Duško Bjelica Filozofski fakultet, Nikšić KATEGORIZACIJA SPORTSKIH DISCIPLINA PREMA NIVOU ELE MEN TARNIH BIOMOTORNIH DIMENZIJA. Uvod.

Size: px

Start display at page:

Download "Duško Bjelica Filozofski fakultet, Nikšić KATEGORIZACIJA SPORTSKIH DISCIPLINA PREMA NIVOU ELE MEN TARNIH BIOMOTORNIH DIMENZIJA. Uvod."

Ella Dalton
5 years ago
Views:

1 časopis br. 12,13,14. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Duško Bjelica Filozofski fakultet, Nikšić 814 KATEGORIZACIJA SPORTSKIH DISCIPLINA PREMA NIVOU ELE MEN TARNIH BIOMOTORNIH DIMENZIJA Uvod. Sa aspekta sportskog treninga, neophodno je izvršiti sistematizaciju sportova prema njihovom sadržaju. Sa dr žaj spor to va je pred sta vljen kva li ta tiv nom i kvan ti ta tiv nom struk turom kretanja, a podjela sportova se vrši na osnovu količine učešća elementarnih biomotornih dimenzija u sportovima, respektivno. 1 Pojam sistemati za ci je Tamo gdje postoji više činilaca, koji nose jedan zajednič ki smi sao, kao što je u ovom slu ča ju sport kao za jed ničko obilježje, a sportske discipline kao mnoštvo činilaca, neophodno je izvršiti sistematizaciju svih činilaca i razvrstati ih po nji ho vom naj ti pičnijem obilježju. Sport ima mi le ni jum sku tra di ci ju, ima sve vi ši dru štve no-eko nom ski značaj, pa je lo gič no da je bi lo mno go za in te re so va nih po je di na ca, ko ji su po ku ša li da iz vr še si ste ma ti za ci ju sport skih di sci pli na, ko jih je sve vi še, pa ra lel no sa razvojem ljudskog društva. Rezimirajući po sto je će pokušaje sistematizacije sportskih disciplina, može se uočiti nedosljednost po sadržaju i rogobatnost po formi. Vrlo je upadljiva pri sut nost ten den ci je, da se sport ske di sci pli ne si ste ma ti zu ju na na čin, gdje do minira forma. Tako se može sresti sistematizacija sportova na zimske i ljetnje, na sportove na čvr stom tlu i na spor to ve u vo di, na ci klič ne i aci klične, na monostrukturalne i multistrukturalne, na spor to ve sa spra va ma, na spra va ma i bez spra va i sl. Poseban problem u izboru sredstava sportskog treninga čine kompleksni sportovi, koji sadr že vi še di sci pli na, od ko jih bi sva ka za se be mo gla da pred stavlja ne za vi snu sport sku di sci pli nu. Atle ti ka i sport ska gim na sti ka spa da ju u naj tipičnije kompleksne sportove.

2 CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 12,13,14. U sportu dominiraju tri elementarne biomotorne dimenzije: sila, brzina i izdržljivost. Sve ostale osobine su ili konstitucionalne prirode ili su izvedene iz tri navedene biomotorne dimenzije. One se ne mogu posmatrati izolovano, jer su zajednički produkt autonomnog živog organizma, tako da prilikom svakog mišićnog naprezanja, svaka od njih je prisutna, i ispoljava se u doziranoj mjeri. Učešće ovih triju elementarnih biomotornih dimenzija, za svako sportsko kretanje, moglo bi se prikazati trodimenzionalno, svrstavajući svako složeno kretanje u prostorni triedar. Ni jed no ži vo bi će nije u stanju da istovremeno razvije do svog relativnog mak si mu ma sve tri ele men tar ne di men zi je, jer ener ge ti ka za nji hov raz voj do la zi sa istog mje sta. Dru gim ri je či ma, ako se pro te ži ra raz voj jed ne ele men tar ne biomotorne dimenzije, nedostajaće energetike za razvoj druge dvije elementarne biomotorne dimenzije. U tom smislu su se razvijale i sportske discipline, gdje obič no do mi ni ra jed na od ele men tar nih biomotornih dimenzija, dok je druge dvije podržavaju u određe noj mje ri. Ova po dr ška je vr lo sup til na, jer se raz vi ja sa mo do op ti mal nog mi ni mu ma, ono li ko ko li ko je po treb no, ni šta vi še, ali i ni šta ma nje od to ga, ka ko bi se is ko ri sti li po sto je ći energetski resursi za razvoj dominant ne ele men tar ne bi o mo tor ne di men zi je. Dozirano učešće elementarnih biomotornih dimenzija u raznim sportskim disciplinama, dozirana potrošnja energetskih potencijala u toku trajanja raznih sportskih discipli na, i spe ci fi čan ob lik iz vo đenja sportske discipline, jednostavno nameću sport skim stručnjacima obavezu, da za svaku sportsku disciplinu odrede principe izbora sredstava sportskog treninga. Predložena je međunarodna konvenci ja da se iz vr ši tzv tre ćinska kvantifikacija. Na osnovu takve konvencije omogu će no je svr sta vanje svake sportske discipline u određenu kategoriju, koja bi sadržajno odslikavala tu sportsku disciplinu, sa funkcionalnog aspekta, prema: 1.1. Angažovanoj sili mišićnih naprezanja. a) Ma lo an ga žo va nje do 33% od mak si mal nog mi šićnog naprezanja. b) Sred nje an ga žo va nje od 33% do 66% od mak si mal nog mi šićnog naprezanja. c) Veliko angažovanje 66% do 99% od maksimalnog mišićnog naprezanja Razvijenoj br zi ni mi šić nih kontrakcija. d) Ma la br zi na do 33% od naj br že mo gu ćih mi šić nih kon trak ci ja. e) Sred nja br zi na - od 33% do 66% od naj br že mo gu ćih mi šićnih kontrak ci ja. f) Ve li ka br zi na - od 66% do 99% od naj br že mo gu ćih mi šićnih kontrakcija. 815

3 časopis br. 12,13,14. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont 1.3. Potrebnoj izdržljivosti. g) Nizak nivo izdržljivosti do 33% od maksimalne izdržljivosti. h) Sred nji ni vo iz dr žlji vo sti od 33% do 66% od mak si mal ne iz dr žljivosti. i) Visok nivo izdržljivosti od 66% do 99% od maksimalne izdržljivosti. Ta ko đe je neophodno svrstati svaku sportsku disciplinu u određenu kategoriju, koja bi odslikavala tu sportsku discipli nu, sa aspek ta for me iz vo đenja, u: 1. Jednoaktna kretanja. 2. Intermitentna kretanja. 3. Ergostazična kretanja. Mogu će je svr sta ti sva ku sport sku di sci plinu u određenu kategoriju, koja bi, sa funkcionalnog aspekta ukazivala na količinu utroška energije, i koja kvantitativno određu je di men zi ju iz dr žljivosti: 1. Mala potrošnja. 2. Srednja ptrošnja. 3. Velika potrošnja. Konačno, svako mišićno naprezanje može da se vrši u miometrijskom, izometrijskom i pliometrijskom režimu, pa se sportske discipline mogu i po tome slagati u podvrste. Još sup til ni je ka te go ri sa nje sportskih disciplina bi se moglo izvršiti ako bi se maksimalni obim i maksimalni intenzitet podjelili, ne na treći ne, ne go na još manje kvantume. Uklju ču ju ći sve na ve de ne fak to re, po di je lje ne sa mo na tri tre ćine, može se formirati sistem, koji bi obuhvatao svaku moguću kategoriju za postojeće sportske discipline, pa i za one potencijalne, za sada nepostojeće sportske discipline. Ta kav slo že ni si stem bi imao 81 ka te go ri ju, što i ni je ta ko mno go, ako se uzme u obzir cjelokupni sport. Postoji veliki broj sportskih disciplina, za koja su ustanovljena zvanič na tak mi čenja, iako nijesu uvrštene u program Olimpijskih igara. Sa mo na po sli jed njim ljet njim Olim pij skim igra ma odr ža va la su se tak mi čenja u 28 sportova, sa 301 sportskom disciplinom, a na zimskim Olimpijskim igrama u sedam sportova sa 78 sportskih disciplina. 816

4 CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 12,13, Ka te go ri za ci ja sport skih di sci pli na pre ma ni vou ele men tar nih bi o- mo tor nih di men zi ja 1. kategorija: a) Dej stvo ve li kim in ten zi te tom. b) Kretanja velikom brzi nom. c) Potrebna velika izdržljivost. d) Ergostazični režim naprezanja. U ovu kategoriju spadaju sljedeće sport ske di sci pline: - Atletika: trča nje 200 m. mu škar ci. - Atletika: trča nje 200 m. že ne. - br zo Kli za nje: 500 m. mu škar ci. - br zo Kli za nje: 500 m. že ne. - Kli za nje: (short track) 500 m. mu škar ci. - Kli za nje: 500 m. (short track) že ne. - Skijanje: sprint. 2. kategorija: a) Dej stvo ve li kim in ten zi te tom. b) Kretanja velikom brzi nom. c) Potrebna srednja izdržljivost. d) Ergostazični režim naprezanja. U ovu kategoriju spadaju sljedeće sport ske di sci pline: - Atletika: trča nje 100 m. mu škar ci. - Atletika: trča nje 100 m. že ne. - Atletika: trčanje 110 m. sa preprekama, muškarci. - Atletika: trčanje 100 m.sa preprekama, žene. - Atletika: trča nje 4x100 m. mu škar ci. - Atletika: trča nje 4x100 m. že ne. 3. kategorija: a) Dej stvo ve li kim in ten zi te tom. b) Kretanja velikom brzi nom. c) Potrebna mala izdržljivost. d) Ergostazični režim naprezanja. U ovu kategoriju spadaju sljedeće sport ske di sci pline: - Bob-za let. - Sanke-zalet. 817

5 časopis br. 12,13,14. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Zaklju čak Autor ovog ra da, po di je lio je po 27 ka te go ri ja u ergostazičnom režimu naprezanja, intermitentnom režimu naprezanja i jednaktnom kretanju. Ovdje je dat pri kaz sa mo tri ka te go ri je u ergostazičnom režimu naprezanja sa različitim intenzitetom, brzinom i izdržljivošću. Od 27 ka te go ri ja u er go sta zičnom režimu naprezanja, u čak 19 kategorija, nijesu svrstane od re đene sportske discipline što će po mišljenju autora vjerovatno do ve sti do no vih is tra ži va nja na ovom po lju.po ka rak te ri stičnostima za ovaj režim naprezanja u kategorija svrstano je čak 150 sport skih di sci pli na po mi šljenju auto ra. Literatura: 1. Bje li ca, D., i sa rad ni ci: Fi zič ka pri pre ma spor ti sta, FSCG, Pod go ri ca, Bje li ca, D.: Me to do lo gi ja i teh no lo gi ja ra da u spor tu i dru štve no-eko nom ski odnosi u sportu u XXI vijeku, Sport Mont, Podgorica, 2005/6-7.(Uvodni referat na Pr vom me đunarodnom kongresu CSA, Kotor 2005.). 3. Bje li ca, D.: Pe da go ški po stu la ti u pro ce su sport skog tre nin ga, Vas pi ta nje i obra zo va nje, časopis za pedagošku praksu i teoriju, br. 4/ Bje li ca, D.: Pro mje na rit ma kao fak tor sma nji va nja op ti mal nih aerob nih spo sobno sti, Sport Mont, 2005/5. 5. Bje li ca, D.: Pro ši re na me to do lo gi ja is tra ži va nja u od no su na re pre zen ta tiv ni uzo rak u fud ba lu, Sport Mont, Pod go ri ca, 2004 /2-3.(Pr va me đunarodna naučna konferencija CSA, Bar, 2004.) 6. Bje li ca, D.: Si ste ma tizaci ja sport skih di sci pli na i sport ski tre ning, Cr no gor ska sport ska aka de mi ja, Pod go ri ca, Bje li ca, D.: Sport u XXI vi je ku, Gla snik Na rod na bi bli o te ka Ra do sav Ljumović, br. 13/ Bje li ca, D.: Sport ski tre ning i nje gov uti caj na an tro po mo to ričke sposobnosti fudbalera četrnaestogodišnjaka mediteranske regije u Crnoj Gori, Sport Mont, Podgorica, 2005/ Bje li ca, D.: Uti caj sport skog tre nin ga na an tro po mo to rič ke spo sob no sti (fud balskih ka de ta Cr ne Gore), CSA, Podgorica, Bje li ca, D.: Sport ski tre ning (Udž be nik), CSA. Pod go ri ca, Clark son, PM., Thomp son, HS. (1997): DRUGS AND SPORT, Re se arch findings and li mi ta ti ons,, Sport Med. Dec; 24 (6) 12. Con rad, K. (1941): KON STI TU TI ONSTYPUS ALS GE NE TISCHES PRO- BLEM. Ber lin. 13. Cvetković, Lj., Bje li ca, D., Ko stić, V., Ko va čević, M.: Ma trično-vjerovatnosni mo de li u spor tu, CSA, Pod gorica,

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 12,13,14. 14. Krech, D.- Cruth fi eld, S. (1958).: ELE MENTS OF PSYCHLOGY. Knopf A. New York. 15. Opavský, P.

6 CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 12,13, Krech, D.- Cruth fi eld, S. (1958).: ELE MENTS OF PSYCHLOGY. Knopf A. New York. 15. Opavský, P. (1985): METODOLOGIJA KONSTRUISANJA TESTOVA ZA PRO CJE NJI VA NJE AK TU EL NIH BI O MO TOR NIH DI MEN ZI JA, Ak tu elno u prak si 2., No vi Sad 16. Opavsky, P.(1996.): PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE TRENINGA U FUD BAL SKOM KLU BU. Po li top, Be o grad. CATHEGORIZATION OF THE SPORT DISCIPLINES Abstrakt The pa per de als with the ca te go ri za tion of the spots di sci pli nes ac cor ding to the le vel of the bi o mot ho sric di men si ons. That kind of system wo uld con sist of 81 ca te go ri es which is not too much, con si de ring all the di sci pli nes. The re is a gre at num ber of the com pe ti ti ve di sci pli nes which ado not be long to the pro gram of the Olympic ga mes. The last Sum mer Olympic ga mes con si sted of 28 sports with 301 spot di sci pli nes, and the last Win ter Olympic ga mes con si sted of se ven sports with se venty eight sports di sci pli nes. The ba sic bi o mo to ric di men si ons will be re pre sen ted by the tri par ti te qu an ti fi cation. Dr Duško Bjelica: Sportski trening 819

Statement by the Board of the Millennium Ecosystem Assessment

Statement by the Board of the Millennium Ecosystem Assessment Everyone in the world depends on nature and ecosystem services to provide the conditions for a decent, healthy and secure life. Humans have made unprecedented changes to ecosystems in recent decades to