежбама и ногом. Придржава се руком са стране ноге ослонца. У недостатку бара, а при раду са малим бројем вежбач, може се вежбајући прихватити и за наслон какве масивније столице, кваку закључаних врата, чврст орман, итд. Све се вежбе овог система раде најпре за баром а на целом стопалу ноге ослонца. Тек после неколико месеци вежби, урађене вежбе уз придржавање понављају се стојећи слободно и на полупрстима. 8 Слика 43. Балетски штап уграђен у зид 8 Мага Магазинпвић, Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета,стр , Планета, Бепград,

41 Главни услов успешног балетског рада јесте чврсто држање кичме баш у пределу крста. Такво држање у балету се назива апломб. Апломб се израђује у току целог похађања часова, и само може да се помера граница колико је добро достигнут. Његово израђивање почиње код штапа :за време вежби, корпус треба држати право на нози тако да се сваког момента може отпустити рука којом се држи за штап а да се не изгуби равнотежа. То ће послужити као основ за правилно вежбање и на средини сале. Стопало ноге која је на поду не сме се опирати на палац, а тежина тела мора се правилно расподелити по свој његовој површини. Када се достигне релативно добар апломб, вежбе се могу радити на полупрстима. Када се вежба ради на полупрстима на средини (чак и на целом стопалу), стабилности помаже правилан положај руку. Ако руке не одржавају тај положај, веома је тешко сачувати апломб. Као што је већ написано, стожер апломба је кичма. 9 Дакле, може се вежбати уз бар, једном или обе руке на штапу, или на средини сале без ослонца, што додатно отежава извођење вежби. Данас часови рекреативног балета су могући само у одговарајуће опремљеним салама за вежбање. За те потребе, у сали мора бити балетски под, врста гумене подлоге, која се може стављати преко паркета и фиксирати. Такав под је важан због многих вежби које се раде, нарочито због скокова и окрета. У скоковима је важан због колена како се не би при сваком скоку дочекали на тврду подлогу, и тиме штетили коленима. Код окрета је важан балетски под јер обичан паркет може бити превише клизав или супротно, па би то додатно отежавало извођење вежби. У сали мора бити огледало, оно не треба да буде најважније вежбачима, не треба се константно користити, али помаже кад треба да коригујемо свој став, положај руку, тела, у односу на показану вежбу. На зидовима морају бити уграђени балетски штапови, барови, који служе као ослонац вежбачима. Висина фиксираних барова је 1м, а постоје и слободни барови, чија висина 9 Мага Магазинпвић, Вежбе и студије из савремене гимнастике, пластике, ритмике и балета,стр , Планета, Бепград,

42 може да се подешава, и много су погоднији за часове рекреативног балета, јер можемо подесити барове у односу на висину вежбача у групи. Слика 44. Слободан штап коме се може подесити висина Уређај за музику који се користи је пожељно да има опцију убрзавања и успоравања нумера, како би се свака вежба могла и музички прилагодити. Нумере су пажљиво биране, јер свака вежба има одређено трајање које музика испрати у потпуности. Од опреме је пожељно имати трико, чарапе и балетанке, али увек могу и хеланке и мајица, или неки ужи шортс, само како би се колена добро видела, ради корекција. Коса мора бити чврсто свезана у пунђу како не би сметала при вежбању, падала на лице, нарочито при окретима. 42

43 Слика 45. Балетски трико Слика 46. Балетске мекане патике 6.1. Структура часа рекреативног балета Час се састоји из два дела: вежбе поред штапа вежбе на средини ( мали и велики скокови, adagio) Вежбе поред штапа имају одређен редослед извођења: 1.) Вежба загревања врата, рамена и кичме 2.) Вежба за загревање кукова, колена, скочних зглобова и стопала, истезање задње ложе и кичме 3.) Вежба: први tendu, најлакша комбинација са извођењем овог елемента 4.) Вежба: plié, комбинација у 4 различите позиције у комбинацији са port des bras, и одређеним истезањем кичме 5.) Вежба:други tendu 6.) Вежба: трећи tendu, брза комбинација у коју се могу убацити још неки елементи истезања 7.) Вежба: jeté, вежба са комбинацијом developé -а, може ићи на одређен такт на споља или унутра, (developé-развијање, извлачење) 8.) Вежба: комбинација jeté -a ка штапу у страну или напред-назад 43

44 9.) Вежба: rond, кружење ноге прстима додирујући под у напред, уназад, или по страни, у комбинацији са великим девелопеом 10.) Вежба:fondue, истовремени девелопе обе ноге, али са ослонцем само на једној, док се друга развија напред, у страну или назад 11.) Вежба :frappe, брзо избацивање ноге из савијеног, cou de pied положаја, у сваку страну 12.) Вежба:adagio, спора вежба извлачења или подизања ноге напред, у страну и назад, у комбинацији са истезањем ногу на крају вежбе 13.) Вежба: grand battement, бацање праве ноге до максимума напред, у страну и назад, на целом стопалу или полу прстима. Овај редослед вежби се не мења, оно што се мења је комбинација вежбе, и елементи који додатно учествују. Након овог блока вежби, има се пар слободних минута за воду и самостално активно истезање пре преласка на средину сале. Вежбе на средини сале : 1.) Мали adagio : комбиновани plié и rélévé са различитим développé и tendu, 2.) Други мали adagio у комбинацији са fondu и frappe, 3.) Велики adagio у који се уводи низ најтежих développé и land (подизање праве ноге). Касније се могу додати и спори окрети на једној нози у некој од поза ( attitudes...) 4.) Tendu сa pirouette 5.) Grand battement са jeté ( касније се дода и pirouette) 6.) Мали скокови, и то овим редоследом : saute, changement, échappé, assemblé, glissade, jeté, chassé 7.) Окрети : прво на две, а затим на једној нози 8.) Велики скокови Час би требало завршити лаганим port des bras, како би се лепо отворио корпус и развила еластичност. 44