Д И П Л О М С К И Р АД

Transcription

1 ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ Кандидат: ДАНИЛО ПОПОВ Д И П Л О М С К И Р АД Нови Сад, 2008

2 ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ Кандидат: ДАНИЛО ПОПОВ ИГРАЧ НА ПОЗИЦИЈИ ЦЕНТРА У САВРЕМЕНОЈ КОШАРЦИ ( ДИПЛОМСКИ РАД ) Ментор: проф. др Илона Михајловић проф. др Павле Рубин Нови Сад,

3 С А Д Р Ж А Ј 1. Увод... 4 Дефиниција основних појмова Предмет и циљ рада Метод рада Позиција центра у савременој кошарци Карактеристика центра у сав. кошарци Селекција играча на позицији центра Обука играча на позицији центра Анализа места и задатака за центре...16 Улога центра у нападу Улога центра у транзицијском нападу Улога центра у позиционом нападу Улога центра у одбрани...25 Улога центра у транзицијској одбрани Улога центра у позиционој одбрани...26 Тактички аспекти у игри центра Могуће грешке центра у савременој кошарци Закључак Литература

4 1. УВОД Кошарка је једна од најпопуларнијих спортских игара код нас али оно што је најважније у савременом спорту и један од најтрофејнијих спортова, са благим падовима као последица свеукупне друштвене кризе. Свакако да велики број клубова, младих играча и спортских стручњака у Србији показује и да ће у будућности кошарка имати значајно место у спортској хијерархији. У Југославији се кошарка почела играти 1923.године у Београду. Њу је приказао изасланик мисије лиге друштава Црвеног крста, Американац Вилијам Вајленд, који је одржао кратак течај кошарке. Годину дана касније, 1924.године штампана су прва правила на нашем језику. 1 После другог светског рата, кошарка је почела нагло да се шири и постала најпопуларнија спортска игра, после фудбала. Прекретница у развоју кошарке уследила је 1961.године, када је Југославија на првенству Европе у Београду заузела прво место. Наша репрезнатација 1970.године у Љубљани освојила је прво место на свету, а од тада па до данас кошаркашки пут води само према врху. Мушкарци су досад освојили пет златних, три сребрне и две бронзане медаље на светском првенству, једну златну, четири сребрне и једну бронзану медаљу на олимпијским играма, осам златних, пет сребрних и четири бронзане медаље на Еврoпским првенствима. Ови резултати су за респект, који би свака земља волела да има у својој биографији резултата. На свим првенствима запажамо најбоље играче али и оне који имају изузетну висину и јачину, тј.морфолошку супериорност, атрактивна закуцавања, снажан скок, доминатну игру у један на један, полухорог-хорог шут и слично. То је у савременој кошарци у великом броју случајева, играч на позицији центра или на позицији број 5. Сем наведених каректиристика може се рећи да је улога центра вишеструка. У савременој кошарци центри обављају најтеже задатке у фази напада и одбране, они морају доминирати физичком снагом, агресивношћу и способношћу узастопних скокова. 1-Едукација младих,(2001). Играј за живот, бави се спортом, Министарствопросвете и спорта., Београд 4

5 Ако се пажљиво анализира улога центра, јасно је да центри морају обављати оне задатке у игри који дају статус најкориснијих играча. Обављање тих задатака захтева одређене димензије a то су : способност, знање и особине. У европској кошарци сви квалитетни центри, с обзиром на појединачну и колективну игру, усмеравају се како зауставити противничку екипу, а не само свог играча. Улога центра је развојем кошарке постала све комплекснија и захтевнија. Данас се сматра да је у савременој кошарци примарно колико задатака играчи могу обавити у свим фазама тока игре, а не на којој позицији играју. Без обзира на ту чињеницу, да би екипа била успешна, свака позиција унутар екипе одређује улогу појединог играча у остварење концепције игре. То се између осталих односи на центра који сем реализације мора имати јасан задатак како у нападу тако и у одбрани. Ниједна екипа не би смела бити без центра, који пре свега доминира својом висином, јачином и способношћу да игра у нападу, другачију одбрану од других и ону одбрану који други знају као и напад а пре свега његов почетак, пошто се велики број лопти одбија од коша које он мора претворити у успешне контранападе или чак и добре нападе. Позиција центра је специфична, поготово у модерној кошарци, игра на високом, средњом и ниском положају у пољу ограничења је посебно комплексна. Из простог разлога што се ту налази велики број играча, мали простор за кретњу и оно што је најважније, све акције напада морају се знати без грешке и грешке у тајмингу могу екипу скупо да коштају. Одбрана играча на позицији центра је посебно специфична, правовременим утврђивањем о којој се одбрани ради, комуникацији са саиграчима као и јасне улоге на страни лопте и страни помоћи. Једном речју може се констатовати, ако једна екипа жели да победи, што је вероватно неспорно императив сваке екипе, требало би имати центра, или играча на позицији број 5, у правом смислу те речи. 5

6 Дефиниција основних појмова Кошарка је колективна игра развијена до нивоа на којој је могуће разликовати пет позиција. То су број 1, 2, 3, 4, 5, те различите улоге у игри, на пример шутер, додавач, блокер, скакач и тако даље. Сваки тренер у оквиру свог концепта игре ствара поделу улоге и послова у игри према обележјима играча. Стога се сматра како су су позиције у улоге у игри одређене тактиком игре. Сваки играч мора обављати више улога у игри. Зато да би се разумела позиција и улогу центра, требало би разумети позиције и улоге свих пет играча. Појмови позиције и улога, се често погрешно поистовећују. Позиција се у кошаркашкој петорци дели на бековску, крилну и центарску. Бековска позиција може се разврстати на тзв. првог и другог бека. Слично је и са крилном и центарском позицијом. Па тако можемо разликовати бек-крило, ниско крило, крилни центар и центар. Улога подразумева шта се од играча очекује да оствари на утакмици. Због тога не морају, као што се понекад мисли, једино бекови да имају улогу организатора игре, већ њу могу да обављају чак и центри. Позиција више зависи од морфолошких карактеристика играча, док би за одређивање улоге требало да се уваже пре свега техничко-тактичке, когнитивне, моторичке и друге способности.. Следећи називи се користе за играче на појединим позицијама у игри (Трнинић.С,1996): - број један (1); први бек, средишњи играч, организатор игре, водитељ игре, градитељ игре и контролор лопте ( енгл.point guard, playmaker,guarteback, ball handler ) - број два (2); други бек, бек-шутер, бек-реализатор и високи бек ( енгл. second guard, scooting guard ) - број два/три (2/3); бек-крило ( енгл.off.guard/forwarch ) - број три (3) ; ниско крило ( енгл.small forwarch ) - број четири (4); крилни центар ( енгл.forward center) или висока снажно крило ( енгл.power/big forwarch) - број пет (5); центар ниски пост-до 3 м од коша( енгл.low post, средњи post/од 3 до 4,5 м од коа/енгл.). Medium post I visoki post/od 4,5 m od koša-engl.high posh. 6

7 Из претходног се да закључити како се називи за играче на појединим позицијама у игри одређују према улози и морфолошким обележјима играча. Свака позиција у игри садржи појединачне и колективне послове у транзицијској и постављеној одбрани те транзицијској и постављеном нападу. Такође у кошарци и у овом раду постоје основни појмови, а због евентуалних неспоразума у тумачењу, непходно је дефинисати их. Пивот je термин који у кошарци има двоструко значење. Користи се за означавање играча на позицији центра који се поставља леђима према кошу, нешто изван и са стране рекета. Пивот може да представља и кошаркашки елемент, при којем играч може да начини више корака, под условом да не одвоји стајну тј. пивот ногу од подлоге. Пост је играч на позицији центра који се налази у пределу линије слободних бацања. Предње и задње поље. Предње и задње поље назива се и поље напада. То је половина терена у коју лопта по правилу мора да се пребаци за осам секунди откад је екипа дошла у њен посед. У прењем пољу се налази противнички кош. Задње поље или поље одбране је половина терена где се налази сопствени кош (који се брани). Линија продора је замишљена линија која повезује играча у поседу лопте и кош. Линија додавања је замишљена линија која повезује играча у поседу лопте и саиграче. Линија помоћи је замишљена линија, која повезује тачке које се налазе на средини чеоних линија.. Блок и екран. Блокада је елемент напада који се примењује у циљу омогућавања саиграчу да се ослободи свог директног чувара, постављањем на његов потенцијални правац кретања.екран је врста блока у којем играч, који га поставља у поседу лопте, леђима окренут играчу одбране, након чега уручује лопту саиграчу са циљем, да он његов положај искористи за шут. Оно што тренери називају блокадом у службеним правилима игре (ФИБА), назива се екран, а блокирање назива се неправилно постављање екрана. Преузимање је сарадња између два играча у одбрани где они замењују играче које чувају. Ротација је кретање више од два играча у одбрани ради прилагођавања позицији напада. 7

8 2. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ РАДА Предмет рада је је улога и карактеристика играча на позицији центра у савременој кошарци. На основу овако дефинисаног предмета, циљ овог рада је приказ улоге и карактеристике играча на позицији центра, у савременој кошарци, и то у позиционој и транзиционој игри напада и одбране. 8

9 3. МЕТОД РАДА Метод рада је заснован на темељној анализи основних елемената и аспеката игре играча на позицији центра у савременој кошарци. Сви елементи позиције центра су обухваћени и обједињени на практичном и теоријском принципу. У раду је углавном коришћена домаћа литература. Коришћена је дедуктивна метода, анализом свих позиција и издвајањем позиције центра и унуташњих играча. При изради дипломског рада много ми је помогло играчко и тренерско искуство са млађим категоријама. Знање стечено на предавањима Спортске академије, Факултета за спорт и физичко васпитање, праћење рада, старијих, искуснијих колега као и многобројни одржани семинари за кошаркашке тренере су били од значаја за израду дипломског рада. Л е г е н д а: 9

10 4. ПОЗИЦИЈА ЦЕНТРА У САВРЕМЕНОЈ КОШАРЦИ Позиција центра у савременој кошарци заснована је на ефикасном нападу и одбрани, ради постизања што боље игре и коначног резултата на утакмицама и такмичењу. То остварује својом улогом која прати специфичне морфолошке каратеристике. Ако се узме у обзир да центри морају обављати оне задатке у игри које дају статус најкориснијег играча, јасно је да се ради о сложеној улози, а са гледишта физичке грађе, морфолошки су по правилу супериорни. У литератури, тренерским таблама као и опште важећим правилима, играче у нападу обележавамо са бројевима и њихова почетна места у класичном облику (Дијаграм 1) као и њихов радијус кретања (Дијаграм 2), која савремена кошарка све више шири и чини их разноврсним (Трнинић,С.1996). У савременој кошарци, требало би да свака улога буде усклађена с интересима екипе а не појединог играча Дијаграм 1 Дијаграм 2. 10

11 Карактеристике центра у савременој кошарци Кошарка, као колетивна спортска игра захтева од играча на појединим позицијама низ специфичних захтева, с обзиром на њихов антрополошки, моторички, функционални и психолошки статус. Оно што је за сваког играча примарно и одређује његов статус је на којем нивоу су задовољени фактори успешности. Антрополошке карактеристике су у једначини спецификације на првом месту ( а1а), поред моторичких, функционалних, кошаркашких, моторичких, когнитивних способности, тактичког мишљења, конативних, социолошких и објективних фактора као и фактора тренинга и фактора грешке као последњег у низу. Досадашње искуство, показује да свака позиција у игри захтева одређени ниво развијености појединих димензија антрополошког статуса играча, који утичу на успех играња у кошарци. На основу великог броја различитих дефиниција, оно што се може назвати базичне антрополошке карактеристике су свакако, здравствени статус, морфолошке карактеристике, фукционалне способности, моторичке способности, когнитивне способности и конативне особине. С обзиром на сложеност и ток кошаркашке игре многи аутори су истраживали важност моторичких и функционалних способности и морфолошке карактеристике играча на појединим позицијама. У великом броју мишљења, експерти су постигли висок ниво сагласности и тако утврдили да на позицији центра или шире речено унутрашњих позиција, постоји неколико битних карактеристика и захтева. Кошаркашки стручњаци и аналитичари, Диздар Д., Трнинић С. и Матковић Б. Истраживали су важност моторичких и функционалних способности те морфолошке карактеристике играча по појединим позицијама. Позиција центра је уврштена у унутрашње играче а по основу те поделе они су дефинисали следеће захтеве за упешност по наведеном параметру: висок ниво лонгитудиналне димензионалности скелета, волумена и масе тела те аполутне снаге за играче на овим позицијама. Средњи ниво репететивне снаге, статитчке снаге и трансвезалне димензионалности скелета те низак ниво равнотеже и флексибилности. 11

12 Утврђено је да су највише слични и сродни према наведеним антрополошким карактеристикама играчи на позицији четири и пет. Као што је већ поменуто у подели којих има доста у савременој литератури, овде се ради о унутрашњим играчима, који представљају предњу линију напада и задњу линију одбране. У анализи резултата који су произашли из мишљења експерата (Трнинић, С.1996), утврђено је да унутрашњи играчи имају висок ниво лонгитудиналу и трансвезалну димензионалност скелета, већу количину мишићне масе и поткожног масног ткива те већи ниво апсолутне, статитичке и репететивне снаге. Такав антрополошки статус се подудара с пословима које ти играчи обављају у постављеној и транзициској одбрани и нападу. То се пре свега мисли на решавање и релизација ситуација један на један, лицем и леђима према кошу с унутрашњих позиција, блокирање шута, избор унутрашње позиције за скок у нападу и одбрани, заграђивање прилаза кошу, решавање скока у одбрани и нападу, успешно прављење блока итд. Из овог се може закључити, да позиција центра као и позиција свих играча, потврђује тезу да је кошарка колективна спортска игра високе техничко-тактичке сложености, динамичности и енергентске захтевности (Трнинић, С. 1996). Селекција за играча на позицији центра У савременој кошарци уобичајно је да се веома рано полази са спортским усмеравањем девојчица и дечака заинтересованих за кошаркашки спорт. Најбоље време за усмеравање је негде око дванаесте године пошто касније већ имамо пробране деце по пионирским школама (Жеравица, Р.1992). Сем научног сазнања да се високи спортски резултати могу постићи ако се довољно рано почне са стручним и ситематским радом., потребно је да се важност и непходност доброг селекционисања будућег играчког потенцијала схвати као примарни циљ успешности и будућих резултата. Тежња да се пронађе висок играч по сваку цену не искључује проблем селекције. Напротив, проблем избора високог талентованог играча у овом случају добија још већи значај. Ако се пође од чињенице да обучавање играча највише вредности траје око 10 12

13 година, што су потврдила многа истраживања (Жеравица,Р.1992), непходно је да тренинг будућих асова почне у што ранијој младости. Предмет селекције треба да су деца која могу бити врло висока, чак преко 200 cm. Није довољно само узимати ону децу који имају афинитет према кошарци, већ треба међу њима изабрати баш оне које у свом расту могу достићи 200 cm, па и више цантиметара. Када се говори о селекцији, не може се само причати о потенцијалној висини већ би требали створити и остале предуслове за правилну селекцију. То се пре свега односи на организацију селекције, тестирање по основу највиших научних достигнућа, методике тренинга, обучавања основне технике и усавршавања психофизичких способности. Организација селекције је уствари систем који ћемо створити да би пронашли дечаке. Он почива на сарадњи са основним школама и наставницима, јавном конкурсу којим позивамо заинтересоване на пријемно тестирање, на посебном ангажовању више тренера па чак и целог клуба у тражењу више дечака са изузетним предиспозицијама за кошарку. Тестирање младих кошаркаша са врши посебним методама, што значи да уз адекватну батерију мерних инструмената, требало би да селектирамо оне дечаке које имају највише предиспозиције да се развијају у врхунске кошаркаше. Уoбичајне информације које се скупљају приликом селектирања дечака су: година рођења, телесне висина, седална висина, распон руку, дохват горе опружене једне руке, дужине ногу, величина стопала и величина шаке. Од података шире врсте тражи се телесна висина родитеља и микросоцијални услови живота у породици. Данас постоје познати начина прогнозирања коначне висине дечака у узрасту од 14 до 18 година., што свакако треба искористити. Оно што не би требало заборавити, да сем наведених параметара, требало би имати и друге показатеље за највећа спортска достигнућа. Сем података добијених тестирањем потребно је извршити процену морално вољних квалитета као што су упорност, дисциплина, амбициозност, радне навике, храброст, агресивност и др. Сигурно је да појединац не може да поседује све набројане особине али је битно да се зна да оне имају примарни значај приликом избора.. 13

14 4.3. Обука играча на позицији центра Приликом селекције високих играча добијамо све релеватне показатеље, и анализом тих показатеља могуће је поставити методику тренинга за фазу обучавања основне технике као и за даље психофизичко и техничко тактичко усавршавање. За високе играче млађе од 15 година, методика обучавања основне технике спроводи се исто као и са свим осталим играчима. Само ако су заиста изузетно високи или ако су ограничених моторних могућности, требало би организовати посебне тренинге.у овом периоду без обзира на врсту тренинга, са лоптом треба да проведу најмање један сат, сваки дан. 2 Методика је иста као са нижим играчима, али је рад слабијег интезитета, учење је спорије, те је потребан дужи период, чак једну до две године да би се савладала техника, за разлику од осталих дечака који тај програм савладају за 4 до 6 месеци. За дечаке почетнике старије од 15 година потребна је посебна методика тренинга. Ангажованост тренера у овој врсти треба да буде знатно већа него у другим случајевима. У раду се посећује велика пажња правилном усвајању сваког елемента технике јер овакви играчи често стичу погрешне навике, које је после врло тешко отклонити. Што се тиче методике усавршавања психофизичких способности, треба имати на уму да сваки почетник високог раста има низ физичких недостатака. То се пре свега односи на снагу, брзину, издржљивост и спретност. Издржљивост је нарочито проблем. Систаматски тренинг функционалних способности треба дићи на виши ниво па самим тим се повећава способност за обимнији тренинг. У овим случајевима није страно увођење посебних уводних тренинга основне физиче активности па тек онда прелаз на редован тренинг.. Из свега произилази да је усвршавање психофизичких способности почетника високог раста основни вид њихових тренинга. 2- Милутин Лута Павловић, 1992,Ранко Жеравица у југословенској кошарци,страна 5 14

15 4.4 Анализа места и задатака за центре Савремена кошарка има високе захтеве, па самим тим и позиција центра сваким даном је све комплекснија и свеобухватнија. Одређење јасног места и задатка центра, требало би се орјентисати према психофизичким као и техничко тактичким карактеристикама. Ако се гледају психофизичке каракеристике центри могу бити: веома високи(изнад 215cm), високи (изнад 205cm) и ниски, брзи,спори, трапави, снажни или мекани. Ако се гледају техничко-тактичке карактеристике могу бити: са разноврсном техником или без ње, са широким избором шутева или са ограниченим, са прецизним шутем само испод коша, са одличним продором или без њега, са скок шутем или без, без икаквих озбиљних реализаторских способности, ограничени на шут само десном или само левом руком, покретљиви или статични, робусни и чврсти под кошевима или мекани и плашљиви. Свака анализа би требала бити свеобухватна и на основу такве анализе одређујемо и одговорајаћи задатак центру који ће он моћи да изврши, те га на тај начин уклапамо у тактику тима. У односу на место где се налази играч можемо поделити на играч испод самог коша или скраћено пивот, играч који се поставља на средини рекета, играч на позицији линији слободних бацања или скраћено пост. Центар испод самог коша (са леве стране напада или десне ) обавезно мора да има све квалитете десне руке и обрнуто. Пожељно је да буде висок, јер је ефикаснији, па самим тим не мора бити изузетно спретан, са ограниченим избором шутирања. На овом месту требало би да зна да прими лопту у растерећеном простору према једној или другој страни и да је прими уз чеону линију. Све ово тражи високи ниво усклађености са акцијама осталих играча и веома добре додаваче. Два основна шута које би требало знати су хорог шут према средини и једна врста скок шута уз чеону линију са таблом или без ње. Центар на овој позицији обично учествује само у завршној акцији, те се искључиво специјализује за примање лопте и шут што ближе кошу. На Дијаграму 3 може се видети како у завршници акције 2 и 4 сарађују пикенролом из којег 2 може да дода 5, коме 3 хоризонталним блоком омогућава да утрчи. Тада 1 треба да истрчи и 15

16 постави се у положај из које најбоље може да заштити кош од контранапада који је за противника најбољи и најлакши (Рубин,П.2004). Дијаграм 3 Играч на овом месту би да се навикне на жестоку контакт игру и да прихвати исто. Због близине коша у повољној је позицији за скок у нападу, што се такође временом треба навикнути на сталност. Обагаћивање оваквог центра већим фондом знања значи обезбедити могућност за његово кретање и игру на другим позицијама, што савремена кошарка свакако захтева. Центар се може поставити и на средини рекета. Он се обично поставља на средини једне стране рекета удаљен око два метра од коша. На овом месту могу се прихватити различите психофизичке способности у свим елементима али само у једном мора да буде исти, а то је да мора бити брз (Жеравица,Р.1992). Спор центар не би знао, нити могао да користи широки простор одговарајућем кретањем. Избор технике требало би да је шири. Требало би да овладала пријемом лопте у месту и кретању, да добро штити лопту због ближе одбране и могућег одузимања. Основно оружје треба да да му 16

17 буде скок шут са полуодстојања у свим облицима са и без дриблинга. Треба да поседује хорог шут, са и без дриблинга, у циљу заштите лопте од одбране која је иза њега. Ако усаврши продор на обе стране, може се рећи да је број савладаних техничких елемената на високом нивоу и обично је у стању да реализује високи проценат шута и постигне редовно преко двадесет поена. На овој позицији даље од коша, када иза њега постоји празан простор у којем се могу убацивати остали играчи, он треба да зна да прави блокаде, да се открива после блокаде, укршта са осталима играчима итд. Акције које су статичне су за њега једноставније али ако си играч креће односно раде се динамичне акције, тада то кретање је ефикасније али и комплексније јер се треба ускладити са акцијама осталих играча (Дијаграм 4 и 5). На Дијаграму 4 може се видети акција када 3 не успе да асистира за 4, који протрчава и блоком омогућава 1 да се отвори за додавање. Након паса, 3 треба да се помери на централну позицију, са које може да контролише противнике који истрчавају у контранапад. Дијаграм 5 показаје да један у завршници може да изабере додавање до 5, који након утрчавања уз помоћ слепог блока који је поставио два, може да шутира или дода 4. На истом Дијаграму може се да се види могућност за наставак акције додавањем 2 када изађе из контра-блока, који му је поставио 3 (Рубин,П.2004). Дијаграм 4 Дијаграм 5 17

18 Центар који се налази на пост позицији, подразумева све три позиције на линији слободног баcацања, у средини и десно и лево. На овом месту може се користити центри избор различитих типова, али су углавном нижи око (195-7 cm). Они могу поседовати широки избор технике, нарочито врсте додавања додавања, што је и најкорисније, али могу бити и добри реализатори. На овом месту центру се постављају такви задаци да буде асисент у акцијама других играча, па се често дешава да уопште не шутирају тј.у просеку даје једва десетак кошева. Ова тзв. пост позиција има своје принципе игре и садржај његових акција а то су; центар може да истрчи на своју позицију и са своје позиције и прими лопту од сваког играча, када поседује лопту да сам изабере и спроведе извесне индивидуалне маневре, да шутира, започне дриблинг, финту, пивотирање и др. Он може да направи блокаду саиграчу супротно од лопте, да направи блокаду ка лопти. Центар на пост позицији може да асистира играчима који истрчавају са својих позиција или да асиситира у индивидуалним и екипним акцијама (Жеравица,Р.1992). Када се ради о акцијама центра са осталим саиграчима може се направити једна подела која јасније презизира рад центра и групној и колетивној тактици. А то су акција центар-бек, центар-крилни играч, бек-крило-центар, акција са два центра итд. 4.5 Улога центра у нападу У савременој, кошарци разликујемо статичке и покретљиве центре као центре који се све више крећу без лопте с ниске на високу позицију и обрнуто. Они обављају најтеже задатке у фази напада о одбране, морају доминирати снагом, агресивношчћу, способношћу узастопних скокова као и сигурношћу у контакт игри. Савремени центри су покретљиви играчи који су способни успешно решавати игру један на један лицем и леђима према кошу с коришћењем скок шута, хорога и суножних закуцавања. Поред наведених активности, модерна кошарка од центра захтева способност решавања удвајања правовременом ротацијом напада, додавањем слободном играчу на оптерећеној или растерећеној страни напада. Појединачни квалитети центра су нарочито важни у кризним интервалима игре, када се често удваја на позицији поста. Стога положај 18

19 стопала, тела и правилан положај главе с погледом усмереним ка замишљеној средишњиој тачки линије слободних бацања омогућава одлучност, самопоуздање у решавању ситуација у игри, што се манифестује правовременим додавањем слободном играчу. Видљиво је да положај главе, стопала и тела омогућава играчу, који је леђима окренут према кошу, да види рупе у одбрани, а та способност чини разлику између просечног и одличног центра. Решавање удвајања је кључни део усавршавања посттехнике (Трнинић,С.1996). Поред тога, нова техничко-тактичка обележја центра приказују се успешном сарадњом у игри два на два нарочито у пикенрол акцијама, помагањем спољним играчима у игри против агресивне одбране (када је смањена могућност протока лопте на спољне играче, помагањем у ослобађању бека од усмеравања на угао игралишта прављењем блока на одбрамбеном играчу који држи играча с лоптом. На Дијаграму 6 може се видети ако 4 не прими лопту од 1, 2 блокира 5. Пет иде у средину терена и игра пикендрол са 1. У међувремену, 4 иде у угао, 2 наставља да трчи и излази из поља. Ако, при продору дриблингом, играчи одбране помогну, 1 може тако да дода 2, 3 или 4 (Скип,П.2005).. Дијаграм 6 19

20 Развојем кошаркашке игре усвршавао се и шутерски ниво центара, што је омогућило да се користе различите финесе у позицијском или постављеном нападу на половини игралишта. Ако центар игра на високој пост-позицији, мора бити одлучан шутер с црте слободних бацања. Из свега претходног, јасно се показује да центри у нападу морају обављати послове у игри који дају статус најкориснијег играча (Трнинић,С.1996). Обављање тих послова захтева одређене димензије, односно способности, особине и знања Улога центра и транизицијском нападу Транизицијски напад је нешто што савремена кошарка тежи а што произилази из беспрекорне одбране као и тежње да се што брже и једноставније стигне до противничког коша. Променом правила са 30 на 24 секунде за напад, само добија на значају овакав приступ. Као и сви центар има јасно одређене задатке у транзицијском нападу, а у неким елементима фазама напада и пресудну улогу за успешну реализацију истог. Те улоге могу се конкретизовати и то (Трнинић,С.1996) : - прво додавање лопте према бековима 1 или 2, након непоентираног напада или шута са црте слободних бацања. - претрчавање противничког центра постављањем ка линији продора супротно од играча који преноси лопту (Дијаграм 7). На Дијаграму 7 се види контранапад након ухваћене лопте одбијене од коша. Играч 2, након што је ухватио лопту одбијену од коша, додаје је играчу 3 који се извлачи према бочној линији или према назад да би што сигурније примио лопту. У међувремену играч 1 започиње кретање према кошу противника. Играч брзо додаје лопту играчу 4 који заузима положај средњег играча у нападу, поведе лопту и дода играчу1 који може извести соло продор или укључити у завршници центра 5 ( Тоцигл,И. 1973). 20

21 Дијаграм 7 - претрчавање противничке одбране као пети играч, постављање као сигурносни играч на линији слободног бацања у прелазу из одбране у напад и посредовање при ротацији с оптерећене на растрећену страну напада - постављање у зону рекета као број 2 или 3 за пријем лопте пре него што се одбрана постави - осигуравање ротације контранапада с оптерећене стране на растерећену страну - решавање скока у нападу у завршници транзицијскоког напада 21

22 4.5.2 Улога центра у позиционом нападу Сваки тим би у савременој кошарци, требало да покуша да спроведе напад док се одбрана не организује, ако то није случај преостаје му позициони напад. То значи да тим нема бројчану и просторну (тј. временску) предност у зони шута или у ширем смислу да је постављен неки систем одбране без обзира на простор. Основна карактеристика позиционог напада, које треба да се зна, пре свега је тежња тима да што пре пренесе лопту у непосредну близину коша. Из овог произилазе следеће улоге центра у савременој кошарци (Трнинић,С.1996): - постављање за улаз и ротацију напада с позиције високог поста - осигуравање преношења лопте у игри против пресинга у позицији тзв.сигурносног играча - стварање позиције игром без лопте за учесталу унутрашњу игру у утрчавање у празан простор (Дијаграм 8). На Дијаграму 8 играчи број 2 и 5 постављају дуплу блокаду за играча 1 који утрчава ка линији слободног бацања да би примио лопту од играча 3. Играч 1 би требало да има отворен шут са ове позицији, а уколико није створена таква ситуација, играч 4 прави блокаду у леђа за играча 5 са циљем да он прими од играча 1( Маричић,Ч. 2005). Дијаграм 8 22

23 - креатор и веза код преношења лопте пресинг одбране - креатор и веза код преношења лопте пресинг одбране - пражњење простора на оптерећеној страни напада - извлачење противничког центра изван рекета ради ослобађања зоне при кошу или отварање рекета - поентирање у унутрашњој игри или игри под кошем у ситуацији један на један леђима према кошу - поентирање с полудистанце и дистанце - поентирање и изнуђивање личне грешке у игри под кошем - решавање и реализација игре два на два - решавања удвајања позицији леђима према кошу правовременим додавањем слободном играчу - посредовање за ротацију напада с оптерећене на растерећену страну - прављење јаких и агресивних блокова под најтежим углом најтежи за одбрану играча, а затим отварање за пријем лопте или скок у нападу - постављање на унутрашњу позицију за скок у нападу у тренунтку кад лопта напусти шутерову руку - решавање скока у нападу - помагање беку у ослобађању од усмеравања према углу прављења блока на његовом одбрамбеном играчу 4.6 Улога центра у одбрани Савремена кошарка и сама позиција центра у одбрани треба да испуњава низ комлексних задатака. Од њега треба да се захтева да сем свог играча заустави и противнички тим. Они би требало бити способни да правовремено ротирају са стране помоћи на страну лопте, затворити чеону линију, постављати се за изнуђивање прекршаја у нападу. У односу на првог бека који одређује интезитет агресивностост 23

24 предње линије одбране, тако и центар с обзиром на своју позицију и задњој линији одбране, требао би управљати одбраном, комуникацијом, мора прекривати линије додавања (високом позицијом руку), затварати утрчавања кроз средину рекета и контролисати простор. Битно је да схвате да они могу из једног или два корака контролисати средину рекета, што ће им омогућавати блокаду шута, хватање лопте у одбрани, помагање и правовремено враћање директном нападачу те правовремену ротацију стране помагања Улога центра у транзицијској одбрани Ако се сумирају конкретни задаци центра у тразицијској одбрани она би требала да се односи пре свега на : - онемогућавања спољног пивота за прво додавање ; отежавање угла додавања или успоравањње првог додавања - затварање леђа предњој линији одбране спринтом испод линије лопте у рекету - осигуравање и заштита средине рекета и коша од продора - спречавање противничког центра да избори позицију у зони рекета између лопте и одбрамбеног играча Улога центра у позиционој одбрани У самој дефиницији позиционе одбране одбрана би требало да тежи да што више играча буде у могућности да се супроставе нападачу у поседу лопте, јер је он једини који представља непосредно опасност пред кош. Самим тим играчи одбране треба да непрестано и што гласније комуницирају, покушају да усмере напад и контролишу простор у близини испод коша. Сходно томе једне од главних улога центра у позиционој одбрани је (Трнинић,С.1996): - комуникација с позиције руководиоца одбране, играч задње линије 24

25 - спречавање или отежавање линије додаања и линије кретања према средини рекета - разбијање напада у предњим зонама - разбијање линије блокова и кретњи блокова - постављање за прекршај у нападу код ротације стране помагања по вертикали (дубини) или хорзонтали (ширини). - помагање крилу, беку и евентуално другом центру - помагање у одбрани два на два (Дијаграм 9 и 10 ), на дијаграму 9 и 10 може да се види одбрана од блокаде коју високи играч(обично центар 5) поставља нижем (дриблеру) 1 ( плеју ) одбрана од пикенрола. Играч који чува 5(Е) поред упозорења пази блок!) треба да помогне излажењем ( на време и довољно) на правац кретања дриблера 1.Тиме оомогућава саиграчу А да га стигне и успостави одбрамбену равнотежу (на Дијаграму 10 може да се види положај играча Е). Након помагања Е треба да се врати( помози и врати се ) на свог играча 5, ако овај крене ка кошу. Да би то успешно обавио, јер нема довољно добру визуелну контролу (5 се налази изван његовог видног поља) једну руку треба да постави на линију његовог утрчавања(између 5 и коша). Када крене да утрчи оствариће контакт са руком Е, што ће бити знак Е мора да се врати и спречи, обично лоб додавање ( Рубин, П. 2004). Дијаграм 9 25

26 Дијаграм 10 - држање центра на ниској пост-позицији (испред или са стране нападача) - ротирање на противничког центра са стране помоћи - удвајање у угловима према ситуацијама у игри, у односу на лопту и позицију противника -блокирање шута с одбијањем лопте у правцу према броју 1 и 2 (бековима ) или хватање блокиране лопте пре него што падне на земљу - постављање за избор унутрашње позиције за скок у одбрани или постављање у позицију испред противничког играча (између противника и коша) - заграђивање прилаза кошу - контролисање средине рекета - решавање скока у одбрани (заштита и затварање лопте пре првог додавања) 26

27 4.7 Тактички аспекти игре на позицији центра Ако се узме за примарни циљ максимална успешност тима и ефикасност појединца, требало би се створити тактичке претпоставке за постављање тако високих критеријума, а то кошарка сваки дан све више тражи. Када се бира играч на позицији центра, треба да се пре свега узети у обзир да ли тај играч има антрополошка обележја да би могао испунити високе задатке. Сигурно је да нема сваки играч све максималне параметре и управо зато се требају створити и пралогодити такви услови који ће учинак учинити максималним. У зависности са колико се центара игра, шта се жели постићи требало би се држати неколико фундаменталних ствари у оквиру пре свега тактике игре. У игри са једним центром једноставније акције су ако је центар статичан. Динамичан центар тражи већу уиграност и компликованији ритам кретања свих играча који учествују у комбинацији. Комбинација са динамичним центром, центром који лута, тешко се учи, и често се ствара контра ритма акције, што доводи до грешке. У игри са једним центром постоје два принципа тактике (Жеравица,Р.1992): игра се за центра и он треба да је ефикасан и центар игра за друге, ослобађа простор, прави блокаде и додаје лопту у завршној акцији. Најбоље акције у игри са једним центром су акције тима из којих се под кош убацују и други играчи. Да би се то могло остварити требало би имати још два играча који могу се убацивати ближе кошу. Када се игра са два центра у постави треба да се разликују по својим психофизичким способностима и техничко тактичким квалитетима. У случају да су оба статична, спољни играчи треба да имају добар шут са већег растојања, ради ширење одбране. За игру преко центра у завршној фази непходно је обезбедити празан простор. То се постиже организованим постављањем и наученим кретањем осталих играча.игра са центром, треба да је једноставна, што је комликованије то су грешке многобројније. Од њих никада се неби требало тражити што не може да пруже и он може само онда добро да игра ако је физички и психичко добро спреман. Требали би бити у сталном тренингу и тренингу који од њих захтева специфичан рад. 27

28 4.8 Могуће грешке играча на позицији центра Савремена кошарка сасобом носи велике промене. Управо зато у раду са играчима требало би пратити техничко-тактичке промене у свету, статистички их обрадити и методски усскладити у том правцу. Последњих година премећује се значајне промене у игри играча на позицији центра или 5, односно класичног центра под кошем, код многих еврпоских тимова и репрезентација, а такође и клубова НБА лиге. Ако се пажљиво прате играчи на овим позицијама, поготово у последње време у нашој кошарци приметне су неспособност за давање кошева, бежање са својих позиција, недовољно знање основних елемената кошарке и нека врста запостављења у игри тима (Жеравица,Р.1992). Оно што се може још приметити и у НБА лиги, поготово играча који одлазе из наше земље су мали избор шутирања, недостатак самопоуздања и потребне дрскости и осталих одлика за игру под кошем. По мишљењу наших стручњака (Жеравица,Р. Павловић,М. 1992) може се издвојити четири значајна разлога која утичу на формирање неефикасне игре центара а то су: 1. Тактика екипе у нападу 2. Стварање уске специјалности 3. Мали обим рада са центрима 4. Тренеров став Ако се осврнемо на тактику, поготово у нападу, може се извући закључак се центри све више укључују у компликованија кретања у све садржајне комбинације у којима је њихова улога подређена спољним играчима и у интересу је спољних играча. Због своје морфолошке моторичке специфичности, због висине, дугих екстремитета, спорости у односу на друге играче, слабије координације, центри доста тешко остварју таква, за њих комликована кретања. Често се може приметити да високи играч све добро уради, али кад му се дода лопта, он је испусти или му је одбрана одузме, као последица недовољног времена да се концетрише на тренутак примања лопте, да избори добру позицију у односу на лопту, најчешће због тога што је приморан да се много креће и много улога промени. Због мањак стрпљења код тренера а некад и саиграча који су 28

29 искуснији, често пута ове играче претварају у скакаче за лоптом и добре за прављење блокаде, што је велика грешка и онемогућава даљи развој играча. Познато је да тренери немају довољно времена за свој рад,, а када нема довољно времена за усавршавање, онда се користи оно што има. То би значило да се играчу сужава поље делатности а тиме и избор, односно садржај њихове игре. Треба водити рачуна ако се ствара тзв. специјалиста да тиме се лимитира његов делокруг рада и то може да буде катастрофално за играча који је у развоју. Као што је већ речено, са центрима се врло мало ради, поготово на индивидуалним квалитетима. Високи играчи за позицију центра требало би да се припремају по специјалном програму, специјалним методама са изабраним сврсисходним вежбама. У време када је повећан број утакмица и када често тактика узима примат, не би требали заборавити да центри не могу да буду добри играчи без тешког и интезивног индивидуалног тренинга. У савременој кошарци и времену, од тренера се тражи резултат и он је наодговорнији за исто. Управо зато може лако да се деси да тренер ради прикривања слабости појединаца много више ради на организацији кретања- колективној тактици. Оваквим приступом може се постићи одређени резултат, али су лимитирани индивидуални квалитети играча. Не би смело да се заборави да нема добрих резултата у савременој кошарци без одличних центара, према томе рад, који је често мукотрпан са њима, не би смео да буде изостављен (Павловић,М.1992). 29

30 5.0 Закључак Кошарка је колективна игра развијена до нивоа на којој је могуће разликовати пет позиција, а самим тим и различите улоге у игри. Играч на позицији центра је један од најважнијих, иако савремена кошарка не трпи класичне поделе. За своју позицију и улогу и угри центар има своју индивидуалну структуру задатака, с обзиром на постављени концепт игре. Савремена кошарка тражи од играча на позицији центра више задатака, које могу обавити у свим фазама игре. Има много подела и врста центара од којих су главне оне поделе према месту где се крећу и постављају и подела према морфолошким параметрима.у европској,савременој кошарци, центри обављају најтеже задатке у фази напада и одбране. Савремени центри су покретљиви играчи, који треба да имају уску сарадњу са беком и крилом као и способност препознавање њихових грешака током игре, где би својим учешћем отклонили и помогли исто. Када се бира играч на позицији центра, требало би примарно одговорити на питање има ли поједини играч антрополошка обележја која му омогућавају : избор унутрашње позиције и решавање скока у одбрани и нападу као првом скакачу екипе, поентирање у игри под кошем у условима регуларних и нерегуларних контаката у игри, претрчавање противничког центра у интервалу од три секунде, изнуђивање личне грешке и истовремено поентирање, решавање и реализација игре 1 на 1 лицем и леђима према кошу, решавање и реализација игре 2 на 2, правовремено додавање преко рекета с ниске пост позиције ( унутра-споља ), правовремено додавање саиграчу у простор, прављење успешних блокова у нападу, комуникација у одбрани где би он био вођа, разбијање линије блокова, помагање у одбрани пикенрола, посредник брзе ротације с оптрећене на растерећену страну у нападу, блокирањее шутева, кретњу на леву и десну страну напада, контролу средине рекета, испољавање лидерских каректеристика, утрчавање у празан простор, вансеријске способности у шутирању унутар рекета, реализација послова у одбрани на релацији бек-центар и центар-крило и континуирано кретање без лопте с примањем и прављењем агресивних блокова. 30

31 Из свега наведеног се види да играчи на позицији центра у савременој кошарци, требало би да покривају низ појединачних и колективних одговорности које су неопходне за развој игре. Да би се све ово постигло треба да се правовремено изврши селекција играча на овој позицији и обавезно радити индивидуалне и интезивне тренинге, које ће омогућити успешну реализацију сложених задатака у игри. То су задаци који дају статус најкориснијег играча, где екипа која жели да доминира и побеђује треба да има оваквог играча на позицији центра... 31

32 6.0 Литература 1. Маричић, Ч. (2005): Часопис удружења тренера Југославије 34, Стандард 2, Београд 2. Маричић, Ч. (2005): Часопис удружење тренера Југославије 37, Тренер, Јуниор, Београд 3. Нешић, Г. (2002): Основи антропомоторике; Спортска академија, Београд 4. Павловић,М. (1986): Структура игре и оптерећење играча у кошарци-студија, З ФКВ, Нови Сад 5. Павловић, М. (1978): Методика кошарке, Завод за физичку културу Нови Сад 6. Павловић, М.(1992): Ранко Жеравица у југословенској кошарци, Јуниор, Београд 7. Рубин, П. (2004): Кошарка, методика и техника, аутор, Нови Сад 8. Рубин, П. (2004): Кошарка-тактика, аутор, Нови Сад 9. Тоцигл, И. ( 1973): Тактике игре у нападу, Штампарија Петриња 10. Трнинић,С. (1996) :Анализа и учење кошаркашке игре, Викта.д.о.о., Пула Бора 11. УКТ,С.(1989): Преводи из стране литературе, број 3, Аранђеловац 12. Ценић, Б. (1976): Практични савети које тренер може упутити играчима, саветовање, Србобран 32