DNEVNI IZVEŠTAJ petak, 16. januar 2015

Transcription

1 Banka grupe Jan Jan-1 9-Jan-1 11-Jan-1 1-Jan-1 Jan-1 Jan-1 Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ petak, 16. januar 21 Pregled kurseva 123 EUR/RSD EUR mn 14 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD % -1.42% % -6.2% % -2.% % -3.32% Promet na MDT Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zaključno sa spot valutom obavljene na dan do 12:3 časova iznosio 27,6 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 122,7117 evro. Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD % 3.84% % 18.9% % 2.3% % 3.1% % 1.34% EUR/USD EUR i USD indikator za tekući dan: Vreme Zemlja/ Region Naziv indikatora Period Prethodna Projekcija 14:3 US Potrošačke cene Decembar 1.3%.7% 1.1 Tržište novca Kamatne stope NBS Referentna stopa 8.% Sledeća odluka Depozitna olakšica.% Kreditna olakšica 1.% Repo operacije (7 dana).91% RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Belibor 3M Beonia (right axis) BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps).74%.8% % 7.44% % 8.21% % 8.61% Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka.%.2%.% -.7% EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M..4.3 EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M Međubankarsko tržište - Evropa Promena (bps) -.67% -.67%..7%.6%.1.69%.69%..161%.162% , EBF Izvori: ECB, EBF Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps).168%.168%. EURIBOR ISDA 3Y FIXING.22%.198%.4.23%.24% -.1 EURIBOR ISDA Y FIXING.334%.328%.6.36%.39% -.3 EURIBOR ISDA 1Y FIXING.731%.73% % -.99% -.27 USD ISDA 3Y FIXING 1.21% 1.11% % -.128% USD ISDA Y FIXING 1.43% 1.47% % -.83% -.23 USD ISDA 1Y FIXING 1.939% 2.% Izvori: IBA, Bloomberg

2 jan.14 feb.14 mar.14 apr.14 maj.14 jun.14 jul.14 avg.14 sep.14 okt.14 nov.14 dec Jan Mar May Jul Sep Nov Jan-1 Jan-13 Mar-13 May-13 Jul-13 Sep-13 Nov-13 Jan-1 Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 213-danas 1. Izvor: Upava za javni dug Državne hartije od vrednosti RSD Ročnost 3 meseca 6 meseci 3 nedelje 2 godine 3 godine godina 7 godina 1 godina 24 meseca amortizacione Datum Prethodna % 7.% % 7.24% % 8.% % 9.% % 1.% % 1.8% % 11.79% % Ref. stopa Ref. stopa NBS + 1.3% NBS + 1.3% 3y 3m 3w 6m NBS key rate y 1y Izvor: Uprava za javni dug Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta m Trezorski zapisi RSD Iznos 3,,, bps JP Morgan EMBI Srbija A21 A216 Obveznice stare devizne štednje Cena Prethodna Prinos % % 3 2 Izvor: Belex 2 Državne hartije od vrednosti EUR 1 1 Ročnost Datum Prethodna 3 nedelje % 2.8% 2 godine % 3.8% 3 godine % 4.8% godina %.% 1 godina % Source: Bloomberg, JPMorgan Izvor: Uprava za javni dug Izvori: Bloomberg, Banca Intesa Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred B1 BB- B+ Serbia y % 4.37% 3.69% Izgledi Stabilni credit watch Stabilni Serbia y % 4.36% 3.387% datum Serbia 7y % 4.26% 3.388% Serbia 1y % 4.813% 3.446% Serbia 2y % 6.64% Evroobveznica Republike Srbije Cena Prinos (desna skala)

3 Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 1 Belex line Promet , ,91,746 Din. 1,217, , ,47,199 Din. 2, %.% 7.37% 8.34% -1.71% -1.2% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex1,73 6,62 BELEX1 1, Belex line 7 1, 1,2 1, Dnevna promena kompanija iz Belexa1 1.83%.%.%.%.%.%.%.%.%.%.% -1.3% -.87% NIIS IMLK GMON AIKB KMBN SJPT ENHL TGAS MTLC FITO JESV ALFA AERO Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Kompanija Simbol Cena RSD Promet u Dnevna Nedeljna RSD promena promena P/BV P/E ROE COKOLEND AD PARACIN COKO 9, 129,8, 1.72% 9.7% IMLEK AD IMLK 4,9 6,61,1 -.79% 3.83% KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGR KMBN 2,2,797,.% -4.3% AERODROM NIKOLA TESLA AD BEO AERO 94 1,246,4 1.8% 1.8% , JUBMES BANKA AD BEOGRAD JMBN 3, 976,.% 3.3% NIS AD NOVI NIIS 73 87,38-1.3% -2.6% MLEKARA AD SUBOTICA MLSU 1,71 793, %.14% ENERGOPROJEKT HOLDING AD BE ENHL ,863.% 2.7% PIONIR PP SRBOBRAN AD PION 18,1 61,33 2.% 2.% JEDINSTVO SEVOJNO AD JESV,41 297,.% -1.6% ENERGOPROJEKT ENTEL AD BEOG EPEN 6, 138,.%.% AIK BANKA AD AIKB 1,63 118,99.% 1.4% Izvor: Belex Tržišna kapitalizacija 24,, Din. 39,384,93, Din. 36,999,3,2 Din. 32,43,43,7 Din. 91,489, Din. 119,34,92, Din. 3,916,667,79 Din. 1,1,17,268 Din. 792,27,81 Din. 1,64,787,319 Din. 2,34,97, Din. 14,744,82,28 Din. Referentna stopa NBS zadržana na 8%, smanjena devizna obavezna rezerva - Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je danas da referentna kamatna stopa ostane osam odsto, saopštila je NBS. Ocena Izvršnog odbora je da se međugodišnja inflacija i dalje ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, i da su na to u najvećoj meri uticale niske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i snažan pad cena nafte i nizak rast regulisanih cena. Kretanje međugodišnje bazne inflacije, koja je u decembru 214. godine iznosila 2,3 odsto i približila se donjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja, ukazuje da su dezinflatorni uticaji kratkoročni, ukazala je NBS. "Održanju niske i stabilne inflacije u srednjem roku doprineće niska domaća tražnja i niska inflacija u zoni evra", istakla je NBS. Izvršni odbor NBS usvojio je i izmene Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, kojim je smanjeno učešće u deviznoj a povećano u dinarskoj rezervi. Kako je saopštila centralna banka, ta odluka će omogućiti bankama da pruže veću kreditnu podršku privredi, pod povoljnijim uslovima i uz niže troškove. Stope po kojima banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu smanjene su za po jedan procentni poen - sa 27 na 26 odsto na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, i sa 2 na 19 odsto na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine. Izmenjena je i struktura devizne obavezne rezerve tako što je povećan deo koji se izdvaja u dinarima - sa 36 na 38 odsto i sa 28 na 3 odsto u zavisnosti od ročnosti izvora finansiranja. (Izvor: B92) Švajcarski franak skočio na 12.7 dinara - Prema zvaničnoj kursnoj listi Narodne banke Srbije jedan švajcarski franak danas vredi 12,7 dinara, što je za 18, dinara više nego u četvrtak. Jačanje švajcarskog franka prema dinaru za samo jedan dan od oko 18 odsto posledica je jučerašnje odluke Centralne banke Švajcarske da odustane od veštačkog održavanja pariteta valute te zemlje i evra, posle trogodišnjih napora da na taj način zauzda franak. Takva odluka izazvala je rekordno jačanje franka prema evru od oko 1 procenata. Prema podacima NBS, za jedan švajcarski franak na kraju prošle godine trebalo je izdvojiti 1,8 dinara, njegova vrednost 1. jula 214. bila je 9, dinara, dok je 1. januara iste godine za jedan franak trebalo izdvojiti 93,8 dinara. To znači da je za godinu dana dinar oslabio u odnosu na švajcarski franak 28 odsto, odnosno da su svima koji imaju obaveze u švajcarskoj valuti za isti procenat povećane i obaveze. (Izvor: B92) Nemački Tenis do kraja nedelje osniva kompaniju u Srbiji - Najveći privatni proizvođač mesa u Evropi, nemački Tenis (Toennies) do kraja ove nedelje osnovaće kompaniju u Srbiji, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS). Delegacija firme Tenis danas je s predstavnicima nadležnih državnih institucija i PKS razgovarala o realizaciji poslovnih planova. - Nakon osnivanja kompanije u Srbiji predstoje nam velika ulaganja u farme svinja, pogone za proizvodnju stočne hrane, a kasnije, nakon dostizanja potrebnog obima primarne proizvodnje, i u fabriku za preradu mesa po Tenis standardima, za domaće, regionalno i svetsko tržište - izjavio je predstavnik Tenisa Ulrih Greve. On je dodao da je jedan od strateških ciljeva Tenisa saradnja sa dobavljačima iz Srbije i prenos znanja srpskim proizvođačima. Po oceni predsednika PKS Marka Ccadeža, investicije nemačke kompanije od strateškog su značaja za oporavak stočarstva, podizanje tehnološkog nivoa, jačanje konkurentnosti domaće poljoprivrede, uključivanje proizvođača iz Srbije u Tenisov lanac i povećanje izvoza Srbije. - Farme i pogoni Tenisa, uveren sam, postaće model za izgradnju i osavremenjivanje postojećih objekata i postrojenja u Srbiji - rekao je Čadež. (Izvor: Blic) 3

4 REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1, , prethodnog dana 1, , Promena (%) -.84% -.61%.3% -1.11% -.27% Promena u tekućoj godini (%) 1.7% -1.19% -4.78% -2.8%.6% 2,1 CROBEX 2, 1,9 crobex 1, 1,7 1, 1, 6 SOFIX sofix sbi2 6 7, SBITOP BET 7, 6, bet-c 6,,, 4, 4, 3, 7 DJ Stoxx Balkan 6 dj balkan 3 2 jan.13 mar.13 maj.13 jul.13 sep.13 nov.13 jan.14 mar.14 maj.14 jul.14 sep.14 nov.14 jan.1 Ina stopirala proizvodnju u Sisku - Rafinerija nafte u Sisku obustavlja proizvodnju, jer više nema zaliha domaće nafte, potvrdila je Ina. Iz kompanije objašnjavaju da je reč o privremenoj meri koja ne podrazumeva zatvaranje rafinerije, niti otpuštanje radnika. Radnici su ogorčeni. Zbog nepostojanja plana prerade nafte uvereni su da je privremena obustava uvod u gašenje sisačke rafinerije, oko čega hrvatska vlada i mađarski MOL već mesecima ne mogu da se dogovore, prenosi Tportal, pozivajući se na RTL. Dok mađarski deo Inine uprave smatra da je rafinerija neprofitabilna, iz Ministarstva privrede poručuju da će učiniti sve kako bi zaštitili nacionalne interese. (Izvor: B92) Keri Bugarskoj: Odviknite se od Rusa - Državni sekretar Džon Keri pozvao je Bugarsku da se odvikne od skoro potpune zavisnosti od ruskih energeneta, kao i da pojača borbu protiv korupcije. Keri je doputovao u posetu Sofiji, gde se sastao s predsednikom, premijerom i ministrom spoljnih poslova. Prema rečima, američkih zvaničnika, Keri je s bugarskim liderima razmatrao načine diverzifikacije snabdevanja energentima. Bugarska iz Rusije uvozi 8 odsto gasa, a 1 odsto je zavisna od Moskve u nuklearnoj energetici. Posle otkazivanja izgradnje gasovoda Južni tok koji je trebalo da prenosi gas ispod Crnog mora do Bugarske, pitanje energetske diverzifikacije postalo je još urgentnije. Keri će sa zvaničnicima Bugarske, članice NATO, razgovarati i o pitanjima bezbednosti, s obzirom na ukrajinsku krizu, kao i o važnosti suzbijanja korupcije. (Izvor: B92) 4

5 SVET Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 22 Zemlja/Region Engleska EU Japan prethodnog dana 17, , , , ,7.82 4, , , , ,79.96 Promena (%) -.61% -.92% -1.48% 1.73% 2.8% 1.86% Promena u tekućoj godini(%) -2.82% -3.22% -3.49% -1.3% 1.73% -1.96% Dow Jones Industrial 18, 18, 17, 17, 16, 16, 1, dow jones 1, 14, 14, 13, 13, 12, 12,, NASDAQ Composite 4, 4, 4, nasdaq 4,2 4, 3, 3, 3, 3,2 3, 2, 36 DJ Stoxx nikkei S&P 2,2 2,1 2, 1,9 1, s&p 1,7 1, 1, 1, 1, 7, dax 6, 6,, jan.13 mar.13 maj.13 jul.13 sep.13 nov.13 jan.14 mar.14 maj.14 jul.14 sep.14 nov.14 jan.1 19, FTSE Nikkei 22 18, 17, 16, 1, dj stoxx 14, \ 13, 12, 11, 1, 9, Cena nafte Brent (USD/bbl) jan.14 apr.14 jul.14 okt.14 jan.1 Zlato 1, 1,3 1, 1,2 \ 1,2 1,1 1,1 jan.14 apr.14 jul.14 okt.14 jan.1 3 Vix Indeks Čikaške berze* Jan-1 Jan-1 * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti Wall Street: Indeksi pali i peti dan uzastopno - Na Wall Streetu su u četvrtak cene deonica pale peti dan zaredom, jer se ulagači plaše negativnog uticaja slabosti globalne ekonomije na poslovne rezultate američkih kompanija, a nestabilnost tržišta posledica je i snažnog skoka kursa franka nakon što je Švajcarska narodna banka odustala od obrane valute. Dow Jones skliznuo je 16 bodova ili,61 posto, na bodova, dok je S&P pao,92 posto, na boda, a Nasdaq indeks 1,48 posto, na 4.7 bodova. Pad S&P indeksa ispod razine od 2. bodova prvi put nakon mesec dana ponajviše je posledica pada cena deonica u finansijskom sektoru za 1,3 posto zbog slabijih nego što se očekivalo poslovnih rezultata banaka. Nakon što su dan prije ulagače razočarali finansijski izveštaji JPMorgan Chasea i Wells Farga, jučer je Bank of America izvestila o padu dobiti u poslednjem lanjskom tromesečju za 14 posto. Cena dionice druge po veličini američke banke potonula je više od posto, dok je deonica Citigroupa pojeftinila 3,7 posto. Oštro je, više od 2 posto, pala i cena deonice Intela. Najveći svetski proizvođač čipova ostvario je u četvrtom lanjskom kvartalu prihode i dobit u skladu s očekivanjima analitičara, no razočarao je prognozama rezultata u tekućem tromesečju. "Čini se da smo suočeni s usporavanjem rasta svetske ekonomije. Biće nam teško jedriti kroz globalnu recesiju, a da nas ne okrzne", kaže Scott Colyer, direktor u fondu Advisors Asset Management. Zbog toga analitičari smanjuju procene poslovnih rezultata kompanija. U anketi Reutersa procjenjuju da su kompanije iz sastava S&P indeksa u proteklom kvartalu ostvarile rast dobiti za 3, posto u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, dok su još početkom oktobra očekivali rast od 11,2 posto. (Izvor: SEEbiz) EU tržišta: Katastrofa na švajcarskom tržištu nakon uzleta franka - Na većini evropskih berzi u četvrtak su indeksi pali, zbog turbulencija na valutnim tržištima nakon što je švajcarska centralna banka neočekivano ukinula odbranu kursa franka prema evru, a najviše je pala švajcarska berza, zbog čega je izbrisano oko 1 milijardi dolara vrednosti tamošnjih deonica. FTSEurofirst indeks vodećih evropskih deonica bio je oko 13, sati u minusu 1,4 posto, nakon što je već jučer potonuo 1,6 posto. Frankfurtski DAX indeks bio je u 13, sati na dobitku,2 posto, na bodovu, dok je pariški CAC skliznuo,1 posto, na 4.22 bodova, a londonski FTSE,2 posto, na boda. Švajcarska centralna banka neočekivano je juče ukinula meru odbrane kursa franka prema evru na minimalnih 1,2 franaka za euro, zbog čega je kurs franka u jednom trenutku skočio gotovo 3 posto, na 8,2 centima za evro. Kasnije je ipak, oslabio na 1,3 franka za evro. Turbulencije na valutnim tržištima izazvale su oštar pad cena evropskih deonica, koje su se prije toga kretale u pozitivnom području. Najviše se, u jednom trenutku čak 12 posto, strmoglavio švajcarski SMI indeks, a trenutačno je na gubitku oko 1 posto, pa se procenjuje da je vrednost švajcarskih deonica pala za otprilike 1 milijardi dolara. Pritom su deonice švajcarskih banaka Julius Beara i UBS-a pojeftinile 1 posto, dok su cene deonica proizvođača luksuzne robe Swatcha i Richemonta, te proizvođača cementa Holcima potonule između 12 i 14 posto. (Izvor: SEEbiz) Kontakt Služba za brokersko-dilerske poslove Olivera Glišić Snežana Spasojević Vladimir Gavović Dragomir Milin research@bancaintesa.rs broker@bancaintesa.rs Služba za kastodi poslove Služba za prodaju deviza pravnim licima Vitomir Marić Darko Karanović Biljana Radosavljević Nikola Ostojić kastodi@bancaintesa.rs Dragan Ignja trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd.