Integrativno upravljanje graditeljskim okruženjem u kontekstu Nove Urbanosti Jelisaveta Mihajlović Nortambria Univerzitet, Velika Britanija

Transcription

1 Integrativno upravljanje graditeljskim okruženjem u kontekstu Nove Urbanosti Jelisaveta Mihajlović Nortambria Univerzitet, Velika Britanija ABSTRAKT Nova Urbanost se samo indirektno bavi zaštitom graditeljskog nasleđa i socio-kulturnih vrednosti u povelji koja je doneta Razlog tome leži u činjenici da urbanističke metode ne pokazuju veliku osetljivost prema zaštiti istorijskog okruženja, vodeći više računa o potrebama savremenog društva. Da bi urbani razvoj istorijskog okruženja učinili održivim potrebno je postaviti konceptualni model koji postavlja nexus između energetske održivosti i zaštite socio-kulturnih vrednosti u fokus svoje pažnje. U prilog ovakvom pristupu ide i to da korist od adaptacije objekata koji su van funkcije, nije isključivo ekonomska, već i u energetska, društvena i kulturna. Istražujući nexus energetske održivosti i zaštite socio-kulturnih vrednosti u kontekstu Nove Urbanosti i održivosti razvoja istorijskog okruženja, ovaj rad će pokušati da objasni neke konceptualne pristupe, crpeći ideje na primerima iz prakse. U toj nameri, autor neće pokušati da uspostavi ikakav model jer svoju osnovnu premisu bazira na činjenici da je svaka urbana obnova određena lokalnim karakterom gradskog područja na kome se odvija.

2 UVOD Pokret u arhitekturi i urbanom planiranju Nova Urbanost nastao je u Americi 1990-tih kao reakcija na dotadašnje prakse urbane obnove koje su se previše oslanjale na uklanjanje dotrajalih urbanih struktura i slama, uništavajući postojeća susedstva, a sve sa idejom kreiranja boljih uslova života. Zasnivajući svoj pristup na upotrebi tradicionalnog dizajna i urbanih formi sa ciljem da spreči dalje širenje gradskih područja i urušavanje gradskih centara, Nova Urbanost koristi rehabilitaciju i adaptaciju postojećih struktura kroz dodavanje novih elemenata postojećim susedstvima, kao svoje metode. U tom kontekstu graditeljsko nasleđe i održivost istorijskog okruženja u kome se ono nalazi dolaze u centar pažnje. A kako savremena društva teže da smanje, ponovo upotrebe i recikliraju otpadne materijale, tako dolazimo i do potrebe da pronađemo novu funkciju svemu od flaše do odeće, od automobila do zgrade čime se težište urbane obnove sve više pomera ka konceptima urbane reciklaže i energetske, kulturne, društvene i ekonomske održivosti. Istražujući nexus energetske održivosti i zaštite socio-kulturnih vrednosti u kontekstu Nove Urbanosti i održivosti razvoja istorijskog okruženja, ovaj rad će pokušati da objasni neke konceptualne pristupe, crpeći ideje na primerima iz prakse. U toj nameri, autor neće pokušati da uspostavi ikakav model jer svoju osnovnu premisu bazira na činjenici da je svaka urbana obnova određena lokalnim karakterom gradskog područja na kome se odvija. NOVA URBANOST I ZAŠTITA GRADITELJSKOG NASLEĐA U Povelji Nove Urbanosti usvojenoj 2001, koncept zaštite graditeljskog nasleđa, socio-kulturnih vrednosti ili održivosti razvoja istorijskog okruženja se samo indirektno pominju. Razlog tome leži u činjenici da urbanističke metode ne pokazuju veliku osetljivost prema zaštiti istorijskog okruženja, vodeći više računa o potrebama savremenog društva, nego o energetskoj neopravdanosti rušenja dotrajalih objekata ili zaštiti socio-kulturnih vrednosti graditeljskog nasleđa. Nova Urbanost je pokret u arhitekturi i urbanom planiranju koji zagovara strategije razvoja inspirisane dizajnom, odnosno tradicionalnim urbanim formama sa ciljem da zaustavi degradaciju gradskih centara i dalje urbano širenje prigradskih naselja, kao i da obnovi gradska susedstva i unapredi kvalitet života u njima. Principi Nove Urbanosti su usmereni ka

3 različitim urbanim nivoima, počev od pojedinačnih objekata, preko parcele, blokova, susedstva, distikta, do najzad samih gradova i i njima pripadajućih regiona. Principi koji se poštuju pri obnovi i razvoju gradskih jedinica su različitost, kompaktnost, funkcionalna diversifikacija i orijentisanost ka pešaku i njegovim potrebama. Nova Urbanost teži da obezbedi alternativu koja bi predupredila dalje širenje gradova, a u isto vreme revitalizovala gradska područja u maniru tradicionalnog urbanizma. U regionalnom kontekstu, Nova Urbanost zagovara čitav niz mera u cilju razvoja šireg područja, a posebno greenfield projekte. Potreba za održivim razvojem graditeljskog okruženja je dovela do velikog broja pokreta i razvojnih principa u urbanom planiranju i arhitekturi. Svi oni teže zaustavljanju širenja urbanih predgrađa i postizanje boljeg kvaliteta gradova i života u njima. Svaki od tih pokreta ima svoje ime Nova urbanost (New Urbanism), Tradicionalni razvoj susedstva (Traditional Neighborhood Development), Novi dizajn zajednice (New Community Design) ali im je glavni cilj održivi razvoj gradova. U publikaciji New Community Design to the Rescue [Hirschorn: 2001], kao i u SMART Growth principima kasnije, navode se osnovni postulati i ciljevi ovakvog razvoja gradskih područja: različitost funkcija; interaktivne zajednice; prilagođenost saobraćajnih koridora pešaku; zelenilo kao tampon zona između kolskog saobraćaja i drugih fukcija; otvoreni i javni prostori; efikasna upotreba infrastrukture; kombinovano stanovanje; redukovana upotreba zemljišta; velika gustina stanovanja; povezanost susednih zajednica; unapređenje zajednice; poštovanje pešaka. Sjajna lista! Razvoj gradova u tom smeru bi svakako unapredio agendu održivog razvoja. Ali, da li nam je zaista potreban novi pristup urbanom dizajnu da spasimo naše gradove? Zapravo, ta lista principa je upravo ono što naši gradovi već pružaju. Jedino što još treba da uradimo jeste da zaštitimo graditeljsko okruženje. Problem je jedino što se zaštita u svim ovim publikacijama i principima upravo nijednom ne pominje. GRADITELJSKO NASLEĐE, ODRŽIVI RAZVOJ I EKOLOŠKA ODRŽIVOST Održivi razvoj se tiče, ali nije isključivo ograničen na ekološku održivost. U prilog tome ide i da popravka prozora na zaštićenom kulturnom dobru

4 znači novac potrošen lokalno, umesto zamene prozora koja bi podrazumevala zaradu firme koja je daleko od mesta gde je produkt kupljen. Angažovanjem lokalnog preduzimača ili zanatlije za opravke i radove na zaštićenim kulturnim dobrima novac se kroz takse i honorare ulaže lokalno, gde se direktno i vraća, čime se obezbeđuje ekonomska održivost. Zadržavajući originalni materijal čuvamo karakter istorijskog susedstva. Time obezbeđujemo očuvanje socio-kulturnih vrednosti graditeljskog okruženja. To je kulturna održivost, takođe integralni deo održivog razvoja. Da smo odlučili da prozore ipak zamenimo novim, stari bi završili na deponiji. Time bi nepovratno izgubili sav rad koji je uložen da se ti prozori naprave, svu energiju koja je za to bila potrebna, a stvorili bi dodatni otpad na deponiji i potrebu da se on dalje reciklira. Opravkom i vraćanjem u funkciju starih prozora obezbedili bismo energetsku održivost. Na ovaj način smo uspostavili vezu i korelaciju između održivog razvoja i razvoja graditeljskog okruženja. Ali ta korelacija se ne zaustavlja samo na tome, već se može upotpuniti i vezom između energetske održivosti i konzervacije graditeljskog okruženja. Primer na kome će ova veza biti objašnjena je sledeći: Nepokretno kulturno dobro objedinjuje materijale koji su upotrebljeni za njegovu izgradnju, radnu snagu i gorivo koje je upotrebljeno kako u proizvodnji graditeljskih materijala, zatim kroz izgradnju, kao i u procesu eksploatacije. Obnova ovakvih objekata štiti investiciju kroz već upotrebljenu energiju. Deponije su kako degradirajuće za okolinu, takođe su i jako skupe za održavanje. Analize su pokazale da je četvrtina (pojedini autori tvrde čak i trećina) svega što dospe na deponije jeste građevinski otpad, odnosno otpad koji nastaje nakon rušenja postojećih objekata ili uklanjanja njihovih elemenata. Zaštita i obnova graditeljskog okruženja radije nego rušenje bi umanjila broj deponija. Prema istraživanjima [Rypkema: 2003] samo 3% objekata koji se sruše u Americi jeste zaista statički nestabilno i količina novca koju bi uložili u njihovu obnovu bi prevazišla količinu koja je potrebna za izgradnju novog objekta. Pa zašto onda ne koristimo već postojeće objekte? Neznanje, trend, ili nešto drugo? Ako se vratimo na povelju Nove urbanosti setićete se koliko se puta zaštita graditeljskog okruženja pominje. Nijednom!

5 NEXUS: ENERGETSKA ODRŽIVOST I ZAŠTITA SOCIO- KULTURNIH VREDNOSTI Da bi urbani razvoj graditeljskog okruženja učinili održivim potrebno je postaviti konceptualni model koji postavlja nexus između energetske održivosti i zaštite socio-kulturnih vrednosti u fokus svoje pažnje. U prilog ovakvom pristupu ide i to da korist od adaptacije objekata koji su van funkcije, nije isključivo ekonomska, već i u energetska, društvena i kulturna. Adaptacija u funkciji prenamene pojedinih objekata može da ima ključnu ulogu u održivom razvoju lokalnih zajednica. Kada su u pitanju kulturna dobra, korist za zajednicu i njeno životno okruženje je još veća, budući da ovi objekti čine sastavni deo kulturnog pejzaža, identiteta i doprinose posebnosti zajednice kojoj pripadaju. Jedna od prednosti ponovnog korišćenja već postojećih objekata je i očuvanje ugrađene energije. Postoji nekoliko važnih nivoa međusobne korelacije energetske održivosti i vraćanja u funkciju već postojećih objekata u odnosu na lokalnu zajednicu: Za zajednicu da bi funkcionisala isplativo, potrebno je da postoji korelacija između energetske odgovornosti i ekonomske odgovornosti; Za zajednicu da bi ostvarila kvalitetno životno okruženje, potrebno je da postoji korelacija između energetske odgovornosti i društvene odgovornosti; i Za zajednicu da bi funkcionisala pravično, potrebno je da postoji korelacija između ekonomske odgovornosti i društvene odgovornosti. Obezbeđivanjem ovih uslova, obezbedili bismo i postojanje održive zajednice u ekonomskom, društvenom i energetskom smislu. Kada o održivom razvoju razmišljamo u ovom širem kontekstu, uloga zaštite graditeljskog okruženja postaje mnogo jasnija. Ali se nameću i sledeća pitanja: Kako zaštita graditeljskog okruženja doprinosi odgovornosti prema čovekovom okruženju kao jednoj od komponenti održivog razvoja? Zašto zaštita graditeljskog okruženja doprinosi ekološkoj, kulturnoj i ekonomskoj održivosti? Poslednje pitanje nas dovodi do za ovaj rad najznačajnijeg zaključka: na duge staze, ekonomska korist koju možemo stvoriti od graditeljskog okruženja je daleko manje značajna od edukativne, kulturne, ekološke, estetske ili društvene. Na duge staze nikog od nas se ne tiče koliko novih

6 radnih mesta je stvoreno zaštitom Koloseuma u Rimu i kolika je tako stvorena ekonomska dobit od razvoja kulturnog turizma. Na duge staze, upravo te druge vrednosti koje se tiču zaštite graditeljskog okruženja, u ovom slučaju Koloseuma, su daleko važnije od ekonomske dobiti. Ali koga je briga šta će se desiti kroz dosta vremena, kada ćemo tada i mi biti prošlost. Ovde dolazimo do momenta kada je korisno pomenuti definiciju održivog razvoja Svetske komisije (World Commission) iz 1987: održivi razvoj je razvoj koji izlazi u susret potrebama sadašnjeg vremena bez kompromitovanja mogućnosti budućih generacija da udovolje sopstvene potrebe. Vlada Velike Britanije je u jednom od svojih izveštaja 1999 navela i da: održivi razvoj integriše i ekonomski razvoj i zaštitu čovekovog okuženja. A pošto su socio-kulturne vrednosti sastavni deo graditeljskog nasleđa i obezbeđuju njegovu kulturnu i energetsku održivost, takođe obezbeđujući mogućnost da i buduće generacije uživaju i generišu svoj kulturni identitet, njihovo očuvanje je od velikog značaja za održivi razvoj društva uopšte. ZAKLJUČAK Istražujući nexus energetske održivosti i zaštite socio-kulturnih vrednosti u kontekstu Nove Urbanosti i održivosti razvoja istorijskog okruženja, ovaj je pokušao da objasni neke konceptualne pristupe, crpeći ideje na primerima iz prakse. Ali kako smo u tekstu već zaključili Nova Urbanost ne pridaje velikog značaja kako zaštiti graditeljskog okruženja, tako ni zaštiti socio-kulturnih vrednosti kultirnih dobara. Nova Urbanost je kao pristup urbanom planiranju više okrenuta ka postizanju boljeg kvaliteta života uz poštovanje određenih principa urbanog planiranja. U ovom radu postavili smo sledeća pitanja u želji da pružimo odgovor na njih: Kako zaštita graditeljskog okruženja doprinosi odgovornom odnosu prema čovekovom okruženju kao jednoj od komponenti održivog razvoja? Zašto zaštita graditeljskog okruženja doprinosi ekološkoj, kulturnoj i ekonomskoj održivosti? Odgovori koje smo ponudili se oslanjaju na primere u praksi pokazujući kako je zaštita socio-kulturnih vrednosti graditeljskog nasleđa na duge staze jedna od najvažnijih komponenti održivog razvoja kome težimo. Pored toga, ovaj rad predstavlja kritiku Nove Urbanosti s obzirom da je to pristup koji ne pruža kulturno održiv okvir za planiranju gradova.

7 LITERATURA Hirschhorn, Joel; Souza, Paul (2001): New Community Design to the Rescue. Fulfilling Another American Dream. URL: (septembar 2007) Avrami, Erica; Mason, Randall; De La Tore, Marta (2000): Values and Heritage Conservation. Los Angeles: The Getty Conservation Institute Burra charter, The Australia ICOMOS charter for the conservation of places of cultural significance. Burra, URL: er.pdf (March 2004) Cassar, May; Hawkings, Chris (eds) (2007): Engineering Historic Futures. Stakeholders Dissemination and Scientific Research Report. London: Centre for Sustainable Heritage Charter on the Conservation of Historic Towns and Urban Areas. ICOMOS, Washington, URL: (April 2006) Clark, Kate (2001): Preserving What Matters: Value-Led Planning for Cultural Heritage Sites. In Getty Conservation Magazine, Volume 16, Number 3 De la Tore, Marta (ed.; 2002): Assessing the Values of Cultural Heritage. Los Angeles: The Getty Conservation Institute Geting to SMART growth 100 policies for implementation. ICMA Management Association 2002 Hall, Michael C. (2001): Integrated Heritage Management: Dealing with Principles, Conflicts, Trust and Reconciling Stakeholders Differences, u: Challenges for heritage conservation and sustainable development in the 21st Century. Zbornik radova konferencije Heritage Economics u Kanberi 2000 godine Rypkema, Donovan (2003): Planning for the Future, Using thr Past: The Role of Historic Preservation in Building Tomorrow s Washington, DC. Washington

8 Rypkema, Donovan (2005): Culturel Heritage and Sustainable Economic and Social Development. Rypkema, Donovan (2007): Downtown Revitalization, Sustainability and Historic Preservation. Prezentacija na konferenciji National Main Streets Conference, 28. Mart URL: _Rypkema.pdf (Maj 2007) Throsby, David (2001): Conceptualising Heritage as Cultural Capital, u: Challenges for heritage conservation and sustainable development in the 21st Century. Zbornik radova konferencije Heritage Economics u Kanberi 2000 godine Venice charter, International Charter for the Conservation and Restoration of Monuments and Sites. ICOMOS, Venice, URL: (April 2006)