С Т А Т У Т ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ - пречишћени текст -

Transcription

1 Република Србија Универзитет у Нишу ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Број / године На основу члана 53. став 1. тачка 1. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС" бр. 76/2005), члана 168. и 171. Статута Универзитета у Нишу ("Гласник Универзитета у Нишу" бр. 4/2006) и Предлога Наставно-научног већа Факултета број 01-80/ од 16. јануара године, САВЕТ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ, на седницама одржаним 19. јануара, 02. марта године и 07. марта године, донео је С Т А Т У Т ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ - пречишћени текст - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим Статутом уређују се организација и делатност Правног факултета у Нишу, начин рада, управљање и руковођење, начин финансирања и друга питања од значаја за рад у складу са Законом о високом образовању (у даљем тексту: Закон). Члан 2. Правни факултет у Нишу (у даљем тексту: Факултет) је високошколска образовнонаучна установа са својством правног лица у саставу Универзитета у Нишу, са правима и обавезама које му припадају на основу Закона и Статута. Члан 3. Факултет у оквиру своје делатности организује и остварује академске студијске програме на свим нивоима студија, струковне студије и развија научноистраживачки рад у областима правних и других друштвено-хуманистичких наука. Члан 4. Факултет остварује облике студија за иновацију знања, стручног образовања и усавршавања у области правних и других друштвено-хуманистичких наука и организује полагање стручних испита. Факултет, самостално или у сарадњи са другим организацијама, обавља основна, примењена и развојна истраживања у циљу развоја образовне делатности и публикује резултате научног рада. Факултет може, у оквиру своје делатности, обављати и друге послове, у складу са Законом и Статутом.

2 Члан 5. Назив Факултета је: Универзитет у Нишу, Правни факултет. Седиште Факултета је у Нишу, Трг краља Александра број 11. Факултет обавља делатност у свом седишту. Факултет може обављати своју делатност и ван седишта, односно организовати и спроводити студијски програм на даљину, у складу са дозволом за рад. Члан 6. Факултет има аутономију у обављању своје делатности у складу са законом. На Факултету није дозвољено политичко, страначко и верско организовање и деловање. Простор Факултета је неповредив. Члан 7. Факултет је матичан за следеће уже научне области: - правно-теоријска; - јавно-правна; - кривично-правна; - грађанско-правна; - трговинско-правна; - међународно-правна; - правно-историјска; - правно-политичка, - правно-социолошка и - правно-економска. Члан 8. Основне делатности Факултета су: - високо образовање, факултети друштвених наука, шифра делатности 80325, - остале више школе (први степен образовања на Правном факултету), шифра делатности истраживање и експериментални развој у друштвеним и хуманистичким наукама, шифра делатности и 73202, Споредне делатности су: - издавање књига, брошура и других публикација, шифра делатности 22110, - издавање часописа и сличних периодичних издања, шифра делатности 22130, - трговина на мало књигама, новинама и писаћим материјалом, шифра делатности 52470, - кантине, шифра делатности Факултет је регистрован код Трговинског суда у Нишу. Матични број јединственог регистра је

3 Члан 9. Факултет може основати фондове и фондације ради подстицања развоја студената који показују изузетне резултате (стипендирање и запошљавање, подстицање и помагање стваралаштва у науци и високом образовању и др.). Активности из претходног става уређују се посебним актима. Члан 10. Настава и испити на Факулте ту обављају се на српском језику. Факултет може организовати и изводити студије, односно делове студија, као и организовати израду и одбрану докторске дисертације на страном језику. Факултет издаје јавне исправе и публикације на српском језику, на ћириличном писму. Члан 11. Факултет систематски прати, обезбеђује, унапређује и развија квалитет свих својих делатности и организује систем провере квалитета, у складу са законом и Статутом Универзитета. Праћење и провера квалитета из претходног става уређују се општим актима Факултета. Члан 12. Факултет, у обављању своје делатности, користи имовину коју чине средства у државној и у својини Факултета. Члан 13. Факултет стиче средства за обављање своје делатности из буџета Републике, по основу уговора са корисницима и из других извора у складу са законом. Средствима из става 1. овог члана Факултет самостално управља. Дан Факултета је 18. мај. Члан 14. Члан 15. Печат Факултета за оверу јавних исправа је од гуме, округлог облика, пречника 32 мм и садржи: текст "Република Србија, Универзитет у Нишу, Правни факултет у Нишу" и грб Републике Србије. Печат за оверу осталих исправа је од гуме, округлог облика, пречника 30 мм и садржи амблем Факултета. Штамбиљ Факултета је правоугаоног облика и садржи: текст "Република Србија, Универзитет у Нишу, Правни факултет, Ниш, Трг краља Александра бр. 11, фах. 122" и место за број и датум. О употреби и чувању печата и штамбиља стара се секретар Факултета. Члан 16. Факултет има амблем који представља отворену књигу са теразијама, симболом науке уопште а посебно правне науке, изнад које се налази силуета тврђаве, као симбол града Ниша. Испод књиге уписана је година, као година оснивања Факултета и полукружни натпис старословенским писмом: "Правни факултет у Нишу". Сви наведени симболи и текст уоквирени су кружном линијом. 3

4 НАСТАВНО-ОБРАЗОВНА ДЕЛАТНОСТ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ И СТУДИЈЕ Студијски програми Члан 17. Студијски програм је скуп обавезних и изборних предмета, са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе одговарајућег нивоа и врсте студија. Студијским програмом утврђују се: 1) назив и циљеви студијског програма; 2) врста студија и исход процеса учења; 3) стручни, академски, односно научни назив; 4) услови за упис на студијски програм; 5) листа обавезних и изборних предмета, са оквирним садржајем; 6) начин организовања студија и потребно време за извођење појединих облика студија; 7) бодовна вредност сваког предмета исказана у ЕСПБ; 8) бодовна вредност завршног рада, исказана у ЕСПБ; 9) предуслови за упис појединих предмета или групе предмета; 10) начин избора предмета из других студијских програма; 11) услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија; 12) друга питања од значаја за извођење студијског програма. Члан 18. Студијски програм доноси Сенат Универзитета у Нишу. Са извођењем студијског програма може се почети после извршене акредитације. Члан 19. Факултет може са другом високошколском установом у Србији, односно у иностранству организовати и изводити студијски програм за стицање заједничке дипломе (joint degree). Студијски програм из става 1. овог члана може да се изводи када га усвоје наставнонаучна већа високошколских установа суорганизатора. Врсте и нивои студија Члан 20. Факултет делатност високог образовања остварује кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања. На академским студијама изводи се академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену стручних и научних достигнућа. На струковним студијама изводи се струковни студијски програм, који оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес. 4

5 Члан 21. Студије првог степена су: 1) основне академске студије; 2)основне струковне студије. Студије другог степена су: 1) дипломске академске студије - мастер; 2) специјалистичке струковне студије; 3) специјалистичке академске студије. Докторске академске студије су студије трећег степена. Услови за упис на основне студије Члан 22. У прву годину студија првог степена може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању. Кандидат који конкурише за упис у прву годину студија првог степена полаже пријемни испит из Српског језика и Историје по програму за гимназију. Члан 23. Редослед кандидата за упис у прву годину основних студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту. Факултет саставља ранг лису пријављених кандидата и доставља је Универзитету. Универзитет сачињава јединствену ранг листу пријављених кандидата, а право на упис стиче кандидат који је на ранг листи рангиран у оквиру броја студената одобреног у складу са одредбом члана 84. Закона. Члан 24. На прву годину студија првог степена може се без пријемног испита уписати: 1) лице које има стечено високо образовање из сродне научне области на студијама првог степена; 2) студент који је стекао право на упис одговарајуће године основних студија на другом факултету, односно другој самосталној високошколској установи из сродне научне области; 3) лице коме је, у складу са законом, престао статус студента. Лице из става 1. овог члана може се уписати само као самофинансирајући студент. Декан одлучује о признавању положених испита, односно ЕСПБ бодова. Студент друге самосталне високошколске установе не може се уписати на Факултет уколико му је до окончања студијског програма на високошколској установи на којој је уписан остало 60 или мање од 60 ЕСПБ бодова. Услови за упис на дипломске академске студије Члан 25. У прву годину дипломских академских студија (мастер) може се уписати лице које је завршило основне академске студије, остваривши: 1) најмање 180 ЕСПБ бодова ако дипломске академске студије имају 120 ЕСПБ бодова; 5

6 2) најмање 240 ЕСПБ бодова ако дипломске академске студије имају 60 ЕСПБ бодова. Студијским програмом дипломских академских студија предвиђају се основне академске студије из става 1. овог члана. Редослед кандидата за упис у прву годину дипломских академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним студијама. Услови за упис на специјалистичке академске студије Члан 26. У прву годину специјалистичких академских студија може се уписати лице које је завршило дипломске академске студије, остваривши најмање 300 ЕСПБ бодова. Студијским програмом специјалистичких академских студија предвиђају се дипломске академске студије из става 1. овог члана. Редослед кандидата за упис у прву годину специјалистичких академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним и дипломским академским студијама. Услови за упис на специјалистичке струковне студије Члан 27. У прву годину специјалистичких струковних студија може се уписати лице које је завршило основне струковне или основне академске студије, остваривши најмање 180 ЕСПБ бодова. Редослед кандидата за упис у прву годину специјалистичких струковних студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним студијама. Услови за упис на докторске студије Члан 28. У прву годину докторских студија може се уписати лице које има: 1) завршене дипломске академске студије, са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом од најмање 8 на основним академским и дипломским академским студијама; или 2) завршене дипломске академске студије, са најмање 300 ЕСПБ бодова и објављене научне радове, на начин уређен општим актом Факултета или 3) академски степен магистра наука, ако, у складу с одредбом члана 128. Закона о високом образовању, није пријавило докторску дисертацију. Члан 29. Студијским програмом докторских студија предвиђају се дипломске академске студије, односно научна област из које је стечен академски степен магистра наука, као услов за упис на докторске студије. Општим актом факултета може се предвидети да се део студијског програма специјалистичких академских студија, односно последипломских студија започетих по претходним прописима, признаје за део студијског програма докторских студија. 6

7 Члан 30. Редослед кандидата за упис у прву годину докторских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним и дипломским академским студијама и остварених научних резултата, на начин предвиђен општим актом факултета. СТУДЕНТИ Члан 31. Студент се уписује на студијски програм који се изводи на Факултету. Студент се уписује у статусу студента чије се образовање финансира на терет буџета Републике Србије (у даљем тексту: буџетски студент) или студента који сâм финансира своје студирање (у даљем тексту: самофинансирајући студент). Својство студента доказује се индексом. Статус студента чије се образовање финансира на терет буџета Републике Србије Члан 32. Статус буџетског студента има студент: 1) уписан у том статусу на студије првог, односно другог степена, по конкурсу за упис, и 2) са статусом буџетског студента, који је у току школске године, у оквиру уписаног студијског програма, после положених испита стекао најмање 60 ЕСПБ бодова. Буџетски студент може у овом статусу уписати само један одобрен, односно акредитован студијски програм на истом нивоу студија. Буџетски студент који у току школске године оствари мање од 60 ЕСПБ бодова може наставити студије у статусу самофинансирајућег студента. Статус студента који сам финансира своје студирање Члан 33. Статус самофинансирајућег студента има студент: 1) уписан у том статусу на студије првог, односно другог степена, по конкурсу за упис, и 2) уписан у другу, односно било коју наредну годину, који је у претходној школској години, као самофинансирајући студент, остварио најмање 37 ЕСПБ бодова из предмета за које се определио у складу са студијским програмом. Самофинансирајући студент који у току школске године оствари 60 ЕСПБ бодова из текуће године студијског програма може у наредној школској години, на лични захтев, стећи статус буџетског студента. Конкурс за упис на студије Члан 34. На предлог Наставно-научног већа Факултета, Сенат Универзитета у Нишу доноси одлуку о расписивању конкурса за упис на студије најкасније до 25. априла за наредну школску годину. 7

8 Конкурс садржи: 1) број студената за сваки студијски програм који се организује на Факултету; 2) услове за упис; 3) мерила за утврђивање редоследа кандидата; 4) поступак спровођења конкурса; 5) начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед; 6) висину школарине коју плаћају самофинансирајући студенти. Студенти страног држављанства Члан 35. Страни држављанин може уписати студијски програм под условима утврђеним законом и Статутом Универзитета. Страни држављанин плаћа школарину, осим ако међународним споразумом није друкчије одређено. Студент који остварује део студијског програма на другој високошколској установи Члан 36. Студент може остварити део студијског програма на другој високошколској установи у складу с уговором између Факултета и друге високошколске установе о признавању ЕСПБ бодова. Део студијског програма који студент из става 1. овог члана остварује на другом факултету Универзитета у Нишу може обухватити један или више предмета. Права и обавезе студента из става 1. овог члана, начин покривања трошкова његовог студирања и друга питања у вези с остваривањем дела студијског програма на другој високошколској установи уређују се уговором из става 1. овог члана. Похађање наставе и положене испите студенти из става 1. овог члана доказују одговарајућом потврдом. Права и обавезе студената Члан 37. Студент има право: 1) на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; 2) на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије; 3) на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са Законом и Статутом; 4) на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења; 5) на повластице које произлазе из статуса студента; 6) на подједнако квалитетне услове студија за све студенте; 7) на различитост и заштиту од дискриминације; 8) да бира и да буде биран у студентски парламент и друге органе Факултета, односно Универзитета. Студент је дужан да: 1) испуњава наставне и предиспитне обавезе; 2) поштује опште акте Факултета и Универзитета ; 3) поштује права запослених и других студената на Факултету; 4) учествује у доношењу одлука у складу са Законом и статутом. 8

9 Студент има право на жалбу Наставно-научном већу Факултета, уколико Факултет повреди неко од права из става 1. тачка 1-3. овог члана. Мировање права и обавезе студената Члан 38. Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају: 1) теже болести; 2) упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци; 3) одслужења и дослужења војног рока; 4) неге властитог детета до годину дана живота; 5) одржавања трудноће; 6) припрема за олимпијске игре, светско или европско првенство када има статус врхунског спортисте; и 7) у другим случајевима предвиђеним општим актом Факултета. Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року, у складу с општим актом Факултета. Одлуку из претходног става доноси продекан за наставу и научни рад. Престанак статуса студента Члан 39. Статус студента престаје ако студент не заврши студије у року од: 1) две школске године ако студијски програм траје једну школску годину; 2) четири школске године ако студијски програм траје две школске године; 3) шест школских година ако студијски програм траје три школске године; 4) осам школских година ако студијски програм траје четири школске године; 5) десет школских година ако студијски програм траје пет школских година; У рок из ст. 1. овог члана не рачуна се време за које студенту мирују права и обавезе у складу са Законом и Статутом. Члан 40. Статус студента престаје и у случају: 1) завршетка студија; 2) исписивања са студија; 3) неуписивања школске године и 4) изрицања дисциплинске мере искључења са студија. Члан 41. Студенту се на лични захтев поднет пре истека рока из претходног члана, може продужити рок за завршетак студија, највише за један семестар: 1) ако је у току студија испуњавао услове за одобравање мировања права и обавеза, а то право из оправданих разлога није користио, односно није га искористио у трајању које му је, с обзиром на околности, могло бити одобрено; 2) ако му на дан истека рока из ст. 1. овог члана остаје неостварених највише 15 ЕСПБ бодова потребних за завршетак студија и 9

10 3) ако је у току трајања студија започео и завршио други одобрени, односно акредитовани студијски програм, на истом или на вишем степену студија, на Универзитету или на другом акредитованом универзитету у земљи или иностранству. Члан 42. Престанак статуса студента због неблаговременог завршетка студија констатује декан решењем. СТУДИЈЕ Члан 43. Факултет организује и изводи студије у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите. Школска година дели се на јесењи и пролећни семестар, од којих сваки има, по правилу, 15 наставних недеља и 6 (шест) недеља за консултације, припрему испита и испите. Настава се организује и изводи у складу са Планом извођења наставе. План извођења наставе Члан 44. Студије се изводе према Плану извођења наставе који усваја Наставно-научно веће Факултета. Планом извођења наставе утврђују се: 1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; 2) места извођења наставе, у складу са дозволом за рад; 3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе; 4) облици наставе (предавања, практична настава, семинари, вежбе, консултације, теренски рад, провера знања и др.); 5) начин полагања испита, испитни рокови и мерила испитивања; 6) попис препоручене литературе и 7) остале важне чињенице за уредно извођење наставе. Препоручена литература за поједини испит мора бити усклађена с обимом студијског програма, на начин утврђен студијским програмом. Члан 45. План извођења наставе објављује се пре почетка наставе у свакој школској години и доступан је јавности. Измена и допуна плана извођења наставе може се, из оправданих разлога, извршити и у току школске године. План извођења наставе објављује се обавезно на сајту Факултета и Универзитета. Студирање на даљину Члан 46. Факултет може организовати студијски програм путем студирања на даљину, у складу са дозволом за рад. 10

11 Ближи услови и начини остваривања студијског програма на даљину уређују се општим актом Факултета. Испит код студирања на даљину полаже се у седишту Факултета, односно у објектима наведеним у дозволи за рад. Језик студија Члан 47. Студије на Факултету организују се на српском језику. Факултет може организовати и изводити студије, односно поједине делове студија, као и организовати израду и одбрану докторске дисертације на страном језику у складу са овим статутом, под условом да је студијски програм одобрен, односно акредитован. Лице се може уписати на студијски програм ако познаје језик на којем се изводи настава. Студент, уписан на студије из става 2. овог члана, може прелазити у току студија на студијски програм који се изводи на српском језику, након провере знања српског језика. Провера знања језика из ст. 3. и 4. овог члана врши се на начин који пропише декан. Обим студија Члан 48. Основне академске студије имају од 180 до 240 ЕСПБ бодова. Основне струковне студије имају 180 ЕСПБ бодова. Специјалистичке струковне студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова. Специјалистичке академске студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова када су претходно завршене дипломске академске студије. Дипломске академске студије имају: 1) најмање 60 ЕСПБ бодова, када је претходно остварен обим основних академских студија од 240 ЕСПБ бодова; 2) најмање 120 ЕСПБ бодова када је претходно остварен обим основних академских студија од 180 ЕСПБ бодова. Докторске студије имају најмање 180 ЕСПБ бодова, уз претходно остварени обим студија на основним академским и дипломским академским студијама од најмање 300 ЕСПБ бодова. Члан 49. Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, у складу са одлуком Наставно-научног већа. Члан 50. Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40- часовне радне недеље током једне школске године. Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практичне наставе, семинари и др.), самосталног рада, колоквијума, испита, израде завршних радова, добровољног рада у локалној заједници и других видова ангажовања. Члан 51. Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године, нити већи 28 часова недељно на студијама првог степена, односно 24 часа недељно на студијама другог степена. 11

12 У интегрисаним студијским програмима, укупан број часова активне наставе у просеку не може бити већи од 26 часова недељно. Члан 52. Предмети из члана 50. су једносеместрални, тако да збир од 30 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра. Оцењивање Члан 53. Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити 100 поена. Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту. Од укупног броја поена, најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току семестра (предиспитне обавезе). Члан 54. Успех студента на испиту изражава се оценама: 10 изузетан; 9 одличан; 8 врло добар; 7 добар; 6 довољан; 5 није положио. Члан 55. Факултет је дужан да води трајну евиденцију о положеним испитима. У евиденцију и индекс студента уносе се позитивне оцене. Оцена 5 (није положио) уписује се само у евиденцију. Општим актом Факултета ближе се уређују начин полагања испита и оцењивање на испиту (време и распоред одржавања испита, могућност избора испитивача, изузеће и искључење испитивача, одлагање испита, одустајање од испита, начин вођења евиденције, као и друга питања у вези са полагањем испита и оцењивањем на испиту). Испитни рокови и начин полагања испита Члан 56. Испитни рокови се организују у складу са годишњим календаром испита Факултета, и то: - јануарски ( ); - априлски ( ); - јунски ( ); - септембарски ( ) и - октобарски ( ) Апсолвенти могу полагати испит и у апсолвентским испитним роковима, и то: 12

13 - мартовски ( ); - новембарски ( ) и - децембарски ( ). Декан Факултета може, изузетно, својом одлуком увести ванредни и накнадни испитни рок. Календар испита објављује се почетком сваке школске године и саставни је део Плана извођења наставе. Члан 57. На испит може изаћи студент који је задовољио све прописане предиспитне обавезе утврђене Планом извођења наставе. Испити се полажу, у складу са студијским програмом, по правилу усмено, а само у оправданим случајевима, уз одобрење декана, писмено. Испит из предмета Страни језик полаже се писмено и усмено. Члан 58. Испити су јавни. Јавност испита се обезбеђује: објављивањем распореда полагања испита за све студенте, имена испитивача и просторија у којима се испит полаже на огласним таблама и преко студентског сервиса на сајту Факултета. Члан 59. Испит из истог предмета може се полагати највише три пута, и то: - на предметима из јесењег семестра: у јануарском испитном року и у још два рока по избору до краја те школске године; - на предметима из пролећног семестра: у јунском, септембарском и октобарском испитном року. Студент коме је преостао један неположени испит из студијског програма уписане године изузетно има право да тај испит полаже у накнадном испитном року, у времену и по распореду који одређује декан Факултета, до почетка наредне школске године. Члан 60. На лични захтев, студент може испит из става 2. претходног члана полагати пред испитном комисијом, уз накнаду утврђену општим актом Факултета. Члан 61. Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет. Члан 62. Студент има право да поднесе, Комисији Већа Факултета, приговор на оцену добијену на испиту, ако није задовољан добијеном позитивном оценом или сматра да испит није обављен у складу са Законом и општим актом Факултета, у року од 36 часова од добијања оцене. Наставно-научно веће доноси општи акт којим ближе уређује начин остваривања права на приговор из става 1. овог члана. 13

14 Упис наредне године студија Члан 63. Студент се сваке школске године приликом уписа опредељује за предмете из студијског програма, при чему може уписати само оне предмете за које је стекао предуслове по Програму и плану студија. Одлуку о прихватању и признавању ЕСПБ бодова доноси декан на предлог Комисије за ЕСПБ. Поступак образовања и делокруг рада Комисије уређују се посебним општим актом Факултета. Члан 64. Успешни студенти, који остваре више од 60 ЕСПБ у једној школској години, могу завршити студије у краћем року, односно стећи шире правничко образовање, у складу са општим актом Факултета. Члан 65. Студент стиче право на упис на вишу годину студија, под условима предвиђеним Статутом, када испуни све студијске обавезе изражене у ЕСПБ које је преузео уписом у претходну годину студија. Студент који није испунио обавезе из предходног става може наставити студије тако да поново упише предмет из кога није испунио студијске обавезе у претходној години, под условима и на начин који утврђује Наставно-научно веће посебним општим актом Факултета. Завршни рад и дисертација Члан 66. Основне и специјалистичке студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и израдом завршног рада или полагањем завршног испита, уколико су предвиђени студијским програмом. Дипломске академске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита, израдом дипломског рада и јавним полагањем дипломског испита. Број бодова којима се исказује завршни рад, односно завршни део студијског програма, улази у укупан број бодова потребних за завршетак студија. Општим актом Факултета ближе се уређује полагање завршног, односно дипломског испита. Члан 67. Докторске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита, израдом докторске дисертације и њеном јавном одбраном. Лица која су уписала магистарске и специјалистичке последипломске студије премс раније важећим прописима, могу уписати докторске студије под условима који су предвиђени општим актом Факултета. Лица која су стекла академски назив магистра наука по раније важећим прописима могу до 9. септембра године стећи академски назив доктора наука одбраном докторске дисертације, према прописима који су важили до ступања на снагу тога закона. Општим актом Факултета ближе се уређују полагање усменог испита, поступак пријављивања, оцене и одбране докторске дисертације. 14

15 Индивидуализација студија и посебне потребе студената Члан 68. Факултет је дужан да студенте са посебним потребама равноправно укључи у све облике наставно-научног процеса. Начини остваривања права на високо образовање, без обзира на постојање сензорног или моторичког хендикепа, у складу са Законом, утврђују се посебним општим актом Факултета. Стручни, академски и научни називи Члан 69. Завршетком студија студент стиче одговарајући стручни, академски, односно научни назив, као и друга права у складу са законом. Студент који заврши основне академске студије стиче стручни назив са назнаком звања првог степена академских студија из одговарајуће области. Студент који заврши дипломске академске студије стиче академски назив "дипломирани" са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из одговарајуће области. Студент који заврши специјалистичке академске студије стиче стручни назив "специјалиста" са назнаком звања другог степена академских студија из одговарајуће области. Студент који заврши докторске академске студије трећег степена стиче научни назив "доктор наука" са назнаком области. Студент који заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првог степена струковних студија из одговарајуће области. Студент који заврши специјалистичке струковне студије стиче стручни назив "специјалиста" са назнаком звања другог степена струковних студија из одговарајуће области. Јавне исправе којима се потврђује завршетак студија Члан 70. Студенту који је завршио студије Факултет издаје диплому, којом се, као јавном исправом у смислу Закона, потврђује завршетак студија. Уз диплому се издаје и додатак дипломи. Студент има право да захтева од Универзитета да му изда јавну исправу - уверење о савладаном делу студијског програма, које садржи податке о нивоу, природи и садржају студија, као и о постигнутим резултатима. Факултет може издати уверење из претходног става уколико му је ректор пренео ово овлашћење. Наставно-научно веће у том случају ближе одређује садржај и облик овог уверења. Члан 71. Диплома, додатак дипломи и уверење о савладаном делу студијског програма су јавне исправе. Диплому и додатак дипломи потписују ректор и декан Факултета. Уколико Факултет са другом високошколском установом заједнички изводи студије, издају се заједничка диплома и додатак дипломи, које потписују ректор и овлашћена лица Факултета и друге високошколске установе који изводе студијски програм за стицање заједничке дипломе. 15

16 Преношење ЕСПБ Члан 72. Између различитих студијских програма може се вршити преношење ЕСПБ бодова. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ бодова прописују се општим актом Факултета, односно споразумом Универзитета са другом самосталном високошколском установом Образовање током читавог живота Члан 73. Факултет може самостално или у сарадњи са другим високошколским установама реализовати програме образовања током читавог живота (у даљем тексту: програми сталног усавршавања) ван оквира студијских програма за који има дозволу за рад. Програме сталног усавршавања утврђује Наставно-научно веће Факултета. Програми сталног усавршавања се реализују путем курсева, семинара, радионица, стручних и научних саветовања и других облика усавршавања, на којима се полазници упознају са појединим областима струке и науке ради проширивања и продубљавања стеченог знања и успешног рада у пракси. Услови, начин и поступак реализације програма сталног усавршавања одређују се општим актом Факултета. Члан 74. Полазници програма сталног усавршавања могу бити лица са претходно стеченим средњим образовањем. Лице уписано на програм из става 1. овог члана нема статус студента, у смислу овог статута. Лицу које савлада програм сталног усавршавања Факултет издаје уверење, на обрасцу који пропише Сенат Универзитета. Посебни облици наставе за иновацију знања и стручног образовања и усавршавања Члан 75. Факултет може организовати наставу за потребе запослених у државним органима, установама и другим правним лицима, као и код привредних друштава и предузетника ради упознавања са новим научним и стручним достигнућима, односно стицања нових знања, способности и вештина, на основу посебних планова и програма. Програм стручног усавршавања ради иновације знања, Факултет може реализовати самостално или у сарадњи са другим институцијама. Члан 76. Лицу које је савладало план и програм посебних облика наставе, Факултет издаје уверење. Лице које је савладало план и програм посебних облика наставе, не стиче степен стручне спреме. 16

17 Члан 77. Факултет, у оквиру своје делатности, може организовати припремање и полагање стручних испита у складу са законом. Члан 78. Факултет, према потреби, организује и предавања за подизање правне, политиколошке, економске и социолошке културе и предавања о актуелним питањима из области друштвених и хуманистичких наука. НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД Члан 79. На Факултету се обавља научноистраживачки рад у циљу развоја науке и стваралаштва, унапређивања делатности високог образовања, односно унапређивања квалитета наставе, усавршавања научног подмлатка, увођења студената у научноистраживачки рад, као и стварања материјалних услова за рад и развој Факултета. На Факултету се организује и обавља научноистраживачки рад кроз основна, примењена и развојна истраживања, у складу са законом и овим статутом. Члан 80. Научноистраживачки рад је основно право и обавеза наставника, истраживача и сарадника Факултета, утврђено Статутом Универзитета и овим Статутом. Научноистраживачки рад наставника, истраживача и сарадника остварује се индивидуалним истраживањима и стваралаштвом и преузимањем уговорних обавеза и ангажманом на научноистраживачким пројектима, експертизама и сл. Члан 81. Факултет усваја: - стратегију и програм научноистраживачког рада; - програм усавршавања научног подмлатка; - општи акт којим се уређују услови и начин уговарања научноистраживачких пројеката, експертиза и сл. и - друге акте који се односе на научноистраживачки рад. Члан 82. Научно-истраживачки рад се, у складу са усвојеном стратегијом, организује и изводи у складу са трогодишњим и годишњим програмом научног рада. Програме научног рада утврђује Наставно-научно веће на предлог декана, катедара и одговарајућих организационих јединица Факултета. Члан 83. Факултет подржава сталну и професионалну (научну, истраживачку и стручну) делатност својих наставника, истраживача, сарадника и студената од општег интереса, као и јавно представљање и објављивање резултата такве делатности, у складу са финансијским планом Факултета. Наставници, истраживачи и сарадници не смеју деловати супротно остварењу основних задатака Факултета, нити смеју употребљавати обележја Факултета у комерцијалне сврхе. Чланови академске заједнице у свом научноистраживачком раду на Факултету уживају заштиту интелектуалне својине према највишим стандардима и имају сва права која произлазе из тога рада, у складу са законом. Факултет је дужан да поштује право интелектуалне својине трећих лица. 17

18 ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ Члан 84. Факултет обавља издавачку делатност преко Центра за публикације, у складу са законом и општим актима Факултета. Факултет доноси издавачки план. Ради његове реализације, Факултет може удружити средства за издавачку делатност са другим лицима и сарађивати са издавачким и другим организацијама. Члан 85. Факултет издаје уџбенике, монографије, зборнике радова и друге научне и стручне публикације према годишњем издавачком плану. Факултет издаје и информативне и друге билтене и публикације за своје потребе и потребе студената. Питања организовања издавачке делатности уређују се Правилником о издавачкој делатности. ОСОБЉЕ ФАКУЛТЕТА Наставно особље Члан 86. Наставно особље чине лица која остварују наставни, научни и истраживачки рад. Наставно особље чине: наставници, истраживачи и сарадници. Наставници Факултета обављају научно-истраживачки рад, изводе предавања, вежбе, руководе семинарима, практичном наставом, припремају програм предавања`и вежби, воде надзор над извођењем вежби и практичне наставе, обављају испите, старају се о стручном и педагошком усавршавању сарадника, руководе научно-истраживачким радом последипломаца и доктораната, пружају помоћ студентима, учествују у раду факултетских органа и тела и испуњавају и друге дужности и послове које им повере органи Факултета. Сарадници се, стручним и научним усавршавањем, припремају и оспособљавају за обављање образовне делатности на Факултету. Сарадници помажу наставницима у извођењу наставе и по упутствима наставника изводе вежбе, консултације, колоквијуме и друге облике наставе. Члан 87. Лице које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело против полне слободе, фалсификовања јавне исправе коју издаје високошколска установа или примања мита у обављању послова у високошколској установи не може стећи звање наставника, односно сарадника. Ако лице из претходног става овог члана има стечено звање, високошколска установа доноси одлуку о забрани обављања послова наставника, односно сарадника. Лицу из става 1. овог члана престаје радни однос у складу са законом. 18

19 Ненаставно особље Члан 88. Ненаставно особље чине лица која обављају стручне, административне и техничке послове у оквиру Секретаријата Факултета. Унутрашња организација, систематизација послова и задатака, и рад радника Секретаријата ближе се уређују општим актом који доноси декан Факултета. Звања наставника Члан 89. Звања наставника Факултета су: - предавач и професор струковних студија, који могу да изводе наставу само на струковним студијама и - доцент, ванредни професор и редовни професор, који изводе наставу на свим врстама студија. Наставу страних језика на академским и струковним студијама може, осим лица које има звање из става 1. овог члана, изводити и наставник страног језика који има стечено високо образовање, објављене стручне радове у одговарајућој области и способност за наставни рад. Услови за избор у звање наставника Члан 90. У звање наставника може бити изабрано лице које има одговарајући стручни, академски, односно научни назив и способност за наставни рад. У звање предавача може бити изабрано лице које има академски назив магистра или стручни назив специјалисте академских студија. У звање професора струковних студија може бити изабрано лице које има научни назив доктора наука. У звање доцента може бити изабрано лице које, поред услова из става 3. овог члана, има и научне, односно стручне радове објављене у научним часописима или зборницима, са рецензијама. У звање ванредног професора може бити изабрано лице које поред услова из става 4. овог члана има и више научних радова од значаја за развој науке у ужој научној области објављених у међународним или водећим домаћим часописима са рецензијама, оригинално стручно остварење (пројекат, студију и сл.), односно руковођење или учешће у научним пројектима, објављен уџбеник, монографију, практикум или збирку задатака за ужу научну област за коју се бира и више радова саопштених на међународним или домаћим научним скуповима. У звање редовног професора може бити изабрано лице које поред услова из става 5. овог члана има и већи број научних радова који утичу на развој научне мисли у ужој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама, већи број научних радова и саопштења изнетих на међународним или домаћим научним скуповима, објављен уџбеник, монографију или оригинално стручно остварење, остварене резултате у развоју научно-наставног подмлатка на факултету, учешће у завршним радовима на специјалистичким и дипломским академским студијама. Ближи услови за избор у звање наставника утврђују се општим актом Универзитета, у складу са препорукама Националног савета. 19

20 Заснивање радног односа и стицање звања наставника Члан 91. Декан, полазећи од планиране политике запошљавања и ангажовања наставника и сарадника и одлуке одговарајућих органа факултета и Универзитета, објављује конкурс за заснивање радног односа и избор у звање наставника за уже области утврђене општим актом факултета, најкасније шест месеци пре истека времена на које је наставник биран. Конкурс, са роком пријављивања кандидата од 15 дана, објављује се у дневном листу или Службеном гласнику Републике Србије, а информација о конкурсу објављује се и на сајту Универзитета и Факултета. Члан 92. Декан Факултета обавештава Универзитет о објављеном конкурсу за избор наставника и доставља копију објављеног конкурса, најкасније пет дана по објављивању конкурса. Одговарајуће научно-стручно веће Универзитета, на предлог Већа Факултета у одговарајућем саставу, именује комисију и председника Комисије за писање извештаја о пријављеним кандидатима на конкурс и о томе обавештава декана, најкасније у року од 15 дана од дана пријема обавештења декана о објављеном конкурсу. Члан 93. Комисија се састоји од најмање три наставника у истом или вишем звању из научне области за коју се настаник бира, од којих је најмање један у радном односу у другој високошколској установи. Декан, у року од пет дана од именовања комисије, доставља председнику Комисије за писање извештаја пријаве учесника конкурса са приложеном документацијом. Члан комисије који не прихвати да учествује у припреми извештаја дужан је да о томе у писаној форми обавести декана Факултета у року од осам дана од пријема обавештења, не наводећи посебне разлоге. Члан 94. Комисија је дужна да сачини извештај о пријављеним кандидатима, са предлогом за избор одређеног кандидата у одговарајуће звање, у складу са условима утврђеним Законом и овим Статутом. Комисија доставља извештај Факултету, у року од 30 дана од дана када је председник Комисије примио од декана Факултета пријаве кандидата. Ако Комисија не сачини извештај у року из претходног става, декан Факултета о томе обавештава одговарајуће научно-стручно веће Универзитета, које на предлог Наставно-научног већа Факултета именује нову Комисију. Члан 95. Извештај Комисије садржи: биографске податке, преглед и мишљење о резултатима научног и истраживачког рада, ангажовања у развоју наставе и развоју других делатности Факултета, педагошког рада и резултатима постигнутим у обезбеђивању научно-наставног подмлатка за сваког пријављеног кандидата и предлог за избор кандидата у одређено звање наставника. 20

21 Извештај комисије је јединствен акт и потписују га сви чланови комисије. Декан може да Извештај Комисије, који није састављен у складу са Законом или Статутом, врати Комисији на исправку или допуну у року од 3 (три) дана од дана пријема. Члан 96. Декан, у року од пет дана од пријема извештаја Комисије, ставља извештај на увид јавности у трајању од 30 дана. Ако на извештај, који је на увиду јавности, благовремено буду стављене примедбе, те примедбе декан доставља председнику Комисије за писање извештаја, са захтевом да се Комисија о њима изјасни у року од 15 дана од дана пријема. Члан 97. Декан, у року од 15 дана од истека рока за пријављивање кандидата на конкурс, подноси захтев Студентском парламенту Факултета да у року од 15 дана достави мишљење о педагошком раду кандидата. Ако Студентски парламент не достави мишљење о педагошком раду кандидата, сматраће се да нема примедби. Члан 98. Веће, у одговарајућем саставу, утврђује предлог одлуке о избору кандидата у звање наставника, који се доставља Научно-стручном већу Универзитета на даљи поступак и одлучивање. Приликом утврђивања предлога одлуке о избору кандидата у звање наставника, Веће, у одговарајућем саставу, посебно даје оцене о: - резултатима научног и истраживачког рада кандидата; - ангажовању кандидата у развоју наставе и развоју других делатности Факултета; - резултатима педагошког рада кандидата и - резултатима кандидата постигнутим у обезбеђивању научно-наставног подмлатка. Веће у одговарајућем саставу чине наставници Факултета. Кад Веће у одговарајућем саставу одлучује о избору у сарадничка звања, у његов састав улазе и сарадници са докторатом и магистратуром. Члан 99. Веће Факултета, у одговарајућем саставу, утврђује предлог за избор кандидата у одговарајуће звање, већином од укупног броја наставника који су у истом или вишем звању од звања у које се кандидат предлаже. Члан 100. Факултет доставља одговарајућем научно-стручном већу Универзитета: 1. Предлог одлуке Већа Факултета у одговарајућем саставу о избору кандидата у звање наставника, укључујући и случај када се ни један од пријављених кандидата не предлаже за избор; 2. Извештај Комисије о пријављеним кандидатима на конкурс за избор наставника, а ако је у току увида јавности било примедаба, достављају се и примедбе, и одговор Комисије на примедбе; 3. Оцене из члана 98. овог Статута. Члан 101. Одговарајуће научно-стручно веће Универзитета доноси одлуку о избору у звање наставника и ту одлуку доставља Факултету и учесницима конкурса. 21

22 Учесници конкурса имају право приговора Сенату Универзитета у року од 15 дана од дана достављања одлуке о избору. Сенат одлучује по приговору и доноси одлуку која је коначна. Члан 102. Са лицем изабраним у звање наставника уговор о раду закључује декан. Наставнику који је у радном односу на Факултету и који је учествовао на конкурсу за избор у одређено звање, а не буде изабран, декан доноси решење о отказу уговора о раду. Престанак радног односа због неизбора у звање и губитак звања Члан 103. Наставнику и сараднику који је у радном односу на Факултету, који не буде изабран у исто или више звање, престаје радни однос истеком периода на који је изабран, ако у високошколској установи послодавцу нема могућности да се распореди на друго одговарајуће радно место. Неизбором, односно престанком радног односа у складу са законом, осим на начин из члана 175. тачка 6. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05), наставник, односно сарадник губи звање које је имао до момента неизбора, односно престанка радног односа. Гостујући професор Члан 104. Факултет без расписивања конкурса може да ангажује наставника из друге самосталне високошколске установе ван територије Републике Србије, у звању гостујућег професора. Права и обавезе лица које је изабрано у звање из става 1. овог члана уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе. Професор емеритус Члан 105. Универзитет може, на предлог Факултета, доделити звање професора емеритуса редовном професору, пензионисаном после ступања на снагу овог закона, који се посебно истакао својим научним радом стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно-научног подмлатка у области за коју је изабран. Професор емеритус може учествовати у извођењу свих облика наставе на академским студијама другог и трећег степена, у ужој области за коју је изабран. Поступак и услови доделе звања и права лица из става 1. овог члана ближе се уређују општим актом Универзитета. Права и обавезе лица које је изабрано у звање из става 1. овог члана уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе. Истраживачи Члан 106. Лице изабрано у научно звање на начин и по поступку прописаним законом којим је регулисана научноистраживачка делатност, може да изводи наставу на докторским студијама. Уколико лице из става 1. овог члана нема заснован радни однос на Факултету, декан Факултета са њим закључује уговор о ангажовању за извођење наставе. 22

23 Звања сарадника Члан 107. Звања сарадника су сарадник у настави и асистент. Избор у звање сарадника врши Веће факултета у одговарајућем саставу. На избор у звање сарадника аналогно се примењују одредбе члана 91. до 102. овог Статута. Сарадник у настави Члан 108. Факултет бира у звање сарадника у настави на студијама првог степена студента дипломских академских или специјалистичких студија, који је студије првог степена завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8). Уговор о раду са лицем из става 1. овог члана закључује се на период од годину дана, уз могућност продужења уговора за још једну годину у току трајања студија, а најдуже до краја школске године у којој се студије завршавају. Декан Факултета закључује уговор о раду из става 2. овог члана. Асистент Члан 109. Факултет бира у звање асистента студента докторских студија који је претходне нивое студија завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8) и који показује смисао за наставни рад. Уговор о раду са лицем изабраним у звање асистента закључује се на период од три године, који се може продужити за још три године. Декан Факултета закључује уговор о раду из става 2. овог члана. Права и обавезе из радног односа Члан 110. У погледу права, обавеза и одговорности наставника, сарадника и других запослених на Факултету примењује се Закон о високом образовању, Закон о раду, односно општи акт Факултета. Члан 111. Декан Факултета одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима наставника, сарадника и других запослених. Савет Факултета одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима декана. Члан 112. Наставник, у оквиру 40-часовне радне недеље, остварује све облике образовног и научног рада утврђеног наставним планом. Менторство може обављати само наставник који је у радном односу на Факултету са пуним или непуним радним временом. Наставник обавља све облике наставе. Сарадник у оквиру 40-часовне радне недеље обавља вежбе, колоквијуме и друге облике наставе, изузев предавања и испита. За извођење облика наставе из претходног става, Факултет може ангажовати и студенте докторских студија. 23

24 Мировање радног односа и изборног периода Члан 113. Наставнику и сараднику који се налази на одслужењу војног рока, породиљском одсуству, боловању дужем од три месеца, као и у случајевима мировања радног односа утврђених законом, изборни период и радни однос се продужавају за време трајања одсуства. Плаћено одсуство Члан 114. Наставнику после пет година проведених у настави на Факултету може бити одобрено плаћено одсуство у трајању до једне школске године ради стручног и научног усавршавања. Одлуку о одсуству доноси Наставно-научно веће Факултета, уз сагласност и предлог Катедре за кадровску обезбеђеност извођења наставе. Рад у другим самосталним високошколским установама Члан 115. Наставник може бити радно ангажован у оквиру друге самосталне високошколске установе само када Универзитет и друга самостална високошколска установа имају потписан споразум о међусобном ангажовању наставника и када се тим ангажовањем не ремети процес наставе и других активности на факултету на коме је наставник у радном односу. Ради спречавања сукоба интереса, наставник, односно сарадник факултета може закључити уговор којим се радно ангажује на другој високошколској установи само уз претходну дозволу Наставно-научног већа Факултета. Услови и поступак давања сагласности за ангажовање наставника на другој високошколској установи уређују се општим актом Сената Универзитета. Престанак радног односа наставника који је испунио услове за пензију Члан 116. Наставнику престаје радни однос на крају школске године у којој је навршио 65 година живота и најмање 15 година осигурања. Наставник коме је престао радни однос због одласка у пензију задржава звање које је имао у тренутку пензионисања. Наставник из претходног става овог члана може задржати преузете обавезе на дипломским академским и докторским студијама као ментор или члан комисија у поступку израде и одбране завршних радова, односно дисертација на тим студијама, најдуже још две школске године. Продужење радног односа наставнику који је испунио услове за одлазак у пензију Члан 117. Наставнику који је испунио услове за одлазак у пензију може бити продужен радни однос до две школске године, ако је испуњен најмање један од следећих услова: 24