QUALITY OF LIFE AND COMMUNICATION SKILLS KVALITET ŽIVOTA I VEŠTINA KOMUNIKACIJE

Transcription

1 QUALITY OF LIFE AND COMMUNICATION SKILLS KVALITET ŽIVOTA I VEŠTINA KOMUNIKACIJE 2 Milorad Žikić11 and Tamara Rabi Žikić2 Žikić M. and Rabi Žikić T. REVIEW ARTICLE REVIJSKI RAD UDC :613 UDC : Abstract: Quality of life depends on the ability of self-control to achieve good results, and the ability of successful communication with the environment, the extent and scope necessary to achieve these goals. The authors describe the relationship between quality of life and interpersonal communication, and provide an overview of the use of communication skills. Especially were discussedthe possibility of solving social problems communicating and exploring communication skills - verbal communication in relationships with children and adults. Key Words: Quality of life; communication; communication skills, social problems and communication; verbal communication. Sažetak: Kvalitet života zavisi od sposobnosti samokontrole u postizanju dobrih rezultata i sposobnosti uspešne komunikacije sa okruženjem, u meri i obimu neophodnim za postizanje ovih ciljeva. Autori opisuju povezanost kvaliteta života i međuljudske komunikacije, i upućuju na korišćenje veština komunikacije. Posebno su razmatrane mogućnosti rešavanja socijalnih problema komunikacijom, kao i upoznavanje veština komunikacije verbalne komunikacije u odnosima sa decom i odraslima. Ključne reči: Kvalitet života; komunikacija; veština komunikacije; socijalni problemi i komunikacija; verbalna komunikacija. 1 Neurologic and Psychiatric Consultative Praxis in Lege Artis Center, Novi Sad, Serbia 2 Clinical Center of Vojvodina, Department of Neurology, School of Medicine, University of Novi Sad, Serbia Correspond to: E mail: milorad.zikic@gmail.com Received: July 11, Accepted: July 22, Financial disclosure: nothing to report 33

2 UVOD Kvalitetan život, kome nesumnjivo težimo, zavisi od istrajne sposobnosti samokontrole u postizanju dobrih rezultata rada, kao i sposobnosti uspešne komunikacije sa okolinom, u meri i obimu potrebnim za ostvarenje željenih ciljeva. Poznavanje i sposobnost prihvatanja savremenih veština međuljudskog komuniciranja su od presudnog značaja za ostvarivanje uspešnih individualnih i širih društvenih odnosa. Te veštine su različite za različite osobe, socijalne i generacijske grupe, nisu iste ni u odnosu na zamišljene aktivnosti, jer zavise od njihove sadržine, očekivanog cilja i predviđenog rezultata. KVALITET ŽIVOTA I KOMUNIKACIJA Posedovanje unutrašnjeg, duhovnog mira, jedno je od najvećih ljudskih blagostanja, naša istinska, večna i nepromenjiva priroda s kojom smo u savremenom društvu, izgleda, izgubili dovoljno dobar kontakt. Unutrašnji mir predstavlja uravnoteženo prihvatanje svega što se događa, gle di šta drugih i kada se s njima ne slažemo, s prepoz navanjem da se i kada postoje problemi sve uvek može i popraviti. Kvalitet života je pojam koji se koristi u mnogim prirodnim i društvenim naukama.podrazumeva stepen blagostanja pojedine osobe ili grupe ljudi i odnosi se na duhovno i fizičko blagostanje, obrazovanje, mogućnost zapošljavanja, društveni položaj, zdravstveno stanje itd. Obuhvata mnoge aspekte spoljašnje sredine u kojoj živimo i socijalno-geografske okolnosti, kao npr. postojanje različitih kultura i tsl. Kada se odnosi na zdravlje uobičajeno je da se koristi termin kvalitet života u vezi sa zdravljem. Temeljna je tema u filozofiji, medicini, veri, ekonomiji i politici. Neki naučnici polaze od toga da se ocena kvaliteta vlastitog života događa po vrlo subjektivnim kriterijumima, dok drugi smatraju da ocena kvaliteta života pojedinca u velikoj meri zavisi od individualnog temperamenta. Pojam je prvi put korišćen godine, a izraz je postao popularan od (1) Svetska zdravstvena organizacija (SZO, 1993) definiše kvalitet života kao percepciju pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem živi, kao i u odnosu na sopstvene ciljeve, očekivanja, standarde i interesovanja. To je širok koncept koga čine: fizičko zdravlje pojedinca i psihološki status, materijalna nezavisnost/stepen samostalnosti i socijalni odnosi - odnosi prema značajnim pojavama u okruženju. Reč komunikacija doslovno znači učiniti nešto opštim ili zajedničkim. Ljudi su socijalna bića i ona im je neophodno potrebna, kroz kontakte sa drugim ljudima, kroz razmenu misli, ideja i stavova, emocija itd. Njome se praktično ostvaruje i sprovodi sam život: od zadovoljavanja elementarnih bioloških potreba i dnevnih sadržaja sa ukućanima i najbližima sa kojima delimo životni prostor, do složenijih i najsloženijih socijalnih i svih drugih potreba i sadržaja sa užim i širim okruženjem. Njome se obezbeđuje kvalitetna i sadržajna analiza događanja u okruženju uz kritično izvlačenje pouka, ostvarujemo pretpostavke dostižne zadovoljavajućem kvalitetu života u sadašnjosti i planiranje bar isto takvog ili još boljeg života u budućnosti. Svakako da je komunikacija još mnogo, mnogo više od svega navedenog. Dešava se u kući, na poslu, ulici, na putovanjima, kada smo sami ili sa poznanicima, prijateljima, ljudima koje srećemo svakodnevno ili samo u prolazu. Ostvaruje se neposredno govorom, gestikulacijama, pokretima lica i tela, posredstvom telefonskog razgovora, slušanjem radio programa, čitanjem pisanih tekstova, gledanjem animiranih, filmskih, televizijskih ili video zapisa ili putem socijalnih mreža. I kada nismo u potpunosti svesni njenog dešavanja, komuniciramo sa okolinom i drugima indirektnim slanjem ili primanjem poruka na veoma različite i ponekad, naizgled neočekivane načine. U stvarnosti se dešava uvek i na svakom mestu: tamo gde živimo, gde radimo, na putu do posla ili do kuće, na mestima gde provodimo slobodno vreme... čak i na mestima gde nam se čini da se ne dešava razmena, komunikacija postoji. Jedan je od značajnijih, ako ne i najznačajniji činilac svakodnevnog života ljudi, suštinski deo našeg života, neophodna da bismo opstali u svetu i važna za izgradnju veza u njemu. I baš zato, nedostatak komunikacije je ono što veoma smeta i jedan je od glavnih uzroka raskida međuljudskih veza. Pri tome, nije u pitanju samo ono što kažemo, 34 Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 3-4, September 2013

3 važan je i način na koji to činimo. Komunika cija je složen proces u kome govor, reči i način izražavanja, čine samo 10-20%, a veći deo od 80-90% predstavljaju drugi elementi kao što su izrazi lica, gestikulacije, pokreti tela, jačina i boja glasa i tsl. (1, 2) Bez komunkacije nema ni transfera informacija, što podrazumeva prenos bilo kojih podataka, razmene misli, ideja i drugih najraznovrsnijih poruka prenetih drugoj osobi ili ciljnoj grupi, usmeno ili pismeno, elektronski ili preko mass media. U njima predmet prenete poruke, kao i način na koji se ona prenosi, odražava jedinstven izbor prenosioca, čime zapravo prenosimo i jedan deo našeg autentičnog sveta, mikrokosmosa, naše jedinstvene ličnosti. Otuda i raznolikost u obliku tog prenošenja od izraženih neposrednim ili posrednim govorom, bogatstvom reči, zanimljivih i duhovito prenetih primera, pratećom glumom, pokretima lica i tela, korišćenjem dramskih pauza po potrebi, do onih verbalno krajnje šturih i nemuštih, može i pisanim tekstom, slikom, fotografijom, video zapisom, muzikom, telefonski i SMS porukom, od prenosioca i za one kojima je namenjena isto tako veoma raznovrsno rečitih. Naš prijatelj talentovan i priznat umetnik (U), poznat po škrtosti na rečima, ovako je, anegdotski, razgovarao sa novinarom (N) koji ga je intervjuisao povodom dobijanja jednog javnog priznanja: - N: Da li ste iznenađeni nagradom?- U: N-n. N: A da li imate neki komentar koji želite da saopštite javnosti? U: N-n. N: Čini se da niste baš previše raspoloženi za razgovor? U: N-n. Za mnoge simpatična anegdota ukazuje da je,od javnosti priznato, umetnikovo delo dovoljno govorilo i o Njemu, i da ga je specifična komunikacija samo još više isticala.za neke druge okolnosti u kojima je, suprotno prethodnom primeru, naglašena zategnutost i netrpeljivost u odnosima suprotstavljenih strana, Tagora bi rekao: Najbolja upotreba reči je ćutanje, a Muhamed: Najbolje piće je neizgovorena zla reč koju ste progutali. Način komunikacije je nesumnjivo izuzetno važan. Ukoliko je poslata pogrešna poruka, ili poruka koja je pogrešno protumačena, treba razmisliti šta je tome uzrok. Komunikacija se i uči i jedna je od najvrednijih veština koju neko može posedovati. (2) Odavno već nisam bio u prilici da čujem da se neko bavi svojim mislima, da je zadovoljan i da uživa u životu, ne samo kada je u društvu drugih, nego i kada je sam, jer ima okolnosti kada je bolje živeti sam sa sobom, nego sa drugima bez sebe. (3) Pri tome treba voditi računa o svojim mislima, one postaju reči; o svojim rečima, jer one postaju dela; o svojim delima, jer ona postaju navike; o svojim navikama, one postaju naš karakter; o svom karakteru, on postaje naša sudbina.. (4) U epohi savremene civilizacije paradoksalno je da moramo da se podsećamo da su kultura i umetnost, nauka, zdravstvo i prosveta, neophodne ljudske i socijalne potrebe i da ih treba razumeti kao infrastrukturno ulaganje u bolji život svih ljudi u jednoj zajednici. Bez njih se ne može zamisliti ni ostvariti razvoj, a time ni napredak države i društva, niti obezbediti pretpostavke za vođenje kvalitetnog života svih njenih članova. Komunikacija je i u navedenim delatnostima od presudne uloge i značaja. MODERNO DOBA, VEŠTINA KOMUNIKACI- JA I USPEH U ŽIVOTU Vreme u kome živimo posebno se karakteriše na polju komunikacije. Ovaj oblik odnosa među ljudima, narodima i državama, dobio je atribute koji ga, ne retko, uvlači u sukobe koji eskaliraju ratovima preteći uništavanjem mukotrpno stvarane civilizacije. U kakvim smo sve rizicima za opstanak, kao ljudska vrsta, nismo još u stanju dovoljno ni da sagledamo, iako su svakodnevni primeri uništavanja više nego očigledni. Eksplozivni razvoj nauke doprineo je velikom napretku svih aspekata života i odgovorima na mnoga doskorašnja najtajnovitija životno važna pitanja, pa i ona o postanku Svemira i samog života. I pored toga, odsustvo ili nedostaci dobre komunikacije uzrok su nepremostivih prepreka u rešavanju najvažnijih pitanja, time i našeg daljeg napretka i opstanka. Nakon niza otkrića do kojih su naučnici došli zahvaljujući modernoj tehnologiji, došlo se do boljeg uvida u ljudsku prošlost i sagledavanja našeg opstanka, sa krajnje pesimisičkim predviđanjem da će ljudski rod nestati i pre nego što se do nedavno mislilo. Svedoci smo neverovatno velikih promena na Planeti, različitosti uslova života, globalnih klimatskih promena i promena staništa 35

4 za mnoge žive vrste. Na žalost, nesumnjivo su ljudi uzrok čestog masovnog izumiranja koja su se događala na Zemlji u njenoj dosadašnjoj istoriji. Baš kao i našim dalekim precima, period boravka na Zemlji je ograničen i neće proteći još mnogo vremena da se jezičak na vagi okrene protiv nas. (5) Na nesreću svih, ne da se prečesto međusobno ne razumemo, nego čovek često ne razume ni sam sebe. Veliki pesnik i filozof Njegoš je to zapazio još pre 160 godina: Čoek čojku velika je tajna, a sam sebi tajna ponajveća. (6) Osobina koju za postizanje dobrih rezultata u radu i životu treba naučiti i primeniti je, pored samokontrole, upravo je veština komunikacije. Obe su conditio sine qua non u određivanju uspeha i kvaliteta života. Ko nauči da kontroliše svoje postupke i upravlja sobom na pravi način, može se nadati da će ostvariti sve postavljene ciljeve. Uloga i značaj upotrebe reči u međuljudskoj komunikaciji istaknuta je već u prvom poznatom obuhvatno pisanom tekstu Bibliji. Izraz logos u Novom zavetu je upotrebljen više od 300 puta - uvek u značenju reči, ljudske ili Božije. Na srpski jezik je često prevođen kao»slovo«. U (J) Evanđelju (blaga reč) po Jovanu u 1. Poglavlju koje opisuje Ovaploćenje Božije Reči navodi se i ističe da smo od pamtiveka u neraskidivoj potrebi međusobnog komuniciranja (raz)govorom, ali i potrebi i zahtevu da se prema izgovorenim rečima odnosimo sa najvećim uvažavanjem do nivoa strahopoštovanja. (7) Svaka izgovorena reč može imati više značenja i tako biti podložna pogrešnoj interpretaciji, ako nismo svoje izražavanje popratili jasnim kontekstom, pravim tonom, odgovarajućom gestikulacijom i mimikom. Govor je izvor svih nesporazuma. ( Mali princ A. de Saint-Exupéry). Primera o veštinama komuniciranja ima zaista veoma mnogo i ne treba se ni zavaravati da ih je sve moguće opisati, čak ni samo pomenuti. Evo nekih lepršavih i simpatičnih: anketa preko nasumice odabranih ljudi pokazuje da kompliment kojem retko koja žena može odoleti je onaj koji hvali njene usne. (8) Prema Intimatemedicine, ako volite svoju devojku ili ženu, pet gramatički prostih ali magičnih rečenica morate reći svojoj dragoj: u pravu si, lepa si, volim te, smršala si, nedostaješ mi. (9) Pored nas samih i druge osobe sa kojima se ostvari dobar transfer misli, ideja, osećanja mogu višestruko da povećaju naše sposobnosti i omoguće uspeh. Za tako nešto je potrebna veština ubeđivanja. Imati dobru komunikaiju već znači biti i uspešan, a to je osobina koja se uči. Ali, uvek postoji ali ili međutim! Može se imati najbolja ideja, ali ako se ne uspe u ubeđivanju dovoljno ljudi, onda je skroz nebitno što je ideja najbolja. (10) Kontrolisati odnose sa okolinom je moguće ako smo usredsređeni na glavne elemente dešavanja. Da bi to postigli iz sebe treba da izvučemo i u praksi ispoljimo najbolje lične osobine: studioznost, vrednoću, posvećenost, samodisciplinu, pravilnost prosuđivanja, praktičnu primenu osposobljenosti, stremljenje određenom cilju, toleranciju prema drugima i veru u uspeh. Tako se postiže veća fokusiranost na radnju koju vršimo i bolja samokritičnost. Pored svega nabrojanog za uspeh je važna samosvest o ličnim ograničenjima, zaštita osobenosti jedinstvenosti integriteta sopstvene ličnosti i poštovanje tuđe ličnosti. Konačan uspeh je u osposobljenosti da se sprovodi (živi) sopstveni život. (11) Treba verovati da će se ono što (za)mislimo, čemu težimo, na čemu radimo, jednom i ostvariti, jer ono što nam je na umu reflektuje se i spolja na realni svet. Od skoro presudnog značaja je pažljiv izbor teme zaokupljenosti mislima, radom, emocijama jer će nas to izabrano stanje uma inspirisati da istražujemo, kreiramo, dobijamo i dajemo. Izgledne teške i izazovne situacije, kada se na njih naiđe,treba posmatrati pozitivno, jer na greškama se uči, a one i ne postoje, postoje samo povratne informacije. Jednostavno treba ispravljati sve što ne valja i ići napred u nove pohode. Tako se postaje jači, ima se više vere u sebe i samopouzdanja. Jer, događaji su samo događaji dok ih naše misli i reakcije ne pretvore u iskustvo. Šta nam znači to iskustvo, odnosno kako ćemo protumačiti događaj, koliko će nam biti koristan, zavisi od nas samih. To je naš izbor, to su priče kojima ubeđujemo sami sebe. Uraditi pravu stvar u pravo vreme ima mnogo veći značaj, nego napraviti dramatične napore kada je suviše kasno. Prioriteti kreiraju kvalitet života. Ponavljanjem jedne pozitivne aktivnosti u roku od tri nedelje stvoriće se navika. Forsiranje dobrih 36 Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 3-4, September 2013

5 navika automatski stvara neku pozitivnu energiju, sreću i zadovoljstvo oko nas i život kreće na bolje. (12) Razlika između slobodnih ljudi koji su doktorirali svoj život i onih koji su robovi života je u samo jednoj stvari: Ko im postavlja prioritete? Slobodni ljudi sami postavljaju prioritete, jer svakom pripada sopstveni život za koji treba biti odgovoran. (13) NE POSTOJI SREĆNO DO KRAJA ŽIVOTA Sreća se mora uvek graditi, moraju se stvarati okolnosti i uslovi za njeno prisustvo, njeno što duže trajanje i stalno unapređenje. Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje (Ivo Andrić). Sreća se nalazi u čovekovom karakteru (Mahabharata). Nije srećan onaj ko ima što želi, već onaj koji ne želi ono što nema (Latinska poslovica). Sreća pripada onima koji su dovoljni sami sebi, jer su spoljni izvori sreće nesigurni i prolazni (Schopenhauer). Podređenost samom sebi je sreća, podređenost drugima je ropstvo (Manu Smriti). (3, 14) Način života je naš lični izbor, jer niko nam ne može nametnuti kako, gde i s kim ćemo živeti.(15) Velika je osobina pokazati male znake pažnje, biti ljubazan prema drugima, omogućiti ljudima da se smeju u našem prisustvu, omogućiti im da se osećaju dobro ili bolje, činiti hrabra dela, čak, i ako niko neće saznati da smo to mi učinili. Razgovor sa samim sobom u pozitivnom smeru, davanje obećanja samom sebi i ispunjavanje tih obećanja vode podizanju samopoštovanja, što predstavlja veliki napredak ka unutrašnjem miru i duhovnom blagostanju. Ljude prepoznajemo po njihovim delima, a to se odnosi i na nas. Kvalitet našeg života zavisi od onoga što radimo i postignuti uspeh zavisi samo od nas samih. (16) Međutim, svaka komunkacija može biti uzaludna kada se umešaju hormoni, posebno u tinej džerskom uzrastu, što posebno važi za tinejdžerke,za koje se već poslovično zna da uvek imaju hiljadu razloga za svađu. Tek sa 23 godine, kao mlade žene, počinju da cene svoje majke, zahvalne su im i priznaju da su zahvaljujući njima postale ono što jesu. (17) Poznavanje i sposobnost prihvatanja veština međuljudskog komuniciranja je od presudnog značaja za građenje i ostvarivanje uspešnih društvenih odnosa. One ponekad nisu iste za različite osobe, socijalne i generacijske grupe, nisu iste ni u odnosu na zamišljene aktivnosti, jer zavise od njihove sadržine, očekivanog cilja i predviđenog rezultata.živimo u svetu različitosti, jer svako od nas se razlikuje od onog drugog i to je realnost. Komunikacija će uvek biti uspešna kada smo tolerantni,kada prihvatamo i razumemo svakoga onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakvim bi želeli da bude. Dobre od loših ljudi ne treba razlikovati, a ako to već moramo činiti koristimo sledeće uputstvo: Dobra osoba inspiriše, nadahnjuje, čini druge srećnijim, podstče na menjanje onog lošeg u njima i time utiče da postaju bolji, rečju izvlači iz njih ono najbolje; Loša osoba izvlači najgore. To ne znači da je baš ta osoba u suštini loša, već samo da onaj ko sa njom nema dobro iskustvo ne treba i ne može imati uspešnu vezu i komunikaciju. Zato HVALA SVIMA KOJI ME ČINE BOLJOM OSOBOM! (18) PROBLEMI I KOMUNIKACIJA Problemi u porodici, sa decom i u partnerskom odnosu, sa prijateljima, kolegama i autoritetima, često su uzrokovani neefikasnom komunikacijom. Sve više pažnje se posvećuje učenju komunikacijskih stilova koji doprinose efikasnom ostvarenju postavljenih ciljeva, time i dobrim međuljudskim odnosima. Konstruktivni oblik komunikacije vodi uspešnom rešavanju problema: kompromis, razumevanje partnera i nalaženje prihvatljivog 37

6 rešenja, prihvatanje problema i otvoreni razgovor, komunikacija bez konfrontacije u atmosferi iskrenosti, opraštanja i partnerstva, pronalaženje zajedničkog rešenja bez daljeg produbljivanja konflikta. Kada se rešava sukob treba imati na umu da njegovi uzroci mogu biti duboki i da odlaganje rešavanja problema nikada nije dobro. Kad-tad će nerešeni problem isplivati kao argument i zato ga treba rešavati čim se pojavi. Odgonetanje i obrazlaganje uzroka problema i postavljanje cilja koji se želi postići upućuju na njegov povoljan ishod. Metode koje mogu pomoći u razrešenju konflikta sadržane su u želji da se odgonetnu partnerova osećanja (cilj je rešavanje konflikta a ne pobeđivanje u svađi); definisanju problema kako ga sami vidimo i istrajavanju u rešavanju svakog od problema, na koji način se isti razume onako kako ga vidi i druga strana; izražavanju osećanja uz odabir reči kojima ih opisujemo i njihovo prihvatljivo ispoljavanje; slušanju drugoga čime određujemo i da će nas drugi saslušati; ponudi više rešenja koja treba rangirati i ne zaboraviti da niko drugome ne može nametnuti neprihvatljivo rešenje; prona laženju alternativnih, kreativnih rešenja, kombinaciji i stvaranju zajedničkog prihvatljivog rešenja. Uspešna komunikacija ne može se održati ako jedna osoba ima kontrolu nad drugom, ili ako nema zajedničkog poštovanja i jednakosti u samoj vezi. Zadržavanje kontrole samo jedne osobe u konfliktu vodi izolaciji veze, a podređena osoba reaguje neadekvatno jer je izmanipulisana ili omalovažavana. Svakako da je veoma lose rešenje praviti se da problem ne postoji. Ako tokom rasprave dođe do ispoljavanja snažnih negativnih emocija treba je prekinuti i smiriti se radeći bilo šta što opušta; pauza pomaže da se nakon odlaganja svađe racionalnije priđe problemu i spreči da problem preraste u nešto još gore; treba razmisliti zašto nas je situacija u koju se dospelo toliko povredila i razljutila i čime je bila povezana; uvideti stvaran problem i onda se posvetiti načinu na koji će se rešavati; nakon što se iznese sopstveno osećanje i mišljenje,razgovor sa partnerom treba da bude konstruktivan, treba ga pažljivo saslušati jer oba zaslužuju da izraze ono što žele. (2) S druge strane, problem komunikacije je toliko naglašen da nije retkost da neke organizacije civilnog društva postoje i rade već više od decenije, a da pri tome gotovo niko od građana nije čuo za njih, njihov rad ili rezultate tog rada, što predstavlja veliki gubitak i za pojedince i za celu društvenu zajednicu, jer veliki broj studija, anketa i predloga vezanih za probleme društva prolazi nezapaženo i neiskorišćeno. (19) KOMUNIKACIJSKE VEŠTINE - VERBALNA KOMUNIKACIJA Većina porodica ima problem u komunikaciji njenih članova, pogotovo onaj koji se odnosi na lošu među-generacijsku komunikaciju. Najčešći uzroci konflikata su u nerazumevanju, lošem izražavanju i pogrešnoj interpretaciji komunikacije na relaciji deca - roditelji. Stoga je razvijanje komunikacijskih veština za očuvanje mirne porodične atmosfere i osiguranje razvoja svakog od ukućana, od najveće važnosti. Veština komuniciranja time postaje jedna od ključnih kompetencija za ličnu realizaciju i razvitak, snalaženje i uključivanje u društvenu sredinu. Bez razvijene komunikacije u porodici teško će bilo koje dete uspeti da ostvari zadovoljavajuću komunikaciju s okruženjem. Odgovornost je na roditeljima da kod svoje dece razvijaju komunikacijske veštine, a to se postiže neposrednim primerom. Jedan od najvažnijih ishoda uspešne komunikacije između roditelja i dece je taj da roditelji time zaslužuju poštovanje svoje dece, a to onda dovodi do toga da se deca dolično ponašaju i ne upadaju u nevolje. Verbalnu komunikaciju treba usavršavati da bi se približili sagovorniku, bilo da su u pitanju deca ili odrasli. Cilj navedenog učenja je osposobljenost za ostvarenje međusobnog razumevanja i pridobijanja poštovanja od strane sagovornika. Jedan 38 Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 3-4, September 2013

7 od najkraćih puteva do ostvarivanja dobre komunikacije, bilo sa decom ili odraslima, je razgovor s njima jezikom koji razumeju, prilagođen uzrastu, a kada su u pitanju deca najčešće stilskim figurama i žargonom- cool izražavanje, jer govor prikladan odraslima često ne dopire do njih. Značaj načina na koji se nešto kaže, a ne samo onoga što se kaže, već je istaknut, pri čemu govor treba da bude jasan i određen. Većina konflikata proizlazi iz nerazumevanja ili pogrešnog razumevanja. Iskrenost u osećanjima i otvorenost u stavovima, duhovitost i poštovanje prema sagovorniku, kome treba dozvoliti da ima svoje mišljenje, da dođe do reči i time zadrži dostojanstvo, put je ka ostvarenju dobre komunikacije i pridobijanja simpatija sagovornika. Izbegavati ispravljanje, kukanje ili žaljenje, prebacivanje, kritikovanje, psovanje, vređanje, zvocanje, vikanje, omalovažavanje, ismevanje, upadanje u reč, prekidanje, nazivanje imenima, menjanje teme razgovora, okrivljavanje, sarkazam, zafrkavanje, izazivanje osećaja krivice, čime se sve postiže suprotan rezultat. Podsticanje sagovornika da uvidi i razume grešku, a potom je i ispravi, nemoguće je ostvariti ako osobu na bilo koji način vređamo. Kritikovanjem se ne postiže dobar rezultat, treba ga izbegavati, nije vaspitna metoda, degradira sagovornika, a pri tome ne nudi dobarprotiv-model ponašanja. Treba koristiti konstruktivne primedbe s naglaskom na rešenje, najbolje vlastitim primerima, duhovitom opaskom koja nikoga ne vređa, anegdotom ili pripovetkom koja u sebi nosi po(r)uku... Predlozima i poučnim pričama postižemo više nego kritikovanjem. Rečenice koje počinju sa Ti nisi nikad, S tobom se ne može..., Uvek si ti taj koji... i ostale koje ističu preteranost ne samo da nanose štetu, već često dovode do prekida svake dalje komunikacije. Negativan efekat ima i manipulisanje ose ća njima druge osobe, prigovaranje i držanje lek cija, izgovaranje i vađenje na druge, korišćenje mišljenja drugih kao argumenata kako bi se izbeglo reći da se to misli. Pažljivo slušajte i postavljajte pitanja sagovorniku. Kada počinjete razgovor kažite ime osobe sa kojom govorite. Posebno deca više slušaju ako prva rečenica počinje njihovim imenom. Zamolite ih za saradnju umesto da zahtevate poslušnost. Dete uvek treba da ima osećaj da je važan deo porodice i da svime što čini treba da pokazuje zrelost i umeće. Zamislite sebe na njegovom mestu i trudite se da mu ne dosađujete i da ga ne ometate. Svako interpretira činjenice drugačije, na osnovu uverenja, ličnih osobina i uzrasta, tematske sadržine i iskustva. Treba se usredsrediti na ono što je važno, i to naglasiti prilikom komunikacije. Pretpostavke i uverenja netreba nametati drugima. Često stvari zastarevaju, pa ono što je odgovaralo nama u mladosti, ne mora odgovarati današnjoj deci. Takođe, ne treba nametati svoja očekivanja, jer kad očekujemo previše od drugih, ili tražimo da rade po našim standardima, skoro sigurno ćemo doživeti razočaranje i nove konflikte. Mnogo bolje je isticati pogodnosti koje iz očekivanog postignuća proizlaze. Data obećanja treba ispunjavati - držati se datih reči, jer sa osobama koje drže do reči, komunikacija je lakša, manje je nepoverenja, nepoštovanja i sličnih uzroka loše komunikacije. Kada iskrsnu poteškoće ne tražiti krivca već se usredsrediti na njihova rešenja. Na taj način će i neugodne teme dobiti pozitivne odlike i stvoriti se prilika za razrešenje problema. Krivicu uvek treba priznati time se izgrađuje poverenje i poštovanje. Kritiku treba pozitivno prihvatiti i naučiti se nositi s njom ako dozvolimo drugima da nam ukažu na nedostatke, dobićemo priliku za sopstveni razvoj i napredak, kao i priliku da i sami istoj osobi ukažemo na njene nedostatke. Time komunikacija postaje konstruktivna i ne doživljava se kao vređanje. Kroz tuđe sagledavanje pogrešnih postupaka i stavova možemo uočiti sopstvene nedostatke i dobiti priliku da ih promenimo, a ta promena doprinosi i nekim drugim pozitivnim promenama u životu. U sukobu generacija se često pojavljuje sporenje ko je u pravu?. Treba dozvoliti mogućnost da nismo uvek u pravu, što i nije najbitnije, jer svako može biti u pravu. Različiti ljudi imaju pravo da različito gledaju na iste sadržaje, pri čemuto ne znači da ih jedan bolje tumači od drugih. Dozvolimo mogućnost neslaganja bez uvrede i bez forsiranja sopstvenog gledanja baš na sve stvari. Svako dete teži da bude kao i odrasli - ne želi da ga tretiramo kao malog, odn. treba ga navoditi da 39

8 odgovarajuće poslove radi kao da je odrastao. Na primer: Ne znam jesi li već dovoljno odrastao da možeš spremiti svoj krevet? Šta misliš dali si premalen da bi to mogao? To je svakako bolje nego Pospremi krevet! ili Ako ne pospremiš krevet, dobićeš batine! Pri tome je odgovarajući pogled bolji od naredbe. Radi li dete nešto neprimereno, pogled s dozom zgražavanja biće dovoljan da shvati da to što radi nije u redu. Ako odlučimo da razgovaramo na tu temu miran ton je efikasniji od ljutitog, čime ga upozoravamo na (ne)delo i podstičemo na razmišljanje gde je pogrešio i kako je moglo bolje. Za obezbeđenje dobre komunikacije veoma je važno spustiti se na sagovornikov nivo, a kada je u pitanju dete nivelisanje treba da bude i fizičko i psihičko. Ako ga gledamo s visine, u njegovim očima smo daleko i izgledamo mu strašniji. Ako s njim komuniciramo oči u oči, strašan razgovor prerašće u ravnopravnu komunikaciju, što i jeste cilj koji treba postići. Odnos poštovanja sagovornika je u ispunjavanju obećanja, pažljivom slušanju, saosećajnosti, govorenju istine i omogućavanju da se oseća da nešto vredi. To su i pretpostavke dobrih međuljudskih odnosa i kvalitetne komunikacije. Ophodi se s ljudima, kao da su ono što bi trebali biti i pomogni im da postanu ono što su sposobni biti (Goethe). Za izgradnju poštovanja kod dece je bitna komunikacija i stalno bavljenje njima - roditelji koji zbog posla ili drugih obaveza zapostavljaju svoju decu gube osećaj za njihove potrebe. Njima je potrebno puno pažnje i ljubavi, puno posvećenog vremena. Ako im često prigovaramo i namećemo svoje ideje nećemo postići poštovanje. Niko ne voli da mu se prigovara i ukazuje samo na loše. Ako imamo razloga za prigovaranje, treba naći i razloge za hvaljenje - pohvaliti ga više nego ga kuditi i dete će vas puno više poštovati. Dete uvek treba pohvaliti i nagraditi kada ostvari dobar rezultat u poslu koji im je zadat da obavi, kada pokazuju poštovanje prema drugima, čime ga motivišemo da to i dalje čini. Zadovoljenjem detetovih osnovnih potreba postižemo da se ono slobodno razvija se i odrasta u pozitivnom smeru, da bude prihvaćeno i pohvaljeno od sredine u kojoj živi, cenjeno, poštovano i shvaćeno, čime dokazujemo da smo razumeli da ne odgajamo dete već buduću odraslu osobu koja treba da se konstruktivno uklopi u društvenu i radnu sredinu. (20) ZAKLJUČAK Svako normalan želi da život provede kvalitetno, da postigne zamišljene ciljeve i tako ostvari one bitne pretpostavke da uživa, u životu bude zadovoljan, kako sam tako i sa svima onima do kojih mu je stalo, a i kojima je do njega stalo. Ključ uspeha u rešavanju problema je konstruktivan razgovor na predmetnu temu. U međuljudskoj komunikaciji je, prirodno, upotreba govora i njegovih pratećih manifestacija (pokreta tela, mimičke muslkulature - gestikulacija, emotivnih ispoljavanja...) i sposobnosti da se njome ostvari željeni cilj, suštinski događaj ljudi u zajednici bilo kog oblika od pamtiveka. Skladno tome se tokom proteklih milenijuma beleže i podudarni uspesi ili neuspesi u ostvarenju interpersonalnih i svih drugih socijalnih komunikacija, periodi civilizacijskih napredaka ili, suprotno, nazadovanja. Na nama je kako ćemo izgraditi svet kakav želimo, a za očekivati je da je ta želja kod većine da on bude bolji od onog kakvog smo ga upoznali kada smo u njega ušli. REFERENCE 1. May 15, 2013, 17:59: Jelena Orlandić i Ivana Paunović: Problemi u komunikaciji. Danas 14/11/ Biseri mudrosti (sakupila Jasmina Puljo). Hobisport, Beograd February 12, VESTI NAUKA TTX 148 Available July 11, :59: njegos-luca_mikrokozma.html / May 20, jevandjelije_po_jovanu.html/ May 20, May 26, Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XXI No. 3-4, September 2013

9 11. motivacija/12-pravila-za-uspeh-u-zivotu. March 23, March 24, March 28, April May 4, May 9, /RTS1/Hiljadu razloga za svađu/ May 17, :59: July 18, Maja Garača: Psihoedukacija OŠTRA NULA - Problemi u komunikaciji spriječavaju razvoj društvahttp:// maja/april 19, Centar za komunikaciju: Životna škola- Komunikacija za roditeljehttp:// April 30,