PRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU OKRUGLOG PAVILJONA U LESKOVCU

Transcription

1 8//20 15 PRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU OKRUGLOG PAVILJONA U LESKOVCU - Dokument stručne javnosti - A U T O R I: Srđan Dimitrijević, dipl.ecc (vođa stručnog tima) Donka Petković, dipl. ing. arh. Dr Dragana Pavlović, dipl.ing.arh. Mira Rangelov, dipl. ing. arh. Dragana Madžarac-Savić, dipl. prav. Dragana Lazić, dipl.ing.arh. Gordana Mitić, dipl.ing.arh. EPuS-Leskovac 8//2015

2 PRELIMINARNI BIZNIS PLAN ZA REVITALIZACIJU OKRUGLOG PAVILJONA U LESKOVCU UVODNE NAPOMENE Ovaj dokument predstavlja rezultat angažovanja stručne javnosti Leskovca na razrešavanju dileme o daljoj sudbini lokalne sajamske građevine ( Okrugli paviljon ), što je aktuelizovano predlogom većinskog vlasnika Leskovačkog sajma da se ova građevina ukloni, a na to mesto sagradi stambeno-hotelski blok. S obzirom na javno pokrenutu i, od strane lokalnih donosioca odluka, prihvaćenu inicijativu stručne javnosti da se ovaj predlog odbije, njeni nosioci su - ohrabreni konstruktivnim odnosom lokalne vlasti prema ovom pitanju - nastavili da rade na definisanju održivog rešenja i rezultat toga je ovaj preliminarni biznis plan. Dokument je urađen u organizaciji EPuS-a Leskovac kao jednog od inicijatora ovih aktivnosti, a u skladu sa relevantnim Smernicama Saveta Evrope i po metodologiji Priručnika za izradu i implementaciju biznis planova za rehabilitaciju nepokretnih kulturnih dobara (redaktor H. Mikić). SADRŽAJ I VREDNOVANJE OKRUGLOG PAVILJONA I UTVRĐIVANJE NJEGOVOG ZNAČAJA 4 A. Pristup vrednovanju 4 B. Vrednovanje Okruglog paviljona 6 1) Opis i istorijat objekta 6 2) Istorijski značaj 9 3) Ambijentalna vrednost 10 4) Urbanistička vrednost 10 5) Estetski značaj 11 6) Naučno-istraživački značaj 12 7) Vrednost retkosti 12 8) Vrednost reprezentativnosti 13 9) Vrednost celovitosti 13 10) Socijalna vrednost 14 11) Simbolička vrednost 15 12) Društveni značaj 15 13) Vrednost autentičnosti 16 2

3 14) Vrednost izvornosti 16 II CILJEVI REVITALIZACIJE OKRUGLOG PAVILJONA 18 A. Opšti cilj 18 B. Specifični cilj 23 III AKTIVNOSTI ZA OSTVARIVANJE CILJEVA REVITALIZACIJE 29 A. Gorući problemi 29 B. Aktivnosti 32 IV ANALIZA OKRUŽENJA, EKONOMSKO VREDNOVANJE I REVITALIZACIONI 39 POTENCIJAL A. Globalno, evropsko i nacionalno okruženje 39 B. Lokalno okruženje 46 C. Ekonomsko vrednovanje i revitalizacioni potencijal Okruglog paviljona 50 D. Finansijski aspekt 52 V. PRILOZI 54 SAŽETAK Okrugli paviljon u Leskovcu predstavlja prvi u Evropi, a drugi u svetu objekat građen po rešenjima jednog od pionirskih, revolucionarnih iskoraka u dizajnu i graditeljstvu, prepoznatom i vrednovanom kao kulturno nasleđe XX veka ( Dorton Arena, SAD). Uprkos izuzetnom društvenom, istorijskom, estetskom i naučno-istraživačkom značaju ove građevine, te njenoj urbanističkoj, ambijentalnoj, simboličkoj i socijalnoj vrednosti, kao i njenoj vrednosti retke, autentične, celovite, reprezentativne i izvorne tvorevine ljudskih ruku, ovo kulturno dobro prepušteno je propadanju, a njegov većinski vlasnik predlaže njegovo uklanjanje. Civilizacijsko-razvojna logika koju sledi današnja generacija Leskovčana, već sama po sebi, opredeljuje drugačiju sudbinu ove izuzetne građevine. Ona može i treba da bude iskorišćena za stvaranje održive konkurentske pozicije Leskovca na globalnom tržištu lokacija, što je prvi, osnovni i najvažniji uslov za poboljšanje životnih izgleda svakog pojedinca na ovim prostorima. Ona će to i biti, ukoliko bude revitalizovana u kreativno-inovacioni centar, kao najdelotvorniji način da se iskoristi ono najbolje što je 8 milenijuma razvoja ljudskog života proizvelo na ovim prostorima, a to je kreativni kapital Leskovca. Analize pokazuju da globalno, odnosno evropsko okruženje, kao nikada do sada, pruža šansu za razvoj kreativne ekonomije, ali i da nacionalno okruženje sve brže ide tim putem. Analize takođe pokazuju da - ukoliko bi lokalni kreativni sektor podigao svoje učešće u lokalnoj novostvorenoj vrednosti samo do nivoa nacionalnog proseka - Leskovac bi bio bogatiji za 28,8 miliona evra godišnje, uz indirektan uticaj na otvaranje oko 800 novih radnih mesta u komplementarnim delatnostima. Prvi korak na tom putu predstavlja realizacija ovog biznis plana, gde ulaganje od ,00 evra donosi samoodrživost za građevinu, posao za stotinak ljudi u realnoj ekonomiji, poboljšanje ekonomskih izgleda za ceo jug Srbije 3

4 I. VREDNOVANJE OKRUGLOG PAVILJONA I UTVRĐIVANJE NJEGOVOG ZNAČAJA A. Pristup vrednovanju Kulturna baština predstavlja nasleđe fizičkih artefakata i nematerijalnih osobina neke grupe ili društva, koje čini ostavštinu prošlih generacija i brižno se čuva u sadašnjosti kako bi bilo ostavljeno u nasleđe za dobrobit budućim generacijama. 1 Ona se neprekidno stvara, razvija, reinterpretira i inspiriše savremeno stvaralaštvo, inovacije i razvoj kreativne privrede. 2 Okvirna kovencija Saveta Evrope o vrednosti kulturne baštine za društvo (tzv. Faro konvencija, 2005) kulturnu baštinu određuje kao skup dobara nasleđenih iz prošlosti koje ljudi identifikuju, nezavisno o vlasništvu, kao odraz i izraz svojih vrednosti, verovanja, znanja i tradicija koje su u stalnom procesu evoluiranja. Ona uključuje sve aspekte okruženja koji proizilaze iz međusubnog delovanja ljudi i mesta u vremenu. Kada je reč o materijalnoj kulturnoj baštini, ona uključuje građevine i istorijske lokalitete, spomenike, artefakte i dr. što se smatra vrednim za budućnost kao arhitektonski, arheološki, naučno ili tehnološki značajno kulturno delo. U tom smislu, Okrugli paviljon Leskovačkog sajma svrstava se u građevinsko-arhitektonske objekte od posebnog kulturnog značaja, koji je odgovarajućim Aktom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš 3 svrstan u nepokretna kulturna dobra. Značaj kulturne baštine za ljudsko društvo u celini je nemerljiv, jer ona pre svega doprinosi jačanju kulturnog identiteta pojedinca i društva u celini, unapređenju kulture i načina života i uspostavljanju vrednosnog kontinuiteta sa tradicijom. Kulturno nasleđe je čuvar kulturnih kodova i arhetipova koji definišu autentično stvaralaštvo određenog prostora i smisao našeg 1 Današnje shvatanje kulturne baštine izraženo je u dvema UNESCO-vim konvencijama: konvenciji o zaštiti svetske kulture i prirodne baštine (1972) i Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine (2003). Sadržaj ovih konvencija nastao je dugogodišnjim radom multidisciplinarnih timova stručnjaka, a njihova važnost sadržana je u činjenici da su postale obaveznim dokumentima, ratifikovanim u većini država, uključujući i Srbiju. Kulturna baština se najčešće deli na: a) Materijalnu (fizičku) kulturnu baštinu koju čine izuzetne građevine (svetovne ili sakralne), spomrnici i materijalna umetnička dela; b) Nematerijalna kulturna baština koju čine usmene tradicije i izrazi, jezik, znanja i veštine koje se tiču prirode i svemira, društvene prakse rituali i svečani događaji, izvođačke umetnosti, tradicionalni zanati. 2 Priručnik za izradu i implementaciju Biznis plana za rehabilitaciju nepokretnih kulturnih dobara (po metodologiji Saveta Evrope), ( ) 3 Akt o uslovima očuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara, kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu i utvrđenim merama zaštite.,

5 postojanja. Ono pruža inspiraciju za savremeno stvaralaštvo, inovacije i razvoj kreativne privrede. Odgovoran odnos društva prema kulturnom nasleđu glavni je preduslov za razvoj kreativne ekonomije i ključna komponenta međunarodnih odnosa 4. Za društva i lokalne zajednice koje su suočene sa tranzicionim izazovima, očuvanje i zaštita kulturne baštine u ovom slučaju Okruglog paviljona u Leskovcu predstavlja utoliko pre jedinstvenu priliku da istorijski hod Leskovca ka slobodnom tržišnom društvu, tj. kulturi individualne slobode, koji je posle drugog svetskog rata zadugo prekinut 5 višedecenijskim sistemskim, ideološko-političkim isključivanjem Srbije iz evropske civilizacije, dobije svoj snažan i trajni impuls. Kao element kulturne baštine, Okrugli paviljon može da postane generator razvoja kreativne ekonomije na jugu Srbije i, na toj osnovi, bitan faktor integrisanja ovog područja u evropsko i globalno tržišno društvo. Njegovo oživljavanje na ekonomski održivim osnovama otvara mogućnost za uspostavljanje jednog suštinskog, decenijama blokiranog, dijaloga između donosioca odluka i građana, privatnog, javnog i civilnog sektora, prošlosti i budućnosti itd. Uspostavljanje ovog dijaloga unutar lokalne zajednice od ključne je važnosti, jer je reč o onom nivou odlučivanja na kome pojedinac jedino i može da doživi sopstveni život kao kvalitet. U procesu zaštite Okruglog paviljona kao kulturnog nasleđa, obavezna je primena metodološki ispravnog, logičnog i sistematičnog pristupa zasnovanog na opšte ustanovljenim principima tehničke zaštite objekata graditeljskog nasleđa, posebno kada je reč o: principu očuvanja autentičnosti objekta i njegovih vrednosti; principu stalnosti objekta na mestu na kojem je sagrađen; principu dokumentarnosti i kontinuiteta rada; principu multidisciplinarne saradnje 6. S obzirom na to da važi kao pravilo, da stalno korišćenje predstavlja najbolji način za očuvanje duhovnih vrednosti koje jedno kulturno dobro poseduje, revitalizacija Okruglog paviljona mora da podrazumeva primenu: a) Principa kontinuiteta funkcija, tj. uključivanje graditeljskog nasleđa u sve oblike društvenog i prostornog planiranja; i b) Principa odgovarajuće funkcije, tj. 4 Kulturno nasleđe osnova razvoja kreativne ekonomije, H.Mikić, II Forum kreativne ekonomije, Leskovac je do početka drugog svetskog rata važio za industrijsko i modernizacijsko uporište Balkana. Nakon drugog svetskog rata, sa uvođenjem sistema socijalnog inženjeringa, razvoj grada je sistemski blokiran, tako da danas Leskovac spada u nerazvijene delove zemlje, sa upola nižim BDP-em po stanovbiku u odnosu na nacinalni prosek. 6 Aladžić V. (2007), Opšti principi u primeni tehničke zaštite spomenika graditeljskog nasleđa, preuzeto sa ( ) 5

6 određivanje primerene nove funkcije. Na toj osnovi, ostvaruje se primarni cilj očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa, a to je zadržavanje njene istorijske autentičnosti i integriteta 7. Kada je reč o Okruglom paviljonu, primena ovih principa utoliko je olakšana, što je reč o dobru čija namena nije prestala, niti je prevaziđena savremenim načinom života. Naprotiv, savremeni razvoj, globalizacija u formi tržišnog društva, aktuelnost evropskih integracija i reformski imperativ zemlje, multiplicirali su značaj mogućnosti koje su vezane za egzistenciju ovakvih objekata. Imajući to u vidu, kao logična mera u funkciji ostvarenja kontinuiteta postojanja ovog graditeljskog nasleđa nameće se njegova revitalizacija 8. U konkretnom slučaju, reč je o postupku koji posmatra kulturno dobro kao celinu i u njemu rešava postojeće funkcionalne probleme, ne postavljajući sebi ograničenje koje svodi funkciju objekta isključivo na njegovu dotadašnju funkciju. Iskusta pokazuju, da je primena ovog postupka dala posebno dobre rezultate prilikom obnavljanja i oživljavanja napuštenih kulturnih dobara. U tom smislu, cilj revitalizacije nije samo obnova i oživljavanje zapostavljenog kulturnog dobra, nego i uspostavljanje veza i ravnoteže između starih i novih urbanih tkiva. B. Vrednovanje 9 Okruglog paviljona Značaj kulturnog nasleđa ogleda se u njegovim vrednostima, te je iz tog razloga razumevanje i artikulisanje ovih vrednosti od suštinskog značaja. Obeležja koja Okrugli paviljon kvalifikuju kao kulturno dobro ispunjavaju sledeće kriterijume: 1) Opis i istorijat objekta Okrugli paviljon Leskovačkog sajma nalazi se u onom delu Leskovca koji predstavlja istorijsko jezgro grada 10. Kao javni prostor, ovaj deo grada počinje da dobija svoju fizionomiju od kraja XVIII veka, kada je tadašnja turska vlast prepoznala njegov javni značaj i odlučila da se na tom mestu sagradi Šašit-pašin saraj (1790) - najreprezentativnija građevina tog doba na ovim 7 Isto kao pod 2, str Isto kao pod 2, str Thorsby, D. (2001), Economics and Culture, Cambridge University Press, prema Biznis plan za rehabilitaciju nepokretnih dobara, H. Mikić, str.30 preuzeto Prema arh. D. Petković Leskovac Biografija grada, Leskovac, Istorijski arhiv, Surdulica Delux print,

7 prostorim (porušena godine). Današnji urbanističko-planski tretman ovog dela grada počinje da se oblikuje od kraja XIX veka, kada je plan za rekonstrukciju grada bio poveren austrijskom inženjeru Vilhelmu Baderu 11. U skladu sa tim planom, na temeljima Šašit-pašinog saraja sagrađena je godine zgrada čuvene Leskovačke realke, koja je porušena u savezničkom bombardovanju grada (1944), da bi na tim istim temeljima, delom bila sagrađena zgrada današnje Leskovačke gimnazije, a delom i sam Okrugli paviljon. Čitavu ovu urbanističku celinu, kao deo grada namenjen obrazovanju, umetnosti, odmoru i zabavi, upotpunjavao je gradski park i nekadašnji Sokolski dom 12 (današnje pozorište), što je svih odih decenija, sve do današnjih dana, u smislu namene predstavljalo urbanističko-plansku konstantu u prostornom razvoju grada. Sam Okrugli paviljon, koji je sagrađen tokom , predstavlja prvi u Evropi, a drugi 13 u svetu objekat građen po rešenjima jednog od pionirskih, revolucionarnih iskoraka u dizajnu i graditeljstvu, prepoznatom i vrednovanom kao kulturno nasleđe XX veka, čiji je idejni tvorac američki arhitekta poljskog porekla Metju Novicki. Građevinu u Leskovcu projektovao je godine projektantski tim građevinskog preduzeća Rad Beograd, pod vođstvom inžinjera Nikole Stakića. Dorton Arena Okrugli paviljon u Leskovcu 11 Isto kao pod 10. str Isto kao pod Prvi objekat koji je sagrađen po rešenjima M. Novickog je Dorton Arena, SAD, Severna Karolina. Objekat je građen u periodu

8 Građevina je smeštena u okviru sajamskog kompleksa površine 1ha 3 ara 50 m 2, što je dato kako sledi: Paviljon je lociran u istočnom delu Sajamskog kompleksa. Nosači, dve nagnute - ukrštene hiperbole u osnovi formiraju kružnu halu prečnika oko 60,00m (spoljne mere). Masivne stope ukrštenih lukova su orijentisane u pravcu sever jug, a najviše tačke lukova su na zapadnoj i istočnoj strani. Čelični kablovi šire se u dva suprotna pravca i formiraju krov u obliku sedla. 8

9 Armiranobetonski, snažni, a vitki stubovi promenljivih visina podupiru lučne nosače. Fasadna platna čine opekom ozidani parapet visine oko 180 cm i staklene površine u bravariji do lučnih nosača. Parapet je ozidan naknadno. Po projektu je bilo predviđeno pokrivanje bakrom, ali je hala pokrivena pocinkovanim limom. Plafon je rešen limenim pločama u metalnoj mreži. Galerija je izvedena u vidu kružnog prstena u širini od 8,00m nezavisno od osnovne konstrukcije, sa dva stepenišna kraka na severnoj, odnosno južnoj strani hale. Glavni ulaz u halu nije naglašen, a nalazi se na zapadnoj strani prema pešačkom platou. Ukupna korisna površina samog objekta iznosi 3440,00 m2, od čega prizemlje objekta obuhvata 2375,00 m2, a galerija 1065,00 m2. Površina krova iznosi oko 3000,00 m2, površina zidnog dela fasade 340,00 m2, a zastakljenog dela fasade 1700,00m2. Kao imovina Leskovačkog sajma, objekat je prodat na aukciji Godine 2) Istorijski značaj Radi se o kulturnom dobru koje je kao sajamsko mesto istorijski važno zbog svoje suštinske povezanosti sa identitetom Leskovca kao mestom slobodne tržišne razmene, kao centrom akumulacije 14 proizvoda, informacija, sećanja, ideja. Ceo istorijski razvoj ljudskog života, što na ovom mestu traje preko 8000 godina, predstavlja zapravo progresivan hod jedne lokalno definisane grupe koja se uzdiže ka održivom pozicioniranju na globalnom tržištu lokaliteta kroz specijalizovanje za slobodnu razmenu ekonomskih dobara u procesu teritorijalne podele rada. Prvobitne, sporadične, pojedinačne razmene ekonomskih dobara vremenom su prerastale u velika pijačna dešavanja, ova u nadaleko poznate, međulokalne i međuetničke panađure, da bi 14 Mediji i grad Doprinos definiciji urbanog kvaliteta, D. Pavlović, doktorska disertacija, Firenca, 1998, str 21 9

10 ceo taj istorijski proces od ovog lokaliteta načinio mesto pogodno za organizovanje berze, industrijskih izložbi, međunarodnih sajamskih manifestacija itd. U godinama između dva svetska rata, kada je sistem omogućavao puni razmah privatne inicijative, ovaj grad koji se kao deo tadašnje Vardarske Banovine našao u središtu tržišnog razvoja multietničke ekonomije Srba, Albanaca, Makedonaca, Bugara i Grka - bukvalno je razvojno eksplodirao, te stekao epitet Srpski Mančester. Izgradnja Okruglog paviljona u ulozi sajamskog odredišta, tj. lokalnog prozora u tržišno društvo, predstavljala je samo logičan ishod tog procesa, koji je pokazao svoju vitalnost i snagu uprkos antitržišnim rešenjima koja su u međuvremenu stupila na snagu. Danas ovakva mesta - koja su sopstveni način života zasnovala na primeni univerzalnih, civilizacijskih pravila o neprikosnovenosti privatne svojine, slobodi ugovaranja i odgovornosti za preuzete obaveze - predstavljaju globalne svetionike ljudskog napretka. Okrugli paviljon, koji predstavlja svojevrsni hram kreativnog društva, svojim postojanjem i funkcionisanjem doprinosi ne samo osvetljavanju istorijskih razvojnih trendova, već i sagledavanju i ostvarenju razvojnih mogućnosti koje sa sobom, kao zametak budućnosti, nosi upražnjavanje kulture individualne slobode, kulture poštovanja univerzalnih vrednosti i kulture pravila. Istorijski značaj ovog objekta utoliko je veći, što je reč o kulturnom sadržaju nastalom na talasu milenijumske životne dinamike: kao izraz postojanosti duha preduzimljivih ljudi iz kojih njihovo duhovno nasleđe govori na način primeren budućnosti, uprkos višedecenijskom životu u sistemu bez budućnosti. Već sama činjenica da je Okrugli paviljon sagrađen krajem 50-tih godina prošlog veka, tj. u veme sistemskog i sistematskog urušavanja svega onoga na čemu je Leskovac - i njemu slični urbani lokaliteti - stvaran kroz istoriju, govori upravo o tome: da je kultura slobode istorijski gledano nepodjarmljiva i bez alternative. 3) Ambijentalna vrednost Okrugli paviljon sadrži visok stepen atraktivnosti svog doživljaja. Nasuprot ostalom građevinskom nasleđu iz vremena soc-realističke arhitekture, koje svojom stereotipnošću i glomaznošću deluje pasivizirajuće na pojedinca,, izaziva u njemu osećaj izgubljenosti u prostoru, čini ga minornim, bespomoćnim, ovde je reč o objektu koji svojim izgledom raspaljuje maštu, 10

11 izaziva uzbuđenje, poziva na dijalog, podstiče komunikaciju, uključuje u interakciju, usađuje ponos na dometete ljudskog majstorstva. Upravo to je ono, što je iz godine u godinu, decenijama unazad, privlačilo i okupljalo, na ovom mestu u Leskovcu: japanske izlagače novih tekstilnih tehnologija i italijanske magove mode; nemačke lidere produktivnosti i preduzetnički orijentisane državne firme iz nekadašnje Čehoslovačke; domaće prizvođače željne tržišnog dokazivanje i milione posetilaca iz zemlje i inostranstva koji su, odazivajući se na sopstenu potrebu za autentičnim doživljajem i zadovoljavajući je, utirali put onome što se danas zove ekonomija doživljaja. 4) Urbanistička vrednost U konkretnom slučaju, reč je objektu koji pokazuje sklad organizovanog života u naseobini. Smešten je u centralnom delu grada, koji iza sebe ima viševekovnu artikulaciju u javni prostor. Svojom ulogom prozora u globalno tržišno društvo, što je metaforički posmatrano suština sajamskih manifestacija, ovaj objekat pokazuje želju i sposobnost njegovih tvoraca da naprave iskorak u teritorijalnoj podeli rada, planski opredeljujući delove urbanizovanog prostora za specijalizovanu namenu u konkretnom slučaju za unapređenje slobodne tržišne razmene. Ova građevina doprinosi vitalnosti grada, time što svojim postojanjem obezbeđuje bar tri vitalne karakteristike gradu, a to su: a) Memorija; b) Akumulacija (pre svega informacija); c) Monumentalnost. U konkretnom slučaju, reč je o odrednicama grada kao takvog, koje su u Leskovcu proteklih decenija već ozbiljno dovedene u pitanje. Memorija i monumentalnost su karakteristike koje nestaju u Leskovcu, a sa njima i vitalnost I identitet grada. Takođe, Okrugli paviljon doprinosi slici grada uopšte. Kao svojevrsna građevinska materijalizacija slobodne društvenosti, ovaj objekat priča svoju priču o ljudskom, urbanom hodu ka pristojnosti, individualizmu, pluralizmu, kosmopolitizmu, toleranciji, otvorenostii, razotkrivajući svu mučninu, jad i pustoš koju za sobom ostavljaju kolektivizam, jednoumlje, provincijalizam, isključivost, zatvorenost. Svojim izgledom, ovaj objekat govori o tome da grad, sa svojim slabo kontrolisanim strukturama i situacijama, predstavlja zapravo atraktivnu arenu za sve one koji traže nešto više od ideala jednostavne, monolitne, puritanske zajednice i autoritarne, kolektivističke ideologije. U tom smislu, kao urbanistička vrednost, Okrugli paviljon šalje već 11

12 skoro šest decenija lokalnu poruku svetu da gradovi jesu izvorišta i transmisioni centri novih ideja, kulturnih trendova, mode i raznih promena u ponašanju ljudi, uzbudljiva mesta življenja, permanentne pozornice na kojima su pojedinci istovremeno i glumci i gledaoci. Postojanje ovog kulturnog dobra predstavlja neporeciv dokaz da kosmopolitsko i lokalno mogu da koegzistiraju, da grad ne može biti proizvod socijalnog inženjeringa, a da urbanizam ne mora egzistirati kao permanentna restrikcija na delu, tj. da može da egzistitra i kao kreativnost u trendu. 5) Estetski značaj Okrugli paviljon predstavlja nadgradnju pionirskog eksperimenta betonske parabolične konstrukcije i kontinuirane funkcionalnosti, realizovanog na primeru Dorton Arene (SAD, Severna Karolina, ). Radi se o tipu zgrade koji nosi epitet genijalne gradnje i koji je, po ocenama stručnjaka, jedan od ključnih za svetsku arhitekturu XX veka. Okrugli paviljon je arhitektonsko-građevinski poduhvat inspirisan idejama arhitekte Metjua Novickog i njegovog čuvenog dela koje predstavlja revolucionarni iskorak u dizajnu i jedan od najranijih primera kombinacije sila tenzije i kompresije u arhitekturi. Ono što ovaj tip zgrade čini jedinstvenim, to je viseća parabolična struktura čiji unutrašnji prostor predstavlja rezultat retko viđenog spoja arhitekture i inženjerstva. Noseća konstrukcija ovog objekta predstavlja parabolu sa visećim krovom, koja je sagrađena od betona i čelika, a laki sloj koji je pokriva sastoji se se od stakla i metala. Dva ukoso ukrštena parabolična svoda oblikuju glavni strukturalni element građevine. Na krajevima lukova ispod površine zemlje, elementi od prenapregnutog čelika spajaju se u obliku makaza. Laki materijali od koji su napravljeni zidovi i krov, obujmljuju, ali ne skrivaju ovu paraboličnu konstrukciju. Unutrašnjost objekta je idealna za izložbene aktivnosti, a veliki galerijski prostor, sem što povećava korisnu površinu, omogućava upečatljivu dinamiku u prostoru i povezivanje sadržaja na subjektivno impozantan način. 6) Naučno-istraživački značaj Postojanje ovog kulturnog dobra imalo je snažan pozitivan uticaj na očuvanje autentičnih vrednosti svega onoga što je, kada je o Leskovcu reč, sublimisano u nazivu Srpski Mančester. Izvesno je da bi sam Leskovac, bez postojanja jednog ovakvog objekta, doživeo ubrzanu 12

13 ideološku-političku amputaciju samosvesti o lokalnom privrednom i građanskom uzletu između dva svetska rata. Takođe, objekat koji je idejno osmišljen, projektovan i izgrađen kreativnom primenom najvrednijih dostignuća zapadne arhitekture i građevinarstva toga vremena, i kao takav stavljen u funkciju promocije slobodne tržišne razmene, predstavljao je svih decenija svog postojanja svojevrsni orijentir svim onim domaćim privrednicima koji su imali potencijala da, sem partijske poslušnosti, unesu u svoj posao i dimenziju preduzetničkog. Već sama po sebi, ova tema sadrži izazov koji ovaj objekat čini vrednim i u ovom, naučno-istraživačkom smislu. U tom kontekstu, naučno objašnjenje zahteva već i samo pitanje o tome, kako je bilo moguće da se u jeku uništavanja dotadašnjeg građanskog društvenog sistema, tj. ustanovljenja socijalnog inženjeringa kao svevažećeg principa društvenosti, na jednom lokalitetu kao što je Leskovac izgradi nešto poput Okruglog paviljona. Kad je reč o naučnoj i, uopšte, obrazovnoj vrednosti projekta, treba istaći da su se, u proteklim decenijama, generacije i generacije studenata arhitekture u zemlji i svetu osposobljavale za bavljenje ovom strukom upravo izučavajući primer Okruglog paviljona. 7) Vrednost retkosti U pitanju je drugi po redu u svetu, a prva svetska verzija prototipskog poduhvata, koji je obeležio svetsku arhitekturu XX veka. Prvi je, kao što je već pomenuto, čuvena Dorton Arena (USA, Severna Karolina), koja je dobila priznanja i brojne nagrade 15 širom sveta. a ubrzo posle Okruglog paviljona sagrađena je u periodu od 1959 do godine slična građevina u San Uanu (Francuska), koja je uneta u spisak istorijskih spomenika kao kulturno nasleđe XX veka. Već sama činjenica da je u istoriji svetskog graditeljstva napravljeno veoma malo ovakvih objekata, govori o tome da je u konkretnom slučaju reč o kulturnom dobru koje predstavlja izuzetno redak poduhvat i da je reč o nečemu što daje snažan kulturni pečat ne samo lokalitetu na kome se nalazi, već i celoj zemlji, pa i samom evropskom kulturnom prostoru. Kulturni tretman koji je stekao sličan objekat u Francuskoj, predstavlja najbolju moguću ocenu vrednosti i 15 Ova konstrukcija dobila je prvu počasnu nagradu Američkog instituta za arhitekturu godine. Udruženje arhitekata u Njujorku zgradi je dodelilo "Zlatnu medalju za inžinjerstvo". Fotografije i maketa arene bili su izloženi na Međunarodnoj izlozbi modernih dekorativnih i industrijskih umetnosti i moderne arhitekture godine. Pojavljuje se godine u stogodišnjem izdanju Američkog instituta arhitekata kao jedna od deset zgrada dvadesetog veka za koju se očekuje da ce izvršiti najznačajniji uticaj na američku arhitekturu u budućnosti. 13

14 samog Okruglog paviljona, kada se on vrednuje sa aspekta retkosti. Treba istaći i to, da je ovo kulturno dobro jedino tog tipa, koje je nastalo u sistemima u kojima je, kada je reč o urbanitetu, grad koncepcijski tretiran kao predmet socijalnog inženjeringa. 8) Vrednost reprezentativnosti Ovo kulturno dobro predstavlja onu vrstu arhitekture i graditeljstva koji zadovoljavaju najviše standarde majstostva, kreativnosti i profesionalnosti. Istovremeno, to je i uzor umetničke smelosti, osećaja za prostor, smisla za sklad. Sazdan na principima harmonije, simetrije, proporcije, Okrugli paviljon predstavlja reprezentanta antičkog duha, koji je preko uticaja na renesansu i klasicizam, pronašao svoj put do savremenosti, otelotvorujući se i u arhitekturi samog ovog zdanja. S obzirom da je reč o graditeljstvu nastalom u okviru sistema socijalnog inženjeringa, ovaj objekat predstavlja i svojevrsnog reprezentanta lokalnog prkosa ideologizovanoj arhitekturi, nemirenja sa ideološko-političkim nasiljem nad estetikom, otpora svakom ukalupljivanju, stereotipizaciji, unifikaciji ljudskog duha. 9) Vrednost celovitosti Okrugli paviljon predstavlja jedinstven spoj funkcije i oblika. Objekat je sagrađen da bi: povezivao i okupljao ljude slobodne volje iz celog sveta, koji žele da razmenjuju proizvode i usluge; simbolizovao toleranciju za novo, različito, interkulturalno; promovisao sposobnost, talenat, veštinu, kreativnost, inovativnost; omogućavao efikasnu koordinaciju ekonomskih interesa; omogućavao prepoznavanje najproduktivnijih, najkonkurentnijih, najboljih i učenje i korekciju onih manje konkurentnih. Oblik sedla, tj. hiperboličkog paraboloida, u kojem egzistira ovaj objekat, vizuelno poručuje da su u sedlu svi oni koji koriste njegove funkcije. 14

15 10) Socijalna vrednost Imajući u vidu imperativ reformskih promena, koji danas suštinski određuje Srbiju, ovaj aspekt vrednosti Okruglog paviljona nameće se možda i kao najznačajni od svih koji su ovim povodom navedeni. Namenjen oblikovanju tržišnog društva - čiji razvoj predstavlja prvi, osnovni i najvažniji uslov održivosti ljudskog života na ovim prostorima ovaj objekat svojim postojanjem zapravo doprinosi otklanjanju ključnog uzroka višedecenijskih razvojnih posrtanja Srbije, a to je: sistemsko isključivanje zemlje iz evropske i svetske tržišne civilizacije. Doprinoseći jačanju tržišnog mehanizma, funkcionisanje Okruglog paviljona dinamizira reformske promene u zemlji, ili, što je isto, sužava prostor za plasiranje neprincipijelnih interesa. Ostvarujući ovu svoju funkciju, ovo kulturno dobro uspostavlja kontinuitet sa Srbijom iz vremena kada je zemlja, u sistemskom smislu, egzistirala kao integralni deo građanske Evrope sazdane na privatnoj svojini, slobodi ugovaranja i poštovanju preuzetih obaveza. Svojim postojanjem, objekat doprinosi shvatanju prirode slobodne tržišne razmene kao temeljnog oblika društvenosti. Njegovo upražnjavanje, koje predstavlja čin u kome se ljudi rukovode istim sredstvima, a ne istim ciljevima, obezbeđuje mirnu koegzistenciju pojedinaca, čak i onih koji se u sopstvenom životu rukovode krajnje različitim, pa i međusobno isključujućim, ciljevima. Omogućujući pojedincu uključivanje u tržišni proces na dobrovojnoj osnovi, ovaj objekat povezuje sve one koji su spremni da preuzmu odgovornost za sopstvene postupke; koji su izabrali razvoj ličnog integriteta i identiteta kao osnov za izgradnju sopstvenih odnosa sa društvenim okruženjem; koji su ugradili sebe u razvoj Srpskog Mančestera i sve slične entitete u zemlji i svetu. 11) Simbolička vrednost Oblik hiperboličkog paraboloida Okruglog paviljona, koji je zapravo oblik sedla, predstavlja vizuelnu poruku njegovih tvoraca da čovek sopstvenu egzistenciju treba da gradi kao neko ko je u stanju da bira, ko je ponajviše ono što jeste birajući, a ne bivajući izabran, ko je tragač za ciljevima, a ne samo za sredstvima, ko je izabrao da bude jahač, a ne konj. Po svojoj funkciji, Okrugli paviljon simbolizuje slobodno preduzetništvo, odnosno ekonomski sistem zasnovan na 15

16 dobrovoljnoj razmjeni roba i usluga, u kojem ljudi sami odlučuju o svojim ekonomskim poslovima, izborom gdje će da rade, u šta će da investiraju, na koji način će da potroše ili sačuvaju plodove svoga rada, i sa kim će da trguju. U svom političkom značenju, ovaj objekat simbolizuje političku samosvest lokalne vlasti, njenu sposobnost da prepozna civilizacijsku suštinu lokalne zajednice čijim javnim poslovima upravlja i spremnost te vlasti da deluje u interesu afirmacije i promocije te suštine. U svom socijalnom značenju, Okrugli paviljon simbolizuje proces prerastanja zajednice u društvo, proces u kome se manje grupe - poput grupe nekadašnjih leskovačkih preduzetnika - integrišu u obuhvatniji evropski i svetski poredak tržišnog društva kroz slobodno kretanje pojedinaca između grupa povezanih pravilima, a ne prinudom. Kao kulturno dobro, ovaj objekat simbolizuje kulturu slobode. On govori o tome da je sloboda produkt civilizacije, produkt koji je pojedinca oslobodio okova male grupe i učinio ga građaninom sveta, u istorijskom procesu koji je uspostavio pravila tamo gde su važile naredbe i samovolja, u procesu koji je omogućio da pojedinac svoje sopstvene sposobnosti koristi za svoje sopstvene ciljeve. 12) Društveni značaj objekta Za građane Leskovca Okrugli paviljon predstavlja zajedničko sećanje na dane sajamske manifestacije, kada je grad postajao svet u malom. Istovremeno, reč je o objektu koji svojim izgledom pobuđuje kod njih snažan osećaj ponosa na jedno graditeljsko i arhitektonsko savršenstvo koje je nastalo njihovom zaslugom, i koje se nalazi u njihovom zajedničkom, gradskom dvorištu. Ono što je proteklih godina učinilo da ovaj objekat postane snažan faktor društvene kohezije lokalne zajednice, to je zajednički osećaj poniženja koji je izazvala njegova privatizacija 2007 godine. Ne pitajući građane Leskovca, niti ulazeći u dublju procenu značaja ovog objekta, tadašnja vlast prodala je većinsko vlasništvo nad firmom Leskovački sajam (kojoj pripada i Okrugli paviljon), kao da je reč o prodaji sekundarnog otpada. Doživljeno poniženje utoliko je veće, što, kada su sajmovi u Srbiji u pitanju, niti jedan od aktuelnih sajmova u zemlji nema ni približno reprezentativni objekat poput Okruglog paviljona, ali je Leskovački sajam jedini privatizovan. Suočavanje sa postupkom koji se kosi sa zdravim razumom, povezalo je građane Leskovca zajedničkim i snažnim doživljajem, koji se, međutim, nije sveo na revolt. Ono što je usledilo nakon toga (nedomaćinsko gazdovanje objektom, njegovo zapuštanje i propadanje, ograđivanje objekta žicom za kokošarnike, predlog za uklanjanje objekta od strane većinskog 16

17 vlasnika itd.) učinilo je da sudbina ovog kulturnog dobra postane predmet zajedničke brige lokalne vlasti i građana, a pre svega povod za pokretanje javnog dijaloga, stvaranje društvene mreže, sučeljavanje međugeneracijih perspektiva, predstavljanje i razmenu ideja za rešavanje ovog problema itd. 13) Vrednost autentičnosti Okrugli paviljon je originalno kulturno dobro. Ono predstavlja originalnu 16 primenu principa i metoda arhitektonskog stvaralaštva i jedinstven spoj naučnog i umetničkog tretiranja arhitektonskog prostora, njegove forme i funkcije, njegove poruke, veze sa okolinom i značenja. Kao graditeljski poduhvat, ovaj objekat predstavlja primer vrhunskog majstorstva, inženjerskog znanja i veština. Već sama činjenica da je reč o primeru društvene arhitekture koji se izučava na fakultetima širom sveta govori o njegovoj izvornosti i samosvojnosti. 14) Vrednost izvornosti Objekat, koji je van funkcije već desetak godina, postoji u svom originalnom izdanju. Njegova najveća vrednost je u njegovom atraktivnom izgledu, što je sačuvano uprkos zapuštenosti i propadanju. 16 Može se napomenuti da autentičnost nije opšte prihvaćena vrednost jer ona je izraz kulturne prakse Zapadne civilizacije koja je opsednuta idejom originalnosti što nije slučaj i u drugim kulturnim praksama (npr. kineskoj). Osim toga, u literaturi postoji široka rasprava o tome da li je autentičnost jedan od važnih kriterija prilikom utvrđivanja prioriteta u zaštiti kulturne baštine. No mi je ovde izdvajamo jer autentičnost je jedan od važnih kriterija prilikom utvrđivanja prioriteta u zaštiti kulturne baštine, kao što jr npr. UNESCO-ova lista svetske baštine, Biznis plan za rehabilitaciju nepokretnih dobara, str

18 II. CILJEVI REVITALIZACIJE OKRUGLOG PAVILJONA A. Opšti cilj O p š t i c i l j Doprineti stvaranju održive konkurentske pozicije Leskovca na globalnom tržištu lokacija. Danas u svetu važi kao pravilo da tamo gde nema konkurencije, nema ni razvoja. To znači da životni standard građana Leskovca, kao i građana svakog drugog mesta u svetu, neposredno zavisi od konkurentnosti firmi i preduzetnika koji posluju na lokalnoj teritoriji. Koliko će oni biti uspešni u tome, to pre svega zavisi od toga da li oni svoj nastup na tržištu zasnivaju na inovacijama i traganju za strateškim razlikama, dakle onome što ih čini jedinstvenim, drugačijim, ili pak na tradicionalnim faktorima poslovanja (jeftina radna snaga, kapital, prirodni resursi), koji ih čine manje prepoznatljivim, što prati sve one koji se u svom poslovanju oslanjaju na ono što je svakome lako i brzo dostupno. U tom nastojanju, oni svoju konkurentsku poziciju stvaraju i održavaju u okviru jednog veoma lokalizovanog procesa u kome je kvalitet lokalnog poslovnog okruženja od suštinske važnosti za njihov konkurentski uspeh. Ovo pogotovo imajući u vidu da je osnova za njihovo konkurisanje proteklih decenija sve više skretala ka upotrebi znanja, informacija i inovativnih ideja, čime je značaj lokalnog poslovnog okruženja postao presudan za njih. Razlog za to je krajnje jednostavan. Trend sve većeg oslanjanja na kreativizaciju poslovanja u okviru jednog, po prirodi stvari, lokalno dimenzioniranog procesa, vodi - opet po prirodi stvari - sve većem isticanju razlika u lokalnim vrednostima, običajima, privrednim strukturama, kulturnom nasleđu, lokalnoj istoriji i brojnim drugim lokalnim specifičnostima. Ispostavlja se da, mada živimo u eri globalne konkurencije, gde privredi stoje na raspolaganju brz transport i komunikacije, lokacija i dalje predstavlja faktor od presudnog značaja za konkurenciju. 18

19 Pri tome, mora se imati u vidu da se konkurencija među lokacijama poslednjih decenija preusmerila s komparativne prednosti zasnovane na nižim faktorskim troškovima (radna snaga, sirovine, kapital, infrastruktura), na jedan širi pristup konkurentnosti poznat kao - konkurentska prednost 17. U suštini, ovde je reč o onoj formi konkurentnosti lokacije koja se ne zasniva na dostupnosti jeftinih utrošaka ili na samoj veličini kompanije, već na inovacionom procesu koji vodi produktivnijem korišćenju utrošaka. Na delu je globalan proces koji trajnu prednost lokacije obezbeđuje stvaranjem ambijenta u kome firme i preduzetnici mogu da neprekidno inoviraju i unapređuju način sopstvenog konkurisanja, tj. da ga podižu na onaj nivo koji omogućava rast produktivnosti i realan porast zarada i životnog standarda lokalnog stanovništva. U takvim okolnostima, veličina lokalnog tržišta postaje mnogo manje značajna od sposobnosti da se prodre na mnogo veće tržište. Brojni uspesi talentovanih mladih ljudi iz Leskovca, koji su napustili svoj grad u potrazi za mestom u svetu koje im omogućava da se iskažu, pokazuju ponajviše to da su oni mogli da prodru na svetsko tržište i iz Leskovca, da ih je grad podržao u njihovim inovativnim idejama. Za sam Leskovac, ovakav razvoj predstavlja izuzetnu šansu da sopstvenu lokaciju, koja sadrži suštinske konkurentske prednosti, stavi u fukciju jačanja konkurentnosti firmi i preduzetnika koji posluju na ovoj teritoriji. Pri tome, s obzirom na činjenicu da konkurentnost lokalnih firmi i preduzetnika danas presudno zavisi od kvaliteta lokalnog poslovnog okruženja, a ne od delatnosti kojima oni pripadaju, ono što je bitno, to je stvoriti takvo lokalno okruženje koje svakoga od njih podržava u nastojanju da bude kreativan, inovativan, drugačiji. Povezivanje globalno atraktivnog izgleda sajma sa globalno perspektivnom funkcijom izložbeno-poslovnog prostora kreativne ekonomije, može za Leskovac da predstavlja ono što je godine za krizom izmučeni Njujork predstavljao njegov Svetski sajam kreativnosti i inovacija Koncept konkurentske prednosti uveo je u upotrebu M. E. Porter u svojim brojnim naučnim radovima. Ključni elementi ovog koncepta su da je konkurencija dinamična i zasniva se na inovacijama i traganju za strateškim razlikama, O knoknurenciji, M. E. Porter, FEFA, Beograd, Prva izložba u svetu posvećena budućnosti kroz predstavljanje kreativnih ideja i inovacija i sa porukom Evo materijala, ideja i snaga za rad u našem svetu. Ovo su alati sa kojima svet sutrašnjice može biti stvoren... Ideja za organizovanje jedne ovakve manifestacije potekla je 1935 godine, u jeku Velike depresije, od grupe američkih biznismena. Sajam je zabeležio 44 miliona posetilaca. Na sajmu je izložena Vestinghausova vremenska kapsula koja može da bude otvorena tek za 5000 godina, Vremenske kapsule sa tekstovima Ajnštajna i T. Mana, milioni stranica teksta na mikrofilmu itd. instant&rlz=1c1chmo_srrs588rs588&ion=1&espv=2&ie=utf- 8#q=who%20are%20the%20most%20famous%20fairs%20of%20creativity%20and%20innovation%20in%20the %20world Preuzeto

20 Jedna od suštinskih konkurentskih prednosti Leskovca je njegovo kulturno nasleđe XX veka oličeno u globalno vidljivom Okruglom paviljonu: kulturnom dobru koje predstavlja emanaciju identiteta grada kao tržišnog mesta, kao reprezentanta kulture individualne slobode, kao primera uspešnog lokalnog pristupa konkurentnosti, kao dostignuće lokalnog kreativnog kapitala 19. Leskovac nije nastao i opstao kao administrativno mesto, već u spontanom ekonomskom procesu teritorijalne podele rada, razvijajući se kao tržišno mesto koje pruža šansu za nadmetanje najboljih. Pri tome, činjenica da je razvoj ovog lokaliteta u dimenziji konkurentnosti sistemski blokiran u poslednjih 7 decenija, ne znači da je, u konkretnom slučaju, reč o beznadežnoj konkuentskoj poziciji ove lokacije, već samo to, da uspostavljanje kontinuiteta sa vremenom visoko-konkurentnog razvoja Srpskog Mančestera predstavlja izazov na koji se može adekvatno odgovoriti, između ostalog i revitalizacijom Okruglog paviljona. U odgovoru na taj izazov, uspostavljanje lokalnog razvojnog okvira za stvaranje održive konkurentske prednosti Leskovca na globalnom tržištu lokaliteta treba da zadovolji dva uslova: 1) Uspostavljanje kontinuiteta sa onim što je omogućavalo viševekovni hod grada ka njegovom pozicioniranju u tržišnom društvu, a to je - sposobnost za generisanje i implementaciju inovativnih ideja; i 2) Povezivanje sa globalnom ekonomijom na segmentu koji pruža najbolje izglede za stvaranje održive konkurentske prednosti, a to je kreativna ekonomija. S jedne strane, kreativnost i inovativnost čine osnovu na kojoj se grad razvijao kao tržišno mesto, što sve simbolizuje Okrugli paviljon kao jedinstveni proizvod, te svojevrsno i lokalno i globalno odredište ljudske kreativnosti i inovativnosti. S druge strane, oslanjanje na kreativnost i inovativnost kao faktor razvoja vodi uključivanju Leskovca u razvoj onog segmenta globalne ekonomije koji se u liku kreativne ekonomije danas profilisao kao generator globalnog razvoja, profitabilnog poslovanja, rasta zaposlenosti, a pre svega održivog lokalnog razvoja. S tim u vezi, treba istaći da su UN još godine zaključile da je kombinacija ljudske inteligencije i informacionih tehnologija zamenila akumulaciju fizičkog kapitala kao vodeći faktor reprodukcije,... tako da... resursi poput kreativnosti inovativnosti postaju najznačajniji u odnosu na 19 Sintagmu kreativni kapital po prvi put u literaturu uvodi američki urbanista Ričard Florida /Florida, Richard/. Florida definiše kreativni kapital kao ljudsku sposobnost da kreira nove ideje, nove tehnologije, nove poslovne modele, nove kulturne forme i nove industrijske grane. a njegovu konceptualizaciju svodi na kreativnu klasu odnosno visoko kvalifikovane kreativne profesije (umetnike, inženjere, naučnike, istraživače, pravnike, lekare, ekonomiste itd). Kao što se može primetiti, ni Florida se ne udaljava od ljudskog kapitala kakvog ga poznaje ekonomska nauka, već ga u svojoj definiciji posmatra sa aspekta rezultata i ističe samo jednu njegovu osobenost - mogućnost da se kreira nešto novo i originalno., H. Mikić, Razvojni trendovi i izazovi kreativnih industrija, UDK: (101.54); ;

21 sve ostale 20. Relevantna istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji i u drugim razvijenim zemljama (Kanada, Australija, Hong Kong, Nemačka, Austrija, Norveška, Finska, EU itd), kao i od strane međunarodnih organizacija (Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine, UNESKO, UNDP, Evropska komisija, Evropska kulturna fondacija) pokazala su da kreativni sektor 21 generiše visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda i zaposlenosti, da potencijalno ima karakteristike vukućeg sektora koji može postati generator rasta celokupne ekonomije, kao i da pojedine njegove grane (dizajn, arhitektura, oglašavanje itd.) mogu obezbediti sekundarnu ekspanziju ekonomskih aktivnosti. Pri tome, ističe se da je na lokalnom i regionalnom nivou ekonomska politika i politika rada i zapošljavanja mnogo jasnija pa je tako mnogo lakše pronaći sinergiju između različitih delova sektora, na primer neprofitnih organizacija i velikih i malih preduzeća, novih medija i starih medija. 22 Sa svoje strane, lokalno oslanjanje na kreativnost 23 i upotrebu kreativnog kapitala kao pokretače jačanja konkrentnosti, rasta produktivnosti i povećanja životnog standarda podrazumeva ekonomsko korišćenje jednog resursa koji se suštinski razlikuje u odnosu na tradicionalne proizvodne faktore (zemlja, kapital, rad), i to u smislu da je: a. neiscrpan (ljudska kreativnost je potencijalno beskonačan resurs stvoren od ljudskog uma. Znanje je kumulativno, svaka ideja se nadograđuje na prethodnu, dok se mašine koriste da bi se na kraju morale zameniti 24.); b. jeftiniji u odnosu na sve druge (troškovi upotrebe ovog resursa u proizvodnji mnogo su manji u odnosu na bilo koji drugi resurs, dok je novostvorena vrednost daleko veća); c. ekološki bezopasan (eksploatacijom kreativnosti ne može se narušiti prirodna ravnoteža); d. neotuđiv (kad neko materijalno dobro pređe kod drugoga, onaj koji ga je dao ili prodao ostaje bez njega, što nije slučaj sa idejama i znanjem, koje se fizički ne mogu otuđiti a deljenjem ili ustupanjem samo rastu); e. beskonačno umnoživ (znanje i ideje se mogu koristiti, kopirati i umnožavati do beskonačnosti, za razliku od materijalnih resursa koji se upotrebom habaju, troše.). 20 Pravci istraživanja kreativnih industrija u ekonomiji znanja, B. Komnenić, UDK: 330.(8); U kreativnom sektoru uspešnost poslovanja zavisi od intelektualnih neopipljivih sredstava, poput brenda, specifičnosti proizvoda I tehničkih sposobnosti. Ostale rutinske poslovne funkcije, poput proizvodnje i korisničkih centara se mogu prepustiti drugima. 22 Walter Santagata, 2002, prema B. Komnenić, Pravci istraživanja kreativnih industrija u ekonomiji znanja Kreativne industrije i ekonomija znanja, Knjiga I, 2009, Academica, Beograd 23 Korelacija konkurentnosti i kreativnosti je vrlo indikativna, a zaključak je da se na ključne elemente konkurentnosti u budućnosti u nas zaboravilo., G. Rikalović, Ekonomska valorizacija razvojne uloge kreativnog sektora, UDK: (.34); 331; Isto kao pod 8. 21

22 Aktiviranjem kreativnosti, koja je istovremeno i produktivna i neopipljiva, i proizvođenje i izvođenje (reprodukcija), i ekonomija i umetnost, i kultura i civilizacija, i informacija i komunikacija, i globalna i lokalna 25 - razvija se kreativna ekonomija, pokretač globalne ekonomije koji je bazično zasnovan na konkurentnosti i logici realnog sektora, i koji pre svega predstavlja formu visoko-profitabilne i na privredne cikluse visoko-otporne ekonomije. Jedna od opšteprihvaćenih definicija 26 kreativne ekonomije je da je to skup delatnosti koje imju svoje poreklo u individualnom stvaralaštvu, veštini i talentu i koje poseduju potencijal za stvaranje prihoda i poslova kroz generisanje i eksploataciju intelektualnog vlasništva 27. U suštini, ovde je reč o konceptu koji je produkciono orijentisan, jer je kreativna vrednost proizvoda i usluga najmanji zajednički imenitelj za identifikaciju delatnosti koje pripadaju sektoru kreativnih industrija 28. Njegova primena podrazumeva razvoj jedne dinamične sfere u kojoj su izbrisane granice između elitnog i masovnog, komercijalnog i nekomercijalnog, savremenog i tradicionalnog, i čija se suština zasniva na međusektorskm vezama, umrežavanju i saradnji. 29 U ovu delatnost, koja po svojoj suštini više predstavlja funkcionalnu grupu nego homogeni sektor, spadaju: a) Kreativne aktivnosti neindustrijskog tipa poput vizuelnih umetnosti (slikarstvo, grafika, umetnički zanati 30, vajarstvo, fotografija, muzika, umetnost zvuka itd), izvođačkih umetnosti (pozorište, ples, festivali) i kulturnog nasleđa (muzeji, spomenici kulture, arheološko nasleđe, prostorno-urbane celine, znamenita mesta, arhivi, biblioteke) b) Kreativne aktivnosti idustrijskog tipa poput radija, televizije, izdavaštva, štampe, multimedijskih produkcija; 25 Zašto je Marks sišao s uma, A. Đerić, Kreativne industrije i ekonomija znanja, I knjiga, Academica, Beograd, Ova definicija ima tri važna elementa: 1. osnovni resursi su ljudi intelekt, veštine i mašta; 2. ekonmska vrednost dolazi iz inspiracije individue i, za uzvrat, reputacije koju individuadobija zbog svog kreativnog talenta; 3. koncept prava inetelktualne svojine i važnost zaštite ovih prava je centralni, ukoliko želimo da se realizuje njihova ekonomska vrednost, Kreativne industrije Preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji, S. Jovičić-H.Mikić, British Counsil 27 The Creative Industries Mapping Document (DCMS, 1998). Prema H. mikić, Razvojnitrendovi i izazovi kreativnih industrija, Kreativne industrije i ekonomija znanja, Knjiga I, 2009, Academica, Beograd 28 Kreativne industrije - Urbana obnova u Srbiji/kreativni gradovi, Prof.dr. Eva Vaništa Nevena Gavrilović, 8#q=urbana%20obnova%2Fkreativni%20gradovi%208_2013 preuzeto Kreativna Australija dobar put u kreativno društvo i ekonomiju, SFBC, 2013, Grafičar Užice, preuzeto ПРАВИЛНИК* О ОДРЕЂИВАЊУ ПОСЛОВА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ СТАРИМ И УМЕТНИЧКИМ ЗАНАТИМА, ОДНОСНО ПОСЛОВИМА ДОМАЋЕ РАДИНОСТИ, НАЧИНУ СЕРТИФИКОВАЊА ИСТИХ И ВОЂЕЊУ ПОСЕБНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ ИЗДАТИХ СЕРТИФИКАТА ( Сл. гласник РС, бр. 56/2012) 22

23 c) Kreativne poslovne aktivnosti poput dizajna, arhitekture, oglašavanja, proizvodnje rukotvorina, starih zanata 31, softverske industrije, istraživanja i razvoja. B. Specifični cilj S p e c i f i č n i c i l j Revitalizovati Okrugli paviljon u kreativno-inovacioni centar Realizacija ovog cilja podrazumeva ostvarenje pozitivnih efekata lokacije na konkurenciju kroz korišćenje četiri međusobno povezana socio-ekonomska i kulturna uticaja, a to su: 1 Unapređena kreativna infrastruktura Okrugli paviljon - koji je nastao kao drugi objekat takve vrste u svetu i koji posle 55 godina postojanja egzistira kao jedan od svega nekoliko takvih kulturnih dobara - već sam po sebi, kao primer lokalnog korišćenja ljudske kreativnosti u funkciji konkurentskog pozicioniranja jednog lokaliteta na globalnom nivou predstavlja suštinsku lokalnu konkurentsku prednost. Osposobljavanjem ovog kulturnog dobra za funkcionisanje u ulozi kreativne infrastrukture, ne samo da se oživljava njegova simbolika u svojstvu globalnog promotera lokalne konkurentnosti, već sve lokalne delatnosti dobijaju podsticaj i usmerenje za povećanje sopstvene konkurentnosti na bazi kreativizacije poslovanja. 31 Isto kao pod

24 Prostorne mogućnosti ovog objekta, koji u prizemlju sadrži 2.375m2, a na spratu još 1065m 2, predstavljaju izuzetan potencijal za smeštanje i razvijanje najrazličitijih sadržaja u funkciji podizanja lokalne konkurentnosti, počev od funkcije izlaganja proizvoda kreativne ekonomije, preko funkcije umrežavanja, funkcije organizovanja javnih događaja i funkcije obavljanja najrazličitijih kreativnih poslova, pa sve do pomoćnih funkcija dostave, ugostiteljstva, prodaje itd. Osposobljavanje za funkcionisanje ovog objekta i njegovo korišćenje za smeštanje kreativnih delatnosti podstaklo bi razvoj postojećih i osnivanje novih lokalnih organizacija koje pripadaju lokalnom sektoru (dizajn, projektovanje oglašavanje, razvoj softvera, zaštita autorskih prava, multimedijska produkcija, muzička produkcija, izdavaštvo, specijalizovani konsalting itd.), koje dinamiziraju lokalnu ekonomsku aktivnost, rast realne zaposlenosti, rast produktivnosti. U toj svojoj ulozi, ovaj objekat bi nastavio, osnažio i proširio svoje bitisanje u svojstvu integralnog dela ne samo širih lokalnih, već i nacionalnih, pa i globalnih sistema, poput sistema tržišne privrede, društvenog sistema, kulturnog sistema, obrazovnog sistema, umetničkog sistema itd. bez čega ni oni sami ne bi mogli da funkcionišu na održiv način. Kako bi grad Leskovac mogao da se naziva gradom, ako bi ostao bez memorije koja ga vezuje za Okrugli paviljon? Kako bi Srbija mogla da se razvija kao zemlja sa kulturnim identitetom i integritetom, ukoliko bi dozvolila da se ukloni jedno od tri postojeća arhitektonsko-graditeljska zdanja u svetu? Kako bi profesori u svetu učili studente arhitekturi, ukoliko bi originalni, materijalni primerak njihovih teorija bio uklonjen poput sekundarnog otpada? 2 Poboljšan lokalni ambijent za korišćenje strateškog pristupa poslovanju i uspostavljanje konstruktivnog rivaliteta Leskovac je epitet Srpski Mančester stekao ne kao grad imitator onoga što je u datom trenutku u svetu bilo najkurentnije. Naprotiv! Nebrojeno gradova u zemlji i svetu preuzimalo je tehničkotehnološke plodove tadašnje industrijske revolucije, a pogotovo usmerenje na razvoj tekstilne industrije kao, u to vreme, prestižne industrijske grane. Međutim, samo su Leskovac i Tampere ( Finski Mančester ) stekli ovaj naziv. Zato što se u slučaju ova dva lokalna entiteta nije radilo samo o goloj imitacija postojećih poslovnih dostignuća, već se pre svega radilo o globalno konkurentnoj, kreativnoj i inovativnoj primeni industrijskih rešenja, izvedenoj i plasiranoj sa 24

25 snažnim pečatom lokalnog specifikuma. Već sama činjenica da je tekstilna industrija u Leskovcu nastala kao rezultat poslovne saradnje lokalnih Srba sa preduzetnički nastrojenim Bugarima, govori o kvalitetu tadašnjeg lokalnog poslovnog okruženja, tj. njegovoj otvorenosti, pouzdanosti, poštovanju dogovorenog itd. To je jedna od konkurentskih prednosti Leskovca, koja predstavlja sublimat njegovog razvoja kao tržišnog mesta, ali koja je ostala više nego aktuelna sve do današnjih dana. Aktiviranjem Okruglog paviljona u ulozi faktora za podsticanje lokalne konkurentnosti, uspostavlja se kontinuitet sa lokalnim razvojem koji je od lokalnog poslovnog okruženja stvorio konkurentsku prednost. Pri tome, ovde nije reč o aktiviiranju u formi ponavljanja istog, već o inovativnom procesu koji se odvija u formi nadgradnje i unapređenja u skladu sa najprosperitetnijim trendovima i konjukturama u oblasti socio-ekonomskog i kulturnog razvoja u svetu. Sa svoje strane, to podrazumeva fokusiranje lokalne zajednice na identifikovanje, unapređenje i primenu lokalnog kreativnog kapitala. Postojeće lokalne aktivnosti ove vrste, koje se danas odvijaju u formi pružanja finansijske podrške mladim talenatima, reafirmaciji značaja Srpskog Mančestera, raznih vrsta obuke i stručne prakse, subvencionisanja preduzetnika sa najboljim preduzetničkim idejama, učešća u finansiranju inovativnih projekata, organizovanju festivala itd, dobile bi svoj zajednički lokalni okvir, koji bi podrazumevao unapređenje lokalnih javnih politika u oblasti razvoja kreativnog kapitala, a pre svega njihovo integrisano vođenje. Na toj osnovi, lokalne firme i preduzetnici mogli bi da razvijaju i implementiraju znatno kvalitetnije poslovne strategije. Ovo je posebno važno, zato što se na taj način brže razvijaju oni lokalni poslovi koji predstavljaju rezultat strateškog pozicioniranja na tržištu, tj. koji obezbeđuju prihodovanje više prosečne jedinične cene, a ne oni lokalni poslovi koji su zasnovani samo na operativnoj efikasnosti, tj. koji obezbeđuju samo niže prosečne jedinične troškove. U takvoj konstelaciji lokalnih ekonomskih aktivnosti, ispostavilo bi se da bi pružanje adekvatne lokalne podrške jednom mladom talentovanom kreatoru video igrica, ili web-dizajneru, ili programeru, ili pevaču, ili, Leskovcu moglo da donese više koristi od cele Jure, Falke -a, ili Džinsi -ja. Forsirajući ovakav pristup u stvaranju lokalnog poslovnog okruženja, Leskovac bi izbegao posledice od tzv. destruktivne konkurencije, karakteristične po tržišnim ratovima do istrebljenja, do kojih dolazi između onih koji konkurišu na tržištu tako što obavljaju iste ili slične aktivnosti, pokušavajući samo da ih obavljaju bolje od drugih. Nasuprot tome, ostvarile bi se suštinske i 25

26 održive koristi od onih koji svoje poslovanje zasnivaju na izboru drugaćijih aktivnosti od onih koje obavljaju konkurenti, ili izboru sličnih aktivnosti koje se obavljaju na drugačiji način. Rezultat svega toga može da bude samo povećan rast ulaganja u kreativizaciju lokalne ekonomije, što sa svoje strane vodi prelasku sa lokalnog rivaliteta zasnovanog na uvozu, imitaciji, cenama i niskim platama na rivalitet zasnovan na novim proizvodima, novom dizajnu proizvoda, novim proizvodnim procesima, novim pristupima tržištu, anticipiranju tržišnih potreba, akumulaciji malih uvida i poboljšanja itd. 3 Poboljšani uslovi lokalne tražnje za proizvodima i uslugama kreativne ekonomije Jedna od ključnih konkurentskih dimenzija Leskovca, koja čini integralni deo njegovog privrednog, društvenog i kulturnog identiteta, jeste kvalitet njegove lokalne tražnje. Bez zahtevnih, emancipovanih kupaca, koji su želeli da imaju najbolje, ovaj lokalitet nikada ne bi mogao da se razvije u tržišno mesto, tj. mesto u kome je spontani proces dobrovoljne razmene ekonomskih dobara doveo do stvaranja na daleko poznate srednjevekovne pijace i vašara, do održavanja industrijskih izložbi između dva svetska rata, do organizovanja međunarodnog sajma tekstila i tekstilnih mašina ubrzo posle drugog svetskog rata itd. Upravo kao takav, kao mesto koje je moglo da odgovori i na potrebe najzahtevnijih kupaca, Leskovac je između dva svetska rata stekao reputaciju grada u kome su se i kraljevi zabavljali Oživljavanje Okruglog paviljona kao jednog od mesta na kome bi lokalna tražnja mogla da iskaže svoje potrebe za proizvodima i uslugama kreativne ekonomije, vodi uspostavljanju kontinuiteta upravo sa onim što je stvaralo identitet Leskovca, a to je, pored ostalog kvalitetna lokalna tražnja. Na taj način došle bi do izražaja prednosti lokalne tražnje kao najboljeg izvora neposrednih informacija i podsticaja, funkcionisanja jednog ekonomskog mehanizma koji omogućava veliku vidljivost, laku komunikaciju i mogućnost saradnje. Organizovanje stalne i periodičnih izložbi dostignuća lokalne kreativne ekonomije doprinelo bi lokalizovanju savremenih standarda, usvajanju i promovisanju lokalnih brendova, kvalitetnom ocenjivanju kreativnih proizvoda i usluga, povećanju saradnje privatnog sektora sa državom radi osavremenjavanja propisa i njihovih izmena radi podsticanja inovacija, osnivanju lokalnih organizacija za testiranje i standarde. 26

27 Sa svoje strane, to bi privuklo kupce sa jakim potrebama za specijalizovanim proizvodima koji se traže na drugim mestima, kao i visoko emancipovane, rafinirane i zahtevne kupce, koji bi zajednički vršili stalan i snažan pritisak na lokalne firme i preduzetnike da unapređuju i inoviraju svoje poslovanje i uključuju se u najsavremenije segmente globalne ekonomije. Lokalna tražnja podstaknuta revitalizacijom Okruglog paviljona u kreativno-inovacioni centar mogla bi da otkrije one segmente tržišta u kojima firme i preduzetnici mogu da se diferenciraju, uz perpspektivu da svoje poslovanje na lokalnom i nacionalnom tržištu prošire na međunarodno. Takođe, na ovaj način mogli bi da se privuku lokalni kupci čije potrebe anticipiraju ili oblikuju potrebe u drugim zemljama, odnosno obezbeđuju signale za rano upozoravanje o promenama trendova na svetskom tržištu, što predstavlja dragocen izvor informacija za kreativne preduzetnike i razvoj njihovih poslovnih strategija. S obzirom da je u globalnoj privredi kvalitet lokalne tražnje daleko značajniji od njenog obima, koncentracija tražnje za kreativnom ekonomijom na jednom mestu vodila bi ubrzanom integrisanju Leskovca u najperspektivniji deo globalne ekonomije, sa svim pogodnostima koje sa sobom donosi takva konkurentska pozicija jedne lokacije. 4 Razvoj srodnih i pratećih delatnosti Sam Leskovac kao urbano naseljeno mesto pripada onoj grupi fenomena koji se u društvenim naukama podvode pod pojam klastera. U tom smislu, sam Leskovac predstavlja jednu spontano nastalu teritorijalnu koncentraciju pojedinaca i grupa, formiranu u viševekovnom procesu njihovog međusobnog povezivanja na osnovu a) zajedničke primene delotvornih pravila ponašanja i b) korišćenja efekata međusobne komplementarnosti. Zahvaljujući tome, Leskovac se razvio kao sistem međusobno povezanih individualnih ekonomija i institucija čija je vrednost u celini veća od zbira njegovih delova, pre svega zato što su se ovde u proteklih 6 vekova njegovim stanovnicima nudili veći životni izgledi, nego na brojnim drugim lokacijama. Mada je u poslednjih 70 godina ovakav razvoj blokiran sistemskim rešenjima koja su marginalizovala konkurenciju, a favorizovala monolitnost, potencijal grada da se razvija u interesu povećanja konkurentnosti pojedinaca i kolektiva koji u njemu žive - i dalje je ogroman. Revitalizacija Okruglog paviljona u kreativno-inovacioni centar predstavlja istinsku šansu da se prednosti urbane klasterizacije na ovoj lokaciji - kao rezultante njenog istorijskog hoda ka 27

28 podizanju sopstvene konkurentnosti - iskoriste i nadgrade kroz razvoj klastera kreativne ekonomije. Savremena teorija klastera gleda na ovaj prateći oblik organizovanja komplementarnih delatnosti kao na presudno važan činilac konkurentnosti jedne lokacije, uključujući i njenu privlačnost za inostrana ulaganja. Smeštanje logistike neophodne za funkcionisanje nosioca lokalne kreativne ekonomije (zajednički izložbeni prostor, zajednička prodaja i dostava, zajednička zaštita autorskih prava, zajednički krowdfounding, zajedničko računovodstvo, zajednička obuka, zajednička promocija ključnih nosioca kreativizacije itd.) - čiji se broj ovde meri hiljadama, a poslovni potencijal desetinama miliona evra - u revitalizovani Okrugli paviljon, vodila bi stvaranju kreativnog klastera, koji bi mogao da reafirmiše sve ono najbolje što je Leskovac razvio tokom svog prerastanja u urbano naseljeno mesto. Uz nadgradnju koja bi mogla da dinamizira razvoj grada na način jednog Majkrosofta. Time bi kreativni preduzetnici, intelektualci, umetnici, dizajneri, naučnici, inovatori, pisci, muzičari, režiseri, glumci, inženjeri, istraživači, proizvođači rukotvorina, zanatlije, plesači i svi drugi sa ovog prostora koji imaju sposobnost za generisanje inovativnih ideja, dobili mogućnost da se organizuju u moćno čvorišre kreativnosti, a pre svega da, radeći u svom sopstvenom interesu, pozicioniraju Leskovac tamo gde mu je i mesto: u evropskoj i svetskoj porodici prosperitetnih lokalnih zajednica. 28

29 III. AKTIVNOSTI ZA OSTVARIVANJE CILJEVA REVITALIZACIJE A. Gorući problemi Utvrđivanje aktivnosti za ostvarivanje izloženih ciljeva revitalizacije Okruglog paviljona podrazumeva identifikovanje ključnih problema koje treba rešiti zajedničkom akcijom. U tom smislu, ono što danas spada među najveće prepreke na putu ka ostvarenju ovih ciljeva, mereno hitnošću rešavanja i značajem za ovaj proces, to je sledeće: a) Nedostatak zajedničkog razumevanja vrednosti i značaja Okruglog paviljona Dešavanja sa ovim kulturnim dobrom tokom poslednjih desetak godina, posebno odluka centralnih vlasti (2007) da se objekat proda na aukciji u sklopu privatizacije Leskovačkog sajma, pokazuju da je nerazumevanje vrednosti i značaja ovog objekta, praktično najveća prepreka koja stoji na putu ka aktiviranju njegovog razvojnog potencijala. Najmanji zajednički imenitelj različitih oblika u kojima se ispoljava ovaj problem je preokupiranost trenutnim interesom. Pored toga, treba istaći da ni Zavod za zštitu spomenika kulture Niš, ne doprinosi, u skladu sa svojim društvenom i zakonskom ulogom, poboljšanju zajedničkog razumevanja vrednosti i značaja ovog kulturnog dobra. Mada je svojim Aktom 32 od 2010 godine ova institucija dodelila Okruglom paviljonu status kulturnog dobra koje uživa prethodnu zaštitu, malo toga je u međuvremenu učinjeno na utvrđivanju njegovog konačnog statusa, a pogotovu malo sa osnaživanjem društvene svesti o vrednostima i značaju ovakvih i sličnih kulturnih dobara. Tome treba dodati i činjenicu da je lokalna samouprava u periodu do i posle privatizacije ovog objekta, uprkos tadašnjem negodovanju građanstva i nekih OCD, imala krajnje pasivnu ulogu, a da je tek u poslednje vreme ovo pitanje počelo da dobija lokalni tretman kakav zaslužuje. 32 Akt o uslovima očuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara, kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu i utvrđenim merama zaštite.,

30 b) Problematične namere kompromitovanog većinskog vlasnika Okrugli paviljon je, kao sastavni deo Leskovačkog sajma, tokom godine privatizovan prodajom 70% njegovog kapitala jednoj od firmi iz kompanije Delta-Holding, kompanije koja je u javnosti Srbije i Evrope okarakterisana kao tajkunska i čijem se vlasniku ovih meseci sudi u Sudu za organizovani kriminal. Bez obzira na ishod sudskog procesa, u konkretnom slučaju je reč o firmi čiju ekspanziju javnost povezuje sa bizarnim profiterstvom u dramatičnim godinama za Srbiju, te je neralno očekivati da tržišni akteri - od čijeg uključivanja inače suštinski zavisi dalja sudbina ovog objekta - sa simpatijama prihvate bilo šta što vodi širenju poslovanja ove firme. Dosadašnjim odnosom prema Okruglom paviljonu, ovakva reputacija ove firme je više nego potvrđena. Od trenutka prelaska u njeno većinsko vlasništvo objekat je van funkcije, zapušten je, neobezbeđen, prepušten zubu vremena, neodržavan, ograđen na način koji vređa osećaj za urbano, ignorisan kao kulturno dobro i neistražen kao kulturno-ekonomski potencijal, postao je sastajalište narkomana. Sa svoje strane, to ukazuje da je objekat kupljen iz sasvim drugih razloga u odnosu na one koji podrazumevaju ispunjenje ugovorne obaveze o razvoju sajamske delatnosti. Nedavni predlog koji je potekao od većinskog vlasnika, da se objekat ukloni i na tom mestu izgradi stambeno-hotelski prostor u tom pogledu u potpunosti je obelodanio stvarne namere većinskog vlasnika. Na ovakvu konstataciju upućuje činjenica da predlog nije temeljen na istraživanju tržišta, izradi studije izvodljivosti ili drugih prethodnih aktivnosti koje bi obezbedile neophodne informacije za iole kvalitetno odlučivanje u vezi s tim. S obzirom da je reč o objektu u mešovitom, javno-privatnom vlasništvu, gde se država javlja u ulozi zastupnika javnog interesa građana Leskovca, predlog da se ukloni Okrugli paviljon, koliko god bio legitiman sa stanovišta privatnog interesa, tj. interesa većinskog vlasnika, potpuno je neprihvatljiv sa stanovišta javnog interesa građana Srbije, posebno građana Leskovca. Ima više razloga za to, ali se ključni sastoje u sledećem: a) Okrugli paviljon je kulturno dobro i država, koja kao institucija ima prevashodni zadatak da štiti i podstiće korišćenje kulturnog nasleđa, ne može podržavati aktivnosti koje vode uništavanju tog nasleđa. b) Besmisleno je da se pare građana troše na podršku privatnoj stanogradnji, u gradu gde cena stambenog prostora pada iz 30

31 dana u dan i gde u ovom trenutku već ima nekoliko hiljada viška stambenih objekata u odnosu na broj domaćinstava; c) Antireformsko je bilo kakvo državno uplitanje u tržišni proces sa pozicije nekoga ko u ime socijalnog mira hoće da zapošljava tržišno uspavane građevinske kapacitete po cenu redistribucije dohotka i onemogućavanja razvoja realno profitabilnih delatnosti; d) Neprihvatljiva je državna podrška privatnim ulaganjima u povećanje hotelskih kapaciteta u gradu u kome su već godinama van funkcije dva ogromna privatizovana hotelska zdanja i slabo iskorišćeni kapaciteti više postojećih privatnih hotela. c) Bavljenje iznuđenim alternativama Nesporno je da je Okrugli paviljon u sklopu Leskovačkog sajma zamirao poslednjih dvadesetak godina. Ali, ono što je bitno, to je da je ovde reč o zamiranju jedne funkcije koja ima budućnost svuda u svetu i, istovremeno, o jednom dešavanju u sistemskom okruženju koje nema budućnost nigde u svetu. Pokušaji koji su činjeni da se u takvom sistemu održi sajamska funkcija Okruglog paviljona reflektovali su viđenja socijalnog inženjeringa, a ne viđenja tržišnog društva, viđenja političkih samovoljnika a ne viđenja kreativnih preduzetnika. Praktično, Leskovački sajam, kao lokalni prozor u globalni tržišni svet, bio je osuđen na pokušaje oživljavanja od strane onih koji su istovremeno uništavali samu osnovu na kojoj počiva tržišni svet na ovim prostorima. I to što danas ovo zdanje predstavlja stecište narkomana, što je ograđeno poput improvizovanog kokošarnika, što je prepušteno zaboravu i propadanju, to nije razlog da se građani Leskovca stide ovog objekta, niti ta da ga doživljavaju kao lokalno ruglo koje treba ukloniti. Naprotiv! Građani treba da budu ponosni na to što jedno ovakvo arhitektonsko-graditeljsko zdanje postoji u njihovom zajedničkom dvorištu. I da shvate da su oni koji su dozvolili da ovaj objekat dođe u ovakvo stanje, zapravo i želeli da izazovu takvu reakciju kod građana Leskovca, jer je to matrica na kojoj već decenijama opstaju neprincipijeni interesi na ovim prostorima, ili, što je isto - otpori reintegrisanju zemlje, pa i ovakvih dobara, u uređen, civilizovan svet. Šema koja se pri tome koristi krajnje je jednostavna. Ljudi se najpre izlože suočavanju sa najgorim scenarijem (staljinizam, rat, inflacija, izolacija, siromaštvo, propadanje, haos), a onda im se, kao spasonosno rešenje, podmetne manje zlo u liku egalitarizma, autoritarnosti, društvene svojine, samoupravljanja ničim i svačim, sveopšteg etatizma, monolitnosti, egzistencije na račun 31

32 budućnosti dece i sl. Dešavanja sa Okruglim paviljonom predstavljaju upravo knjiški primer jednog takvog scenarija. Alternativa koja se nudi ovim biznis planom predstavlja odgovor na stvorenu iluziju da nema ekonomski održivih rešenja za očuvanje Okruglog paviljona. d) Nezavidno stanje objekta Okrugli paviljon nalazi se danas se u stanju krajnje zapuštenosti i propadanja. Ako se hitno ne preduzmu mere revitalizacije, postoji opasnost od ubrzanog popuštanja krova pod uticajem curenja vode na mestima oštećenja. Tehničko stanje objekta je veoma loše. Pore toga što krov prokišnjava, veliki broj prozora je polomljen, pod je oštećen i čelična konstrukcija je nezaštićena. Vidljive štete koje utiču na opadanje funkcionalnih karakteristika objekta proističu iz nedostatka korišćenja i održavanja objekta. Razlozi hitnosti neophodnih intervencija su: opasnost od urušavanja krova; ugrožena funkcionalnost zastakljene fasade zbog velikog broja polomljenih prozora; propadanje poda; gubljenje svojstava čelične konstrukcije zbog nezaštićenosti, tj. izloženosti atmosferskim uticajima. B. Aktivnosti Da bi se navedeni problemi rešili, neophodno je preduzeti sledeće aktivnosti: 1) Aktiviranje Grupe za revitalizaciju Okruglog paviljona Cilj organizovanja jedne ovakve grupe je da se strateški situira problematika Okruglog paviljona u razvojni okvir Leskovca i obezbedi efikasno među/unutar sektorsko usaglašavanje tokom rada na oživljavanju objekta. U tom smislu, njeni zadaci bili bi da: Uspostavi Forum o kreativnom razvoju (u okviru kojeg bi se identifikovale mogućnosti dinamiziranja lokalnog razvoja kroz mobilisanje lokalnog kreativnog kapitala u okviru revitalizacije Okruglog paviljona, a pre svega potrebe lokalnog kreativnog sektora za raznim 32

33 oblicima podrške koju podrazumeva korišćenje ovog objekta u ulozi kreativne infrastrukture); Pripremi i predloži lokalnu Strategiju razvoja kreativne ekonomije (koja treba da definiše viziju Leskovca kao kreativnog, visoko konkurentnog, prosperitetnog grada, te da obezbedi zajedničko razumevanje strateške vizije, kao i lokalnu saglasnost oko toga kako to postići); Osnaži lokalnu međusektorsku saradnju u duhu partnerstva (bez čega je nemoguć bilo kakav lokalni razvojni pomak); Poboljša zajedničko razumevanje vrednosti i značaja lokalnog kulturnog nasleđa, posebno Okruglog paviljona (kao svojevrsnog simbola kreativnog preduzetništva koje je obeležilo prošlost Leskovca i koje treba da odredi budućnost Leskovca). Pripremi i predloži detaljni Biznis plan za revitalizaciju okruglog paviljona (kao rezultat operacionalizacije strateški situirane problematike Okruglog paviljona) ; Uspostavi efektivnu kominikaciju sa nacionalnim i međunarodnim akterima razvoja kreativne ekonomije (kao uslov efikasnog i dinamičnog uključivanja Leskovca u kreativno društvo). 2) Definisanje efikasnog vlasničkog okvira Cilj ove aktivnosti je da otkloni sve dileme u pogledu prednosti i nedostataka koje, sa stanovišta održivosti ovog kulturnog dobra, sadrže postojeći i drugi mogući modaliteti vlasništva nad njim. Ključna pitanja na koja treba da odgovori ova aktivnost su: Da li je u pogledu ovog kulturnog dobra zaštita javnog interesa obezbeđena na odgovarajući način, ukoliko je ona svedena na ulogu Agencije za privatizaciju, tj. ukoliko se ona ostvaruje, praktično, bez bilo kakve uloge Ministarstva kulture? Ovo posebno imajući u vidu aktivnosti koje je proteklih godina ovo Ministarstvo ostvarilo kroz pružanje podrške razvoju kreativnog sektora u zemlji, a posebno činjenicu da Agencija za privatzaciju kao dosadašnji suvlasnik ovog kulturnog dobra sa učešćem od 30% - nije opravdala svoju ulogu zaštitnika javnog interesa, budući da je i sama dozvolila da objekat bude prepušten propadanju. Da li većinski vlasnik, s obzirom na njegove ugovorne obaveze o privatizaciji i do sada iskazani odnos prema kupljenoj imovini, uopšte može da zadrži svojinu nad ovim kulturnim 33

34 dobrom, ili to svojstvo gubi po sili zakona, tj. zdravog razuma? Ovo posebno imajući u vidu, da je u konkretnom slučaju reč o kupovini preduzeća Leskovački sajam, koje je kao takvo imalo svoje registrovane delatnosti, svoj biznis, dobavljače, kupce itd. Kako je moguće da je u proteklih 8 godina nestalo sve ono što se u poslovnom smislu razvijalo više od pola veka kroz poslovanje ovog preduzeća, a da je ostao samo Okrugli paviljon, tj. ne ni on, već samo njegova lokacija kao nekakav poslovni interes. Koje su mogućnosti da se, u cilju ubrzanja revitalizacije Okruglog paviljona, sa postojećim vlasnikom napravi neko poravnanje, na račun ustupanja neke druge lokacije, u nekom drugom delu grada, kako bi on mogao da realizuje svoje poslovne planove u pogledu stanogradnje i ulaganja u hotelijerstvo? Ukoliko sadašnji vlasnik pronađe sopstveni interes u novom konceptu funkcionisanja Okruglog paviljona i izrazi želju da uzme finansijsko učešće u tome, da li uopšte treba ulaziti u to sa njim? Ovo imajući u vidu da je reč o firmi čije poslovanje za njene poslovne partnere nosi izuzetno velike poslovne rizike, s obzirom na aktuelni sudski proces, loš imidž u javnosti, moguće urušavanje poslovanja firme u slučaju da aktuelni vlasnik bude osuđen itd. Kakve su mogućnosti da se postojeći akcionarski vlasnički okvir Leskovačkog sajma iskoristi za prikupljanje kapitala na tom principu, tj. kroz povećanje broja akcionara? Činjenica je da veliki broj naših ljudi, pa i samih stranih ulagača, može da pronađe svoj interes u budućem poslovanju Leskovačkog sajma, te da je verovatno da bi neki od njih i na ovaj način želeli da ulože novac koji raspolažu. Suština ove aktivnosti je da se kroz organizovanje tematskih sastanaka, pokretanje inicijativa, konsultacija sa stručnom javnošću, animiranje donatorske zajednice i na svaki drugi relevantan način, uspostavi proaktivna uloga donosioca odluka u Leskovcu po pitanju rešavanja pitanja očuvanja i korišćenja Okruglog paviljona. 3) Izbor održive alternative Cilj ove aktivnosti je da obezbedi kvalitetan izbor između mogućih alternativa za rešavanje suštinskog pitanja koje se, kada je reč o Okruglom paviljonu, svodi na to: Kako iskoristiti razvojni potencijal jednog globalno vidljivog a lokalno nevidljivog kulturnog dobra? 34

35 U tom pogledu, da bi se izbor mogao okarakterisati kao kvalitetan, on mora da zadovolji sledeće uslove: Uslov održivosti Ni jedno rešenje koje nije dugoročno, ne može se smatrati kvalitetnim, niti poželjnim. S obzirom da održivost podrazumeva korišćenje raspoloživih resursa na način koji obezbeđuje zadovoljenje potreba sadašnje generacije ne ugrožavajući potrebe budućih generacija, to zahteva izbor rešenja koje je ekonomski izbalansirano, tj. koje neće predstavljati ekonomski balast za sadašnju generaciju, niti uskratiti životne izglede budućih generacija. Zadovoljenje ovog uslova može se tumačiti i tumači se na razne načine, uključujući i to da je važno učiniti održivom lokaciju na kojoj se nalazi Okrugli paviljon, a ne sam objekat. Tako se jedino i može na smislen način objasniti predlog 33 većinskog vlasnika da se objekat ukloni, a na njegovo mesto sagradi nešto što, po njegovoj proceni, donosi zaradu (poput stanova, hotela i sl.). Međutim, time se odmah otvara pitanje: Da li se održivost jedne lokacije u gradu može stvarati na račun održivosti samog grada? Uslov celovitosti Rešenje koje se bira mora da zadovolji i urbani, i društveni, i kulturni, i ekonomski, i politički, i ekološki aspekt lokalnog razvoja. Prikloniti se isključivo jednoj od ovih mogućnosti, to znači uskratiti životne izglede jednima, da bi se povećali životni izgledi drugih koji žive na ovom prostoru. Praktično, to znači da, ukoliko bi se dozvolila gradnja 260 stanova na lokaciji Okruglog paviljona, gustina naseljenosti u ovom delu grada bi se toliko povećala, da bi to iz osnova ugrozilo kvalitet života svih stanovnika Leskovca (ovo ne računajući arhitektonski kič, koji prati ovu vrstu urbane ekonomije, a što je vidljivo na brojnim primerima gradnje, između ostalog i samog većinskog vlasnika, a koji su prethodili iznetom predlogu). Ili, ukoliko bi se dozvolilo uklanjanje ovog objekta, stanovnici Leskovca, Srbije, Balkana, pa i cele Evrope, bili bi uskraćeni za mogućnost doživljaja jedne kulturne znamenitosti koja pripada onoj vrsti znamenitosti koje su obeležile XX vek na području arhitekture. S druge strane, to znači i da se kulturna dimenzija Okruglog paviljona ne može razvijati nezavisno od ekonomske realnosti, zahteva za uključivanjem u tržišno društvo itd. Uslov globalnosti Lokalno rešenje koje ne sadrži globalnu percepciju, tj. koje se ne oslanja na globalne razvojne trendove i mogućnosti, unapred je osuđeno na neuspeh. Ovo proističe iz 33 Estate-gradi-stambeno-poslovni-kompleks-vredan-18-6-mil-EUR-FOTO 35

36 jednostavne činjenice da mladi iz Leskovca ne odlaze samo u razvijenije sredine poput Beograda, Niša ili Novog Sada, kada je reč o Srbiji, ili u Nemačku, Austriju, Englesku, Italiju itd. kada je reč o EU. Oni takođe odlaze i u Australiju, Novi Zeland, Južnu Afriku, SAD itd., što znači da bi se lokalna konkurentnost i lokalna atraktivnost morale da grade na kriterijumima koji su više od lokalnih, nacionalnih, pa i evropskih koji su jednostavno globalni. Sa stanovišta Okruglog paviljona, to podrazumeva zahtev da se njegovo funkcionisanje učini globalno konkurentnim i atraktivnim, kao što je to već učinjeno sa njegovim globalno konkurentnim i atraktivnim dizajnom. U tom smislu, nerealno je očekivati da se sa konfekcionarskom stanogradnjom i stereotipnim hotelima može biti globalno konkurentan i atraktivan, tj. načiniti iskorak u pravcu koji mlade i njihove roditelje zadržava u Leskovcu. Uslov lokalnosti Ni jedno rešenje koje nije ukorenjeno u lokalnoj tradiciji, lokalnoj kulturi, lokalnom specifikumu ne može biti uspešno na duži rok. Dokaz za to je, na primer, neuspeli pokušaj da se stara gradska arhitektura Leskovca zameni njenom soc-realističkom varijantom, koja masovno odbija ljude, čini grad turistički i u svakom drugom smislu nezanimljivim i iziskuje dodatna ulaganja, kako bi se njeni negativni uticaji na lokalni kvalitet života i ekonomiju otklonili. Takva dela socijalnog inženjeringa, koja nisu prisutna samo u arhitekturi, već i u ekonomiji, kulturi, umetnosti itd. blokiraju kreativni potencijal ljudi i stvaraju opasan disbalans između prava na različitost i odgovornosti prema globalno istom. Za jedan grad kao što je Leskovac, koji je izložen višedecenijskom disciplinovanju od strane socijalnog inženjeringa, pitanje uspostavljanja kontinuiteta sa sopstvenim lokalnim korenima je od ključnog značaja. Sa svoje strane, to podrazumeva stvaranje mogućnosti da ljudi koji ovde žive atraktivnosšću lokalnog ambijenta budu podstaknuti da kreativnost koju nose u sebi izraze 34 u Leskovcu, a ne u emigraciji. Rešenje koje ispunjava sva četiri navedena uslova je: Revitalizacija Okruglog paviljona u kreativno-inovacioni centar. Polazna tačka ovog rešenja je fokusiranje na način na koji se kreativnost može ekonomski valorizovati i transformisati u robu. Ona se zasniva na saznanju da ključna odrednica globalne konkurentnosti neće počivati na klasičnim ekonomskim elementima (trgovina, tokovi novca i kapitala, investicije i dr), već na tokovima ljudi. Države koje mogu privući kreativne resurse razvijaće se mnogo brže i više od drugih zemalja (T. 34 UNESKO definiše kreativne izraze kao oblike kreativnog izražavanja pojedinaca, grupa i društava, koji imaju kulturni sadržaj. Jovičić S, Mikić H. (2006) Kreativne indusrije: preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbij,. Britanski Savet, Beograd, str

37 Jovanović, 2006). Sa stanovišta privredne razvijenosti naše zemlje, taj globalni trend je veoma nepovoljan ali na njegovo zaustavljanje ne možemo uticati, mada bi u tom pogledu bila poželjna automatizacija procesa. Naučena lekcija bila bi da ozbiljno i pravilno razumemo tokove i procese ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama i brzo prilagođavanje tim globalnim trendovima. 35 Procenjuje se da je zbog loše investicione politike i politike finansiranja kulture i kreativnih industrija u periodu izgubljeno oko 10% vrednosti BDV u godini. Ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kulturi i kreativnim industrijama, u godini biće ostvaren za 3,5% manji obim bruto dodate vrednosti nego što bi se to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog sektora. Efekti zapošljavanja u kulturi i kreativnim industrijama su veoma pozitivni i pokazuju da svako 5 radno mesto u kreativnom sektoru kreira 2 nova radna mesta u komplementarnim delatnostima. 36 Primenom naučenih lekcija ostvaruju se opštepriznati, najpozitivniji aspekti kreativne ekonomije kao razvojnog koncepta, a to su: a) Izgradnja individualnih i zajedničkih identiteta, b) Kulturni pluralizam i raznovrsnost, c) Inovacije, d) Pozitivan imidž gradova (koji je presudan za privlačenje investicija i koncentraciju poslovnih aktivnosti), e) Jačanje društvenog kapitala, f) Unapređenje strategije humanog razvoja; g) Regeneracija deprivilegovanih urbanih i ruralnih sredina, h) Promovisanje socijalne integracije, i) Unapređenje konkurentnosti regiona, j) Jačanje endogenih kreativnih potencijala, k) Dodavanje kreativnih i inovativnih elemenata konceptu urbanog razvoja. Pri tome, posmatrano sa stanovišta održivosti, ovo rešenje je idealno s obzirom da se ne svodi samo na očuvanje i zaštitu jednog kulturnog dobra koje se mora zaštititi i čuvati, već obezbeđuje njegovo očuvanje i zaštitu kroz ekonomski isplativo korišćenje. Sa stanovišta celovitosti, ovo rešenje obezbeđuje lokalni napredak u svim ključnim aspektima lokalnog razvoja. To isto važi i kada je reč o njegovoj usklađenosti sa globalnim trendovima i mogućnostima, kao i ukorenjenosti u ono najvrednije što je iznedrila istorija Leskovca, a to je nasleđe kulture individualne slobode. 35 Isto kao pod 14., str Isto kao pod 14 37

38 4) Revitalizacija objekta Cilj ove aktivnosti je dovođenje objekta u funkcionalno stanje. To podrazumeva preduzimanje serije tehničkih intervencija zaštitnog i adaptacionog karaktera, koje bi dovele objekat u stanje da može da odgovori zahtevima normalnog poslovnog korišćenja. Prioritetne intervencije su: Popravka krovnog pokrivača sa ugradnjom izolacije (40.000,00 eur 37 ); Zastakljivanje fasade u skladu sa energetskim standardima (45.000,00 eur); Ugradnja 3 (tri) sanitarna bloka sa rekonstrukcijom vodovodne i kanalizacione mreže (30.000,00 eur); Postavljanje solarnih panaela na čeličnoj mreži na krovu u površini od oko 400 m 2 (80.000,00 eur); Zaštita čeličnih elemenata izloženih atmosferskim uticajima (10.000,00 eur); Postavljanje podova (70.000,00 eur); Rekonstrukcija električne mreže i uvođenje interneta (70.000,00 eur); Ugradnja sistema za grejanje, hlađenje i ventilaciju ( ,00 eur); Izrada enterijerske postavke (50.000,00 eur); Nabavka atraktivnih softverskih programa za iznajmljivanje (75.000,00 eur) 37 Predmet i predračun je preliminaran 38

39 IV. ANALIZA OKRUŽENJA, EKONOMSKO VREDNOVANJE I REVITALIZACIONI POTENCIJAL A. Globalno, evropsko i nacionalno okruženje U današnjoj ekonomiji privredni rast se u najvećoj meri zasniva na uslužnim delatnostima, a ne na materijalnoj proizvodnji. U SAD tokom poslednjih 25 godina udeo nematerijalnog sektora u BDP se povećao sa 50 na 85 odsto. U Evropi ovaj sektor u BDP učestvuje sa 70 procenata.38 Već tokom poslednje decenije prošlog veka postalo je jasno da se trend stvaranja vrednosti kreće od materijalnog ka nematerijalnom. Od tog vremena - od kada razvoj i primena novih digitalnih tehnologija, kao i politika deregulacije na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom planu, daju pečat globalnom okruženju - na delu je proces dinamičnog razvoja kreativnog sektora. Na toj osnovi, današnji međunarodni tok kreativnih dobara, usluga i investicija je prolazeći kroz internacionalizaciju, pregrupisavanje i progresivnu koncentraciju radikalno izmenjen. U tom procesu stvoreno je nekoliko velikih svetskih konglomerata (SAD, EU, Azija) koji posluju na globalnom tržištu. Ujedno, šire se diskursi raznovrsnosti, kreativnosti i inovacija, zbog čega specifična lokalna tržišta39 postaju sve važnija. Globalni kreativni proizvodi i usluge ne mogu da zadovolje ovakva tržišta, i to je svakako velika šansa za kreativne sektore malih zemalja. Isto tako, nastaju i nove kreativne delatnosti, ali ne samo zbog primene novih tehnologija, već i zbog toga što se razvijaju novi oblici kreativnosti i veštine. Već sama činjenica da kreativna klasa čini danas u SAD 30% ukupne radne snage, a da u 7 od 14 članica EU tzv. prvog kruga, više od 25% je pripadnika stvaralačke klase, govori o potencijalima tržišta koje ova društvena grupa podmiruje. Procenjuje se da kreativne delatnosti učestvuju sa 7% u stvaranju svetskog BDP i da se u ovom sektoru ostvaruje rast BDP od 5% godišnje 40. Vrednost svetskog izvoza kreativnih dobara već tokom dostigla je iznos od 424,2, milijarde dolara, što je činilo oko 3,4% ukupnog svetskog izvoza (UNDP, 2008). U svetskoj spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje u razvoju Pravci istraživanja kreativnih industrija i ekonomijs znanja, B. Komnenić, UDK: 330.(8); Ideja o kreativnim gradovima govori o tome kako se pojedini gradovi mogu razvijati zahvaljujući kreativnim resursima. Ričard Florida, američki teoretičar urbanizma, kreativnim gradovima naziva mesta u kojima su vidljive pozitivne promene u društvenim i ekonomskim procesima, mesta koja odišu autentičnošću, koja su otvorena za nove ideje, u kojima je bogat kulturni život i u kojima je velika koncentracija kreativnih stvaralaca. To su mesta u kojima je okruženje takvo da doprinosi inovacijama, stvaranju novog znanja i mobilizaciji kreativnih resursa. 40 Creative Industries and Development (2004), UNCTAD, str Prema, H. Mikić, Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost proaktivni pristup, CEI, 2008, str

40 se javljaju kao neto izvoznici dizajna41, umtetničkih predmeta i rukotvorina sa preko 70 milijardi dolara. Učešće kreativnih industrija u bruto domaćem proizvodu kreće se od 2,8% u Singapuru, do 7,9% u Velikoj Britaniji, a prosečan godišnji rast bruto domaćeg proizvoda ovog sektora kreće se od 7% u SAD do 13,4% u Singapuru42. Na ilustracijama koje slede predstavljeno je kako su kreativnost i inovativnost u oblasti arhitekture podizale konkurentnost gradova u svetu kroz organizaciju sajamskih manifestacija: The Crystal Palace, London, 1851, Velika izložba - Prvi sajam u svetu The Galerie des Machines, Paris, 1889, Svetski sajam Među pristalicama koncepta kreativne ekonomije postoji opšte slaganje da se dizajn nalazi na vrhu lestvice aktivnosti koje imaju multiplikativni efekat na druge ekonomske aktivnosti i da on predstavlja ključni primer kako se kreativni procesi mogu koristiti u drugim delatnostima. Zagovornici modernog pristupa industriju dizajna posmatraju u širem smislu, a ona obuhvata osim industrijskog dizajna, grafičkog dizajna i dizajna u oblasti vizuelnih komunikacija i sledeće discipline: tekstil i savremeno odevanje, scenografiju i kostimografiju, pojedine oblike fotografije, likovne i grafičke umetnosti podobne za komercijalnu eksploataciju (npr. ilustracije, propagandno reklamne fotografije, fotografije za dekoraciju enterijera i dr.) i primenjenu arhitekturu (prostorno oblikovanje i dizajn enterijera). 42 Baseline study on Hong Kong s creative industries (2003), Center for Cultural Policy Research, The University of Hong Kong, Hong Kong, str Prema, H. Mikić, Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost proaktivni pristup, CEI, 2008, str

41 Svetski sajam, Ajfelova kula, Paris, 1889 Međunarodna izložba, Barcelona, 1929 Svetski sajam Njujork, 1964 Expo. Montreal, 1970 U kreativnom sektoru na nivou EU (25) zaposleno je oko 4,7 miliona lica, što čini 2,5% ukupnog broja zaposlenih u Evropskoj uniji. Najveći broj zaposlenih kreativaca je u UK i Nemačkoj (po milion), zatim u Francuskoj i Italiji (po ), Španiji ( ), Poljskoj ( ) itd. Stopa profitabilnosti ovih delatnosti u EU kreće se od 6,6% u Austriji do 15,4% u Rumuniji, a prosečan godišnji rast prometa kreativnih proizvoda i usluga iznosi od 2,7% u Danskoj do 17,9% u Sloveniji. U godinama svetske krize, kreativni sektor bio je jedan od retkih ekonomskih segmenata koji je pokazivao otpornost na delovanje izazivača krize, tj. ostvarivao je rast i u tim 41

42 uslovima. Sve to govori da, kada je reč o globalnom tržištu kreativnih proizvoda i usluga kao ekonomskom okviru za uključivanje kreativnog sektora Leskovca da se ovde praktično radi o neiscrpnom tržišnom potencijalu. Međunarodne okvire za razvoj kreativnih industrija čine brojni, međupovezani strateški dokumenti, među kojima su najvažniji Esenska deklaracija 43, UNESKO-va Univerzalna deklaracija o kulturnoj raznovrsnosti, UNESKO-va Konvencija o zaštiti i promociji raznovrsnosti kulturnih izraza 44, Rezolucija Evropskog parlamenta o kulturnim industrijama 45 i Mišljenje Evropskog komiteta za ekonomska i društvena pitanja o evropskim kreativnim industrijama. Pored ovih dokumenata, razvojne okvire stvaraju i svetske i evropske organizacije poput Saveta Evrope, Evropske investicione banke, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTD) 46 i druge. Na toj osnovi, tokom poslednjih 15 godina razvoj kreativnih industrija u svetu, posebno u EU, postao jedan od glavnih trendova i prioriteta u kulturnim politikama. Posebnu pogodnost za razvoj keativnog sektora u Srbiji pruža Program Kreativna Evropa 47, koji je ustanovljen u sklopu strategije Evropa2020 i koji će u periodu finansijski podržati projekte ovih delatnosti sa ukupno 1,46 milijardi evra. Na taj način će hiljade umetnika i profesionalaca kreativnog sektora biti podržano u privlačenju nove publike, prekograničnoj saradnji, uspostavljanju platforme za promociju novih umetnika i podsticanje evropskih programa za kulturna i umetnička dela, podizgradnji mreža koje olakšavaju transnacionalno delovanje i podižu konkurentnost, izgradnju kapaciteta i profesionalno usavršavanje u audiovizuelnom sektoru itd. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja koje nisu članice EU, a čiji će kreativni sektor moći da koristi sredstva ovog Programa. U Srbiji se interesovanje za kreativni sektor u akademskim krugovima pojavilo tokom 90-ih godina, pre svega u domenu podsticanja preduzetništva u kulturi, razvoja industrije kulture i uvođenja tržišnih principa u područje kulture. Novo promišljanje i aktivnije zagovaranje razvoja 43 Esenska deklaracija: 10 aksioma evropskih kulturnih industrija je rezultat međunarodnog kongresa Evropske kulturne industrije upoređivanje razvojnih koncepata, održanog u maju godine u Esenu, i ona ističe značaj kulturnih industrija u lokalnom i regionalnom razvoju evropskih zemalja, S. Jovičić, Međunardni okvir za razvoj kreativnih industrija Preporuke za zemlje u tranziciji, UDK :008(4)316.7 (4), str Convention on the protection and promotion of the diversity of cultural expressions, 2005, 45 European Parliament Resolution on Cultural Industries, European Parliament, 2003, 46 United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD), United Nations, Sao Paulo, June, 2004, 47 Gde saznati više? Kako se prijaviti? 42

43 kreativnog sektora nastavljeno je aktivno tek od godine. Istraživanje Kreativne industrije preporuke za razvoj kreativnih industrija (Britanski savet,2006), imalo je za cilj da uvede novo promišljanje o odnosima između kulture i ekonomije, ukaže na društveno-ekonomski značaj kreativnih industrija i ponudi osnove za formulisanje buduće javne politike razvoja kreativnih industrija u Srbiji. Nakon toga, kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji podržala je tokom godine u okviru projekta Preduzetnicka Srbija niz aktivnosti fokusiranih na potencijale i razvoj kreativnih industrija u Srbiji. Aktivnosti UNDP Srbija nastavljene su narednim projektom Kreativne industrije u Srbiji, koji je imao za rezultat izradu multimedijalnog Kataloga biznis ideja u oblasti kreativnih industrija (UNDP & Nacionalna služba za zapošljavanje, 2009), kao i publikacije Kreativne industrije u Srbiji direktorijum kreativno-profesionalnih usluga (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA & UNDP, 2008). Ove aktivnosti, svaka na svoj način, doprinele su afirmaciji kreativnih resursa na nacionalnom, međuopštinskom i lokalnom nivou, a tokom godine ovoj oblasti se pristupilo na jedan sistematičniji način osnivanjem Radne grupe za razvoj kreativnih industrija pri Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije. Pri Privrednoj komori Srbije od godine funkcioniše Udruženje za kreativne industrije koje obuhvata sledeće grane: grafičku industriju, izdavačku industriju, diskografiju, knjižarstvo i distribuciju knjiga, kinematografiju (producente, distributere i prikazivače), radio-difuzne organizacije, oglašivače i agencije za tržištno komuniciranje. Srbija danas ima zvanično zaštićeno oko 2500 kulturnih dobara. Procene su da ih ima mnogo više, pri čemu jako mali broj njih ima razrađen plan upravljanja i strategije smislene i savremene ekonomske upotrebe. 48 Zaštitom se bavi 14 različitih zavoda za zaštitu spomenika kulture. U Srbiji je od godine do danas sprovedeno vise od 1200 istraživčkih studija i projekata u oblasti nasleđa, od kojih oko 80% na arheološkim nalazištima, 20 % na spomenicima kulture. U sektoru nasleđa shvaćenom u širem smislu zaposleno je oko osoba, od čega u zavodima za zaštitu spomenika kulture radi oko 550 osoba. Kulturno nasleđe učestvuje u stvaranju bruto dodate vrednosti kreativnog sektora prosečno sa oko 0,5% i upošljava oko 5% ukupne radne snage zaposlene u kreativnom sektoru. Godišnje se uloži iz nacionalnih sredstava oko 16,5-18 miliona evra u kulturno nasleđe. Od do danas Srbija je uložila oko 200 milona evra u nepokretno kulturno nasleđe iz nacionalnih sredstava. Od do uloženo je oko 50 miliona evra razvojne pomoci u kulturu, od čega 15% u kulturno nasleđe sve ovo govori da je 48 Grupa za kreativnu ekonomiju, II Forum kreativne ekonomije 43

44 kulturno nasleđe prepoznato kao važno za srpsko društvo i ekonomiju. U tom kontekstu, treba istaći da je država, u liku Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, prepoznala kulturni značaj Okruglog paviljona, tako da on od godine ima status nepokretnog kulturnog dobra koje se nalazi pod prethodnom pravnom zaštitom 49. Prema relevantnim izvorima 50, u Srbiji je tokom godine u kreativnim industrijama poslovalo 9888 preduzeća i 777 preduzetnika, gde 96% čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih. Treba istaći i činjenicu da postoji čitav segment preduzetničkih poduhvata u kreativnim industrijama koji nije statistički vidljiv sa aspekta poslovne statistike odnosno koji se zvog loših uslova poslovanja odvija u segmentu neformalne ekonomije. Ekspertske procene su da nivo neformalne ekonomije u kretivnim industrijama dostiže nivo od oko 25%. To su različiti oblici agencija, vajarski studiji, radionice starih zanata, domaća radinost, kulturni turizam i etno sela, grafičke agencije, freelance pojedinci, studija, NVO itd. Kreativne industrije predstavljaju potencijalne generatore zapošljavanja i izvor dohotka, ali i javnih prihoda lokalnih ekonomija. O tome svedoče ekononomski pokazatelji o rastu i razvoju kreativnih indsutrija: u godini, kreativne industrije učestvovale su u stvaranjua BDV-a sa oko 3%, a uključujući i komplementarne delatnosti, njihovo učešće je iznosilo oko 9,9%, ostvarile su prosečan godišnji rast prometa od 25%, upošljavale su oko osoba i ostvarivale su prosečnu godišnju stopu profitabilnosti od oko 7,78%. U domaćim kreativnim industrijama ostvari se oko 16,8% od ukupnog godišnjeg prometa Srbije, dok se rast bruto dodate vrednosti kreće prosečno godišnje u intervalu od 7-12%. U proseku, neto dobit ostvarena po radniku u domaćem kreativnom sektoru iznosi evra godišnje, i kreće se od 174 evra po radniku u radio i televizijskim aktivnostima pa sve do evra godišnje u oblasti reklame i propagande. Kada je reč o potencijalu za rast kreativnog sektora Srbije, o tome više nego rečito govore ispoljeni ekonomski trendovi u periodu Naime, kao što je opštepoznato, Svetska finansijska kriza žestoko je pogodila Srbiju usled ranije stvorenih neravnoteža u spoljnoj trgovini i potrošnji. Kao i u većini zemalja, najviše su u godini bili pogođeni građevinarstvo, usled pada investicione aktivnosti, i prerađivačka industrija, usled pada domaće i inostrane tražnje. Međutim, iz priložene tabele se vidi da ni jedna od uslužnih delatnosti koje pripadaju kreativnom sektoru - a to su 1) Informacije i komunikacije, 2) Stručne, naučne, tehničke i inovacione 49 Pokrenut je postupak za dobijanje statusa trajno zaštićenog kulturnog dobra 50 Grupa za kreativnu ekonomiju - A. Rikalović (2011) 44

45 delatnosti; 3) Umetnost, zabava i rekreacija; 4) Ostale uslužne delatnosti - nije imala pad u toj godini. One poseduju ogroman potencijal za dalji rast 51. To potvrđuju i podaci o zaposlenosti. Naime, udeo četiri navedene uslužne oblasti u ukupnoj zaposlenosti povećan je sa 6 odsto, početkom godine, na 9,5 odsto u martu godine. U situaciji kada je zabeleženo smanjenje ukupne zaposlenosti za 482 hiljade lica, ove oblasti ostvarile su u ovom periodu povećanje broja zaposlenih za lica. Sa lica u januaru godine broj zaposlenih u ovim delatnostima porastao je na lica u martu 2012, što je povećanje za 16,1 odsto ili po 1,5 odsto u proseku godišnje. Uvid u statistiku izvoza usluga mnogo više ukazuje na potencijal uslužnog sektora za budući ekonomski rast: Srbija je gotovo utrostručila udeo u svetskom izvozu usluga u samo četiri godine, od Do godine. Upoređenja podataka o izvozu građevinarstva i kompjuterskih usluga, kao hardvera i softvera, ukazuje na značaj i razliku između proizvodnje i izvoza mišića i znanja i kreativnosti. Mada i građevinarstvo podrazumeva posedovanje konkurentskih znanja i 51 Značaj izabranih uslužnih delatnosti za ekonomski razvoj Srbije, M. Zdravković, Kulturne industrije i kulturna raznolikost Bela knjiga, Academica, Beograd, 2013, str

46 tehnologija, ono se najvećim delom svodi na korišćenje jeftine radne snage. Izvoz kompjuterskih usluga je u godini premašio 150 miliona evra i za pet godina je gotovo učetvorostručen. Ovaj podatak ohrabruje jer može da ukazuje da će se odliv mozgova iz Srbije usporiti. 52 B. Lokalno okruženje Grad Leskovac, koji se od godine pominje pod ovim nazivom, danas sa svojih stanovnika predstavlja najveće naseljeno mesto na jugu Srbije, te ekonomski, administrativni, politički i kulturni centar teritorijalne jedinice ustanovljene pod istoimenim nazivom (144 naseljena mesta, 1025m 2, stanovnika) i Jablaničke oblasti (6 opština, stanovnika). Leskovac zauzima središni položaj Moravsko-Vardarske doline. Nalazi se u kotlini koja se otvara prema severu, dok se sa juga graniči visokim planinama, blagih kosa, lako prohodnim i obrađivanim. Sam grad se naslanja na jednu od planinskih kosa koja je najdublje prodrla u kotlinu breg Hisar, na kome su još Rimljani podigli tvrđavu od koje danas nema ostataka.... Laka pristupačnost kotline i njena plodnost uticali su na slivanje migracionih struja u nju (Kosovska, Vardarska, Šopska i Dinarska) 53. Posmatrano iz istorijske, odnosno arheološke, perspektive, Leskovac nudi izuzetne mogućnosti, kada je reč o korišćenju sopstvene lokalnosti kao inspiracije za kreativne i originalne pristupe. Prema arheološkim nalazima, ljudski život na ovom lokalitetu ima svoju istoriju dugu preko 8000 godina. Ona traje počev od ljudskih naseobina iz doba rane Evropske civilizacije (starčevačka kultura), pa preko antičkih Dardanaca 54, Tribala 55 i Kelta 56, sve do Rimljana 57 (I vek n.e.), Vizantinaca (IV vek n.e.), Avara 58 i najzad Slovena (VI-VII vek n.e.), odnosno Srba (od 12 veka do danas). Povoljni geografski uslovi ovog lokaliteta (povoljna klima, plodna kotlina, petorečje, važna raskrsnica itd) najpre su privlačili nomadske grupe koje su vremenom prerastale u stalne, ostavljajući za sobom nasleđe poznato kao starčevačka kultura ( godina p.n.e.), inovacije u vidu gajenja konoplje, pripitomljenih životinja i najstarijeg metalurškog centra u Evropi (doba neolita), tvorevine brnjičke kulture ( godine p.n.e.), predmete od 52 Isto kao pod 38. str Arh. Rata Bogojević, prema D. Petković, Leskovac Biografija grada, Leskovac, Istorijski arhiv, Surdulica Delux print, str Mešovito tračko-ilirsko pleme iz antičkog doba 55 Jedno od tračanskih plemena, koja su u antici naselila južne, istočne i zapadne delove Balkana 56 Indoevropski narod čija istorija seže sve do kamenog doba; prodrli na Balkan u 3 veku p.n.e. 57 Arheolozi su na Hisaru pronašli ostatke rimske građevine izgrađene na temeljima praistorijskog objekta sakralnog tipa. 58 Nomadski narod iz srednje Azije; prodrli na Balkan u V veku n.e 46

47 nerđajućeg gvožđa (1300 godina p.n.e.). Kasnije su Rimljani, uspostavljajući svoju dominaciju na ovom prostoru (I vek n.e.), uključili ovu oblast kao deo tadašnje provincije Gornja Mezija - u sopstveni sitem vojne i upravne organizacije. Po raspadu Rimskog carstva, ovaj lokalitet potpao je pod uticaj Vizantije, da bi bio prepoznat kao vitalan za državni interes tadašnjeg Istočnog carstva, i to u meri da je u njegovoj blizini bio sagrađen čuveni Caričin grad (535 gdine n.e.) ekonomski i administrativni centar ove oblasti toga doba. Tokom VI i VII veka ovde su se trajno naselili Sloveni, o čemu svedoče brojni nalazi arheološkog materijala. Počev od 12 veka.n.e, kada je srpski župan Stefan Nemanja u ime izgradnje dobrih odnosa između Srba i Vizantinaca dobio na poklon Dubočicu, tj. oblast koja je vekovima nazivana tim imenom Leskovac kao naseljeno mesto deli sudbinu Srbije. Najstariji pomen imena grada datira iz godine, kada ga je kralj Milutin naznačio u svom Aktu o poklonu Svetoj Gori. Vreme provedeno pod Turcima biće, između ostalog, zapamćeno i po tome što je Leskovac krajem XVIII veka bio centar velikog turskog pašaluka koji se protezao sve do Kruševca i Paraćina. Oslobođenje od Turaka (1878), grad je dočekao kao jedan od najvećih zanatskih i trgovačkih centara u kneževini Srbiji. Takvu razvojnu poziciju Leskovac je multiplikovao u periodu između dva svetska rata, da bi nakon toga zapao u stanje sedmodecenijske razvojne stagnacije i nazadovanja, izazvanih pre svega ideološkopolitičko-sistemskim ukidanjem odnosa slobodne razmene proizvoda i usluga na kojima se grad vekovima razvijao. U ekonomskom pogledu, Leskovac predstavlja knjiški primer onoga što može, u civilizacijskorazvojnom smislu, da donese orijentacija na konkurentsko pozicioniranje, tj. korišćenje tolerancije, talenta i tehnologije, kao orijentira kojima se rukovodi jedna lokalna društvena grupa u svom životnom bitisanju ( Srpski Mančester ). Ali, takođe i primer onoga što može da odnese sistemska blokada tržišnih sloboda, kreativnosti, inovativnosti, spremnosti na rizik i, uopšte, konkurentske orijentacije ljudi ( Što južnije to tužnije! ). Stoga, revitalizacija Okruglog paviljona predstavlja čin koji uspostavlja kontinuitet sa onim najboljim što sadrži lokalno okruženje kao potencijal, i istovremeno korak u pravcu raskida sa svim onim besperspektivnim što decenijama blokira taj potencijal na ovim prostorima. Svakako, to podrazumeva jačanje onih lokalnih snaga razvoja, koje svoju šansu vide u podršci suzbijanju korupcije i socijalnog parazitizma, stvaranju funkcionalne države, uključivanju zemlje u tržišno, kreativno društvo, jednom rečju dinamiziranju reformskih promena. Sam lokalni ekonomski okvir za revitalizaciju Okruglog paviljona sastoji se od nekoliko bitnih elemenata. Najpre, na ovom prostoru stvara se prosečno godišnje oko 2000 evra bruto dodate 47

48 vrednosti po stanovniku, što znači da se ukupna vrednost proizvodnje i usluga grada Leskovca, kao teritirijalne jedinice, kreće na nivou od oko 288 miliona evra. 59 To znači da, ukoliko bi kreativne delatnosti u Leskovcu učestvovale u strukturi lokalne bruto dodate vrednosti samo na nivou sadašnjeg nacionalnog proseka, one bi mogle da doprinose razvoju grada sa oko 28,8 miliona evra godišnje, uz ostvareni profit od oko 2,25 miliona evra i indirektan uticaj na povećanje zaposlenosti u komplementarnim delatnostima za oko 800 novozaposlenih. Kada je reč o kreativnom kapitalu Leskovca, njegovu osnovu danas čini: 8300 privatnih preduzetnika 60 ; 879 zaposlenih u 4 tržišno najatraktivnija lokalna sektora, i to 1) 206 zaposlenih u sektoru informisanja i komunikacije; 2) 175 zaposlenih u sektoru stručne, naučne, tehničke i inovacione delatnosti ; 3) 279 zaposlenih u sektoru umetnosti, zabave i rekreacije; 4) 219 zaposlenih u sektoru ostale uslužne delatnosti 61, čemu treba dodati još najmanje 200 onih koji deluju kao freelanceri u zoni neformalne ekonomije; zaposlenih u formalnoj ekonomiji i još oko njih koji radi u zoni sive ekonomije; nezaposlenih; mladih; penzionera. Ukoliko bi samo svaki 10-ti 62 od njih prepoznao svoju ekonomsku šansu u sopstvenoj kreativnosti, originalnosti, talentu, inovativnosti, to znači da Leskovac raspolaže kreativnim kapitalom koji u ovom trenutku može da generiše novostvorenu vrednost od najmanje 24 miliona evra. Kada je reč o lokalnom kulturnom okviru za razvoj kreativno-inovacionog centra u okviru Okruglog paviljona, tome pogoduju brojne lokane delatnosti. Neke od ovih aktivnosti imaju ozbiljnu tradiciju (leskovačko pozorište, lokalna štampa, škola za tekstil i dizajn, proizvodnja rukotvorina, filmska distribucija, muzej, gradska biblioteka, izložbe slika, gradska muzika, KUD Abrašević itd.). Druge su, opet, novijeg datuma, ali sa tendencijom da iz godine u godinu dobijaju na zamahu (filmski festival, karneval, promocija talenata, roštiljijada, muzičke manifestacije, aktivnosti Doma Kulture i Centra za ekonomiku domaćinstva Danica Vuksanović, škole za ples itd.). Svaka od ovih aktivnosti predstavlja manifestaciju lokalnog kreativnog kapitala 59 Procena autora, 2013 (БДВ укупна вредност производње (аутпут) добара и услуга умањена за међуфазну потрошњу, тј. производе и услуге утрошене као инпути у процесу стварања аутпута. Разлика између бруто додате вредности (БДВ) и бруто домаћег производа (БДП) је у нето порезима на производе) 60 Opštine i regioni u Republici Srbiji, RZS, 2013, Beograd, podatak uključuje i lica zaposlena kod privatnih preduzetnika 61 Opštine i regioni u Republici Srbiji, RZS, 2013, Beograd 62 Prema Richardu Floridi (SAD), jednom od rodonačelnika koncepta kreativne ekonomije, u Americi se svaki treći zaposleni može svrstati u klasu kreativaca, dok u najrazvijenim zemljama EU svaki četvrti zaposleni ispoljava kreativan odnos prema poslu. 48

49 i sadrži ekonomski potencijal koji može da nađe svoje mesto u okviru revitalizacije, odnosno kreativizacije Okruglog paviljona. Lokalni društveni okvir za razvoj kreativnih delatnosti u Leskovcu kroz revitalizaciju Okruglog paviljona sadrži elemente koje ima malo koji grad na Balkanu. Kao urbanitet koji je oblikovan u spontanom, viševekovnom procesu teritorijalne specijalizacije za slobodnu razmenu ekonomskih dobara, Leskovac predstavlja istorijski primer razvoja društvenosti u formi dobrovoljnih međusobnih odnosa, lokalne otvorenosti za novo, drugačije, ljudske uzajamnosti, poštovanja univerzalnih pravila ponašanja itd. Kao malo koji grad u Evropi, Leskovac može da se pohvali činjenicom da su stubovi njegovog socio-ekonomskog razvoja nastali kao delo međuetničkog projekta u kome su četvorica lokalnih Srba, trgovaca po zanimanju, i fabrikant iz Bugarske zajednički, ispoljavajući svoju slobodu volju, tj. bez uplitanja države i politike, uprkos viševekovnom nasleđu međusobnih ratova i etničkih tenzija između Srba i Bugara, dajući prednost biznisu nad predrasudama i etničkim iracionalnostima - pokrenuli i uspešno vodili akcionarsko društvo za proizvodnju gajtana (1884). Takođe, Leskovac, kao malo koji grad u Evropi, može da se pohvali činjenicom da, kada je u pitanju lokalna podrška razvoju sopstvenog kreativnog kapitala, onda se za tu prilku angažuju ne nacionalno, već evropski najbolji - poput Čeha Alojza Škarka, koji je angažovan kao prvi upravnik Tkačke škole (1890), prve takve institucije na Balkanu, locirane u Leskovcu. To nisu samo primeri tolerancije prema novom i drugačijem, to su pre svega istorijski primeri uspešnog konkurentskog pozicioniranja jedne lokalne sredine na evropskom i svetskom tržištu lokaliteta kroz afirmaciju i promociju sopstvene otvorenosti za novo, kreativno, drugačije. Ako se tome doda činjenica da su se građanke Leskovca uspostavljajući konstruktivan odnos prema lokalnoj ekonomskoj stvarnosti - pre skoro sto godina udružile u organizaciju koju su nazvale Udruženje za suzbijanje luksuza, onda je sasvim jasno da današnje angažovanje lokalnog civilnog sektora na razvoju kreativnog društva, pa i revitalizaciji samog Okruglog paviljona, ima sopstvene uzore i podsticaje - takve koji i dan danas predstavljaju najviše domete društvene kreativnosti i originalnosti. Lokalni političko pravni okvir za revitalizaciju Okruglog paviljona dugoročno je definisan važećim Generalnim urbanističkim planom grada Leskovca. U sklopu ovog plana, objekat je tretiran kao integralni deo sjamskog kompleksa označenog kao Blok 13 i zajedno sa pozorištem i gimnazijom predstavlja jedinstvenu urbanističku celinu. Ovakav urbanističko-planski pristup ovom delu grada otvara mogućnost za uspostavljanje proaktivnog odnosa prema sopstvenom urbanom identitetu gde projektovanje jednog grada ne znači više organizovanje stambenih i 49

50 uslužnih objekata, već njegovih prostora intersekcije, odnosno nepotrebnih prostora, prostora urbane igre gde se ukrštaju sva sredstva za komuniciranje kojima se raspolaže 63 C. Ekonomsko vrednovanje i revitalizacioni potencijal Okruglog paviljona Danas, kada je na delu globalni proces kreativizacije ekonomije, tj objedinjavanja ekonomije kulture, nauke i obrazovanja, lokalno kulturno nasleđe je nešto što ima suštinski, višestruki značaj. Revitalizacija Okruglog paviljona kao integralnog dela arhitektonskog nasleđa XX veka obezbedila bi: a. Kulturni kontinuitet, proces identifikacije i jačanja određenog identiteta unutar lokalne zajednice; b. Unapređenje postojeće baze znanja za razvoj kreativnog društva i privrede; c. Očuvanje jedne tvorevine ljudskih ruku i skupa nematerijalnih obeležja lokalne zajednice, koji predstavljaju kvintesenciju kulturnog koda koji definiše Leskovac; d. Podsticaj za reinterpretaciju kulturnog nasleđa, inspiraciju za savremeno stvaralašto, a pre svega jedinstven prostor za smeštaj, organizovanje, poslovanje, afirmaciju i promociju kreativnih delatnosti. Očekivani direktni ekonomski efekti u fazi revitalizacije Okruglog paviljona su: a. Povećanje lokalnih investicija za vrednost radova na revitalizaciji Okruglog paviljona; b. Povećanje upošljenosti postojećih projektnih i građevinskih kapaciteta; c. Slivanje eksternih novčanih tokova u lokalnu ekonomiju; d. Povećana iskorišćenost lokalnog menadžerskog potencijala, sticanje novog iskustva na upravljanju realizacijom jedne zahtevne ideje, afirmacija i promocija lokalnih humanih resursa. Očekivani direktni ekonomski efekti u fazi korišćenja Okruglog paviljona su: a. Ekspanzija poslovnih prihoda po osnovu: iznajmljivanja prostora; provizije od posredovanja u prodaji proizvoda i usluga lokalne kreativne ekonomije; učešća u prihodu od komercijalizovanih inovacija ostvarenih u okviru zajedničkog angažovanja; 63 Isto kao pod 13. str

51 naplate ulaznica za određene manifestacije; iznajmljivanja kompjuterskih stolova opremljenih najsavremenijim programima; prodaje konsultantskih usluga; organizovanja najrazličitijih kurseva obuke iz oblasti kreativne ekonomije; organizovanja poseta za ciljnu grupu koja preferira kulturni turizam; uspostavljanja sistema članarina za određene ciljne grupe koje, na primer, imaju potrebu za korišćenjem specijalizovane baz podataka, uključivanje u domaći i međunarodni sistem poslovnog predstavljanja i promocije usluga itd. b. Povećanje lokalne produktivnosti, posebno kroz organizovanje kreativnog klastera; c. Oko 100 zaposlenih, što najvećim delom uključuje zaposlene u organizacijama koje će biti smeštene u objektu, kao i određeni broj zaposlenih u samom kreativno-inovacionom centru; d. Povećanje efikasnosti korišćenja postojećih komunalnih fondova; e. Povećanje prihoda i broja zaposlenih u postojećim MSP, socijalnim preduzećima, zadrugama i organizacijama civilnog društva koje bi organizovale svoje poslovanje bilo na galeriji okruglog paviljona (1065m 2 ), bilo u prizemlju (2375m 2 ); f. Smanjenje neformalne ekonomije u lokalnom kreativnom sektoru kroz stvaranje privlačnog poslovnog ambijenta koji poslovanje u zoni sive ekonomije čini manje isplativim; g. Povećanje lokalne energetske efikasnosti kroz uključivanje sistema solarnih panela postavljenih na krovu Okruglog paviljona; h. Slivanje eksternih novčanih tokova u lokalnu ekonomiju po osnovu povećanja kruga zainteresovanih za pokretanje sopstvenog biznisa, apliciranje za domaće i inostrane grantove u oblasti kreativne ekonomije; i. Osnivanje novih profitnih i neprofitnih organizacija u oblasti kreativne ekonomije; j. Smanjenje pritiska na javne fondove za zapošljavanje, socijalno i zdravstveno osiguranje i sl. Očekivani indirektni ekonomski efekti u fazi revitalizacije Okruglog paviljona su: a. Jačanje ponude proizvoda i usluga lokalne kreativne ekonomije; b. Fokusiranje lokalne, posebno lokalne poslovne zajednice na razvoj kreativnih delatnosti; c. Povećano interesovanje donatorske i poslovne zajednice za ulaganje u lokalnu ekonomiju; d. Veće uključivanje Leskovca u ponudu domaćeg i međunarodnog kulturnog turizma; e. Jačanje korisnog rivaliteta na lokalnom tržištu kreativne ekonomije. Očekivani indirektni ekonomski efekti u fazi korišćenja Okruglog paviljona su: 51

52 a. Povećana privlaćnost Leskovca za pokretanje sopstvenog biznisa kod kreativnih pripadnika lokalne zajednice, posebno mladih; b. Otvaranje na svako peto mesto u kreativnom sektoru - po 2 nova radna mesta u delatostima koje su komplementarne kreativnim; c. Povećanje priliva eksternog kapitala po osnovu krowdfouning -a i korišćenja drugih svaremenih oblika finansiranja kreativnih poduhvata; d. Korišćenje multisektorske poslovne sinergije; e. Uključivanje kreativnog sektora Južne Srbije u lokalni kreativni klaster, kao i u poslovanje samog kreativno-inovacionog centra, f. Pvećani ekonomski efekti od korišćenja zajedničke lokacije sa postojećim srednjoškolskim, višim i visokoškolskim ovrazovnim institucijama; g. Prodor lokalne kreativne ekonomije na globalno tržište kreativnih proizvoda i usluga; h. Pozitivan uticaj na ekonomsku valorizaciju javnih kreativnih delatnosti poput bibliotečke, muzejske, pozorišne, arhivske; i. Povećana efikasnost korišćenja postojećih urbanih resursa, uključujući infrastrukturu; j. Ubrzani razvoj lokalnog kreativnog kapitala; k. Dinamiziranje razvoja lokalnog sektora informacija i komunikacije, sektora stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti, sektora umetnosti, zabave i rekreacije i sektora ostalih uslužnih delatnosti; l. Izgradnja efikasne i efektivne mreže podrške razvoju lokalnog kreativnog sektora; m. Međusobno usklađeniji razvoj grada i sela; n. Kreativizacija lokalne ekonomije. D. Finansijski aspekt Kao što je prethodno navedeno, kritična masa finansijskih sredstava koja je neophodna za revitalizaciju, odnosno stavljanje u ekonomsku upotrebu ove građevine, kreće se na nivou od oko ,00 evra. Mogućnosti za obezbeđenje ovih sredstava zavisiće od načina na koji će se regulisati odnosi sa sadašnjim većinskim vlasnikom, što upućuje na najmanje dva sledeća scenarija: Scenario I: Sve ostaje kako jeste! Objekat ostaje u javno-privatnom vlasništvu sa odnosom 30%:70% i uz režim korišćenja definisan njegovim neosporivim statusom kulturnog dobra. S obzirom na to da bi od strane domaće i međunarodne javnosti svaki pokušaj uklanjanja 52

53 građevine bio okvalifikovan kao vandalski (što bi dodatno pogoršalo i onako već narušen imidž većinskog vlasnika), to znači da bi građevina, ili bila prepuštena daljem propadanju (sa izvesnošću da se po osnovu neispunjenja obaveza iz ugovora o privatizaciji oduzme od većinskog vlasnika), ili bi njene ekonomske mogućnosti podstakle većinskog vlasnika da sagleda sopstveni interes u tome i uzme učešće u finansiranju njene revitalizacije (između ostalog i kao jedan od načina da popravi svoj imidž). Svakako, ceo problem se dodatno komplikuje ukoliko sadašnji većinski vlasnik bude suočen sa osuđujućom presudom Suda za organizovani kriminal. Scenario II: Objekat se po nekom osnovu (razmena lokacija, raskid ugovora o privatizaciji i sl.) vraća u vlasništvo Leskovcu! U takvim okolnostima otvaraju se široke i realne mogućnosti da se neophodna finansijska sredstva za revitalizaciju objekta obezbede uz apliciranje kod nekog od EU fondova, posebno imajući u vidu mogućnosti koje pruža uključivanje u program Kreativna Evropa. Sa svoje strane, to bi otvorilo pitanje daljeg vlasništva nad ovim objektom, posebno imajući u vidu da se država u proteklim decenijama pokazala kao izuzetno loše rešenje za upravljanje ekonomskim poslovima, što opet ne znači da lokalna samouprava treba da da bude isključena iz upravljanja u procesu korišćenje objekta. Kao alternative stoje na raspolaganju razni oblici javno-privatnih, ili javno-civilnih, ili javno-privatno-civilnih partnerstava, što uvećava broj mogućih izvora finansiranja i u prvi plan stavlja strategiju diverzifikacije, kada je reč o načinu obezbeđenja sredstava. 53

54 V. P R I L O Z I Prilog 1. Izgled Okruglog paviljona nakon revitalizacije Slika 1. Galerija sa pogledom na prizemlje Idejno rešenje - dr Dragana Pavlović, dipl.ing.arh. 3D obrada - Dragana Lazić, dipl.ing.arh - Gordana Mitić, dipl.ing.arh 54

55 Slika 2. Galerija sa pogledom na prizemlje Idejno rešenje - dr Dragana Pavlović, dipl.ing.arh. 3D obrada - Dragana Lazić, dipl.ing.arh - Gordana Mitić, dipl.ing.arh 55

56 Slika 3. Galerija sa pogledom na prizemlje Idejno rešenje - dr Dragana Pavlović, dipl.ing.arh. 3D obrada - Dragana Lazić, dipl.ing.arh - Gordana Mitić, dipl.ing.arh 56

57 Slika 4. Pogled na prizemlje Idejno rešenje - dr Dragana Pavlović, dipl.ing.arh. 3D obrada - Dragana Lazić, dipl.ing.arh - Gordana Mitić, dipl.ing.arh 57

58 Slika 5. Pogled odozgo Idejno rešenje - dr Dragana Pavlović, dipl.ing.arh. 3D obrada - Dragana Lazić, dipl.ing.arh - Gordana Mitić, dipl.ing.arh 58

59 Prilog 2. Osnove građevine Slika 1. Osnova prizemlja 59

60 Slika 2. Osnova galerije 60

61 Prilog 3. Obaveštenje o utvrđivanju prethodne zaštite 61

62 Prilog 4. Prva (neuspela) inicijativa suvlasnika Okruglog paviljona za prenamenu urbanističkog plana (2010.) 62

63 Prilog 5. Obnovljena inicijativa suvlasnika Okruglog paviljona (2015.)!!!) Predlog je da se na kompleksu Gimnazija, koji obuhvata površinu od 0,7ha, sagradi stambeno poslovni kompleks od 1,26ha. Predlog podrazumeva uklanjanje Okruglog paviljona kao nerentabilnog. Izvor: Leskovačke vesti 63

64 Prilog 6. Akt o prethodnoj zaštiti Okruglog paviljona Завод за заштиту споменика културе Ниш на основу члана 75 став 1 тачка 2 а у вези са чланом 107 Закона о културним добрима (Сл.гласник РС бр.71/94) и на основу чл. 46 Закона о планирању и изградњи (Сл.гласник РС 72/09), решавајући по захтеву ЈП Дирекција за урбанизам и изградњу Лесковац, Трг Револуције 45, издаје А К Т О условима чувања, одржавања и коришћења непокретних културних добара као и добара која уживају претходну заштиту и утврђеним мерама заштите I На подручју обухваћеном Генералним урбанистичким палном Лесковца од 2010 до 2020.год. Градитељско наслеђе у грађевинском подручју Лесковца, објекти, зоне, споменици; заштићени су на два нивоа: 1) Заштитом по Закону о културним добрима и 2) Урбанистичком заштитом Концепција урбанистичке заштите полази од потребе очувања урбанистичког и архитектонског наслеђа, које је од највећег значаја за очување континуитета и идентитета сваке градске средине. Зоне урбанистичке заштите Ова зона обухвата оне улице, тргове иблокове који као целина, својим простором и објектима представљају највредније културно историјско наслеђе о настајању Лесковца. Урбанистичка заштита у овој зони подразумева : очување и ревитализацију свих елемената који формирају урбане вредности заштићеног подручја (објекти, улице, урбани мобилијар, зеленило...). То подразумева и: Задржавање постојећих улица и тргова са регулационим и грађевинским линијама, што значи очување постојећих блокова, сем у случајевима где то захтевају саобраћајни или или други услови значајни за шири простор града; Задржавање без промена, или са минималним променама, свих високовредних објеката и усаглашавање осталих са њима; Задржавање просечног степена заузетости на нивоу постигнутом у зони урбанистичке зачтите; Задржавање ивичне блоковске изградње на парцели; Коришћење аутохтоних материјала у изградњи и реконструкцији објеката. 64

65 Појединачна категоризација објеката зоне урбанистичке заштите дефинише три категорије објеката: Категорију А чине највреднији објекти код којих мора остати непромењен хоризонтални и вертикални габарит. Не дозвољава се доградња и надградња, са изузетком дворишних делова објеката, али не изнад уличног габарита објекта. (?)!!! Улична фасада се не мења, сем када то када нова намена коришћења неминовно захтева (локали), или када је оштећена ранијим интервенцијама, када промене морају доприносити повратку фасаде на изворно стање, и то како у смислу обликовања, тако и у примењеним материјалима. Исто се односи на облик и нагиб крова и на врсту кровног покривача. Дозвољено је и пожељно свако осавремењавање и бољег коришћења објекта, што подразумева унутрашње адаптације и реконструкције (обавезно очување конструктивног система), увођење савремених инсталација, активно коришћење тавана и подрума, где је то могуће. Такође и промене намене објекта или делова објекта, уколико су нове са становишта Зоне урбанистичке заштите повољније од претходних. Сутерен не може да се користи за становање, а приземље и виши спратови могу бити стамбени или пословни простор, тако да врста пословне намене не угрожава околину. Склониште се не предвиђа. Дворишни простор мора у свему да се усагласи са објектом. Могуће је наткривање застакљивање атријумских- дворишних површина. Код објеката мешовите намене у приземним дворишним етажама није пожељно становање. Остали објекти на парцели, уколико их има, не подлежу режиму главног објекта А и решавају се слободно у складу са својом валоризацилом, али тако да не угрозе главни објекат. Препарцелација се не оредвиђа, али је понекад могућа. Категорију Б чине објекти који су вредни, али мање вредности и који могу да се задрже какви јесу, могу се доградити и надградити. Само, када су грађевински лошег квалитета, могу потпуно да се реконструишу замене. У свим овим случајевима, условљава се : очување фасаде уколико је квалитетна, или реконструкција изворне фасаде, или корипћење неких елемената старе или сличне фасаде. Пожељно је сачувати и друге елементе, попут унутрашњих степеништа, каљеве пећи, елементи од кованог гвожђа и др. Пожељно је исто, код реконструкција, очување основних елемената конструктивног система. Висина надградње ограничена је котом венца првог суседног, у низу или блоку, објектакоји је дефинисан као реперни! Уколико се објекат који се надграђује, или замењује, налази између два вредна објекта, користе се коте вишег. Улична грађевинска линија не може да се мења, или изузетно ако су суседни објекти већ померени на нову грађевинску линију, или ако се грађевинска линија помера ради проширења регулације улице. Кров и кровни покривач се усаглашавају са реперним објектом. У случају доградње или надградње, обликовање ора да буде такво, да бјекат чини складну целину. Дограђени и надграђени делови треба да буду подређени, и усаглашени са основним објектом који се надграђује. Намене исте као код категорије А. 65

66 Склониште мора да се гради, уколико је у питању потпуна реконструкција. Уколико је у питању само доградња или надградња, склониште се не предвиђа, користи се ојачање дела пдрума. По ширини парцела се користи у целини, ако је тако и раније било, али, ако је дубока може да се скрати препарцелише. Пожељни су колски пасажи, а уколико су постојали, обавезни су. Двориште и дворишни објекти исто као код категорије А. Категорију Ц чине објекти који се могу срушити, уколико постоји интерес. Уместо њих може да се изгради нови објекат, а не мора. Ако се гради нови објекат : Висина му се одређује на нивоу улице или блока у складу са висином реперног објекта. Положај на прцели се одређује у односу на грађевинску линију улице, што не значи да остаје иста, али се ивична градња, збијена или не, у чијој је основи парцела или више парцела, условљава: Габарит се по дубини може да се решава слободно у складу са функцијом објекта. Колски пролаз је веома пожељан због решавања паркирања и гаражирања, изношења смећа или из противпожарних разлога; Обликовање треба дабуде усклађено са карактеристикама уже зоне у којој се објекат налази и огледа се у : броју и облику отвора, прозора и врата, односа пуног и празног на фасади, обликовању крова, примереним материјалима и другом; Намена може да буде стамбена, пословна и мешовита, с тим садржај пословања мора да буде такав да не угрожава окружење или је јавни простор зоне. Код мешовитих објеката пословање треба да буде на нижим етажама, а становање на вишим. Уколико се објекат налази у центру, улични део приземља мора да има пословне садржаје. Сутерен не може да се користи за становање; Склоништа се граде у складу са прописима за 50% становнока или 2/3 од највеће смене запослених. Објекти који имају локале морају да имају склониште решено повучено од улице, да се обезбеди непосредна веза тротоара и локала оствари несметано, без много степеница. Уколико је склониште потпуно испод терена, положај се не условљава; Објекат мора да задовољи потребе хендикепираних особа; Дворишта морају да буду одговарајуће уређена, поплочана и озелењена. Уколико има простора, дворишта треба да прихвате мирујући саобраћај корисника зграде. Препарцелација је могућа. Категоризација објеката коју је урадио Завод за заштиту споменика културе Ниш и... са списком евидентираних објеката који је преузет без промена. Графички приказ ове категоризације је саставни део ГУП а. Уколико после усвајања ГУП а, дође до сазнања да неки од објеката нема вредност одређену својом категоријом или да је та врдност мања, аутоматски примењује режим ниже категорије, односно уместо А, примењује се Б или Ц, што ће утврдити службе урбанизма и заштите културних добара. 66

67 Зона ограничења или зона другог степена урбанистичке заштите Циљ формирања ове зоне је очување матрице и ограничење висине објеката и зато се одређује следеће: Очување затечене уличне регулације и по могућности наслеђене парцелације; Задржавање начина изградње на парцели и задржавање преовлађајуће спратности од П+1+Пк, изузетно спратност може бити П+2+Пк; Очување преовлађујућих, и за ту целину карактеристичних кровова; Очување карактеристичнихархитектонских детаља; Чување и примена аутохтоних материјала у изградњи, адаптацији и реконструкцији објеката. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА НА ПОДРУЧЈУ ЛЕСКОВЦА КОЈУ ОБУХВАТА ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН Археолошки локалитети На Хисару су у току археолошка истраживања. Досадашњи резултати су такви да завређују пажњу шире заједнице, што министарство за културу Републике Србије и чини. Такође и локална самоуправа учествује у реализацији програма и пројекта ХИСАР. Циљ пројекта Хисар јесте да се локалитет ХИСАР археолошки испита и да се презентацијом остатака архитектуре, реконструисаним грађевинама, макетама и пресецима кроз културне слојеве прикаже развој Лесковца и басена Јужне Мораве током прошлости. Непокретна културна добра Споменици културе 1. Стара црква Св. Богородице, к.п. бр КО Лесковац; 2. Кућа Боре Димитријевића-Пиксле, Ул Учитеља Јосифа бр. -- к.п. бр. 7379, 3. Кућа Шоп-Ђокића, к.п. бр. 5379, 4. Кућа народног хероја Косте Стаменковића, к.п. бр. 513 (katastar zemljista), 6423 (fotogrametrija), 5. Кућа Б. Анђелковића, к.п. бр. 4479, 6. Зграда СО-е Лесковац, к.п. бр. 5420, 7. Зграда СО-е Лесковац, к.п. бр. 5434/1, 8. Зграда окружног суда, к.п. бр. 5434/1, 9. Саборна црква Св. Тројице, к.п. бр. 5506, 10. Зграда Културног центра Лесковац, Булевар ослобођења 101, к.п. бр. 5566, 11. Зграда хотела Дубочица, Булевар ослобођења 12, к.п. бр. 5459, 12. Грађанска кућа у Ул. Доситеја Обрадовића 29, к.п. бр. 7434, 67

68 13. Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 5, к. п. бр. 5265/1, 14. Грађанска кућа у Ул. Владе Ђорђевића 23, к.п. бр. 7681, 15. грађанска кућа у Ул. Николе Скобаљића 34-36, к.п. бр.7355, 16. Грађанска кућа у Ул. Масариковој 32, к.п. бр. 5579, 17. Грађанска кућа у Ул. Млинској 66, к.п. бр (katastar zemljista), 7312 (fotogrametrija), 18. Зграда католичке цркве у Ул. Бранислава Нушића 12, к.п. бр. 4921, 19. Грађанска кућа у Ул. Ратка Павловића 12, к.п. бр. 5198, 20. Грађанска кућа у Ул. Максима Горког 21, к.п. бр. 5153, 21. Грађанска кућа у Ул. Максима Горког 15, к.п. бр. 5144, 22. Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 1-3, к.п. бр. 5363, 23. Зграда на Масариковом тргу 7, к.п. бр. 5376, 24. Зграда Дома занатлија у Ул. Светозара Марковића 23, к.п. бр. 8404, 25. Зграда на углу Ул. Пана Ђукића и Благоја Николића, к.п. бр (katastar zemljista), 7571 (fotogrametrija), 26. Чичановићева кућа у Ул. Војводе Мишића 4, к.п. бр. 5372, 27. Зграда у Булевару ослобођења 14-18, Багат, к.п. бр. 5461, 28. Грађанска кућа у Ул. Војводе Мишића 37, к.п. бр. 5186, 29. Грађанска кућа у Светоилијској улици 42, Мита Папир, к.п. бр. 8295, 30. Грађанска кућа у Ул. Ђорђа Лешњака 1, к.п. бр. 4914, 31. Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 13, к.п. бр. 5271/1, 32. Зграда у Ул. Јужноморавских бригада 83, к.п. бр. 4693, 33. Зграда у Ул. Јужноморавских бригада 93, к.п. бр. 4692, 34. Зграда у Ул. Бранислава Нушића 25, к.п. бр. 4881, 35. Зграда у Ул. Светозара Марковића 12, к.п. бр. 4908, 36. Грађанска кућа у Ул. Светозара Марковића 67, к.п. бр. 8458, 37. Грађанска кућа у Ул. Светозара Марковића 69, к.п. бр. 8459, 38. Кућа у Ул. Милоша Обилића 4, к.п. бр. 7874, 39. Црква Св. Илије на Хисару, к.п. бр Б. Просторне културно-историјске целине 1. комплекс Рударске цркве са конаком 2. Црквени комплекс у центру града, к.п. бр.2515 и Ц. Знаменита места 1. Спомен- парк са меморијалним спомен гробљем посвећен палим , рад. арх. Б.Богдановића. Д. Споменици и спомен обележја Овој категорији припадају споменици, спомен бисте, спомен чесме и остала и спомен обележја евидентиране код Завода за заштиту споменика културе у Нишу. Ова спомен обележја 68

69 повећана у ослободилачким ратовима и другим значајним догађајима и истакнутим личностима из прошлости Лесковца. 1. Споменик ослободиоцима из ратова у центру на тргу Револуције; 2. Споменик бисте народних хероја на Хисару; 3. Бронзано попрсје народног хероја Косте Стаменковића у Парку Девет Југовоћа ; 4. Бронзано попрсје Владе Ђорђевића у Парку Девет Југовића ; 5. Бронзано попрсје Благоје Николића у Парку Девет Југовића ; 6. Биста Трајка Стаменковића код школе Трајка Стаменковића ; 7. Биста Стојана Љубића у Парку испред Команде гарнизона; 8. Бронзано попрсје Станимир ВељковићЗеле испред Гимназије у Лесковцу; 9. Биста Благоја Костића Црног Марка на путу према Вучју; 10. Биста Томе Костића у насељу које носи његово име; 11. Биста Благоја Ристића Раде Металца у кругу који носи његово име; 12. Биста Благоја ристића у техничкој школи која носи његово име Раде Металац ; 13. Биста Косте Стаменковића у комплексу индустрије која носи његово име; 14. Бронзано попрсје Косте Стаменковића испред зграде касарне; 15. Биста Милице Павловић, народног хероја у Парку Текстилне школе; 16. Биста Славке Недић-Милојевић у парку Дома ученика и студената; 17. Споменик слободе у Лесковцу; 18. Спомен кућа у којој се родио Коста Стаменковић; 19. Спомен обележје Долина жртава фашизма (Арапова долина); 20. Споменик на надгробној плочи Косте Стаменковића; 21. Биста Косте Стаменковића испред његове родне куће; 22. Биста у парку Опште болнице Моше пијаде ; 23. Спомен плоча на фасади Зеле Вељковић ; 24. Спомен плоча на фасади индустрије Летекс ; 25. Спомен плоча на фасади Црвена звезда -Лесковац; 26. Спомен плоча на згради Електродистрибуција - Лесковац; 27. Спомен плоча на згради болнице; 28. Спомен плоча на кући у Улици Влајковој бр.28; 29. Спомен плоча у Улици Николе Скобаљића; 30. Спомен плоча на фасади графичког предузећа Напредак у Лесковцу; 31. Спомен плоча пекарским радницима у Нишкој улици; 32. Спомен плоча и рељефна композиција у згради Гимназије С.В.Зеле Лесковац; 33. Спомен плоча на згради Народног позоришта Лесковац; 34. Спомен плоча испред основне школе Светозар Марковић ; 35. Спомен плоча у улици Учитеља Јосифа бр.9.; 36. Спомен плоча у Улици Норвежанској бр.34.; 37. Спомен плоча у Улици Браће костић бр.11.; 38. Спомен плоча у Улици раде Металац бр.6.; 39. Спомен плоча у Улици 9. Југовића бр.15а.; 40. Спомен плоча на згради Општине Лесковац у Ул. Пана Ђукића бр.9.; 41. Спомен биста у холу Гимназије Станимир Вељковић-Зеле Лесковац.; 42. Спомен плоча у Бобишту; 43. Спомен плоча у Братмиловцу на кући Томе Костића; 44. Спомен плоча на кући Мите Филиповића у Д.Синковцу. 69

70 ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ Овој категорији НКД припадају објекти градитељског наслеђа, амбијенталне вредности, целине и делове објеката, споменици и спомен обележја. А Градитељски објекти 1 Зграда старе болнице у којој је смештена неурологија, к.п. бр. 4822/1, 2. Индустријски објекат у комплексу текстилне фабрике Коста Стаменковић, к.п. бр. 2970, 3. Зграда у Ул. Светозара Марковића 59-61, биоскоп Славуј, к.п. бр. 8423, 4. Део објекта у Ул. норвежанској 3, у комплексу дечје установе, к.п. бр. 8719, 5. Грађанска кућа у Ул. Максима Ковачевића 28, к.п. бр (katastar zemljista), 7494 (fotogrametrija), 6. Грађанска кућа у Ул. Учитеља Јосифа 15, к.п. бр. 5502, 7. Грађанска кућа у Ул. Учитеља Јосифа 8, к.п. бр. 7380, 8. Грађанска кућа у Ул. Раде Кончара 7, к.п. бр. 4925, 9. Грађанске куће у Булевару ослобођења 50, 52 54, к.п. бр. 5471, 10. Грађанска кућа у Булевару ослобођења 48, к.п. бр. 5471, 11. Грађанска кућа у Булевару ослобођеља 46, к.п. бр. 5471, 12. Грађанска кућа у Булевару ослобођења 98, к.п. бр. 5513, 13. Грађанска кућа у Булевару ослобођења 96, к.п. бр 5514/1, 14. Грађанска кућа у Булевару ослобођења 94, к.п. бр Зграда Народног позоришта, Ул. Косте Стаменковића, к.п. бр. 5432, 16. Зграда лесковачке гимназије, Ул. Косте Стаменковића, к.п. бр. 5438, 17. Округли павиљон лесковачког сајма, к.п. бр. 5436, 18. Грађанска кућа у Ул. Раде Кончара 26, k.п. бр.4765 Б. Урбанистичке целине и специфични објекти 1. Стара занатско- трговачка чаршија Лесковца 2. Градскa гробља у целини 70

71 Ц. Зоне амбијенталних вредности ( границе преузете из ГУП-а усвојеног године ). 1. Ул. Јужноморавских бригада ( између два моста ), Ул. Раде кончара, од раскрснице са Булеваром ослобођења до раскрснице код болнице и Ул. светозара Марковића. 2. Блок уоквирен Ул. Учитеља Јосифа, Ул. Моше Пијаде, Ул. 11. октобра, Ул. Масариков трг, Ул. Цара Лазара и Ул. Николе Скобаљића. 3. Блок уоквирен Ул. Млинска, Ул. Владе Ђорђевића, Ул. Стојана Љубића, УЛ. Учитеља јосифа и Ул. Доситеја Обрадовића. 4. Етно- археолошки парк ХИСАР - у границама Плана детаљне регујације за делове блокова 41 и 42. II - Кроз Генерални урбанистички план потребно је као посебну меру заштите ствари и творевина на које се може наићи у току извођења радова треба прописати обавезу: - инвеститора да пре почетка земљаних радова о томе обавести Завод и омогући њихово несметано праћење - извођача да у случају ако наиђе на археолошка налазишта или археолошке предмете, без одлагања прекине радове и предузме мере да се налаз не уништи, не оштети и да се сачува на месту и положају на коме је откривен. Инвеститор објекта је дужан да обезбеди средства за истраживање, конзервацију и презентацију откривених добара. III Нацрт Генералног урбанистичког плана се доставља Заводу за заштиту споменика културе Ниш на мишљење. Достављено мишљење Завода се обавезно прилаже приликом разматрања и доношења плана. Обрадио, ДИРЕКТОР ЗАВОДА, арх. Иван Андрејевић арх. Миле Вељковић Доставити: 1. Подносиоцу захтева 2. Документацији 71

72 Prilog 7. Zahtev za obnovu prethodne zaštite Република Србија ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ НИШ Ниш, Добричка 2, тел. 018/ , факс 018/ Direktorki Eleni Vasić Petrović Predmet: ZAHTEV ZA OBNOVU PRETHODNE ZAŠTITE objekta Okrugli paviljon Leskovačkog sajma na k.p.br KO Leskovac Obrazloženje Planom detaljne regulacije za blok 13 u Leskovcu ( Sl. Glasnik opštine Leskovac, br.15/06 ), pokrenuta je inicijativa da se zgrade Gimnazije i Okruglog paviljona zaštite kao nepokretna kulturna dobra. One, sa zgradom Narodnog pozorišta (susedni blok 14), čine ambijentalnu celinu što je i ugrađeno u GUP Leskovca za period godine. Aktom o uslovima čuvanja, održavanja i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara kao i dobara koja uživaju prethodnu zaštitui utvrđenim merama zaštite, koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš izdao godine rešavajući po zahtevu Direkcije za urbanizam i izgradnju Leskovac, naznačeni objekat je definisan kao dobro koje uživa prethodnu zaštitu. Najava rušenja zgrade Okruglog paviljona od strane Delte, i njen zahtev Direkciji za urbanizam i izgradnju, da se menja Plan, izazvala je opšte negodovanje stručne i široke javnosti. Napominjemo, da smo Vam - povodom organizovanja jednog od okupljanja stručne javnosti uputili i zvaničan poziv da uzmete učešće u radu ovog skupa. Ukazujemo da je reč o kompaniji čije poslovanje već godinama prate brojne afere, koje su vezane upravo za kupovinu preduzeća na atraktivnim lokacijama, gašenje ustanovljenih delatnosti i prenamenu postojećeg poslovnog prostora u stambeni. Ne sumnjajući da je to i Vama poznato, koristimo priliku da i ovim putem ukažemo na odgovornost Vaše institucije za propuštanje zakonskih rokova iz Vaše nadležnosti, kao i posledice koje mogu iz toga nastati. 72

73 Imajući u vidu rečeno, zahtevamo da se hitno obnovi prethodna zaštita Okrugog paviljona Leskovačkog sajma i da se pristupi izradi Predloga za proglašenje. U prilogu Vam dostavljamo uslove zaštite i spisak zaštićenih i objekata koji uživaju prethodnu zaštitu koji su ugrađeni u GUP. S poštovanjem, Srđan Dimitrijević Predsednik Evropski pokret u Srbiji - Leskovac U Leskovcu,

74 Pilog 8. Karakteristični medijski izveštaji Izveštaj 1: PRESS (Autor: M. RAKIĆ, ) PRODAJA KAO SPAS Leskovački sajam, koji već godinama loše posluje, prodat je na aukciji po ceni od 126 miliona dinara Društveno preduzeće Leskovački sajam" prodato je za 126 miliona dinara Željku Vuksanoviću, za koga se gradom na Veternici priča da je poreklom iz ovog kraja. Početna cena na aukciji bila je 18,34 miliona dinara, a za leskovačko sajmište bila su zainteresovana još dva kupca, Bratislav Pejčić i Branka Ćulafić. Željko Vuksanović obavezao se i na minimum investicija u iznosu od 6,33 miliona dinara. Novi vlasnik sajma raspolagaće sa pet sajamskih hala, koje se prostiru na površini od 1,6 hektara u strogom centru grada. U renoviranje krovne konstrukcije Okruglog paviljona, u kome su se sajmovi najčešće održavali, trebalo bi uložiti između pet i šest miliona dinara. Od godine, kada je izgrađen, u Okrugli paviljon ništa nije ulagano, sem u vodovodne instalacije. Direktorka Leskovačkog sajma" Mirjana Stošić, koja je na funkciju stupila u aprilu ove godine, kaže da je iz medija saznala ime kupca i da još nema bilo kakvih naznaka kako će se odvijati dalji rad. OSTALO SAMO IME Leskovac je, inače, jedini sajamski grad u Srbiji južno od Kragujevca. Njegova sajamska tradicija datira još iz godine, kada je zbog razvijene tekstilne industrije u Leskovcu održan Sajam tekstila i tekstilnih mašina. Međutim, preduzeće Leskovački sajam" poslednjih godina loše je poslovalo, a zaposleni su takav učinak pravdali konstantnim sunovratom privrede ovog kraja, kao i zatvaranjem tržišta na Kosovu. - Novi vlasnik je u obavezi da zadrži sajamsku delatnost. U ovom preduzeću ima devetnaestoro zaposlenih, a ako vlasnik želi da radi kvalitetnije, moraće da primi još ljudi - smatra direktorka Stošić. U iščekivanju prodaje i promene statusa Leskovački sajam" tokom ove godine nije održao većinu planiranih sajamskih manifestacija, poput Salona knjige, Sajma preduzetništva, Međunarodnog poljoprivrednog sajma Mesvip", Međunarodnog sajma građevinarstva Neimar" i prodajne izložbe automobila, motocikala, bicikala i prateće opreme. Dok prvaci pojedinih opozicionih stranaka u Leskovcu nezvanično komentarišu da je Željko Vuksanović kupio Leskovački sajam" u ime kompanije Delta M", u Skupštini opštine Leskovac kažu da ne znaju ko je novi vlasnik, niti ko stoji iza njega. Izvor: PRESS 74

75 Izveštaj 2: Politika (Autor: M. Momčilović, ) СРБИЈА Мишковић руши Лесковачки сајам Фирма из породице Делта холдинга намерила да сруши чувени округли павиљон и да на том месту изгради хотел, стамбену зграду и подземну гаражу Округли павиљон дело је архитекте Дена Ларисона (Фото: М. Момчиловић) Лесковац Привредно друштво Лесковачки сајам, које послује у оквиру компаније Делта рил естејт из породице Делта холдинга Мирослава Мишковића, представило је руководству Лесковца идејни пројекат за уређење лесковачког сајмишта. Према пројекту, чувени округли павиљон биће срушен, а на том месту биће изграђена стамбена зграда са 260 станова, хотел са 65 лежајева, подземна гаража и паркинг. Пројекат вреди 18,6 милиона евра и, како је речено, предвиђа се отварање 280 нових радних места и упошљавање хиљаду грађевинаца који ће радити на његовој реализацији. Како је објашњено, ово решење базирано је на анализи потенцијала ове локације у центру града и оно је најповољније, јер је за обнову руинираног округлог павиљона потребно око милион и по евра. Поред тога, мало је вероватно да би он могао да задржи намену изложбеног простора. Сајам је приватизован године, када је већински власник са 70 процената капитала постала београдска компанија Делта Макси. Сајам има пет хала на површини од осам хиљада квадратних метара, од којих је највећи округли павиљон са четири хиљаде квадрата, као и петнаест хектара грађевинског земљишта које је у државној својини. Павиљони су руинирани, јер годинама није ништа улагано, а у најгорем стању је округли павиљон који је због облика крова добио назив шајкача. Препознатљив мотив са лесковачких разгледница и сајамских каталога подигнут је године и има јединствену архитектуру. Изграђен је од напрегнутог бетона, а кровна конструкција је на сајлама. Архитекта Ден Ларисон, чија је мајка Светлана рођена Лесковчанка, изјавио да округли павиљон представља јединствени архитектонски и грађевински објекат и да сличан постоји, само мањи, у Америци. Додао је да га професори показују студентима као пример врхунског мајсторства. Седамдесетих и осамдесетих година, Лесковачки сајам је један од највећих у Србији, после Београдског и Новосадског, а Лесковац је словио за град текстила, козметике и сајмова. Временом су се сва ова обележја изгубила. Делећи судбину посустале привреде, у првом реду текстилне индустрије, сајам је запао у кризу. Последња сајамска манифестација под куполама округлог павиљона одржана је септембра године када су истовремено отворени пољопривредни сајам и сајам грађевине. Две године касније одржан је скромни сајам цвећа и књига, а 16. децембра године отворен је сајам пољопривреде који је окупио тринаест излагача. Била је то више него симболична изложба у простору без грејања и воде, колико да нови власник покаже да није променио намену сајма. 75