СНЕЖАНА ЛАДИЧОРБИЋ: ПРОБЛЕМСКА НАСТАВА У ПРЕДМЕТУ ПРИРОДА И ДРУШТВО

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ СНЕЖАНА ЛАДИЧОРБИЋ: ПРОБЛЕМСКА НАСТАВА У ПРЕДМЕТУ ПРИРОДА И ДРУШТВО I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној именовало је Комисију која ће оценити да ли кандидат испуњава услове за одбрану и да ли су предложена тема и проблеми које кандидат намерава да истражи релевантни за допринос науци. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Споменка Будић, доцент за ужу научну област Педагогија, изабрана у звање 16. новембар 2006, Филозофски факултет, Нови сад, председница комисије Факултет, Нови Сад др Гордана Будимир-Нинковић, ванредни професор за ужу педагошко-дидактичку научну област (Општа педагогија, Породична педагогија, Школска педагогија), изабрана у звање 17. новембар 2007, Педагошки факултет, Јагодина. Др Оливера Гајић, ванредни професор за ужу научну област Педагогија, изабрабна у звање 29. маја 2008, Филозофски Факултет, Нови Сад Др Милица Андевски, редовни професор за ужу научну област Педагогија, изабрана у звање 16. новембар 2007, Филозофски факултет, Нови Сад, ментор. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Снежана, Иван, Ладичорбић 2. Датум и место рођења, општина, држава: , Кикинда, Р. Србија

2 3. Назив факултета, назив студијског програма дипломских академских студија мастер и стечени стручни назив - 4. Година уписа на докторске студије и назив студијског програма докторских студија уписана на докторске студије Методика наставе 5. Назив факултета, назив магистарске тезе, научна област и датум одбране: Педагошки факултет Сомбор, , Значај очигледности и допринос огледа уз подршку ОРС-а из области електромагнетних појава у IV разреду основне школе 6. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Методика наставе познавања природе 7. Приказ научних и стручних радова са оценом: НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом. На основу увида у библиографију мр Снежане Ладичорбић, експерименте и моделе истраживања у настави које је реализовала, може се уочити да се кандидаткиња дуже време бави проучавањем савремених, иновативних, диференцираних приступа дидактичком раду у школи, праћењем и откривањем чиниоца који ће наставу учинити ефикаснијом, а сазнајни процес креативнијим, ефектнијим, занимљивијим како за оне који уче, тако и за оне који поучавају. Кандидаткиња је ауторка осам радова објављених у педагошкој периодици, тематским зборницима од међународног и националног значаја, односно презентованих на научно-стручним скуповима. Скоро сви радови посвећени су дидактичко-методичким проблемима, огледима, моделовању савремених облика учења, техникама и мотивацији учења, са тежиштем на природну групу предмета, еколошке аспекте и димензије, дакле контекст у коме се налази и предложена тема докторског рада. 1. Ладичорбић, С. ( 2006.): Модели диференциране наставе чиниоци ефикасности у настави природе, Зборник радова ВШССОВ, стр У овом раду је анализиран значај и заступљеност програмиране, диференциране и проблемске наставе. Педагошким експериментом доказана је ефикасност учења помоћу ових модела. Доказано је, да је учење много успешније, да су фонд знања и његова примена већи, а мотивисаност ученика значајнија у односу на традиционалну организацију наставе. 2. Ладичорбић, С. (2007.): Допринос огледа уз подршку ОРС-а из области магнетних појава у четвртом разреду ОШ, Зборник радова ВШССОВ, стр У овом раду размотрен је значај природних наука - област магнетизам са становишта развојних потреба детета, као подстицај дечије радозналости и интелектуалне активности. Посебна пажња је посвећена истраживачким активностима у којима деца упознају физичке појаве (магнетизам) кроз огледе и игру уз подршку образовно рачунарског софтвера. Анализом резултата доказана је ефикасност огледа и ОРС-а, препоручује се његова заступљеност у настави ради ефикаснијег усвајања знања, умења и навика ученика, повећавања квантитета и квалитета знања.

3 1. Библиографија радова 1. Значај огледа уз подршку ОРС-а у настави природе и друштва, Зборник радова, ВСШВ, Кикинда, 2007, стр Комуникативне игре у настави Природе и друштва, Педагошка стварност, Београд, Моделовање савремених облика учења, Педагогија, Београд, Модел вредновања ученика на часовима организованим применом система проблемске наставе, Норма, Педагошки факултет, Сомбор, Значај примене рачунара у мотивацији ученика, Педагогија, Београд, Мотивационе технике учења у предмету Природа и друштво рецензија позитивна у часопису Норма. 2. Учешће на семинарима из области природних наука Као полазник семинара 1. Семинар о савременој настави познавања природе у разредној настави Организатор Департман за физику у Новом Саду. 2. Семинар о природним наукама Организатор Департман за физику у Београду. 3. Архимедес семинар о природним наукама математика Организатор Друштво математичара Србије. Излагање на семинарима 1. Ивањица (јун 2006), излагала рад Значај огледа уз подршку ОРС-а у настави познавањ природе. 3. Саопштења на научним скуповима 1. Међународни научни скуп на Филозофском факултету у Новом Саду под називом Сусрет култура са прилогом Компаративна анализа наставног програма природе и друштва у Р. Мађарској и Р. Србији. 2. Међународни научни скуп на Учитељском факултету у Суботици са називом Савремени методички изазови са радом Организација наставе применом рачунара.

4 III ОБРАЗЛОЖЕНИ УСЛОВИ УТВРЂЕНИ СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМОМ ДОКТОРСКИХ СТУДИЈА, КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА/НЕГАТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ IIII ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Комисија је мишљења да кандидаткиња, мр Снежана Ладичорбић испуњава све потребне услове за израду докторске дисертације Проблемска настава у предмету Природа и друштво : -Кандидаткиња је завршила магистарске студије (8,83) из области Методике наставе познавања природе, магистрирала је у области методика наставе познавања природе, студенткиња је III године докторских студија Методика наставе, на Филозофском факултету у Новом Саду. Све ово представља изузетно богату и плодну теоријско-методолошку основу кандидаткињи, да настави да се усавршава у овој области и да пријави докторску дисертацију из области коју већ дуго година интензивно прати, како читањем савремене литературе, тако и сопственим експерименталним проверама и евалуацијама. -На темељу резултата истраживања магистарске тезе кандидаткиња је објавила два квалитетна рада и они представљају основу за даља истраживања при изради докторске дисертације, а објављивала је и друге радове који прате проблематику и природу проблема докторске тезе, а приказани су у библиографији. -Кандидаткиња је предавач на Високој струковној школи за васпитаче у Кикинди, из предмета Упознавања околине. -Кандидаткиња је сарадник у Центру за развој и примену науке, технологије и информатике у Новом Саду. -Учествовала је на бројним семинарима везаним за проблеме природних наука, учесница је и креаторка бројних радионицама које прате проблеме природних наука, била је учесница на више међународних стручно - научних скупова. Њена досадашња истраживања посвећена су проблематици осавремењивања, поспешивања, унапређивања наставе, посебно у области природних наука. Уочила је бројне слабости традиционалног приступа дидактичког деловања и креирала диференциране, савремене, ефикасније моделе деловања у настави природних наука, који су више мотивисали и оне који уче и оне који поучавају и водили трајнијем, квалитетнијем и продуктивнијем знању. Сасвим је природно, настојање кандидаткиње, мр Снежане Ладичорбић, да темеље свога досадашњег прегнућа и резултате досадашњих истраживања, обогати и реализацијом докторске теме Проблемска настава у предмету Природа и друштво. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност са становишта минималне научне способности утврђене бројем радова објављених у последњих 10 година у часописима са СЦИ листе из одговарајуће области. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. Др Милица Андевски, редовни је професор са избором за ужу научну област Педагогија. На основним студијама Одсека за педагогију реализује следеће наставне предмете: Компаративна педагогија, Систем васпитања и образовања, Еколошка педагогија. Студентима других студијских група на Филозофском факултету држи предмете Иновације у настави, Екологија и одрживи развој и Интерактивна педагогија. На дипломским академским студијама-мастер предаје предмет Комуникологија, a на докторским студијама Педагогије и Методика наставе реализује предмете Педагошка комуникологија, Екологија и одрживи развој. У свом научном раду оријентисана је на теоријско методолошке проблеме педагогије, менаџмента у образовању, комуникологије, развоја социјалних компетенција и самокомпетенција. Научноистраживачка област посебног интересовања М. Андевски односи се на питања везана за област природних наука, еколошког васпитања и образовања (еко-педагогија), питања глобалног,

5 доживотног и одрживог учења, развоја еколошке свести човека и његовог односа према природи и окружењу. Из наведених области има десет монографија (пет у коауторству), један практикум (у коауторству), а уредница је Зборника радова Одсека за педагогију. Објавила је преко две стотине научних и стручних радова у зборницима, годишњацима и часописима. Учествовала је на великом броју научно-стручних скупова међународног и националног значаја у земљи и иностранству. Написала је четири монографије (две у коауторству) и десетине радова из области екологије, еко-педагогије, еколошког васпитања, образовања и учења, одрживог развоја, презентованих и објављених у земљи и иностранству, што указује на познавање проблематике на коју се односи предложена тема дисертације. Овде наводимо само моногрфске публикације из области еколошког образовања и одрживог развоја који се највише односе на проблематику предложене теме дисертације и најбоље говоре о компетентности предложеног ментора: Увод у еколошко образовање, Нови Сад, Филозофски факултет, 1997, стр. 170; Образовање и одрживи развој, (коауторство са Кнежевић-Флорић, О.) Нови Сад, Савез педагошких друштава Војводине; Виша школа за образовање васпитача, Вршац; 2002, стр.144, ISBN ; Еколошко образовање од бриге за околину до одрживог развоја, (коауторство са Кундачина, М.) Универзитет у Крагујевцу; Учитељски факултет у Ужицу, 2004, стр. 223; UDK , ISBN ; COBISS.SR-ID ; Екологија и одрживи развој, на путу ка друштву учења, Cekom books, Нови Сад, 2006, стр ISBN У наведеним монографијама анализирају се методички приступи у еколошком васпитању и образовању, стратегије, методе, поступци еколошког васпитања и образовања, повезаност еколошког васпитања са другим васпитним областима, чиниоци еколошког васпитања и образовања, еколошка свест, еколошко понашање, дакле моменти који су значајни за анализу проблема предложене теме дисертације. Овде посебно издвајамо радове релевантне за предложену тему дисертације: Еколошко васпитање еколошко образовање педагогија партнерства са природом, 2001, Зборник Катедре за педагогију, 16, ; Промишљање модела еколошког образовања према концепту одрживог развоја, 2001, Зборник радова Еколошка истина IX научно стручни скуп о природним вредностима и заштити природне средине, Лепенски вир, стр ; Еколошко образовање у светлу концепта о одрживом развоју, 2001, Монографија радова са међународне Еко-конференције, Нови Сад, стр ; Еколошко образовање-могућности и ограничења, 2002, Зборник радова са научно стручног скупа: Еколошка свест и еколошко образовање деце и омладине, Шабац, стр ; Водећи циљеви одрживог развоја, 2002, Зборник Катедре за педагогију, Филозофски факултет у Новом Саду, св. 17, стр ; Промишљање реформе образовања према концепту одрживог развоја, 2002, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, XXX, стр ; О недоследности еколошког образовања, 2002, Педагошка стварност, 9-10 стр ; Развојне линије еколошког образовања, 2002, Зборник радова Еколошка истина, X научно-стручни скуп о природним вредностима и заштити животне средине, Технички факултет у Бору, Универзитет у Београду, Доњи Милановац, стр ; Еколошко образовање и преокрет у култури, 2002, Ревија рада, година XXXII, специјални број, Зборник радова са национално научног скупа са међународним учешћем: Друштвене промене, заштита животне средине и образовање, Факултет заштите на раду, Универзитет у Нишу, Ниш, стр ; Принципи одрживог развоја, 2002, Финансије, часопис за теорију и праксу из области финансија, рад са научног и стручног скупа Европске интеграције и процеси транзиције, 5-8, стр ; Етичке дилеме еколошког образовања из дискурса одрживог развоја, 2003, Зборник радова, Еколошка истина, XI научно-стручни скуп о природним вредностима и заштити животне средине, Технички факултет у Бору Универзитет у Београду, Доњи Милановац, стр ; Улога одрживог развоја у реформи (еколошког) образовања, 2003, Еко-конференција, 2003, стр ; Еколошко образовање у теорији и пракси образовања одраслих, 2003, Зборник Одсека за педагогију, 18, стр ; Реформа система васпитања и образовања према начелима еколошке педагогије, 2004, Монографија радова са пројекта: Стратегија развоја система васпитања и образовања у условима транзиције ( уредник, Е. Каменов) Филозофски факултет, Нови Сад, стр ; Екопедагошка компетенција наставника, 2004, Монографија радова са пројекта: Стратегија развоја система васпитања и образовања у условима транзиције (уредник, Е. Каменов), Филозофски факултет, Нови Сад, стр ; Одрживи развој из аспекта еколошког образовања, 2004, Зборник регионалне конференције - Образовање о животној средини на путу ка европским стандардима, Ecolibri, Бионет, Београд, стр ; Може ли одрживи развој бити узор за еколошко образовање? (2004) Зборник радова, Еколошка истина, XII научно-стручни скуп о

6 природним вредностима и заштити животне средине, Технички факултет Бор, Универзитет у Београду, Борско језеро, стр ; Менаџмент знања у заштити животне средине, 2004, Зборник радова са II саветовања: На путу ка добу знања, Факултет за менаџмент, Нови Сад, стр (рад у коауторству са С. Стевановић); Еколошка компетенција скоро сасвим уопштен циљ образовања, 2005, (Ecological competence-almost totally general aim of education) Зборник радова Еколошка истина, Технички факултет Бор, Универзитет у Београду, стр ; Еколошко образовање одраслих, 2005, Зборник радова са пројекта: Реформа школског система у условима транзиције (уредник Е. Каменов), Филозофски факултет, Нови Сад, стр ; Актуелност педагогије доживљаја Курта Хахна, 2005, S srcem, glavo in rokami, Zbornik povzetkov 2. slovenskega kongresa doživljajske pedagogike: Mesto in vloga doživljajske pedagogike (2 nd slovene Congress of Experiental Pedagogy - Placement and role of Experiental Pedagogy), Društvo za doživljajsko pedagogiko Slovenije, Ljubljana, стр ; Промена парадигми у еколошком образовању одраслих, 2005, Зборник Одсека за педагогију, 19, стр ; Еколошко образовање одраслих - могућност заснивања еколошког образовања одраслих на постулатима одрживог развоја као отвореног истраживачког концепта, 2005, Монографија радова са пројекта Развој система васпитања и образовања у условима транзиције III, стр ; Changes of paradigms in the ecological education of adults, 2005, 5 th international conference of PHD students, University of Miskolc, Hungary, стр.1-8; Еколошко образовање у педагошкој рефлексији, 2005, Монографија са VI Међународне Еко-конференције, септембар, Нови Сад, стр ; Еколошко образовање у систему високошколског образовања-иновативни и компаративни приступ, 2005, Зборник са научног скупа Човек и радна средина. Заштита радне и животне средине у систему националног и европског образовања, Ниш, стр ; Responsibility towards the future in the paradigm of sustained development, 6 th International Conference of PHD Students, University of Miskolc, Hungary, august, 07, Humanities, p.1-6; ISBN Ö ISBN ; Етичка утемељеност одрживог развоја, Теме часопис за друштвене науке, Бр. 3, Ниш, стр ; ISSN ; On the lifestyles from the Ecological aspekt, in: Abstract Book, 9 th international Symposium Interdisciplinary Regional Researh, ISIRR, 2007 (Hungary, Romania, Serbia), Novi Sad, Faculty Of Tehnology, ISBN UDC (4)(048.3); Могућности и границе учења за одрживи развој, Зборник радова са Међународног скупа Цјеложивотно учење за одрживи развој ( Lifelong learning for sustainable development ), Свезак 1, Свеучилиште у Ријеци, Ријека, стр ; UDK :374.7 ISBN ; Одрживо образовање пут у глобално друштво знања, Ekologica, Посебно тематско издање број 16 година XV, Међународна конференција, Животна средина данас, коауторство са Т. Кличек, стр ; UDC : 502 YU ISSN ; Рефлексија глобализације на стилове живота, Научно-стручно друштво за заштиту животне средине Србије - Ekologicа, (Scientific professional society for environmental protection of Serbia - Ecologica), No. 55, Београд, година XVI, стр ; UDC: 502 YU ISSN ; Духовно образовање и одговорност према будућности, Зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 2005 у САНУ огранак у Новом Саду, Духовност и образовање, Дијалог са делом Владете Јеротића, стр ; ISBN (Ars Libрi). У наведеним радовима ауторка разматра проблеме еколошких наставних садржаја као и садржаја природе и друштва. Следећи рад је објављен на SCI листи: Correlation of experimenting culture and process of knowledge management in the university environment (rad u koautorstvu sa Arsenijević, J., Tot, V., Grubić-Nešić, L.), African Journal of Business Management, Vol. 3 (10): pp , October 2009 (rad dostupan u servisu Web of Science on line verzija citatnih indeksa SCI, SSCI, i A&HCI- takođe i na KoBSON veb stranici, u meniju Nauka u Srbiji, opcija Nasi i WoS; takođe i ISSN Academic Journals. Ангажована је на више научно-истраживачких пројеката, међународног нивоа: грантменаџер пројекта TEMPUS JOINT PROJECT INTRODUCTION AND IMPLEMENTATION OF ACADEMIC PROGRAM OF COMMUNITY YOUTH WORK (CYW) THROUGH ENHANCIG INTER-REGIONAL COOPERATION IN THE COUNTRIES OF WESTERN BALCANS ( ), члан тима Темпус пројекта Master programme for Subject Teachers Teachers in Serbia MASTS TEMPUS RS- TEMPUS-JPCR; члан пројекта билатералне сарадње са Хрватском Интеркултурални односи и образовање на мањинским језицима: Хрватска- Србија ( ). Руководилац пројекта Дигиталне медијске технологије и образовнодруштвене променe 47020, финансираног од стране Министарства за просвету и науку РС (2011-

7 2014); сарадник на пројекту Квалитет образовног система Србије у европској перспективи (КОССЕП), , финансираног од стране Министарства за просвету и науку РС ( ). До сада су под менторством М. Андевски одбрањена четири специјалистичка рада, пет магистарских радова, два мастер рада и три докторске дисертације. У више комисија била је члан Комисија за одбрану специјалистичких радова, мастерских радова, магистарских теза и докторских дисертација. Све наведено упућује на констатацију да је предложени ментор, др Милица Андевски, подобна за менторисање пријављене докторске дисертације мр Снежане Ладичорбић. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Предложена тема у пријави кандидаткиње гласи: Проблемска настава у предмету Природа и друштво. Именовани чланови Комисије за оцену подобности теме, кандидата и ментора за израду докторске дисертације разматрали су комплетну пријаву мр. Снежане Ладичорбић и констатовали да је тема у складу са предложеном пројекцијом научног истраживања. Реализовање предложене теме подразумева неколико сегмената који су међусобно условљени и повезани: (1) утврђивање теоријског оквира као релевантног темеља за моделовање садржаја, приступа, оријентација и целокупнe организацијe процеса проблемског учења у настави Природа и друштво (2) утврђивање емпиријске ваљаности теоријски осмишљених поставки проблемско-стваралачких система у настави Природа и друштво (3) проблемско моделовање наставне јединице у оквиру експерименталног програма, избор наставних јединица, креирање припрема (4) дидактичкометодичко обликовање јединица у оквиру традиционалне наставе и утврђивање разлике постигнућа испитаника у односу на експериментални програм реализовања наставе Природа и друштво (5) коначно, утврђивање ефеката примене проблемске наставе на квалитет знања ученика, успешности решавања задатака и општег постигнућа у односу на традиционални (предавачко-приказивачки) приступ настави Природе и друштва. У складу са предвиђеним корацима, кандидаткиња је релевантно осмислила методолошки поступак: методе као и узорак, експериментални поступак, статистичку проверу података како у иницијалном тако и у завршном делу истраживачког поступка. Кандидаткиња полази од уверења да проблемско стваралачка методичка организација наставног рада у предмету Природа и друштво доприноси ефикаснијем стицању знања, појачава жељу за сазнавањем и јача мотивацију за рад код ученика, у поређењу са ученицима који овај предмет реализују традиционалном наставом. Такође, кандидаткиња сматра да постоји разлика у квантитету и квалитету знања код ученика експерименталне групе и контролне групе и заговара успешност групе која проблемски приступа реализацији садржаја Природе и друштва, и да ће, у том смислу, постојати разлика између ученика који су традиционално приступали настави Природе и друштва и оних који су проблемски реализовали ову наставу у нивоу усвојености знања, у разумевању садржаја као и у примени стечених знања. Посебно је значајна тежња кандидаткиње да утврди шта се са знањима ученика дешава после одређеног временског периода и за то ће урадити ре-тест. 3. предмета (проблема) истраживања ДЕФИНИСАЊЕ И ОПИС ПРЕДМЕТА (ПРОБЛЕМА) ИСТРАЖИВАЊА: Предмет овог истраживања представља експерименталну проверу могућности напредовања ученика применом проблемске наставе, као савременог и продуктивног облика учења и стваралачког мишљења, који треба да обезбеди ефикаснију и рационалнију организацију наставе, а све у циљу побољшавања ученичких знања. Кандидаткиња полази од теорије Виготског да настава своју водећу улогу остварује преко садржаја знања које деца усвајају, тако да ће се у раду разматрати садржаји који се усвајају проблемском наставом у наставном предмету Природа и друштво.

8 Проблемско стваралачка методичка организација наставног рада омогућава да се у предмету Природа и друштво приђе на нов, стваралачки, креативан и оригиналан начин: ученик се налази у улози субјекта који треба самостално и слободно да истражује, открива, презентује, критички и креативно прилази датим и добијеним подацима. У истражицању ће се анализирати да ли ефикасност проблемско стваралачког облика учења даје боље, лошије или исте резултате у стицању знања и умења у поређењу са традиционалном наставом Природе и друштва (предавачко приказивачка настава). У овом истаживању кандидаткиња ће (пре)испитивати тезе које су изнете у литератури, а које говоре о значају учења путем решавања проблема, учења кроз проблемско стваралачки, савремани и продуктивни ученички приступ, кроз стваралачко мишљење. Интенција јој је да у истраживању оптимално обезбеди ефикаснију и рационалнију организацију активности ученика и пружи нови квалитет анализи и интерпретацији наставних садржаја природе и друштва. ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА Проблем истраживања експлицитно је одређен као експериментална провера дејства учења путем решавања проблема у настави Природе и друштва, у оспособљавању ученика за развијање практичних знања, умења, навика и креативности. У истраживању се проучава проблем односа истог градива (наставних тема и јединица) усвојених различитим обликом учења (проблемском наставом и класичном). Намера кандидаткиње је да овим истраживањем одговори на следећа питања: - Да ли проблемско стваралачке методичке организације наставног рада у предмету Природа и друштво доприносе ефикаснијем стицању знања, жељи за сазнавањем и мотивацији за рад код ученика, у поређењу са ученицима који учењу прилазе традиционалном наставом Природе и друштва? - Да ли постоји унутрашња логичка веза између тих знања? - Какав је квалитет знања код ученика експерименталне групе и контролне групе? У том смислу урадиће се компарација према: нивоима усвојености знања ниво присећања, препознавања, репродукције, разумевања, примене стечених знања. - Шта се дешава са знањима после три месеца ( ре тест )? На избор ове наставне области, као подручја експерименталне провере, утицали су следећи чиниоци: - Значај предмета Природе и друштва је веома велик посебно у млађем школском узрасту, јер је он основа за изучавање природних наука (биологија, физика, хемија, географија) у вишим разредима, а и касније. Овај предмет је прилично запостављен у односу на друге предмете, нпр. српски језик и математику треба му дати више пажње, јер њиме се употпуњује искуство ученика, њихова знања, идеје, ставови и слично. - До сада је реализовано веома мало оваквих или сличних истраживања, мало је литературе из ове области методике и дидактике, те се овим радом жели постићи сигурнији пут у погледу модерног приступа и новој интерпретацији сложених наставних садржаја, какви су садржаји у настави Природе и друштва. - Настава Природе и друштва, организује се и изводи претежно на класичан начин, при чему се активност ученика своди на слушање (које је понекад веома пасивно) рецептивно учење и учење напамет, при чему је занеамарено мишљење ученика, нарочито стваралачко мишљење и креативност. Кандидаткиња полази од уверења да ће примена проблемске наставе Природе и друштва, пружити широке могућности за савременију, рационалнију и успешнију организацију часова и изграђивање креативних ставова, стваралачког и критичког мишљења ученика. - Савремена методика рада нуди врло занимљиве и мотивационе теоријске принципе и захтеве у организацији учења. У том смислу, овим истраживањем, кандидаткиња жели да провери могућност примене проблемског облика учења у настави Природе и друштва и евентуално укаже на потребу увођења и изградње нових, проблемски осмишљених, теоријски потпунијих и практично ефектнијих и кориснијих приступа садржајима у настави Природе и друштва. Наведени проблеми су веома значајни како за теоријски корпус дидактичких и методичких

9 дисциплина, тако и за примену у пракси, стога постоји оправданост да се ова проблематика испита на нивоу докторске дисертације. 4. познавања проблематике на основу изабране литературе У пријави кандидат је навео доста референци, од којих Комисија издваја оне за које се сматра да су релевантне за рад на докторској дисертацији: Литература: 1. Баковљев, М. (1959): Проблем ученикове мисаоне активности у процесу стицања знања у настави, Педагошки рад, бр Баковљев, М. (1970): О активној и креативној настави, Просвета, Београд. 3. Баковљев, М. (1995): Статистика у педагошким истраживањима, Београд. 4. Банђур, В. Поткоњак, Н. (1999): Методологија педагогије, Савез педагошких друштава Југославије, Београд. 5. Бобић, Б. (1982): Експеримент као поступак у развијању појмова код деце старијег предшколског узраста, Магистарска теза, Београд. 6. Витак, А. (1960): Модеран групни рад,завод за издавање уџбеника, Београд. 7. Вуковић, Р. (1950): Самостални рад ученика у основној школи, Цетиње. 8. Група аутора (1984): Проблемско учење у настави, Први југословенски симпозијум о проблемској настави, Бања Ковиљача. 9. Група аутора (1991): Интелектуално активирање ученика, Зборник радова поводом 65. годишњице проф.др. Милана Баковљева, Београд. 10.Група аутора (1999): Педагошка реформа школе, Зборник радова руско-југословенског симпозијума, Заједница учитељских факултета Србије, Београд. 11.Ђорђевић, Ј. (1997): Настава и учење у савременој школи, Београд. 12.Ерић, Н. (1990): Проблемска настава физике, Учитељско друштво, Лозница. 13.Ждерић, М.; Цекуш, Г.; Малешевић, Ј.; Грдинић, Б. (1996): Методика наставе природе и друштва, Нови Сад. 14.Заботин, В.В. (1971): Развијање способности ученика за уочавање и решавање проблема, Настава и васпитање, бр. 4., Београд. 15.Ивић, И.; Пешикан, А.; Антић, С. (2001): Активно учење, Приручник за примену метода активног учења/наставе, Београд. 16.Јанковић, Д. (1972): Оспособљавање ученика за самостално учење путем општих прилаза, Педагошка стварност, бр.6, Нови Сад. 17.Јукић, С. (2001): Настава у којој ученик мисли, Вршац. 18.Каменов, Е. (1975): Животне теме, Педагошка стварност, бр.7, Нови Сад. 19.Кркљуш, С.(1977): Учење у настави откривањем, Раднички универзитет Радивој Ћирпанов, Нови Сад. 20.Кука, М. (1998): Утицај лабораторијско-експерименталне методе на успех ученика у настави физике, Магистарска теза, Београд. 21.Лекић, Ђ. (1962): Проблем активности у комбинацији демонстрације лабораторијског рада, Педагошка стварност, бр.3., Нови Сад 22.Лекић, Ђ. (1962): Проблем активности у лабораторијској методи, Педагошка стварност, бр.2, Нови Сад. 23.Митић, В. (1981): Психолошка анализа уџбеника Познавање природе и друштва од II до IV разреда основне школе, Магистарска теза, Београд. 24.Надрљански Ђ. (1995): Информатика за учитеље, Учитељски факултет, Сомбор 25.Надрљански Ђ. (2000): Образовни софтвер - хипермедијални системи, Технички факултет "М. Пупин " Зрењанин 26.Надрљански, Ђ.; Солеша, Д. (2002): Информатика у образовању, Сомбор. 27.Ничковић, Р. (1968): Учење у настави и његови ефекти, Младо покољење, Београд. 28.Ничковић, Р. (1971): Учење путем решавања проблема у настави, Завод за издавање

10 уџбеника и наставних средстава, Београд. 29.Петровић, Т. (1984): Принципи стварања модела за проблемску наставу физике, "Проблемско учење у настави", Први југословенски симпозијум о проблемској настави, Бања Ковиљача. 30.Петровић, Т. (1988): Проблемско-развојна настава физике, Просвета, Београд. 31.Првановић, С.; Стојаковић, Б. (1954):Најпростији огледи из познавања природе, Педагошко друштво Србије, Београд. 32.Радовановић, В. (1997): Дидактичко-логичке карактеристике знања из познавања природе и успех ученика у њиховој примени, Магистарска теза, Београд. 33.Ракић, Б. (1970): Трагање и откривање као метод у настави, Наша школа, бр.5-6, Сарајево. 34.Теодосић, Р. (1970): Проблемска настава, Настава и васпитање, бр.3, Београд. 35.Цветковић, Ж. (1982): Усвајање појмова у настави, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 36.Чукић, Г.; Чукић, М. (1977): Методика фенолошких посматрања, Наша школа, бр. 1-2, Сарајево. 37.Шарановић-Божановић, Н. (1994): Улога појмова у развоју самосталног расуђивања у настави познавања природе, Институт за педагошка истраживања, Зборник 26, Београд. 38.Шенк, О. (1970): Практични радови у настави Познавања природе, Наша школа бр.9-10, Сарајево. 39.Бојовић, В. (1992): У свету електрицитета, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 40.Кркљуш, С. (1975): Дидактички елементи учења путем открића, Педагошка стварност бр.6, Нови Сад. 41.Малешевић, Ј. (1997): Основи природних наука, Учитељски факултет, Сомбор. 42.Ничковић, Р. (1968): Учење у настави и његови ефекти, Младо покољење, Београд. 43.Европске димензије промена образовног система у Србији, Зборник радова, књига 4, Филозофски факултет Нови Сад, Гајић, О. (2007): Прилози методици васпитно-образовног рада-дискурс о стратегијама образовања, Нови Сад. 45.Кнежевић Љ., Миликић В., Инђић Б. (1995) : Оријентациони распоред васпитно - образовног рада за IV разред, Учитељски факултет, Београд. 46.Мала енциклопедија,(2009) Просвета, Београд. 47.Мали кућни огледи I, II, III 48.Јукић, С., Дидактичко - методички фрагменти, (2005): Нови Сад. 49.Попов, С., Даниловић, М.(2003): Зборник радова II међународног симпозија, Нови Сад Проблемско учење у настави - прилози са симпозија одржаног 24. марта у Лозници 51. Матановић, В. (2003): Како да сачувамо свет око нас - приручник за учитеље и васпитаче, Нијанса, Земун. Комисија сматра да је наведена литература одговарајућа за израду докторске дисертације. 5. циљева истраживања Полазни циљеви истраживања су : - Да се утврде ефекти примене проблемске наставе на квалитет знања ученика експерименталне групе у односу на ученике контролне групе, односно, настојање да се експерименталном провером дође до сазнања да ли примена проблемско-стваралачких, дидактичкометодичких система и стратегија у настави Природе и друштва утиче на развој ученичких знања, умења и навика као и примену тих знања (компарација резултата Е и К група). На основу формулисаног циља постављени су следећи задаци у истраживању: - Утврдити теоријски оквир као релевантну основу за моделовање садржаја и организације процеса учења у проблемској настави Природе и друштва; - Утврдити емпиријску ваљаност теоријских поставки проблемско-стваралачких система у настави Природе и друштва и из њих изведених наставних јединица за проблемско моделовање;

11 - Проблемски моделовати наставне јединице у оквиру експерименталног програма (избор наставних јединица и израда припрема); - Дидактичко-методички обликовати наставне јединице за традиционалну наставу (предавачко-приказивачку); - Утврдити значајност разлика постигнућа испитаника експерименталне и контролне групе у резултатима постигнутим на иницијалном и финалном тесту; - Утврдити да ли се могу издвојити задаци из тестова знања примењених у експерименталној и контролној групи на којима ученици постижу најбољи успех и обрнуто. - Испитати утицај проблемске наставе у предмету природа и друштво на нивое учења (препознавање наставног градива, репродукција, разумевање, примена научених наставних садржаја); - Установити да ли се јављају значајне разлике у ефектима учења, односно резултатима постигнутим на Тесту (препознавање, репродукција, разумевање, примена научених наставних садржаја) у Е и К групи; - Утврдити степен повезаности примене знања у пракси код Е и К групе с обзиром на школски успех; - Идентификовати задатке у финалном тесту који највише диференцирају испитанике Е и К групе; - Установити значајност разлика у погледу успешности решавања задатака између Е и К групе с обзиром на успех из предмета Природа и друштво; - Испитати да ли постоје разлике између Е и К групе у постигнућима после урађеног ретеста. 6. очекиваних резултата (хипотезе) ХИПОТЕЗЕ : На основу теоријског приступа проблему, педагошке заснованости учења путем решавања проблема, као и циља и задатака истраживања, формулисане су следеће хипотезе од којих се пошло у истраживању. Општа хипотеза Н 0 Претпоставља се да проблемска настава у предмету Природа и друштво не доприноси ефикаснијем и лакшем стицању знања, развијању практичних умења и навика ученика и њиховој трајности, као ни подизању квалитета и квантитета знања у поређењу са традиционалном наставом Природе и друштва. Алтернативна хипотеза Н А Претпоставља се да проблемска настава у предмету Природа и друштво доприноси ефикаснијем и лакшем стицању знања, развијању практичних умења и навика ученика и њиховој трајности, као и подизању квалитета и квантитета знања у поређењу са традиционалном наставом Природе и друштва. Посебне хипотезе Н 1 Претпоставља се да ће проблемско-стваралачки дидактичко-методички систем у настави условити бољи успех ученика Е групе на финалном тесту у односу на ученике К групе. Н 2 Претпоставља се да ће ученици Е групе постићи боље резултате од ученика К групе, узимајући у обзир њихов школски успех из предмета Природе и друштва и општи школски успех. Н 3 Претпоставља се да ће на нивоу репродукције знања ученици Е групе имати боља постигнућа од ученика К групе. Н 4 Претпоставља се да ће ученици Е групе бити успешнији у решавању финалног теста на нивоу разумевања. Н 5 Претпоставља се да ће ученици Е групе бити успешнији од ученика К групе на нивоу стеченог знања.

12 Н 6 Претпоставља се да ће овај облик рада омогућити код ученика развијање мотивације за истраживачким радом и жеље за новим сазнањима. Н 7 Очекује се да ће се под утицајем експерименталног програма утврдити извесне разлике у погледу учења између ученика Е и К групе који постижу различит школски успех да ће испитаници у Е групи са одличним и врлодобрим успехом постизати боље резултате на неким задацима у односу на испитанике К групе са истим успехом. Н 8 Претпоставља се да неке од индивидуалних карактеристика личности (знање, интелигенција) значајно диференцирају испитанике Е и К групе у погледу њихових глобалних ефеката учења, односно резултата постигнућа на неким задацима (нивои разумевања, стечена знања, примена). Н 9 Очекује се да ће ученици Е групе бити успешнији у задацима облика примене знања. Н 10 Претпоставља се да ученици Е групе имају позитивне ставове према креираним моделима учења решавањем проблема. Н 11 Претпоставља се да неће бити значајне разлике на нивоу репродукције знања између ученика Е и К групе. Н 12 Очекује се, да ће се под утицајем експериманталног програма, утврдити дистинктивна обележја у погледу глобалних ефеката учења између Е и К групе који постижу различит школски успех, те да ће испитаници у Е групи са одличним и врлодобрим успехом постизати боље резултате на неким задацима у односу на испитанике са добрим, а посебном са довољним успехом. 7. плана рада Истраживање ће се реализовати кроз неколико фаза: Први део израде докторске тезе подразумева проналажење извора истраживачких података, писање теоријског дела рада, припрему инструмената и избор узорка који ће учествовати у истраживању. Извори истраживачких података су теоријска сазнања проблемске и диференциране наставе из области педагогије, дидактике, методика, као и истраживачки налази везани за ову проблематику. Наредна етапа истраживања подразумева реализацују истраживачког пројекта, реализовање експерименталног дела истраживања, попуњавање предвиђених инструмената од стране наставника и ученика. Након тога кандидаткиња намерава да започне обраду података, интерпретира добијене налазе и изводи закључке. У даљем тексту приказана је оријентациона структура садржаја дисертације коју чланови комисије прихватају као адекватну за предложени нацрт истраживања. Докторска дисертација садржаће следећа поглавља: 1. Увод 2. Теоријски оквир истраживања 3. Методолошки приступ проблему истраживања 4. Анализа и интерпретација резултата истраживања 5. Закључна разматрања и педагошке импликације 6. Литература 7. Прилози 8. метода и узорка истраживања Ради провере теоријских хипотеза у истрживању, кандидаткиња ће применити методу експеримента (каузална) са две паралелне групе. То су паралелна одељења истог разреда (трећи разред основне школе) у којима ће се обавити експериментално истраживање. У једној групи наставни садржаји ће се обрађивати класичним обликом рада (предавачко-приказивачка) и та група је именована као контролна (К). У другој групи биће заступљена проблемска настава и она ће се именовати експерименталном (Е). На основу резултата до којих ће се доћи током истраживачког процеса, кандидаткиња ће утврдити разлике, а можда и сличности у постигнућима ученика обе групе. На тај начин кандидаткиња ће евалуирати и степен ефикасности датих поступака. Поред експерименталне, кандидаткиња ће користити и метода теоријске анализе

13 проучавање досадашњих теоријских сазнања о огледима, као и о начинима прилагођавања садржаја, облика и метода васпитно-образовног рада у предмету природа и друштво. У истраживању ће се користити и дескриптивна метода за прикупљање података о школском успеху ученика, општем и посебном из предмета природе и друштва, прикупљање мишљења ученика и наставника о овом облику учења, проучавање годишњих и месечних планова рада учитеља, писаних припрема и проучавања наставног програма и уџбеника природе и друштва. Изузетну пажњу кандидаткиња поклања компаративној методи упоређивање резултата иницијалног и финалног мерења у Е и К групама, израчунавање нивоа статистичке значајности разлика, упоређивање резултата почетног и завршног испитивања знања у експерименталним школама (утврђивање учинка деловања експерименталног фактора). Варијабле у истраживању Независна варијабла квалитет знања зависи од организовања наставе и редоследа увођења знања односно појмова којима ученици могу да овладају у наставном процесу. Пошто кандидаткиња полази од теорије Виготског да настава водећу улогу остварује преко садржаја знања, разматраће садржаје које ученици усвајају проблемском наставом у предмету Природа и друштво. Зависну варијаблу представљаће резултати финалног теста, и ефикасност образовноваспитног поступка, тј. ефекти учења који се остварују организацијом проблемске наставе у овом предмету. Релевантне варијабле по којима јекандидаткиња уједначавала експерименталне и контролне групе су следеће: - општи успех ученика, - успех ученика из Познавања природе (предзнање), - исти мерни инструмент, - стручност наставника и методичка оспособљеност, - време извођења експеримента (доба дана, час по реду, дан у недељи), - услови извођења експеримента (величина учионице, опремљеност наставним средствима и помагалима). Узорак истраживања Популацију у овом истраживању чини 195 ученика трећих разреда основних школа у општини Кикинда. Кандидаткиња ће реализовати експеримент на узорку од 4 експериментална и 4 контролна одељења, дакле, у укупно осам одељења. Експерименталну групу чине 4 одељења (100 ученика) Основне школе Јован Поповић. Контролну групу чине 4 одељења (95 ученика) Основне школе Вук Караџић. Кандидаткиња је у свом истраживању одабрала управо ученике трећег разреда (195 ученика), због тога што су наставне јединице из предмета Природа и друштво деци овог узраста тешке и апстрактне, и управо због тога су веома занимљиве за примену експеримента и за другачији приступ у наставном раду. Кандидаткиња процењује да величина узорка задовољава критеријум одабраног емпиријског нацрта, чији циљ није обухватање великог броја испитаника, већ утврђивање квалитета ученичких знања и ефеката проблемске наставе у овом предмету. 9. места, лабораторије и опреме за експериментални рад Истраживање ће се реализовати у Кикинди, у Основним школама у кабинетима за физику, хемију, биологију, као и кроз непосредни боравак у природном окружењу. 10. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Експеримент ће бити изведен током школске 2010/2011.године. Иницијално испитивање кандидаткиња ће остварити у марту 2011.године, а експериментални програм биће реализован априла и маја исте године. Кандидаткиња ће у раду користити следеће статистичке поступке: - средња вредност;

14 - проценат; - стандардна девијација (S); - стандардна грешка аритметичке средине (Sx); - F тест; - t тест; - анализа варијансе; - факторска анализа; - корелациона анализа; - Пирсонов коефицијент корелације; - Спирмен - Браунов образац;- може бити замена за ретест - метријске карактеристике теста ( релијабилност, хомогеност ). НАПОМЕНА: Поред релевантних података о девет наведених елемената, обавезно написати експлицитну оцену да ли је појединачни елеменат подобан или не. VI ЗАКЉУЧАК О ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА И ТЕМЕ СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ И ПРЕДЛОГ ЗА ИМЕНОВАЊЕ МЕНТОРА: НАПОМЕНА: Обавезно написати оцену да ли су тема и кандидат подобни или не. Кандидаткиња мр Снежана, Иван, Ладичорбић је за израду ове докторске дисертације прикупила и анализирала релевантну социолошку, педагошку, психолошку и дидактичкометодичку литературу, а пре свега изворе који разматрају проблеме примене проблемског учења у настави Природе и друштва. Такође се, у досадашњим истраживањима бавила проблематиком осавремењивања, поспешивања, унапређивања наставе, посебно у области природних наука. С обзиром да је уочила бројне слабости традиционалног приступа дидактичког деловања, у овој докторској дисертацији креираће диференцирани, савремен, ефикаснији модел деловања у настави природних наука, који ће мотивисати и оне који уче и оне који поучавају и водити трајнијем, квалитетнијем и продуктивнијем знању. У својој докторској дисертацији кандитадкиња мр Снежана Ладичорбић даће значајан допринос у креирању основне структуре модела који би се користили за обраду наставних садржаја о природи, применом принципа проблемске наставе. Испитаће њихову ефикасност, као и дати основе за даља истраживања у овом правцу. Овај модел учења би требало да унапреди наставу Природе и друштва, као и да максимално мотивише ученике за проучавање природе. Значај ове дисертације се огледа и у томе, што ће она по први пут, покушати, да у оквиру методике наставе Природе и друштва, обликује модел проблемског учења који ће у себи да садржи наставне садржаје чија реализација подразумева примену различитих облика рада, наставних метода, као и самостално истраживање ученика. На основу свега наведеног у овом извештају, закључујемо да је предложена тема " Проблемска настава у предмету Природа и друштво " подобна за израду докторске дисертације, као и да кандидаткиња Снежана, Иван, Ладичорбић испуњава све услове за израду ове теме. У Новом Саду 9. маја ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Споменка Будић, председник комисије др Гордана Будимир-Нинковић др Оливера Гајић др Милица Андевски-ментор

15 НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.