Рад са млађим категоријама у одбојци

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Рад са млађим категоријама у одбојци дипломски рад Кандидат: Ментор: Ван.проф.др Горан Нешић Чланови комисије: Доц.др Зоран Валдевит Ас. Милан Сикимић Београд, 2013.

2 РАД СА МЛАЂИМ КАТЕГОРИЈАМА У ОДБОЈЦИ Сажетак У условима данашњице, у области спорта расте конкурентност међу различитим врстама спорта. Међу најзаступљеније и у свету најпопуларније спортове спадају спортске игре, где посебно место заузима одбојка као једна од најдинамичнијих спортских игара. Говорећи о посебностима и значају одбојке, може се рећи да је одбојка веома специфичан спорт и да је најколективнији од свих екипних спортова. Као посебну вредност бављења одбојком истиче се психосоцијална компонента. Предмет овог рада обухвата проблематику савремених услова рада са млађим категоријама у одбојци, са посебним освртом на значај савладавања методике обучавања одбојкашких елемената, као и основне обуке која омогућава да се стeкну елементарна одбојкашка знања и савладају базични одбојкашки елементи. Све то у циљу да се добије дубљи увид у процес проучавања у тренингу млађих категорија у одбојци, те да се утврди значај примене теоријске припреме у тренингу млађих категорија. Кључне речи: одбојка, одбојкашки елементи, млађе категорије, методика обучавања WORKING WITH YOUTH CATEGORIES IN VOLLEYBALL Summary In the conditions of today, in the field of sports is growing competition among different types of sports. Among the most common and most popular sports in the world, including sports games, where a special place is volleyball as one of the most dynamic sports games. Speaking of features and the importance of volleyball, we can say that volleyball is very specific type of sport and the most collective of all team sports. As a special value of practicing volleyball highlights is the psychosocial component. The subject of this paper deals with the issue of modern working conditions of youth categories in volleyball, with special emphasis on the importance of overcoming the methodological training elements of volleyball, as well as basic training, which makes it possible to acquire the basic volleyball skills and learn the basic elements of volleyball. All this in order to gain a deeper insight into the process of research in training junior category at volleyball, and to determine the significance of theoretical preparation in the training of young volleyball players. Keywords: volleyball, volleyball elements, youth categories, methodology training 2

3 САДРЖАЈ 1. УВОД ПОЈАМ И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОДБОЈКЕ Дефиниције основних појмова у одбојци Краћи осврт на правила одбојке Млађе категорије у одбојци Значај одбојке за млађе категорије МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА ОДБОЈКАШКИХ ЕЛЕМЕНАТА Методика тренинга техника без лопте Методика тренинга техника са лоптом Методика обучавања технике одигравања прстима Методика тренирања технике дизања Методика обучавања технике одигравања чекићем Методика тренирања технике пријема сервиса Методика обучавања технике смеча Примери елементарних игара у функцији усвајања елемената технике одбојке МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА ТЕХНИКЕ ПОТИСКИВАЊА ЛОПТЕ ПРСТИМА МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА ТЕХНИКЕ ОДБИЈАЊА ЛОПТЕ ЧЕКИЋЕМ Предмет и циљ рада Предмет рада Циљ рада Метод рада Рад са млађим категоријама у одбојци Одбојкашка школа првог степена Одбојкашка школа другог степена Одбојкашка школа трећег степена Одбојкашка школа четвртог степена Одбојкашка школа петог степена УКЉУЧИВАЊЕ РОДИТЕЉА У СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ ДЕТЕТА ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА

4 1. УВОД Размишљајући о одбојци као начину спортског живота у целокупном систему спорта, иста се може дефинисати као изузетно сложен феномен. Настала из потребе да се реше практични проблеми понашања људи, који су последица модерног начина живљења, сматра се да на посебан начин обликује људски живот и кретање. Бројни су разлози и интереси за одбојку, а један од њих је одбојкашка природа кретања која окупља велики број деце и омладине. Кроз досадашња истраживања доказано је да се одбојком могу решавати проблеми телесног развоја, одређених облика понашања, чак и проблеми духовних и моралних вредности. Како би се дошло до стадијума када одбојкаши пружају максималне резултате, неопходно је проћи кроз одређене трансформационе процесе. Веома значајан и доминатан положај у одбојци заузима специфична моторика, односно, техника коју играч треба да одради до контакта са лоптом, као и у самом одигравању. Да би се могло успешно учествовати у одбојкашкој игри, неопходно је у одређеној мери познавати специфичне елементе игре и испољавање технике у такмичарским условима. У одбојци техника има централно место и, као таква, директно се одражава на свеукупни резултат. Током свог развоја, долазило је до унапређења и усавршавања одбојкашке игре, кроз све сегменте. Савремени начин играња захтева од играча савршено владање елементима технике, што рационалније извођење покрета у циљу решавања одређених задатака. Поред примене елемената технике, постоји потреба за познавањем тактике и то индивидуалне, групне и екипне. За успешног одбојкаша, од изузетне важности је овладати потребним знањем и перфектно извести сваки техничко - тактички елемент. Како би се то постигло, потребна је, пре свега, адекватна, оптимална физичка припремљеност, као фундамент свих кретних испољавања на одбојкашком терену. Да би се поменути елементи извели брзо, снажно и тачно, поменутој фази учења, усвајања или перфектног извођења ових елемената, неопходно је посветити максималну пажњу. Такође, потребно је имати 4

5 одговарајуће физичке припреме јер од тога зависи квалитет игре и у крајњем, победа на утакмици, што је и циљ одбојкашке игре. Данас се деца у најранијим годинама укључују у различите одбојкашке школе и клубове, активно учествују у такмичењима и то учешће постаје саставни део њиховог живота. Због тога је све више присутан тренд повећања дечијих спортских такмичења како на националном, тако и на интернационалном нивоу, а самим тим и значаја рада са млађим категоријама. Као природан след те појаве, нужна је селекција као оптимално одабирање здравствених, конституционалних и других карактеристика младе особе прилагођеним потребама одбојкашке игре. То је предуслов за касније усмеравање и усавршавање. Дакле, тој деци је потребно омогућити развојни пут од детињства до успешног одраслог спортисте - одбојкаша, водећи при томе рачуна да се не угрози њихово здравље. Имајући наведено на уму, истиче се значај рада са млађим категоријама, упознавање младих са основама и финесама спорта, стицање основних и увежбавање постојећих вештина, кроз индивидуални рад са тренерима, кроз добијање смерница за побољшање извођења општих одбојкашких елемената. 5

6 2. ПОЈАМ И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОДБОЈКЕ Основна карактеристика спорта, која одређује и друга његова обележја, јесте присуство такмичарске компоненте. Спортисти који се такмиче у различитим спортским гранама и дисциплинама, без обзира на карактеристике и психофизичка испољавања, имају заједнички циљ, а то је постизање максималних резултата и победа на такмичењу. Одбојка је спорт у којем играју две екипе на терену подељеном мрежом. Постоје различите верзије ове игре прилагођене посебним околностима с циљем да се многоструке могућности ове игре пруже свима Дефиниције основних појмова у одбојци Да би уопште могли доћи до врхунских резултата неопходно је проћи кроз одређене трансформационе процесе - тренинг. Одбојкашки тренинг (практична примена методичког поступка) је време у коме тренер вежба одбојкаше, са циљем да се практично изводи одабрана одбојкашка техника или други одбојкашки начин кретања који је обрађен у припреми. Основна карактеристика тренинга је, да у њему увек доминира вежбање пракса. Принцип свесне активности мора бити поштован уколико се жели мобилизација свих психофизичких способности у процесу тренинга. Само онај спортиста који разуме шта се од њега тражи, зашто изводи одређену вежбу и који су циљеви њеног извођења може бити високо мотивисан у процесу тренинга. А као што је познато, висока мотивисаност на тренингу је један од најважнијих фактора за његову успешну реализацију. Базу, главно место, у одбојци заузима техника игре. Одбојка је игра за два тима, од шест играча у којој сваки тим покушава да постигне поене уземљењем лопте на делу терена другог тима. Под млађим категоријама спортиста се, у одбојци, подразумевају млађе пионирске, пионирске, кадетске и јуниорске селекције. 6

7 2.2. Краћи осврт на правила одбојке Одбојка је тимски и олимпијски спорт где се лопта удара руком преко мреже на противничку страну. Тим чине шест играча где свако има своју функцију. Тим се састоји од техничара, коректора, два примача, средњег блокера и либера. Техничар је мозак екипе и он увек стоји у близини мреже. Блокери такође стоје код мреже и њихова улога је да блокирају противнички смеч. Коректор смечује, а примачи и либеро примају сервис. Модерна одбојка се игра на три добијена сета, до 25 поена. Када и једна и друга екипа имају по два добијена сета, игра се пети сет, тзв. ТАЈ-БРЕК до 15 поена. У тиму је 12 играча, али је само 6 на терену. Остали су на клупи, они су замене. Либеро никада не сервира. 1 Циљ игре је послати лопту преко мреже да би додирнула противничко поље и спречити противника да учини исто. Пре него што врати лопту противнику екипа има право на три одигравања (не рачунајући додир блока). Лопта се убацује у игру сервисом: играч који сервира упћује лопту преко мреже ка противнику. Надигравање траје све док лопта не додирне терен, не оде у ''аут'' или екипа не успе да је врати на дозвољен начин. У одбојци, екипа која победи у надигравању осваја поен. Када екипа која прима сервис победи у надигравању, осваја поен и стиче право да сервира а играчи се ротирају за једно место у смеру казаљке на сату. 2 Одбојкашку игру сачињава шест елемената игре: сервис, блок, одбрана поља, пријем сервиса, дизање лопте за напад и сам напад. Одбојкашко игралиште Одбојкашко игралиште (слика 1) је на само 18 метара и ширине 9 метара ширине, подељен на два 9 м 9 м од половине од једног метра широм мрежа 1 посећен године. 2 посећен године. 7

8 постављена тако да је врх мреже је 2,43 м изнад центра суда за мушкој конкуренцији, и 2.24 метара за женској конкуренцији (ове висине су различити за ветеране и јуниорској конкуренцији). 3 Слика 1. Одбојкашко игралиште Подлога за игру Подлога мора бити равна, хоризонтална и једнообразна. Не сме да представља никакву опасност за повреду играча. Забрањено је играти на неравној или клизавој подлози. 3 посећен године. 8

9 За ФИВБ, светска и званична такмичења, дозвољена је само дрвена или синтетичка подлога. Свака подлога мора бити претходно одобрена од стране ФИВБ-а. На затвореним теренима, површина терена мора бити светле боје. За ФИВБ, светска и званична такмичења, линије терена морају бити беле боје. Терен и слободна зона морају бити обојени другим, међусобно различитим бојама. На отвореним теренима, дозвољен је нагиб од 5 мм по метру, ради дренаже. Линије начињене од чврстог материјала су забрањене. 4 Слика 2. Одбојкашко игралиште (Извор: 1 Нешић Г. (2000). Модел рада одбојкашке школе. Спортска медицина. 5 (3), ) 4 ФИВБ, Званична правила одбојке , преузето са 9

10 Освајање поена, победа у сету и утакмици Екипа осваја поен: када успешно упућена лопта додирне противничко поље; када противничка екипа учини грешку; када противничка екипа добије казну. Победа у сету У сету (осим у одлучујућем, петом сету) побеђује екипа која прва освоји 25 поена, са вођством од најмање два поена. У случају нерешеног резултата, 24-24, игра се наставља док се не постигне вођство од два поена (26-24; 27-25;...). Победник утакмице Победник утакмице је екипа која освоји три сета. У случају изједначеног резултата, 2-2, одлучујући (пети) сет се игра до 15 поена, са вођством од најмање два поена Млађе категорије у одбојци Како је поменуто, под млађим категоријама спортиста се, у одбојци, подразумевају млађе пионирске, пионирске, кадетске и јуниорске селекције и у оквиру једног одбојкашког клуба треба да постоје све поменуте селекције које посебно тренирају и усавршавају се у одговарајућем режиму тренажног процеса. Уз поштовање реалне могућности за несметан рад, систематско образовање одбојкашког подмлатка могуће је спровести у следећим организационим облицима: школа одбојке, 5 ФИВБ, Званична правила одбојке , преузето са 10

11 пионирска селекција, кадетска селекција, јуниорска селекција. Потребни материјални услови које је неопходно обезбедити како би се у свим овим селекцијама омогућило спровођење програмираног рада у савременим условима, технологијом и методама рада: 6 1. Сала за тренинг са стандардним справама и реквизитима за општу и специфичну физичку припрему. 2. Конструкција за одбојку, на којој се мрежа по жељи може дизати и спуштати. 3. Одбојкашка мрежа и антене. 4. Одговарајући број термина за тренажни рад и утакмице у складу са планом рада одређених годишта. 5. Реквизити за одбојку: Одбојкашке лопте на 2 полазника 1 лопта, Лопте лакше и по обиму веће од одбојкашких, Лопте лакше и по обиму мање од одбојкашких, Вијаче, Лопте за одбојку са омчом, 50 лоптица за тенис, 2 обруча и квадра, који се монтитају изнад или до мреже, Медицинке од 1 кг и 2 кг, Судијска столица - постоље. 6. Пратеће просторије: Свлачионице, Купатила, Тоалет, Справарница, Учионица са ТВ, видеорекордером и школском таблом. 6 Нешић Г. (2000). Модел рада одбојкашке школе. Спортска медицина. 5 (3),

12 Да би тренер изабрао праве вежбе, он претходно треба добро да познаје карактеристике пажње сваког свог спортисте (типичне грешке у пажњи, пропусте, карактеристични стил). У томе му може помоћи и психолог. Основни приступ у раду треба да буде позитиван. Деца пубертетског доба су врло осетљива на све критике и коментаре, нарочито оне који се тичу њихових способности, изгледа, понашања. Тренери треба да имају пуно стрпљења и да по сваку цену избегавају довођење младих спортиста у потенцијално понижавајуће ситуације. Младе спортисте треба упознати и учити психолошким техникама које ће им помоћи да се лакше изборе са притиском такмичења. То су вежбе концентрације, унапређења способности селективне и вољне пажње, релаксације (дубоко дисање, прогресивна мишићна релаксација), имагинације (визуализације), позитивног мишљења и самоговора Значај одбојке за млађе категорије Одбојка има вишеструки утицај, а када је реч о младима, пре свега, на правилан развој и васпитање истих. Она знатно утиче на усавршавање функција унутрашњих органа. Правилним избором вежби, комбинацијом различитих тренинга, добијају се високе вредности у функцији појединих органа. Одбојка, као једна од најпопуларнијих спортских игара има велики значај јер: помаже оптималан раст и развој детета, отежан условима живота и рада, утиче на развој мишића како би осигурао нормалан развој скелета, који је у овом узрасту угрожен. Сматра се да одбојка посебно утиче на развој манипулативних покрета, значајно заступљених у образовно-васпитном процесу, чија се неразвијеност манифестује повећаним утрошком енергије и брзом појавом замора, утиче на повећање 12

13 функционалних способности апарата за дисање и крвоток, подстиче развој рецептора пресудних за ефикасност адаптације на савремене услове живота и рада. Одбојка, као спортска игра, има велики значај на развој интелектуалнокреативних способности, унапређењу међусобних односа и развоју колективне свести деце. Ипак, одбојка је јединствена међу играма на мрежи јер захтева да је лопта константно у ваздуху летећа лопта и због дозвољавања одређеног броја додавања сваком тиму, пре него што лопту врате противницима. Увођење у игру, посебног одбрамбеног играча који се назива либеро, унапредило је одбојку у смислу размене и вишефазне игре. Измене у правилима за сервирање промениле су чин сервирања од једноставног убацивања лопте у игру до нападачког оружја. Нешто више о томе у наставку рада. Концепт ротације у игри је утемељен да омогући свестраност спортиста. Правила о позицијама играча морају дa допусте тимовима да имају флексибилност и да стварају интересантна развијања у тактици. Млађе категорије користе овај оквир да се такмиче у техникама, тактикама и спремности. 13

14 3. МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА ОДБОЈКАШКИХ ЕЛЕМЕНАТА Стицање правилних знања, вештина и навике о одбојкашким техникама, те ефикасног коришћења истих представља један од основних циљева методике тренирања одбојкашких техника као дела теорије и праксе одбојке. Да би се остварио примарни циљ, потребно је моделирати правилне методичке поступке. Постизање наведених циљева код одбојкаша подстиче индивидуални развој, стицање квалитетних знања, умећа и навика у потребном обиму. Техника у спорту = Начин извођења појединих елемената 7 Спортска техника = рационално и ефикасно (оптимално) извођење кретања ради решавања одређеног задатка. 8 Спортска техника представља рационално и ефикасно извођење покрета ради решавања одређеног задатка. За спортску технику је специфична општа форма извођења одређеног моторног задатка, а касније следи код сваког појединца развијање интензитета кретања, сходно индивидуалним могућностима. Одбојкашка техника је рационално и ефикасно извођење различитих локомоција, ради решавања моторичких задатака у процесу тренинга и утакмице. Техника у одбојци је "веома комплексна и варијабилна, пре свега када се говори о техничкој спремности са и без лопте, која треба да буде третирана као ланац различитих активности". Техника заправо представља обликовано моторичко памћење. Карактеристична је висока варијабилност извођења активности према захтевима ситуације у игри.. Ово представља основу за методику тренинга технике елемената одбојкашке игре. Да би се могло успешно учествовати одбојкашкој игри, морају се у одређеном степену познавати специфични елементи игре и извођење технике у такмичарским условима. У одбојци, техника има централно место и директно се одражава на резултат. 9 7 Томић,Д., Немец,П (2002). Одбојка у теорији и пракси. Београд: СИА, стр Малацко,Ј., И. Рађо (2004). Технологија спорта и спортског тренинга. Сарајево: Факултет спорта и тјелесног одгоја. стр Нешић Г., Методика исправљања уочених грепака из одбојкашке технике, преузето са 14

15 Одбојкашка методика технике треба да користи учењу, усавршавању и аутоматизовању кретања и покрета који чине одбојкашке технике. Поред физичких квалитета сваке технике, методика треба да омогући одбојкашима да овладају и квалитативним аспектима техника. Основни квалитети одбојкашких техника су: - регулација мишићне тензије (мишићног напрезања) целог тела или појединих делова тела, - регулисање криволинијског кретања тела (балистичког), - амплитудних квалитета кретања у зглобовима и - регулисање пројекцијалних квалитета у вези решавања одбојкашких циљева Методика тренинга техника без лопте Одбојкашке технике без лопте су: ставови, трчање, скокови, поскоци, приземљења и кораци. У методичком поступаку доминирају следећи принципи тренирања техника без лопте: принцип одговарајућег става за деловање на лопту пре долетања лопте, принцип адекватне пројекције тежишта тела у ставу на површини коју ограничавају стопала, принцип деловања на лопту у простору између одбојкаша и мреже (изузев код дизања), принцип непрекидности гледања у лопту, принцип "мирног" држање тела у свим ставовима (пре и у контакта с лоптом), принцип искорака према лопти у почетка извођења технику. Одбојкаш треба да схвати значај правилног става и предности које њим остварује. Томе у прилог, у наставку, следе основне одбојкашке позиције. 15

16 Основни одбојкашки ставови Високи став захтевају одбојкашке вештине: сервис, блок, смеч и дизање у скоку. Када је играч у високом ставу тело му је скоро потпуно опружено у усправној позицији. Када се креће у високом ставу онда то мора чинити тако да је тело у равнотежи и чело мало испред рамена. Средњи став у припремној позицији за одигравање лопте захтевају одбојкашке вештине: подлактично одбијање, вршно одбијање, одбрана и блок. У средњем одбојкашком ставу колена су савијена под углом од око 45 степени, а стопала размакнута барем у ширини рамена. Чело је помакнуто, мало према напред, испред рамена. Руке су опуштене и мало савијене у лактовима. Руке увек морају држати (имати) у своме видном пољу. Горњи део тела-труп држи се равним, а никако погрбљеним. Ниски став захтева одбојкашка вештина обране поља. Он се примењује када се мора спасити лопта која је веома близу пода. Ноге су при томе савијена у коленима барем око 90 степени тако да су кукови веома ниско, а стопала размакнута веома широко. Ово је најчешће техника за спашавања лопте која пада према поду. 16

17 У другој фази обучавања почетник понавља вежбе у измењеним ситуацијама и позицијама, при чему се истичу предности правилних ставова за поједине технике са лоптом. Методички поступак у фази аутоматизације треба да се заснива на примени стеченог искуства о ставовима и зато се користе специфичне одбојкашке вежбе. Методички поступак у тренирању трчања Одбојкашко трчање је модификован облик природног трчања. Методички поступак у тренирању трчања треба да се заснива на истицању елемената одбојкашке ситуације: став за старт, растојање за претрчавање, техника корака, додатни задаци у трчању, трчање у одбрани, контри или нападу, начин заустављања и завршетка претходне технике и веза са техником која следи. Методички поступак у тренирању скокова Скокови су сложене локомоције, а изведене су из природних скокова. Кључни елемент скока је одраз (одскок) од подлоге. У одразу се одређују основни елементи скока: правовременост одраза (одскока), почетно убрзање, удео замаха у повећању силе и брзине у одразу, парабола лета тела кроз ваздух, итд. Сваким скоком се решава конкретан задатак, па је зато важно да се у тренингу вежбају сви набројани елементи скока. Методички поступак у тренирању почетника користи методу подражавања. Подражавају се прво обеножни скокови на месту. Скокови из залета се тренирају кад се науче одскок и доскок на месту. Методички поступак у тренирању поскакивања или одскакивања Поскок или одскок је честа одбојкашка техника без лопте. Изводи се обеножно или једноножно, а намена му је вишеструка: брзо се мења положај стопала, постиже се динамичност, одржава се активност у ставу, користи се као елемент концентарције, итд. 17

18 Методички поступак у тренирању корачања Корачање је базична техника без лопте. Основне технике корака у одбојци су: кораци напред, назад и устрану, укрштени корак и кораци са привлачењем. Ови кораци се користе за кретање уз мрежу и на терену. Методички поступак у тренирању приземљивања Технике приземљивања означавају начине како да се тело одбојкаша приземи после лета кроз ваздух. Ове технике се користе после промене правца лета лопте у нестандардним ситуацијама као што су: необични доскоци (обеножно, једноножно), приземљење на рукама (упијач), приземљења на другим деловима тела, користећи технике поваљки или клижења. Те технике су саставни елементи тзв. одбрамбених техника са лоптом: упијача, полуупијача, пријема са колутом и суна (клизећи упијач). Правилно извођење ових техника је добра превентива од разноврсних повреда Методика тренинга техника с лоптом Елементи одбојкашке технике са лоптом одигравање "прстима" одигравање "чекићем сервис: школски сервис (први сервис), o тенис сервис o "флот" сервис из скока o смеч сервис смечирање и пласирање лопте блокирање приземни положаји (клечање, седење, лежање, проклизавање, сун унапред и бочно, сврдлосун) 18

19 Методика обучавања технике одигравања прстима Додавање прстима је основна техника одбојке, а често се за њу користе термини "одбијање лопте" или "одбијање прстима". Израз "одбијање" не одговара суштини деловања на лопту, јер се она састоји од акција за амортизацију кинетичке енергије и упућивања лопте у нови правац, што се не подразумева изразом "одбијање". Методика тренирања додавања прстима се заснива на: одређивању садржаја и проблема, принципа, метода, организацији, упутствима, контроли и повезивању са другим елементима на такмичењу или на тренингу. Принципи у тренирању додавања, у почетној фази. Принцип заузимања става за додавање, пре контакта са лоптом. Принцип окретања врхова стопала према циљу. Принцип контакта са лоптом изнад и испред главе. Принцип формирања облика прстима и шакама, који подсећа на доњи део,,грчке вазе, а одговара обиму лопте. Принцип стабилности става у фази контакта с лоптом. Принцип максималне дорзалне флексије шака у завршној фази амортизације. Принцип деловања на лопту "целим телом", сукцесивним и симетричним покретима руку. Принцип објективизирања циљева (површина терена - величина, висина, лет, време лета, итд.). Принцип опруженог тела, са длановима окренутим устрану, на крају акције. 19

20 Да би се овладало комплексним структурама додавања, тренер треба да бира вежбе у којим ће обезбедити правилност у обучавању: - додавање у циљ који је испред, - додавање у циљ који је изнад, - пребацивање лопте преко мреже у циљ, - додавање из дубине поља одбојкашу уз мрежу, - додавање одбојкашу преко главе (иза главе), - додавање одбојкашу из скока: напред, изнад и иза главе, - додавање из поваљке: назад, устрану и напред. 1. Наместити прсте за правилно одигравање (корпу), из тог положаја узимати лопту са пода. 2. Наместити прсте за правилно одигравање, лопту држати на челу и правилном техником избацити лопту партнеру. 3. Правилно добацивање прстима (лопта је у шакама). 4. Један вежбач седи са правилно постављеним прстима, а други му додаје лопту на прсте и при томе први врши правилно одигравање прстима. 5. Иста вежба само у чучећем положају. 6. Иста вежба само један од играча седи на клупи и одиграва прстима. 7. Приликом одигравања прстима играч из седа иде у усправан положај. 8. Узајамно одигравање прстима. 9. Одигравање изнад главе. 10. Једно одигравање изнад главе, друго одигравање партнеру. 11. У тројкама, одигравање прстима изнад себе и одигравање ка партнеру. 12. Одигравање прстима изнад себе, окрет за 180 о, одигравање прстима изнад главе. Правилан положај ногу, тела и руку основна су гаранција за добру технику одбијања лопте. Код одигравања прстима пожељно је да су: руке изнад главе, погрчене у моменту судара са лоптом; да лопта напушта шаке тек пошто су руке потпуно испружене; после одбијања лопте дланови су испружени, а прсти окренути унапред, руке остају паралелне; лопту потискивати рукама и шакама, а када треба 20

21 упутити дугачку лопту у потискивању учествују опружачи целог тела, нарочито руку и ногу Методика тренирања технике дизања Специфичност методике дизања одређују: 1. физичке карактеристике ситуације за дизање (мрежа, блокери, висина контакта са лоптом, итд.), 2. специфично оберучно и неједнако деловање рукама у дизању, 3. захтеви за специјалне психичке и интелектуалне способности, 4. правила и 5. тактички задаци. Принципи обучавања дизача - Принцип сталног усавршавања дизања. - Принцип вежбања дизања са искусним смечером. - Принцип прилагођавања дизања тактичкој комбинацији. - Принцип уважавања физичких елемената кретања (простор, време, сила, изненадност). - Принцип примене најједноставније варијанте. - Принцип деловања на лопту изнад горње ивице мреже. 21

22 - Принцип обавезног читања распореда блокера и одбрамбених одбојкаша. - Принцип сталне примене финте (варке), да противнички блокери не открију намеру дизача. - Принцип примене сигнала за комуникацију са саиграчима. - Принцип тренирања резервног дизача. - Принцип непрекидног тренирања кондиционих способности Методика обучавања технике одигравања чекићем Одигравање чекићем је елемент игре који се користи у ситуацијама додавања лопте на мрежу, а најчешће у комплекснијим ситуацијама пријема сервиса и у још више отежавајућим ситуацијама одбране након снажних напада противника. Искуство у тренирању "чекића" показало је оправданост следећег избора варијанти тренирања: 1. додавање лопте испред себе; 2. додавање лопте изнад себе; 3. додавање у страну и 4. додавање иза главе. 22

23 1. Правилно постављање чекића, тј. постављање руку у адекватан положај; 2. Постављање лопте партнеру на чекић; 3. Одигравање чекићем изнад себе; 4. Један играч правилно поставља чекић, а други му додаје лопту на чекић, при чему први правилно одиграва чекић. Иста вежба само у седећем положају; 5. Иста вежба само у чучећем положају; 6. Иста вежба само седећи положај на клупи; 7. Иста вежба само из седећег положаја при одигравању прелази се у усправан положај; 8. Међусобно добацивање чекићем; 9. Одигравање чекићем изнад себе, па одигравање чекићем ка партнеру; 10. Одигравање чекићем изнад себе, окрет за 180 о,одигравање чекића преко главе; 11. Одигравање чекићем изнад себе, па прстима избачај ка партнеру. Код одигравања чекићем пожељно је: да су руке што испруженије, како би подлактице биле што ближе једна другој, да у одбијању лопте учествује цело тело, да чекић чини једну целину, шаке су повезане, лопту одбијати доњим делом подлактица, лопта се одбија под мањим углом јер желимо да је задржимо у нашем делу игралишта. 23

24 Методика тренирања технике пријема сервиса У данашњој одбојци сервис је углавном средство напада, којим се жели отежати, односно пореметити пријем или по могућности директно освојити поен. Другим речима, сервис има два основна задатка и циља, који се своде на директно поентирање из сервиса и поремећај пријема због онемогућавање брзог, комбинованог и ефикасног напада од стране противничке екипе. У тактици сервирања изузетно је важно изабрати најбољи, односно најефикаснији начин сервирања и у право га време применити. Сервис је технички елеменат одбојкашке игре и представља почетни ударац који се изводи на почетку сета и после сваке грешке, односно технички елемент чијим извођењем почиње борба за поен, а изводи га играч који се налази у позицији један иза основне линије. Он представља један од најбитнијих елемената одбојкашке игре и зато му треба посветити велику пажњу и довољно времена на сваком тренингу. Пријем сервиса је техника одбране, којом се примачи сервиса (пријема) или либеро бране од сервирања, при чему користе,,чекић за деловање на лопту. Структуре кретања у пријему се разликују од структура других техника, па се зато и методика тренинга разликује. Методика тренирања пријема сервиса проучава и практично решава следеће дидактичке проблеме: (а) одређује обим садржаја за тренинг, (б) истиче проблеме примача на утакмици, (ц) принципе, (д) методе, (е) организацију, (ф) контролу и (г) могућност повезивања са осталим техникама. Методичка упутства су важна компонента тренажног процеса. Њихова примена скраћује време тренирања и повећава ефикасност. a) Пријем почети индивидуалним вежбама. b) Пријем вежбати у серији са довољним бројем понављања. c) У сваком пријему тежити да се лопта упути на циљ. d) Вежбаче делити у групе (најмање на групу сервера и додавача). e) У почетној фази тренинга одредити технику за сервирање. f) У почетној фази обезбедити искусне сервере. 24

25 Методика обучавања доњег сервиса: У методичком поступку се најчешће препоручују специфични принципи за вежбање сервера: - принцип стабилне ударне површине шаке (од меснатог дела длана), - принцип истицања доминантности једног механичког фактора, нпр. висина ударне тачке, удаљеност од мреже, величина силе, итд., - принцип одређивања циља који треба погодити, - принцип одређивања површине лопте коју треба ударити шаком, - принцип коришћења телесних карактеристика (висина и тежина тела), - принцип првенства прецизности над тренирањем снаге за сервирање и - принцип активности после ударца по лопти. Техника се приказује одмах у целини (синтетички метод); Са 3м; Са 6м и 9м преко мреже, с тим што можемо додати пријем сервиса чекићем. Методика обучавања тенис сервиса: 1. Имитација тенис сервиса са бочних линија; 2. Парови, увежбавање ударца по лопти коју држи партнер на максималној висини дохвата сервиса; 3. Тенис сервис преко мреже са 3м; 4. Тенис сервис преко мреже са 6м; 5. Тенис сервис преко мреже са линије 9м. 25

26 3.2.5.Методика обучавања технике смеча 1. Обучавање ударца по лопти (из зглоба шаке, из зглоба лакта), па учење бича тј. целог покрета. Водимо рачуна да десна рука завршава на левом куку; 2. Парови распоређени по ширини терена, смеч о под из руке; 3. Парови распоређени по ширини терена, смеч о под у скоку; 4. Играчи стоје на 3м,избацују лопту изнад главе и изводе смеч о под; 5. Имитација корака за смеч; 6. Парови, један играч подбацује високо лопту одоздо на мрежу, други играч ради залет и уместо смеча хвата лопту испруженом руком; 7. Смеч фиксиране лопте, један играч стоји на прстима или на постољу и држи лопту; 8. Смеч високе лопте, са подбацивањем играча на мрежи; 9. Смеч првог темпа са подбацивањем техничара. 26

27 Методика обучавања технике блока: 1. Правилно постављање шака (шаке окренуте ка мрежи); 2. Правилно постављање блока (20 30 цм удаљена стопала од средње линије); 3. Иста вежба само са скоком на мрежу из места; 4. Иста вежба само у пару, парови скачу у исто време; 5. Иста вежба само са докораком; 6. Иста вежба с тим што парови врше прекорак и скок дуж целе мреже; 7. Иста вежба само са искораком са прекораком; 8. Иста вежба само са трчећом варијантом; 9. Играчи стоје један наспрам другог, преко мреже, један подбацује лопту а други поставља блок; 10. Иста вежба само што један смечира а други поставља блок; 11. Три играча: један стоји на 3м иза блокера, и подбацује лопту преко мреже партнеру који се налази са друге стране мреже и који смечује у блок. Циљ вежбе је да блокер стекне тајминг. 27

28 Све вежбе из методике обучавања блока поновити и у једну и у другу страну Примери елементарних игара у функцији усвајања елемената технике одбојке Одбијање од зид Број играча зависи од броја лопти и слободног простора на зиду. Сваки играч игра за себе на тај начин што одбијену лопту од зида враћа натраг ударцима прстију. Побеђује онај ко највише пута одбије лопту. Ко ће више Сви ученици су подељени у парове и по један у пару има лопту. Ученици додају лопту у месту а затим у кретању. Обично додавање и одбијање лопте прстима. Ловци и медведи Нацрта се велики круг. Играчи се поделе у две групе: прва група ловци је распоређена око круга, а друга медведи налазе се у кругу. На дати знак ловци лоптом гађају медведе који се спасавају избегавајући лопту или је одбијајући на одбојкашки начин. Ова игра утиче на усавршавање координације. 28

29 Дечија одбојка Ова игра је са поједностављеним правилима игре, начином играња, смањеном дужином и ширином игралишта и висином мреже прилагођена дечијем узрасту. И у овој игри мали играчи упознају основна правила игре. Место за игру је мања отворена или затворена површина. Као помагала користе се мрежа или канап са заставицама, лопта за одбојку. Сврха игре је спретно бацити лопту да падне на противничко игралиште. Oсновна правила игре: Број играча: од 6 до 9 играча. Ток игре: Жребом се одређује екипа која почиње игру. Игра почиње сервисом који се изводи са десне стране игралишта. Кад екипа стекне право на сервис, сви играчи дотичне екипе мењају места помичући се за једно место удесно. Допуштено је хватати лопту обема рукама, али при томе лопта не сме додирнути тело играча. Једна екипа сме на свом пољу међусобно додавати највише три пута, што значи да трећим додавањем лопта мора бити пребачена преко мреже. Грешке и казне: Ако исти играч двапут за редом ухвати лопту; ако играч прстима дотакне лопту; ако играч баци лопту изван црте игралишта, у мрежу или испод ње; ако играч више од три пута додаје лопту у свом пољу. За наведене грешке губи се бод и противник добија сервис 29

30 4. МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА ТЕХНИКЕ ПОТИСКИВАЊА ЛОПТЕ ПРСТИМА Потискивање лопте прстима испред и изнад Временски интервали: појединачно 2x5 мин.; парови 2x4мин; тројке3x3мин. Техничка помагала: одбојкашка лопта, столица, зид Методичка напомена: правилна путања; улазак под лопту, потисак; 1. Са удаљености од 0.5 метара од зида играч из унапред формиране путање опонаша потискивање лопте прстима напред. 2. Са удаљености од 2-3 метра од зида из унапред формиране одбојкашке позиције играч одбија лопту од зид, те је поново хвата у кошарицу. 3. Један играч подизањем с клупице заузима одбојкашки став и опонаша потискивање лопте напред из унапред формиране путање. 4. Парови, потискивање лопте напред са истовременим подизањем са клупице. 30

31 5. Парови, један играч лопту баца на под до саиграча који је потискује прстима назад према саиграчу. 6. Парови, један играч себи подбацује лопту, а затим је потискује прстима према саиграчу који је хвата у ''кошарицу''. 7. Играч лопту одбија 1-2 метра изнад главе, те сваку трећу пусти да му падне на чело подигнуте главе. 8. Играч одбија лопту 1-2 метра изнад главе, а након сваког одбијања окрене се за 90 степени у све четири стране. 9. Парови, играч лопту одбија изнад главе, а затим је потискује до суиграча, који то затим понавља. 10. Парови, играч одбија лопту изнад главе, а другу одбија до саиграча те оптрчава саиграча који понавља исти задатак. 31

32 11. Парови, играч одбија лопту изнад главе, а другу потискује до саиграча, те након потискивања: а) седне на под и устане, б) легне на под и устане, ц) направи колут напред. 12. Парови, играч уз мрежу додаје кратку и дугу лопту, а играч у пољу долази под лопту и потискује је прстима до саиграча. 13. Парови, играчи са линије од три метра врше потискивање лопте прстима преко мреже. 32

33 14. Потискивање лопте преко мреже, две колоне по минимално 3 играча, након потискивања лопте прстима, играч одлази на зачеље своје колоне. 15. Тројке, један играч је уз мрежу, а два играча су у одбојкашком пољу. Играч уз мрежу одбија лопту једну изнад себе, а другу до саиграча који такође лопту одбија изнад главе, а другу враћа играчу на мрежу 16. Тројке, играч који се налази уз мрежу одбија лопту једном изнад себе, а другу потискује до саиграча (који се налазе у пољу један иза другог), те: а) одбијају лопту прстима наизменично, б) одбијају лопту прстима и мењају места трчећи за лоптом, ц) потискује прву лопту према саиграчима и мењају места. 33

34 17. Тројке, играчи су распоређени у троугао, те одбијају лопту изнад главе, а другу потискују до саиграча, у смеру казаљке на сату. 18. Тројке, играчи распоређени у троугао и прву лопту одбијају у смеру казаљке на сату. Потискивање лопте прстима преко главе Временски интервали: парови 2x3 мин; тројке 3x3мин. Техничка помагала: одбојкашка лопта, зид Методичка напомена: лопта изнад чела; истезање тела и шака горе и назад. 1. Парови, играч одбија лопту изнад главе, те се окреће за 180 степени и потискује лопту преко главе до свог саиграча. 2. Парови, играч одбија лопту изнад главе, а затим је додаје до свог саиграча (који се налази 3 метра од играча) и трчи иза њега. Саиграч одбија лопту изнад главе, а затим кратко преко главе и то се понавља док не дођу до краја сале. 34

35 3. Тројке, један играч стоји уз мрежу, један у средини, а трећи на основној линији одбојкашког терена. Крајњи играчи прву лопту одбијају изнад главе, а другу до играча у средини, који је затим прослеђује преко главе наредном саиграчу те се окреће за 180 и припрема за наредно потискивање. 4. Тројке, играч уз мрежу одбија лопту изнад главе прстима, а затим је потискује до играча у средини, који одбија лопту прстима преко главе до трећег играча, који је затим прстима потискује назад до првог играча на мрежи. 5. Тројке, играч са основне линије одбија лопту прстима до играча који се налази у средини и који је одбија прстима преко главе до трећег играча. Трећи играч прстима додаје лопту назад до првог играча. 6. Тројке, играч одбија лопту прстима изнад главе, а затим до играча у средини и мења с њим место. Играч у средини одбија лопту изнад главе, а затим преко главе. Трећи играч лопту одбија изнад главе и поново до играча у средини. 7. Парови, играчи су окренути према зиду, један иза другог. Играч који се налази ближе одбија лопту прстима преко главе до саиграча који ту лопту одбија прстима од зид тј. назад до првог играча. 35

36 Потискивање лопте с две руке у скоку Временски интервали: појединачно 2x5 мин.; парови 3x4 мин. Техничка помагала: одбојкашка лопта, Методичка напомена: Правовремен долазак и скок; истезање тела; трзај из зглоба шаке 1. Играч подбацује себи лопту изнад главе (око 3 метра), изводи скок и потискује лопту прстима до саиграча. 2. Парови, један играч подбацује лопту одоздо с две руке до саиграча који изводи скок и потискује лопту прстима. 3. Парови, играч одбија лопту прстима изнад главе, а затим у скоку потискује лопту до саиграча. 4. Парови, играч подбацује с обе руке лопту високо и иза саиграча. Саиграч ради неколико корака уназад, долази под лопту и потискује је прстима у скоку. 36

37 5. Парови, додавање лопте у скоку. 6. Парови, додавање лопте у скоку преко мреже: а) са удаљености 1 метар, б) са удаљености 6 метара. Потискивање лопте и колут назад и у страну Временски интервали: појединачно 2x3мин.; парови 3x3мин. Техничка помагала: одбојкашка лопта, Методичка напомена: искорак под лопту; потисак: постепено у седећи положај те контакт леђима. 1. Поваљање на леђа из дубоког чучња. 2. Опонашање потискивања лопте прстима и «колут» назад. 37

38 3. Парови, један играч подбацује лопту, други потискује лопту прстима и иде у колут назад. 4. Опонашање потискивања лопте прстима и падање у страну. 5. Парови, играч у унапред формираној путањи држи лопту, ради искорак, гура лопту и «баца» се у страну. 6. Парови, један играч подбацује лопту с две руке одоздо, а други је одбија прстима и ради колут у страну. Потискивање лопте једном руком Временски интервали: појединачно 2x5 мин.; парови 3x4 мин. Техничка помагала: одбојкашка лопта, зид Методичка напомена: Истовремено истезање лакта и покрет у зглобу шаке. 1. Тројке, играчи у пољу седе један до другог и одбијају лопту једном руком. Играч уз мрежу подбацује лопту одоздо с две руке. 38

39 2. Тројке, играч уз мрежу потискује лопту прстима, а играчи у пољу одбијају лопту једном руком. 3. Играч се налази 1-2 метра од зида и одбија лопту једном руком. 4. Играч се налази 1-2 метра од зида и одбија лопту у скоку једном руком. 5. Парови, играчи се налазе с обе стране мреже на краткој удаљености и додају се једном руком у скоку. 6. Парови, играчи се налазе на истој страни мреже и међусобно се додају једном руком. 7. Парови, играчи се налазе на истој страни мреже и међусобно се додају једном руком у скоку. 39

40 5. МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА ТЕХНИКЕ ОДБИЈАЊА ЛОПТЕ ЧЕКИЋЕМ Одбијање чекићем испред Дужина и број серије: појединачно 2x5 мин.; парови 3x4 мин. Техничка помагала: одбојкашка лопта, столица, зид Методичка напомена: Улазак у пројекцију лопте; спајање подлактица; амортизација лопте те потисак. 1. Парови, један играч седи на клупи одбија лопту чекићем и истовремено се подиже са клупе. Други играч подбацује лопту. 2. Парови, играч подбацује лопту с обе руке, а други је одбија чекићем. 3. Парови, играч одбија лопту прстима изнад главе, а другу лопту потискује до саиграча који одиграва чекићем. 4. Парови, један играч одиграва прстима, а други чекићем. 5. Парови, играч одбија лопту прстима изнад себе, а затим лопту одбија чекићем до саиграча. 6. Одбијање лопте чекићем изнад себе, покрет се изводи само рукама. 40

41 7. Одбијање лопте чекићем изнад себе, покрет се изводи само из ногу. 8. Одбијање лопте чекићем изнад себе, покрет и из руку и из ногу. 9. Парови, играчи се налазе један крај другог и одбијају лопту чекићем наизменично. 10. Парови, додавање лопте чекићем. 11. Парови, додавање лопте чекићем оштро. 12. Парови, играчи се налазе с обе стране мреже, крећу се бочно и одбијају лопту чекићем преко мреже. 13. Парови, прву лопту играч одбија чекићем изнад главе, а затим прстима преко мреже до саиграча, који то затим понавља. 14. Парови, прву лопту играч одбија прстима изнад главе, а затим чекићем преко мреже до саиграча, који то затим понавља. 41

42 15. Парови, играч уз мрежу додаје прстима једну кратку једну дугу лопту играчу који се налази у пољу и одбија лопту чекићем. 16. Парови, играч одбија прстима лопту у леву, те у десну страну, а саиграч се креће и одбија чекићем лопту до првог играча. Одбијање чекићем преко главе Временски интервали: појединачно 2x5 мин.; парови 3x4 мин. Техничка помагала: одбојкашка лопта, Методичка напомена: Активно кретање руку горе и назад. 1. Парови, играч који има лопту окренут је леђима према саиграчу, подбацује себи лопту и одбија је чекићем преко главе до саиграча који хвата лопту и то исто понавља. 2. Парови, играч који има лопту окренут је леђима према саиграчу, лопту одбија с две руке од под, подвлачи се под њу и чекићем одбија преко главе до саиграча. 3. Парови, играч који има лопту окренут је леђима према саиграчу, одбија прву лопту прстима изнад себе, те другу одбија чекићем преко главе до саиграча. 42

43 4. Играч одбија прву лопту чекићем изнад главе, а другу лопту одбија преко главе и пушта је да се одбије од под, те понавља вежбу. 5. Парови, један играч одбија лопту прстима изнад себе, а затим прстима потискује лопту којом пребацује саиграча. Саиграч се брзо окреће, долази под лопту и чекићем преко главе одбија лопту до првог играча. 6. Тројке, један играч одбија лопту прстима преко мреже до играча који се налази у пољу и који одбија лопту чекићем до трећег играча уз мрежу. Трећи играч чекићем преко главе пребацује лопту преко мреже до првог играча. Одбијање чекићем с променом правца лета лопте Временски интервали: тројке 3x3мин. Техничка помагала: одбојкашка лопта, Методичка напомена: Нагласити покрет скретања рамена, руку и стопала у жељену страну. 1. Тројке, двојица играча одбијају лопту чекићем напред до трећег играча, који је чекићем одбија до саиграча и то супротно оном од којег је примио лопту. 43

44 2. Тројке, играчи су распоређени у тругао, прву лопту одбијају чекићем изнад себе, а следећу чекићем до играча који понавља вежбу и одбија до трећег играча и то у смеру казаљке на сату. 3. Тројке, играчи распоређени у тругао и одбијају лопту чекићем у смеру казаљке на сату, али тако да се пре сваког одбијања лопта одбије од пода. 4. Тројке, одбијање чекићем и промена правца додавања у смеру казаљке на сату. 6. Предмет и циљ рада 6.1. Предмет рада Предмет овог рада обухвата проблематику савремених услова рада са млађим категоријама у одбојци, са посебним освртом на значај савладавања методике обучавања одбојкашких елемената, као и основне обуке која омогућава да се стeкну елементарна одбојкашка знања и савладају базични одбојкашки елементи. 44

45 6.2. Циљ рада Циљ рада је приказ рада са млађим категоријама у одбојци, односно приказ процеса проучавања у тренингу млађих категорија у одбојци и значаја примене теоријске припреме у тренингу млађих категорија. 7. Метод рада На основу специфичности и сложености предмета истраживања, у раду су коришћене одређене методе рада у циљу задовољења основних методолшких захтева поузданост, општост, објективност и систематичност. Релевантни подаци су прикупљени најпре анализом података из секундарних извора, тачније вршењем детаљног прегледа постојеће литературе из области спорта и одбојке као посебне спортске игре. Затим, подаци су прикупљени анализом докумената и релевантног материјала коришћењем података који су расположиви на интернету. Метод рада је дескриптиван. За писање рада, поред доступне литературе, коришћена су искуства стручњака и знања стечена на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду. 8. Рад са млађим категоријама у одбојци Да би се успешно савладала техника извођења одбојкашких елемената потребно је детаљно и прецизно учење, а то се постиже методиком обучавања. У одбојци постоје: техника одигравања прстима; техника одигравања чекићем; техника доњег или школског сервиса; техника тенис сервиса; 45

46 техника смеча; техника блока. Самим тим постоји и методика обучавања за извођење сваке технике: методика обучавања технике одигравања прстима; методика обучавања технике одигравања чекићем; методика обучавања технике доњег или школског сервиса; методика обучавања тенис сервиса; методика обучавања технике смеча; методика обучавања технике блока. Организациона шема рада одбојкашке школе: Извор: Горан Нешић, Модел рада одбојкашке школе, Спортска академија Београд, стр. 139, преузето са 46

47 8.1. Одбојкашка школа првог степена Полазници одбојкашке школе првог степена су ученици трећег и четвртог разреда основне школе (9 и 10 година старости). С обзиром да у пракси наставу физичког васпитања у овим разредима држе учитељи, а ретко и наставници, без умањивања вредности рада учитеља, сматра се за потребно да селектирање ученика за одбојкашку школу треба поверити наставнику, који је стручнији у области спорта. На први поглед све ово изгледа једноставно, али када се узме у обзир узраст, навика и оптерећеност деце у том периоду, јасно је да је тај део посла изузетно тежак и одговоран. Основни задаци рада- тренинга у првом степену одбојкашке школе су : да се правилно делује на физички развој деце, да се развијају конкретне навике (ходање, трчање, скокови и бацања) у различитим условима, кретна својства треба да се развијају у складу са моторичким способностима деце овог узраста. У овом степену одбојкашке школе препоручује се два тренинга недељно и једно такмичење, које не мора бити одбојкашко надметање. Сваку активност у овом периоду треба радити кроз игру, јер кроз њу деца упознају себе и друге. Тако се развија осећај припадности колективу. Такође се препоручује и што више такмичења у оквиру самог тренинга. Што се тиче технике одбојке одређене предвежбе требало би увести у тренинг. Лопте које се користе у овом периоду обуке требало би да су лакше и по обиму веће (за одређене вежбе) или мање (за друге вежбе). Физичка припрема је усмерена на развој свих моторичких својстава. С обзиром да се зна, да период убрзаног раста и развоја моторичких својстава (други сензитивни период) управо почиње у овом периоду и код дечака и код девојчица, морамо усмерити пуну пажњу на њихов развој. Што се тиче акробатике, она је 47