УТИЦАЈ КРУЖНОГ МЕТОДА РАДА НА РАЗВОЈ ДИНАМИЧКЕ СНАГЕ

Transcription

1 Годишњак Учитељског факултета у Врању, књига V, Мр Владимир МОМЧИЛОВИЋ Проф. др Зоран МОМЧИЛОВИЋ Учитељски факултет у Врању Универзитет у Нишу УДК 371.3:: стручни рад- УТИЦАЈ КРУЖНОГ МЕТОДА РАДА НА РАЗВОЈ ДИНАМИЧКЕ СНАГЕ Сажетак: Аутори су у раду применом кружног метода рада на развој динамичке снаге утврдили да постоје статистички значајне разлике између финалног и иницијалног мерења динамичке снаге код ученица експерименталне групе и то код варијабли: дизање трупа на шведској клупи и склекови, док код варијабли: скок удаљ из места и троскок из места не постоје. Такође, утврдили су да не постоје статистички значајне разлике у снази на финалном мерењу у односу на иницијално стање код ученица контролне групе. Статистички значајне разлике у снази између експерименталне и контролне групе на финалном мерењу постоје једино код варијабле дизања трупа на шведској клупи и то у корист ученица експерименталне групе. Кључне речи: кружни метод, динамичка снага, физичко васпитање. 1. Увод Настава физичког васпитања је веома комплексна и деликатна друштвена делатност. Она има за циљ да примењивањем могућности телесних вежби и специфичних облика организације и метода обезбеди позитивне трансформације антрополошких димензија ученика. Основна функција физичког васпитања испољава се у задовољавању природне биолошке и психичке потребе деце и омладине за кретањем, игром и стваралачким изражавањем. Истраживања су показала да је могуће применити поступке који дају довољно иницијалних информација о стању ученика и тиме побољшати организацију наставе физичког васпитања. То су првенствено мерења и праћења развоја антрополошких карактеристика у обиму, како је то планом и програмом наставе физичког васпитања предвиђено (мерни инструмент за проверу функционалних и моторичких способности). Након дефинисаног временског раздобља истим скупом мерних инструмената утврђују се постигнуте разлике у односу на претходно стање ученика. Успех у настави физичког васпитања условљен је бројним околностима, између осталих и дефинисањем циљева наставног рада након 477

2 утврђивања иницијалног стања изабраних антрополошких димензија и техничко тактичких знања сваког појединца, односно наставног одељења. Суштина програмиране наставе физичког васпитања не састоји се само у чињеници да је потребно тачно одредити циљ и сачинити план и програм рада, већ у постојању квалитетне повратне спреге која је у функцији правовременог предузимања мера за адаптацију процеса наставних садржаја индивидуалним потребама ученика. 2. Досадашња истраживања Једно од најзначајнијих истраживања је извршио Флајшман (1964) на узорку од дечака и девојчица од 12 до 18 година из 45 градова САД. Применио је 30 моторичких тестова за испитивање фактора снаге и 30 тестова за процену осталих моторичких способности: за координацију, брзину, флексибилност, равнотежу. Факторском анализом изоловано је 7 фактора који су интерпретирани као: динамичка снага, статичка снага, експлозивна снага, снага трупа и балансирање терета. Осим тога добијено је 6 фактора моторике који су по овом аутору систематизовани као: брзина са променом правца, еквилибирање целим телом, брзина кретања екстремитета, динамичка флексибилност, статичка флексибилност и равнотежа са отвореним очима. Момировић и сарадници су године на узорку ученика и ученица применили 14 моторичких тестова. Применивши одговарајућу статистичку обраду издвојили су 4 фактора, и то: фактор експлозивне снаге, фактор репетитивне снаге и фактор кардиоваскуларне ефикасности. Ови су фактори идентификовани код оба узорка. Четврти фактор различито је дефинисан код оба узорка. Код мушкараца дефинисан је као фактор координације, а код особа женског пола као фактор равнотеже. Курелић и сарадници (1975) су на репрезентативном узорку од ученика оба пола виших разреда основних школа и свих средњих школа већих градова СФРЈ, применили 18 варијабли за процену антропометријских димензија, а за процену моторичких димензија 37 моторичких тестова. Применом факторске анализе, целокупни моторички простор је дефинисан као простор механизма за регулисање кретања. У том склопу утврдили су егзистенцију 2 генерална фактора, и то: а) механизам централне регулације кретања и б) механизам енергетске регулације кретања. У оквиру другог фактора утврђена је егзистенција два фактора: механизма за регулацију интензитета ексцитације и механизма за регулацију трајне ексцитације. М. Гајић (1986) истраживала је промене координације, експлозивне снаге и гипкости у периоду онтогенезе од 11 до 14 година. Лон- 478

3 гитудинално праћење остварено је на узорку од 200 ученика и 223 ученица петог разреда основне школе. Мерења су вршена пет пута помоћу 18 моторичких тестова за процену експлозивне снаге, 13 за процену гипкости, 15 за процену координације и 9 за процену обима покрета у зглобовима. Велики је број информација које је ово истраживање пружило, а за овај рад нарочито су интересантни број и структура добијених моторичких димензија. Изоловани број значајних димензија није био у потпуности исти, као ни њихове структуре, како по половима, тако и по тачкама мерења. На основу овог истраживања, аутори закључују да се у том периоду код деце јављају ови моторички фактори: 1) Способност за брзо извођење сложених моторичких задатака, 2) координација у ритму, 3) координација ногу, 4) способност за велику амплитуду покрета у зглобу кука, 5) еластичност задње ложе бута, 6) гипкост целог тела, 7) покретљивост трупа, 8) еластичност илиопсоаса, 9) еластичност грудних мишића, 10) покретљивост зглобова кука, 11) покретљивост темпа, 12) експлозивна снага доњих екстремитета, 13) експлозивна снага горњих екстремитета, 14) експлозивна снага ударног карактера, 15) способност за учестале покрете експлозивног карактера, 16) експлозивна снага мишића и 17) структуирање експлозивних покрета. Вуксановић (1999) је испитивао утицај програмских садржаја атлетике на повећање нивоа моторичких способности и њиховог утицаја на резултатску ефикасност у трчању на 60 метара, скоку удаљ, скоку увис, бацање кугле и трчању на 100 метара. Узорак испитаника чинио је 431 испитаник, односно 217 спортиста и 214 неспортиста првог, другог, трећег и четвртог разреда гимназије у Подгорици. Циљ рада је да се на основу резултата постигнутог у појединим атлетским дисциплинама спортиста и неспортиста процени ефикасност наставног процеса физичког васпитања. Wolf-Cvitak i Furjan-Mandić (1999) тестирали су 32 девојчице узраста година путем 9 композитних моторичких тестова са циљем утврђивања структуре моторичког простора. На основу добијених резултата изолована су и дефинисана 3 фактора: агилност, равнотежа и координација. Добијени фактори, тврде аутори ситуирани су експлозивном снагом, што су утврдили и други истраживачи на узорку испитаника овог узраста. Бреслауер и сарадници (2002) су на узорку од 68 испитаника старих 10 и 11 година спровели експериментални третман ваннаставних спортских активности које су се одвијале најмање два пута недељно. Распоред испитаника по спортским групама је био следећи: атлетика 23, спорске игре 21 и остали спортови 24 дечака. Атлетски програм се састојао од трчања различитих дистанци, ходања, каскања, бацања и елементарних игара. Програм спортских игара је укључивао стицање основних и специфичних техничких и тактичких знања из спортских 479

4 игара, али и развој других помоћних способности и вештина. У групи остали спортови, програм се такође састојао из учења основних спортских знања, осим за гимнастику чији је програм био сличан атлетском. Резултати су указали на значајне разлике између група испитаника у моторичким способностима на финалном мерењу у корист групе која је имала ваннаставне спортске активности из атлетике, док тих разлика на иницијалном мерењу није било. Ове разлике се могу преписати утицају експерименталног програма. Стоиљковић и Перић (2003) су у свом раду испитивали ефекте примењиваних вежби на снагу у настави физичког васпитања. Истраживање је извршено на узорку од 192 ученика четвртог разреда основне школе. Експерименталну групу је сачињавало 89 ученика, а контролну 103. Експериментална група је за разлику од контролне у другом делу часа, после вежби обликовања, имала додатно десетоминутно вежбање за развој снаге руку и раменог појаса, прегибача трупа и експлозивне снаге ногу. После тромесечног рада, добијени резултати, како се и претпостављало, говоре у прилог раду са допунским вежбањем, тј. раду експерименталне групе. 3. Предмет, циљ и задаци истраживања Предмет овог истраживања су промене у снази настале под утицајем кружног облика рада у настави физичког васпитања током двомесечног циклуса рада. Основни циљ истраживања је утврђивање ефеката кружног облика рада на промене у снази ученица основних школа у настави физичког васпитања. Овако дефинисани циљ истраживања налаже да се реализују следећи задаци: а) Утврдити ниво снаге ученица експерименталне групе на иницијалном мерењу. б) Утврдити ниво снаге ученица контролне групе на иницијалном мерењу. в) Утврдити ниво снаге ученица експерименталне групе на финалном мерењу. г) Утврдити ниво снаге ученица контролне групе на финалном мерењу. д) Утврдити разлике у снази између иницијалног и финалног мерења код експерименталне групе. ђ) Утврдити разлике у снази између иницијалног и финалног мерења код контролне групе. е) Утврдити разлике у снази између експерименталне и контролне групе на финалном мерењу. 480

5 4. Хипотезе На основу предмета, циља и задатака истраживања могу се поставити следеће хипотезе: Х 1 - Очекују се статистички значајне разлике у снази на финалном мерењу у односу на иницијално стање код ученица експерименталне групе; Х 2 - Очекују се статистички значајне разлике у снази на финалном мерењу у односу на иницијално стање код ученица контролне групе; Х 3 - Очекују се статистички значајне разлике у снази на финалном мерењу између експерименталне и контролне групе, а у корист ученица експерименталне групе. 5. Узорак испитаника Испитанице ће бити ученице петог разреда основних школа, старе 11 година, +/- 6 месеци. Испитанице ће бити смештене у оквиру експерименталне групе и биће подвргнуте кружном методу рада у настави физичког васпитања у другом делу часа. Део испитаница биће смештен у контролну групу и имаће редовну наставу физичког васпитања. Укупан узорак представљаће 30 испитаница (15 ученица експерименталне групе и 15 ученица контролне групе) Узорак варијабли У овом истраживању испитиване су следеће моторичке димензије: 1. Скок удаљ из места МСДМ 2. Троскок из места МТРС 3. Дизање трупа на шведској клупи МДТК 4. Склекови МСКЛ Примењени скуп моторичких тестова узет је из истраживања Курелића и сарадника (1975), много пута је примењиван у експерименталним базичним истраживањима и има висок ниво метријских карактеристика (преко 80%) у објашњавању испитиваних моторичких димензија Програм експерименталног третмана Девојчице контролне групе имале су уобичајени програм наставе физичког васпитања са четвороделном структуром часа и нису биле подвргнуте било каквом другом програму за развој снаге. 481

6 Девојчице експерименталне групе су, уместо вежби обликовања, сваког часа радиле по кружном методу рада вежбе за развој снаге (експлозивне и репетитивне) у трајању од 12 минута, након чега су укључиване у редован програм наставе физичког васпитања. Вежбе које ће бити коришћене за развој експлозивне снаге биће: а) суножни поскоци, б) поскоци из чучња на ногу, в) поскоци на једној нози, г) поскоци на једној нози са променом ноге на сваком другом поскоку (дечји поскок). Вежбе које ће бити коришћене за развој репетитивне снаге биће: а) дизање трупа на шведској клупи, б) склекови, в) згибови (са ногама ослоњеним на под и, уколико је потребно, уз лагану помоћ наставника) Метод обраде података Да би се формулисали ваљани закључци израчунаће се: 1. Дескриптивна статистика Резултати овог истраживања биће обрађени тако да се добију информације о централним и дисперзионим параметрима за све манифестне варијабле и то: средња вредност (MEAN), стандардна девијација (SD), минимални (MIN) и максимални (МАX) нумерички резултат, распон (RANGE) и стандардна грешка средње вредности (ERROR). 2. Дискриминативност мерења у овом истраживању извршиће се помоћу два поступка: а) Скјунис (SKEW.) говори о симетричности распореда честица око аритметичке средине. Уколико је дистрибуција нормална, вредност скјуниса ће бити 0 (нула). Велики број слабих резултата биће представљен негативним, а велики број добрих резултата биће представљен позитивним предзнаком. Вредности скјуниса крећу се од -3 до +3. Сви резултати преко 1 значе претежак, а сви резултати испод -1 прелак задатак. б) Куртозис (KURT.) говори о издужености или спљоштености дистрибуције, па се вредност теста креће око 2,75 када уочена дистрибуција није статистички значајно различита од нормалне (мезокуртична дистрибуција). Ако је резултат Куртозиса знатно већи од 2,75 (лептокуртична дистрибуција), онда су резултати јако сабијени, а ако је резултат знатно мањи од 2,75 (платикуртична дистрибуција) то значи да су резултати јако расплинути. 482

7 3. У циљу утврђивања значајности разлика у снази између иницијалног и финалног мерења, као и разлика између експерименталне и контролне групе применићемо Студентов т-тест. Подаци ће бити обрађени у програмском пакету Statistica Резултати истраживања 6.1. Дескриптивна статистика Табела 1: Дескриптивна статистика моторичких способности експерименталне групе, иницијално мерење ВАРИЈАБЛЕ N MEAN MIN МАX RANGE SD ERROR SKEW. KURT. МСДМ ,73 122,0 188,0 66,0 16,58 4,28-0,053 0,543 МТРС ,13 405,0 533,0 125,0 34,04 8,78 0,232 0,069 МДТК 15 18,87 6,0 31,0 25,0 7,52 1,94-0,020-1,022 МСКЛ 15 6,07 3,0 12,0 9,0 2,81 0,73 0,986 0,034 Прегледом табеле 1, у којој су приказани резултати примењених варијабли моторичких способности експерименталне групе на иницајалном мерењу, може се констатовати да су сви резултати аритметичких средина (MEAN) ваљани јер је стандардна грешка аритметичке средине (ERROR) код свих варијабли увек више од пет пута мања од своје средње вредности. Вредности основних, централних и дисперзионих параметра примењених моторичких варијабли у интервалима минималних (MIN) и максималних (МАX) резултата садрже увек више од 3 стандардне девијације (SD), на основу чега се поуздано може констатовати осетљивост свих примењених тестова. Присутна је и оптимална закривљеност (симетричност) дистрибуције у зонама аритметичке средине (SKEW.). Међутим, вредност куртозиса код свих варијабли знатно је мања од 2,75 и говори о томе да се дистрибуција разликује од нормалне (платикуртична дистрибуција), што значи да су резултати ових тестова доста расплинути. Табела 2: Дескриптивна статистика моторичких способности експерименталне групе, финално мерење ВАРИЈАБЛЕ N MEAN MIN МАX RANGE SD ERROR SKEW. KURT. МСДМ ,0 122,0 190,0 68,0 16,75 4,33 0,019 0,712 МТРС ,20 405,0 530,0 125,0 34,55 8,92 0,226-0,156 МДТК 15 26,73 11,0 41,0 30,0 8,35 2,16-0,211-0,093 МСКЛ 15 7,93 5,0 15,0 10,0 3,10 0,80 1,129 0,263 У табели 2 су приказани резултати примењених варијабли моторичких способности експерименталне групе на финалном мерењу. Њеном анализом може се приметити да су резултати аритметичких среди- 483

8 на (MEAN) ваљани јер је стандардна грешка аритметичке средине (ER- ROR) код свих варијабли увек више од пет пута мања од своје средње вредности. Вредност основних, централних и дисперзионих параметара примењених моторичких варијабли, у интервалима минималних (MIN) и максималних (МАX) резултата садрже увек више од 3 стандардне девијације (SD), на основу чега се поуздано може констатовати осетљивост свих примењених тестова. Присутна је и оптимална закривљеност (симетричност) дистрибуције у зонама око аритметичке средине (SKEW.), осим код варијабле склекови, где крива расподеле благо нагиње ка позитивним резултатима. Вредност куртозиса код свих варијабли знатно је мања од 2,75 и говори о томе да се дистрибуција разликује од нормалне (платикуртична дистрибуција), што значи да су резултати ових тестова доста расплинути. Табела 3: Дескриптивна статистика контролне групе, иницијално мерење ВАРИЈАБЛЕ N MEAN MIN МАX RANGE SD ERROR SKEW. KURT. МСДМ ,80 120,0 186,0 66,0 16,48 4,26-0,332 0,799 МТРС ,67 400,0 525,0 125,0 35,95 9,28-0,220-0,413 МДТК 15 18,93 7,0 32,0 25,0 7,77 2,01 0,071-1,085 МСКЛ 15 6,00 3,0 11,0 8,0 2,70 0,70 0,780-0,403 Прегледом табеле 3, у којој су приказани резултати примењених варијабли моторичких способности контролне групе на иницијалном мерењу, може се констатовати да су сви резултати аритметичких средина (MEAN) ваљани јер је стандардна грешка аритметичке средине (ERROR) код свих варијабли увек више од пет пута мања од своје средње вредности. Вредности основних, централних и дисперзионих параметра примењених моторичких варијабли, у интервалима минималних (MIN) и максималних (МАX) резултата садрже увек више од 3 стандардне девијације (SD), на основу чега се поуздано може констатовати осетљивост свих примењених тестова. Присутна је и оптимална закривљеност (симетричност) дистрибуције у зонама око аритметичке средине (SKEW.). Међутим, вредност куртозиса код свих варијабли знатно је мања од 2,75 и говори о томе да се дистрибуција разликује од нормалне (платикуртична дистрибуција), што значи да су резултати ових тестова доста расплинути. Табела 4: Резултати примењених варијабли моторичких способности контролне групе на финалном мерењу. ВАРИЈАБЛЕ N MEAN MIN МАX RANGE SD ERROR SKEW. KURT. МСДМ ,93 120,0 187,0 67,0 16,53 4,27-0,292 0,876 МТРС ,07 400,0 525,0 125,0 35,92 9,28-0,244-0,385 МДТК 15 19,33 7,0 34,0 27,0 8,22 2,12 0,218-0,906 МСКЛ 15 6,33 3,0 12,0 9,0 2,97 0,77 0,665-0,

9 У табели 4 су приказани резултати примењених варијабли моторичких способности контролне групе на финалном мерењу. Њеном анализом може се приметити да су сви резултати аритметичких средина (MEAN) ваљани јер је стандардна грешка аритметичке средине (ER- ROR) код свих варијабли увек више од пет пута мања од своје средње вредности. Вредности основних, централних и дисперзионих параметра примењених моторичких варијабли, у интервалима минималних (MIN) и максималним (МАX) резултата садрже увек више од 3 стандардне девијације (SD), на основу чега се поуздано може констатовати осетљивост свих примењених тестова. Присутна је и оптимална закривљеност (симетричност) дистрибуције у зонама око аритметичке средине (SKEW.). Вредност куртозиса код свих варијабли знатно је мања од 2,75 и говори о томе да се дистрибуција разликује од нормалне (платикуртична дистрибуција), што значи да су резултати ових тестова доста расплинути Разлике између иницијалног и финалног стања Табела 5: Разлике између тестова моторичких способности експерименталне групе на иницијалном и финалном мерењу ВАРИЈАБЛЕ N MEAN SD t df p МСДМ ,73 16,58 157,00 16,75-1, , МТРС ,13 34,02 460,20 34,55-2, , МДТК 15 18,87 7,52 26,73 8,35-9, , МСКЛ 15 6,07 2,81 7,93 3,10-7, , У табели 5 приказане су разлике између тестова моторичких способности експерименталне групе на иницијалном и финалном мерењу. Утврђено је да постоје статистички значајне разлике између иницијалног и финалног мерења код тестова дизања трупа на шведској клупи (МДТК) и склекова (МСКЛ) који су мерили репетитивну снагу испитаница. Код тестова скок удаљ из места (МSDМ) и троскок из места (МТРС), који су мерили експлозивну снагу, није дошло до статички значајних побољшања резултата после двомесечног експерименталног третмана. 485

10 Табела 6: Разлике између тестова моторичких способности контролне групе на иницијалном и финалном мерењу ВАРИЈАБЛЕ N MEAN SD t df p МСДМ ,80 16,48 156,93 16,53-1, , МТРС ,67 35,95 462,07 35,92-1, , МДТК 15 18,93 7,77 19,33 8,22-2, , МСКЛ 15 6,00 2,70 6,33 2,97-2, , У табели 6 приказане су разлике између тестова моторичких способности контролне групе на иницијалном и финалном мерењу. Утврђено је да не постоје статистички значајне разлике између иницијалног и финалног мерења код тестова који су мерили репетитивну и експлозивну снагу испитаница Разлике између експерименталне и контролне групе Табела 7: Разлике у моторичким способностима између експерименталне и контролне групе. ВАРИЈАБЛЕ N MEAN SD t df p МSDМ ,00 16,75 156,93 16,53 0, , МТРС ,20 34,55 462,07 35,92-0, , МДТК 30 26,73 8,35 21,07 7,61 2, , МСКЛ 30 7,93 3,10 7,40 3,11 1, , Анализом табеле 7, у којој су приказани резултати разлика у моторичким способностима између експерименталне и контролне групе, може се констатовати да није дошло до статистички значајних разлика код већине варијабли. Двомесечни експериментални третман позитивно је утицао једино на побољшање резултата код варијабле дизање трупа на шведској клупи која је мерила репетитивну снагу испитаница. 486

11 7. Закључак На основу постављеног предмета, циљева и задатака, а у складу са хипотезама и статистичком обрадом података могу се извести следећи закључци: 1. Постоје статистички значајне разлике у снази на финалном мерењу у односу на иницијално стање код ученица експерименталне групе код варијабли дизање трупа на шведској клупи и склекови, док не постоји код варијабли скок удаљ из места и троскок из места, тако да се хипотеза Х 1 делимично прихвата; 2. Не постоје статистички значајне разлике у снази између финалног и иницијалног мерења стања ученица контролне групе, тако да се хипотеза Х 2 у потпуности одбацује; 3. Статистички значајне разлике у снази између експерименталне и контролне групе на финалном мерењу у корист ученица експерименталне групе постоје једино код варијабле дизања трупа на шведској клупи, тако да се хипотеза Х 3 делимично прихвата. Литература 1. Бала, Г., Малацко, Ј., Момировић, К. (1982). Методолошке основе истраживања у физичкој култури. Нови Сад: Факултет физичке културе,. 2. Breslauer, N., Hofman, E., Antekolović, LJ. (2002): Atletics as an extracurricular activity of boys-antropological atributes related to perfomance, 3 International scientific Conference Opatija, Opatija 2002 Zbornik radova/sadrţaji/ S-ljubo breslauer.htm (CD-Rom izdanje). 3. Курелић, Н., Момировић, К., Стојановић, М., Штрум, Ј., Радојевић, Н., Вискић-Стелец (1975): Структура и развој морфолошких и моторичких димензија омладине СФРЈ, Београд. 4. Момчиловић, З. (2008): Методика физичког васпитања. Врање: Универзитет у Нишу, Учитељски факултет у Врању, Центар за научноистраживачки рад. 5. Момчиловић, В. (2008): Утицај кружног метода рада на развој динамичке снаге, дипломски рад, Универзитет у Нишу, Факултет спорта и физичког васпитања. 6. Момчиловић, З., Момчиловић, В. (2013): Методика наставе физичког васпитања, практикум. Врање: Универзитет у Нишу, Учитељски факултет у Врању, Центар за научноистраживачки рад. 7. Момировић, К., Вискић, Н., Хорга, С., Бујановић, Р., Волф, Б., Мејовшек, М. (1970): Основни параметри поузданости мерења неких тестова моторике, Физичка култура 1-3, Београд. 8. Стоиљковић, С., Перић, Д. (2003): Ефекти примене вежби снаге у настави физичког васпитања, X међународни научни скуп ФИС комуникације 2003, Ниш. 487

12 9. Вуксановић, М. (2003): Уређивање ефикасности наставе физичког васпитања у односу на постигнуте резултате у атлетици, докторска дисертација. Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања. 10. Wolf-Cvitak, J., Frujn Mandić, G. (1990): Struktura nekih motoriĉkih sposobnosti devojĉica za potrebe selekcije u ritmiĉkoj gimnastici, Kineziologija za 21. stoleće. Zagreb: FFK. Zoran Momcilovic, Ph.D. Vladimir Momcilovic, M.A. THE INFLUENCE OF CIRCUIT TRAINING ON THE DEVELOPMENT OF DYNAMIC STRENGTH * Summary: In the work, by applying the circuit training for the development of dynamic strength, the authors have established that there are statistically important differences in strength in the final measurement compared to the initial state of female students of the experimental group when it comes to the variables of bench dips and push-ups, whereas that is not the case with the variables of broad jump and triple jump from a standing start. Also, they have established that there are no statistically significant differences in strength in the final measurement compared to the initial state of female students of the control group. There are statistically significant differences in strength between the experimental and the control group in the final measurement to the advantage of the female students of the experimental group only when it comes to the variable of bench dips. Keywords: Circuit training, dynamic strength, physical education. Примљено: године. Одобрено за штампу: године. 488