Удружење за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију квартал. oктобар-децембар 2017.

Transcription

1 eбилтен Удружење за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију IV квартал oктобар-децембар

2 УВОДНИК Билтени удружења Привредне коморе Србије сектора пољопри вреде, индустрије и услуга представљају тромесечне анализе економских трендова и актуелности у привреди. Кроз билтене информишемо чланице коморског система, пред став ни ке пословне заједнице и стручне јавности о секторским и макро економским темама, пословним и статистичким показатељи ма за водеће привредне гране, активностима удружења и услугама Привредне коморе Србије. Циљ је да подстакнемо представнике привреде да покретањем иницијатива усмереним на унапређење пословног амбијента утичу на креирање стабилних и одрживих услова пословања. Очекујемо да коморски билтени допринесу бољој видљивости секторских информација, активности и подршке националне пословне асоцијације привреди, унапређењу конкурентности и јачању поверења у домаћи привредни амбијент и економију. Припремљене информације, вести и анализе објављене у билтени ма креиране су у склопу заједничких активности јединственог коморског система и привреде Србије. У анализама су коришћени званични подаци домаћих и страних институција, објављени крајем сваког календарског тромесечја у години. Сви претходно објављени билтени доступни су на сајту Привредне коморе Србије. Јелена Васић, уредник Удружење за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију ПКС окупља субјекте у металопрерађивачкој делатности, машиноградњи, производњи саобраћајних средстава, електричних машина и апарата, делатности вађења руда метала, производњи сирових метала, ковању метала и металургији праха, обради и превлачењу метала и рециклажи металних отпадака и остатака. Некада препознатљив и међународно признат сектор, након вишегодишњег кризног периода, данас је конкурентнији са потенцијалом за раст и развој. Сектор металске и електро индустрије налази се у центру производне мреже једне земље и повезан је, ресурсно и технолошки, са осталим секторима привреде. Финални производи примену налазе у различитим сегментима привреде и домаћинствима. Поред основне делатности, која је првенствено усмерена ка креирању повољног пословног амбијента кроз унапређење регулативе, анализи пословања и пружању помоћи привреди у превазилажењу проблема у пословању, едукацији привреде о техничким прописима важећим на домаћем и тржишту ЕУ, Удружење посебну пажњу посвећује промоцији извозних потенцијала металског и електро сектора. Посебно истичемо услугу ПКС Дан добављача којом се привредна друштва из Србије повезују са интернационалним компанијама као потенцијални добављачи. Очекујемо интензивнију сарадњу са чланицама у наредном периоду, како би активности стручне службе Удружења усмеравали ка решавању конкретних проблема привреде. Aна Раичевић, секретар Импресум: Билтен Привредне коморе Србије; Издавач: Привредна комора Србије, Служба за подршку развоју, Ресавска 13-15, Београд, тел. (011) , web: е-mail: Уредник: Јелена Васић; Извршни уредник: Маја Вуковић; Редакција: Бојан Станић, Aна Раичевић, Ненад Драговић, Маја Драгутиновић, Дијана Михајловић-Монтиљо, Никола Комшић, Марко Ковачевић, Кристина Ђурић, Ана Стојановић, Душан Стокић, Јадранка Зрнић-Џелетовић; Лектура и коректура: Служба за информисање и односе са јавношћу; Дизајн: Марија Младеновић; Компјутерска обрада: Стеван Шормаз; Мaркетинг: Билтени ПКС се објављују тромесечно. Напомена: Анализе у билтенима ПКС су ауторског карактера и не одражавају нужно став Привредне коморе Србије. c Служба за подршку развоју Сва права су задржана. Ниједан део ове публикације не може бити репродукован нити смештен у систем за претраживање или трансмитован у било ком облику, електронски, механички, фотокопирањем, снимањем или на други начин, без претходне писмене дозволе издавача.

3 У овом броју Активности Удружења за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију... 4 Седнице, конференције, сајмови, пословни сусрети, презентације, семинари Вести Регио инфо... 9 Привредна активност у металској, електро индустрији, рудницима метала и металургији Индустријска производња Залихе Цене Запосленост Зараде Релативни значај делатности бруто додата вредност Спољна трговина Стране директне инвестиције Глобални трендови Привредна активност - макроекономски осврт... Заступање интереса привреде регулативе и иницијативе... Иницијативе Удружења за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију Радне групе Прописи објављени у претходном периоду Подршка привреди... Програми подршке пословању привреде Најбржи пут до инопартнера CE знак и Српски знак усаглашености доказ безбедности вашег производа Едукација Методолошке напомене Удружење за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију Контакт

4 Активности Удружења за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију Седнице, конференције, сајмови, презентације, пословни сусрети, презентације семинари Седница Групације за машиноградњу У Привредној комори Србије, 6. октобра године, одржана је електронска седница Групације за машиноградњу. На иницијативу привредног друштва АГРОКУЛА д.о.о. Вршац, покренута је иницијатива за формирање Секције произвођача, увозника и трговаца пољопривредним машинама. Представници фирме сматрају да удруживањем у секцију која би деловала у оквиру Групације машиноградње ПКС на лакши и делотворнији начин могу утицати на регулативу, поједностављење и измене прописа, правилника и закона, који би помогли лакшем пословању као и наступу на заједничким манифестацијама и сајмовима у земљи и иностранству. Већина привредних друштава изјаснила се позитивно, чиме су испуњени услови за формирање Секције. Седница Групације произвођача електричних, оптичких уређаја и електронике Седница Групације произвођача електричних, оптичких уређаја и електронике одржана је 12. октобра године. На седници су изабрани председник Групације (Јован Вујасиновић, директор METER&CONTROL ) и заменик председника Групације (Милош Вуксановић, директор сектора SCHNEIDER ELECTRIC ). Једногласно је подржана иницијатива за формирање Секције произвођача каблова у Србији. Иницијативу је упутило шест фирми које се баве производњом каблова у Србији. Предлог је да се Секција формира у РПК Зајечар, с обзиром на то да највећи број произвођача послује у овом региону. Закључено је да је један од циљева рада Групације произвођача електричних, оптичких уређаја и електронике и рад на повећању извоза домаћих фирми с обзиром на то да је домаће тржиште релативно мало. Седница Секције произвођача и трговаца пољопривредних машина Конститутивна седница Секције произвођача и трговаца пољопривредних машина, која је формирана у оквиру Групације машиноградње, одржана је 19. октобра године. Присутни су изнели став да рад Секције мора бити хомоген и јединствен у циљу побољшања пословања привредних друштава у овој производној грани привреде. Прихваћен је предлог за измену Правилника о подстицајима за инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета кроз подршку у примарну производњу биљних култура. Присутни су информисани да ће шест привредних друштава из Србије у новембру године, излагати своје производе на националном штанду у Хановеру на сајму Agritechnica. Седница Групације произвођача наоружања и војне опреме Удружење за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију Привредне коморе Србије, 3. новембра године одржало је седму седницу Групације произвођача наоружања и војне опреме. Седница је одржана у сарадњи са Министарством одбране, а теме су се односиле на увођење нових технологија код произвођача НВО искуства 3D штампе, трајно решавање проблема недостајућег складишног простора у фабрикама ОИС као и на две иницијативе: Иницијатива за измену Правилника о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима ( Службени лист СФРЈ, број 55/69) и Иницијатива у вези са обезбеђивањем дозвола и наоружане пратње за унутрашњи транспорт НВО. 4

5 Инвестициони фонд ЛУМА из Пољске Представници Удружења одржали су састанак са представницима инвестиционог фонда ЛУМА из Пољске, 24. октобра године. Састанку су присуствовали представник фирме DATARINO чији је већински власник LUMA INVESTMENT, као и представник фирме KUTNO FOUNDRY. Фокус овог инвестиционог фонда усмерен је на сектор малих и средњих предузећа у области аутомобилске и металске индустрије. Њихов фонд за годину износи 800,0 млн евра. Циљ је улагање у иновације и развој привредних друштава из Србије која желе да своју робу и производе пласирају на иностраном тржишту. ЦИАХ лабораторија Машинског факултета Универзитета у Београду На Машинском факултету у Београду, 12. децембра године одржан је састанак са представницима ЦИАХ лабораторије Машинског факултета Универзитета у Београду на коме је разматрана проблематика у вези са добијањем РПЕ таблица за друмска возила (привремени увоз возила), за отпремање возила од места где је вршена модификација до крајњег купца. Ex post анализа ефеката Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама Привредна комора Србије је, у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој (НАЛЕД), организовала 16. новембра године тематски састанак на којем је презентована Ex post анализа ефеката Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. Циљ састанка био је да се заинтересованим привредним друштвима представе резултати анализе, како би привредници били у могућности да дају свој допринос унапређењу правног оквира. Индустријски дан у Љубљани У оквиру шестог састанка о сарадњи у области наоружања и логистике, у организацији Удружења одбрамбене индустрије Словеније, 23. новембра године у Љубљани (Словенија) одржан је Индустријски дан. У циљу остваривања интензивније сарадње између привредних асоцијација/удружења на пољу размене информација и искустава у области наоружања, представници из Аустрије, Македоније, Хрватске, Словеније, Црне Горе и Србије имали су прилику да посете неколико словеначких произвођача наоружања и војне опреме и да кроз презентације представе одбрамбену индустрију у својој земљи. General Electric - Форум добављача Централне и Источне Европе Компанија General Electric организовала је Форум добављача Централне и Источне Европе, који је одржан 3. и 4. октобра године у Варшави (Пољска). Циљ овог скупа је проширење базе добављача компаније, као и интензивирање дијалога са владама, релевантним државним институцијама и потенцијалним добављачима у региону. Делегацију Србије на овом скупу чинили су представници Привредне коморе Србије, АОФИ и Америчке привредне коморе. AGRITECHNICA 2017, Немачка Привредна комора Србије и Развојна агенција Србије организовале су наступ шест компанија из Србије на међународном сајму пољопривредне механизације AGRITECHNICA 2017 у Хановеру (Немачка). Сајам је одржан у периоду од 12. до 18. новембра године, а на националном штанду представиле су се компаније: Агрокула Вршац, Агромеркур Ада, Агропрофил Ада, Берко Мол, Дал-Деган Александровац, Перфом Пожега. У току трајања сајма потписано је 12 предуговора у вредности од ,00 евра. 5

6 Набавка бројила за очитавање струје у домаћинствима На конференцији за медије у Привредној комори Србије која је одржана 6. новембра године, представници Групације произвођача електричних и оптичких уређаја и електронике представили су очекивања за набавку бројила за очитавање струје у домаћинствима. Најављено је да ће ЕПС произвести укупно бројила у вредности 10,0 млн евра. Председник Групације произвођача електричних и оптичких уређаја и електронике ПКС Јован Вујасиновић истакао је да су домаћи произвођачи бројила испоручили комада бројила ЕПС-у, а извесно је да ће у наредном периоду бити потписан уговор о испоруци још уређаја. Вести Највећи извозници Републике Србије у периоду јануар-новембар године Вредност извоза 15 највећих извозника у Србији за једанаест месеци године износила је 3,8 млрд евра. Највећи извозник је и даље компанија Фијат Крајслер аутомобили (FCA) Србија, чија је фабрика у Крагујевцу извезла производе у вредности 870,2 млн евра, наводи се у саопштењу Министарства финансија. Како је речено, на листи водећих извозника на другом месту је HBIS група Србија IRON AND STEEL д.о.о. (нови назив Железаре Смедерево), чији је укупан извоз крајем новембра достигао вредност од 488,6 млн евра. Tigar Tyres из Пирота је на трећој позицији са извозом од 349,4 млн евра. Међу највећим извозницима налазе се Нафтна индустрија Србије, Тетра пак из Београда, Robert Bosh и остали. Јавни позив за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје У складу са чланом 16. Правилника о ИПАРД подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (Управа за аграрна плаћања) расписала је први Јавни позив за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку нове опреме, машина и механизације. Предмет Јавног позива су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у набавку нове опреме, машина и механизације. Рок за подношење захтева је од 26. децембра године до 26. фебруара године. Више информација може се преузети на линку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.* Други Јавни позив за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје, објављен је за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку новог трактора. Предмет Јавног позива су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у набавку новог трактора, са стандардним деловима, уређајима и опремом за извођење пољопривредних радова, укључујући припадајућу тракторску кабину. Рок за подношење захтева је од 4. јануара до 26. фебруара године. Више информација на линку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.** * Линк: ** Линк: 6

7 Швајцарска компанија Батагон купила је фабрику акумулатора Сомбор за 7,35 мил ЕУР Представници швајцарске компаније планирају да у фабрику у првом кварталу уложе милион евра. Фабрика би првенствено производила за тржишта Русије, Немачке, Швајцарске, Италије и Француске. Предвиђени број радника у почетку износио би особа, а касније би дошли до капацитета од 800 запослених. Фабрика акумулатора Сомбор је од године пословала у саставу Фармакома МБ а године је, због финансијске блокаде од 36 млн евра проглашен стечај. Фабрика Крушик обара рекорде у производњи Према подацима фабрика Крушик има запослених, међу којима су и млади инжењери. То је најбројнија фабрика по радној снази у одбрамбеној индустрији Србије. Од године до данас запослили су нових радника, како би све уговорене обавезе испоштовали у роковима који су предвиђени уговорима. Тренутно имају уговорених послова за 276 млн УСД и упослене капацитете за целу 2017, и годину. Крушик ће године оборити историјски рекорд у обиму производње и извозу, а при чему се очекује да ће вредност извоза бити већа за око 80 млн долара. Прва искра из Барича извози 80% производних капацитета Компанија Прва искра из Барича извози 80% производних капацитета и улагањем у нове производне капацитете у вредности 1,5 млн евра обезбедила је раст годишњег промета за 2 млн евра. Фабрика упошљава и нове раднике. Из компаније је истакнуто да је, после дужег времена, вратила своју првобитну намену, и бави се искључиво производњом бризантних експлозива за потребе Војске Србије и за произвођаче привредних експлозива. Компанија је, захваљујући трансферу технологија и екстрапрофиту који је остварила, обновила капацитете на задовољство осталих фабрика наменске индустрије. Основан Савет за сарадњу науке и привреде ПКС На седници Управног одбора Привредне коморе Србије, 18. децембра године, основан је Савет за сарадњу науке и привреде који ће представљати стручно консултативно тело ПКС. Чланови Савета су представници пословног сектора, универзитета, научно-истраживачких организација, министарстава, институција које финансирају иновациону делатност и привредних друштава за инфраструктурну подршку, препознати по свом ангажовању и посвећености на креирању иновативног екосистема који стимулише настанак и развој високотехнолошких и брзорастућих компанија на националном, регионалном и локалном нивоу у Србији. Циљ Савета је повезивање науке и привреде ради успостављања и дефинисања нивоа сарадње између научно-истраживачких радника и привредника у Србији, уз формирање и спровођење партнерских пројеката до укључивања организација из других сектора у процес истраживања и развоја (R&D), што је један од основних предуслова за стварање капацитета привреде за иновације, а самим тим и за унапређење конкурентности привреде Србије. Савет ће имати активну улогу у стварању подстицаја и законских обавеза који ће осигурати креирање погодног окружења за развој иновативних активности, сарадњу и координацију са ресорним министарствима, локалним самоуправама, асоцијацијама и организацијама усмерених на развој и унапређење сарадње, креирање предлога и иницијатива који би допринели бољој сарадњи, развој едукативних програма, креирање иницијатива намењених усклађивању научних истраживања са потребама тржишта, подршка у научно-технолошким сферама, обезбеђење инфраструктуре која стимулише формирање и развој малих иновативних фирми, трансфер технологија и знања, комерцијализација истраживачких резултата, запошљавање најбољих студената. Савет ће се додатно ангажовати на промоцији и унапређењу механизама сарадње науке и привреде. Члановима Коморе ће пружати релевантне информације о различитим могућностима ангажмана у области сарадње науке и привреде и радиће на прикупљању и дистрибуцији информација о активностима свих учесника. За додатне информације о активностима ПКС у овој области контактирајте са Службом за иновације ПКС путем телефона 011 / или нам пишите на имејл: inovacije@ pks.rs. 7

8 За све додатне информације о пословању у земљи и иностранству, контакте са потенцијалним пословним партнерима, учешће на сајмовима и изложбама у земљи и иностранству, учешће у активностима ПКС контактирајте са Удружењем за металну, електро индустрију, руднике метала и металургију ПКС путем телефона 011 / или нам пишите на имејл: metalska@pks.rs.

9 Регио инфо Привредна комора Београда Развојна агенција Србије расписала јавни позив за подршку секторима прерађивачке индустрије Право учешћа имају мала и средња предузећа која се баве производњом, прерадом или услугама у оквиру сектора прерађивачке индустрије и то: индустрија машина и опреме, прехрамбена индустрија, дрвна индустрија и индустрија намештаја и индустрија гуме и пластике. Предузетници ће имати прилику за суфинансирање и до 50% оправданости пројекта, односно до највише два милиона динара бесповратних средстава. Биће суфинансирани пројекти који се односе на уређење пословања у складу с међународним стандардима, на унапређење постојећих производа и развој нових, на нови дизајн производа и амбалаже, као и на набавку и имплементацију специјализованог софтвера. Право на бесповратна средства имаће и пројекти који се односе на израду студије изводљивости кроз употребу ИКТ система, као и студије о процени утицаја нових пословних процеса на животну средину, проширење производних капацитета и наступи на међународним сајмовима. Укупан буџет Програма износи динара. Додатне информације о условима за конкурисање и пратећој документацији могу се преузети на сајту Развојне агенције Србије.* РПК Јужнобачког управног округа Нови Сад Хибридно возило са Факултета техничких наука у Новом Саду Група студената новосадског Факултета техничких наука, након 300 сати напорног рада, пројектовала је и израдила возило на хибридни погон. Хермес, како су га студенти назвали, није прво возило на хибридни погон у Србији, али је прво склопљено знањем и креативношћу студената Департмана за механизацију и конструкционо машинство. Возило покрећу два мотора, класичан бензински и електро мотор, а студентси су се при пројектовању користили моделарним приступом, како би наредне генерације студената могле да усавршавају хибридни аутомобил. Студентима недостаје неколико елемената како би возило привели намени. Идеја је да добију прилику да практично примене теоријска знања, која стичу на нижим годинама студија, као и да у току студија науче како изгледа инжењерски приступ решавању проблема. Такви хибридни аутомобили су истовремено и мањи загађивачи од стандарних возила, а студенти ФТН-а поносни су на чињеницу да су управо они конструисали такав модел. * Линк: ( РПК Ниш ПИКТОГРАМ ЛЕВО УНЕТИ 9

10 Почела изградња фабрике ИМИ У Нишкој бањи је крајем септембра године отпочела изградња нових производних погона за израду електронских компоненти фабрике ИМИ. Очекује се да први радници буду упошљени током године. Отварањем фабрике посао ће добити око радника. Инвестиција је вредна више од 33,0 млн евра. Фабрика у Нишкој Бањи производиће електронске компоненте за аутомобилску и индустрију информационих технологија у Европи и земљама где Ајала и ИМИ имају своје производне погоне и пословне партнере. Ова компанија послује у седам земаља и запошљава око радника. CE знак пасош за производе ПКС и ЕУ инфо центар организовали су 13. октобра године у просторијама центра у Нишу панел дискусију CE знак пасош за производе, на којој су се учесници упознали са добрим примерима и праксама у циљу пружања подршке МСП при извозу или пласману производа који подлежу CE означавању и Српском знаку усаглашености. Представљена је нова услуга која се односи на CE знак и активности ПКС на промоцији значаја и укључивања привредних субјеката у процес израде техничких прописа и стандарда. Представници Министарства привреде говорили су о недавно завршеној јавној расправи о Закону о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености, акцији Безбедност нема цену, стандардима и захтевима које намеће тржиште ЕУ. Отварање Цумтобела крајем маја или почетком јуна године Очекује се да ће фабрика аустријске компаније Цумтобел бити завршена крајем маја или почетком јуна године. Цумтобел је водећа компанија у области расвете а погон од m2 компаније Цумтобел почео је да се гради јула године. Ова аустријска компанија ће добити подстицај за запошљавање радника у висини од 8 до 9 млн динара. Радионица ADATeckAK техничке академије за аутомобилски кластер у Србији Техничка академија за аутомобилски кластер у Србији, основана је са циљем развоја центра за обучавање и усавршавање у области коју кластер обухвата, а интегрисан је и послује у Сектору за едукацију Привредне коморе Србије и налазиће се у ПКС РПК Ниш. РПК Ниш ће преузети и имплементацију активности академије TeckAK у сарадњи са међународним експертима. Партнери на пројекту су BFI Аустрија, Callidus Хрватска, ПКС, Weidinger & Partner Аустрија, уз сарадњу са WKO, Привредном комором Аустрије. Пројекат ADATeckAK ће пружити подршку и помоћи компанијама у добијању кадрова чија ће знања и вештине бити одмах употребљиве на радним местима, како би скратили потребно време и трошкове приликом запошљавања обучене радне снаге, и промовисали Ниш као средину која уз све остале предности има и обучену радну снагу за помоћ постојећим, и при привлачењу нових страних и домаћих инвестиција. РПК Сремског управног округа Сремска Митровица Прва изложба домаће пољопривредне механизације У организацији казненопоправног дома КПЗ Сремска Митровица уз помоћ Министарства пољопривреде, Града Сремске Митровице и подршку Привредне коморе Србије одржана је прва изложба домаће пољопривредне механизације код хиподрома у Сремској Митровици На изложби су представљене пољопривредне машине домаћих произвођача из области пољомеханизације као и машине које се производе у заводу КПЗ-а Сремска Митровица. 10

11 РПК Колубарског и Мачванског управног округа Ваљево Јапанска компанија Јазаки отворила фабрику у Шапцу Јапанска компанија Јазаки отворила је фабрику у индустријској зони у Шапцу где ће производити кабловске сетове за камионе Дајмлер. Фабрика у Шапцу простире се на око квадратних метара и у њој ради око 500 радника. Компанија Јазаки обавезала се на улагање у Србији од око 25 млн евра и запошљавање радника у наредном периоду. Планирани годишњи извоз компаније је око 120 млн евра. Компанија Јазаки основана је године, послује у 45 земаља, запошљава око радника и бави се производњом и дистрибуцијом електричних система, електронских инструмената за ауто индустрију и сарађује са најпознатијим произвођачима моторних возила. Шест милиона фрижидера из фабрике Горење Ваљево Управа компаније Горење одлучила је да јубиларни шестмилионити фрижидер не иде у продају, већ да га поклони радници која ради на саставу кућишта. Ваљево је за Горење центар програма замрзивача и фрижидера, где је технолошки процес на изузетно високом нивоу. У периоду дужем од десет година пословања у Србији, фабрика се развијала и извози апарате на више од 90 страних тржишта на којима Горење послује. За годину дана са производних трака запослени монтирају више од пола милиона јединица фрижидера. До данас су произвели укупно 6 милиона расхладних апарата. Резултат је тимске сарадње око запослених особа у фабрици, као и 60 локалних добављача. У Горењу је традиција да се јубиларни апарати поклањању запосленима. Горење у Србији као бренд присутан више од 67 година, а као домаћи произвођач од Горење група у Србији има три фабрике за производњу кућних апарата и једну која производи алате за аутомобилску индустрију и белу технику, у које је инвестирано 136,8 млн евра до сада. Са извозом од 90 одсто производње у вредности од 140 млн евра, фабрика Горење у Ваљеву се налази на листи највећих извозника Србије. Највећа тржишта на које извози јесу Немачка, Словенија, Русија и Чешка. РПК Борског и Зајечарског управног округа Зајечар РПК Златиборског управног округа Ужице Објављена прелиминарна економска процена новог рудника бакра код Бора Резултати Прелиминарне економске процене (ПЕА), коју је израдила компанија Nevsun Resources, показују да је укупна вредност пројекта будућег рудника бакра и злата код Бора Чукару Пеки 1,5 млрд америчких долара. Почетни трошкови директног улагања пре покретања производње и експлоатације износе 630 млн долара који ће бити утрошени до отварања рудника, године, и процењује се да се током експлоатационог века од 15 година може произвести милион тона бакра. ПЕА потврђује добре економске резултате реализације овог пројекта. Очекује се исходовање дозвола у циљу покретања експолатације и производње године. ФАП испоручио камионе за војску Војска Србије преузела је први овогодишњи контингент камиона произведених у ФАП-у. Захваљујући добро урађеном послу, најављено је да ће прибојска фабрика ускоро постати део одбрамбене индустрије. Војска Србије преузима десет камиона који су део уговора са ФАП-ом вредног динара. Приватизација је неизвесност претворила у оптимизам У Импол Севалу свечано је обележен Дан друштва и 15 година од приватизације. Током протеклих 42 године од оснивања, ваљаоница алуминијума имала је успоне и падове. Кроз фабрику су прошле генрације запослених и њихов допринос резултатима и развоју је немерљив, посебно у кризним временима. Већ године Ваљаоница алуминијума је приватизована и показало се веома успешно, када већински власник постаје словеначка компанија Импол из Словенске Бистрице. У протеклих 15 година од приватизације у фабрику је инвестирано 89 млн евра, обим производње је са повећан на тона годишње, при чему је обим производње у хладно ваљаном програму достигао ниво инсталисаних капацитета што је око

12 тона. Проширен је производни програм и достигнут висок квалитет, тако да је фабрика на тржишту постала препознатљива као поуздан партнер. Од године остварује се позитиван финансијски резултат, односно, добит, повећан је стандард запослених, подигнут је ниво заштите здравља и безбедности запослених. Кроз уговарање опреме од године почела је реализација прве фазе новог инвестиционог циклуса вредног око 60 млн евра (у складу са Стратегијом развоја за период године). Започела је реализација инвестиционог циклуса кроз демонтажу старе и пријем нове опреме на топло ваљачком стану В 2. Када инвестициони циклус буде потпуно завршен, производни капацитет Импол Севала ће са тона достићи око тона у хладно ваљаном програму године. За првих девет месеци године укупна производња била је тона, што је на нивоу планиране. Производња у хладно ваљаном програму, која је износила тона, била је мања од плана за 10,6% што је последица кашњења завршетка прве фазе реконструкције топло ваљачког стана В 2. РПК Расинског управног округа Крушевац ППТ Наменска из Трстеника укључена у развојне и пројекте модернизације борбених система Милош, Бофорс и Огањ ППТ Наменска из Трстеника добар је пример предузећа које је сопственим умећем, знањима и капацитетима изашло из тешкоћа и данас се успешно одржава на светском тржишту и остварује озбиљан профит. Ово предузеће укључено је у развојне и пројекте модернизације борбених система Милош, Бофорс и Огањ. Компанија CZECHOSLOVAK GROUP купила ИМК 14. 0КТОБАР Крушевачки ИМК 14. октобар, некадашњи привредни гигант који је у стечају од јануара године, добио је новог власника, компанију SCMG 14. октобар д.о.о. Београд. Уговор о преузимању ИМК 14. октобар потписали су Зоран Милосављевић испред Агенције за лиценцирање стечајних управника и Војислав Спаравало, директор SCMG, ћерке фирме чешке корпорације Czechoslovak group, која у власништву има и велике компаније као што су Tatra kamioni, Tatra vojna vozila и Aviа. Предвиђено је да се погони преузму 14. октобра, на Дан ослобођења Крушевца у Другом светском рату, по којем је фабрика и понела име, уз представљање дугорочних планова за развој предузећа. Преузимањем предузећа које је производило тешку механизацију, багере и тракторе гусеничаре, као и делове за тенкове, SCMG је постао власник ИМК 14. октобар, а очекује се да производњу покрене по добијању дозволе за рад. На платном списку фабрике налази се 130 радника, а нови власник планира запошљавање око 150 радника. Привредна делегација из Крушевца посетила град Липецк Очекује се да резултати октобарске посете привредне делегације из Крушевца граду Липецк буде повећање обима пласиране робе. Сарадња Трговинско-индустријске коморе Липецке области из Русије и ПКС РПК Расинског управног округа током последње три године довела је до склапања пословних аранжмана привредних субјеката из Русије и Србије. Крушевачка Фабрика мазива и Шинторог Рус сарађују већ три године. Шинторог Рус је ексклузивни заступник ФАМ-а у земљама Слободне царинске уније, која обухвата Русију, Белорусију и Казахстан. Након недавне посете Липецку и Вороњежу очекује се повећање обима пласиране робе, што ће се одразити на обим производње и веће упошљавања капацитета ове крушевачке фабрике.

13 Привредна активност у металној, електро индустрији, рудницима метала и металургији Индустријска производња Индустријска производња у сектору рударства већа је за 2,6 одсто у периоду јануар-новембар године, у односу на исти период године, док је само у новембру године у поређењу са истим месецом године порасла 5,0 одсто. У сектору прерађивачке индустрије већа је за 6,8 одсто у првих једанаест месеци године, у односу на исти период године, док је у једанаестом месецу године у поређењу са истим месецом године порасла 8,2 одсто. У периоду јануар-новембар године у поређењу са истим периодом године, највећи раст производње забележен је у производњи непоменутих машина и опреме (44,2 одсто), раст од 11,4 одсто регистрован је у производњи електричне опреме, и од по 11,2 одсто у производњи основних метала и производњи металних производа, осим машина, док је пад забележен у производњи осталих саобраћајних средстава (-4,1 одсто). Само у новембру године, највећи пад у односу на исти месец године бележе производња осталих саобраћајних средстава (-30,8 одсто) и производња рачунара, електронских и оптичких уређаја (-28,5 одсто). Највећи раст у наведеном месецу забележила је производња непоменутих машина (38,7 одсто). 180,0 160,0 140,0 120,0 100,0 Индекси индустријске производње, јануар-новембар у односу на просек године 80,0 60,0 40,0 Извор: РЗС. 160,0 Рударство, металопрерађивачка индустрија и машиноградња I II III IV V VI VII VIII IX X Ø2016=100 Експлоатација руда метала Производња основних метала Производња металних производа, осим машина и уређаја Производња непоменутих машина и непоменуте опреме Електрични и оптички уређаји и саобраћајна средства XI 140,0 120,0 100,0 80,0 60,0 40,0 Извор: РЗС. I II III IV V VI VII VIII IX X Ø2016=100 Производња рачунара, електронских и оптичких производа Производња електричне опреме Производња моторних возила, приколица и полуприколица Производња осталих саобраћајних средстава XI 13

14 Залихе У новембру године у поређењу са новембром године, залихе готових производа у сектору прерађивачке индустрије биле су веће за 11,3 одсто, док су у сектору рударства остале непромењене. Посматрано по областима делатности, најзначајније повећање регистровано је у производњи осталих саобраћајних средстава (89,7 одсто) и производњи непоменутих машина и опреме (31,7 одсто), док је пад регистрован у производњи моторних возила и приколица (-24,0 одсто) и експлоатацији руда метала (-14,2 одсто). 140,0 130,0 120,0 110,0 100,0 90,0 80,0 70,0 60,0 50,0 40,0 Индекси залиха готових производа, јануар-новембар у односу на просек године Рударство, металопрерађивачка индустрија и машиноградња I II III IV V VI Ø2016=100 VII VIII IX X XI Извор: РЗС. Експлоатација руда метала Производња основних метала Производња металних производа, осим машина и уређаја Производња непоменутих машина и непоменуте опреме Електрични и оптички уређаји Саобраћајна средства 130,0 120,0 110,0 100,0 90,0 80,0 I II III IV V VI Ø2016=100 VII VIII IX X XI 220,0 200,0 180,0 160,0 140,0 120,0 100,0 80,0 60,0 40,0 I II III IV V VI Ø2016=100 VII VIII IX X XI Производња рачунара, електронских и оптичких производа Производња електричне опреме Производња моторних возила, приколица и полуприколица Производња осталих саобраћајних средстава Извор: РЗС. Извор: РЗС. 14

15 Цене Цене произвођача индустријских производа у сектору прерађивачке индустрије у просеку су повећане 2,3 одсто у односу на годину, док су само у децембру године у поређењу са истим месецом године порасле 0,7 одсто. У сектору рударства, када се посматра просек године у односу на просек године, цене су повећане 24,0 одсто, а само у децембру године 17,5 одсто. У експлоатацији руда метала у децембру године у односу на исти месец године цене су порасле за 28,8 одсто, у производњи рачунара, електронских и оптичких уређаја 15,4 одсто и производњи основних метала 9,9 одсто, док су опале у производњи непоменутих машина и опреме за 2,6 одсто, у производњи електричне опреме за 1,2 одсто, а у производњи моторних возила и приколица 0,8 одсто. 155,0 145,0 135,0 125,0 115,0 105,0 95,0 85,0 Индекси цена произвођача индустријских производа, јануар-децембар у односу на просек године Рударство, металопрерађивачка индустрија и машиноградња I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ø2016=100 Експлоатација руда метала Производња основних метала Производња металних производа, осим машина и уређаја Производња непоменутих машина и непоменуте опреме Извор: РЗС. Електрични и оптички уређаји Саобраћајна средства 125,0 120,0 115,0 110,0 105,0 100,0 95,0 90,0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ø2016=100 Производња рачунара, електронских и оптичких производа Производња електричне опреме 115,0 110,0 105,0 100,0 95,0 90,0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ø2016=100 Производња моторних возила, приколица и полуприколица Производња осталих саобраћајних средстава Извор: РЗС. Извор: РЗС. 15

16 Запосленост У трећем кварталу године регистровано је 421,7 хиљада запослених у прерађивачкој индустрији, што је више за 5,9 одсто у односу на исти квартал претходне године, односно за 1,3 одсто у поређењу са другим кварталом године, док је у сектору рударства регистровано 24,7 хиљада запослених (2,9 одсто више у односу на исти квартал године). Просечан број запослених у металној, електро индустрији, рудницима метала и металургији у прва три квартала године износио је запослених, што је за 8,0 одсто више у односу на исти период године. Највише запослених је у производњи металних производа, осим машина (46.031), са повећањем од 6,5 одсто у односу на прва три квартала године. Највећи проценат раста је забележен у производњи моторних возила и приколица (15,3 одсто), а најмање је запослених у производњи осталих саобраћајних средстава и експлоатацији руда метала. Број запослених у металној, електро индустрији, рудницима метала и металургији, у правним лицима и код предузетника, квартални подаци године Q1 Q2 Q3 Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). Регистрована запосленост, према делатностима KD(2010), у трећем кварталу и године Број запослених Индекс Учешће у укупној запослености, у % Q Q3 Q3 2017/ Q Q Q3 Република Србија ,0 100,0 100,0 Експлоатација руда метала ,9 0,2 0,2 Производња основних метала ,3 0,6 0,7 Производња металних производа, осим машина и уређаја ,0 2,3 2,4 Производња рачунара, електронских и оптичких производа ,6 0,3 0,4 Производња електричне опреме ,0 0,9 1,0 Производња непоменутих машина и непоменуте опреме ,7 0,8 0,8 Производња моторних возила, приколица и полуприколица ,5 1,3 1,5 Производња осталих саобраћајних средстава ,4 0,1 0,1 УКУПНО ,6 6,6 6,9 Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). 16

17 Зараде У новембру године, највећа просечна зарада је исплаћена у производњи рачунара, електронских и оптичких производа ( динара, што је за 67,6 одсто више у односу на просечну зараду у Републици Србији), док су најниже регистроване у производњи моторних возила и приколица (за 19,7 одсто нижа у односу на просек у Републици Србији) и производњи електричне опреме (99,3 одсто републичког просека). Релативни значај делатности бруто додата вредност Бруто домаћи производ (БДП) у Републици Србији у години износио је у текућим ценама млн евра, а бруто додата вредност (БДВ) је учествовала 82,4 одсто у формирању БДП. У структури бруто додате вредности највише је учествовала производња металних производа, осим машина и уређаја, као и производња моторних возила, приколица и полуприколица. Највећи реалан раст је остварен у производњи осталих саобраћајних средстава (7,4 одсто), а највећи реални пад у експлоатацији руда метала (-9,7 одсто). (јануар-новембар 2017) Извор: РЗС. Зараде, јануар-новембар (у динарима) Нето зараде (у РСД) Бруто зараде (у РСД) Република Србија Експлоатација руда метала Производња основних метала Производња металних производа, осим машина и уређаја Производња рачунара, електронских и оптичких производа Производња електричне опреме Производња непоменутих машина и непоменуте опреме Производња моторних возила, приколица и полуприколица Производња осталих саобраћајних средстава Бруто додата вредност (БДВ), према делатностима KD(2010), у и години Бруто додата вредност, у млн ЕУР учешће у БДП, у % стопа реалног раста, претходна година = 100, у % Република Србија , ,4 82,8 82,4 0,7 3,2 Експлоатација руда метала 58,1 55,7 0,2 0,2-12,3-9,7 Производња основних метала 125,3 151,1 0,4 0,4-60,6-7,1 Производња металних производа, осим машина и уређаја 407,7 440,8 1,2 1,3 8,6 3,2 Производња рачунара, електронских и оптичких производа 115,7 115,1 0,3 0,3 3,1 3,0 Производња електричне опреме 145,2 165,8 0,4 0,5 10,2 3,2 Производња непоменутих машина и непоменуте опреме 230,7 234,8 0,7 0,7 10,2-3,7 Производња моторних возила, приколица и полуприколица 348,9 359,1 1,0 1,0 15,5-3,1 Производња осталих саобраћајних средстава 21,5 24,6 0,1 0,1 12,9 7,4 УКУПНО 1.453, ,9 4,3 4,5 3,1-0,8 Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). 17

18 Спољна трговина Према подацима РЗС, у првих једанаест месеци године, извоз метала, металних производа, електричне опреме, машина, моторних возила и осталих саобраћајних средстава износио је 6,1 млрд евра, што чини 44,3 одсто укупног извоза Републике Србије. У односу на исти период године, забележен је раст од 14,8 одсто. У истом периоду, увоз је достигао 6,6 млрд евра (мг раст од 13,9 одсто), што чини 37,4 одсто укупног увоза. Дефицит у спољнотрговинској размени износио је 475,7 млн евра, уз покривеност увоза извозом од 92,8 одсто. Највише је извезено моторних возила, приколица и полуприколица, и то у вредности од 1,8 млрд евра, са међугодишњим растом од 3,2 одсто, као и основних метала (1,3 млрд евра, раст од 41,9 одсто). Највеће дефиците бележе размена рачунара, електронских и оптичких производа и непоменутих машина и опреме. Спољнотрговинска размена метала, металних производа, електричне опреме, машина, моторних возила и осталих саобраћајних средстава, месечни подаци (у млн евра) 800,0 700,0 600,0 500,0 400,0 300,0 200,0 100,0 0,0-100,0-200,0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI Извоз Увоз Биланс размене Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). Структура извоза, јануар-новембар Структура увоза, јануар-новембар 0,9% 4,9% 29,9% 1,9% 21,3% 22,2% 1,5% 17,3% 11,6% 18,4% 3,5% 12,6% 19,5% 14,5% 12,0% 8,0% Експлоатација руда метала Производња основних метала Производња металних производа, осим машина и уређаја Производња рачунара, електронских и оптичких производа Производња електричне опреме Производња непоменутих машина и непоменуте опреме Производња моторних возила, приколица и полуприколица Производња осталих саобраћајних средстава Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). Експлоатација руда метала Производња основних метала Производња металних производа, осим машина и уређаја Производња рачунара, електронских и оптичких производа Производња електричне опреме Производња непоменутих машина и непоменуте опреме Производња моторних возила, приколица и полуприколица Производња осталих саобраћајних средстава Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). 18

19 Извоз метала, металних производа, електричне опреме, машина, моторних возила и осталих саобраћајних средстава, по земљама, јануар-новембар (у млн евра) Увоз метала, металних производа, електричне опреме, машина, моторних возила и осталих саобраћајних средстава, по земљама, јануар-новембар (у млн евра) Италија 1.083,2 Немачка 1.010,3 Немачка 1.058,4 Италија 803,0 Босна и Херцеговина 271,6 Кина 755,6 Мађарска 236,5 Пољска 330,2 Бугарска 226,0 Турска 259,3 Румунија 214,0 Руска Федерација 243,9 Словенија 212,1 Чешка Република 236,6 Република Црна Гора 202,0 Француска 192,9 Словачка 195,3 Румунија 188,5 Чешка Република 195,0 Аустрија 187,6 Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). Стране директне инвестиције У прва три квартала године, у производњи метала, металних производа, електричне опреме, машина, моторних возила и осталих саобраћајних средстава остварен је нето прилив СДИ по основу улагања нерезидената од 196,0 млн евра (пад за 29,0 одсто у односу на исти период године). Највећи прилив забележен је у производњи моторних возила, приколица и полуприколица (96,8 млн евра, за 20,4 одсто више у односу на прва три квартала године), као и у производњи основних метала и металних производа, осим машина и уређаја (73,3 млн евра). Нето прилив СДИ, по основу улагања нерезидената, квартални подаци, и (у хиљадама евра) I II III IV I II III Извор: НБС Напомена: У складу са Приручником за израду платног биланса и међународне инвестиционе позиције бр. 6, ММФ, наведеном привредном граном обухваћени су: Производња основних метала и производња металних производа, осим машина и уређаја; Производња рачунара, електронских и оптичких производа; Производња непоменутих машина и непоменуте опреме; Производња моторних возила, приколица и полуприколица; Производња осталих саобраћајних средстава; Производња ваздушних и свемирских летелица и одговарајуће опреме.. Привредне гране разврстане су према статистичкој класификацији економских делатности Европске заједнице (НАЦЕ Рев. 2, 2008).. 19

20 Глобални трендови Бакар је трећи на свету најкоришћенији метал, одмах након гвожђа и алуминијума, а примарно се користи у грађевинарству и производњи индустријских машина. Цена бакра је осетљива на шокове на међународном тржишту и у значајној мери зависи од пројекција привредног раста главних покретача глобалне привреде (САД, Кина) и кретања цене енергената и других метала. На Лондонској берзи, просечна цена бакра у четвртом кварталу године износила је долара по метричној тони, што је за око 700 долара више од годишњег просека. На раст цене бакра, у овом периоду је у значајној мери утицала и депресијација америчког долара у чијој се вредности цена изражава , , , , , , Цена бакра у години, USD/MT Према извештају који је објавила Светска асоцијација за челик (енг. Worldsteel), глобална производња челика је у години била већа 5,3% у односу на претходну годину, уз напомену да је протекла година изненађујућа, јер је забележен релативно значајан раст и у развијеним земљама и у земљама у развоју. Највећа производња остварује се у Кини (49% у години), а затим следе Јапан, Индија и Сједињене Америчке Државе. У складу са прогнозама раста светског аутпута у години, очекује се да ће и производња челика пратити тренд, али ће он у значајној мери зависити од економске активности у Кини, другој најзначајнијој привреди света. Извор: Bloomberg L.P , , , , ,0 Цена челичне арматуре у години, CNY/MT Према сличним тенденцијама као и бакар, цена челика на међународном тржишту је у порасту, али ипак блаже, бар када се посматра цена челичне арматуре која се изражава у кинеским јуанима, с обзиром на то да је Шангај главна берза за одређивање цене овог метала. Цена кинеске челичне арматуре је на крају децембра године износила кинеских јуана по тони, што је значајно више у односу на годишњи просек који је износио јуана. Цена челика ће у наредном периоду зависити од потражње у Кини и другим земљама које спроводе значајне инфраструктурне пројекте или имају велику индустријску базу , , Извор: Bloomberg L.P

21 Ово показује да цене базних/индустријских метала имају тренд симултаног раста који је проузрокован релативно добрим привредним опоравком глобалне тражње. Са друге стране, тржиште племенитих метала је такође у успону, али слабијег интензитета у односу на индустријске метале. С обзиром на релативно добар привредни опоравак на глобалном нивоу, цена злата је у реалном паду, али без значајнијих промена у односу на годишњи просек. На крају трећег квартала цена злата је била долара за унцу, у односу на годишњи просек од долара. 290,0 270,0 250,0 230,0 210,0 190,0 170,0 150,0 Светски индекс металског сектора у години Извор: Bloomberg L.P. 230,0 220,0 210,0 200,0 190,0 180,0 170,0 160,0 Светски индекс аутомобилског сектора у години 150, Извор: Bloomberg L.P. 21

22 Привредна активност - макроекономски осврт Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, стопа реалног раста бруто домаћег производа у години износи 1,9 одсто, што је значајно ниже од првобитне пројекције Владе Републике Србије од 3,0 одсто. Србија је остварила нижу стопу раста у поређењу са просеком региона Западног Балкана, Европске уније и на глобалном нивоу. Слабија привредна активност је последица: неповољних временских услова што се одразило на производни сектор, пораста спољнотрговинског дефицита као негативне компоненте бруто домаћег производа, као и ограничене потрошње услед мера фискалне консолидације. Према Фискалној стратегији за годину са пројекцијама за и годину очекује се да стопа раста у години буде 3,5 одсто, док је Светска банка у свом последњем извештају проценила увећање привредне активности Србије за 3,0 одсто. Према последњим расположивим подацима Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у трећем кварталу године, у односу на исти период прошле године, износио је 2,1 одсто. Индустријска производња је у години, према процени Репу бли чког завода за статистику, порасла за 3,9 одсто (раст у години износио је 4,7 одсто). Према последњим доступним подацима, у периоду јануар новембар године у односу на исти период године, значајан позитиван раст остварен је у сектору прерађивачке индустрије (6,8 одсто), највише у областима: прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја (16,0 одсто), производња хемикалија и хемијских производа (15,7 одсто), производња текстила (14,6 одсто). Са друге стране, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација је остварило значајан пад од 6,8 одсто. Према процени Републичког завода за статистику, посматрајући у еврима, у години стопе раста извоза и увоза робе су износиле 13,0 и 14,2 одсто, респективно. Услед више стопе раста увоза порастао је спољнотрговински дефицит за 18,6 одсто, што је такође утицало на пад покривености увоза извозом (за 0,8 процентних поена). Промена тренда у спољној трговини се може објаснити апресијацијом динара, односно порастом вредности 0,8 Реални раст БДП (у %) Извор: РЗС, МФ (Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину). (*Процена РЗС) Извор: РЗС. (*Процена РЗС) Индустријска поризводња (у %) Спољнотрговинска робна размена (у млрд евра) Извор: РЗС. (*Процена РЗС) 2,8 1,9 3,5 3, e* 2018п 2019п 2020п 5,5 8,3-6, е* 15,5 15,5 16,4 17,1 11,0 11,2 12,0 13,4 4,7 4,0 3,9 19,5 15,2-4,5-4,3-4,4-3,7-4, е* Извоз Увоз Биланс размене 22

23 домаће валуте у односу на евро и долар (кључне валуте у размени са иностранством), као и релативним растом цене енергената на светском тржишту од којих је привреда Србије високо увозно зависна. Према подацима Народне банке Србије, у првих десет месеци године у односу на исти период године остварен је суфицит од 765,4 млн евра, што представља повећање од 5,1 одсто. Примећује се да је и код размене услугама увоз забележио вишу стопу раста у односу на извоз, 17,4 и 15,0 одсто, респективно. Према последњим доступним подацима Народне банке Србије, у периоду јануар-октобар године, нето стране директне инвестиције достигле су 2,0 млрд евра (пораст од 26,4 одсто у односу на исти период године), а пројекција за годину износи 2,1 млрд евра, уз могућност да пројекција буде ревидирана навише. Народна банка Србије је снизила референтну (основну) каматну стопу на 3,5 одсто што је пратило смањење стопа на комерцијалне кредите банкарског сектора. Инфлација, као општи пораст нивоа цена, у години је била умерена (3,0 одсто) и кретала се у оквиру средњорочног циља Народне банке Србије (3,0 одсто +/- 1,5 процентних поена). Са друге стране, динар је у протеклој години био у врху светских валута која је добила највише на вредности (апресијација), као последица макроекономског опоравка и повећаног прилива девиза у земљу. Просечна вредност динара према евру у године је износила 121,3367 (у години 123,1179), док је просечан курс у децембру био 119,1394. Просечна вредност динара према долару у године је износила 107,4987 (у години 111,2903), док је просечан курс у децембру био 100, ,0 125,0 120,0 115,0 110,0 105,0 100,0 95,0 90,0 1,3 1, Извор: Bloomberg L.P. Кретање девизних курсева у години Нето СДИ (у млрд евра) EUR/RSD 1,8 1, е* Извор: НБС. (*Процена НБС) USD/RSD Кретање каматних стопа у години , Према Анкети о радној снази, у трећем кварталу године, стопа незапослености становништва старости 15 и више година је износила 12,9 одсто, што је смањење у односу на исти квартал године када је незапосленост износила 13,8 одсто, највећим делом као последица пораста запослености у приватном сектору, а имајући у виду ограничење запошљавања у јавном сектору. Просечна бруто зарада исплаћена у периоду јануар - новембар године износила је динара, док је просечна нето зарада износила динара. У односу на исти период претходне године, просечна зарада номинално је већа за 4,2 одсто, а реално за 1,0 одсто. 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0-0, Euribor 6M Libor USD 6M Извор: Bloomberg L.P. 23