Raspoloţivost treninga i mogućnosti njihovog razvoja u Centralnoj i Istočnoj Evropi

Transcription

1 Raspoloţivost treninga i mogućnosti njihovog razvoja u Centralnoj i Istočnoj Evropi Zbirni rezultati analize potreba za treninzima u okviru HELP projekta UNESCO katedra za studije preduzetništva Univerziteta u Novom Sadu Higher Education Learning Partnerships TEMPUS Project No

2 Konzorcijum projekta Higher Education Learning Partnerships (HELP) čine Univerzitet u Novom Sadu (Srbija), Univerzitet J.J. Strossmayer u Osijeku (Hrvatska), Szent István University u Sarvašu (MaĎarska), Polytechnic University u Temišvaru (Rumunija) i Telford College of Arts and Technology u Telfordu (Velika Britanija). Glavni cilj projekta HELP je izgradnja i razvijanje partnerstva izmeďu institucija visokog obrazovanja i preduzeća u cilju promovisanja dijaloga o treninzima u veštinama u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Izdavač: HELP Project H-5540 Szarvas Szabadság u.2 Hungary i UNESCO katedra za studije preduzetništva Univerziteta u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovića Novi Sad Srbija unescochair@uns.ac.rs ISBN Ovaj projekat je finansiran uz podršku Evropske komisije. Publikacija odražava samo poglede autora i Komisija se ne može smatrati odgovornom za korišćenje ovih informacija u bilo koje svrhe.

3 Sadržaj UVOD... 1 REZIME... 3 HELP PODSTICAJ ZA TRENING U VEŠTINAMA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI... 4 Projekat HELP... 4 Zašto treninzi?... 5 Ciljevi projekta... 8 Partnerstvo u praksi... 9 REZULTATI U HRVATSKOJ Istraživani biznis sektori Odgovori preduzeća Ocena veština diplomiranih stručnjaka Veštine i iskustvo Ocena veština na radnom mestu Programi obuke Zaključci iz Hrvatske REZULTATI U SRBIJI Istraživani biznis sektori Odgovori preduzeća Ocena biznisa o veštinama diplomiranih stručnjaka Veštine i iskustvo Ocena veština na radnom mestu Zaključci iz Srbije: REZULTATI U MAĐARSKOJ Istraživani biznis sektori Odgovori preduzeća Ocena veština diplomiranih stručnjaka Ocena veština na radnom mestu Iskustva iz MaĎarske Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 2009

4 REZULTATI U RUMUNIJI Istraživani sektori Odgovor preduzeća Ocena veština diplomiranih stručnjaka Veštine i iskustvo Ocena veština na radnom mestu Programi treninga Zaključci iz Rumunije POREĐENJE POTREBA ZA TRENINZIMA U HELP REGIONU Ocena veština diplomiranih stručnjaka Priroda nedostajućih veština Udeo učešća preduzeća u treningu Najčešće organizovane vrste treninga Razlozi za neorganizovanje treninga Kako se biraju treninzi Vrste treninga koje je najteže pronaći Rangiranje strategije univerzitetskog One Stop Shop ZAKLJUČNI KOMENTARI HELP projekat

5 Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 2009

6 HELP projekat

7 UVOD Tokom poslednje dve decenije, Centralna i Istočna Evropa imaju iskustvo bez presedana u ekonomskim, socijalnim i političkim promenama. Proces tranzicije zahteva značajna prilagoďavanja na svim nivoima privrede i društva. U čitavom regionu postignut je veliki napredak. Privatizacija državnih preduzeća je otvorila novi ekonomski prostor za privatna preduzeća, posebno mala i srednja. Istovremeno, region je bio svedok promena u strukturi zaposlenih u poljoprivredi, proizvodnji i uslužnom sektoru. Ovo je, zajedno s promenama u zanimanjima, dovelo do porasta potreba za novim veštinama na tržištu rada. Najrelevantnije za HELP su one nove veštine potrebne preduzećima i njihovoj radnoj snazi koje će doprinositi ohrabrivanju inovacija, povećanju konkurentnosti i produktivnosti. Ovo je posebno važno za sektor MSP čiji se udeo u ukupnom zapošljavanju povećava. MeĎutim, reforma obrazovanja odraslih i obuka u veštinama sporo su se uvodili u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Stope učešća u obuci i dalje zaostaju za prosekom u Evropskoj uniji. Ovo se mora naglasiti ako Evropa, kao celina, teži da postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija na svetu zasnovana na znanju. Obuka ne bi trebalo da se posmatra kao opcija, već kao osnovna komponenta dobre poslovne prakse. Da bi se poboljšala konkurentnost na različitim nivoima, obuka omogućava preduzećima da što efikasnije i efektivnije ostvare svoje ciljeve. Suština je u tome da obuka direktno utiče na profitabilnost biznisa. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

8 Osnovni cilj HELP projekta je da se podigne svest o značaju obuke za uspešno poslovanje. Kao sastavni deo aktivnosti projekta, sprovedena je Analiza potreba za obukom (TNA) u Hrvatskoj, MaĎarskoj, Rumuniji i Srbiji, kako bi se bolje razumelo stanje u regionu kada je obuka u pitanju. Istraživani su stavovi poslodavaca prema obuci, tekućoj praksi u obuci u veštinama i prirodi veština koje nedostaju. Ovde je prikazan rezime rezultata. Značajno podudaranje rezultata izmeďu zemalja ukazuje na preku potrebu povećanja ponude treninga koja će biti odgovor na potražnju. Jedan od načina da se ovo realizuje je da obrazovne institucije blisko saraďuju sa preduzećima u okviru obostrano korisnog partnerstva, struktuiranog oko obuke i razvoja biznisa. Na ovaj način, može se doprineti relevantnosti obrazovanja i obuke i njihove primenjivosti u pravcu produktivnosti biznisa, šansi za zapošljavanje i regionalnog prosperiteta u celini. 2 HELP projekat

9 REZIME Ključni nalazi Analize potreba za treninzima su: preduzeća smatraju da su treninzi korisni; treninzi postoje, ali nisu nužno integrisani u strategiju razvoja biznisa u manjim preduzećima; preduzeća smatraju korisnim samo one treninge koji vode brzim pozitivnim promenama u efikasnosti; najčešće se nude treninzi za povećanje efektivnosti u radu mašina i tehnologije na radnom mestu; treninzi na nivou menadžmenta obično se fokusiraju na strateško planiranje i organizacione veštine i uobičajeno je da se organizuju unutar preduzeća (in-house); kao ključno područje, identifikovano je unapreďenje tzv. mekih veština kao što je rešavanje problema, donošenje odluka i timski rad; preduzeća prednost daju diplomcima koji poseduju praktične veštine i primenjeno znanje; preduzeća smatraju da su kvalifikacije i iskustvo jednako važni pri regrutovanju novih zaposlenih; anketirana preduzeća potvrdila su svoj interes za razvijanje partnerstva sa univerzitetima i visokim školama; veze izmeďu univerziteta i preduzeća zahtevaju unapreďenje kanala informacija i komunikacija da bi dobro funkcionisali, a dobar primer za to svakako je one-stop-shop model kao jedinstveno mesto za kontakte; partnerski odnosi su nov koncept u HELP regionu i zahtevaće veću zainteresovanost i podršku stejkholdera u saradnji oko zajedničkog programa; inicijativa za promociju stvarnog partnerstva mora da dolazi sa univerziteta. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

10 HELP PODSTICAJ ZA TRENING U VEŠTINAMA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI Projekat HELP Učenje o partnerstvu u visokom obrazovanju (Higher Education Learning Partnerships - HELP) je trogodišnji projekat koji finansira EU Tempus. Tempus program podržava modernizaciju visokog obrazovanja izmeďu Evropske Unije i zemalja na Zapadnom Balkanu, Istočne Evrope i Centralne Azije, Severne Afrike i Srednjeg Istoka. Glavni cilj HELP projekta je da uspostavi partnerstva izmeďu institucija visokog obrazovanja i preduzeća, u cilju promovisanja dijaloga o potrebnim treninzima u veštinama u regionu. On spaja univerzitete i društvene partnere: U Hrvatskoj Univerzitet J. J. Strossmayer u Osijeku IPK Kandit d.d (konditorski proizvodiconfectionery) Pivovara Osijek U Srbiji Univerzitet u Novom Sadu Carlsberg Srbija Centar za strateška ekonomska istraživanja Vojvodina CESS U MaĎarskoj Szent István University (Szarvas) Gallicoop Poultry Hatching and Processing Company Ltd Körös-Völgye Alapítvány (Foundation to Support SMEs) U Rumuniji Polytechnic University of Timisoara SC Balbeary Treatment Buzias SA (Mineral Water) Agora University Ministry for SME, Commerce, Tourism and Liberal Professions U Velikoj Britaniji Telford College of Arts and Technology 4 HELP projekat

11 Zašto treninzi? Geografsko područje koje obuhvata projekat, odgovara onim područjima u Hrvatskoj, MaĎarskoj, Rumuniji i Srbiji koji su locirani u regionu velike Panonske nizije. Zajednička geografija je bila važan faktor u identifikaciji projekta s obzirom da se region u celini suočava sa sličnim problemima u okviru ekonomske i društvene tranzicije. Tradicionalna privreda Panonske nizije je predominantno bazirana na poljoprivredi i dalje trpi posledice smanjenja poljoprivredne proizvodnje i nedostatka veština što je propraćeno nezaposlenošću. Trening na radnom mestu predhodio je formalnom obrazovanju. Još u davnim vremenima, ljudi su uvideli značaj prenošenja veština i znanja. Trening je proces učenja koji podrazumeva prenošenje znanja, izoštravanja sposobnosti, koncepata, pravila ili promena u pristupu i ponašanju, u cilju povećanja uspeha u životu i radu. U svetu gde su promene redovne i dramatične, obuka je ključna za obezbeďenje veština i znanja koji će doprineti kompetentnosti na radnom mestu. Opšte je pravilo da potrebna količina treninga treba da bude srazmerna promeni koja se dogodila. Neobučeni ili nedovoljno obučeni zaposleni koštaju više nego dobro obučeni radnici. Ovo važi i sa stanovišta zaposlenih, kao i samih preduzeća u kojima su zaposleni. Uopšteno govoreći, ljudi bez odgovarajućih veština neće napredovati u karijeri istom brzinom kao oni koji su prošli adekvatnu obuku. Isto tako, preduzeća sa obrazovanijom radnom snagom će biti profitabilnija i brže će se razvijati. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

12 Sledeći argumenti govore u prilog treninga za preduzeća: povećanje produktivnosti povećanje profitabilnosti promocija inovacija na radnom mestu povećanje sposobnosti prilagoďavanja na promene povećanje konkurentnosti. Zašto su treninzi dobri za zaposlene: povećavaju zadovoljstvo na radu poboljšavaju sliku o sebi povećavaju samopouzdanje i prilagodljivost promenama povećavaju šanse za zaposlenje i potencijal za promociju. Nedostatak veština podriva produktivnost i prolongira process ekonomske i društvene tranzicije. Strukturna nezaposlenost, niske stope privrednog rasta, širenje siromaštva i socijalno izopštavanje posebno su pogodili ukupnu populaciju u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Učešće u odgovarajućim treninzima u veštinama i različitim oblicima obrazovanja za odrasle u regionu, zaostaje za prosekom Evropske unije (Tabela 1). Podaci za Srbiju nisu uključeni u ovu tabelu, ali je opštepoznato da su obrazovanje odraslih i treninzi nedovoljno razvijeni. Osim toga, visoka stopa nezaposlenosti ne podstiče poslodavce da šalju svoje zaposlene na usavršavanje, te su i javni resursi za obuku na tržištu rada veoma oskudni. 1 1 Serbia - European Training Foundation Country Plan HELP projekat

13 Tabela 1 Doţivotno učenje procenat učešća populacije izmeďu 25 i 64 godine u obrazovanju i obuci Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

14 Ciljevi projekta Ciljevi HELP projekta su uspostavljanje i učenje o partnerstvu izmeďu visokoškolskih institucija i preduzeća na lokalnom nivou u Centralnoj i Istočnoj Evropi u cilju: identifikovanja i utvrďivanja prioriteta u potrebama za učenjem i obukom radi promocije razvoja lokalnih preduzeća; razmene iskustava lokalnih HELP na regionalnom nivou i istraživanje postojećih modela partnerstava u razmeni znanja izmeďu obrazovanja i preduzeća; povećanja raspoloživosti relevantnih informacija na regionalnom nivou o prirodi i obimu uticaja nedostatka u veštinama na ekonomski razvoj; pripreme programa za učenje i treninge u okviru HELP-a prilagoďenih potrebama i prioritetima razvoja lokalnih preduzeća; pilot istraživanja, monitoringa i evaluacije programa učenja i obuke, posebno potencijala za održivost na postojećim privatnim institucijama; široka diseminacija rezultata, posebno na regionalnim nivoima donošenja politika podrške ekonomskoj tranziciji u jugoistočnoj Evropi. U prvoj godini projekta, fokus je bio na uspostavljanju HELP a u svakoj od partnerskih zemalja. U Evropskoj uniji partnerstvo se sistemski ugraďuje u politike, programe i projekte kao dominantan način rada. Partnerstva su decentralizovane strukture koje osnažuju stejkholdere spuštanjem nivoa donošenja odluka bliže lokalnom nivou. Na ovaj način ohrabruju se lokalno-specifični pristupi kako bi se bolje usklaďivao razvoj veština sa specifičnim potrebama preduzeća. 8 HELP projekat

15 Partnerstvo u praksi Partnerstvo u praksi predstavlja novinu u HELP regionu, a da bi se ohrabrilo šire učešće u njemu, organizovani su sastanci sa stejkoholderima. Stejkholderi uključuju predstavnike privatnog sektora, centralne i lokalne vlade, organizacija za sprovoďenje obuka, zajednica i civilnog društva. HELP je povezao ove različite grupe unutar svake partnerske zemlje u cilju stvaranja zajedničke vizije novih mogućnosti u obrazovanju i obuci. VoĎeni ovakvom vizijom, HELP će proširiti pozitivnu podršku lokalnom privrednom razvoju unapreďujući usaglašavanje izmeďu zahteva za treninzima i obezbeďivanja treninga na lokalnom i regionalnom nivou. Analiza potreba za treninzima bila je osnova za dijalog meďu stejkholderima u svakoj HELP zemlji. Svrha ove analize je bila da se stekne uvid u prirodu i obim zahteva za treninzima u veštinama unutar regiona. Analiza potreba za treninzima posebno se pozabavila: stepenom zadovoljstva preduzeća sa znanjem i veštinama s kojima dolaze diplomirani stručnjaci uopšte; percepcijom preduzeća o prirodi i razmerama nedostataka u veštinama; praksom i stavovima preduzeća prema treninzima; potrebama preduzeća i preferiranim načinima organizacije. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

16 U svim oblastima u kojima se sprovodilo istraživanje, postojao je pozitivan interes za HELP projekat, njegove ciljeve i planirane aktivnosti. MeĎutim, pokazalo se da se potencijalni doprinos treninga konkurentnosti preduzeća putem inovacija i povećanja efikasnosti, ne ceni uvek dovoljno. Mnoga preduzeća vide treninge kao trošak koji bi trebalo smanjiti (posebno u vreme sadašnje recesije), a ne kao kao investiciju u ljudski kapital koja će rezultirati dobitkom na duži vremenski period. Stoga će jedna od vodećih aktivnosti projekta HELP u narednom periodu biti podizanje svesti o postojanju veze izmeďu obuke i konkurentnosti preduzeća. U pogledu razvijanja i održavanja veza sa privatnim sektorom, analizom je utvrďeno da bi za to najedekvatniji koncept bio univerzitetski one-stop-shop sve na jednom mestu. Ovaj koncept znači da na univerzitetu postoji jedinstvena tačka kontakata za preduzeća koja žele da saraďuju sa visokoškolskim institucijama u okviru realizacije obuka, istraživanja i drugih specijalizovanih usluga. Lisabonska strategija a zatim i Strategija Evropske unije Evropa 2020 zasnovane su na konsenzusu meďu zemljama članicama da učine Evropu što dinamičnijom i konkurentnijom. Važni elementi ove strategije su: pametan rast: razvoj eonomije zasnovan na znanju i inovacijama održiv rast: promovisanje zelene, konkurentnije ekonomije uz efikasnije trošenje resursa inkluzivni rast: podsticanje ekonomije visoke zaposlenosti koja će biti praćena socijalnom i teritorijalnom kohezijom. 10 HELP projekat

17 Ključ za uspeh ovoga je kvalitet ljudskog kapitala. Ljudski kapital se može definisati kao zdravlje, snaga, obrazovanje, trening i veštine koje ljudi donose na svoja radna mesta. Njegov kvalitet utiče na nivo produktivnosti i ekonomski rast zemlje i regiona. Jedna od glavnih inicijativa Evrope 2020 je program za nove veštine i poslove. Ovo bi trebalo da se postigne modernizacijom tržišta rada i osnaživanjem ljudi putem razvoja ljudskog kapitala tokom celog života, radi povećanja učešća na tom tržištu i boljeg odgovara na ponudu i potražnju, uključujući i mobilnost radne snage. Kvalitet ljudskog kapitala se može unaprediti putem obrazovanja i obuka u školama, univerzitetima i obrazovanjem odraslih. U tom smislu, priprema i obezbeďenje odgovarajućeg obrazovanja i treninga zajedno sa proširivanjem pristupa obukama za razvoj veština u cilju omogućavanja doživotnog učenja čine ključne elemente Lisabonske strategije i Strategije Evropa Na ovaj način će se društvo kao celina bolje adaptirati i imati koristi od ekonomskih i društvenih promena. Analiza potreba za veštinama bila je osmišljena tako da omogući razumevanje načina na koje bi se moglo prići izazovima regiona Panonske nizije. Ona je pripremljena i testirana u okviru HELP-a kako bi obuhvatila i prikazala interese i probleme raznih delova regiona. Ovaj izveštaj daje rezime Analize sa ciljem da se glavni rezultati diseminiraju i započne stalni dijalog o obukama u veštinama na različitim nivoima u Evropskoj uniji. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

18 12 HELP projekat

19 REZULTATI U HRVATSKOJ Istraţivani biznis sektori Pozvane su da se uključe sve kompanije u oblasti prehrambene industrije u Istočnoj Slavoniji. Uključile su se i kompanije iz drugih delova Hrvatske u kojima su zaposleni diplomirani studenti sa osječkog univerziteta. U analizi u Hrvatskoj učestvovao je sledeći procenat preduzeća s obzirom na veličinu: Mikro: 4.4% Mala: 6.7% Srednja: 26.7% Velika: 62.2% Odgovori preduzeća Većina preduzeća je imala pozitivan stav o projektu, iako su pojedina preduzeća imala rezervi u pogledu ostvarivosti ciljeva projekta. Većina preduzeća, posebno malih, bili su entuzijasti u pogledu očekivane buduće saradnje. Nekoliko kompanija nije izrazilo interes da postanu partneri, te nisu učestvovali u istraživanju. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 13

20 Rezultati u Hrvatskoj Slika 1 Značaj koji se pridaje kvalifikacijama i iskustvu od strane poslodavaca prema različitim kategorijama rada u Hrvatskoj Za više kategorije zaposlenih u posmatranim preduzećima smatra se da je važna kombinacija kvalifikacija i iskustva na radnom mestu. Radno iskustvo se više vrednuje prilikom zapošljavanja nekvalifikovanih radnika. 14 HELP projekat

21 Ocena veština diplomiranih stručnjaka Skoro sva posmatrana preduzeća (96%) zapošljavaju ljude sa univerzitetskim obrazovanjem. Njihova ocena različitih tipova veština diplomiranih stručnjaka prikazana je u produžetku (1 = veoma nezadovoljni do 5 = veoma zadovoljni). Većina poslodavaca zadovoljno je spremnošću diplomiranih stručnjaka da uče, teorijskim znanjem i komunikacionim veštinama, dok su najmanje zadovoljni njihovim organizacionim i praktičnim veštinama. Slika 2 Ocena preduzeća o veštinama diplomiranih stručnjaka Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 15

22 Rezultati u Hrvatskoj Veštine i iskustvo Preduzeća su priupitana ukoliko su imala problema da pronaďu ljude sa adekvatnim kvalifikacijama i/ili iskustvom. Tamo gde su uočeni problemi, dalje se istraživala priroda problema. Slika 3 Adekvatnost kvalifikacija i iskustva Nedostajuće veštine Poslovne veštine Organizacione veštine Nedostajuće veštine Liderstvo Veštine u odnosima s ljudima 16 HELP projekat

23 Ocena veština na radnom mestu Od preduzeća s tražilo da rangiraju relativnu važnost različitih veština na njihovim radnim mestima (1= ne posebno važno do 5 = veoma važno) Kao najvažnije veštine, istaknute su organizacione veštine, liderstvo i komunikativnost, a to su upravo veštine koje uglavnom i nedostaju. Najniže po važnosti rangirane su meke veštine (soft skills). Slika 4 Relativni značaj veština na radnom mestu Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 17

24 Rezultati u Hrvatskoj Programi obuke Većina preduzeća je izrazila želju da investira u programe obuke. Kada se bira trening, ciljevi programa obuke imaju najjači uticaj. Ciljevi programa obuke imaju najjači uticaj na biznis. Nedostatak adekvatnih programa, što je vidljivo u Analizi, ključna je šansa za HELP da razvije nove treninge. Programi obuke se uglavnom organizuju unutar preduzeća. Potrebe za obukom su najčešće isticane u Analizi. Slika 5 Planovi za treninge u preduzećima Ima li Vaše preduzeće redovni plan treninga? Planira li Vaše preduzeće treninge u okviru godišnjeg budžeta? NE 38% DA 62% NE 25% DA 75% 18 HELP projekat

25 Slika 6 Razlozi za nepostojanje programa obuke Slika 7 Problemi u pronalaţenju odgovarajućih programa obuke Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 19

26 Rezultati u Hrvatskoj Slika 8 Potreba za konceptom One Stop Shop Većina ispitanih preduzeća potvrdila je da bi One Stop Shop značajno doprineo zahtevima za obukom u preduzećima (1 = potpuno se ne slaže do 5 = potpuno se slaže). 20 HELP projekat

27 Zaključci iz Hrvatske Sastanci sa stejkholderima dali su uvid u pitanja obuke u okviru lokalnog biznis sektora. Većina preduzeća je izrazila interes za učešće u HELP projektu. Istraživanje je ukazalo da su za zapošljavanje na menadžerskom nivou važne i kvalifikacije i iskustvo dok je za manuelne radnike iskustvo važnije. Veća preduzeća obično imaju redovne programe obuke i u najvećem broju slučajeva to se obezbeďuje unutar preduzeća. Ključni faktor pri izboru treninga je njegov cilj. Uopšteno govoreći, analizirana preduzeća su izrazila interes za izgradnju partnerstva sa univerzitetom, uz očekivanje da univerziteti budu fleksibilniji i ponude više raznovrsnih treninga. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 21

28 Rezultati u Srbiji 22 HELP projekat

29 REZULTATI U SRBIJI Istraţivani biznis sektori Glavni sektori koji su bili predmet analize su poljoprivreda, metalna industrija, velikoprodaja i usluge. U analizi u Srbiji učestvovao je sledeći procenat preduzeća s obzirom na veličinu: Mikro: 14.6 % Mala: 33.3 % Srednja: 29.2 % Velika: 22.9 % Odgovori preduzeća Interes za učešće u HELP projektu bio je zadovoljavajući, jer su skoro sva preduzeća imala pozitivan odnos prema ciljevima projekta. Spremnost preduzeća da učestvuju u istraživanju i saraďuju u okviru HELP-a, bila je nešto manje izražena. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 23

30 Rezultati u Srbiji Slika 9 Značaj koji se pridaje kvalifikacijama i iskustvu od strane poslodavaca prema različitim kategorijama rada u Srbiji Za više kategorije zaposlenih u anketiranim preduzećima smatra se da je važna kombinacija kvalifikacija i iskustva na radnom mestu, dok je radno iskustvo mnogo bitnije prilikom zapošljavanja polukvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. 24 HELP projekat

31 Ocena biznisa o veštinama diplomiranih stručnjaka Skoro sva anketirana preduzeća zapošljavaju diplomirane stručnjake. Oni su ocenili različite tipove veština diplomaca na sledeći način. (1 = veoma nezadovoljni do 5 = veoma zadovoljni). Poslodavci su generalno bili zadovoljni spremnošću diplomiranih stručnjaka da uče na radnom mestu, kao i sa njihovim teorijskim znanjem. Niže su vrednovali njihove komunikacione veštine, a najmanje su bili zadovoljni organizacionim i praktičnim veštinama. Slika 10 Ocena preduzeća o veštinama diplomiranih stručnjaka Ţelja za učenjem 3.6 Praktične veštine Teoretske veštine Prosečna ocena Komunikacione veštine 3.4 Organizacione veštine Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 25

32 Rezultati u Srbiji Veštine i iskustvo Preduzeća su priupitana ukoliko su imala problema da pronaďu ljude sa adekvatnim kvalifikacijama i/ili iskustvom. Tamo gde su uočeni problemi, dalje se istraživala priroda problema. Slika 11 Adekvatnost kvalifikacija i iskustva radnika Nedostajuće veštine Organizacione Poslovne Analitičke Meke (soft skills) Nedostajuće veštine Organizacione Poslovne Analitičke Liderstvo 26 HELP projekat

33 Ocena veština na radnom mestu Od preduzeća je zatraženo da rangiraju relativni značaj različitih veština na radnom mestu (1 = ne suviše važno do 5 = veoma važno). Kao najvažnije veštine istaknuti su menadžerske i organizacione veštine, a upravo su adekvatne organizacione veštine one koje najčešće nedostaju. Slika 12 Relativni značaj veština na radnom mestu Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 27

34 Rezultati u Srbiji Programi obuke Na pitanje da li su organizovali treninge, da li su oni bili predviďeni njihovim godišnjim biznis planovima i gde su se održavali, odgovor preduzeća je bio da su oni uglavnom organizovani unutar matičnog preduzeća za srednje rukovodstvo i vrh rukovodstva. Slika 13 Planovi obuke u preduzećima Ima li Vaše preduzeće redovne programe obuke? Planira li Vaše preduzeće treninge u okviru godišnjeg budžeta? NE 31% DA 69% NE 16% DA 84% 28 HELP projekat

35 Slika 14 Zbog čega se ne organizuju treninzi Slika 15 Problemi u pronalaţenju odgovarajućih programa obuke 9% 25% 66% Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 29

36 Rezultati u Srbiji Slika 16 Potreba za konceptom One Stop Shop Većina ispitanih preduzeća potvrdila je da bi One Stop Shop značajno doprineo zahtevima za obukom u preduzećima (1 = potpuno se ne slaže do 5 = potpuno se slaže). 30 HELP projekat

37 Zaključci iz Srbije: Preduzećima su potrebni treninzi! Preduzeća bi želela da razviju veze sa univerzitetima. Analiza je potvrdila da postoji potencijal u okviru HELP projekta da se realizuju treninzi u saradnji s lokalnim preduzećima. Posebno naznačena područja za obuku su organizacione, meke i analitičke veštine. Većina preduzeća je spremna da investira u treninge ako će oni povećati efikasnost i profitabilnost. Većina preduzeća smatra da bi One Stop Shop bio od pomoći u povezivanju sa univerzitetima u oblasti treninga i drugih potreba preduzeća. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima 31

38 Rezultati u MaĎarskoj 32 HELP projekat

39 REZULTATI U MAĐARSKOJ Istraţivani biznis sektori S obzirom na značaj poljoprivrede u regionu, većina anketiranih preduzeća je bila iz sektora poljoprivrede i proizvodnje hrane. Raspodela preduzeća koja su učestvovala u istraživanju u MaĎarskoj je sledeća prema veličini: Mikro:36.5% Mala: 36.7% Srednja: 15.1% Velika: 13.7% Odgovori preduzeća Odgovor anketiranih preduzeća bio je pozitivan. Manje od polovine ispitanika bilo je zainteresovano za saradnju sa HELP projektom, a nešto malo više njih za istraživanje mogućnosti za treninge. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

40 Rezultati u MaĎarskoj Slika 17 Vaţnost koju pojedini poslodavci pridaju kvalifikacijama i iskustvu prema različitim kategorijama rada u MaĎarskoj Anketirana preduzeća su istakla važnost kombinacije kvalifikacija i iskustva na radnom mestu za više kategorije zaposlenih. Samo radno iskustvo smatra se relevantnijim prilikom zapošljavanja polukvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. 34 HELP projekat

41 Ocena veština diplomiranih stručnjaka Većina anketiranih preduzeća zapošljava diplomirane stručnjake. Većina je bila zadovoljna sa teorijskim znanjem, organizacionim i komunikacionim veštinama (1 = veoma nezadovoljni do 5 = veoma zadovoljni), dok su spremnost za učenje na radnom mestu i praktične veštine slabije rangirani. Slika 18 Ocena veština diplomiranih stručnjaka Spremnost za učenjem 4 Praktične veštine 3.6 Teoretska znanja 4.2 Prosečna ocena Komunikacione veštine Organizacione veštine Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

42 Rezultati u MaĎarskoj Veštine i iskustvo Preduzeća su priupitana ukoliko su imala problema da pronaďu ljude sa adekvatnim kvalifikacijama i/ili iskustvom. Tamo gde su uočeni problemi, dalje se istraživala priroda problema. Slika 19 Adekvatne kvalifikacije Adekvatno radno iskustvo NE 46% DA 54% NE 18% DA 82% Nedostatak veština Organizacione veštine Menadžment Analitičke veštine Nedostatak veština Liderske veštine Meke veštine Odnosi s ljudima 36 HELP projekat

43 Ocena veština na radnom mestu Od preduzeća je traženo da rangiraju relativnu važnost veština na njihovim radnim mestima (1 = ne posebno važno do 5 = veoma važno). Najvažnije veštine navedene u okviru ankete su menadžerske i organizacione veštine. MeĎutim, ovo su upravo one veštine koje najčešće i nedostaju. Slika 20 Relativna vaţnost veština na radnom mestu Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

44 Rezultati u MaĎarskoj Programi obuke U većini slučajeva, trening za srednji menadžment se organizuje eksterno i to u oblasti strateškog planiranja i organizacionih veština. Obuka za posao se obezbeďuje unutar preduzeća, kao pomoć polukvalifikovanim i nekvalifikovanim radnicima kako da efektivnije koriste mašine i tehnologiju. Potrebe za obukom se odreďuju na osnovu redovne evaluacije uspeha radnika. Slika 21 Planiranje treninga Ima li Vaše preduzeće redovni plan treninga? Planira li Vaše preduzeće treninge u okviru godišnjeg budžeta? NE 66% DA 34% NE 24% DA 76% 38 HELP projekat

45 Slika 22 Zbog čega se ne organizuju treninzi Slika 23 Problemi u pronalaţenju odgovarajućih programa treninga Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

46 Rezultati u MaĎarskoj Slika 24 Potreba za konceptom One Stop Shop Većina ispitanih preduzeća potvrdila je da bi One Stop Shop značajno doprineo zahtevima za obukom u njihovim preduzećima (1 = potpuno se ne slaže do 5 = potpuno se slaže). 40 HELP projekat

47 Iskustva iz MaĎarske Preduzećima je potreban trening! Preduzeća bi želela da uspostave vezu sa univerzitetima. Analiza je potvrdila da postoji potencijal da se u okviru HELP projekta realizuju treninzi u partnerstvu sa lokalnim preduzećima, najviše srednjim i velikim. Najpotrebniji su treninzi u organizacionim menadžerskim veštinama, analitičkim i mekim veštinama. Većina preduzeća je spremna da investira u obuku ako bi to vidljivo doprinelo efikasnosti i profitabilnosti. Većina preduzeća je smatrala da bi One Stop Shop pomogao u povezivanju sa univerzitetima radi obuke i drugih potreba preduzeća. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

48 Rezultati u Rumuniji 42 HELP projekat

49 REZULTATI U RUMUNIJI Istraţivani sektori Istraživanje je obuhvatilo različite sektore kao što su saobraćaj, turizam, prehrambena industrija, graďevinarstvo, savetodavne usluge (konsalting), štampanje, trening, autoindustrija i saloni lepote. Učešće anketiranih preduzeća prema veličini: Mikro: 56% Mala: 38% Srednja: 2% Velika: 4% Odgovor preduzeća Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji u Rumuniji u vreme sprovoďenja ankete, preduzeća su generalno bila spremna da investiraju u programe obuke u budućnosti. Posebno interesovanje su pokazali za HELP projekat. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

50 Rezultati u Rumuniji Slika 25 Značaj koji se pridaje kvalifikacijama i iskustvu od strane poslodavaca u odnosu na različite kategorije rada u Rumuniji Anketirana preduzeća smatraju da je za sve kategorije zaposlenih na radnom mestu važna kombinacija kvalifikacija i iskustva. 44 HELP projekat

51 Ocena veština diplomiranih stručnjaka Većina anketiranih preduzeća zapošljava diplomirane stručnjake. Skoro sva preduzeća su bila zadovoljna njihovim organizacionim veštinama, spremnošću da uče na radnom mestu, teorijskim znanjem i komunikacionim i praktičnim veštinama (1 = veoma nezadovoljni do 5 = veoma zadovoljni). Slika 26 Ocena veština diplomiranih stručnjaka Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

52 Rezultati u Rumuniji Veštine i iskustvo Preduzeća su priupitana ukoliko su imala problema da pronaďu ljude sa adekvatnim kvalifikacijama i/ili iskustvom. Tamo gde su uočeni problemi, dalje se istraživala priroda problema. Slika 27 Adekvatnost kvalifikacija i iskustva radnika Adekvatna kvalifikacija radnika Adekvatno iskustvo NE 48% DA 52% NE 40% DA 60% Nedostatak veština Organizacione Analitičke Menadžerske Meke veštine Nedostatak veština Organizacione Komunikacione Odnos prema klijentima Biznis 46 HELP projekat

53 Ocena veština na radnom mestu Od preduzeća je zatraženo da rangiraju relativnu važnost različitih veština na njihovim radnim mestima (1 = ne naročito važno do 5 = veoma važno). Najvažnija veština koja nedostaje na osnovu sprovedenog istraživanja je sposobnost za rad sa klijentima. Upravo meke veštine najčešće nedostaju zaposlenima. Slika 28 Relativni značaj veština na radnom mestu Menadţment Organizacione veštine Analitičnost Poslovne veštine Odnos sa klijentima Liderske veštine Ljudske veštine Komunikacione veštine Meke veštine Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

54 Rezultati u Rumuniji Programi treninga Preduzeća su ispitivana i po pitanju organizacije treninga, da li su oni bili predviďeni njihovim godišnjim biznis planovima i gde su se održavali. U većini anketiranih preduzeća, obuka se organizuje u okviru matičnog preduzeća (in house) za srednje i niže nivoe zaposlenih. Trening na radnom mestu obuhvata usluge klijentima, veštinu prezentacije i tehnologiju na radnom mestu. Slika 29 Planovi obuke 48 HELP projekat

55 Slika 30 Zbog čega se ne organizuju treninzi Slika 31 Problemi u pronalaţenju odgovarajućih programa 30% 40% 30% Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

56 Rezultati u Rumuniji Slika 32 Potreba za konceptom One Stop Shop Većina anketiranih preduzeća potvrdila je da bi One Stop Shop značajno doprineo zahtevima za obukom u njihovim preduzećima (1 = potpuno se ne slaže do 5 = potpuno se slaže). TakoĎe, putem One Stop Shop-a, univerziteti bi mogli da prošire partnerstva na lokalnim i regionalnim nivoima kako bi svojim treninzima bolje odgovorili na stvarne potrebe preduzeća. 50 HELP projekat

57 Zaključci iz Rumunije Preduzećima su potrebni treninzi! Preduzeća žele da investiraju u treninge, jer su postala svesna važnosti veština zaposlenih za uspeh na tržištu. Preduzeća su identifikovala potrebu da razvijaju više uslužno orijentisane odnose sa klijentima. Ovo predstavlja ključno područje za razvoj treninga i generalno naglašava važnost mekih veština koje su istaknute u ovom izveštaju. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

58 52 HELP projekat

59 POREĐENJE POTREBA ZA TRENINZIMA U HELP REGIONU Crteţ 1 Veličina uzorka u pojedinim zemljama MaĎarska: mikro: 9 mala: 28 srednja: 10 velika: 3 Veličina uzorka, ukupno 193 kompanije MaĎarska Rumunija Rumunija: mikro: 28 mala: 19 srednja: 1 velika: 2 Hrvatska: mikro: 2 mala: 3 srednja: 12 velika: 28 Hrvatska Srbija Srbija: mikro: 7 mala: 16 srednja: 14 velika: 11 Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

60 Ocena veština diplomiranih stručnjaka Slika 33 Regionalno poreďenje veština diplomiranih stručnjaka Organizacione Komunikacione Teoretske Praktične Ţelja za učenjem 2 1 Srbija Hrvatska MaĎarska Rumunija U čitavom HELP regionu, tehničke veštine diplomiranih su bile najniže rangirane (1 = vrlo nezadovoljavajuće do 5 = vrlo zadovoljavajuće). U Rumuniji je spremnost za učenje bila najviše rangirana, dok je u ostalim regionima to, u proseku, bilo teorijsko znanje. 54 HELP projekat

61 Priroda nedostajućih veština Crteţ 2 Regionalni nedostatak veština Liderske veštine Organizacione veštine Menadžerske veštine Organizacione veštine Komunikacione veštine Odnos sa klijentima Liderske veštine Komunikacione veštine Veštine u odnosima sa ljudima Organizacione veštine Meke veštine Poslovne veštine Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

62 Udeo učešća preduzeća u treningu Crteţ 3 Učešće preduzeća u treningu NE DA 34% 66% DA NE 68% 32% DA 62% NE 38% DA 69% NE 31% Najčešće je trening organizovan unutar preduzeća, osim u MaĎarskoj gde se to ugovara eksterno. 56 HELP projekat

63 Najčešće organizovane vrste treninga Crteţ 4 Regionalne kategorije treninga 1. Tehnologija 2. Strateško planiranje/ Organizacione veštine 3. Upravljanje konfliktima 4. Upravljačko/ menadžerske veštine 1. Odnos sa kupcima 2. Prezentacione veštine 3. Tehnologija 4. Strateško planiranje/ Organizacione veštine 1. Tehnologija 2. Upravljačko/ menadžerske veštine 3. Prezentacione veštine 4. Strateško planiranje/ Organizacione veštine 1. Tehnologija 2. Strateško planiranje / Organizacione veštine 3. Kontrolne/ menadžerske veštine 4. Odnos sa kupcima Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

64 Razlozi za neorganizovanje treninga Crteţ 5 Prepreke za treninge Nedostatak finansija Nepostojanje potrebe za treningom Nedostatak finansija Nedostatak odgovarajućih treninga Većina preduzeća je spremna da investira u treninge ukoliko oni donose vidljivo poboljšanje u efikasnosti i profitabilnosti. 58 HELP projekat

65 Kako se biraju treninzi Crteţ 6 Kriterijumi za treninge 1. Programski ciljevi 2. Cena 1. Cena 2. Programski ciljevi 1. Programski ciljevi 2. Cena 1. Programski ciljevi 2. Konsultant/prezenter Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

66 Vrste treninga koje je najteţe pronaći Crteţ 7 Regionalne mogućnosti za treninge 1. Tehnologija 2. Upravljačko/menadžerske veštine 1. Odnos sa kupcima 2. Strateško planiranje/ Organizacione veštine 1. Tehnologija 2. Strateško planiranje/ Organizacione veštine 1. Menadţerske veštine 2. Strateško planiranje/organizacione veštine 60 HELP projekat

67 Rangiranje strategije univerzitetskog One Stop Shop Slika 34 Regionalna vaţnost One Stop Shop Većina anketiranih preduzeća je smatrala da bi univerzitetski One Stop Shop pomogao u realizaciji njihovih zahteva za treninzima (1 = uopšte se ne slažem do 5 = sasvim se slažem). On bi omogućio da se na jednom mestu ostvaruje kontakt sa preduzećima koja su zainteresovana za saradnju sa univerzitetima. TakoĎe, putem One Stop Shop univerziteti bi proširili svoja partnerstva na lokalnom i regionalnom nivou i prilagodili treninge koje nude stvarnim potrebama preduzeća. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

68 62 HELP projekat

69 ZAKLJUČNI KOMENTARI Svrha Analize potreba za treninzima bila je da se bolje razumeju pristup i praksa poslodavaca u odnosu na treninge u Hrvatskoj, MaĎarskoj, Rumuniji i Srbiji koje povezuje pripadnost regionu Panonske nizije. Rezultati Analize, koji su predstavljeni u ovom izveštaju, daju pregled situacije i ističu pojedina važna područja saradnje izmeďu obrazovnog i poslovnog sektora. Budući da postoji izvesna sličnost u rezultatima izmeďu zemalja, moguće je uporediti praksu treninga u regionu. Rezultati ukazuju na to da je trening važan deo prakse u preduzećima. Postoji tendencija da se oni prvenstveno nude srednjem nivou menadžmenta da bi se unapredilo poslovno planiranje i organizacija. MeĎutim, planovi treninga nisu uvek struktuirani i formalno integrisani u biznis i razvoj ljudskih resursa. Ovo se ističe zbog toga kako bi se produktivnost i konkurentnost na lokalnom i regionalnim nivoima mogla usaglašavati sa EU prosecima. Stoga je poželjno da se u treninge uključe zaposleni na svim nivoima radi povećanja njihove efektivnosti na radnom mestu. Preduzeća sa dobro obučenom radnom snagom će biti profitabilnija i brže će se razvijati. Glavni razlozi za neobezbeďivanje treninga bili su troškovi i teškoće u pronalaženju odgovarajućih kurseva. Proces tranzicije se nastavlja kroz Centralnu i Istočnu Evropu, čiji su negativni efekti propraćeni sadašnjom globalnom finansijskom krizom. To je nateralo preduzeća da budu opreznija i mnogi troškovi i investicije su smanjeni ili odloženi. MeĎutim, umesto eliminisanja troškova treninga, preduzeća bi trebalo da pokušaju da dobiju veću vrednost iz svojih budžeta za treninge. Postoje opšti principi koji obezbeďuju pozitivni uticaj treninga na radnim mestima. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

70 Kao prvo, treninzi treba da se planiraju i integrišu u sisteme menadžmenta. Odluke o treninzima treba da se donose u odnosu na ciljeve uspeha, procese strateškog planiranja i inicijative za razvoj karijere. Trening mora da bude struktuiran i organizovan tako bude jasno povezan sa specifičnim rezultatima radnog mesta. TakoĎe, pored planiranja, praćenje situacije nakon treninga je suštinsko radi osiguranja i implementacije onoga što se naučilo. Moraju da se obezbede uslovi za korišćenje novih veština i praksi na radnom mestu. Konačno, mora se obezbediti infrastruktura za podršku primeni onoga što se naučilo. Potrebni su alati i sistemi da bi se veštine, stečene treningom, kombinovale i primenjivale efikasno. U cilju dobijanja veće vrednosti od treninga, potrebno je da postoji zajednička odgovornost preduzeća i onih koji obezbeďuju trening. Preduzeća treba da identifikuju specifične promene koje se očekuju na radnom mestu kako bi se zajedno sa odgovornima za obuku mogao pripremiti odgovarajući plan treninga. Plan treninga fokusiran na potrebe razvoja veština za potrebe strategije odreďenog biznisa će omogućiti kompaniji da bude inovativnija (i tako konkurentnija) putem unapreďenja orijentacije i motivacije svojih zaposlenih. Planovi treninga će moći da podrže razvojne strategije preduzeća ako su pripremljeni u saradnji sa ljudima koji obezbeďuju trening. Ovo je identifikovano u okviru Analize potreba za treninzima kao početna tačka za saradnju izmeďu biznis sektora i obrazovanja. Ova saradnja bi trebalo da se odvija putem One Stop Shop. One Stop Shop-ovi olakšavaju saradnju obezbeďujući jednu tačku kontakta za preduzeća koja od obrazovnih institucija traže specijalizovano znanje i treninge u veštinama. 64 HELP projekat

71 Uzajamno korisna partnerstva izmeďu obrazovnog i biznis sektora u oblasti treninga mogu takoďe doprineti boljoj saradnji u drugim sektorima. Preduzeća mogu da prošire specijalizovano znanje i kapacitete obrazovnih institucija u oblasti marketinga, tehnologije i razvoja proizvoda. Ovo bi posebno mogla da bude prednost u MSP sektoru gde većina malih preduzeća ima ograničene resurse za razvoj biznisa. Obrazovne institucije mogu da povećaju svoj kapacitet za tržišno orijentisane aktivnosti i da poboljšaju relevantnost kurseva koje nude kao odgovor na potrebe preduzeća i njihovih zaposlenih. Pored otvaranja mogućnosti za praktično zapošljavanje, ovo može doprineti i boljoj zapošljivosti studenata. Veze s biznis sektorom mogu takoďe da dovedu do novih izvora prihoda putem finansiranja istraživanja iz privatnih izvora, kao i testiranja i primene novih tehnologija. Uloga treninga u poboljšanju ukupne uspešnosti biznisa i kao komponente celoživotnog učenja, zahteva veći naglasak i podršku na nivou kreiranja politika. Krajnji cilj strategije učenja odraslih morao bi da bude unapreďenje konkurentnosti ekonomije i radne snage podizanjem prosečnog nivoa veština. Ovo može da poveća kapacitet ljudi da se prilagoďavaju i imaju koristi od ekonomskih i društvenih promena. Na socijalnom nivou, obrazovanje odraslih teži da podstakne na jednakost i učešće, ali ovaj element obrazovanja je upravo taj koji se i dalje najviše zanemaruje u zemljama obuhvaćenih Analizom. Kao što se vidi iz ovog izveštaja, stope učešća u obrazovanju odraslih ostaju ispod nivoa proseka EU15 i EU27. Zbirni rezultati analize potreba za treninzima

72 Da zaključimo, napori da se poveća produktivnost i poboljša društveno i ekonomsko blagostanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi moraju se usredsrediti na povećanje ponude i pristupa mogućnostima za učenje i trening odraslih. U tom smislu, jasna je uloga vlade na svim nivoima u podizanju svesti i povećanju stopa učešća. Ovo mora da bude povezano s finansijskom podrškom kako bi treninzi bili dostupniji pojedincima i preduzećima, i kako bi se vrednost učenja odraslih odražavala u društvu i ekonomiji u celini. Povećanje fleksibilnosti učenja odraslih i prilagoďenosti potrebama, posebno onog koje nude visokoobrazovne institucije, značajno će doprineti razvoju ekonomije zasnovane na znanju. Ovo će takoďe obezbediti koherentniji i integrisani odgovor na ekonomsku važnost konkurentnosti i zapošljivosti, kao i na socijalna pitanja vezana za siromaštvo i društvenu inkluziju u Centralnoj i Istočnoj Evropi. 66 HELP projekat