Извјештај ревизије учинка ВЛАДИНE МЈЕРE НА ПОВЕЋАЊУ УЧЕШЋА МАТЕМАТИЧАРА И ИНЖЕЊЕРА У СТРУКТУРИ ВИСОКООБРАЗОВАНИХ

Transcription

1 ГЛAВНА СЛУЖБА ЗА РЕВИЗИЈУ ЈАВНОГ СЕКТОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Бања Лука, Вука Караџића 4 Република Српска, БиХ Тел: +387(0)51/ Факс:+387(0)51/ revizija@gsr-rs.org Извјештај ревизије учинка ВЛАДИНE МЈЕРE НА ПОВЕЋАЊУ УЧЕШЋА МАТЕМАТИЧАРА И ИНЖЕЊЕРА У СТРУКТУРИ ВИСОКООБРАЗОВАНИХ Број: РУ Бања Лука, јули године

2

3 САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР... 1 ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА... 3 РЕЗИМЕ УВОД Позадина и мотиви ревизије Сврха ревизије и ревизорска питања Критерији за оцјењивање Обим и ограничења Извори и методе ОПИС ПРЕДМЕТА РЕВИЗИЈЕ Правна регулатива карактеристична за област Опис предмета ревизије Надлежности, улоге и одговорности институција НАЛАЗИ Тренд броја и структуре студената Генерални тренд дипломираних студената Генерални тренд уписаних студената Тренд уписаних први пут у прву годину Дефинисаност приступа и мјера за остварење циљева Идентификација проблема и његова анализа Дефинисаност приступа и мјера Имплементиране мјере и њихови резултати Предузимане мјере и остварени резултати Утицај мјера на промјене структуре дипломираних Предузимане мјере и стопе дипломирања студената ЗАКЉУЧЦИ ПРЕПОРУКЕ ПРИЛОЗИ УЗ ИЗВЈЕШТАЈ ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ ПОПИС АКАТА... 64

4

5 ВЛАДИНЕ МЈЕРЕ НА ПОВЕЋАЊУ УЧЕШЋА МАТЕМАТИЧАРА И ИНЖЕЊЕРА У СТРУКТУРИ ВИСОКООБРАЗОВАНИХ Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је, на основу Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске а у складу са ISSAI оквиром ревизије за јавни сектор и INTOSAI Упутством за имплементацију ревизије учинка, провела ревизију учинка Владине мјере на повећању учешћа математичара и инжењера у структури високообразованих. Основни циљ ове ревизије је био да испита да ли су у систему високог образовања предузимане праве мјере и јесу ли биле довољне да би у укупној структури уписаних и дипломираних студената било значајније повећано учешће математичара и инжењера. Ревизија је испитивала мјере и активности које су предузимали Влада Републике Српске и Министарство просвјете и културе на повећању учешћа математичара и инжењера у структури високообразованих. Испитивања су вршена и у другим институцијама система високог образовања у мјери неопходној за разумијевање узрока и посљедица ревидираног проблема ревизије. Ревизијом је обухваћен петогодишњи период, од академске 2008/2009 као почетне године у имлементацији владиних мјера до академске 2012/2013 године. За дио анализа кориштени су и подаци за академску 2006/2007 и 2007/2008 годину. Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је, у складу са одредбама Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске, доставила Нацрт извјештаја Министарству просвјете и културе, које је било креатор, предлагач и имплементатор ревидираних мјера. Нацрт је достављен јавним универзитетима и факултетима чији су студијски програми, из оквира математике и инжењерства, били дефинисани као дефицитарни и на које су биле усмјерене ревидиране мјере и који су по том основу били обухваћени дијелом ревизијских испитивања. Извјештај је достављен и Савјету за развој високог образовања и осигурање квалитета и Агенцији за акредитацију високошколских установа Републике Српске који обављају одређене савјетодавне и стручне послове из дјелокруга Министарства. Примједби на Нацрт извјештаја није било. Извјештај је достављен свим институцијама којима се у складу са Законом о ревизији јавног сектора треба доставити. Извјештај је доступан јавности путем website Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске, Извјештај садржи препоруке упућене Влади Републике Српске и Министарству просвјете и културе. Имплементацијом ових препорука могуће је унаприједити управљање специфичним мјерама које Влада доноси за поједине сегменте система, повећати ефективност таквих мјера и побољшати њихов допринос изградњи успјешног система високог образовања у цјелини. Главни ревизор јавног сектора Републике Српске донио је Одлуку у форми Пројект плана да се проведе ова ревизија. Ревизију је провео ревизорски тим у саставу Роса Умићевић, вођа ревизорског тима и Ангелика Кос и Младенко Марковић, чланови ревизорског тима. Замјеник главног ревизора Дарко Пејић Главни ревизор др Душко Шњегота

6

7 ПРЕДГОВОР Према ISSAI оквиру ревизије, ревизија јавног сектора подразумијева три врсте ревизије: ревизију финансијских извјештаја, ревизију усклађености и ревизију учинка. Ревизија учинка према ISSAI оквиру ревизије подразумијева: ревизију економичности активности јединица институција које подлијежу ревизији; ревизију ефикасности кориштења људских, материјалних, финансијских и других ресурса укључујући испитивање информационих система, те управљачких и контролних активности код јединица институција које подлијежу ревизији; ревизију ефективности - успјешности у односу на постављене циљеве јединица институција које подлијежу ревизији, те ревизију остварених активности у односу на намјераване. Поред термина ревизија учинка у теорији и пракси ревизије појављују се и други термини као ревизија успјеха - успјешности, ревизија економичности, ефикасности и ефективности (ревизија 3Е) и ревизија вриједности за новац. Поменути термини у ревизијској терминологији суштински имају исто значење. Ревизија учинка би се могла дефинисати као независна и професионална активност која се бави истраживањем активности владе, владиних и других институција јавног сектора, односно активности, програма и пројеката из надлежности владе и владиних институција из перспективе економичности, ефикасности и ефективности. У основи ревизија учинка даје одговор на два питања: да ли се раде прави послови; да ли се послови раде на прави начин. Ревизија ефективности даје одговор на питање да ли се раде прави послови, а ревизија економичности и ефикасности да ли се послови раде на прави начин. Мандат ревизије учинка по правилу је регулисан Законом о ревизији јавног сектора. Правни основ за провођење ревизије учинка садржан је у одредбама Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске (у даљем тексту Закон). У одредбама Закона регулисано је да је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске обавезна да врши: финансијску ревизију; ревизију учинка; друге специфичне ревизије. Одредбе Закона у дијелу који се односи на ревизију учинка регулишу сљедеће: ''У погледу економичности, ефикасности и ефективности са којим институција користи ресурсе са циљем испуњавања својих функција, Главна служба за ревизију има право извршити преглед или испитивање одређеног аспекта пословања цијеле или дијела институције, програма или активности чију ревизију Главна служба за ревизију има право да изврши у складу са овим Законом.'' Одредбе Закона које се односе на планирање и приступ ревизији, имплементацију ревизије, овлаштења за прикупљање података и информација и извјештавање о ревизији, примјењују се како на финансијску ревизију тако и на ревизију учинка. Извјештај ревизије учинка РУ

8 Институције јавног сектора (Влада, министарства, владине агенције, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа и други) у извршавању основних функција утврђених законима и другим прописима ангажују расположиве ресурсе (персоналне, материјалне, финансијске и друге). Институције јавног сектора које извршавају повјерене им функције имају јавну одговорност за свој рад према НС РС, пореским обвезницима и јавности уопште. Јавна одговорност подразумијева да НС РС, порески обвезници и јавност имају право и потребу да буду информисани о раду институција јавног сектора. НС РС, порески обвезници и јавност испољавају интересовање да ли су ресурси које су институције јавног сектора ангажовале обављајући основне функције, укључујући и ресурс буџетска средства, кориштени уважавајући принципе економичности, ефикасности и ефективности. На овај захтјев НС РС и јавности одговор не може у потпуности да да финансијска ревизија, те је у циљу испуњавања захтјева НС РС и јавности потребна ревизија учинка. Ова ревизија ће независно и професионално утврдити, да ли се институције јавног сектора приликом извршавања основних функција придржавају принципа економичности, ефикасности и ефективности. Извјештаји ревизије учинка као основни производ ревизијског процеса су добра основа за промјeне у организацији, начину функционисања, управљања ресурсима, квалитетнијим и кориснички орјентисаним услугама и за подизање јавне одговорности на један виши ниво. Извјештаји ревизије учинка су и у функцији јавности рада институција јавног сектора. Управљање јавним сектором подразумијева и унапређење ефикасности и ефективности рада јавних институција. Ревизију учинка треба посматрати као институционални инструмент управљања јавним сектором. У условима када располажемо са оскудним ресурсима и када је евидентан јаз између расположивих ресурса и потреба, а посебно у условима реформи у многим сегментима и структурама јавног сектора ревизија учинка посебно добија на значају. 2 Извјештај ревизије учинка РУ

9 ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА ISSAI РС ГСРЈС РС Влада International Standards of Supreme Audit Institutions Република Српска Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске Влада Републике Српске Министарство Министарство просвјете и културе Републике Српске Министар ВШУ ПиТТ СП ДСП НДСП Стратегија ЈУ ПУ ВШ УБЛ УИС 3Е КМ Министар просвјете и културе Републике Српске високо-школска установа природне и техничко-технолошке науке/области студијски програм дефицитарни студијски програми; програми дефинисани одлуком Владе из године, а у ревизији узорак за праћење проблема математичара и инжењера у цјелини недефицитарни студијски програми Стратегија развоја образовања РС у периоду године јавни универзитети приватни универзитети високе школе Универзитет у Бањој Луци Универзитет у Источном Сарајеву економичност, ефикасност и ефективност конвертибилна марка Извјештај ревизије учинка РУ

10 РЕЗИМЕ Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске је провела ревизију учинка Владине мјере на повећању учешћа математичара и инжењера у структури високообразованих. Основни циљ ове ревизије је био да испита да ли су у систему високог образовања предузимане праве мјере и јесу ли биле довољне да би у укупној структури уписаних и дипломираних студената било значајније повећано учешће математичара и инжењера. Ревидиране владине мјере су креиране, усвајане и имплементиране у циљу рјешавања идентификованог проблема неадекватне структуре студената посматране по научним областима, посебно изражене у недовољној заступљености математичара и инжењера и у намјери да се утиче на промјену постојећег стања. У Стратегији развоја образовања, дефинисаној за период година, је проблем додатно потврђен и кроз њене опште циљеве јасно исказана опредијељеност да се повећава број високообразованих и да то буде уз повећање учешћа математичара и инжењера-истраживача. Такви су циљеви у уској повезаности са развојним циљевима нашег друштва у цјелини и са циљевима секторских стратегија и њиховим правцима развоја у будућности. За остварење таквих циљева је један од кључних услова управо квалитет властитог система високог образовања и степен усклађености његове структуре по научним областима са секторским развојним приоритетима и тржиштем рада. Таква усклађеност се дефинише кроз уписне политике и годишње одлуке Владе о упису студената у прву годину. Недовољан степен остварења показатеља дефинисаних овим одлукама представља значајан ризик за очекивани развој друштва и за ефикасност средстава уложених у високо образовање. Давањем одговора на питања да ли су мјере Министарства и Владе резултирале потребним промјенама и остварењем очекивања а ако нису у чему су били главни недостаци и узроци, јесте оно чиме се бавила ова ревизија. Резиме налаза, закључака и препорука по овим питањима дајемо у наставку. У фокусу ревизијских испитивања биле су владине мјере, усмјерене на студенте математике и инжењерства уписане први пут у прву годину у периоду година. Мјере су дефинисане и имплементиране у наведеном периоду кроз стипендирање успјешних студената, кроз финансијску помоћ већ уписаним студентима математике и инжењерства, кроз релативно повећање укупног плана уписа на ове СП и кроз релативно повећање квоте њиховог финансирања из буџета. Испитивања су показала да су владине мјере на повећању учешћа математичара и инжењера дале одређене резултате али недовољне да би се значајније промијенила структура и да би она била побољшана у корист ових СП. Број студената уписаних први пут у прву годину у периоду година на СП математике и инжењерства је биљежио благо осцилирајући тренд раста, недовољан да би се остварио план уписа. На овим СП остало је непопуњено више од трећине планираних мјеста док су на осталим СП попуњена сва планирана мјеста. На СП математике и инжењерства је остало непопуњено више од петине мјеста планираних за финансирање из буџета. У исто вријеме је укупно уписани број студената на осталим СП вишеструко већи од броја финансираног из буџета. Наведено остварење плана уписа је имало за посљедицу знатно нарушавање планске структуре посматране по научним областима и СП. 4 Извјештај ревизије учинка РУ

11 Планска структура по научним областима и СП је затим додатно и у значајнијој мјери нарушена кроз процес студирања и разлике у стопама одустајања између појединих СП. На СП математике и инжењерства од студија је одустајао сваки други уписани студент а на осталим СП, посматранима заједно, одустајао је један од три уписана студената. Истовремени заједнички утицај ниског остварења плана уписа и високих стопа одустајања на СП математике и инжењерства, има за посљедицу врло низак степен остварења броја дипломираних студената у односу на број планиран одлукама о упису. Могући број дипломираних математичара и инжењера, посматраних заједно, представља тек трећину броја планираног одлукама о упису. Истовремено, могући број дипломираних на осталим СП представља двије трећине планираног броја, што резултира значајним промјенама у структури. Посматрано у односу на планиране потребе, у структури ће на сваких стотину дипломираних студената недостајати по три инжењера електротехнике и машинства и по два математичара. Истовремено ће, у односу на планирану структуру, бити веће остварење за једног инжењера геодезије и за седам дипломираних из групе осталих СП. Изостанак очекиваних резултата и утицаја владиних мјера на повећању учешћа математичара и инжењера указује да избор мјера и начини њихове имплементације нису били најбољи могући. Ревизија је закључила: Дефинисане и имплементиране мјере нису биле системске нити у потребној мјери дугорочне, иако су то требале бити по природи и врсти проблема којима су се бавиле; Резултати владиних мјера на промјени структуре дипломираних студената нису системски праћени и вредновани и тиме нису стваране претпоставке за сазнања о евентуалним недостацима мјера, простору за доградњу постојећих или потребу увођење нових мјера. На темељу констатованих налаза и дефинисаних и образложених закључака, ревизија даје препоруке о томе шта требају чинити надлежне институције система високог образовања да би мјере које доносе и проводе биле довољне и ефективне и да би кроз свеобухватан и интегрисан приступ управљању било могуће унапређивати систем у цјелини и сваки његов сегмент и приближавати га очекиваном нивоу. Ревизија препоручује: Систем високог образовања треба у регулаторном смислу употпунити, уредити и учинити транспарентнијим. Потребно је више чинити на правовременом доношењу по закону обавезујућих правилника и уредби, на усаглашавању укупне регулативе међусобно и на осигурању јасних тумачења и инструкција по донешеним прописима како би њихова примјена била могућа на праведан и једнак начин за све. Наведено подразумијева: Правовремено и у складу са надлежностима и одговорностима доносити потребне прописе, стандарде и нормативе и пажљиво пратити њихову међусобну усаглашеност; У процесу доношења и усаглашавања кључних докумената вршити процјене њиховог утицаја, финансијски вредновати и процјењивати потребна средстава а у склопу тога анализирати могуће дугорочне посљедице таквих промјена на све остале сегменте система; Критерије и нормативе за финансирање ВШУ дефинисати у складу са принципима транспарентности и ефикасности и учинити да финансијски интерес и ВШУ и студената буде у позитивној корелацији Извјештај ревизије учинка РУ

12 са стопама и правовременошћу дипломирања и дефинисаним квалитетом исхода. У циљу успјешнијег остварења дефинисаних циљева, Министарство треба развијати адекватан систем праћења и евалуације. Ово подразумијева: Значајно реструктуирати податке и информације који се прикупљају у Министарству, дефинисати и пратити мањи број показатељаиндикатора који ће указивати на тренд и интензитет остварења дефинисаних циљева и правовремено упозоравати на значајније девијације; Успоставити активне комуникацију са осталим субјектима система у циљу стицања јасне слике о узроцима идентификованих неповољних кретања, о реално могућем и достижном степену и року извршења потребних промјена, уз претходно јасно дефинисану улогу и одговорност сваког од субјеката система засебно; Осигурати да сви организацијом дефинисани послови у ресору високог образовања буду обављани у пуном обиму и очекиваном квалитету. Активности стратешког планирања и стратешког финансирања морају се обављати у пуном капацитету а то подразумијева вршење адекватног праћења, анализе и вредновања свих предности, недостатака, шанси и пријетњи везаних за дефинисане циљеве и опредјељења али и за сваку од мјера предузиману у том контексту. У доношењу и имплементацији појединачних мјера, усмјерених на специфичне циљеве појединих сегмената високог образовања, потребно је у пуној мјери уважавати системску сложеност и дугорочност сваког питања у овој области. У том смислу потребно је: У процесу одлучивања и планирања високог образовања изградити системски и интегралан приступ у смислу условљености и повезаности очекиваних резултата са ресурсима потребним за то, јасно исказано по вриједности и временској динамици; У дефинисању циљева и планирању тренда и структуре студената по научним областима и СП потребно је у краткорочном смислу објективно и реално вредновати постојећу заинтересованост будућих студената и адекватност обима и квалитета њихових знања наспрам тога. У оквиру тога потребно је, заједно са ВШУ, појаснити, доградити и уједначити критеријуме за вредновање успјеха из средње школе и знања показаног на пријемном испиту како би то представљало гаранцију подједнаких шанси у подједнаким околностима за све кандидате. У дугорочном смислу потребно је подизати интерес за математичке и техничко-технолошке СП те системски радити на подизању нивоа знања потребних за успјешан упис и студирање на овим СП, посебно из математике. Ово питање захтијева јасно праћење и повезану анализу и вредновање квалитета и обима знања из основног и средњег образовања са касније показаним резултатима у високом образовању; Влада треба и ВШУ и будућим студентима понудити јасну и увјерљиву дугорочну перспективу и поуздану процјену позиције и статуса за вријеме трајања процеса образовања сваке од генерација уписаних, а и након тога. То посебно треба учинити за студенте чију постојећу заинтересованост за одређене СП намјерава да преусмјери на неке друге, а према потребама тржишта рада и 6 Извјештај ревизије учинка РУ

13 властитим развојним приоритетима. Све то треба бити засновано на елементима управљања будућим развојем и генерисањем тог развоја, а како би се избјегло да одлуке и реакције студената буду производ закључивања на темељу постојећег стања. Ове перспективе и планови требају бити дио цјеловите Стратегије развоја друштва али и секторских стратегија и акционих планова који укључују адекватан план људских ресурса. Извјештај ревизије учинка РУ

14 1. УВОД 1.1. Позадина и мотиви ревизије Низак ниво развијености привреде и тренд раста високе стопе незапослености су показатељи по којима РС биљежи знатно одступање од развијених друштава европског простора и представљају њен главни друштвени проблем. Тешко стање посебно је карактеристично за претходни трогодишњи период, дијелом и због неминовног утицаја глобалне економске кризе. Опште је познато да високо развијена друштва своје благостање базирају на друштву знања и да то у значајној мјери остварују захваљујући високом степену развијености властитог система високог образовања и науке. Потврђујући нужност повезаности ових категорија, и Влада је у својим развојним и стратешким актима дала посебну и приоритетну улогу области образовања, посебно високом. Један од основних принципа на којима почива високо образовање јесте јединство наставе и научноистраживачког рада. У Стратегији 1 сама мисија образовања је дефинисана као изградња друштва знања и учења, с циљем задовољења потреба културног, научног, привредног и општег друштвеног развоја, а у правцу европских интеграција. Систем високог образовања у претходном петогодишњем периоду карактеришу бројне и значајне промјене, засноване у значајној мјери и на потписивању Болоњске декларације и приступању стварању јединственог Европског простора високог образовања. Забиљежен је велики број нових аката у области регулативе, оснивање нових институција, висок раст броја ВШУ, висок пораст броја студената и у вези са тим, значајан пораст средстава буџета издвојених за ове намјене. Укупан број уписаних студената у академској години приближио се броју од 50 хиљада, што у односу на годину представља пораст од 40%. С учешћем укупно уписаних студената од преко 3% у укупном броју активног становништва, РС не заостаје значајније за земљама у окружењу нити неким развијеним земљама ЕУ 2. С обзиром на остале показатеље и односе, слиједи да је након достизања броја јасно да структура образованих по областима науке имају кључан значај у доприносу укупном развоју. Међутим, тренд и структура студената по научним областима су ишли у смјеру који је и само Министарство идентификовало као проблем 3 и који је био предмет бројних коментара и медијских наслова. 4 Суочени са тим, Министарство и Влада су креирали и имплементирали одређене мјере којима би, посебном подршком студентима одређених програма из области природних и инжењерских наука, утицали на промјену постојеће структуре. Таква опредјељења су јасно исказана и у Стратегији у којој се од пет општих циљева три односе на високо образовање а од тога два на повећање броја математичара и инжењера. И Економском политиком за годину је повећање броја студената на СП природних и техничких наука дефинисано као приоритетан правац развоја високог 1 Стратегија образовања Републике Српске за период , Одлука НС РС, Сл.гл. РС број 16/ Стратегија научног и технолошког развоја Републике Српске године, НС РС, 20 сједница, године 3 Министарство просвјете и културе; Информација о стању у образовању РС, година 4 Независне новине; године 8 Извјештај ревизије учинка РУ

15 образовања. 5 Наведено је да млади високообразовани инжењери, који дипломирају на СП из наведених научних области, представљају генераторе развоја привреде. Међутим, и касније Информације 6 Министарства упућене Влади и наслови и медијима указују да је проблем и даље присутан а то значи да мјере и додатно ангажована средства нису резултирали значајнијим побољшањима. То, између осталог, упућује и на потенцијално високу угроженост укупног економског развоја друштва, посебно сектора привреде на којој је укупан развој највише базиран. Полазећи од оваквих информација и сазнања, и процјењујући њихов значај за будући развој друштва у цјелини, ГСРЈС РС одлучила да изврши ревизију учинка у овој области Сврха ревизије и ревизорска питања Сврха ове ревизије је да испита да ли су у систему високог образовања предузимане праве мјере и јесу ли биле довољне да би у укупној структури студената било значајније повећано учешће математичара и инжењера. У складу са овим дефинисано је главно питање са којим се бави ова ревизија а које гласи: ДА ЛИ СЕ У СИСТЕМУ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА ПРЕДУЗИМА ДОВОЉНО ПРАВИХ МЈЕРА У ЦИЉУ ПОВЕЋАЊА БРОЈА И УЧЕШЋА ДИПЛИМИРАНИХ ИНЖЕЊЕРА И МАТЕМАТИЧАРА? У оквиру овог главног питања ревизија би се бавила са сљедећим потпитањима: 1. Да ли тренд броја студената и његове структуре по научним областима води ка значајнијем повећању учешћа математичара и инжењера? 2. Да ли су и како владине институције дефинисале приступе рјешавању проблема неадекватне структуре студената по научним областима? 3. Јесу ли владине институције препознале значај стопе и правовремености дипломирања студената математике и инжењерства и јесу ли имплементирале праве мјере које би резултирале побољшањем ових показатеља? 4. Јесу ли владине институције препознале значај изабраног модела уписне политике студената математике и инжењерства и јесу ли чиниле довољно на његовом побољшању? 1.3. Критерији за оцјењивање У дефинисању критерија за оцјену и закључивање о налазима проистеклим из проведених испитивања ревизија ће се у првом реду користити циљевима и опредјељењима дефинисанима кроз развојне стратегије, политике и конкретне појединачне одлуке и закључке Владе. Слиједећи тако дефинисане циљеве и опредјељења, разумно је очекивање критериј ревизије да је Министарство дефинисало цјеловит и кохерентан систем мјера и активности, да је кроз дугорочан програм дефинисало начине, носиоце и средства за његову имплементацију, начин праћења резултата и мјерења њиховог утицаја на остварење дефинисаних циљева. 5 Економска политика Републике Српске за годину, новембар године, страна Министарство просвјете и културе, Информација о реформи у високом образовању, година Извјештај ревизије учинка РУ

16 У анализи броја и врсте предузиманих мјера и њихових резултата и утицаја на циљане показатеље, као критериј и граница ће бити кориштена она остварења резултата која се кроз анализу покажу као генерално могућа, а која се потврде и кроз изјаве учесника и кроз праксе присутне на дијелу предмета, СП, факултета и универзитета. Разумно је очекивати да су владине институције у ревидираном шестогодишњем периоду системски приступале, свака у свом дјелокругу, повећању броја и учешћа дипломираних студената природних и техничко-технолошких области и да су остваривале одређена побољшања, предано се бавећи сегментом на који највише могу утицати и за који имају највећу изворну одговорност. Разумно је очекивати и да су све институције у овим активностима имале отворену комуникацију, кохерентно дјеловање и динамички усклађено дјеловање, са највећом могућом синергијом, усмјерено на јединствен заједнички циљ Обим и ограничења У овој ревизији учинка су вршена испитивања и прикупљане информације у дијелу институција система високог образовања, у онима које имају највећи директни утицај на тренд и структуру дипломираних студената у РС, с фокусом на неадекватно учешће математичара и инжењера. Уз пуно уважавање комплексности овог проблема и његове подложности значајним утицајима који долазе и изван самог система високог образовања, обим ревизије је ограничен на Владу и Министарство, дијелом на ЈУ, студентске организације и Савјет за високо образовање. Испитивања су фокусирана на мјере и активности које су Влада и Министарство предузимали поводом ревидираног проблема и утицаја које су те мјере имале на његово рјешавање. У том смислу се полази од претпоставке да су законитост и квалитет задовољени и не врши се анализа утицаја истих на остварене резултате. Ревизија је обухватила период од 7 година, од академске 2006/2007 до академске 2012/2013 године. Овако дуг период од 7 година потребан је за поуздано уочавање тренда у броју и структури студената и у стопама и правовремености дипломирања. Имајући у виду да је највећи број СП дефинисан као четверогодишњи aли и да у стварности око једне трећине уписаних студената дипломира прије 6 година студирања, неопходно је посматрати овако дуг период. Са друге стране, с дужином периода се повећава ризик по поуздану упоредивост, узрокован бројним промјенама које су се догађале у прописима, организацији, надлежностима и СП. Показатељи о дипломираним студентима су праћени за период година и указују, у највећем дијелу, на резултате мјера и политика уписа из периода од до године и индикација су стања које је могуће почети кориговати тек након тога. Тренд и структура ових студената посматрани су по областима образовања и по врстама ВШУ с обзиром на власништво и начин финансирања. Показатељи о укупно уписаним студентима су праћени за период година и указују на стање на које је било могуће дјеловати и утицати само дјелимично, кроз мјере циљане на већ уписане студенте, а чије промјене могу буду евидентне у раздобљу имплементације Стратегије година. Показатељи о броју и структури први пут уписаних у прву годину су праћени за период година и указују на стање које је дијелом и резултат мјера које је Влада предузимала управо у том периоду, посебно послије године. На темељу ових показатеља могу се мјерити утицаји мјера на одређена кретања већ у току тог периода и периода имплементације Стратегије. Кориштењем тих показатеља могуће је поуздано процјењивати одређене резултате и њихов утицај на дио дугорочних кретања и након године. 10 Извјештај ревизије учинка РУ

17 У оквиру наведеног периода ревидирања, с различитим фокусом су испитивана поједина краћа раздобља, зависно од показатеља који се анализирају и њихове повезаности са предузиманим мјерама али зависно и од доступности и расположивости потребних поузданих података. Избор узорка СП вршен је на бази више критерија. У фокусу ревизије су свакако СП које је Влада својим одлукама утврђивала као дефицитарне и дефинисала посебне мјере усмјерене ка њима. То су СП математике, физике, електротехнике, машинства и геодезије. Уз ове, вршена су одређена испитивања и за дио СП инжењерства који нису дефинисани као дефицитарни али су репрезентативни из перспективе развојних приоритета привреде дефинисаних економским политикама и секторским стратегијама, као што су грађевинарство и технологија. У сврху поређења и поузданијег сагледавања утицаја владиних мјера, уз ове, НДСП, вршена су одређена испитивања и за дио СП из области економије, права и језика и књижевности. Додатни критериј била је потребна заступљеност ових програма на оба ЈУ, с обзиром да они репрезентују, са једне стране, подједнаку регионалну заступљеност, а са друге, одражавају и одређене, до сада уочене, разлике у индикацијама проблема Извори и методе Информације и подаци који су прикупљани у сврху давања одговора на постављена питања представљају релативно широк спектар. Садржај истог треба пружити генералну слику стања тренда и структуре студената, броја и врста мјера које су предузимале надлежне институције система високог образовања и њиховом имплементацијом постигнутих резултата, а све посматрано из перспективе генерално дефинисаних циљева и опредјељења. Информације о системском приступу институција реализацији циљева о расту броја и учешћа дипломираних студената природних и техничко-технолошких области, о планираним мјерама и активностима су прикупљани из доступних аката и докумената, стратегија, планова, анализа, извјештаја, одлука, закључака и забиљешки. Подаци и информације о резултатима предузиманих мјера, о почетном стању и тренду промјена, прикупљани су путем упитника, интервјуа и увидом у матичне евиденције студената. Информације о нивоу препознавања значаја утицаја који на остварење дефинисаних опредјељења имају стопе и правовременост дипломирања и модел уписа студената прикупљани су из доступних релевантних аката, извјештаја и анализа а показатељи о овом путем упитника и увидом у матичне евиденције студената. Информације и сазнања о могућим кључним разлозима и узроцима идентификованих показатеља учешћа математичара и инжењера преко стопа дипломирања и остварења плана уписа прикупљани су путем извјештаја и информација Министарства и ЈУ, путем упитника и интервјуа са ректорима и проректорима за наставу, са деканима и продеканима за наставу, са наставним особљем и студентима, те са представницима Министарства. Извјештај ревизије учинка РУ

18 2. ОПИС ПРЕДМЕТА РЕВИЗИЈЕ 2.1. Правна регулатива карактеристична за област Високо образовање, као несумњиво важан сегмент друштва, заузима битно мјесто у стратешким документима РС као што су Стратегија и Економска политика. Област високог образовања у РС је превасходно регулисана Законом о високом образовању (Службени гласник РС број 85/06 и 30/07) који је важио до јула године те Законом о високом образовању (Службени гласник РС бр. 73/10, 104/11 и 84/12) који је и тренутно на снази. Наведеним законима је претходио Закон о универзитету (Службени гласник РС број 12/93, 14/94, 99/04 и 92/05). Осим наведених закона за функционисање система високог образовања битан је и низ других закона 7 и подзаконских аката 8. У контексту истраживања којима се бавила ревизија врло су важни и Закон о студентском стандарду, Правилник о додјели студентских стипендија, закључци Владе и рјешења Министра који се тичу додјеле финансијске помоћи студентима уписаним на СП дефицитарних занимања те одлуке Владе о броју студената који се уписују у прву годину првог циклуса студија на јавним ВШУ по академским годинама. Ревизија је имала увид у већи број извјештаја и информација у вези са високим образовањем које је креирало Министарство. Веома је битно истаћи да се ревизија током истраживања суочила са проблемом неадекватности или недостатка регулативе која је морала бити донесена. Претходни Закон о високом образовању је у члану 158. прописао да Закон којим ће се уредити финансирање јавних високошколских установа ће се донијети у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона. Дакле, наведени закон којим се уређује финансирање јавних ВШУ се требао донијети још у фебруару године. Министар је рјешењем број / /09 од године именовао радну групу за израду Приједлога закона о финансирању јавних високошколских установа. Радна група је сачинила приједлог а Нацрт закона је дошао у фазу јавне расправе али ипак није донесен. Министар је донио Правилник о стандардима и нормативима за финансирање јавних високошколских установа (број / /08 од године) и исти је достављен јавним ВШУ ради примјене. Правилник никада није објављен у Службеном гласнику РС што изазива контраверзна тумачења о могућности и обавези његовог примјењивања. Новим, тренутно важећим Законом о високом образовању дефинисано је у члану 136. да Министар доноси Правилник о стандардима и нормативима за финансирање јавних високошколских установа у року од девет мјесеци од дана ступања на снагу овог закона. Правилник до средине године није донесен. Министар је рјешењем број / /10 од године именовао радну групу за израду Правилника о стандардима и нормативима за финансирање јавних високошколских установа од 17 чланова. Претходни Закон о високом образовању је у члану 7. прописао да се листа звања из одговарајућих области и скраћенице стручних, академских и научних назива утврђују Правилником о коришћењу академских титула, стицању научних и стручних 7 Оквирни закон о високом образовању у Босни и Херцеговини, Закон о унији студената РС 8 Правилник о научним и умјетничким областима, пољима и ужим областима, Правилник о садржају јавних исправа које издају високошколске установе, Правилник о садржају и начину вођења евиденција које води високошколска установа, Уредба о коришћењу академских титула, стицању стручних и научних звања, Уредба о условима за оснивање и почетак рада високошколских установа и о поступку утврђивања испуњености услова 12 Извјештај ревизије учинка РУ

19 звања који ће донијети Влада у року од три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона (члан 153.). Правилник није донесен. Децембра године донесена је Уредба о коришћењу академских титула, стицању стручних и научних звања (Службени гласник РС број 111/09 од године), дакле више од три године након истека рока у коме је требао бити донесен поменути правилник. Уредба о измјени и допуни Уредбе о коришћењу академских титула, стицању стручних и научних звања (Службени гласник РС број 102/10 од године) донесена је позивајући се на нови, тренутно важећи, Закон о високом образовању. Важећим Законом о високом образовању прописано да завршетком првог, другог или трећег циклуса студија лице стиче право на одређену академску титулу, односно стручно или научно звање у одређеној области и да се та звања уређује посебним законом (Члан 9.). Прописано је и да ће се до доношења тог посебног закона (Члан 146.) додјељивање звања вршити у складу са одредбама раније важећих прописа, а најдуже у року од двије године од дана ступања на снагу закона. Посебан закон који регулише наведену проблематику до средине године није донесен а по ранијим прописима додјељивање звања се могло вршити до августа године. Такође, у члану 156. (у вези са чланом 13.) је прописано да ће Министар у року од девет мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донијети Правилник о областима образовања, што до средине године није учињено Опис предмета ревизије Предмет ове ревизије су мјере и активности које су Влада и Министарство предузимали на повећању броја дипломираних инжењера и математичара и њиховог учешћа у структури укупно дипломираних у РС. Будући да не постоји јединствен документ који специфицира предузете мјере и активности, ревизија је свеобухватно анализирајући ову проблематику идентификовала сљедеће: Мјере усмјерена на већ уписане студенте кроз пружање материјалне помоћи уписаним студентима; Мјере усмјерене на упис студената кроз повећање уписних квота и повећање омјера финансирања школарина из буџета на СП математике и инжењерства. На основу Закона о студентском стандарду и Правилника о додјели студентских стипендија, Министарство је сваке године објављивало јавни конкурс за додјелу стипендија студентима ВШУ из категорије успјешни студенти првог циклуса. Стипендије се разврставају у двије групе и то: стипендије за студенте првог циклуса студија на ВШУ које се финансирају из буџета РС и редовним студентима на СП ветеринарство, радиолошка техника и латински језик у римска књижевност на ВШУ у Федерацији Босне и Херцеговине и стипендије за студенте првог циклуса студија на ВШУ у РС које се не финансирају из буџета РС. Унутар сваке од ових група се одређује број стипендија по научним областима. Влада је године донијела закључак којим је Министарство задужено да студентима који се упишу на дефицитарне СП: математика, физика, информатика, машинство, електротехника и геодезија на јавним ВШУ обезбједи једнократне мјесечне финансијске дознаке за покриће трошкова студија. Закључком Владе из године као дефицитарни дефинисани су само СП математике и физике. Рјешењима Министра су поближе дефинисани услови за добијање наведене помоћи. Влада је, на основу приједлога ВШУ, за сваку академску годину доносила одлуку о броју студената који се уписују у прву годину првог циклуса на јавним ВШУ. Прва одлука се доносила прије почетка академске године (обично у јуну мјесецу) да би Извјештај ревизије учинка РУ

20 потом, по правилу, слиједило неколико измјена и допуна од којих су поједине доношене када је академска година већ започела (новембар мјесец). У одлукама је наведен број студената који се уписују на сваки СП по организационим јединицама и ВШУ. Укупан број је подјељен на студенте који се финансирају из буџета, (су)финансирају своје школовање и евентуално стране држављане и ванредне студенте. Ревизија је сагледавала и шире окружење у којем се реализују ове мјере у циљу утврђивања могућности и довољности ових мјера за постизање очекиване промјене структуре дипломираних Надлежности, улоге и одговорности институција Укупан систем високог образовања је у надлежности већег броја институција на различитим нивоима. Народна скупштина РС и Влада дефинишу регулаторни оквир за функционисање система. Одређени прописи се доносе на нивоу Босне и Херцеговине. Влада доноси, на приједлог Министарства, годишње акционе планове за спровођење Стратегије, обезбјеђује средства јавним ВШУ, утврђује број студената за упис на прву годину студија и висину школарине за студенте који суфинансирају своје школовање на јавним ВШУ, на приједлог Министарства и сл. Министарство је одговорно за координацију и развој високог образовања у РС, давање потребних приједлога Влади, креирање уписне политике, вођење различитих регистара, промоцију активности и сарадње у високом образовању итд. Сам образовни процес се одвија у ВШУ које такође имају дио надлежности и одговорности. Одређене надлежности и одговорности имају и агенције на републичком и државном нивоу. У контексту истраживања којим се бавила ревизија кључне надлежности имају Влада и Министарство. Додјела стипендија је у надлежности Министарства. Министарство, у складу са Правилником о додјели студентских стипендија који је донио Министар, сваке године у октобру расписује јавни конкурс за додјелу стипендија. У конкурсу се, између осталог, дефинишу општи и посебни услови и критерији за додјелу стипендија, број и врста стипендија те потребни докази о испуњавању услова конкурса. Студенти пријаву са документацијом подносе Министарству у року од 30 дана од дана објављивања конкурса. Пријаве за конкурс разматра и приједлог за додјелу стипендија утврђује Комисија за додјелу стипендија коју именује Министар. Комисија разматра пријаве у року од 60 дана од дана затварања конкурса за додјелу стипендија и у наредних десет дана утврђује прелиминарну ранг-листу. Комисија коначну ранг-листу објављује у року од 30 дана од дана објављивања прелиминарне ранг-листе. Влада је године донијела Закључак којим је Министарство задужено да студентима који се упишу на дефицитарне СП: математика, физика, информатика, машинство, електротехника и геодезија на јавним ВШУ обезбједи једнократне мјесечне финансијске дознаке за покриће трошкова студија. У тачки II Одлуке о броју студената који се уписују у прву годину првог циклуса студија у школској 2008/09. години на јавним ВШУ наведена су горе поменута дефицитарна занимања. Рјешењем министра број / /10 су поближе дефинисани услови за добијање наведене помоћи у академској 2009/10 години. Услов за добијање помоћи за студенте који су први пут уписали прву годину је да су до 15. марта године положили најмање 40% од укупног броја испита у првом семестру студија. Тиме су пооштрени критерији за добијање помоћи с обзиром да претходне академске године овај услов није постојао. Закључком Владе из године као дефицитарни дефинисани су само СП математике и физике. По правилу, рјешењима Министра су 14 Извјештај ревизије учинка РУ

21 поближе дефинисани услови за добијање наведене помоћи те број корисника. Број студената којима ће се додијелити финансијска помоћ утврђен је на основу података које су доставили УИС и УБЛ. Прикупљање потребне документације о студентима Министарство је вршило преко универзитета односно студентских служби факултета на којима се изводе ДСП без директног контакта са студентима. Креирање уписне политике у складу са циљевима развоја високог образовања и потребама тржишта рада је надлежност Министарства. Приједлог плана уписа студената ВШУ достављају Министарству. Приједлог плана уписа, који се доставља Министарству, утврђује Сенат ВШУ. На приједлог Министарства, Влада даје сагласност на план уписа јавних ВШУ најкасније до 30. марта текуће године за наредну академску годину. Сагласност на план уписа јавних ВШУ Влада даје у виду одлуке о броју студената који се уписују у прву годину првог циклуса студија на јавним ВШУ. У одлукама је наведен број студената који се уписују на сваки СП по организационим јединицама и ВШУ. Укупан број је подијељен на студенте који се финансирају из буџета, (су)финансирају своје школовање и евентуално стране држављане и ванредне студенте. Влада је надлежна да обезбиједи средства јавним ВШУ за финансирање сва три циклуса наставе, истраживања и умјетничког рада, у складу са уписном политиком и важећим прописима у области високог образовања и финансијског пословања. Влада је, такође, надлежна да утврђује висину школарине за студенте који суфинансирају своје школовање на јавним ВШУ, на приједлог Министарства. Министарство је одговорно за предлагање висине школарине, на приједлог јавних ВШУ. Извјештај ревизије учинка РУ

22 3. НАЛАЗИ 3.1. Тренд броја и структуре студената Разумијевање проблема недовољне заступљености математичара и инжењера у структури студената захтијева сагледавање ширег контекста и генералних трендова посматраних дугорочно. У том смислу су у првом дијелу овог поглавља посматрани генерални трендови студената и то из три перспективе: дипломирани, укупно уписани и први пут уписани у прву годину. У оквиру укупних трендова, анализирана су и кретања по научним областима и областима образовања, зависно како је у ком периоду о томе извјештавао Завод за статистику РС. У фокусу праћења су природне и техничко-технолошке науке/области, у оквиру којих су и СП математике и инжењерства, као њихов значајан дио а који у Статистичким билтенима нису праћени као посебан сегмент. Трендови и структуре су посматрани и по врстама ВШУ, кроз групе ЈУ, ПУ и ВШ. Потребу почетног сагледавања структуре и из ове перспективе представља чињеница да Влада, у оквиру свеукупне одговорности за систем високог образовања у цјелини, у важећем регулаторном оквиру ипак има знатно већи број инструмената којима може и треба утицати на кретања студената на ЈУ него на ПУ. Један од таквих, значајно утицајних инструмената јесте финансирање с обзиром да се ЈУ скоро у цјелини финансирају из буџета а ПУ из школарина које плаћају сами студенти. Из наведеног слиједи да владине институције у дијелу високог образовања које реализују јавне ВШУ имају додатну, увећану одговорност, с обзиром на обавезу ефикасног и ефективног управљања значајним средствима буџета распоређенима за ове намјене. Са друге стране посматрано, за разумијевање питања остварење планираног повећања учешћа математичара и инжењера у структури високообразованих потребно је имати сазнања о растућем тренду укупно уписаних студената и на приватне ВШУ, имајући у виду да оне у највећем дијелу реализују СП из области друштвених наука а у врло малом дијелу СП инжењерства и математике Генерални тренд дипломираних студената Кретање дипломираних студената У периоду година у РС је оствариван значајан раст броја дипломираних студената и тиме мијењана укупна образовна структура становника, а посебно у дијелу радно-активног становништва. На свим ВШУ је у том периоду дипломирало више од 35 хиљада студената, што је просјечно годишње око 6 хиљада. Број од 7,8 хиљада дипломираних у години представља повећање од 2,6 пута у односу на годину или просјечан годишњи пораст за једну четвртину. 9 Међутим, тренд раста по годинама није био уједначеног интензитета. У првом дијелу периода оствариван је пораст и преко 40%, а касније је знатно смањиван и у задње двије године пао је испод 10%. У оквиру наведеног тренда остварења пораста укупног броја дипломираних студената у посматраном периоду, присутне су високе разлике у тренду између појединих научних области. Остварене разлике у тренду су резултирале значајним промјенама у структури дипломираних студената посматраној по научним областима. Разлике су посебно изражене између друштвених наука са једне и свих 9 Прилог број 1 16 Извјештај ревизије учинка РУ

23 преосталих области са друге, а посебно у односу на дипломиране из области природних и техничко-технолошких наука. У овом дијелу поређења по областима није укључена година из разлога промјене начина праћења. Наиме, до године Завод за статистику РС је пратио структуру дипломираних по научним областима а у години је промијенио начин праћења и почео извјештавати по областима образовања. Таква је промјена учињена у Заводу иако саме ВШУ нису биле у прилици нити обавези да примјењују такву промјену с обзиром да није донешен Правилник 10 о областима образовања на темељу којег би била вршена правилна и уједначена класификација. Завод напомиње да податке приказује у складу са областима образовања Међународне стандардне класификације образовања (ISCED 97). Три четвртине од укупно дипломираних у периоду година су се односиле на област друштвених наука уз значајан тренд раста учешћа посматрано по годинама. Најизраженија промјена у структури по научним областима је остварена у години. У тој су години чак четири петине укупно дипломираних чинили студенти друштвених наука. Посматрано по годинама појединачно, јасно се уочава да су дипломирани из области друштвених наука имали највиши пораст у посматраном периоду који је износио 28% просјечно годишње. У исто вријеме, све остале научне области остварују знатно нижи просјечан раст, испод 16% годишње. Подаци и показатељи указују да су својим трендом студенти друштвених наука у суштини одређивали тренд укупног броја дипломираних студената у кључно утицали на укупну структуру. Графикон бр. 1а Тренд броја дипломираних Графикон бр.1б Тренд структуре Укупно ПиТТ Друштвене Укупно ПиТТ Друштвене Остале 20 Остале ДИПЛОМИРАНИ ПО НАУЧНИМ ОБЛАСТИМА_БРОЈ ДИПЛОМИРАНИ ПО НАУЧНИМ ОБЛАСТИМА_% У посматраном петогодишњем периоду је учешће дипломираних из области ПиТТ наука у просјеку износило 13% али уз тренд пада учешћа. Као резултат релативно нижег тренда раста броја дипломираних у односу на остале научне области, учешће ПиТТ је пало са 14% у на 10% у години. Број дипломираних из области ПиТТ наука је у посматраном периоду је имао тренд лаганог раста али знатно нижег интензитета од оствареног на нивоу укупног броја. И по овом показатељу је карактеристична година у којој је, у односу на 10 Према члану 13. став 2. Закона о високом образовању овај правилник је требао донијети Министар Извјештај ревизије учинка РУ