PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMALJA U TRANZICIJI

Transcription

1 SAOP[TENJA/COMMUNICATIONS Bogdan Ili} * PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMALJA U TRANZICIJI DEVELOPMENT PERSPECTIVE OF TRANSITIONAL COUNTRIES APSTRAKT: Krajem XX veka dolazi do afirmacije i razvoja informati~ke tehnologije, a time i do transformacije industrijske u informati~ku, odnosno»novu ekonomiju«. Ona menja i ljude i prilike. Dolazi do ja~anja uloge i zna~aja nematerijalnih faktora, tako da preduzetni{tvo i informacija zasnovana na znanju postaju najzna~ajniji reursi. Internet postaje osnova»nove ekonomije«. On menja na~in na koji ljudi posluju, u~e, istra`uju i komuniciraju, snosi teret administracije, menja na~in konkurencije, smanjuje tro{kove poslovanja, preska~e nacionalne granice i dovodi do procesa globalizacije svetske privrede. Zemlje u tranziciji se moraju uklopiti u te moderne tokove razvoja tako {to }e formulisati svoju strategiju nacionalnog razvoja i utvrditi svoje komparativne prednosti u uslovima»nove ekonomije«. Te prednosti su, pre svega, u visokokvalifikovanoj i obrazovanoj mla oj radnoj snazi koja brzo u~i i osvaja nova znanja i sposobnosti, smanjenim transakcionim tro{kovima, skra}enju pojedinih faza razvoja koje su pro{le visokorazvijene zemlje, kori{}enju iskustva razvijenih zemalja, ostvarivanju nau~notehnolo{kog progresa, porastu produktivnosti rada i sl. Pri tome se tu a iskustva moraju inovirati i prilago avati svojim materijalnim i dru{tvenim uslovima, a ne kopirati. Time je mogu}e da se pojave»evropski mali tigrovi«, sli~no pojavi»azijskih malih tigrova«. KLJU^NE RE^I:»nova ekonomija«, internet, informacija zasnovana na znanju, tranzicija, globalizacija 185 Economic Annals no 165, April June 2005 * Ekonomski fakultet, Beograd

2 Bogdan Ili} 186 ABSTRACT: The end of 20th century witnessed the affirmation and development of information technology as well as the transformation of industrial into information, "new economy", which caused changes in people and circumstances. The role and importance of nonhuman factors was increased, causing enterpreneurship and knowledge-based information to become the most significant resources. The Internet became the basis of the "new economy". It changes the way of doing business, studying, researching, communicating and competition. It also reduces operating costs, crosses national borders and leads to the globalisation of the world economy. Transitional countries have to fit into modern development flows by formulating their own strategy of national development and establishing their own competitive advantages in conditions of "new economy". These advantages lie predominantly in highly qualified and skilled younger labour which learns fast and adopts new knowledge and skills, through reducing transactional costs, shortening of certain development stages through which developed countries have already gone, using their experience, scientific-technological progress, a rise in work productivity, etc. Experience of other countries should be innovated and adapted to one's own material and social conditions, not copied. This enables the emergence of "European small tigers", which are similar to "Asian small tigers". KEY WORDS: "new economy", Internet, knowledge-based economy, transition, globalisation Ekonomski anali br 165, april jun POJMOVNO ODRE\ENJE»NOVE EKONOMIJE«Izraz»nova ekonomija«1 (new economy) pojavio se poslednjih decenija XX veka sa tranzicijom industrijskog (kapitalisti~kog) u postindustrijsko (informati~ko) dru{tvo. On treba da objasni nove ekonomske, socijalne, kulturne i druge promene uslovljene pojavom informati~kih i komunikacionih tehnologija, odnosno pojavom Interneta. 2 Pored ovog naziva u literaturi se sre}u jo{ i nazivi 1 Detaljnije o tome videti na{ rad Informati~ko dru{tvo i nova ekonomija, SD Publik, Beograd, Imaju}i ovo u perspektivi, poseban zna~aj bi trebalo dati razvoju Interneta, koji }e se pro{iriti na uvek aktuelna polja ekonomije, kao i na prate}a politi~ka i kulturolo{ka pitanja. Internet zajedno sa svojim tehnolo{kim, insttitucionalnim i kulturolo{kim okru`enjem je osnov nove ekonomije koja se pojavila na kraju pro{log veka (podvukao B.I.). Ipak, ne postoji ne{to poput nove ekonomije ; postoje samo nove tehnologije proizvodnje i distribucije, koje ipak, da se ne varamo, imaju kvalitativni uticaj na poslovanje... Internet menja svet: prvo u najrazvijenijim zemljama, a onda kako im se sfera delanja {iri, tako e i druge oblasti globalnog sela, zato {to mre`a (oznaka za novu ekonomiju, prim. B.I.) menja na~in na koji ljud komuniciraju... Internet menja na~in na koji ljudi u~e i istra`uju, snosi teret administracije, i ima uticaj na {irenje zabavne industrije... Internet bi pre trebalo porediti sa pismeno{}u.

3 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji»digitalna ekonomija«,»mre`na ekonomija«,»ekonomija znanja«,»mozgovna ekonomija«i sl. ~ime se `eli naglasiti dominantni uticaj odre enih ~inilaca na ekonomiju XXI veka.»nova ekonomija«nastaje kao rezultat slede}ih procesa: 1) informatike; 2) privatizacije; 3) deregulacije i 4) globalizacije. Nova, informati~ka ekonomija, sli~no kao i stara industrijska ekonomija, zavisi od konkurencije, tehnologije, dr`avnih mera i mnogih lokalnih i globalnih uslova. Me utim, za razliku od stare ekonomije gde je osnovni podsticaj davala konkurencija na doma}em (lokalnom) tr`i{tu, u novoj ekonomiji osnov konkurencije ~ini ona koja deluje na svetskom (globalnom) tr`i{tu. Stara ekonomija je osnove svoje konkurentske sposobnosti nalazila u jeftinoj radnoj snazi, sirovinama i energiji i tehnologiji mehanizacije, a tek kasnije i automatizacije, dok nova ekonomija svoju konkurentnost zasniva na visokim tehnologijama, znanju i inovacijama, novom (globalnom) povezivanju (umre`avanju) i strate- {kom udru`ivanju krupnih kapitalisti~kih preduze}a multinacionalnih i transnacionalnih kompanija (TNK). Su{tinu nove ekonomije ~ini znanje, tako da menad`ment znanja (knowledge management) ~ini osnovu na kojoj nastaje i razvija se nova ekonomija. Time intelektualni kapital zauzima dominantni udeo u ukupnom kapitalu firme. Znanje postaje najva`niji oblik imovine preduze}a, nasuprot materijalnim faktorima koji su ~inili domantni udeo kapitala u staroj ekonomiji. Internet je klju~na infrastruktura koja omogu}ava nastanak i razvoj nove ekonomije. On putem niza novih poslovnih operacija, kao {to je na primer elektronsko poslovanje (e-business ili e-commerce), a posebno putem tri podru~ja odnosa: odnos firma firma; firma kupac i firma poslodavac, stvara nove, povoljnije uslove poslovanja, ne samo lokalnog, nego i globalnog (svetskog) zna~aja. Znatno ve}a revolucija u novoj ekonomiji o~ekuje se od mobilnog interneta. Zato osnovni uslov konkurentske prednosti u novoj ekonomiji nalazi se u neprekidnoj proizvodnji novog znanja, tj. u permanentnom obrazovanju i nau~no-istra`iva~kom radu. Sve je to uslovilo borbu za privla~enje sposobnih mla ih kadrova u razvijene zemlje, tako da se neprestano vr{i odliv mozgova (brain drain) iz nerazvijenih u razvijene zemlje. Tako nerazvijene zemlje besplatno {koluju svoje najsposobnije kadrove za razvijene zemlje, ~ime se, pored velikih kamata na skupe i nepovoljne kredite, osiroma{uju nerazvijene zemlje i jo{ 187 Economic Annals no 165, April June 2005 Pre jednog veka, dru{tvo je moglo grubo da se podeli na one koji mogu da ~itaju i pi{u i nepismene. Sada sli~na podela mo`e da se napravi na one koji imaju pristup internetu i na one koji nemaju mogu}nost da ga koriste. Ovo je polje gde }e se odigrati borba za ve}u produktivnost i samim tim bolji `ivotni standard (podvukao B.I.)., G. Kolodko, The New economy and Old Problems Prospects for fast growth in Postsocialist Countries, TIGER WP Series No 9, Warsaw, June 2001, pp. 3-8

4 Bogdan Ili} 188 Ekonomski anali br 165, april jun vi{e pove}ava jaz u nivou razvijenosti zemalja sveta (atomska bomba XXI veka) 3. Ovim se pove}ava i tehnolo{ka zavisnost nerazvijenog sveta, pa i zemalja u tranziciji, a time ugro`ava i njihova ekonomska, finansijska, zatim vojna, politi~ka i svaka druga nezavisnost. To je put nestanka dr`avnog i nacionalnog suvereniteta. Zna~ajnu karakteristiku nove ekonomije ~ini afirmacija novih simbola ekonomije, odnosno uspon tzv. ekonomije simbola (symbol economy), odnosno ostvarivanje brzih, globalnih transfera nominalnih, simboli~kih i virtuelnih vrednosti (bezgotovinska pla}anja, me unarodna trgovina i spekulativni poslovi akcijama, me unarodne bankarske transakcije i sl.). Vi{e nije potrebno fizi~ko prisustvo kupaca i prodavaca, pa ni same robe, novca, nov~anih surogata i derivata, vlasni~kih prava i sl. kao ni drugog tr`i{nog materijala da bi se kupoprodajni posao zaklju~io, jer se sve obavlja elektronski putem Interneta. Time realni sektor (proizvodnja) za neke u~esnike globalne privrede ima sve manji zna~aj u odnosu na tzv. finansijski sektor: koli~ina novca u opticaju, cene, kamatne stope, krediti. To je, razume se, samo privilegija razvijenih i bogatih zemalja. Zbog toga, strategija nove ekonomije koja se oslanja na znanje i nove tehnologije kao najva`nije faktore ekonomskog rasta i razvoja, podrazumeva stvaranje novog institucionalnog ambijenta i novih tr`i{nih institucija, kao i novu ulogu proizvodnje i dr`ave u ekonomiji (vo enje makroekonomske i socijalne politike) u procesu ekonomske globalizacije. U uslovima nove ekonomije menja se na~in funkcionisanja privrede pod uticajem informati~ke tehnologije. Dolazi do promene u organizaciji proizvodnje (mre`na organizacija kao kooperacija bez nadre enih i podre enih), menja se zna~aj i uloga faktora proizvodnje (dominacija nematerijalnih u odnosu na materijalne faktore proizvodnje, informacija zasnovana na znanju i inventivnosti postaje najzna~ajniji faktor proizvodnje, menja se struktura proizvedene vred- 3»Tako, na primer, samo iz SR Jugoslavije je u periodu oti{lo u Kanadu nau~nika prirodnih nauka, in`enjera i matemati~ara; 271 nau~nika iz raznih oblasti dru{tvenih nauka i 342 lekara i medicinskih stru~njaka. To je dovoljno da se formira nekoliko ve}ih instituta ili ~ak univerziteta (videti op{irnije u ~asopisu Direktor, 4/2001). U istom broju pomenutog ~asopisa citirao sam izjavu engleskog fizi~ara A. Wolfendalea (prenetu u ~asopisu CORDIS focus od 18. decembra 2000.), ina~e aktuelnog predsednika Evropskog udru`enja fizi~ara, koji predla`e uvo enje kompenzacije od ~ak milion funti (milion i po evra) za svakog izgubljenog (lost) nau~nika u procesu brain-draina prema SAD. Bogata Engleska nije spreman da daje besplatne poklone jo{ bogatijoj Americi, ali zato su tu plemenite i galantne zemlje, kao {to su Srbija i Crna Gora i mnoge druge zemlje u tranziciji koje potpuno besplatno izvoze svoj ljudski i posebno intelektualni kapital.«, S. Pokrajac, Tehnologijzacija i globalizacija, Beograd, 2004, str. 83, fusnota br. 76. Ocenjuje se da je samo odlaskom visokokvalifikovane radne snage iz Zajednice SCG u periodu posle do danas odliveno u visokorazvijene zemlje preko 12 milijardi dolara.

5 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji nosti (dominacija opredme}enog nad `ivim radom), menja se na~in raspodele, razmene i potro{nje (digitalna ekonomija). Proizvodnja se robotizuje, postaje fleksibilna, prilagodljiva kupcu i sl. Nije vi{e najte`e proizvesti, ve} je mnogo te`e proceniti kada, gde, kako i za koga proizvesti. Dolazi do promene strukture, zna- ~aja i pojavnog oblika inputa. Informacija poprima dvostruku ulogu. Ona postaje i input i output. Time se menja i ljudsko znanje i ve{tine kao inicijalna kapsula kretanja informacija. Znanje ~ine ~etiri uzajamno povezane celine: 1) znati {ta; 2) znati za{to; 3) znati kako i 4) znati ko. Na zna~aju sve vi{e dobiva primenjeno znanje, jer se njime najbr`e dolazi do prave informacije i njene primene u konkretnoj proizvodnji, mada su fundamentalna nau~na istra`ivanja osnov dru{tveno-ekonomskog progresa na makro nivou. Ono {to posebno odlikuje razvoj informati~ke, globalne, odnosno»nove ekonomije«, jeste njen nastanak i razvoj u veoma razli~itim kulturnim i nacionalnim sredinama: u Severnoj Americi, Zapadnoj Evropi, Japanu, Kini, Rusiji i Latinskoj Americi, kao i njen planetarni okvir. Ona uti~e na sve zemlje i dovodi do multikulturnog, globalnog okvira. Raznolikost svetskih kultura u kojima informati~ka (nova ekonomija) nastaje i razvija se, ne isklju~uje mogu}nost postojanja zajedni~ke matrice organizacionih oblika u procesima proizvodnje, raspodele i potro{nje. Bez takvih organizacionih oblika ni informati~ka tehnologija, ni dr`avna politika, ni strategija transnacionalnih kompanija i sl., ne bi mogla povezati naiconalne ekonomije u jedinstveni globalni sistem. To se obezbe uje organizacijama i institucijama. Organizacije ovde predstavljaju specifi~ne sisteme sredstava usmerenih na ostvarivanje specifi~nih ciljeva. Institucije podrazumevaju organizacije s autoritetom potrebnim za obavljanje posebnih zadataka u ime dru{tva kao celine (MMF, SB, STO). Uspon informati~ke,»nove ekonomije«obele`en je, dakle, razvojem nove organizacione logike koja je povezana teku}im procesom tehnolo{kih promena. Interakcija izme u nove tehnolo{ke paradigme i nove organizacione logike predstavlja istorijsku okosnicu informati~ke»nove ekonomije«. 4 Bitnu razliku izme u stare i nove ekonomije pokazuje slede}a shema: 189 Economic Annals no 165, April June Videti: Manuel Castells, Uspon umre`enog dru{tva, Zagreb, 2000, str

6 Bogdan Ili} 190 Ekonomski anali br 165, april jun OKOLINA Stara ekonomija Nova ekonomija Tr`i{na dinamika Niska Visoka Nivo konkurencije Nacionalna konkurencija Globalna konkurencija Izvori konkurentske prednosti Niski tro {kovi, diferencijacija fokusiranja Inovacije, kvalitet i brzina isporuke totalne usluge Klju~ni pokreta~i rasta Jeftina radna snaga i Znanje, ideje, inovacije, kapital (proizvodni tehnolo{ka infrastruktura ~inioci) Klju~ni tehnolo {ki trendovi Prevladavaju }i oblik organizacije Organizacija proizvodnje Zna~aj istra`ivanja i upravljanja znanjem Odnosi s drugim preduze}ima Mehanizacij a i automatizacija PREDUZE]E Stara ekonomija Hijerarhijska; birokratska Masovna proizvodnja Nizak do srednji Konkurencija Izvor: Atkinson i Court (1998); Renko, N. i dr. (2000) Digitalna komunikacija i virtualizacija Nova ekonomija Preduzetni~ka; umre`ena Fleksibilna pro izvodnja, prilago ena specifi ~nim zahtevima kupaca Jedan od klju ~nih izvora konkurentne sposobnosti Saradnja kroz strate {ka partnerstva [ANSE ZEMALJA U TRANZICIJI U USLOVIMA»NOVE EKONOMIJE«U ekonomskoj teoriji jo{ uvek su prisutna dva koncepta razvoja nerazvijenih zemalja. Po jednom konceptu ubrzaniji razvoj nerazvijenih zemalja ostvari}e se maksimalnim kori{}enjem raspolo`ivih proizvodnih potencijala date zemlje: radne snage, prirodnog bogatstva i tehnike adekvatne dostignutom dru{tvenoekonomskom razvoju. Po drugom konceptu, nerazvijene zemlje moraju primenjivati najsavremeniju tehnologiju u svom razvoju, kako bi dostigle razvoj visokorazvijenih zemalja. Ovaj drugi koncept kao realan dokazali su u svojoj praksi Japan i novoindustrijalizovane zemlje Isto~ne Azije (tzv.»mali azijski tigrovi«). Otuda»nova ekonomija«mo`e biti nova, realna {ansa razvoja zemalja u tranziciji, s tim da se umesto imitacije koriste inovacije dostignu}a dru{tveno-ekonomskog razvoja, {to mora biti prilago eno specifi~nim uslovima svake pojedine zemlje u tranziciji.

7 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji Danas, kao {to je navedeno, Internet menja na~in na koji ljudi u~e i istra`uju, snosi teret administracije, i ima uticaj na {irenje visoke tehnologije. Ovo je polje gde }e se odigrati borba za ve}u produktivnost i bolji `ivotni standard. Internet revolucija stvara priliku da se ubrza razvoj u svakoj zemlji, iako donekle ne}e sve zemlje mo}i da iskoriste ovu {ansu do kraja, kao {to ni ekspanzija `eleznice u XIX veku nije donela iste koristi svima. Ono {to je danas potrebno je odgovaraju}a infrastruktura i neophodne institucije. Kreativna upotreba Interneta u kontekstu razvojne strategije zemalja u tranziciji zahteva plansku podr{ku, zato {to nije nova ekonomija ta koja se razvija kao novi, ~etvrti sektor. Nekada davno obrada zemlje i va enje minerala je odlu~ivalo o internacionalnoj kokurentnoj sposobnosti i stopi rasta. Tako }e od kriti~ne va`nosti u XXI veku biti ~etvrti sektor - Web ekonomija (Internet ekonomija) i moderne digitalne tehnologije koje }e pro`imati sve oblasti ekonomske aktivnosti. Internet revolucija i ekspanzija kompjuterskih mre`a - prisutni su u najrazvijenijim zemljama, ali smanjeni na marginalnu poziciju u manje razvijenim zemljama {to }e imati daleko {ire posledice nego {to se danas predvi a. Internet oblikuje Zemlju danas. Postojalo je vreme kada je svet bio definisan geografskim i politi~kim barijerama. Ali danas vi{e nije mogu}e izolovati Amazonski Basen, Tibet ili Namibijsku pustinju. Nijedno mesto vi{e nije predaleko. Pre smo govorili o smanjivanju sveta, u smislu vremena potrebnog za putovanje, slanje robe, transfer kapitala ili prenos informacija sa mesta na mesto. Moderni paradoks dana{njeg sveta je da se on toliko smanjio da je opet po~eo da se {iri, jer Internet bum gura unazad granice globalnog sela. U mnogim vrstama ekonomskih aktivnosti, problem distance i tro{kova je eliminisan u potpunosti. Jeftin pristup Internetu dozvoljava da ogromna koli~ina informacija bude transmitovana prakti~no u realnom vremenu, izme u dva mesta, po ceni koja je gotovo zanemarljiva u bilo kojoj ve}oj transakciji. Ovo je tako e na~in da se obezbedi odre eni tip usluga i proda {irok spektar roba - od knjiga i muzike 5 do kompjuterskog softvera i tehnologije. 5»Ono {to se dogodilo sa liderom u ovom polju Web firmom Napster je veoma pou~no. Tako se najpre ova firma - koja je posredovala u transferu muzi~kih hitova snimljenih na kompjuteru u kompresovanom MP3 fonnatu - veoma znatno ra{irila {irom sveta. Kasnije ipak - posle sudskih postupaka koji su i{li u korist zabrani neovla{}enog kopiranja i usled koordinisane akcije produkcijskih ku}a koje su bile zabrinute zbog sopstvenog profita - aktivnosti Napstera su se zna~ajno ograni~ile i dovele pod kontrolu. Ovakva vrsta sankcionisanja se sve vi{e i vi{e javlja kao posledica {irenja Internet aktivnosti. ^ak iako u po~etku takve inicijative nisu komercijalno orjentisane, one ulaze u sve oblasti gde se sklapaju poslovi, {to ih vodi profitno orjentisano okru`enje. Skora{nje iskustvo Napstera je najbolji primer za to. Videti: J. Woroniecki, New Economy: Illusion or Reality? Doctrine, Practice and the OECD Perspective, TIGER WP Series? 5, Warsaw, May 2001, pp Economic Annals no 165, April June 2005

8 Bogdan Ili} 192 Ekonomski anali br 165, april jun Internet ima sli~an uticaj na ekonomski razvoj u sada{njoj fazi na{e civilizacije koliko je imalo i otkri}e Amerike pre 500 godina. Ono dodaje starom svetu potpuno novu ekonomsku dimenziju u kojoj pojedinac mo`e da pi{e i ~ita, u~i i predaje, istra`uje i razvija, investira i dobija profit, proizvodi odre- ene robe i pru`a usluge, kupuje i prodaje, skladi{ti i konzumira. Ovo je istorijska promena koja obja{njava ne~uven zna~aj sada{njih otkri}a u stalnom procesu globalizacije. Ogromna koli~ina inventivnosti i preduzetni{tva, kao i zna~ajni ljudski i finansijski resursi sele se u virtuelni prostor, gde nalaze izuzetno povoljne uslove za ekspanziju. Ovo pokazuje da vizionari koji su mislili da }e slede- }a velika ekspanzija posle Doba Istra`ivanja biti orjentisana prema svemiru, nisu bili u pravu. Naravno, ova vizija se jo{ uvek mo`e materijalizovati, ali doba u kome sada `ivimo je doba Virtuelne Ekspanzije. Novi prostor stvara ogromne mogu}nosti, tako e predstavlja neizmeran izazov. Kao i ranije, ne}e svi biti u poziciji da iskoriste prednost nove tehnologije. I aktuelni dobici onih koji u~estvuju }e tako e zavisiti od odr`avanja dva faktora koja idu u korak sa va`e}om fazom globalizacije - promena politi~kih odnosa i evolucija ekonomskih znanja i menad- `erskih sposobnosti. Me utim, tehnolo{ka revolucija sama po sebi nije dovoljna da odr`i socio - ekonomski progres koji ide prema dobu globalizacije. Ono otvara puteve prevazila`enja psihi~kih barijera i, stoga, ne postoje u principu ekonomski nedostupni delovi sveta. Iako ne postoje vi{e regioni gde, tehni~ki govore}i, ne bi bilo mogu- }e investirati, proizvoditi, kupovati ili prodavati, postoje druge prepreke - politi~ke i socijalne, kulturne i mentalne razlike, trgovinske i tarifne barijere. 6 Preva- 6»Verovanje u progresivnu snagu Intemet revoluoije }e ostati samo jo{ jedna iluzija, dok god bude prisutno kulturolo{ko nazadovanje i nepismenost. Prvo, stvar koja je neophodna je sposobnost pisanja i ~itanja, a onda da se to isto radi na engleskom, i tek onda pojedinac mo`e u potpunosti iskoristiti prednosti kori{}enja Interneta, po{to je gotovo 95% svih informacija i podataka na Internetu napisano na engleskom. Ipak u mnogoljudnim zemljama poput Indije, Pakistana ili Egipta gotovo pola `ena i oko 40% mu{karaca je nepismeno. Ipak sada je jo{ neophodnije dati im dodatnu {ansu koju pru`aju globalizacija i nova ekonomija, pogotovo imaju}i u vidu fundamentalan progres u edukaciji koji pru`aju. Tako e veoma je bitno da je u postsocijalisti~kim zemljama (naro~ito u republikama biv{eg Sovjetskog Saveza) znanje engleskog jezika - koji je lingua franca Interneta i modernog sveta - jo{ uvek na veoma niskom nivou. Marcin Piatkowski, The Institutional Infrastructure of the New Economy and Caching-up Potential of Postsocialist Countries, TIGER Working Paper Series No. 16, Warsaw, 2002, pp. 6-11

9 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji zila`enje takvih prepreka zahteva adekvatnu politiku, obzirom da sam tehnolo{ki progres nije u stanju da ih sve prevazi e. 7 Stari problemi treba da budu suo~eni ne samo sa sredstvima novih tehnologija, nego i uz pomo} novih politika uobli~enih prema zahtevima nove ekonomije i putevima globalizacije, obzirom da izazov sa kojim smo suo~eni nije povezan u tolikoj meri sa hitno{}u novog ekonomiksa (ili npr e-conomics - misli se na ekomiju na internetu) koliko sa potrebom za novom politikom. Takva politika bi trebalo da podrazumeva nove koordinacione mehanizme, posebno na globalnoj skali, i da obrazuje novi internacionalni poredak, zato {to je postoje}i neadekvatan prema zahtevima moderne globalne ekonomije. Tako e postoje kvalitativne promene koje stoje na ovom planu, prouzrokovane razli~itim faktorima, uklju~ene, ali ne i ograni~ene tehnolo{kim progresom. Direktne investicije stavljaju u prvi plan kretanje kapitalnih dobara i tehnologija, tako e i roba proizvedenih zahvaljuju}i novim (tipi~no vi{e konkurentnim) proizvodnim potencijalima oslobo enim kroz investicije. Tako veliki i rapidni kapitalni transferi ne bi bili mogu}i bez pove}anja oslonca na ekonomiju sa Interneta. Bez Web-a, volumen informacija prene{enih (koji je neophodan uslov efektivnog i profitablinog kapitalnog trasnfera, koji spre~ava pogre{no alociranje resursa) nikad ne bi dostigao njegov sada{nji nivo. Zapravo, ovo je najzna~ajnija promena sprovodena kroz Intemet. Prepreke danas vi{e nisu povezane sa obimom i koli~inom transfera informacija u zemlje u tranziciji, uklju~uju}i i taj odnos prema proizvodnom procesu i tehnolo{kom napretku, ali jesu sa kapacitetom da ove zemlje apsorbuju informacije i da ih koriste na razuman na~in (zaostajanje u nivou tehnolo{ke i dru{tveno-ekonomske razvijenosti). Me utim, nova ekonomija otvara nove mogu}nosti za sve ekonomije, pa i zemlje u tranziciji, iako transfer kapitala i direktne investicije (a onda tako e i 7»Nasdaq - indeks Ameri~kih novo ekonomskih firmi, koji je rezultat tr`i{ne procene kompanija koje su uglavnom povezane sa proizvodnjom hardvera i softvera, razvojem Interneta i ekspanzijom razli~itih vidova elektronskog poslovanja - je prvo sko~io na preko poena, a onda dramati~no pao ispod psiholoske barijere od poena. Samo tokom 12 uzastopnih meseci izme u sredine marta i on se smanjio za 57%, padaju}i sa na poena. U istom intervalu, berzanski indeks stare ekonomije npr. Dow Jones, je izgubio samo 1,6% svoje vrednosti! Nasdaq indeks je do`iveo vrh tokom tr`i{ne euforije na talasu brzog {irenja novo ekonomskih firmi dostigav{i maksimum od poena, da bi u ranoj fazi tvrdog sletanja Ameri~ke ekonomije u prole}e pao na dno, tj poena. [to se ti~e Dow Jones indeksa, slabljenje ekonomske ekspanzije i promena investitorskog pogleda na tr`i{te je dovela do pada od samo 14,9%, i to sa maksimalnog nivoa od u vreme vrhunca pa sve do dna od poena sredinom marta 2001., Marcin Piatkowski, The Institutional Infrastructure of the New Economy and Caching-up Potential of Postsocialist Countries, TIGER Working Paper Series No. 16, Warsaw, 2002, pp Economic Annals no 165, April June 2005

10 Bogdan Ili} 194 Ekonomski anali br 165, april jun transferi tehnologije i menad`mentskih ve{tina) ispadaju naro~ito profitabilne u najrazvijenijim zemljama. To mo`e biti paradoks razvojnog procesa da kapital najvi{e ide na mesta gde je ve} u izobilju, ali to je logika kapitalisti~ke akumulacije i alokacije, iako se danas kapital seli i u mnoge druge zemlje, pa i zemlje u tranziciji. 8 Novi element ovog procesa u poslednjoj dekadi je bio uspostavljen uz pomo} veoma velikih finansijskih priliva koji su akumulirani u bogatim zemljama kao {tednja, ali onda su usmereni - u formi direktnih ili portfolio investicija - na manje razvijene ekonomije, uklju~uju}i postsocijalisti~ke zemlje. Ono {to je napravilo ovaj proces mogu}im je tranzicija. Kompjuterizacija i posebno ekspanzija Interneta danas olak{ava taj proces. Ovo mo`e da dovede do svetlije razvojne perspektive za Centralnu i Isto~nu Evropu, kao i za odre ene tr`i{ne ekonomije koje se javljaju na prostorima biv{eg Sovjetskog Saveza. Po~etni uslovi razvoja zemalja u tranziciji odre uju i brzinu kojom }e se usvojiti nova ekonomija. [to je jedna zemlja razvijenija u odnosu na drugu, utoliko je ve}a i njena {ansa da iskoristi prednosti koje sa sobom nosi nova ekonomija. Me utim, iako nova ekonomija za sada ima neznatne makroekonomske efekte u zemljama u tranziciji, izgleda da su mikroekonomski efekti itekako zna- ~ajni i pozitivni u odre enim privrednim granama (kao {to su, na primer, trgovina na malo, finansijske usluge, transport). Menad`erski informacioni sistemi zajedno sa upotrebom e-mejl sistema su najvi{e doprineli pove}anju produktivnosti rada u Poljskoj, Sloveniji, ^e{koj i sl. Nova ekonomija je donela ve} neke pozitivne efekte u razvoju zemalja u tranziciji brz razvoj elektronskog bankarstva, elektronske trgovine, internet portala i sl., {to su primeri potencijalne upotrebe savremene tehnologije. Me utim, makroekonomski uticaj elektronskog poslovanja u zemljama u tranziciji je jo{ uvek neznatan. Ubrzan prodor interneta (vi{e od 10% Poljaka je krajem »Skoro 6,5% (57,6 milijardi dolara) je absorbovano u od strane Kine i dodatnih 23% (20,5 milijardi) od strane Hong Konga. Stoga, Kina i Hong Kong - koji zajedno privla~e 80,1 milijardi dolara, tj. 8,8% ukupne vrednosti ukupnih stranih investicija - zauzima tre}e mesto u svetu, iza SAD (26,6%, tj. 236,2 milijardi) i UK (9,3%, tj. 82,5 milijardi). Tek na ~etvrtoj poziciji se nalazi motor Evropske Unije, tj. Nema~ka u koju su ostale zemlje sveta investirale 68,9 milijardi dolara, {to je 7,8% ukupnih svetskih investicija. Sve centralnoisto~ne i postsovjetske ekonomije u tranziciji su u apsorbovale oko milijardi dolara, od ~ega je Poljska dobila lavovski deo od oko 9,3 milijardi. Ovo je tek 0,85% od ukupne vrednosti stranih investicija u svetu, ali je ipak ve}e od poljskog doprinosa svetskom output-u koji je iznosio 0,6%., Marcin Piatkowski, The Institutional Infrastructure of the New Economy and Caching-up Potential of Postsocialist Countries, TIGER Working Paper Series No. 16, Warsaw, 2002, pp. 6-11

11 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji godine koristilo internet svakodnevno; taj procenat je jo{ ve}i u Estoniji, Sloveniji, Ma arskoj, ^e{koj, ali mnogo manji u ostalim zemljama u tranziciji), uvo enje elektronskog poslovanja (^e{ka, Slovenija, Poljska, Ma arska) ili poku{aji uvo enja elektronske vlade (kao, na primer, u Sloveniji) predstavljaju nove prodore u dru{tvo razvijenih zemalja. Ubrzan napredak u usvajanju inovacija informacione tehnologije ukazuje na potencijalnu tehnolo{ku revoluciju u zemljama u tranziciji. Me utim, bi}e potrebno jo{ dugo vremena dok mikroekonomski progres nastao u uslovima nove ekonomije ne po~ne zna~ajnije da uti~e na `ivotni standard stanovni{tva (u pozitivnom smislu). Pobolj{anja produktivnosti na nivou preduze}a ili grane nastala primenom informacione tehnologije }e dovesti do ubrzanja privrednog rasta tek na srednji ili dugi rok. Pored toga, posmatrano na dugi rok, da bi zemlje u tranziciji po~ele da se pribli`avaju razvijenim zemljama potrebno je pored usvajanja nove informacione tehnologije da usvajaju i znanja iz oblati menad- `menta i organizacije, kao i da privuku finansijska sredstva iz bogatih zemalja. Koristi nastale konvergencijom i primenom informacione tehnologije zavise od kvaliteta nacionalnih politika, nivoa razvijenosti institucionalne infrastrukture i sposobnosti menad`menta. Nova ekonomija nudi nekoliko mogu}nosti za zemlje u tranziciji da postignu br`i ekonomski rast i razvoj. Ali, tako e, ona istovremeno stvara i odre ene opasnosti. Zemlje u tranziciji mogu da postignu ubrzani ekonomski razvoj zahvaljuju}i niskim oportunitetnim tro{kovima zamene starih novim tehnologijama (oni su veoma visoki za razvijene zemlje zemlje u tranziciji u su{tini uop{te nemaju takvih tro{kova), mla em stanovni{tvu koje po pravilu br`e usvaja inovacije, kao i zahvaljuju}i visokom stepenu njegovog obrazovanja, {to ima veoma visoku vrednost u uslovima nove ekonomije. Uz to, prednosti internet revolucije se i zasnivaju na primeni interneta u na znanju zasnovanom dru{tvu koje je posledica nove ekonomije i koje omogu}ava br`u difuziju i usvajanje inovacija. Takve {anse i mogu}nosti koje se pru`aju zemljama u tranziciji mogu biti umanjene ili u potpunosti poni{tene ukoliko do e do pojave digitalne podele i tehnolo{ke zamke. Uprkos navedenim opasnostima i izazovima koje sa sobom nosi»nova ekonomija«za zemlje u tranziciji, ekonomski potencijal tehnolo{kih inovacija je veoma zna~ajan, posmatrano na dugi rok. Me utim, na kratak rok posmatrano tradicionalna akumulacija fizi~kog i ljudskog kapitala je zna~ajnija od tehnolo- {kog progresa. Empirijske studije pokazuju da izme u i godine u razvijenim zemljama Zapadne Evrope tehnolo{ki progres u~estvuje sa 60% u godi- {njoj stopi rasta dru{tvenog proizvoda, {to je mnogo vi{e nego u zemljama u tranziciji. To ukazuje da u zemljama u tranziciji akumulacija tradicionalnih 195 Economic Annals no 165, April June 2005

12 Bogdan Ili} 196 Ekonomski anali br 165, april jun faktora proizvodnje, odnosno investicije u fizi~ki kapital i u manjoj meri u ljudski kapital imaju mnogo ve}eg zna~aja nego u razvijenim zemljama. Samim tim, tradicionalni faktori proizvodnje }e jo{ dugo vremena ostati glavni nosioci ekonomskog rasta u zemljama u tranziciji, ali se pri tom moraju imati u vidu i zahtevi»nove ekonomije«. To proizilazi iz ~injenice da zemlje u tranziciji moraju prvo razviti fizi~ku infrastrukturu, investirati u obrazovanje radne snage i razvoj novih institucija, {to sve zajedno poja~ava uticaje tehnolo{kog progresa, ukoliko `ele da iskoriste njegove pozitivne efekte. Zna~aj nove ekonomije postepeno }e se pove}avati, jer }e vremenom stopa prinosa na investicije u fizi~ki i ljudski kapital opadati. Samim tim, na dugi rok posmatrano, krajnji uspeh procesa sustizanja razvijenih zemalja u zemljama u tranziciji }e zavisiti i od nove ekonomije. Tehnolo{ka transformacija u drugoj polovini XX veka i na po~etku ovog veka, sli~no kao i sa situacijom na kraju XIX veka, }e zahtevati od svih zemalja ogromna netehni~ka prilago avanja. Naime, sa ta~ke gledi{ta kako vlade tako i preduze}a, takva potreba }e se pro{iriti na polje socio i ekonomske politike, kao i na upravljanje. Sa dru{tvene ta~ke gledi{ta, to }e produ`iti privikavanje na stalnu promenu (i njenu nesigurnost) kao i implikacije koje }e ona imati na profesionalnu karijeru i stil `ivljenja. Da bi se promovisala nova ekonomija, ili drugim re~ima, da bi se razvilo i koristilo znanje (menad`ment), dru{tvu je potrebna prava me{avina regulatornog haosa (i sloboda operisanja) i reda ( stvarala~ka destrukcija [umpeter). Sa jedne strane, preterana kontrola i autoritet gu{e inovacije, dok sa druge previ{e nesigurnosti i nedostatak reda spre~avaju racionalno funkcionisanje i obeshrabruju preuzimanje rizika. Ipak, transformacije u politi~koj, institucionalnoj i ekonomskoj strukturi, kao i stvarna decentralizacija, i socijalni konzensus oko promena, nisu dovoljni da dovedu toliko `eljenu novu ekonomiju. Nova, pobolj{ana, globalna re{enja }e se morati primeniti u sferama poput za{tite prava potro{a~a, prava na privatnost, sigurnost pla}anja, kontrolu indeniteta, za{titu intelektualne svojine i slobodnog tr`i{ta. U suprotnom, ne}emo mo}i da u potpunosti implementiramo ICT rezerve, elektronsku trgovinu, Internet, kao {to bi smo mogli nove materijale, goriva, energetske izvore, biotehnolo{ka otkri}a itd. Generalno, stalno evolviraju}i kapitalizam stvara pogodne uslove za primenu modernih tehnolo{kih potencijala. Nadajmo se da }e evolvirati tako {to }e uzeti u obzir i dru{tvenu dimenziju (razvoj informati~kog dru{tva)! Toffler obja{njava fenomen na fenomenalan na~in: Klju~ ubrzanog razvoja mo`da nije mogu}nost date zemlje da proizvodi informati~ku tehnologiju, ve} sposobnost da ih koristi na kreativan na~in... Ipak, ekonomska korisnost digitalne tehnologije ili drugih tehnologija ograni~ava tip kulture i institucije date zem-

13 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji lje. Bez novog dru{tva, ne}e biti nove ekonomije, i bez novih institucija, ne}e biti novog dru{tva. Herman Bryant Maynard, Jr. i Susan E. Mehrtens se sla`u sa prethodno spomenutim mi{ljenjem i dodaju jo{ jedan neophodan faktor: naime, potpuno transformisana preduze}a ^etvrtog Talasa su u potpunosti fokusirana kako na individualnu tako i globalnu korisni~ku podr{ku, bez obzira na lokaciju. Na ovaj na~in, u slu~aju ekonomije bazirane na znanju, takve prednosti se mogu oja~ati ili stvoriti iz po~etka. Rudimentarno, ekonomija bazirana na znanju, se sastoji iz dva seta ve{tina: intelektualne kreacije i proizvodne implementacije. Nema potrebe (i uglavnom ni mogu}nosti) da se bude dobar u oba. Dovoljno je ako se zemlja koncentri{e na jedan set i nije je sramota da imitira i inovira (kao {to je nekada Japan radio). Ipak, u ovoj fazi, treba nam svesna politika treba nam izbor treba nam strategija razvoja primerena XXI, a ne XIX i XX veku ( be`anje u kapitalizam - Galbrajt) 9. Pri tome Strategija dru{tvenog razvoja mora najpre definisati glavne etapne ciljeve. Oni se koncentri{u oko onoga {to bismo mogli nazvati po{tenom dr`avom, oko kompetentnih upravlja~a, uva`avanja osnovnih egzistencijalnih interesa ve}ine dru{tva, osiguranja sfere individualnih sloboda, vladavine pravednih zakona i stvaranja demokratske i stabilne dr`ave. Skok na krajnje ciljeve jeste skok u ni{ta. Potrebna je nova, veoma razu- ena i operativna teorija prelaznosti bez koje nije mogu}e nikakva iole vredna strategija dru{tvenog razvoja, niti racionalno uklju~enje u procese tranzicije... To je put za zasnivanje jedne istorijski konkretizovane, polivalentne strategije dru{tvenog razvoja. Oko tih pitanja morao bi se posti}i socijalni i politi~ki konsenzus. Odre ivanje i elaboracija tih polja i odnosa me u njima nisu mogu}i bez jasnog odgovora upravlja~kih i intelektualnih elita na pitanja: kakvom dru- {tvu te`imo i kako je mogu}e graditi u postoje}im svetskim (i doma}im) okolnostima?... No, ve} se postavilo pitanje napu{tanja tih pretpostavki za ve}i deo postrealsocijalisti~kih zemalja, ne radi nekog novog revolucionarnog skoka u budu}- nost, nego radi opstanka, izbegavanja socijalne katastrofe i jo{ jedne slepe ulice istorije. Nametnula se potreba za tranzicijom iz tranzicije. Dominantna ve}ina postrealsocijalisti~kih zemalja spada u zemlje koje vi{e nemaju vremena Economic Annals no 165, April June Stvar je u tome da se onemogu}i, ili barem bitno ograni~i, crni kapitalizam koji razara privredu i dru{tvo baca daleko nazad u svom razvoju, da se istovremeno stvaraju uslovi za postepeni privredni i i op{tedru{tveni oporavak, i da se u globalizaciju uklju~e prvenstveno putem modernih znanja i inovativnih dru{tvenih elita, a ne naslepo, vazalno i podra`avala~ki (podvukao B.I.), Z. Vidojevi}, Globalizacija i nova istorijska neizvesnost, zbornik Isku{enja globalizacije, Kikinda, 2004, str. 90

14 Bogdan Ili} Ako se ne mogu preskakati epohe, mo`e se imati sposobnost refleksije, odnosno sposobnost spoznaje i delovanja druga~ije. Po e li se od te komponente istorije, onda ima smisla rehabilitovati i iznova promisliti kategoriju me{ovitog dru{tva unutar strategije i tranzicije i globalizacije, ali bez pretenzija da se opet tra`i ~arobna formula novog dru{tvenog razvoja. Minimum u prakti~noj, sistemskoj primeni te kategorije jeste uspostaviti elementarnu socijalnu dr`avu i onemogu}iti mafiozni kapitalizam posredstvom vladavine prava i kontrole klju~nih ekonomskih i politi~kih institucija odozgo, uklju~uju}i i forume participacije i samouprave, i iznutra posredstvom instaliranja odgovorne vlasti. To nije utopija, ve} sasvim dosti`na promena (podvukao B.I.). 10 U tom smislu zanimljiv je pregled tzv. sistemskih dimenzija tranzicije Isto~ne Evrope bugarskog autora N. Genova: Ekonomski anali br 165, april jun Predmet Zadatak Potencijalni efekti prilago avanje globalnim informacionim tehnologijama tehnolo{ko restrukturiranje informatizacija ekonomsko restrukturiranje marketizacija politi~ko restrukturiranje demokratizacija kulturno restrukturiranje univerzalizacija prilago avanje globalnim tr`i{tima prilago avanje globalnoj racionalizaciji politike prilago avanje globalnim inovacijama u kult uri Navedeni pregled pokazuje da je su{tina tranzicije prilago avanje globalnim tokovima u svim oblastima: ekonomskoj, tehnolo{koj, politi~koj, kulturnoj i drugim i to posredstvom procesa informatike, marketinga, demokratizacije. Ostvarivanje navedenih procesa podrazumeva postojanje i tzv. akcionih dimenzija tranzicije: Dimenzije Zadaci Efekti akteri inicijative i odgovornosti konkurentnost balansiranje odnosi hijerarhije i meritokratija poliarhije procesi efektivna alokacija resursa inovacije 10 Z. Vidojevi}, Globalizacija i nova istorijska neizvesnost, zbornik Isku{enja globalizacije, Kikinda, 2004, str. 90, 91 i Videti: N. Genov, Managing Transformation in Eastern Europe, UNESCO-MOST, Paris-Sofia, 1999

15 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji Me utim, za ve}inu zemalja u tranziciji sve navedene (sistemske i akcione) dimenzije, predvi eni zadaci i o~ekivani efekti su ozbiljni izazovi, velika isku- {enja i velike te{ko}e. 12 Sasvim je o~igledno da je ispunjenje ovih zahteva ote`ano u mnogim zemljama u tranziciji. Zato je danas problemati~no govoriti o istinskoj realizaciji demokratskih ideja postavljenih u osnovu stvaranja Interneta. Ako se prisetimo da polovina stanovnika neke zemlje ni jednom u `ivotu nije koristila telefonski aparat, problem intelektualnih barijera postaje jo{ vi{e vidljiv. U narednoj tabeli se pokazuje koliko se razlikuju mogu}nosti dostupa Interneta, a time i mogu}nosti razvoja»nove ekonomije«u zavisnosti od regiona (1999. godina): Region Broj stanovnika koji imaju pristup Internetu, milioni, 1999 % od op{teg broja veza, 1999 % od svetskog stanovni{tva, 1999 SAD i Kanada Evropa Azija Latinska Amerika Afrika Bliski istok Kada su u pitanju zemlje u tranziciji, imamo slede}u situaciju po pitanju dostupnosti Interneta: Zemlja Broj personalnih ra ~unara, Broj internet korisnika, Ukupno Na Ukupno Na 100 (000) stanovnika (000) stanovnika Albanija 10,0 25, ,76 Belorusija 808,7 815, Bosna i Hercegovina 100,0 243, Bugarska 605,0 746, ,46 Hrvatska 789, , ,69 ^e{ka 1.500, , ,67 Estonija 560, , ,03 Ma arska 1.600, , ,84 Letonija 310, , ,17 Litvanija 250,0 679, ,06 Moldavija 60,0 136, , Economic Annals no 165, April June Detaljnije videti: S. Pokrajac, Tehnologizacija i privatizacija, Beograd, 2004.

16 Bogdan Ili} Poljska 3.800,0 983, ,54 Rumunija 1.800,0 806, ,57 Rusija 6.000,0 409, ,87 Srbija i Crna Gora 640,0 597, ,71 Slova~ka 862, , ,04 Slovenija 800, , ,06 Makedonija 70,0 342, Ukrajina 600,0 119, ,83 Izvor: ITU Statistical Yearbook, International Telecommunications Union, D/ict/statistics/index.html 200 Ekonomski anali br 165, april jun Dakle, uspe{an razvoj zemalja u tranziciji u uslovima»nove ekonomije«nije lak, ali on nema alternative i sa tim se {to pre moraju suo~iti zemlje u tranziciji. Iz navedenog je mogu}e zaklju~iti da zemlje u tranziciji imaju i odre ene prednosti u ostvarivanju ubrzanijeg razvoja u uslovima»nove ekonomije«(manji transakcioni tro{kovi, smanjeni tro{kovi fundamentalnih istra`ivanja kori{tenja iskustava visokorazvijenih zemalja, visokokvalifikovani mla i kadrovi, te`nja za sustizanjem razvijenog sveta i sl.), tako da zemlje u tranziciji mogu skra}ivati sve one faze razvoja kroz koje su pro{le danas razvijene zemlje. Time }e se ubrzati sopstveni razvoj zemalja u tranziciji, kao {to je to ranije ostvario Japan i tzv.»mali tigrovi«isto~ne Azije. Ove prednosti zemlje u tranziciji treba da iskoriste kako bi se {to pre uklju~ile u krug razvijenih, tr`i{nih ekonomija i modernih parlamentarnih demokratija. PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMALJA U TRANZICIJI Za ve}inu zemalja u tranziciji Centralne i Isto~ne Evrope je najva`nije da ostvare {to pre prijem u Evropsku uniju. One tu svoju nameru svakom prilikom nagla{avaju, o~ekuju}i da }e nai}i na adekvatno razumevanje u organima i ~lanicama EU. Ve}ina zemalja u tranziciji smatra da }e njihovo uklju~enje u jedinstveno tr`i{te EU stvoriti ~vrste uslove za njihov ekonomski napredak i odr`ivi ekonomski rast i razvoj po stopama koje bi smanjile jaz izme u njih i ekonomski razvijenih zemlja Zapada. One tako e smatraju da }e njihovim prijemom u EU oja~ati svoje nove demokratske institucije i op{ta bezbednost u regionu. Psiholo- {ki, ~lanstvo u EU vidi se kao potvrda njihovog «povratka u Evropu» i «podvla- ~enja jasne linije nakon posleratnog perioda kada su one bile predmet spoljne hegemonije» Enlarging the European union to the transition economies, ECE, Economic Bulletin for Europe, Vol. 48 (1996), UN, 1996, p. 8

17 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji EU je tako e jasno deklarisala svoj interes za pro{irenje na Istok te`e}i ka pove}anju bezbednosti i politi~ke stabilnosti u Isto~noj Evropi, ali i da ostvari ekonomske koristi od slobodne trgovine i slobodnog protoka kapitala na pro{irenom tr`i{tu. Me utim, stvarno stanje u vezi sa prijemom novih ~lanova u EU nije jo{ sasvim jasno. Jo{ godine EU je proklamovala «preosmi{ljavanje Evrope» i stvaranje «nove Evrope«, i to ne samo na ekonomskom, ve} i na politi~kom i bezbednosnom planu. Polaze}i od toga pojedine zemlje u tranziciji, posebno one koje su potpisale Evropske ugovore sa EU 14 odmah su proklamovale svoj cilj da se priklju~e EU {to je mogu}e br`e. Prema istra`ivanjima Statisti~ke komisije UN i ESE dru{tveni proizvod (GDP) per capita pojedinih razvijenijih zemalja u tranziciji u odnosu na GDP per capita Austrije uzet za 100 u godini bio je najvi{i u Sloveniji - 51,3%. Slede ^e{ka - 45,5%, Slova~ka sa 35,3%, Ma arska sa 31,6%, Poljska 26,2%, Estonija s 19,3%, Bugarska sa 22,1% i Rumunija sa 20,7%. Nivo per capita ekonomski najmanje razvijenih ~lanica EU: Gr~ke, Portugalije i [panije iznosio je u odnosu na Austriju u istoj godini: 55,7%, 61% i 68% respektivno 15. Na osnovu toga lako je zaklju~iti da i ekonomski najrazvijenije zemlje u tranziciji po stepenu privrednog razvoja zaostaju za najmanje ekonomski razvijenim sada{njim ~lanicama EU. Postoje}i jaz u stepenu privrednog razvoja nije lako prevazi}i i za to }e biti neophotine decenije pod uslovom da zemlje u tranziciji u budu}nosti ostvare godi{nje stope privrednog rasta znatno iznad proseka EU, {to nije nimalo lako realizovati. Me utim, nivo privrednog razvoja nije neophodan uslov/za prijem pojedinih zemalja u tranziciji u ~lanstvo EU. Bitno je njihovo prilago avanje «kriterijumima konvergencije» koji su utvr eni i za postoje}e ~lanice EU, to jest pribli`avanje godi{nje stope inflacije pokretnom proseku inflacije triju zemalja ~lanica EU sa najni`om stopom inflacije u datoj godini plus 1,5 procentnih poena; nivou dr`avnog teku}eg deficita od 3% od nivoa GDP 16 i pragu op{teg dr`avnog duga od 60% njihovog GDP. Ispunjenje ovih uslova predstavlja veliku te{ko}u i za 14»Evropski ugovori«su ugovori o pridru`enju zaklju~eni sa zemljama Istoka koje EU namerava da primi u puno ~lanstvo. Do kraja godine Evropski ugovor sa EU potpisalo je 10 IEZT: Bugarska, ^e{ka, Ma arska, Poljska, Rumunija, Slova~ka, Slovenija, Estonija, Litvanija, Letonija. Svi «evropski ugovori«su u su{tini isti. Ure uju politi~ke, privredne i finansijske odnose izme u strana ugovornica. Cilj je u~lanjenje pridru`enih zemalja u EU. Prema: B. Babi}, Institutucionalni probkmi u ekonomskoj saradnji SRJ sa EU, u: Jugoslavija i Evropska unija, IMPP, Beograd, 1996, str UN Statistical Comission and ECE, International Comparison of Gross Domestic Product in Europe 1993, UN, New York and Geneva, 1997, p ECE, Economic Survey of Europe in , NewYork and Geneva, 1994, pp Economic Annals no 165, April June 2005

18 Bogdan Ili} 202 Ekonomski anali br 165, april jun mnoge sada{nje ~lanice EU, a za najve}i broj zemalja u tranziciji, bar u bli`oj budu}nosti, ovi ciljevi su prakti~no van doma{aja njihovih realnih mogu}nosti. Pitanje pro{irenja EU na Istok posebno je aktuelizovano tokom godine, nakon odluke o pro{irenju NATO na Istok i pokretanju pregovora za prijem Poljske, ^e{ke i Ma arske u ovu organizaciju. Komisija EU je 16. jula uputila Evropskom parlamentu u Strazburu poseban dokument, nazvan «Agenda 2000», kojim se predla`e pokretanje postupka za otvaranje pregovora sa 5 od 10 evropskih zemalja u tranziciji, koje su podnele molbe za prijem u EU. Prema odluci Komisije EU u prvom krugu otpo~eli su pregovori sa: Ma arskom, Poljskom, ^e{kom, Slovenijom i Estonijom. Prema statutamim odredbama EU ovi pregovori mogli su po~eti tek nakon 6 meseci od dono{enja odluke o njihovom pokretanju. U drugom krugu kandidata za prijem u EU su Slova~ka, Rumunija, Bugarska, Letonija i Litvanija. U svakom slu~aju mo`e se o~ekivati da }e za narednih godina ve}ina evropskih zemalja u tranziciji postati ozbiljni kandidati ili ~lanice EU. Pojedina~ni pregovori za prijem pomenutih zemalja u tranziciji u EU zapo~eti su krajem marta godine. Pro{le, tj godine u punopravno ~lanstvo EU pored navedenih zemalja iz prvog kruga primljene su jo{ Slova~ka, Letonija i Litvanija, te Malta i Kipar. Pri tome, mora se ukazati i na odre ene nove momente koji u procesu pro{irenja mogu nastati po Srbiju i Crnu Goru. Prijemom novih ~lanica u EU, Srbija i Crna Gora }e se na}i u ekonomskom i politi~kom okru`enju Unije. Na njenim granicama nalaze se pored Gr~ke i Italije i nova ~lanica EU: Ma arska, a potom verovatno Bugarska i Rumunija. Hrvatska se ubrzano priklju~uje zemljama koje «~ekaju u red» na prijem u EU. 17 To }e verovatno biti slu~aj i sa Albanijom. Srbija i Crna Gora imaju veliki ekonomski i politi~ki interes da uspostavi te{nju saradnju sa EU. Da nije do{lo do raspada biv{e SFRJ i podr{ke me unarodne zajednice secesiji najpre Slovenije i Hrvatske, a potom BiH i Makedonije, i kao posledica toga do nacionalnih i verskih ratnih sukoba u njenom okru`enju, odluke UN o uvo enju ekonomskih sankcija i embarga protiv na{e zemlje i njenog isklju~enja iz UN, OEBS-a, me unarodnih ekonomskih i finansijskih organizacija i suspenzije ugovora o saradnji sa EU - Srbija i Crna Gora bi verovatno danas bile u prvom krugu kandidata za prijem u ~lanstvo EU. Kako sada stvari stoje, na{a zemlja mora ulo`iti velike napore da povrati pozicije koje je SFRJ imala na tr`i{tu EU. Me utim, pre toga ona mora da ispuni svoje me unarodne obaveze prema Ha{kom sudu, te povrati svoje mesto u me unarodnim finansijskim i ekonomskim organizacijama, po- 17 Detaljnije o pojedinim aspektima saradnje Jugoslavije sa EU videti u: Jugoslavija i Evropska unija, red. prof. dr Blagoje Babi} i mr Gordana Ili}, IMPP i Beobanka a.d., Beograd, 1996.

19 Perspektive razvoja zemalja u tranziciji sebno u Svetskoj banci i MMF, {to je neophodan uslov za pokretanje bilo kakve inicijative o njenoj saradnji sa EU. Srbija i Crna Gora mora tako e da stabilizuje svoju ekonomsku situaciju, a sistem i kriterijume privre ivanja da prilagodi onima koji vladaju u EU i drugim zemljama sa razvijenom tr`i{nom privredom. Za sve to i ima i nema dovoljno vremena. U svakom slu~aju strate{ko opredeljenje u odnosu na EU mora se {to skorije doneti: ~lanstvo u EU kao dugoro~an cilj je po- `eljno i neophodno. Zato, ekonomska i politi~ka stabilizacija i transformacija u pravcu normalne i efikasne tr`i{ne privrede za nas nemaju alternative. Me utim, ovaj zadatak nije nimalo jednostavan, a za njegovu realizaciju bi}e potrebne godine, ako ne i decenije. Stoga na ovom planu treba delovati odlu~nije i istrajnije nego {to je to do sada bio slu~aj. Srbija i Crna Gora moraju organski prihvatiti model tr`i{ne privrede koji bi bio prilago en njenim specifi~nostim, a ne samo jednostavno kopirati ili imitirati ovaj ili onaj od vladaju}ih modela tr`i{ne ekonomije u savremenom svetu. Politi~ka stabilnost i op{ta i ekonomska bezbednost ne samo da su po`eljne pretpostavke, ve} su i conditio sine qua non za su{tinsku ekonomsku i dru{tvenu transformaciju koja SCG, kao i svim zemljama u tranziciji, predstoji. Ekonomski tokovi u Srbiji i Crnoj Gori odvijaju se u veoma nepovoljnim uslovima (sankcije Saveta bezbednosti UN, NATO agresija, politi~ki, ekonomski i drugi pritisci na zemlju i sl.). Veliko je ekonomsko osiroma{enje zemlje: pad bruto dru{tvenog proizvoda na oko 51% od onog iz godine, pad nacionalnog dohotka na oko 2000 USD po glavi stanovnika, velika je spoljna i unutra{nja zadu`enost, pokidane su veze sa inostranim tr`i{tima, onemogu}en je pristup svetskim finansijskim institucijama i sl. Zato se postavlja pitanje: kako i kuda dalje u takvim uslovima? Smatramo da ubrzani oporavak, te reforma i razvoj na{e privrede i dru{tva podrazumeva, pre svega, utvr ivanje adekvatne strategije razvoja, sa naznakom osnovnih pravaca, prioriteta, finansijskih i drugih mogu}nosti i sl. U nas su danas prisutna dva koncepta ekonomskog razvoja, i to: a) Koncept razvoja s osloncem na sopstvene snage i b) Koncept razvoja na osnovu anga`ovanja inostranog kapitala u razli~itim oblicima. Me utim, ovi koncepti ne protivure~e jedan drugom, ve} naprotiv, njihovo uporedno kori{}enje mo`e dati optimalne pozitivne rezultate. Pre svega, mora se po}i od sopstvenih mogu}nosti i napora, {to podrazumeva obnovu zemlje uz restrukturiranje privrede u svojinskom, organizacionom, upravlja~kom i finansijskom smislu, te razvoj tr`i{ne infrastrukture. Sa ja~anjem ekonomskog potencijala na{e privrede ja~a}e i interes inostranog kapitala za ulazak u Srbiju i Crnu Goru u razli~itim oblicima (koncesije, ku- 203 Economic Annals no 165, April June 2005