Удружење за сточарство и прераду сточарских производа квартал. oктобар-децембар 2017.

Transcription

1 eбилтен Удружење за сточарство и прераду сточарских производа IV квартал oктобар-децембар 2017.

2 УВОДНИК Билтени удружења Привредне коморе Србије сектора пољопри вреде, индустрије и услуга представљају тромесечне анализе економских трендова и актуелности у привреди. Кроз билтене информишемо чланице коморског система, пред став ни ке пословне заједнице и стручне јавности о секторским и макро економским темама, пословним и статистичким показатељи ма за водеће привредне гране, активностима удружења и услугама Привредне коморе Србије. Циљ је да подстакнемо представнике привреде да покретањем иницијатива усмереним на унапређење пословног амбијента утичу на креирање стабилних и одрживих услова пословања. Очекујемо да коморски билтени допринесу бољој видљивости секторских информација, активности и подршке националне пословне асоцијације привреди, унапређењу конкурентности и јачању поверења у домаћи привредни амбијент и економију. Припремљене информације, вести и анализе објављене у билтени ма креиране су у склопу заједничких активности јединственог коморског система и привреде Србије. У анализама су коришћени званични подаци домаћих и страних институција, објављени крајем сваког календарског тромесечја у години. Сви претходно објављени билтени доступни су на сајту Привредне коморе Србије. Јелена Васић, уредник У организационој шеми Привредне коморе Србије, у Сектору пољопривреде послује Удружење за сточарство и прераду сточарских производа које је формирано почетком године. У оквиру Удружења формирано је девет пословно интересних асоцијација, Групација, чији су чланови привредна друштва груписана по шифрама делатности из ове области. Такође, на територији целе Србије основано je и девет секција чији су чланови представници кланично прерађивачке и млекарске индустрије. Кроз рад нашег Удружења у току године покренуто је много иницијатива привреде које се односе на усаглашавање законодавне регулативе у циљу уређења привредног амбијента, уз велики број наступа на међународним и домаћим сајмовима које је ПКС подржала, велики број тренинга привредника на теме које су актуелне у процесу приступања ЕУ. У комуникацији са медијима увек је потенцирана добра страна привреде и перспектива сточарства и прераде сточарских производа. Поред великог броја састанака у ПКС, реализовано је и преко 300 посета компанијама које припадају овом Удружењу. Посебно смо поносни на иницијативу и реализацију манифестације Најбоља Српска кобасица која је изнедрила званичну заштиту квалитета овог производа у наредних десет година. Ненад Будимовић, секретар Импресум: Билтен Привредне коморе Србије; Издавач: Привредна комора Србије, Центар за стратешке анализе, аналитику, планирање и публикације, Ресавска 13-15, Београд, тел. (011) , web: е-mail: Уредник: Јелена Васић; Извршни уредник: Маја Вуковић; Редакција: Бојан Станић, Ненад Будимовић, Јасна Стевановић, Мирјана Мишчевић, Дијана Михајловић-Монтиљо, Марко Ковачевић, Кристина Ђурић, Ана Стојановић, Душан Стокић; Лектура и коректура: Служба за информисање и односе са јавношћу ПКС; Дизајн: Марија Младеновић; Компјутерска обрада: Стеван Шормаз; Мaркетинг: Билтени ПКС се објављују тромесечно. Напомена: Анализе у билтенима ПКС су ауторског карактера и не одражавају нужно став Привредне коморе Србије. c Центар за стратешке анализе, аналитику, планирање и публикације Сва права су задржана. Ниједан део ове публикације не може бити репродукован нити смештен у систем за претраживање или трансмитован у било ком облику, електронски, механички, фотокопирањем, снимањем или на други начин, без претходне писмене дозволе издавача.

3 У овом броју Активности Удружења за сточарство и прераду сточарских производа... Седнице, сајмови, пословни сусрети, конференције, презентације, семинари, едукације Вести Регио инфо Привредна активност у делатности сточарства и преради сточарских производа... Цене репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди Цене произвођача пољопривредних производа Запосленост Зараде Релативни значај делатности бруто додата вредност Спољна трговина Стране директне инвестиције Привредна активност - макроекономски осврт Заступање интереса привреде регулативе и иницијативе Иницијативе Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Прописи објављени у претходном периоду Радне групе У фокусу Рибарство у Републици Србији Произвођачи и дистрибутери семена за вештачко осемењавање домаћих животиња за истим столом Подстицај запошљавања становништва граничних региона између Републике Србије и Црне Горе кроз развој и унапређење овчарства Подршка привреди... Програми подршке пословању привреде Најбржи пут до инопартнера CE знак и Српски знак усаглашености доказ безбедности вашег производа Едукација ИПАРД програми Методолошке напомене Удружење за сточарство и прераду сточарских производа Контакт

4 Активности Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Седнице, сајмови, пословни сусрети, конференције, презентације, семинари, едукације Седница Групације ветеринарских служби Електронска седница Групације ветеринарских служби при привредним субјектима који се баве сточарском производњом одржана је у октобру године. Ветеринарска делатност је једна од основа у процесу организовања пољопривредног тржишта а ветеринарске услуге, које су у оквиру ветеринарске делатности, послови су од општег интереса Републике Србије и у функцији развоја сточарства. С обзиром на потребу нормализације стања у сточарству, заустављања даљег пада у сточарској производњи и реализацију погодности за извоз меса у ЕУ, неопходно је смањити додатна финансијска оптерећења одгајивачима животиња (корисници ветеринарских услуга оптерећени ПДВ стопом од 20 одсто а на утрошак лекова стопом од 10 одсто). Такође, проблем са којима се суочава ветеринарска служба, јесте преклапање одредби Закона о ветеринарству ( Службени гласник РС, бр. 91/05, 30/10) и Закона о сточарству ( Службени гласник РС, бр. 41/09, 93/12 и 14/16) у делу уписа у Регистар извођача вештачког осемењавања, односно регистрацију објеката у којима се врши ветеринарска делатност (између осталог, кoнтрoлу здрaвљa приплoдних живoтињa и њихoвe рeпрoдуктивнe спoсoбнoсти, кao и спрoвoђeњe мeрa зa лeчeњe стeрилитeтa и вeштaчкoг oсeмeњaвaњa). Самим тим, ветеринарска дeлaтнoст je ширa oд дeлaтнoсти вeштaчкoг oсeмeњaвaњa, oднoснo вeштaчкo oсeмeњaвaњe je сaмo jeднa oд дeлaтнoсти у oквиру вeтeринaрских дeлaтнoсти, зa кoje сe вeтeринaрски субjeкти уписуjу у Рeгистaр прaвних лицa и прeдузeтникa зa oбaвљaњe вeтeринaрскe дeлaтнoсти. Иницијативе са Електронске седнице Групације ветеринарских служби при привредним субјектима који се баве сточарском производњом, прослеђене су на Одбору Удружења за сточарство и прераду сточарских производа. Седница Групације центара за производњу, репродукцију и дистрибуцију семена домаћих животиња Прва Седница Групације центара за производњу, репродукцију и дистрибуцију семена домаћих животиња, након Конституисања ове Групације, одржана је на Дивчибарама у петак 13. октобра у оквиру 8. Научног симпозијума Репродукција домаћих животиња ( октобар). Осим приказа ситуације у сектору сточарства, дискутовало се о анализама семена које се употребљава у репродукцији домаћих животиња, у правцу иницирања флексибилнијег приступа (скупе анализе). У дискусији су изнете и неправилности које се сусрећу у дистрибуцији семена (недовољно посвећена пажња испитивању квалитета семена), као и условима узгоја, који диктирају економску исплативост сточарске производње и који доводе у питање рентабилност производње домаћег фармера. Значајно је истаћи коментар, да и најбоље и најквалитетније семе често прати недовољно добар производни резултат, на шта мора реаговати и држава (путем правилније расподеле подстицаја у сточарству). Иницијативе са Седнице Групације центара за производњу, репродукцију и дистрибуцију семена домаћих животиња прослеђене су на Одбору Удружења за сточарство и прераду сточарских производа. Секција Групације млекарске индустрије произвођача и прерађивача млека Јужнобачког, Јужнобанатског, Средњебанатског и Сремског управног округа На седници Групације, одржаној 9. новембра године, истакнуто је да је година једна од сушних година и да су се последице неповољних временских услова лоше одразиле, како на биљну производњу и производњу хранива, тако и на производњу и прераду млека. Према Саопштењу Републичког Завода за статистику, на подручју Војводине, производња кукуруза је за 45,5 одсто мања у односу на остварену производњу у 4

5 2016. годину, односно за 50,0 одсто мања у односу на десетогодишњи просек ( године). У погледу укупне производње млека није дошло до значајно великог одступања, али је дошло до диференцијације у процентима у укупној структури производа. Последице неповољних временских услова у пољопривредних производњи осетиће се у години, највише у сточарској производњи, јер квалитет произведене хране за животиње (из сопствене производње), није задовољавајући и имаће утицаја на квалитет исхране, односно обим и квалитет сточарске производње. Такође, може се очекивати пад производње количина сировог млека. Лабораторија за испитивање хране за животиње и квалитета сировог млека, која се налази у саставу Департмана за сточарство, Пољопривредног факултета у Новом Саду бави се анализама квалитета хране за животиње, млека и млечних производа. Поједини прерађивачи препознали су значај анализе сировог млека и раде на унапређењу квалитета млека и производа од млека. Лабораторија има и едукативну и саветодавну улогу у циљу унапређења хигијене муже и примену добрих фармских пракси. Лабораторија за храну за животиње у Научном институту за прехрамбене технологије у Новом Саду, истакла је да досадашњи резултати анализа искључиво зависе од парцеле до парцеле, односно без присуства или са високим присуством афлатоксина. Из тог разлога, значајно је извршити мониторинг хране за животиње, односно мониторинг квалитета кукуруза (контрола на афлатоксин). Иницијатива је подржана на седници Одбора Удружења за сточарство и прераду сточарских производа 7. децембра године. Седница Одбора Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Присутни на седници Одбора Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, информисани су о активностима Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у години и о актуелној ситуацији у области сточарства, укључујући и податке о спољнотрговинској размени живим животињама и производима из сточарске производње. Приказ активности Удружења за сточарство и прераду сточарских производа године Oдржане седнице Одбора Удружења Одржане седнице Групације Удружења Одржане седнице Секција Групација Едукативни/ стручни скупови у организацији Удружења или са подршком организације скупа Покренуте иницијативе У оквиру дискусије, истакнут је значај окупљања пчелара у оквиру Групације за пчеларство и производњу меда, Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, као и да је развој пчеларства, од формирања Групације до данас, значајно унапређен. Извоз нашег меда последњих година је у сталном порасту, због препознатљивог и траженог квалитета домаћег меда на иностраним тржиштима. Ипак, и поред корисности од удруживања фармера, још увек се њихова мишљења разликују, због чега има доста проблема са којима се суочавају узгајивачи производних животиња. Конкретно у области производње свиња, проблем је вакцинација против класичне куге свиња и различита мишљења, која спречавају развој свињарства у Републици Србији. Даље, новине, које нам доноси класирање трупова (у новембру завршен кратак Твининг пројекат МПШВ) требало би да се базирају на савременим апаратима сензорским мерилима. Одавно примењивана убодна мерила код нас, нису показала праведан приступ кланичара према фармерима. Предлог за решавање проблема у сектору меса, јесте у успостављању стабилнијих (уговорних) пословних односа између кланичара и фармера који се баве товом. У дискусији, која се водила на ову тему, изнети су подаци о несигурности производње свиња 5

6 (неизвесност улагања) у делу улагања у исхрану животиња, на крају непозната цена приликом откупа. Код кланичара, осцилације постоје због немогућности гарантованих цена товних грла приликом откупа, пре свега због несигурности пласмана. И поред тога што је цена свиња слична и код нас као и у ЕУ, домаћи привредници из ове области су изгубили корак за светом, што доводи до озбиљних проблема у сточарској производњи. Највећи проблем представљају узгајивачи производних животиња, који немају основно образовање потребно да би се бавили узгојем животиња, због чега су едукације неопходне. Такође, по угледу на модерне европске праксе, сваки град требао би да има систем за пречишћавање отпадних материја. Увек актуелна тема јесу недовољно прецизни подаци о рибарству који не одговарају чињеничном стању. У вези са тим, неопходно је иницирати адекватну државну подршку која ће стимулисати рибарску привреду, а резултат је унапређење обухвата истраживања (РЗС-а). У вези са тим, предложено је да се субвенције повећају на ниво ПДВ-а. Држава са тим поступком не губи средства из Буџета, јер се иста путем плаћања ПДВ-а враћају у Буџет Републике Србије. Представник Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде, истакао је да тај проблем није везан само за област рибарства, као и да ће се проблем приказивања нереалне ситуације у рибарству мултиплицирати отварањем Поглавља 13. Поред тога, на Седници је закључено да се покрене иницијатива за регистрацију пчеларских возила, као и да се иницирају измене Закона о добробити животиња ( Сл. Гласник РС, бр. 41/2009. од ) и то члана 7. став 1. тачка 37. за област гајења чинчила. Седница Одбора Групације млекарске индустрије произвођача и прерађивача млека Одбору Групације млекарске индустрије, произвођача и прерађивача млека, упућен је захтев за сагласност о покретању иницијативе о контроли - мониторингу квалитета кукуруза (контрола на афлатоксин), према Министарству пољопривреде шумарства и водопривреде. Електронска Седница се покренула ради заузимања става о закључцима са поменутих седница: Секције Групације млекарске индустрије произвођача и прерађивача млека Јужнобачког, Јужнобанатског, Средњебанатског и Сремског управног округа, одржане 9. новембра у Новом Саду и Секције Групације млекарске индустрије, произвођача и прерађивача млека Севернобачког, Севернобанатског и Западнобачког управног округа, одржане 8. децембра у Сомбору. Чланице ових секција сматрају да је значајно знати податак о нивоу афлатоксина у овогодишњем роду кукуруза. Чланице Одбора одлучивале су и о организовању Секције Групације млекарске индустрије произвођача и прерађивача овчијег и козијег млека. Седницa Групације индустрије споредних производа животињског порекла Једна од тема одржане Седнице Групације индустрије споредних производа животињског порекла су национални прописи. Национални прописи закључно са Правилником о изменама и допунама Правилника о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла, ветеринарскосанитарним условима за изградњу објеката за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског порекла, начину спровођења службене контроле и самоконтроле, као и условима за сточна гробља и јаме гробнице, објављеном 23. јуна ( Службени гласник РС, бр. 61/17), добили су позитивну оцену Европске комисије, када је у питању подела материјала по категоријама. Ипак, примена тих прописа, тј. поступак сакупљања према категоријама би морао да буде у потпуности спроведен. Спровођење потпуне категоризације материјала споредних производа животињског порекла у кланичним објектима - мора бити, међутим постоје инфраструктурне препреке јер су неки објекти физички удаљени од локалних самоуправа. Такође, поред тога што је тешко доћи до истих, проблем може бити и због немогућности адекватног прикупљања (обавеза је да отпадни материјал буде свеж и предат у току 24сата). Присутни су сагласни да је на нивоу локалних самоуправа важно развити свест о важности сакупљања споредних производа животињског порекла и изградње расхладних уређаја. У вези са тим неопходно је вертикално повезивање и регионалних привредних комора, у циљу едукација. Закључено је да је важно да привредни субјекти у области споредних производа врше категоризацију овог материјала, односно да се не сврстава све у категорију 1. већ да се издваја категорија 3. у складу са важећим прописом, узимајући у обзир расположиве капацитете за категорију 3. 6

7 Секција Групације млекарске индустрије - произвођача и прерађивача млека Севернобачког, Севернобанатског и Западнобачког управног округа у Сомбору На седници је истакнуто да је година једна од сушних година и да су се последице оваквих неповољних временских услова врло лоше одразиле како на биљну производњу и производњу хранива, тако и на производњу и прераду млека. Такође, на основу доступних информација из Европске уније, ускладиштено је око 400 милиона тона млечног праха. Како су залихе на високом нивоу у ЕУ, предпоставља се да ће увоз бележити и сирово млеко, што ће додатно оптеретити домаћег фармера (без прелевмана ризик је за фармере). Суша која је умањила род житарица, допринела је развоју микотоксина, који преко хране за животиње заврше у млеку. За сада, не постоје прецизни подаци колики део овогодишњег рода кукуруза је контаминиран и у себи садржи микотоксине. Гости на Седници биле су колеге из производње хране за животиње ГЕБИ из Чантавира, који су присутне упознали о нераскидивој вези између квалитета хране за животиње и квалитета млека. Дискусија се водила на тему проблема са којима се суочава сектор млека услед присуства микотоксина у сировом млеку. Врло је значајно имати податак о нивоу и количини афлатоксина у хранивима, због чега би требало извршити мониторинг квалитета кукуруза (контрола на афлатоксин). Присутни су се усагласили да је неопходно радити на унапређењу система гајења (избор сертификованог семена, контрола земљишта пре сетве...) и складиштења хранива. Употреба различитих адсорбената доступних на тржишту је само тренутно превазилажење проблема, док се мора више пажње посвећивати адекватној примени агротехничких мера. Присутни фармери, који се баве узгојом музних грла (из Ранчева, салашког насеља Сомбора), истакли су проблем слабе струје у периоду када се врши мужа (50. домаћинства у исто време укључују системе за мужу). Неопходно је појачати трафо станицу и омогућити фармерима несметан процес производње. Такође, фармери сматрају да су са новим Правилником о условима и поступку давања у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини ( Сл. Гласнику РС, број 16/17) и до 50% смањени услови на основу коригованих коефицијената за обрачун условних музних грла. Представници млекарског сектора сматрају да постоји одлична сарадња са локалним фармерима, али да они имају озбиљних проблема са инфраструктуром, која не постоји. Присутни су сагласни да је право време за организацију система у сектору млекарства (приликом уласка у ЕУ додељују нам се квоте на шта морамо бити спремни). Неопходно је фокусирати се на традиционалну производњу, постепено развијати ка извозном тржишту, сертификацију тих производа. У смеру стабилизације сектора млека, неопходно је груписати кооперативе малих произвођача. Стручни скуп поводом едукације локалних привредника на тему Aфричка куга свиња потенцијални ризици и последице уноса вируса у Републику Србију У ПКС РПК Зајечарског и Борског округа, одржан је стручни скуп поводом едукације локалних привредника на тему Aфричка куга свиња потенцијални ризици и последице уноса вируса у Републику Србију. Прeдaвaчи су били Милијана Нешковић ДВM спeц. eпизooтиoлoгиje Ветеринарски специјалистички институт Зајечар, Раде Дошеновић, ветеринарски инспектор, Републичка ветеринарска инспекција, Одсек ветеринарске инспекције Зајечар. Радионица о имплементацији законодавства ЕУ за спровођење Протокола из Нагоје у Србији У оквиру Пројекта Правна подршка преговорима (PLAC II), одржана је Радионица о имплементацији законодавства ЕУ за спровођење Протокола из Нагоје у Србији. Радионица је одржана 11. децембрa године у организацији Министарства животне средине. Протокол из Нагоје је потписан али још није ратификован од стране Републике Србије. У оквиру радионице представљено је стање законодавне регулативе и потребе за изменом прописа са циљем имплементације уредби ЕУ. Презентован је и могући приступ за укључивање заинтересованих страна у управљање генетичким ресурсима и повезаним традиционалним знањима. За сада су у оптицају само анимални и биљни генетички ресурси али постоји најава да ће и хумани генетски ресурси бити на располагању земљама који су ратификовали и потписали споразум. 7

8 43. Међународни сајам пчеларства Традиционални 43. Међународни сајам пчеларства, Ташмајдан 2017, у организацији Друштва пчелара Београд и под покровитељством града Београда. На сајму је учествовало више од 250 произвођача меда, а на њиховим штандовима, били су изложени поред свих врста меда, разних пчелињи производи и пчеларска опрема. У оквиру сајма реализоване су и бројна предавања за пчеларе који су информисани како се њихов посао обавља у складу са прописима у земљама ЕУ. Шести Балкански фестивал сирева У Дому Омладине, Београд одржан је 6. Балкански фестивал сирева у периоду октобар године. Организована је посета Балканском фестивалу сирева, који је значајан и са аспекта подстицања међународне сарадње јер се ради о скупу са међународним учешћем. Етно Сајам хране и пића Победници прошлогодишње манифестације Одабир најбоље Српске кобасице 2016 учествовали су на Етно Сајму хране и пића године одржаном на Београдском сајму у периоду новембра године. Постављени циљеви манифестације и корак ка стицању бренда Српска кобасица, организоване под покровитељством Привредне коморе Србије су враћање поверења домаћих и иностраних потрошача у производ српског порекла, побољшање имиџа домаће индустрије меса, унапређење знања и потенцијала за пословање, бољи пласман приликом извоза и конкурентност привреде у целини. Привредна комора Србије је код Завода за интелектуалну својину покренула поступак признавања индивидуалног жига - Најбоља српска кобасица дана 25. јануара године. Предложени Жиг Најбоља српска кобасица уписан је у Регистар жигова 24. октобра године а налази се у важности до 25. јануара Добитници награде и корисници заштићеног жига су: УНИВЕРЕКСПОРТ АД, Бачка Бачка Паланка, Трлић Уб и ИМ Гомбит Београд. Пословни форум Србија- Турска Чланице Удружења за сточарство и прераду сточарских производа учествовали су на пословном Форуму Србија- Турска. На Форуму је, у оквиру билатералних сусрета пружена подршка повезивању Компаније АгроМил д. о. о. из Појата са представницима ХАЛК банке. Посете компанијама Директни контакти са компанијама су свакодневне активности које спроводи Удружење за сточарство и прераду сточарских производа Сектора за пољопривреду ПКС. У оквиру Акционог плана Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, у периоду октобар-децембар године реализоване су посете кланици Дивци, млекари Агро Маја. Реализоване су и посете Ветеринарској станици Зајечар доо и ВСИ Зајечар, при чему су теме састанака биле у правцу развоја сточарства на региону Зајечарског и Борског управног округа, уз разматрање могућности организовања едукативних скупова о економичнијој исплативијој говедарској и овчарској производњи код локалних фармера, уситњених пољопривредна газдинства. Истакнуто је да је неопходно организовати сакупљање споредних производа пореклом од животиња на локалном нивоу, те је подршка привредника са региона али и одговорној локалној самоуправи (на основу закона о ветеринарству) значајна од стране РПК Зајечар. Такође се разговарало о могућностима прекограничне сарадње са институтима у Румунији и Бугарској. На састанку са преставником рибњака Ечка 3. новембра године отворена је сарадња и договорено учешће представника компаније за учешће у раду Групације за рибарство. Представници рибњака Сутјеска са којима је одржан састанак 10. новембра године навели су да рибњак заузима површину од 900 ха и у саставу има и савремено мрестилиште. Рибњак пласира комплетну производњу у земљи и не планира извоз. Изузетно су задовољни посетом рибњака у Чешкој на препоруку ПКС и заинтересовани за рад Групације за рибарство. На радном састанку на тему Предлог унапређења привредног пчеларства Србије 20. новембра године договорено је да се за следећи састанак припреми кратак Предлог унапређења привредног пчеларства Србије. 8

9 Састанак са циљем успостављања међусобних контакта и повезивање пословних партнера за извоз живих оваца (говеда и коза) у Турску Водећа тема састанка одржаног са циљем успостављања међусобних контаката и повезивања пословних партнера за извоз живих оваца (говеда и коза) у Турску биле су живе животиње и друмски транспорт, преко територије ЕУ. У вези са тим, из Управе за ветерину добијена је информација да преко територије ЕУ није могуће извести, нити превозити живе овце, говеда и козе. Такође, не постоји усаглашен ветеринарски сертификат за живе животиње (овце, козе и говеда). Наставља се активност у циљу реализације пословног односа привредника. Форум Рибарство Србије 27. новембра године Групација за рибарство организовала је у сарадњи са Регионалном привредном комором Јужнобачког управног округа Форум о рибарству Србије. На Форуму о рибарству, најављено је усвајање Закона о структурној подршци и уређењу тржишта у рибарству крајем наредне године, као и ускоро отварање Преговарачког Поглавља 13 које се односи на рибарство. На Форуму су донети закључци у вези са Националним стратешким планом за развој рибарства и потребом дефинисања оперативних програма. Предложено је одлагање примене Catch Sertifikata. (Не)раскидива веза квалитета хране за животиње квалитет производа животињског порекла У оквиру регионалних привредних комора покренута је активност повезивања субјеката у области сточарства, примарних произвођача и прерађивача, уз гостовање произвођача хране за животиње под називом: (Не) раскидива веза квалитета хране за животиње квалитет производа животињског порекла. Заменик председника Одбора Групације произвођача хране за животиње, Денеш Кемивеш, истакао је да је неопходно радити на подизању конкурентности домаћег производа. Многа питања која утичу на рад произвођача јесу у надлежности државе, али ако постоји воља, мора се размишљати у правцу организовања аграр маркета по угледу на земље које на тај начин штите домаћу сточарску производњу. Смањени број животиња није добар показатељ пословања у области сточарства. Пораст увоза меса из ЕУ, додатно оптерећује домаће сточарство... ostale aktivnosti Регулатива која се односи на крзнашице и куниће Представници Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у комуникацији са представницима Завода за заштиту природе раде на унапређењу законске регулативе која се односи на крзнашице и куниће. Од стране представника Завода за заштиту природе, достављена је законска и подзаконска регулатива у вези са крзнашицама. Законом о заштити природе и Правилником о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама, Завод за заштиту природе Србије, даје мишљење за увоз и извоз дивљих животиња и за њихово гајење у заточеништву као и за увоз и извоз њихових деривата (коже). Наглашено је да би произвођачи крзнашица би требало да имају доказ о пореклу јединки. Анализа законске регулативе која се односи на фармско гајење чинчила показала је да, што се унутрашњег промета тиче, произвођачи морају имати доказ о пореклу јединки. Чинчиле се налазе на листи 1. CITES, али само оне животиње које су из природе а не животиње које се фармски гаје, тако да нема препрека да се гаје у контролисаним условима. Обавеза одгајивача је да поседују регуларну документацију о пореклу животиња и код увоза и извоза живих животиња или њихових деривата, затраже стручно мишљење Завода за заштиту природе. Анкета у вези са конкурентношћу производа након коришћења жига Најбоља српска кобасица 2016 Дефинисање бренда Српска кобасица имало је за циљ враћање поверења потрошача како домаћих, тако и иностраних у производ српског порекла. Награђене прерађиваче и кориснике жига Најбоља српска кобасица 2016 замолили смо за коментар на питање да ли је унапређена конкурентност и бољи пласман производа српске кобасице након стицања (и коришћења) жига Најбоља српска кобасица Из одговора првонаграђеног (АД Бачка, Универекспорт група), поред указане захвалности за организацију манифестације, 9

10 наглашено је да је продаја Српске кобасице испод просека у поређењу са том групом производа. Тржиште и даље не препознаје овај назив као комуникацију квалитета, јер између осталог остали произвођачи нису мењали технологију на производу Српска кобасица, те је и данас производе по технологији, која производ са националним именом сврстава у производе ниже цене, односно лошијег квалитета. Да би концепт који је започет успео да оправда своје постојање, неопходно је да се сви произвођачи придржавају прописаног квалитета и да се исти строго контролише, како би овај бренд заживео на тржишту и постао синоним за квалитет, а самим тим потрошачи би били спремни да плате више. Један од разлога да се понови упит ка Управи за ветерину у вези са статусом правилника о квалитету производа од меса је и мишљење привредника да усвајање предлога за измену и допуну Правилника. Тим ће његова примена и поштовање допринети жељеном ефекту. Што се тиче жига, сви у игри очекују да се уложено и тржишно и кроз бренд врати. Подршка потенцијалним инвеститорима Подршка потенцијалним инвеститорима у сарадњи са Амбасадом Италије. На захтев организатора (Амбасада Италије) урађене су анализе - трендови у сектору млекарства, за потребе презентације која је изложена на сајму Bovino da latte (Сајам музних крава) у Кремони, 25. октобра године, у циљу постизања заинтересованости италијанских привредника у нашу земљу. Сајму су присуствовали ДелтаАграр, ПИК Бечеј, Ћорић Аграр и Млекара Качаревић. Израда предлога и препорука сектора сточарства за наступ компанија у Индији Састанак са представницима фирме Тимомед из Књажевца и професором Пољопривредног факултета из Земуна одржан је 13. новембра године. Договрено је да председник Групације за пчеларство и производњу меда, поднесе документацију о групној сертификацији органских произвођача меда. Иницијатива у вези са граничним прелазом може се разрешити у договору са ветеринарском и фито-санитарном инспекцијом одређивањем дана када ће бити дежурство на поменутим граничним прелазима или да се долазак инспекције усклади са најавом транспорта. Такође је договорено да се уради анализа спољно трговинске размене привредних добара анаималног порекла по вредности како би се стекао утисак о потреби присуства поменутих инспекција на одређеним граничним прелазима. Друга покренута иницијатива односи се на израду стратегије у привредном пчеларству. COST пројекат Анкета Пољопривредног факултета из Новог Сада у оквиру међународног COST пројекта који се односи на деформацију грудне кости код кокоши носиља је наишла на велики одзив стручне и научне јавности. У сусрету са проф. Лидијом Перић, договорена даља сарадња и учешће у раду Групације произвођача живинског меса и јаја. Вести Унапређење пословања Рибњака Мостонга, Бач Власници рибњака Мостонга из Бача су, и поред тога што се ради о најпродуктивнијем рибњаку у земљи дали у закуп фирми Biofish Разлог за издавање је проширен обим посла на гасификацији компаније Jugotrade, која је власник рибњака. Власници рибњака Мостонга из Бача планирају да после истека закупа наставе са производњом или продају рибњак. Сомборски рибњак - проширење производње Пословно повезивање - Сомборски рибњак проширује своју производњу и у ту сврху је закупљен рибњак Мостонга из Бача, који се простире на 900 хектара и који је био најпродуктивнији шарански рибњак у земљи. Правно уређење произвођача чинчила Предложено је да се правно уреди и легализује производња чинчила у Србији, с обзиром на то да ради о 10

11 пословима који су високо специфични (ниво гламура и престижа). Извозници крзна чинчиле сматрају да је рад са чинчилама добро организован, тачан и прецизан због чега се захтева већа пажња државне управе. У току је израда економске оправданости узгоја чинчила након чега ће се покренути иницијативе ка Управи за ветерину, у смеру измена и допуна Закона о добробити животиња. Посете рибњацима у Чешкој Републици Посете домаћих привредника из области рибарства и пчеларства Чешкој. Посета представника рибарске привреде рибњацима у Чешкој Републици, била је успешна и то је разлог за планирање посета у години (у контакту са економским саветником Амбасаде Чешке). Прикупљање захтева за натуралну размену меркантилног кукуруза У складу са Закључком Владе Републике Србије од 9. новембра године Републичка дирекција за робне резерве расписала је јавни позив за прикупљање захтева за натуралну размену до тона меркантилног кукуруза за товну стоку са примарним произвођачима који имају затворени производни циклус. До тона меркантилног кукуруза размениће се за товне свиње, и до тона за товну јунад, у следећим паритетима: 11,02 килограма меркантилног кукуруза за 1 килограм товних свиња и 13,76 килограма меркантилног кукуруза за 1 килограм товне јунади. У ситуацији повећане тражње за кукурузом, пољопривредних произвођача који се баве сточарством, потребно је истаћи да су услови у години били изузетно повољни за сточарство, а резултат у је забележено смањење укупног броја свих производних животиња. Проблеми уситњених газдинства уз недовољну информисаност о економској исплативости сточарске производње и даље доводе у питање рентабилност производње домаћег фармера. Основан Савет за сарадњу науке и привреде ПКС На седници Управног одбора Привредне коморе Србије, 18. децембра године, основан је Савет за сарадњу науке и привреде који ће представљати стручно консултативно тело ПКС. Чланови Савета су представници пословног сектора, универзитета, научно-истраживачких организација, министарстава, институција које финансирају иновациону делатност и привредних друштава за инфраструктурну подршку, препознати по свом ангажовању и посвећености на креирању иновативног екосистема који стимулише настанак и развој високотехнолошких и брзорастућих компанија на националном, регионалном и локалном нивоу у Србији. Циљ Савета је повезивање науке и привреде ради успостављања и дефинисања нивоа сарадње између научноистраживачких радника и привредника у Србији, уз формирање и спровођење партнерских пројеката до укључивања организација из других сектора у процес истраживања и развоја (R&D), што је један од основних предуслова за стварање капацитета привреде за иновације, а самим тим и за унапређење конкурентности привреде Србије. Савет ће имати активну улогу у стварању подстицаја и законских обавеза који ће осигурати креирање погодног окружења за развој иновативних активности, сарадњу и координацију са ресорним министарствима, локалним самоуправама, асоцијацијама и организацијама усмерених на развој и унапређење сарадње, креирање предлога и иницијатива који би допринели бољој сарадњи, развој едукативних програма, креирање иницијатива намењених усклађивању научних истраживања са потребама тржишта, подршка у научно-технолошким сферама, обезбеђење инфраструктуре која стимулише формирање и развој малих иновативних фирми, трансфер технологија и знања, комерцијализација истраживачких резултата, запошљавање најбољих студената. Савет ће се додатно ангажовати на промоцији и унапређењу механизама сарадње науке и привреде. Члановима Коморе ће пружати релевантне информације о различитим могућностима ангажмана у области сарадње науке и привреде и радиће на прикупљању и дистрибуцији информација о активностима свих учесника. За додатне информације о активностима ПКС у овој области контактирајте са Службом за иновације ПКС путем телефона 011 / или нам пишите на имејл: inovacije@pks.rs. За све додатне информације о пословању у земљи и иностранству, контакте с потенцијалним пословним партнерима, учешће на сајмовима и изложбама у земљи и иностранству, учешће у активностима ПКС контактирајте са Удружењем за сточарство и прераду сточарских производа ПКС путем телефона 011 / или нам пишите на имејл: stocarstvo@pks.rs. 11

12 Регио инфо Привредна комора Београда Теоријска и практична обука пчелара На позив Секретаријата за привреду града Београда, Привредна комора Србије, Привредна комора Београда реализовала је обуку за пчеларе у периоду од 29. новембра дo 4. децембра године, која се састојала од теоријске и практичне наставе. Обуку је похађало 35 полазника са територије града Београда. Учествовали су полазници из десет београдских општина, углавном почетници, без икаквог или са малим искуством у гајењу пчела и производњи меда. Предавачи су били истакнути стручњаци и познаваоци пчеларства, професори Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Јавни позив за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за аграрна плаћања, расписало је први Јавни позив за подношење захтева за одобравање пројекта за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава у набавку нове опреме, машина и механизације. Рок за предају захтева је до 26. фебруара године. Детаљан текст Јавног позива, правилник и пратећи прилози, доступни су на интернет страници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као и на интернет страници Управе за аграрна плаћања Информације у вези са Јавним позивом могу се добити и путем телефона, позивањем Инфо-центра Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде 011/ ; , као и контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/ ; РПК Нишавског, Пиротског и Топличког управног округа Ниш Одржана седница Секције млекарске индустрије ПКС РПК Ниш У просторијама ПКС РПК Ниш, 22. децембра године одржана је седница Секције млекарске индустрије са компанијама са подручја регионалних привредних комора Ниш, Зајечар и Лесковац. Присутнима се обратио заменик директора Сектора пољопривреде ПКС и секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС који су пружили детаљан увид у актуелно стање у млекарској индустрији, са посебним освртом на доношење новог Правилника о квалитету сировог млека, чијом ће се применом произвођачи млека са овог региона ставити у још тежи положај. Дате су и свеобухватне информације и савети који се односе на конкурисање за средства из ИПАРД програма. Овом скупу присуствовали су, сем произвођача и прерађивача млека, представници различитих институција (ПССС, Ветеринарски специјалистички институт Ниш, Секретаријат за пољопривреду Ниш), чији је рад окренут развоју пољопривреде у овом региону. Додељене субвенције пољопривредницима Општина Прокупље, на основу Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, 28. децембра године доделила је средства пољопривредним газдинствима на својој територији. Ове године за те субвенције издвојено је седам милиона динара. На основу расписаног конкурса ова средства добила су 52 пољопривредна газдинства. За вештачко осемењавање крупне стоке субвенције је добило 35 пољопривредних газдинстава, шест за куповину опреме за пчеларство, седам за садни материјал, три за органску производњу и један за подизање нових вишегодишњих засада. Пољопривредом се, на директан или индиректан начин, бави око 70 процената становништва прокупачке општине. 12

13 РПК Севернобачког управног округа Суботица Буџетски фонда за пoљопривреду и рурални развој општине Кањижа Из буџетског фонда за пoљопривреду и рурални развој општине Кањижа из године у годину се издваја више средстава за подстицај пољопривредним газдинствима, па је у овој години за ту сврху издвојено шест милиона динара, за петину више него лане. Уговоре са пољопривредним произвођачима којима су одобрена бесповратна средства на конкурсима фонда, у вредности 4,8 милиона динара, крајем децембра потписао је председник кањишке општине. Додељени су подстицаји за субвенционисање трошкова камата на кредите које пољопривредници узимају из других извора. На тај начин општина омогућава да пољопривредници који подижу кредите, практично исте користе без трошка камате. Штета на кошницама у Бачкој Тополи Од средине септембра страдале су кошнице постављене источно од Бачке Тополе (у насељима Гунарош, Ново Орахово, Његошево, Победа). Пчелари су пријавили угинуће и пописали уништене 672 кошнице. Висина штете се процењује на динара. На основу потврде лабораторија претпоставља се да су пчеле отроване хербицидом којим се третира амброзија, међутим званичних резултата анализе нема. РПК Сремског управног округа Сремска Митровица РПК Златиборског управног округа Ужице Штетно дејство микотоксина Привредна комора Србије Регионална привредна комора Сремског управног округа у сарадњи са компанијом Patent CO организовала је 27. новембра едукативно предавање на тему микотоксина и њиховог штетног дејства, са циљем да у активном дијалогу са фармерима, произвођачима хране одговори на сва питања економске оправданости употребе адсорбената у ситуацији повећаног ризика по здравље људи, због присуства вишег нивоа микотоксина у храни за животиње. ДВМ Немања Тодоровић упознао је присутне са пословањем фирме Patent Co, која је лидер у исхрани животиња и глобални играч у индустрији адитива, бави се развијањем решења за борбу против микотоксина, гриња, решења за проблеме у варењу. Присуство микотоксина у храни изазива штетне последице по здравље људи и животиња. Адсорбенти микотоксина делују као хемијски сунђери и адсорбују микотоксине у гастроинтестиналном тракту, чиме спречавају упијање и дистрибуцију до органа. Након уводног предавања постављен је велики број питања и дискусија је дуго трајала. Питања су се односила на то да ли се адсорбенси миназел и миназел плус могу користити и код силаже, да ли постоје штетни ефекти у коришћењу, где се набављају сировине. Додатак Миназела Плус доводи до ефикасне превенције микотоксикоза, позитивно утиче на здравље животиња у свим категоријама, бољи прираст и самим тим на боље економске ефекте. Учесницима предавања су подељени бесплатни узорци адсорбенса микотоксина Миназел Плус. Почела изградња мини млекаре Пољопривредна школа Љубо Мићић са Домом ученика, од септембра школске 2018/2019. године имаће и мини млекару. Радове на објекту површине од 150 квадрата изводи предузеће Градитељ из Ивањице. Грађевински део коштаће пет милиона динара од чега 50 одсто обезбеђује Министарство привреде, а другу половину локална самоуправа из свог буџета. По завршетку објекта биће потребно још 2,5 милиона динара за опрему технолошке линије. Према изјавама директора школе све треба да се заврши до септембра године па би уз одобрење Министарства просвете школа увела нови смер произвођач и прерађивач млека. У Златиборском и Моравичком округу има много млекара, али је мањак стручних кадрова што додатно оправдава ову инвестицију. Додатни мотив је и то што у пожешком крају већ има седам, а у школи једно стадо алпских коза добијених из донације Фондације Ана и Влада Дивац и општине. Та стада ће се умножавати, а власнике већ мучи проблем пласмана млека па ће млекара школе решити проблем откупа, прераде и пласмана козјег млека и производа. У школи се тренутно школује око 300 ученика за занимања пољопривредни, ветеринарски техничар руковалац и механичар пољопривредне механизације, месар, пекар, цвећар и вртлар, а у септембру ће свакако бити заинтересованих и за ово занимање и практичан рад у новој млекари. 13

14 Отворена млекара Наша Златка у Кривој Реци Уз присуство челника Општине Чајетина, представника Европске уније, као и Министарства пољопривреде и Министарства за евроинтеграције, у Кривој Реци званично је отворена млекара Наша Златка. Сир и кајмак, који ће се производити у новоизграђеној млекари, првобитно ће се дистрибуирати у посебно одређене ресторане и хотеле. Истакнуто је да овакви пројекти заустављају одлив становништва из сеоских месних заједница. Такви пројекти могу да привуку много туриста и дају допринос развоју заједнице. 14

15 Привредна активност у делатности сточарства и преради сточарских производа Цене репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди У трећем кварталу године, према подацима РЗС, цене репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди, у односу на други квартал године, у просеку су смањене за 0,9 одсто, а у односу на исти квартал године смањене су за 1,8 одсто. Посматрано по групама производа, у трећем кварталу године, у односу на исти квартал године, раст цена је забележен у групама енергенти (5,7 одсто) и одржавање опреме (5,2 одсто), док је пад регистрован у групама семе (-15,7 одсто) и минерална ђубрива (-6,1 одсто). Цене осталих производа нису се битније мењале. Индекси цена репродукционог материјала, средстава рада и услуга у пољопривреди Q Q Q Q Укупно 98,2 99,1 Производи и услуге за текућу употребу у пољопривреди 97,9 99,1 Семе 84,3 86,9 Енергенти 105,7 97,2 Минерална ђубрива 93,9 94,9 Средства за заштиту биља 98,8 98,5 Храна за животиње 98,5 102,6 Одржавање опреме 105,2 100,0 Одржавање објеката 95,1 99,4 Остали производи и услуге 101,1 98,5 Производи и услуге за инвестиције у пољопривреди 101,3 99,9 Машине у пољопривреди 101,3 99,9 Извор: РЗС. 15

16 Цене произвођача пољопривредних производа Цене произвођача пољопривредних производа у новембру године, у односу на претходни месец, повећане су у просеку за 1,2 одсто, док су у односу на исти месец претходне године повећане за 10,8 одсто. Посматрано по главним групама производа сточарске производње и рибарства, у новембру године у односу на исти месец године, забележен је раст цена у оквиру групе жита за 16,9 одсто (цена кукуруза за 17,9 одсто, цена пшенице за 13,8 одсто), док је у групи стока и живина регистрован благи раст од 0,4 одсто, и то услед раста цена свиња (2,0 одсто), док је забележен пад цена говеда (-2,1 одсто) и живине (-3,2 одсто). Цене млека су порасле 4,2 одсто, док су цене јаја пале за 3,7 одсто. У периоду јануар-новембар године у односу на исти период године, цене жита су порасле за 4,8 одсто, и то пшенице 11,4 одсто, а кукуруза 2,2 одсто. Цене индустријског биља су повећане за 9,2 одсто, стоке и живине за 8,6 одсто, а сточних производа за 1,9 одсто (највећи пораст је забележен код цена јаја, 18,1 одсто). Промена цена произвођача сточарских производа у новембру године у односу на октобар године 0,9 Пшеница Извор: РЗС. Промена цена произвођача сточарских производа у новембру године у односу на новембар године 13,8-0,1 Кукуруз 17,9 1,1 Индустријско биље 9,5 4,2 Кромпир 42,9-1,2 Говеда -4,4 Свиње 2,0-6,8 Живина 1,1 Млеко 4,2-0,1 Јаја -2,1-3,2-3,7 Запосленост У трећем кварталу године регистровано је запослених у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства, што је мање за 0,7 одсто у односу на исти квартал претходне године, односно више за 1,3 одсто у поређењу са другим кварталом године. У пољопривредној производњи, лову и услужним делатностима у трећем кварталу године регистровано је запослених, што је мање за 0,9 одсто у односу на трећи квартал године, док је у ветеринарским делатностима регистровано запослених (3,5 одсто више у односу на исти квартал године), а у рибарству и аквакултури запослених (за 1,7 одсто мање). У периоду јануар-септембар године у сточарству и преради сточарских производа смањен је број запослених за 0,3 одсто у односу на исти период претходне године, и то највећим делом у рибарству и аквакултури (-5,1 одсто), док је у ветеринарским делатностима порастао број запослених у наведеном периоду за 5,4 одсто. Пшеница Извор: РЗС. Кукуруз Индустријско биље Кромпир Говеда Број запослених у сточарству у правним лицима и код предузетника, квартални подаци године Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). Свиње Живина Млеко Q1 Q2 Q Јаја 16

17 Регистрована запосленост, према делатностима KD(2010), у трећем кварталу и године Број запослених Q Q Индекс Q3 2017/ Q Учешће у укупној запослености, у % Q Q Република Србија ,0 100,0 100,0 Пољопривредна производња, лов и пратеће услужне делатности ,1 1,3 1,3 Рибарство и аквакултуре ,3 0,1 0,1 Ветеринарске делатности ,5 0,2 0,2 УКУПНО ,7 1,6 1,6 Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). Зараде У новембру године, просечна зарада исплаћена у пољопривредној производњи, лову и услужним делатностима била је за 12,0 одсто мања у односу на републички просек и износила је динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила динара. Просечна зарада исплаћена у рибарству и аквакултури чинила је 85,5 одсто републичког просека и износила је динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила динара. Зараде у ветеринарским делатностима биле су за 19,1 одсто мање од просечних зарада у Републици Србији. (јануар-новембар 2017) Зараде, јануар-новембар (у динарима) Нето зараде (у РСД) Бруто зараде (у РСД) Република Србија Пољопривредна производња, лов и пратеће услужне делатности Рибарство и аквакултуре Ветеринарске делатности Извор: РЗС. Релативни значај делатности бруто додата вредност Бруто домаћи производ (БДП) у Републици Србији у години износио је у текућим ценама млн евра, а бруто додата вредност (БДВ) је учествовала 82,4 одсто у формирању БДП. У структури бруто додате вредности пољопривредна производња, лов и услужне делатности у години су учествовале 7,6 одсто (за 0,2 процентна поена мање у односу на годину), док су рибарство и аквакултура и ветеринарске делатности учествовале са по 0,1 одсто. Остварен је реални раст БДВ у пољопривредној производњи, лову и услужним делатностима од 8,3 одсто, у ветеринарским делатностима 4,5 одсто, док је пад регистрован у рибарству и аквакултури (-7,4 одсто). 17

18 Бруто додата вредност (БДВ), према делатностима KD(2010), у и години Бруто додата вредност, у млн ЕУР учешће у БДП, у % стопа реалног раста, претходна година = 100, у % Република Србија , ,4 82,8 82,4 0,7 3,2 Пољопривредна производња, лов и пратеће услужне делатности 2.160, ,4 6,5 6,2-8,4 8,3 Рибарство и аквакултуре 17,8 17,7 0,1 0,1 18,9-7,4 Ветеринарске делатности 29,1 30,8 0,1 0,1-0,9 4,5 УКУПНО 2.207, ,9 6,7 6,4-8,1 8,1 Извор: РЗС, прерачун Центра СААПП (ПКС). Спољна трговина Укупна спољнотрговинска размена производа сточарског порекла у периоду јануар-новембар године износила је 908,3 млн евра, што је за 15,3 одсто више у односу на исти период године. Позитиван спољнотрговински биланс достигао је вредност од 189,2 млн евра, при чему је извезено 548,7 млн евра (учешће у укупном извозу Републике Србије од 4,0 одсто), а увезено 359,5 млн евра (удео у укупном увозу Републике Србије од 2,0 одсто). Структура извоза аграра, по СМТК, јануар-новембар године (у %) Структура увоза аграра, по СМТК, јануар-новембар године (у %) Поврће и воће Житарице и производи на бази житарица Дуван и производи од дувана Пића Сточна храна (осим жита у зрну) Чврсте биљне масти и уља, сирове, рафинисане Уљано семење и уљани плодови Разни производи за исхрану и прерађевине Шећер, производи од шећера и мед Месо и прераде од меса Млечни производи и птичја јаја Кафа, чај, какао, зачини и производи од њих Живе животиње, осим животиња из одсека 03 Животињске и биљне сирове материје, нн Коже и крзно, сирови Рибе, љускари, мекушци и прерађев. од њих Животињске и биљне масти и уља, прерађени Животињска уља и масти 8,9 6,4 5,5 5,4 4,7 4,6 3,8 3,6 3,1 2,8 1,6 1,1 0,9 0,5 0,2 0,2 19,0 27,7 Поврће и воће Кафа, чај, какао, зачини и производи од њих Дуван и производи од дувана Разни производи за исхрану и прерађевине Месо и прераде од меса Пића Уљано семење и уљани плодови Рибе, љускари, мекушци и прерађев. од њих Житарице и производи на бази житарица Сточна храна (осим жита у зрну) Млечни производи и птичја јаја Животињске и биљне сирове материје, нн Чврсте биљне масти и уља, сирове, рафинисане Шећер, производи од шећера и мед Живе животиње, осим животиња из одсека 03 Коже и крзно, сирови Животињска уља и масти Животињске и биљне масти и уља, прерађени 8,2 7,6 5,5 5,3 5,0 4,9 4,2 4,2 2,9 2,9 2,4 1,4 1,2 0,5 0,2 12,3 12,1 19,4 Извор: РЗС. Извор: РЗС. 18

19 Најважнији извозни производи сточарског порекла, по СМТК, јануар-новембар године Назив производа (СМТК) у тонама у млн евра Уље од сунцокрета или шафранике, рафинисано ,3 Производи за исхрану животиња ,5 Уље од сунцокрета или шафранике, сирово ,9 Сојино уље, сирово,и његове фракције ,9 Говеда, осим чисте расе за приплод, жива ,3 Храна за псе и мачке, за продају на мало ,7 Кобасице и слични производи од меса или крви ,3 Резанци од шећерне репе; други отпаци од шећера ,4 Свеж (незрео) сир, укључујући и од сурутке, и урда ,3 Сладолед, са или без додатка какаа ,5 Остале сирове коже, говеђе, укљ. крупоне, трбушине ,5 Уљане погаче и остали чврсти остаци, од соје ,9 Месо и изнутрице, од свиња, конзервисани ,9 Сир остали ,7 Месо говеђе са костима, свеже или расхлађено ,7 Извор: РЗС. Најважнији увозни производи сточарског порекла, по СМТК, јануар-новембар године Назив производа (СМТК) у тонама у млн евра Месо свињско, смрзнуто ,7 Производи за исхрану животиња ,7 Храна за псе и мачке, за продају на мало ,1 Остале сирове коже, говеђе, укљ. крупоне, трбушине ,8 Туне, трупови и паламиде, целе или у комадима ,7 Уљане погаче и остали чврсти остаци, од соје ,4 Салмониде, свеже или расхлађене ,4 Кобасице и слични производи од меса или крви ,1 Ослићи, смрзнути ,0 Свиње, осим чисте расе за приплод, живе ,8 Месо и изнутрице, од живине, конзервисани ,2 Маслац и остале масноће од млека; млечни намази ,1 Сир остали ,2 Живина исечена у комаде и отпаци, смрзнути ,1 Остало свињско месо, сушено, сољено, димљено ,1 Извор: РЗС. 19

20 Стране директне инвестиције У прва три квартала године, у пољопривреди, шумарству и рибарству остварен је нето прилив СДИ по основу улагања нерезидената од 34,6 млн евра (раст од 27,5 одсто у односу на исти период године), док је у области ветеринарске делатности (укључујући и стручне, научне и техничке делатности) прилив износио 1,8 млн евра. Највећи приливи забележени су у другом кварталу године Нето прилив СДИ, по основу улагања нерезидената, квартални подаци, и (у хиљадама евра) I II III IV I II III Пољопривреда, шумарство и рибарство Остале стручне, научне и техничке делатности и ветеринарске делатности Извор: НБС. Напомена: У складу са Приручником за израду платног биланса и међународне инвестиционе позиције бр. 6, ММФ, наведеном привредном граном обухваћени су: Пољопривреда, шумарство и рибарство; Остале стручне, научне и техничке делатности и ветеринарске делатности. Привредне гране разврстане су према статистичкој класификацији економских делатности Европске заједнице (НАЦЕ Рев. 2, 2008). 20

21 Привредна активност - макроекономски осврт Према прелиминарној процени Републичког завода за статистику, стопа реалног раста бруто домаћег производа у години износи 1,9 одсто, што је значајно ниже од првобитне пројекције Владе Републике Србије од 3,0 одсто. Србија је остварила нижу стопу раста у поређењу са просеком региона Западног Балкана, Европске уније и на глобалном нивоу. Слабија привредна активност је последица: неповољних временских услова што се одразило на производни сектор, пораста спољнотрговинског дефицита као негативне компоненте бруто домаћег производа, као и ограничене потрошње услед мера фискалне консолидације. Према Фискалној стратегији за годину са пројекцијама за и годину очекује се да стопа раста у години буде 3,5 одсто, док је Светска банка у свом последњем извештају проценила увећање привредне активности Србије за 3,0 одсто. Према последњим расположивим подацима Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у трећем кварталу године, у односу на исти период прошле године, износио је 2,1 одсто. Индустријска производња је у години, према процени Репу бли чког завода за статистику, порасла за 3,9 одсто (раст у години износио је 4,7 одсто). Према последњим доступним подацима, у периоду јануар новембар године у односу на исти период године, значајан позитиван раст остварен је у сектору прерађивачке индустрије (6,8 одсто), највише у областима: прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја (16,0 одсто), производња хемикалија и хемијских производа (15,7 одсто), производња текстила (14,6 одсто). Са друге стране, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација је остварило значајан пад од 6,8 одсто. Према процени Републичког завода за статистику, посматрајући у еврима, у години стопе раста извоза и увоза робе су износиле 13,0 и 14,2 одсто, респективно. Услед више стопе раста увоза порастао је спољнотрговински дефицит за 18,6 одсто, што је такође утицало на пад покривености увоза извозом (за 0,8 процентних поена). Промена тренда у спољној трговини се може објаснити апресијацијом динара, односно порастом вредности 0,8 Реални раст БДП (у %) Извор: РЗС, МФ (Фискална стратегија за годину са пројекцијама за и годину). (*Процена РЗС) Извор: РЗС. (*Процена РЗС) Индустријска поризводња (у %) Спољнотрговинска робна размена (у млрд евра) Извор: РЗС. (*Процена РЗС) 2,8 1,9 3,5 3, e* 2018п 2019п 2020п 5,5-6,5 8,3 4,0 4,7 3, е* 15,5 15,5 16,4 17,1 11,0 11,2 12,0 13,4 19,5 15,2-4,5-4,3-4,4-3,7-4, е* Извоз Увоз Биланс размене 21

22 домаће валуте у односу на евро и долар (кључне валуте у размени са иностранством), као и релативним растом цене енергената на светском тржишту од којих је привреда Србије високо увозно зависна. Према подацима Народне банке Србије, у првих десет месеци године у односу на исти период године остварен је суфицит од 765,4 млн евра, што представља повећање од 5,1 одсто. Примећује се да је и код размене услугама увоз забележио вишу стопу раста у односу на извоз, 17,4 и 15,0 одсто, респективно. Према последњим доступним подацима Народне банке Србије, у периоду јануар-октобар године, нето стране директне инвестиције достигле су 2,0 млрд евра (пораст од 26,4 одсто у односу на исти период године), а пројекција за годину износи 2,1 млрд евра, уз могућност да пројекција буде ревидирана навише. Народна банка Србије је снизила референтну (основну) каматну стопу на 3,5 одсто што је пратило смањење стопа на комерцијалне кредите банкарског сектора. Инфлација, као општи пораст нивоа цена, у години је била умерена (3,0 одсто) и кретала се у оквиру средњорочног циља Народне банке Србије (3,0 одсто +/- 1,5 процентних поена). Са друге стране, динар је у протеклој години био у врху светских валута која је добила највише на вредности (апресијација), као последица макроекономског опоравка и повећаног прилива девиза у земљу. Просечна вредност динара према евру у године је износила 121,3367 (у години 123,1179), док је просечан курс у децембру био 119,1394. Просечна вредност динара према долару у године је износила 107,4987 (у години 111,2903), док је просечан курс у децембру био 100,6364. Извор: НБС. (*Процена НБС) 130,0 125,0 120,0 115,0 110,0 105,0 100,0 95,0 90,0 1,3 1,2 Извор: Bloomberg L.P. Нето СДИ (у млрд евра) 1,8 1, е* Кретање девизних курсева у години EUR/RSD USD/RSD Кретање каматних стопа у години 2, Према Анкети о радној снази, у трећем кварталу године, стопа незапослености становништва старости 15 и више година је износила 12,9 одсто, што је смањење у односу на исти квартал године када је незапосленост износила 13,8 одсто, највећим делом као последица пораста запослености у приватном сектору, а имајући у виду ограничење запошљавања у јавном сектору. Просечна бруто зарада исплаћена у периоду јануар - новембар године износила је динара, док је просечна нето зарада износила динара. У односу на исти период претходне године, просечна зарада номинално је већа за 4,2 одсто, а реално за 1,0 одсто. 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0-0, Euribor 6M Libor USD 6M Извор: Bloomberg L.P. 22