ZEMALJA U RAZVOJU U SVETSKOJ TRGOVINI

Transcription

1 ^LANCI/ARTICLES Radovan Kova~evi} * POLO@AJ ZEMALJA U RAZVOJU U SVETSKOJ TRGOVINI THE POSITION OF DEVELOPING COUNTRIES IN INTERNATIONAL TRADE APSTRAKT: Poslednjih godina zna~ajno su smanjene trgovinske prepreke koje su usporavale porast u~e{}a zemalja u razvoju (ZUR) u svetskoj trgovini. Smanjivanje ovih prepreka je dovelo do dramati~ne promene strukture trgovine ZUR - smanjivanje zavisnosti od izvoza sirovina u korist pove}anog udela izvoza industrijskih proizvoda i usluga. Sem toga, pove}an je zna~aj me usobne trgovine ZUR. To ima zna~ajne posledice za ulogu koju igraju ZUR u svetskoj privredi i trgovinskom sistemu. ZUR su postale veliki igra~i u svetskoj privredi. Izvozno usmerene strategije brojnih zemalja Azije sa tr`i{tem u nastajanju dovele su do zna~ajnog porasta trgovine i omogu}ile stabilan rast njihovog u~e{}a u svetskoj trgovini. KLJU^NE RE^I: Zemlje u razvoju, trgovinska politika, svetska trgovina, trgovinski sistem, carine, struktura trgovine, pristup tr- `i{tu. UVODNE NAPOMENE ABSTRACT: Recent years have seen a substantial reduction in trade policy and other barriers inhibiting developing country participation in the world trade. Lower barriers have contributed to a dramatic shift in the pattern of developing country trade -away from dependence on commodity exports to much greater reliance on manufactures and services. In addition, exports to other developing countries have become much more important. These changes have profound implications for the role played by developing countries in the world economy and the trade system. Developing countries have become major players in the global economy. The outward-oriented strategies of many economies in emerging Asia have been reflected in high trade growth and a steady increase in their share in the world trade. KEY WORDS: developing countries, trade policy, world trade, trade system, tariffs, trade patterns, market access. 65 Uloga trgovine u svetskoj privredi tokom proteklih 50 godina zna~ajno je porasla. Trgovina je rasla mnogo br`e nego proizvodnja, a mnoge zemlje koje su ostvarile visoke stope privrednog rasta to su postigle zahvaljuju}i pove}anju svog udela u svetskoj trgovini. Politika uvozne supstitucije, rasprostranjena tokom pe- * Centar za nau~noistra`iva~ki rad PKS

2 Radovan Kova~evi} 66 Ekonomski anali br 162, jul septembar desetih, {ezdesetih i sedamdesetih godina, bila je manje uspe{na u odnosu na izvozno usmerenu politiku koju su koristile zemlje Isto~ne Azije sa visokim rastom dohotka. Zbog toga su nosioci ekonomske politike u mnogim ZUR otpo~eli sa primenom otvorenije politike trgovine tokom 1980-ih godina. Krajem 1980-ih godina skoro sve zemlje centralno planske ekonomije koje nisu imale tr`i{nu privredu ili su se suo~ile sa propadanjem ili su preduzele zna~ajne reforme koje su spoljnoj trgovini i investicijama dale zna~ajnu ulogu u njihovim razvojnim programima. Ove reforme su dovele do dramati~nih promena na podru~ju uklju~ivanja ZUR u me unarodnu trgovinu. Do sredine osamdesetih godina, ve}ina ZUR se pre svega oslanjala na izvoz sirovina, pa su zbog toga bile izlo`ene izuzetno visokim oscilacijama i kontinuiranom padu cena tih proizvoda, uz porast uvozne zavisnosti od industrijskih proizvoda. Me utim, po~etkom osamdesetih godina mnoge ZUR su znatno pove}ale izvoz industrijskih proizvoda. U kasnim devedesetim godinama oko 80% izvoza iz ZUR imalo je industrijski karakter, ~ime je smanjena ranija zabrinutost u pogledu uloge trgovine. Tako su siroma{ne zemlje, u kojima `ivi oko 3 mlrd. stanovnika, sada veoma aktivne na globalnom tr- `i{tu industrijskih proizvoda i usluga (World Bank, 2002a). Me utim, kontinuiran rast i ja~anje dinamike integracije imaju svoje izazove {to se mo`e videti i iz zabrinutosti u pogledu procesa globalizacije koja se ispoljava u velikim protestima u skoro svakom gradu koji je bio doma}in ve}ih me- unarodnih skupova od godine. Ova zabrinutost i enormno visoki tro{kovi i rizici koji su povezani sa me unarodnim terorizmom name}u ozbiljne izazove u~vr{}ivanju ekonomskih odnosa izme u zemalja. Integracija u svetsku privredu je izazov koji moraju da prihvate nosioci ekonomske politike, jer su tro- {kovi odustajanja izuzetno visoki (Wolf, 2001). Osim toga, postoji zna~ajna povezanost izme u dono{enja odluka nosilaca ekonomske politike. Ukoliko ve}e zemlje dignu ruke od svetskog tr`i{ta, kao {to se to desilo 1930-ih godina, rezultat bi mogao da bude opadaju}i obim me unarodne trgovine, {to bi nanelo {tete i onim zemljama koje `ele da ostanu integrisane u svetsku privredu. Izbor politike kojom se upravlja povezivanje zemlje sa svetskom privredom nije jednostavan. Reforma trgovinske politike zahteva znatno vi{e nego {to je to smanjivanje i oblikovanje grani~ne za{tite, {to tako e podrazumeva razvijene institucije. Potrebne su mnoge reforme "unutar granica" da bi se iskoristila preimu}stva nastala zbog otvaranja trgovinskih re`ima. Ove reforme zahtevaju institucionalne kapacitete, koji nisu dovoljno razvijeni u ZUR. Osim toga, mere ekonomske politike treba da ubla`e nepovoljne uticaje na posebne ekonomske grupe. Globalizacija kao proces }e po svoj prilici biti odr`iva samo ako je pra}ena politikom koja izjedna~ava ljude u pogledu mogu}nosti da imaju koristi od pove}ane integracije u svetsku privredu (Rodrik, 1997).

3 Polo`aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini Da bi se dao zadovoljavaju}i odgovor na pitanje {ta treba da se radi u pogledu trgovinske politike, prvo je potrebno da se ispita teku}a situacija i utvrdi mogu}i prostor za pobolj{anja. Zbog toga se u slede}em poglavlju ispituju novije tendencije u trgovinskoj politici i preostale trgovinske barijere u svetskoj trgovini. Nakon toga, u ovom radu se ispituju va`nije promene trgovinske strukture ZUR i njihova me usobna trgovina. 1. NOVIJE PROMENE TRGOVINSKE POLITIKE I DRUGE PREPREKE INTEGRACIJI U SVETSKU PRIVREDU Od sredine 1950-ih godina registruje se izuzetan rast svetske trgovine i otvaranja svetske privrede. U svim godinama posle godine svetska trgovina je rasla znatno br`e od svetskog dohotka (bruto doma}i proizvod GDP), mada je u pojedinim godinama dolazilo do cikli~nih oscilacija. Tokom 1990-ih godina trgovina je rasla skoro dvostruko br`e u odnosu na rast svetskog dohotka. Ovaj izuzetan rast otvorenosti svetske privrede posledica je brojnih faktora, uklju~uju}i smanjivanje trgovinskih prepreka, transportnih tro{kova i tro{kova komunikacija. Na ove procese uticao je i porast zna~aja trgovine industrijskim proizvodima, gde je me usobna trgovina znatno ve}a u odnosu na trgovinu sirovinama, i fragmentacija procesa proizvodnje, koja dovodi do porasta me unarodne trgovine delovima i uslugama (Ng i Yeats, 1999; Deadorff, 2001). Smanjivanje protekcionizma u industrijskim zemljama sa visokih nivoa koji su dostignuti tokom 1930-ih godina bilo je ve} u toku kada je formiran GATT godine, i ovaj proces je i dalje uspe{no nastavljen kroz sukcesivne runde pregovora u okviru GATT-a. Reforme obuhvataju smanjivanje carinskih stopa i ukidanje kvantitativnih ograni~enja koja su naj~e{}e kori{}ena iz platnobilansnih razloga. Me utim, proces liberalizacije nije bio niti kontinuiran niti ujedna~en. Tokom 1950-ih godina poljoprivreda se "izvukla" od primene ve}ine multilateralnih pravila. Izvoz tekstila i ode}e iz ZUR tokom 1960-ih i 1970-ih godina bio je podlo`an sistemu kvota koji je dovodio do diskriminacije izme u zemalja, i koji je naru{io sve fundamentalne principe GATT-a. Dok su na jednoj strani carinske stope opale, necarinske prepreke kao {to su dobrovoljna izvozna ograni- ~enja i antidampin{ka pravila postale su zna~ajnije. Uprkos tome, u industrijski razvijenim zemljama (IRZ) je do{lo do zna~ajnog smanjivanja protekcionizma. Tako je prose~na carinska stopa na uvoz industrijskih proizvoda opala sa oko 50% i vi{e iz kasnih 1940-ih na 4,1% u godini, odnosno po~etkom Urugvajske runde (Abreu, 1996). Za ve}inu ovih proizvoda su opale i necarinske prepreke. Trgovina industrijskim proizvodima izme- 67

4 Radovan Kova~evi} 68 Ekonomski anali br 162, jul septembar u IRZ je rasla dinami~no, pri ~emu je ve}i deo trgovine podrazumevao dvosmernu trgovinu proizvodima koji spadaju u iste proizvodne grupe. Trgovinska liberalizacija u ZUR odvijala se znatno sporije. U ovim zemljama je bilo popularno uverenje da mladu industriju treba {tititi protekcionisti~kim merama, dok su da`bine na izvoz sirovina predstavljale konvencionalni vid pove}anja bud`etskih prihoda. Intelektualnu podlogu ovim gledi{tima je osigurao Raul Prebi{ (Raoul Prebisch) povezuju}i otvoreno tr`i{te sa zavisno{}u od izvoza sirovina i utvr uju}i tendencije pada cena sirovina zajedno sa pogor{anjem odnosa razmene ovih zemalja. U isto vreme, brojni i ra{ireni interesi koji proisti~u i koji imaju koristi od protekcionizma ~vrsto su podr`avali politiku supstitucije. Carinska ograni~enja su bila izuzetno jaka, a bile su prisutne i necarinske barijere kao {to su kvote i dozvole. Ograni~enja funkcionisanja deviznog tr`i{ta ~esto su nametala velike dodatne takse na trgovinu. U okviru re`ima uvozne supstitucije, uvozne kvote su po pravilu dovodile do renti od kvota koje su bile ranga veli~ine GDP (Krueger, 1980). Kvote i dozvole su ~esto odobravane tako da sna`no podstaknu kori{}enje realnih resursa u nastojanju da se iskoristi renta koja je sa tim bila povezana, {to je dovodilo do nemilosrdnog rasipanja retkih resursa (Bhagwati, 1983). Ovo stimulisanje kori{}enja rente mo`e imati ekstremno negativne posledice za razvoj. Ovi podsticaji su u mnogim ZUR dru{tvene prinose na masovne investicije u ljudski kapital sveli na nulu ili na negativne nivoe (Pritchett, 2001). Ovo je tako e, podsticalo preduze}a da lociraju proizvodnju blizu glavnih gradova kako bi osigurala bolji pristup nosiocima politi~kih odluka, pre nego {to su investirala u oblastima gde su tro{kovi za{tite `ivotne sredine ni`i ili gde bi proizvodnja mogla biti efikasnija (Livas i Krugman, 1992). Na kraju, takve politike su podsticale korupciju, {to je imalo izuzetno negativne posledice na kvalitet institucija, razvoj i jednakost (World Bank, 2000). Za{titni efekti carina, kvota i dozvola u ZUR ~esto su poja~avani poreme}ajima koji su dolazili sa deviznog tr`i{ta. Ovi poreme}aji obuhvataju precenjen devizni kurs povezan sa mehanizmom me usobne raspodele retkih deviza. Kada se ova raspodela sprovodila preko sekundarnog tr`i{ta, kao {to je to bio slu~aj u Kini izme u 1980-ih i godine (Martin, 1993b), ili u Nigeriji u novije vreme, nastali poreme}aji u trgovini su smanjeni jer su devizna sredstva kao redak resurs prodavana onim preduze}ima koja su mogla da plate najve}u vrednost, odnosno najve}u cenu ovih deviza. Produbljeni poreme}aji trgovine i deviznih re`ima u ve}ini ZUR pre 1980-ih godina, ote`avali su izbor reformske politike koja bi mogla dovesti do pobolj{anja blagostanja. Uprkos tome, na raspolaganju su bile ograni~ene smernice. Na primer, promene politike koje pove}avaju otvorenost i ujedna~avaju poreme}aje

5 Polo`aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini izme u preduze}a u osnovi dovode do pobolj{anja blagostanja, kao u slu~aju kada je dodela deviza zamenjena prodajom na sekundarnom tr`i{tu (videti Dervis, de Melo i Robinson, 1981). Me utim, otvorenost za inostrane investicije, koja nije pra}ena smanjivanjem prepreka, lako bi mogla dovesti do smanjivanja blagostanja (Brecher i Diaz- Alejandro, 1977). Mere politike koje stranim investitorima name}u obavezu izvoza odre enog dela proizvodnje mogu da budu drugo najbolje re{enje u unapre enju blagostanja (Rodrik, 1987). Politi~ka privla~nost koncepta uvozne supstitucije za nosioce ekonomske politike u ZUR bila je prisutna sve do po~etka Urugvajske runde pregovora u okviru GATT-a ( ). Nosioci ekonomske politike u ZUR po pravilu su usmeravali svoje napore u okviru GATT-a da bi osigurali nerecipro~no unapre- enje pristupa tr`i{tu IRZ u okviru stavki "specijalni i diferencirani" tretman. Ovaj pristup je mogao pomo}i nekim zemljama da pobolj{aju svoje odnose razmene (Terms of trade 1 ). Ali ovo ima i svoje nepovoljne ekonomske posledice. Prvo, ovaj pristup ote`ava ZUR da jeftino pro u na planu unapre enja pristupa tr- `i{tu za proizvode koji za njih imaju najve}i zna~aj. Drugo, ovaj pristup je ~esto bio sputan kvantitativnim ograni~enjima ili rizikom ukidanja preferencijalnog tretmana. Tre}e, ovaj pristup zna~i da doma}i izvoznici nisu bili podstaknuti da lobiraju za smanjivanje doma}e za{tite, {to bi dovelo do unapre enja njihovog pristupa tr`i{tu partnerskih zemalja. Nije bila slu~ajnost {to su IRZ uvodile nove prepreke u oblastima koje su od posebnog zna~aja za ZUR kao {to je poljoprivreda, tekstil i ode}a, tokom ovog perioda. Mala grupa ZUR, pre svega zemlje isto~ne Azije, ili nije sprovodila politiku uvozne supstitucije, ili je sprovodila politiku unapre enja izvoza kao deo svoje op{te izvozne orijentacije. Izvanredne karakteristike privrede zemalja kao {to su Hong Kong, Republika Koreja i Tajvan, od 1960-ih godina po~ele su da privla~e pa`nju. Ove karakteristike, kombinovane sa kriti~kim ocenama re`ima uvozne supstitucije (videti Krueger, 1980), doprinele su postupnoj evoluciji razmi{ljanja u pravcu politike otvaranja tr`i{ta. Imaju}i u vidu ova iskustva, ZUR su po~ele da prihvataju politiku otvorenije trgovine. Ove promene stava ZUR su iskazale tokom multilateralnih pregovora u Urugvajskoj rundi, kada su pristale na zna~ajne koncesije u razmeni sa drugim 69 1 U ~lanku koji je u nagla{enom raskoraku sa op{tim gledi{tem, Rosse (2002) zaklju~uje da ~lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (World Trade Organisation - WTO) nije bilo pra}eno pove}anom liberalizacijom trgovine, ve} je pobolj{an pristup trgovinskim preferencijalima dovodio do zna~ajnog porasta trgovine. Ovi rezultati su verovatno podstakli veliki broj ZUR da koriste posebne i diferencirane mere kako bi izbegle zna~ajnije smanjivanje za{tite svog tr- `i{ta. Ukoliko se prihvati da ovaj stav ima op{ti zna~aj, zaklju~ci autora bi zahtevali ponovno preispitivanje determinanti trgovinske liberalizacije i rasta trgovine.

6 Radovan Kova~evi} 70 Ekonomski anali br 162, jul septembar zemljama. ZUR su pristale da zave`u (plafoniraju) svoje carinske stope, {to je u osnovi predstavljalo obavezu da one ne}e podizati ove carinske stope iznad nivoa koji su utvr eni u pregovorima u koncesijama u okviru WTO ovo se odnosilo na 100% njihovog poljoprivrednog uvoza i na vi{e od 60% njihovog industrijskog uvoza (Abreu, 1996). Produbljeni i dalekose`ni dokaz zainteresovanosti ZUR za ve}im u~e{}em u trgovini poti~e iz talasa jednostranih trgovinskih reformi koji je zahvatio ove zemlje. Ove reforme su uticale na sve regione i va`nije oblike neuskla enosti politika. Izme u po~etka 1980-ih i kraja 1990-ih godina prose~ne carinske stope u ZUR su bile prepolovljene. Apsolutno smanjivanje carinskih stopa u ZUR bilo je znatno ve}e nego u IRZ, a smanjivanje sa vi{ih nivoa verovatno je donelo ve}e koristi u pogledu blagostanja nego odgovaraju}e smanjivanje sa ni`ih nivoa (Martin, 1997). Sem toga, disperzija carinskih stopa, koja po pravilu pove}ava tro{kove blagostanja na svakom nivou prose~ne carinske stope, zna~ajno je smanjena. Mora se biti oprezan kada se ispituju promene carina, zato {to njihovo opadanje mo`e biti posledica zamene necarinskih barijera za carine. Me utim, u posmatranom periodu necarinske barijere u ZUR su, tako e, zna~ajno opale (videti tabelu 1). Tabela 1. Osnovne necarinske barijere u regionu ZUR u periodu godine u % Region Isto~na Azija (7) 30,1 16,3 Latinska Amerika i Karipsko podru~je (13) 18,3 8,0 Bliski istok i Severna Afrika (4) 43,8 16,6 Ju`na Azija (4) 57,0 58,3 Sub-saharska Afrika (12) 26,0 10,4 Napomena: brojevi u zagradama ozna~avaju broj zemalja za koje su bili raspolo`ivi podaci. Izvor: World Bank (2001), navedeno prema Michalopoulous (1999). Druga va`na dimenzija reformi je bilo zna~ajno smanjivanje broja ZUR koje koriste devizna ograni~enja i devizne premije. Poreme}aji deviznih tr`i{ta tokom 1980-ih godina su imale velike razmere, da bi ove premije kasnije zna~ajno opale na veoma niske nivoe u ve}ini regiona ZUR (videti tabelu 2). Najve}a prose~na premija na devizni kurs je registrovana u ZUR Bliskog Istoka i Severne Afrike (46,5%, izra~unato kao obi~an prosek), ali je do ovoga do-

7 Polo`aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini {lo pre svega zbog Al`ira i Irana. Kada se isklju~e ove dve zemlje, prose~na stopa je opala na skoro 1,4%. Sli~no tome, ako se izuzme Nigerija, prose~na premija u zemljama Subsaharske Afrike je manja od 10%, {to predstavlja zna~ajan pad od 112%, kolika je bila ova stopa sredinom 1980-ih godina. Tabela 2 Prose~ne premije na crnom tr`i{tu u regionu ZUR u periodu godine u % Region Ukupno a 82,0 78,2 20,3 Isto~na Azija 3,6 3,6 3,2 Latinska Amerika i Karibi 48,7 13,1 4,4 Bliski istok i Severna Afrika 165,6 351,6 46,5 Isklj. Al`ir i Iran 7,1 8,8 1,4 Ju`na Azija 40,8 45,1 10,1 Sub-saharska Afrika 116,5 28,6 32,2 Isklj. Nigeriju 112,1 25,8 9,6 a) Uzorak od 41 ZUR Izvor: World Bank (2001). Detaljnije istra`ivanje trgovinskih re`ima u Africi potvr uje da su trgovinske reforme u ovom regionu tokom 1990-ih godina bile zna~ajne i da su imale {irok zahvat, uklju~uju}i smanjivanje nivoa carinskih stopa i eliminisanje poreme}aja deviznog kursa, kao i izvoznih da`bina i monopola (Hinkle i Herreou-Arragon, 2002). Izgleda da jedino preostalo podru~je ozbiljne zabrinutosti obuhvata korupciju i neefikasnost carinske administracije, kao i probleme da izvoznici obezbede pristup inputima za proizvodnju po svetskim cenama. 2. PROMENE STRUKTURE TRGOVINE Promene trgovinske politike i smanjivanje trgovinskih prepreka bile su pra- }ene velikim promenama uloge ZUR u svetskoj privredi. Posebno se zapa`a da je zna~ajno promenjena struktura izvoza iz ZUR nakon {to su ove zemlje smanjile svoje trgovinske prepreke. ZUR su, posle 1980-ih godina, zna~ajno pove}ale izvoz industrijskih proizvoda i izvoz u druge ZUR. Sem toga, sve zna~ajniju ulogu dobija izvoz usluga. U ovom poglavlju se prvo ispituje kretanje izvoza ZUR kao celine, a zatim se ispituju promene izvoza izabranih grupa zemalja koje zavise od izvoza sirovina. 71

8 Radovan Kova~evi} IZVOZ SVIH ZUR 72 Ekonomski anali br 162, jul septembar Izvoz poljoprivrednih proizvoda u godini je ~inio oko 50% izvoza ZUR, a izvoz industrijskih proizvoda samo 15%. Nakon toga, udeo industrijskih proizvoda je kontinuirano rastao, izuzimaju}i prolazni pad u godini, koji je bio povezan sa isto~noazijskom krizom. Udeo poljoprivrednih poizvoda je pokazao stabilnu tendenciju pada, na oko 10% u godini. Udeo metala i minerala je fluktuirao, sa porastom u godini zbog pove- }anih cena nafte, zadr`avaju}i udeo ove kategorije na sli~nom nivou od do 1980-ih godina. Me utim, od po~etka 1980-ih godina udeo izvoza minerala je opadao, ~ak na ispod 10% u godini. Globalno posmatrano, ZUR su bile lider u promenama strukture svetske trgovine, menjaju}i strukturu svog izvoza od sirovina u korist industrijskih proizvoda znatno br`e nego {to se ove promene odnose na svet u celini. Ove izrazite promene strukture izvoza ZUR imaju brojne uzroke. Jedan od uzroka je relativno visoka stopa akumulacije ljudskog i fizi~kog kapitala u ovim zemljama. Procene koje iznose Nehru i Dhareshwar (1993) sugeri{u ocenu da je izme u i godine koeficijent kapitala u odnosu na rad vi{e nego dupliran u ve}ini ZUR. Procene koje iznose Nehru, Swanson i Dubey (1995) sugeri{u da je obrazovanje po zaposlenom, posebno vi{e obrazovanje po zaposlenom, raslo ~ak i br`e. Mada ove ocene treba sa oprezno{}u prihvatiti (Pritchett, 2000, 2001), teorija sugeri{e da je sna`an rast ovih faktora mogao pove}ati kako proizvodnju tako i trgovinu u sektorima gde se oni inenzivno koriste. Gehlhar, Hertel i Martin (1994) dolaze do zaklju~ka da je dinami~na akumulacija ovih faktora doprinela jakom zaokretu od poljoprivredne aktivnosti u korist izvozno usmerenih industrijskih aktivnosti u zemljama Isto~ne Azije. Politika izvozne za{tite koju su sprovodile mnoge ZUR pre 1980-ih godina ~esto je bila prilago ena da se podstakne industrijalizacija. Me utim, jedna od njenih posledica bilo je smanjivanje mogu}nosti zemalja da u~estvuju u dinami~nijim segmentima me unarodne trgovine trgovina industrijskim proizvodima i uslugama. Oba ova vida trgovine uglavnom zahtevaju pristup kapitalu, tehnologiji i poluproizvodima koji su po pravilu najboljeg kvaliteta ako se nabavljaju iz inostranstva. Martin (2003) pokazuje da je tro{kovna struktura i struktura za{tite u ZUR nagla{eno diskriminisana u korist industrijskih proizvoda i prerade poljoprivrednih proizvoda, {to je zna~ajno pove}avalo zavisnost od izvoza poljoprivrednih proizvoda i sirovina. Mada su vi{e stope za{tite i visoki transportni tro- {kovi podsticali industrijalizaciju ZUR u ranijim fazama, izgleda da danas podsticajnu ulogu ima smanjivanje barijera (Krugman i Venables, 1995). Amiti (2003) isti~e da liberalizacija kapitalno intenzivnih aktivnosti koje proizvode po-

9 Polo`aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini luproizvode mo`e pomo}i ZUR sa obiljem radne snage da ukrupne industriju, {to je klju~na karakteristika industrijalizacije. Zaokret od poljoprivrede u ZUR izgleda da nije bio podstaknut vi{im stopama rasta produktivnosti u industriji. U stvari, poslednjih decenija rast produktivnosti je bio ve}i u poljoprivredi kako u IRZ tako i u ZUR (Martin i Mitra, 2001; Bernard i Jones, 1996). Ni transportni tro{kovi nisu tako zna~ajno opali kao {to to mnogi sugeri{u. Hummels (1999) dolazi do saznanja da su tro{kovi linijske plovidbe u stvari porasli za vi{e od 50% realno izme u i godine, pre nego {to su po~eli da opadaju. Transport je postao sve br`i i prihvatljiviji, a tro{kovi avionskog prevoza brzo su opadali. Hummels (2001) je procenio da je to bilo ekvivalentno efektima smanjivanja carinskih stopa za vi{e od 20%. Zajedno sa promenama robne strukture izvoza desile su se i zna~ajne promene njegovog usmerenja. Sredinom 1960-ih godina samo 17% izvoza ZUR bilo je usmereno u druge ZUR. Ovaj deo je porastao na preko 40% u godini. Mada je ovo u~e{}e opalo u periodu godini, ono je u godini bilo dvostruko ve}e nego sredinom 1960-ih godina. Zanimljivo je ista}i da porast u~e{}a izvoza u druge ZUR nije nastao zbog porasta izvoza industrijskih proizvoda. Udeo industrijskog izvoza koji je bio usmeren u druge ZUR u 1960-im godinama bio je znatno ve}i od udela poljoprivrednog i mineralnog izvoza koji je bio usmeren u IRZ. Me utim, udeo izvoza poljoprivrednih proizvoda i mineralnih sirovina u druge ZUR je zna~ajno porastao tokom vremena. Ovaj porast zna~aja ZUR kao tr`i{ta za me usobnu robnu trgovinu posledica je nekoliko faktora, uklju~uju}i porast udela ZUR u svetskoj trgovini i liberalizaciju trgovine ZUR. Whalley (1985) je predvideo da }e jednostrana, nediskriminatorna liberalizacija trgovine ZUR u poslednjim decenijama (World Bank, 2001) dovesti do zna~ajnog pove}anja trgovine izme u ovih zemalja. Ovaj porast zna~aja tr`i{ta ZUR ima va`ne posledice za ograni~enja pristupa tr`i{tu sa kojim se suo~avaju ove zemlje. Ve}i deo carinskih ograni~enja sa kojim se danas suo~ava izvoz su zapravo carine drugih ZUR (Hertel i Martin, 2001) 2. 2 Uprkos dinami~nom rastu izvoza ZUR, potrebno je skrenuti pa`nju na ~injenicu da uticaj proizvoda i proizvodnog procesa na ljudsku okolinu postaje sve zna~ajniji faktor koji uti~e na kvalitet proizvoda i me unarodnu konkurentnost. Da bi obezbedili povoljan polo`aj na me- unarodnom tr`i{tu, proizvo a~i iz ZUR moraju da ispune, i u meri u kojoj je to mogu}e, predvide kretanja na me unarodnim tr`i{tima za proizvode koji imaju klju~nu ulogu u njihovom izvozu. Za uslove pristupa tr`i{tu videti UNCTAD (2003). Da bi izvoznici iz ZUR stekli ili sa~uvali pristup tr`i{tu, oni moraju ispuniti zdravstvene zahteve kao i zahteve o~uvanja ljudske sredine. U slu~ajevima kada su ovi zahtevi sastavni deo kvaliteta proizvoda, proizvo a- ~i iz ZUR moraju ispuniti ove uslove, kako bi mogli da ostvare uobi~ajene tr`i{ne cene. Ispunjavanje ovih zahteva retko }e dovesti do postizanja vi{ih cena ili ve}eg tr`i{nog udela na kra- 73

10 Radovan Kova~evi} Druga va`na promena u svetskoj trgovini je zna~ajan porast uloge trgovine uslugama. Po~etkom 1980-ih godina komercijalne usluge su ~inile oko 17% izvoza zemalja sa visokim dohotkom udeo koji je kasnije porastao na 20%. Trgovina ovim uslugama u ZUR u po~etku je imala manji zna~aj, oko 9%, ali je rasla dinami~no i dostigla 17%. Ovaj rast je bio dinami~an ~ak i Sub-saharskoj Africi, sa 10 na 15%. IZVOZ NEKIH GRUPA ZUR 74 Ekonomski anali br 162, jul septembar Zna~ajni uspesi ZUR u transformaciji njihove izvozne strukture su vidljivi ukoliko se izvr{i pore enje sa zemljama tradicionalne izvozne strukture. Da bi se videlo koje grupe ZUR su naprednije, korisno je da se analiziraju kretanja u pojedinim zemljama i grupama. Statisti~ki podaci pokazuju da je visoko u~e{}e izvoza industrijskih proizvoda za {iri krug ZUR. Mnoge ZUR uklju~uju}i zemlje sa niskim dohotkom, kao {to su Banglade{, Kina i [ri Lanka imale su u~e{}e industrijskog izvoza iznad svetskog proseka od 81%. Druge zemlje, kao {to je Indija, Indonezija, Maroko i Turska, bile su na nivou svetskog proseka. Zemlje gde je udeo industrijskog izvoza jo{ uvek nizak uklju~uju reformski orijentisane zemlje, kao {to su ^ile i Uganda, i veliki broj zemalja Sub-saharske Afrike, Andskog regiona i zemalja Bliskog Istoka i Severne Afrike, koje su bile manje uspe{ne u integraciji u svetsku privredu. Mnogo toga zavisi od strukture izvoza ovih zemalja, izvoznica sirovina. Ukoliko zemlje razvijaju novu strukturu robnog izvoza na nova tr`i{ta, kao {to je to radio ^ile, veliko oslanjanje na izvoz sirovina mo`e biti u skladu sa sna`nim porastom izvoza. Me utim, za regione kao {to je Sub-saharska Afrika, postoji ve}a zabrinutost u pogledu produ`ene zavisnosti od izvoza sirovina zato {to ona nastaje kao posledica nedovoljnih investicija u infrastrukturu, opremu i ve{tine koje su potrebne za uspe{no u~e{}e u svetskoj trgovini. Uprkos tome, mada udeo poljoprivrednih proizvoda i mineralnih sirovina iz zemalja Sub-saharske Afrike varira zbog tak rok (vi{e o tome videti Berdegué, 2003). Posmatrano na du`i rok, ovo omogu}ava konsolidaciju i pove}anje tr`i{nog udela. Ubudu}e na ove zahteve treba gledati kao na integralne delove poslovne strategije korporacija, odnosno kao na delove ekonomske strategije ZUR. Mnoga preduze}a iz ZUR dolaze do saznanja da je njihov izvoz ograni~en ne zbog nesposobnosti preduze}a da ispune zdravstvene zahteve i zahteve za{tite ~ovekove okoline, ve} zbog nemogu}nosti da utvrde relevantne zahteve; da sprovedu neophodne tehni~ke, institucionalne i proceduralne promene; ili da na uverljiv na~in poka`u sposobnost prilago avanja. Va`no je naglasiti da su tehni~ke prepreke trgovini obuhva}ene sa sva tri stuba koji ~ine "sistem kvaliteta za{tite ~ovekove okoline". Ove prepreke se odnose na (a) ispunjavanje pravila (u vidu definisanih tehni~kih uslova ili dobrovoljnih standarda); (b) stepen usagla{enosti (sertifikacija, na primer), i (c) akreditaciju sertifikacionih tela. Za vi{e informacija o ovome videti Rotherham (2003).

11 Polo`aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini problema nepostojanja podataka za neke va`nije zemlje i neke godine, i ovaj region je zabele`io zna~ajan porast udela industrijskih proizvoda u ukupnom izvozu sa 10% sredinom 1960-ih na oko 20% kasnih 1990-ih godina. Mada je ovo malo u odnosu na ostale zemlje, promene su ~ak zna~ajne i u ovom regionu. O~igledno je da ocene o velikim promenama u regionu, kao {to je Sub-saharska Afrika, mogu biti pod uticajem promena u nekoliko velikih zemalja. Zajedni~ka karakteristika promene strukture izvoza ZUR pokazuje korenit zaokret od tradicionalne matrice svetske privrede Sever- Jug, u okviru koje ZUR izvoze sirovine u zamenu za uvoz industrijskih proizvoda. Ova diverzifikacija izvoza i zaokret od izvoza sirovina pru`aju brojne prednosti. Pre svega, to smanjuje oscilacije izvoznih prihoda i umanjuje brige u pogledu mogu}eg pada cena zbog pove}anja izvoza (Martin, 1993a). Ovo se posebno odnosi na ZUR koje imaju mogu}nost da uve}aju kapitalno i tehnolo{ki intenzivni izvoz, pove}avaju- }i akumulaciju kapitala i ve{tine njihovih radnika (Mayer, 2001). Me utim, sna`an porast industrijskog izvoza iz ZUR doveo je do protekcionisti~ke zabrinutosti kako u IRZ tako i u ZUR i pojave novih pitanja kao {to su ona koja se odnose na standarde rada. Prema tome, ove promene imaju zna~ajne posledice za trgovinsku politiku i {ira razmi{ljanja o razvoju. U svakom slu~aju, ~esto navo ena ~injenica (videti, na primer, Todaro, 1994, str. 52) da ZUR zavise od izvoza primarnih proizvoda sasvim izvesno zahteva ponovna razmatranja. Danas se ZUR manje zavisne od isporuka primarnih proizvoda, a izvoz industrijskih proizvoda ima sve zna~ajniju ulogu. Dok su ZUR samo pre dve decenije oko 70% izvoznih robnih prihoda ostvarivale od prodaje primarnih sirovinskih proizvoda poljoprivreda i energija situacija je danas kompletno izmenjena, jer oko 80% prihoda poti~e od izvoza industrijskih proizvoda. ^ak se i izvoz iz zemalja Sub-saharske Afrike danas primarno ne naslanja na izvoz resursa, po{to je udeo industrijskih proizvoda u afri~kom izvozu porastao sa 25% iz 1950-ih na 56% danas. Skoro da je celokupan porast izvoza realizovan u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Zaokret u pogledu industrijskog izvoza obja{njava neke regionalne razlike u op{tim trgovinskim karakteristikama, iz ~ega se name}e ocena da ubrzanje rasta trgovine nije bilo prolazno, zato {to je udeo industrijskih proizvoda imao kontinuirani rast, a to se mo`e o~ekivati i ubudu}e. Name}e se pitanje da li trgovina mo`e imati ovako dinami~an rast i ubudu- }e? Pokreta~ke snage njenog rasta su kombinacija reformi i politike, strukturnih promena procesa globalne proizvodnje i op{tih ekonomskih trendova koji su povezani sa kontinuiranim rastom realnog per capita dohotka. Doprinos ovih razli- ~itih faktora ne mo`e se linearno razlo`iti, zbog toga {to su pojedini faktori tesno povezani sa drugim faktorima. Me utim, zato {to ~vrste veze deluju u za~ara- 75

12 Radovan Kova~evi} 76 Ekonomski anali br 162, jul septembar nom krugu verovatno je da }e kombinovani efekti koji postoje u sada{njim tendencijama biti nastavljeni i u narednim godinama. Reforme politike su otpo~ele 1970-ih godina u zemljama Isto~ne Azije. One su kasnije nastavljene i u drugim regionima, da bi tokom 1990-ih do{lo do njihovog sna`nog ubrzanja. Klju~ni element promene politike bilo je smanjivanje prepreka u trgovini industrijskim proizvodima - unilateralno, regionalno i multilateralno. Me utim, u svim uspe{nim slu~ajevima, promene su bile povezane sa {irim doma}im institucionalnim reformama. Tehnolo{ki progres je doveo do smanjivanja tro{kova transporta, unapre enja komunikacija i poslovne prakse, i omogu}io je izgradnju mre`e globalne proizvodnje. Poslednje promene su radikalno izmenile geografsku strukturu specijalizacije i poja~ale trgovinu poluproizvodima. Rast dohotka je podstakao `elje potro{a~a za potro{njom novih proizvoda, stvaraju}i tr`i{te za inostrane proizvode. Ovi faktori su podsticali jedni druge: ni`e trgovinske prepreke su podstakle novu, globalnu organizaciju proizvodnje da bi se iskoristile prednosti uporednih tro{kova izme u zemalja u svetskoj za potro{njom novih proizvoda i istra`ivanje novih tr`i{ta dali su jak dodatni podsticaj za smanjivanje trgovinskih prepreka. Posebno treba naglasiti da su tehnolo{ki progres i rast dohotka podstaknuti rastom globalne konkurencije i op{te efikasnosti kroz globalne mre`e. Opadanje cena industrijskih proizvoda u odnosu na doma}i cenovni deflator je jasan pokazatelj zna~ajnog rasta produktivnosti u sektorima koji funkcioni{u na globalnom tr`i{tu. Cene izvoza industrijskih proizvoda iz zemalja sa visokim dohotkom su opadale tokom 1990-ih za skoro 2% godi{nje, u odnosu na doma- }e cene. Ovo pokazuje zna~ajno ubrzanje cenovnih razlika upore eno sa im godinama, kada su relativne izvozne cene opadale za 1% godi{nje. Sli~an pokazatelj ubrzanja rasta produktivnosti u sektorima koji proizvode za globalna tr- `i{ta je prime}en i u zemljama Isto~ne Azije gde je izvoz ve} ranije bio skoncentrisan na industrijske proizvode. Cenovni diferencijali u ovom regionu su se menjali za skoro 2% godi{nje tokom 1990-ih godina. Mada su cenovne tendencije pome{ane, delom zbog razli~ite strukture specijalizacije, a delimi~no zbog neperfektnih tr`i{ta doma}ih faktora ubrzanje rasta produktivnosti u industrijskim sektorima koji se takmi~e na globalnim tr`i{tima izgleda da je svetski fenomen. Mada postoji nekoliko klju~nih faktora koji pokre}u ove promene u trgovini, nema sumnje da je kontinuirano smanjivanje prepreka u trgovini bilo primarni pokreta~. Na primer, rast proizvodnih mre`a i njihova povezanost sa rastom trgovine ne bi bila mogu}a kad bi trgovinske barijere ostale na visokom nivou. Pove}anje koristi od trgovine za {iri krug zemalja zahteva zna~ajno dalje smanjivanje trgovinskih prepreka, posebno za one proizvode u kojima siroma{ne zemlje imaju komparativne prednosti poljoprivreda i industrijski proizvodi intenzivni

13 Polo`aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini nisko kvalifikovanom radnom snagom. Mada {irenje pristupa tr`i{tu nije dovoljan uslov koji }e pokrenuti privrede siroma{nih zemalja, ali je potreban uslov da bi se opravdale neophodne investicije - u javni sektor, privatnu infrastrukturu i obrazovanje kako bi se stvorile pretpostavke za uzlet ovih privreda. Doha runda }e biti klju~ni dodatak ostalim manje vi{e ograni~enim naporima da se smanje trgovinske prepreke, na primer, regionalnim trgovinskim sporazumima i unilateralnim reformama. Dekompozicija stopa rasta izvoza sa svaku grupu zemalja po nivou tehnologije pokazuje da ZUR sti~u sve ve}i zna~aj u izvozu proizvoda visoke tehnologije (videti tabelu 3). Tabela 3. Struktura izvoza ZUR po nivou tehnologije - godi{nji rast u % Nizak dohodak, Nizak Kina i Srednji Visok Svet sem Kine i Indije dohodak Indija dohodak dohodak Primarni proizvodi Na resursima zasnovani proizvodi Poljopr Ostali Proizvodi niske tehnologije Tekstil Ostalo Srednje tehnolo{ki proizvodi Automobili i komponente Proizvodi prera. industrija Tehni~ki proizvodi Proizvodi visoke tehnologije Elektronski Ostali Ukupno Napomena: U ovoj tabeli su date godi{nje stope rasta po proizvodnim grupama i po grupama zemalja na bazi nivoa dohotka iz godine, da bi se izbegli problemi izbora do kojih dolazi ako se za selekciju izaberu karakteristike sa kraja posmatranog perioda. Izvor: COMTRADE, WITS, WTO, navedeno prema World Bank (2004). Grupa zemalja sa niskim dohotkom je imala najve}u stopu rasta izvoza, 14% godi{nje stopa koja je dovoljna da prouzrokuje pove}anje izvoza od 14 puta u periodu od 20 godina 3. Zemlje sa srednjim dohotkom tako e su imale zna~ajne stope rasta koje su bile ve}e od stopa rasta zemalja sa visokim dohotkom, {to pokazuje da su ZUR sustizale IRZ u njihovoj strukturi trgovine zaklju~ak koji je u 77 3 Kori{}enje kategorija kojima se defini{e dohodni status zemalja na po~etku posmatranog uzorka stvara zna~ajne razlike. Ako bi se definisao posmatrani uzorak zemalja sa niskim dohotkom, po nivou dohotka krajem posmatranog perioda, stopa rasta trgovine grupe zemalja sa niskim dohotkom bi bila ispod proseka.

14 Radovan Kova~evi} 78 Ekonomski anali br 162, jul septembar o{trom raskoraku sa pokazateljima divergencije koji se mogu na}i u brojnim analizama privrednog rasta (Pritchett, 1997). Razlike izme u rasta izvoza datog regiona i prose~nog rasta svetskog izvoza mogu se pripisati delovanju dva klju~na faktora: (1) rastu svetske tra`nje za proizvodima datog regiona i (2) porastu konkurentnosti zbog smanjivanja cena proizvoda, pobolj{anju kvaliteta ili promenama u strukturi izvoza u korist proizvoda sa ja~om svetskom tra`njom. Od do godine, ZUR Isto~ne Azije su ostvarile stopu rasta izvoza od 232%, upore eno sa op{tim prose~nim rastom izvoza od 115%. Tra`nja za proizvodima koji se izvoze iz zemalja Isto~ne Azije rasla je znatno br`e od svetskog proseka, po stopi od 124%, mada su izvozne performanse zemalja Isto~ne Azije bile izuzetne pre svega zbog porasta konkurentnosti koja je podigla izvoz ovih zemalja za 109 procentnih poena u odnosu na globalni rast tr`i{ta. Zemlje Evrope i Centralne Azije su izgubile na konkurentnosti tokom istog perioda, {to je prouzrokovalo rast njihovog izvoza za 94% u odnosu na rast tr`i{ta za njihov izvoz od 124% i rast svetskog izvoza od 115%. Izvoznici sirovina iz zemalja Bliskog Istoka i Severne Afrike imali su zna~ajne {tete zbog ograni~enja tra`nje za njihovim proizvodima - svetsko tr`i{te za izvoz njihovih proizvoda je su`eno za 21%. Sem toga, one su izgubile konkurentnost na tr`i{tima njihovih proizvoda, {to je imalo za posledicu pad njihovog izvoza za 24% tokom posmatranog perioda. Nasuprot tome, proizvodna struktura izvoznika iz Ju`ne Azije je bila uspe{na - tr`i{te za njihove proizvode je poraslo za 129% tokom posmatranog perioda. Zemlje Ju`ne Azije su tako e ostvarile zna~ajno pobolj{anje konkurentnosti, koje je ~inilo dodatnih 70 procentnih poena rasta izvoza, dovode}i stopu rasta njihovog ukupnog izvoza na skoro blizu 200%. Tr`i{te za proizvode koji se izvoze iz zemalja Latinske Amerike i Kariba je poraslo za 54% - manje od polovine proseka za svet u celini, ali su ove zemlje uspele da steknu dodatnih 21% porasta njihovog izvoza, posredstvom rasta konkurentnosti. U periodu od do godine, rast izvoza svih ZUR je nadilazio rast izvoza IRZ (videti tabelu 4). Tabela 4. Faktori rasta izvoza ZUR u periodu godine u % Ukupno Tra`nja Konkurentnost Ukupno Tra`nja Konkurentnost Industrijske zemlje Evropa i Centralna Azija Isto~na Azija i Pacifik Latinska Amerika i Karibi Bliski Istok i Severna Afrika Ju`na Azija Sub-saharska Afrika Svet Izvor: COMTRADE.

15 Polo`aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini Mada je rast izvoza u zemljama Isto~ne Azije i Pacifika bio jak, ovaj rast je bio ~ak i ve}i u ZUR Evrope i Centralne Azije, gde je tr`i{ni udeo reagovao na zna~ajno pobolj{anje konkurentnosti 4. Od svih regiona ZUR, samo su zemlje isto~ne Azije i Pacifika imale koristi od rasta tra`nje iznad proseka. Ali svi regioni, izuzev Bliskog Istoka i Severne Afrike, su rasli ili po stopi ili iznad svetske prose~ne stope rasta, posredstvom porasta konkurentnosti. ^IME SE OBJA[NJAVA RAST KONKURENTNOSTI? Promene u produktivnosti faktora koje koriste ZUR verovatno su pobolj{ale njihovu konkurentnost. Jedna od naj~e{}ih pogre{nih pretpostavki u pogledu budu}nosti privrede je da }e promene anga`ovanih faktora u otvorenoj privredi dovesti do promena strukture proizvodnih dobara i njihovog izvoza, pre nego {to bi na to mogle da uti~u cene anga`ovanih faktora proizvodnje. Porast iznosa kapitala po radniku u otvorenoj privredi mo`e, na primer, dovesti do porasta udela proizvodnje kapitalno intenzivnih sektora, pre nego {to bi se smanjio prinos na kapital. Sli~no tome, porast obrazovanja po radniku mogao bi dovesti do porasta udela proizvodnje koja poti~e iz znanjem intenzivnih aktivnosti, pre nego {to bi do{lo do pada prinosa od obrazovanja i porasta nezaposlenosti kvalifikovanih radnika. Posmatrano iz ovog ugla, otvorena ekonomija je mnogo bolje re{enje nego zatvorena privreda, gde bi rast svakog faktora mogao da dovede do pada njegove cene, po{to dolazi do zasi}enja doma}e tra`nje za proizvodima u ~ijoj proizvodnji se intenzivno koristi dati faktor. Naravno, i svetsko tr`i{te je ograni~eno tako da sna`an rast ponude mo`e dovesti do pada svetskih cena kao {to izgleda da se desilo u slu~aju tr`i{ta kafe poslednjih godina. Me utim, svetsko tr`i{te je mnogo ve}e od tr`i{ta pojedina~nih zemalja. Manje je verovatno da }e problem zasi}enosti ovim proizvodima da se pojavi u trgovini industrijskim proizvodima, zato {to je ja~a me usobna trgovina izme u ZUR. Zbog toga Martin (1993a) dolazi do zaklju~ka da bi za svaku ZUR bilo bolje da su ZUR u celini imale koristi od porasta produktivnosti u proizvodnji industrijskih proizvoda, nego da je ta korist pripala samo nekoj od zemalja. Ostali mogu}i uticaji na strukturu proizvodnje i izvoza obuhvataju promene u trgovini, trgovinskoj i investicionoj politici; promene u tr`i{nim mogu}nostima sa kojima se suo~avaju ZUR; i stvaranje novih tr`i{nih mogu}nosti u kojima ZUR ve} imaju, ili mogu razviti komparativne prednosti. Naravno, ovi uticaji su me usobno povezani - porast tr`i{nih mogu}nosti i unapre enje trgovinske i investicione politike verovatno }e stimulisati investicije u fizi~ki i ljudski kapital. Porast zna~aja stranih direktnih investicija (SDI) je drugi faktor koji mo`e da uti~e na promene u~e{}a ZUR u svetskoj trgovini 5. Kako je to navedeno u istra`i Karakteristike rasta ovog regiona su izuzetno visoke zbog potcenjenosti trgovine pre godine. 5 Za perspektive SDI videti UNCTAD (2004).

16 Radovan Kova~evi} 80 Ekonomski anali br 162, jul septembar vanju Svetske banke (2002c), SDI su zna~ajno porasle tokom 1990-ih godina. Ne samo da su ove investicije donele dodatni kapital ZUR, pove}avaju}i ukupnu ponudu kapitala po zaposlenom, nego su donele i znanja i upravlja~ke tehnologije, kao i veze sa ostalim elementima u mre`i globalne proizvodnje. Jedan od verovatnih faktora koji su dali svoj doprinos promenama strukture izvoza ZUR je rastu}i iznos kapitala po zaposlenom, koji je registrovan u pojedinim ZUR. Godi{nja stopa rasta kapitala po zaposlenom u zemljama Isto~ne Azije skoro da je bila jedan i po put ve}a od one u IRZ (Nehru i Dhareshwar, 1993; Nehru, Swanfon i Dubey, 1995). Prose~na stopa rasta kapitala po zaposlenom u ostalim regionima bila je manja nego u IRZ, mada su neke ZUR izvan regiona Isto~ne Azije imale stope {tednje i investicija koje su uporedive u zemljama Isto~ne Azije. Pove}anje iznosa sekundarnog i tercijarnog obrazovanja po zaposlenom bilo je znatno ve}e za ve}inu regiona ZUR nego u industrijalizovanom svetu - mada ~esto sa niskog nivoa. U meri u kojoj su ovi resursi bili efektivno uposleni, moglo bi se o~ekivati da bi ovo pove}anje finansijskog i ljudskog kapitala po zaposlenom moglo podsta}i zaokret od radno intenzivnih aktivnosti u pravcu aktivnosti koje vi{e koriste kapital i kvalifikovanu radnu snagu. Procene stope rasta finansijskog i obrazovnog kapitala za svaki region ZUR su prikazane u tabeli 5.. Tabela 5. Investicije u ljude i kapital u periodu godine procentualne godi{nje promene u faktorskoj opremljenosti Kapital po radniku Obrazovanje po radniku Sekundarno obrazovanje po radniku Izvor: Nehru and Dhareshwar (1993); Nehru, Swanson, and Dubey (1995). Tercijarno obrazovanje po radniku Industrijske zemlje 3,7 0,3 2,2 4,9 ZUR Isto~na Azija i Pacifik 5,1 4,2 9,2 3,4 Latinska Amerika i Karibi 2,4 2,0 5,3 6,7 Liski istok i Severna Afrika 3,4 2,3 1,9 6,3 Ju`na Azija 3,2 3,3 4,3 6,4 Sub-saharska Afrika 2,1 4,2 9,7 12,6 U prvoj koloni tabele 5. je prikazan rast kapitala po radniku, dok naredne kolone prikazuju godine obrazovanja i prose~ne godine sekundarnog i tercijarnog obrazovanja po radniku. Mada su ove mere grubi pokazatelji rasta posmatranih inputa po radniku, one predstavljaju reprezentativne indikatore napora koje su preduzele ZUR da bi pove}ale kapital i obrazovanje raspolo`ive po zaposlenom radniku.

17 Polo`aj zemalja u razvoju u svetskoj trgovini Me uodnosi izme u akumulacije faktora proizvodnje i strukture izvoza prili~no su slo`eni, pri ~emu zemlje prvo pove}avaju proizvodnju radno intenzivnih proizvoda, a zatim, nakon dostignutog odre enog nivoa kapitala i obrazovanja, prelaze u razli~ite rangove proizvodnje (Schott, 2003). Nadalje, postavlja se pitanje koliko su efikasno mnoge zemlje mogle da koriste dodatni kapital i ljudske kvalifikacije (Pritchett, 2000, 2001). Me utim, ipak se ~ini da je registrovan sna`an porast kapitala i kvalifikacija po zaposlenom bio veoma va`an za mnoge ZUR i da je ovo bitan faktor za dugoro~ni napredak. Bez velikog porasta raspolo`ive kvalifikovane radne snage, te{ko da bi se mogao objasniti sna`an porast izvoza proizvoda visoke tehnologije iz ZUR - posebno iz zemalja sa niskim dohotkom. ^ak i tamo gde izvoz proizvoda visoke tehnologije podrazumeva rutinske operacije koje su izvedene na sofisticiranim uvoznim inputima, potrebna su napredna organizaciona i tehni~ka znanja da bi se osigurala stabilna ponuda visoko kvalitetnog izvoza. ME\USOBNA TRGOVINA ZUR Na trgovinu izme u ZUR (trgovina Jug-Jug) dugo vremena se gledalo kao na sredstvo smanjivanja zavisnosti ZUR od razvijenih zemalja i kao put promene strukture izvoza nerazvijenih zemalja. Glavni mehanizmi za ja~anje saradnje izme u ZUR uglavnom su bili subregionalni i regionalni sporazumi, pri ~emu je ve}ina ovih sporazuma imala preferencijalni karakter. Unapre enje saradnje Jug-Jug tokom 50-tih i 60-tih godina odvijalo se kroz strategiju uvozne supstitucije, koja je bila potpomognuta visokim trgovinskim preprekama. Trgovina izme u ZUR imala je svoje uzlete i padove u skladu sa privrednim ciklusima kroz koje su prolazile ove zemlje. Uprkos naporima da se unapredi i diversifikuje trgovina izme u ovih zemalja, primarni proizvodi i dalje ~ine okosnicu njihove trgovine, tako da je trgovina Jug-Jug u 90-tim ~inila samo 6,5% svetske trgovine. Me utim, tokom poslednje decenije 20. veka ZUR su imale ve}u stopu privrednog rasta nego razvijene zemlje i zemlje u tranziciji, a procenjuje se da }e se ove tendencije preneti i na prvu deceniju 21. veka 6. Dinami~an privredni rast u 90-tim bio je glavni ~inilac koji je doveo do skoro dvostrukog porasta trgovine izme u ZUR u svetskoj trgovini (10,7% u godini). Trgovinski i investicioni re`imi velikog broja ZUR su liberalizovani, a pristup njihovom tr`i{tu je pobolj- {an u periodu posle godine. Priliv SDI u ZUR je u~etvorostru~en od po~etka do kraja 90-tih godina. Tokovi investicija izme u ZUR su dinami~no rasli i okvirno su procenjeni na 50 mlrd. dolara u godini (Aykut i Ratha, 2002) Svetska banka je u izve{taju Global Economic Prospects 2003 prognozirala da }e GDP ZUR rasti po godi{njoj stopi od 4,7% u periodu godine, dok se za razvijene zemlje prognozira rast po godi{njoj stopi od 2,5%. Sli~no tome, u srednjoro~nom osnovnom scenariju Me unarodnog monetarnog fonda ( ) projektuje se godi{nji rast GDP po stopi od 5,9% za ZUR i 3,0% za razvijene zemlje (IMF, 2003, str. 240, tabela 45). 7 Za procenu dubine me usobne integracije ZUR videti Cernat (2003).

18 Radovan Kova~evi} 82 Ekonomski anali br 162, jul septembar Kombinacija prethodno navedenih prose~nih stopa rasta i sna`ne trgovinske i investicione liberalizacije dovela je do dinami~nog rasta trgovinskih tokova ZUR. Stope rasta izvoza i uvoza ZUR su nadilazile rast svetske robne trgovine, kako po vrednosti tako i po obimu, u periodu godine. Najve}e koristi od privrednog rasta i liberalizacije trgovine imala je intra-trgovina ZUR. Uprkos zna~ajnom smanjivanju prepreka u trgovini, ZUR su jo{ uvek zadr`ale ve}e prose~ne carinske i necarinske mere u pore enju sa razvijenim zemljama. Visina postoje}e za{tite ukazuje na mogu}nosti dalje liberalizacije trgovine, {to bi imalo za posledicu dalji rast trgovine Jug-Jug. Uprkos rastu}oj popularnosti, regionalni i bilateralni preferencijalni trgovinski sporazumi nisu zna~ajnije doprineli sna`nom porastu me usobne trgovine ZUR u periodu godine. Procenjeno je da je udeo intra-regionalne trgovine u okviru preferencijalnih trgovinskih sporazuma ZUR ostao nepromenjen na nivou od oko 20% trgovine Jug-Jug u periodu godine 8. Zaklju~ak u pogledu skromnog doprinosa preferencijalnih sporazuma porastu trgovine izme u ZUR sli~an je drugim nalazima koji se odnose na trgovinu izme- u ZUR u 70-tim i 80-tim godinama 9. [irenje me usobne trgovine izme u ZUR nisu spre~ile samo trgovinske prepreke ve} i brojne necarinske mere 10. Me u glavne prepreke sa kojima se suo~ava ve}ina ZUR spadaju relativno visoki tro{kovi transporta, osiguranja i komunikacija, te{ko}e u finansiranju trgovine i nedostatak iskustva u marketingu i distribuciji. Slaba diversifikacija proizvodnje tako e predstavlja prepreku jer zavisnost od nekoliko primarnih proizvoda (izuzev nafte) za kojima dugoro~no opada svetska tra`nja predstavlja strukturnu prepreku za porast trgovine. Ovo se odnosi kako na trgovinu u celini, tako i na trgovinu sa ostalim ZUR sa sli~nom raspo- 8 Ovaj obra~un se zasniva na ukupnoj intra-trgovini u okviru ovih sporazuma, ne uzimaju}i u obzir ~injenicu da svi proizvodi nisu koristili prednosti preferencijalnih sporazuma. ^ak i kada je to bio slu~aj, nisu kori{}eni svi preferencijalni sporazumi zbog dodatnih transakcionih tro{kova, kao {to su tro{kovi povezani sa pribavljanjem dokumentacije o poreklu robe. Osim toga, potrebna je opreznost u kori{}enju podataka o intra-regionalnim tokovima, kako ne bi do{lo do njihovog dupliranja. U slu~aju ASEAN-a, na primer, postoji veliki raskorak izme u intra-regionalnog izvoza i uvoza (intra-regionalni izvoz u godini je iznosio 90,4 mlrd. dolara, dok je intra-regionalni uvoz iznosio 76,5 mlrd. dolara). Nesklad izme u podataka u ovom slu~aju uglavnom se mo`e objasniti ako se reeksportuje iz Singapura ra~una kao intra- ASEAN izvoz uprkos tome {to neki proizvodi vode poreklo iz zemalja izvan ASEAN-a (WTO, 2003). 9 Greenaway i Miller (1990), smatraju da "sporazumi izme u ZUR nisu podstakli trgovinu izme u ovih zemalja". 10 Langhammer i Hiemenz (1990) prave razliku izme u materijalnih, politi~kih, ekonomskih i politi~ko-ekonomskih prepreka, dok UNCTAD (1999) pravi razliku izme u strukturnih i politikom podstaknutih prepreka za {irenje trgovine izme u ZUR.