Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka. STUDENTSKI GODIŠNJAK 2008 Godina I Broj 1 Jun Beograd

Transcription

1 Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka STUDENTSKI GODIŠNJAK 2008 Godina I Broj 1 Jun Beograd

2

3 Dekan Fakulteta političkih nauka prof. dr Milan Podunavac Uvodna reč Zbornik radova studenata Fakulteta političkih nauka koji predstavljamo teorijskoj i akademskoj javnosti prvo je takvo delo u istoriji naše kuće. Ovaj zbornik sadrži odabrane, mahom završne (diplomske) radove studenata. Selekciju su sačinili sami studenti, oni su zbornik uredili i tehnički ga pripremili za objavljivanje. On je na neki način osobita forma kritičke i teorijske samorefleksije, kojom oni sami odgovaraju na pitanja, ko mi jesmo u diskurzivnom polju političke teorije i šta mi vidimo kao njene centralne teme. I to je ono što nama, njihovim učiteljima, daje razlog za zadovoljstvo i osećaj unutrašnjeg samopouzdanja da iza nas stasava mlada reprezentacija koja sa puno sigurnosti ulazi u složeno polje politike. Naše se mlade kolege ne bave bilo kakvim pitanjima. Oni propituju i teorijski reflektuju najsloženija pitanja političke teorije. Sigurnost sa kojom se kreću kroz složeno polje političke teorije i raspoznaju osnovne teorijske i normativne orijentacije otkriva generaciju široke teorijske kulture i izbrušenog teorijskog senzibiliteta. U određenim će deonicama ići sigurnom i složenom stazom normativne političke teorije (pravda, građanstvo, teorija moći, dobro uređeni poredak), ali će hrabro, kako i doliči mladim ljudima, iskoračiti u polje neevropskog političkog iskustva i političke teorije. U delu posvećenom političkim učincima globalizacije pokazaće složenost i protivrečnost ovog procesa. Zbornik otkriva generaciju koja nosi kritički duh, ali pokazuje i iznenađujuće poverenje u političke plodove zrelog prosvetiteljstva, osobitnu vrstu normativnog usmerenja koje hvali demokratski i republikanski politički etos. Uporedo sa osobitim nepoverenjem u dr- 3

4 žavu i političku vlast otkriva se poverenje u sposobnost građana da čuvaju i razvijaju svoje javne i političke slobode i brane javno polje od one vrste kolonizacije i porobljavanja koji kradu našu slobodu i ograničavaju naše mogućnosti izbora. Ovo je prvi zbornik kojim se predstavlja jedna generacija studenata našeg Fakulteta. On treba da postane tradicija, jer se samo tako može pokazati kako je jedna akademska institucija, kao što je FPN, izrasla u modernu, otvorenu školu. Ona je u ambijentu koji ne brani preterano snažno vrednosti individualnih javnih sloboda, konstitucionalizma i demokratske legitimnosti, izrasla upravo na ovim temeljnim vrednostima, negujući savremeni umereni ideal drugog najboljeg poretka, koji nosi samo jedno ime, ustavna demokratija. 4

5 Student Nikola Jović Reč urednika Put od sveta ideja do sveta njihovih materijalnih manifestacija obično je dug i težak. Međutim, ambijent u kome smo mi realizovali našu ideju Studentskog zbornika omogućio je da taj put pređemo i brže i lakše, i da na tom putu naučimo još mnogo korisnih stvari. Poštovanje individulnosti, slobode mišljenja, otvorenosti i kolegijalnosti su samo deo tog ambijenta u kome smo imali sreću da se edukujemo i intelektualno razvijamo. Upravo zato, prvo želimo da se zahvalimo našim profesorima na podršci i stalno prisutnoj volji da od nas načine misleće ljude. Posebnu zahvalnost dugujemo profesorima koji su nam pomogli da našu ideju iskristališemo i ostvarimo. To nije bila mala pomoć. Ni napor koji su studenti uložili nije bio mali. Kao rezultat takve zdrave simbioze promovišemo ovaj zbornik. On obuhvata radove studenata diplomskih godina u kojima se oni dotiču najrazličitijih oblasti: političke teorije, međunarodnih odnosa, evropskih integracija, socijalne politike, novinarstva itd. Iako intelektualni angažman studenata nije novost na našem fakultetu, nov je način na koji se mi pojavljujemo pred vama, našim učiteljima, i akademskom javnošću. Želimo da vam predstavimo teme koje nas zaokupljaju, naša interesovanja, naša mišljenja i zaključke, čime potvrđujemo da na kritički način, kako to i dolikuje mladim i obrazovanim ljudima, propitujemo veoma složene teme političke teorije i prakse. Želimo da postavljamo nova pitanja. Da dajemo nove odgovore. Nova rešenja. Uvereni smo da za to imamo početna znanja. Uvereni smo da želite da nas čujete. Ovo je prvi put da se jedna generacija našeg fakulteta pojavljuje na ovakav način, a kako je čovekov život satkan od prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i kako smo mi kao mladi ljudi uvek okrenuti više budućnosti, nadamo se da će naš pionirski poduhvat u vremenu pred nama prerasti u deo tradicije na Fakultetu političkih nauka. 5

6 Marko Pejković Zaboravljeni izvori političke misli Sažetak: U ovom radu je učinjen pokušaj da se sagledaju veoma stare političke kategorije iz ugla jedne od najstarijih političkih škola i civilizacija. Sve što nam je Indija ostavila u nasleđe kasnije se u ovom ili onom vidu našlo u političkoj riznici evropske pa i svetske misli o politici. Budući da su nam izvori uglavnom na stranim jezicima (engleskom i sanskrtu) i budući da je neke političke ideje trebalo destilovati iz pojedinih apstraktnih religijsko filosofskih radova poduhvat nije bio nimalo lak, ali je značajan. Organicizam, metafizika političke svesti i azijski makijavelizam boje ovo učenje. Prikaz ovim sledom će pokazati da je drevna politička misao Evrope i Azije teorijski kontingentna. Ključne reči: kaste, politička dužnost, realpolitika, strategija 6 Brižljivi posmatrač evropske intelektualne sfere i akademskog miljea nikako ne može da se otme utisku da oni danas boluju od apsolutizacije evropocentričnog, tj. zapadnjačkog pogleda na svet, barem kada su u pitanju humanističke discipline. Ne ulazeći u istinske namere da baš uspostavi ili ne uspostavi globalnu dominaciju evropskog prosvetiteljskog razuma kopajući po drevnoj baštini svetske misli radi racionalističke, neintuitivne (neistočnjačke) interpretacije tog dela tradicije, možemo se apsolutno složiti sa sledećom konstatacijom francuskog prosvetitelja Voltera, čime ćemo biti podstaknuti makar na upoznavanje sa tradicijom Istoka (u prvom redu Indije), ako već ne i na prisvajanje njenih mentalnih tehnika. Naime, u svom Filosofskom

7 rečniku u delu pod nazivom Brahmani, pišući o ovoj najcenjenijoj indijskoj kasti on tvrdi sledeće: Zar nije verovatno da su Brahmani prvi zakonodavci, filosofi, teolozi sveta? Zar nekoliko spomenika drevne istorije koji su nam ostali ne svedoče njima u korist; pošto su prvi Grčki filosofi putovali kod njih da uče matematiku, i pošto su najstarije zanimljivosti sakupljene od kineskih careva listom indijske? 1. Hegel u ovom pogledu slično zaključuje: Indija je nadalje polazna tačka za cijeli zapadni svijet 2. Dakle, nije teško uvideti kuda su putovali Pitagora (ne samo da je njegova teorema u Indiji bila poznata i zapisana davno pre njega nego su i rigorozna pravila svakodnevnog života pripadnika pitagorejske zajednice identična receptima brahmanske varne) i recimo Platon (njegovo delo Država obiluje idejama koja se mogu naći u identičnoj formi u Vedama ili pak Bhagavad Giti)*. Ili odakle je Lao Ce preuzeo načela da bi razradio svoj Tao*. I mi ćemo krenuti njihovim stopama. To ćemo uraditi najpre sagledavanjem prirode organsko-kastinskog indijskog društva, zatim prirode vladarske akcije i političke dužnosti, sve do analize spoljne politike i državnih interesa u opusu indijskog Makijavelija, čuvenog Čanakje. Sa ovim shvatanjem se poklapa i percipiranje indijskog vladara, političara kao replike prvobitnog izvora kontrolora (išvara), čime je implicirana obaveza svakog kasnijeg političkog mislioca ili delatnika da se postojano vraća na sopstvene temelje i pranazore. Sistem varni (kasta) Ono što i danas u izrazitoj meri boji indijski društveni, ali i politički život, jeste koncept varni, tj. kasti. Za kastinsku ideju se vezuje i sadržaj najstarijih svetih spisa, koji su u izvesnoj meri imali i politički naboj kao što su Rig Vede. U mreži religijskih, mitoloških i magijskih stihova izdvaja se jasan pogled na ono 1. Volter, Filosofski rečnik ( 2. G.W.F. Hegel, Filozofija povijesti, Bardfin, Beograd 2006, str * uporediti Platonov mit o pećini i odnos mudraca prema svetlu i tami u Bhagavad Gita, glava II, stih 69 ( kao i odnos karma joge i tao te đinga - i jedno i drugo su vladarske akcije lišene egoističnih želja ( 7

8 8 što smatramo organskim društvom. Tako je u desetoj knjizi Rig Veda, koja se inače bavi kosmologijom i postankom sveta, navedeno sledeće: Kada je iznikao Puruša (prvi entitet u kosmičkom stvaranju prim. M.P) iz koliko delova je on bio načinjen? Kako su se zvala njegova usta, njegove ruke? Kako su se zvale njegove noge i stopala? Brahmani su bili njegova usta, obe ruke su činili Radžani (Kšatrije prim. M.P). Njegove noge su postale Vaišje, a od njegovih stopala načinjene su Šudre 3. Pre nego što krenemo dalje, jedna važna napomena. U kolokvijalnoj, pa i stručnoj upotrebi ovaj termin se često vezuje za rigidni, nasledni sistem krajnje zatvorenog tipa. Međutim, istorijska je činjenica da je sistem kasti postao zatvoren i rigidan tek u kasnijoj etapi svog razvitka, kada je došlo do jačeg sudara severnih, indoarijevskih i južnih dravidskih naroda, tačnije, dve kulture nebeske i htonske, pa je radi očuvanja pobedničke matrice etabliran hijerarhijski i nasledni poredak varni. Pre toga, pravilno primećuje poznati vedolog Jelisaveta Jelizarenkova: Bitno obležje arijevskog društva RV (u svakom slučaju najdrevnijeg perioda) predstavlja mogućnost da se i predstavnik druge klase kšatrija ili vaishja, probije među pesnike (kasta brahmana prim M.P). U ovakvim slučajevima sposobnosti su igrale odlučujuću ulogu. Kastinski sistem sa neprobojnim ogradama nije postojao 4. On je formiran u procesu napredovanja arijevaca u unutrašnjost Indije i njihovog mešanja sa autohtonim plemenima. U doba mlađih veda on je već postojao. Slično primećuje i Vladimir Trifunović: nasledna pripadnost kasti nastala je u poznom, degradiranom kastinskom društvu 5. Dakle, institut nasleđa nije konstitutivni element varni. Navedena skica organiciteta u Rig Vedama veoma je suptilna i prožeta je indijskim ontološkim tumačenjima celokupne stvarnost. Naime, kastinska struktura bi trebalo da odgovara kosmičkom zakonu prirodnog poretka pravde koji se zove dharma. Prema indijskom kosmosloškom učenju univerzum emanira 3. Ralph T.H. Griffith, Rig Veda ( 4. T.J. Jelizarenkova, Rig Veda, Pešić i sinovi 2007, str Vladimir Trifunović, Doktrina kasti i demokratija (

9 apsolutno božanstvo čije je biće večna istina ili satja. Paradigma tog kosmičkog zakona u jednoj političkoj zajednici je princip vrhovnosti brahmana koji ga oličava i sa njim se identifikuje. Ne ulazeći u dileme klasične i relativističke fizike oko ne/identiteta energije i materije/mase, napominjemo da je indijska tradicija za sledeći stepenik u kosmičkoj kreaciji uzimala sudar čiste, apstraktne, pasivne, samodovoljne kosmičke energije pod imenom puruša i konkretne, pojavne, aktivne energije, tj. one u neposrednom kontaktu sa onim što bi se danas u klasičnoj fizici podrazumevalo pod materijom pod imenom prakrti, čiji je spoj rađas u stvari otac ideala kaste kšatrija. Poslednja pločica u toj kosmogoniji je instanca zvana tama, koja i bukvalno označava tamu nasuprot svetlosti istine i koja je nesumjivo negacija stvaralačkog aktiviteta i zamajac entropije i haotičnosti. Dve ostale varne su nosioci tog principa. To su vaišje i šudre. Jedina razlika između njih je u tome što vaišje imaju izvesnu crtu rađasa koja dominira njihovim tamnim inklinacijama, pa stoga i obavljaju različite dužnosti od šudri. Navedenu paralelu u potpunosti podržava i Svami Šivananda: U Brahmanu dominira satja. Njega karakterišu samoograničenje, čistoća, spokojstvo, ispravnost, posvećenost, itd. U Kšatriji dominira rađas. Njega karakterišu srčanost, izuzetnost, čvrstina, ispravnost, plemenitost i priroda vladara. U vaišji tama je potčinjena rađasu. On obavlja dužnosti obrade zemlje, stočarstva i trgovine. U Šudri rađas je potčinjen tami. On služi tri ostale kaste 6. Suština brahmana je znanje, kštarija politička akcija, vaišja lukrativna akcija, a šudri služenje. Harmonizovanjem ovih posebnih kvaliteta celina je orijentisana na opstanak i samorazvitak. Ravnoteža između varni je balansirana kako snažnim produhovljenim panenteističkim etosom* kojom od malena bivaju nadahnuti pripadnici skoro svih kasta (shudre su lišene bilo kakvog prosvećivanja), a zatim i duhovno fizičkim treningom koji je najvažniji za dve vrhovne kaste. Uloge svake od varni ispitaćemo detaljnije. 6. Svami Šivananda, engleski komentari Bhagavad Gite, glava 4, stih 13 ( gitasupersite.iitk.ac.in/index.htm) * Hegel je smatrao da je pak u pitanju panteizam (G.W.F. Hegel, Filozofija povijesti, str. 137, Bardfin, Beograd, 2006). 9

10 10 Brahmani su zatočnici tradicije. Njihovo je staranje da se nasleđe otkrovenja, tj. shruti tradicija i nasleđe iskustva pod imenom smrti čuvaju i prenose budućim pokolenjima brahmana kako bi oni jedini imali pravo tumačenja svetih spisa i podučavanja ostalih kasta prema njihovim potrebama. Hegel u Filozofiji povesti potvrđuje ovakav položaj brahmana: Ako pitamo za pojam države i njezine različne poslove, onda je prvi bitni posao taj, kojemu je cilj ono posve općenito, čega čovjek postaje svjestan prije svega u religiji, zatim u znanosti. Bog, ono božansko upravo je općenito. Prvi stalež bit će stoga taj, po kojemu se ono božansko proizvodi i čini djelatnim, stalež bramana 7. Sem ove primarne dužnosti oni su i učitelji mudrosti. Predaju matematiku, astronomiju, istoriju, gramatiku, pesništvo, tj. sve intelektualne discipline. Manuov zakonik nabraja brahmanske dužnosti: Brahmanima je namenjeno da predaju i izučavaju (Vede), obavljaju žrtvovanja sebe radi i drugih, da daju i primaju darove 8. U zakoniku se još napominje da je korelat privilegije učenja i podučavanja striktno ispunjavanje svojih dužnosti. Brahman koji ne bi sledio ili koji bi kršio svoju dužnost bivao bi prognan iz svoje varne što je kazna gora od smrti. Samo tako brahman može dosegnuti ličnu sreću i doprinositi opštem društvenom interesu. Takođe je veoma bitno primetiti da je najcenjenija i duhom najbogatija varna, materijalno siromašna. Braman, koji je na vrhu lestvice je siromašan, a vaiša koji je pri dnu, bogat. Bramanu je telesni život vrlo neudoban, a vaiši vrlo udoban 9. I : Dobar vaiša je bio cenjen i poštovan više nego loš braman 10. Takođe, ukoliko bi brahman bio uhvaćen u krađi bio bi udaren na strašne muke za razliku od nekoga iz nižih kasta ko bi prošao sa znatno blažom kaznom. Kšatrije su ratnici i politički delatnici vladari. Oni akcijom i monopolom sile čuvaju društveni poredak. Hegel odlično primećuje da dok je kod većine naroda hrabrost vrlina uopšte, u Indiji je hrabrost ekskluzivna vrlina kaste kšatrija. Akcija koja 7. Ibid, str Manuov zakonik, Dordž Bihler, glava I, str. 88. ( manu/manu01.htm) 9. Vladimir Trifunović, Doktrina kasti demokratija ( 10. Ibid.

11 proističe iz te vrline nikako ne sme biti jalova i besmislena, te je stoga pod budnim nadzorom brahmana. Stoga se njima prenosi onaj deo Znanja koji je neophodan da bi jedan kšatrija sutra mogao svesno da uđe u rat i na bojnom polju eventualno položi život (bez obzira na trenutni proračun ličnih vladarevih gubitaka i dobitaka, već s obzirom na depersonalizovanu transcendentnu dužnost) čime kupuje odlazak na nebo, tj. prelazak iz srednje u višu sferu egzistencije kako nas uči perenijalna filosofija. Taj deo Znanja čine sveti spisi Veda, nauka o politici, nauka o dijalektici, učenje o Duši i opšte poznavanje privrednih profesija 11. Alternativni naziv za vladara, radža, podseća na isključivu crtu rađasa koju on, kao oličenje delatnog principa, ima da smisleno usmerava ka zajednici i da je oblikuje. Tragove ovih shvatanja nalazimo i u francuskom nazivu za vladara roa (roi), latinskom rex i recimo u egipatskom faraon, koji je potomak Sunca pod imenom Ra. Prema Manuovom zakoniku (VII knjiga) u smislu unutrašnje politike centralna osa kšatrijske akcije je momenat kazne, kažnjavanja i sa tim povezano pitanje ličnih potencijala političara. Usled loše politike kažnjavanja i monopolisanja silom sistem kasti bi se ruinirao, svako ograničenje bi nestalo, ljudi bi jedni drugima postali neprijatelji. Primećujemo značajnu dozu antropološkog pesimizma u ovim navodima. Podanici su, pak, spokojni ukoliko vladar pravilno razlikuje prestupnike od odanih pojedinaca. To može samo istinoljubiv, razborit, mudar radža koji zna gradativnu i kvalitativnu vrednost vrline, zadovoljstva i bogatstva. Takođe, procedura primene sile podrazumeva asistenciju ministara i pomoćnika. Ali, privilegija držanja kraljevskog skiptra je mač sa dve oštrice. Vladar koji zapostavlja dužnosti kaste ili se odaje čulnom preterivanju biva zbačen sa trona zajedno sa svojim rođacima 12. Ključ za harmonizaciju političke zajednice pak leži u samokontroli: jer kralj koji je umeren nikad ne propada 13. To pak zahteva postojani trening samoograničenja: Danju i noću on se mora odvažno truditi da obuzda svoja čula, jer samo onaj koji je pokorio svoja čula, može držati svoje podanike u poslušnosti Manuov Zakonik, Džordž Bihler, glava VII, str Ibid, str Ibid, str

12 12 Opasnosti za kšatriju vrebaju od poroka apolaustičkog načina života (kocka, žene, piće) i poroka mržnje koja je plod frustracije (zavist, kleveta, neopravdano nasilje, otimanje imovine). Od prve grupe poroka se gubi vrlina, čast, ugled, pa i imovina, a od druge grupe često i život. Kšatrija, kao što je već napomenuto, mora da u skladu sa odgovarajućim kriterijumima da regrutuje pomoćne upravljače ministre. Bira ih među onima koji imaju plemenito i dokazano lojalno poreklo, koji su upućeni u sve nauke i koji su služili u ratovima. Radža sa njima ima da razmatra pitanja rata i mira, ekonomskih prihoda i unutrašnje bezbednosti svojih podanika. Mišljenja ministara su savetodavnog karaktera. Takođe, u Zakoniku se možda po prvi put u istoriji pominju izaslanici vladara ambasadori (naravno radi se o ambasadorima - nerezidentima) kao važni elementi spoljne politike zemlje. Ambasador isto mora da dolazi iz plemićke porodice, da bude naočit, da zna sve nauke i bude u stanju da razume nagoveštaje, čak i izraze lica stranih vladara i njihove gestove, lojalan i pošten prema nadređenom. On bi trebalo da u isto vreme bude neustrašiv, ali učtiv i elokventan. I što je najvažnije, da zna pravo vreme i mesto za odgovarajuću diplomatsku akciju, čime je anticipiran gvičardinijevski sezonski pristup diplomatiji. Fina iznijansiranost državničkih poslova još jednom je brilijantno uočena, a pomenuto je i ono što danas čini srce discipline međunarodnih odnosa, a to su pitanja rata i mira, koja prvenstveno zavise od izaslanikove delatnosti: Vojska se oslanja na službenika koji je za nju zadužen, pravilna kontrola podanika zavisi od vojske, budžet i upavljanje državom od kralja, mir i njegova suprotnost rat od ambasadora 15. Instrumenti koji čine vododelnicu između rata i mira su savezništva za čije su sklapanje, održavanje i raskid zadužene upravo diplomate. Izaslanik mora pratiti namere i postupke ne samo stranog vladara direktno nego i izvlačenjem informacija od njegovih savetnika i podanika, ukoliko je to moguće. Vaišje su sloj koji privređuje. Među njima ima stočara, ze- 14. Ibid, str Ibid, str. 65.

13 mljoradnika, zanatlija, trgovaca, lihvara. Međutim, za razliku od najniže kaste šudri, vaišje imaju pravo i dužnost da učestvuju u religijskim obredima žrtvovanja kojima rukovodi brahman, kao i da slušaju brahmaska predavanja u izvesnom stepenu. Na primer, vaišje ne bi mogle da se bave trgovinom bez pojma o sabiranju i oduzimanju. Šudre imaju jednu jedinu dužnost, a to je služenje ostale tri kaste. Ispod njih ima još jedan nekastinski entitet parija ili šandala, koje karkteriše odsustvo bilo kakve kvalifikacije ili kvaliteta i koji su lišeni skoro svih prava. Ovaj presek kastinskog sistema završićemo simboličnom komparacijom varni i boja. Na sanskrtu reč varna osim značenja kaste, ima i značenje kvaliteta ili boje. Brahmanima odgovara bela boja, jer ona simboliše čistotu i svetlost, kšatrijama crvena, budući da ona simboliše krv i vatru, vaišjama žuta koja simboliše zemlju, a šudrama boja pepela (simboliše elementarne ljudske potrebe) 16. Politička i ratnička dužnost akcije (karma) Pitanje dužnosti vojnika i političara je srž indijskog učenja o politici, jer od toga kako on ispunjava dužnost u kranjoj liniji zavise sve ostale dužnosti u zajednici. Kako bi vladar trebalo da se odnosi prema svojim neprijateljima, kad i kako da donese odluku da stupi u rat i najvažnije zbog čega? Odgovore na ova pitanja daju nam odlomci iz uvoda u čuveni indijski ep Mahabharatu Bhagavad Gite. Koliko je važna ova knjiga svedoči i činjenica da je poslužila Platonu kao uzor za njegovu Državu od mita o pećini sve do strukture države. Realpolitičko učenje Čanakje (Kautilja) dolazi posle upoznavanja metafizike rata i kšatrijske dužnosti kartavja. Isto (dalje), brinući o tvojoj dužnosti, ne bi trebalo da oklevaš, jer za kštariju nema ničeg uzvišenijeg Vladimir Trifunović, Doktrina kasti demokratija

14 14 od pravednog rata 17. Metafizika rata podrazumeva da on mora biti pravedan. Grocijus je hiljadama godina kasnije uvideo isto. Srž problema u Bhagavad Giti (Božanskoj pesmi) je vladarska dilema oko sopstvene dužnosti i pitanja smisla akcije uopšte. Ona je posledica sukoba dva krvno povezana vladarska klana Kauravasa i Pandavasa oko upražnjenog nasledstva države Hastinapur. Pandavasi su zakoniti naslednici, dok je suprotni klan odlučio da uzurpira vlast u tom kraljevstvu. Izdanak iz dinastije Pandavas, mladi princ Arđun ima nedoumice. Da li vredi borba za to kraljevstvo protiv svojih rođaka, prijatelja i učitelja iz suprotnog tabora? Da li je rat rešenje? Šta on oseća, šta mu govore čula, a šta transcendentna dužnost da brine o svom kraljevstvu i zajednici na naljbolji način brinući se o bezbednosti, bogatstvu i časti države. Pošto su iscrpljeni svi mirni pokušaji da se spor reši i kada su se dve vojske postrojile na polju princ Arđun nije odlučan, nego zbunjen. Božanska pesma uči da je u tom trenutku odlučio da zaustavi svoje bojne dvokolice na sredini između postavljenih armija i da zatraži savet od prosvetljenog princa Krišne. Na strah od bratoubilačkog rata i gubitka ljudskih života Krišna odgovara sledećim argumentima. Mudar vladar ne sme da žali ni za živima ni za mrtvima, jer je to besmisleno. Moment smrti označava početak raspadanja čovekove materije, ali njegova suština je besmrtna. Ta suština je atman. Odnosno, radi se o sopstvu, besmrtnoj duši koja je deo sveprožimajućeg apsoluta (panenteizam). Stoga, niko bi trebalo da žali za nečim što je večno i neuništivo. Samo pojedinci slabi kvalitetom duha i intelekta žive u iluziji da je gubitak života na ovom svetu kraj egzistencije. Iluzuju uzrokuju ljudska čula, inače intrumenti pojavnog saznanja koje je na lestvici znanja najniže (intuicija, otkrovenje, um, razum, čulne predstave). Odnosno, kontakti čula sa objektima prouzrokuju psihofizičke paritete bol zadovoljstvo ili toplo hladno, a ovi su nestalni i promenljivi 18. Da bi postigao smirenost uma, odlučnost i rešenost u ono što je ispravno vladar mora hra- 17. Bhagavad Gita, glava II, stih 31.

15 bro da izdrži rastrzanost tim polovima. Ukoliko u kontekstu situacije kšatrija intuitivno uvidi svoju dužnost nijedna žrtva neće biti greh. Opet, to ne znači da je kralju u ratu sve dozvoljeno kako u odnosu na sebe tako i u odnosu na neprijatelje. Manuov zakonik ovde nadopunjuje Gitu. Zabranjena je upotreba nečasnog oružja, ubistvo zatočenika ili nenaoružanog vojnika, ranjenika, civila kao i povlačenje sa bojnog polja kada bitka otpočne 19. Stoga, motivi akcije ne leže u trenutnim izgledima za neku ličnu ili čak državnu korist, iako je ovo drugo često podudarno sa apsolutno imperativnom dužnošću. To znači, konkretno gledano, bez obzira na to da li su izgledi na uspeh Arđunu manji ili veći, bez obzira da li će pobediti ili izgubiti, da li se to njemu lično sviđa ili ne, on ima dužnost da se u toj bici bori najbolje kako zna (obezbedivši prethodno saveznike i pokušavši da spor reši mirnim putem) i do kraja. Dužnosti koje ti po pravu pripadaju, nikada ne leže u plodovima, ne budi u iluziji da si ti uzročnik plodonosno motivisanih akcija, ne dozvoli da budeš sklon neispunjavanju svojih dužnosti.* Drugim rečima, onaj koji u načelu deluje samo ako mu je u izgledu neki kratkoročni pragmatični uspeh ili cilj u stvari ograničava svoj manevarski prostor i suštinski je neslobodan. Tačnije, svakoj državnoj strategiji i taktici mora da prethodi jedna državnička vizija sub specie aeternitatis, u suprotnom država tumara u mraku i njeni postupci su jalovi. Onaj koji državnim poslovima pristupa u merkantilističkom, trgovačkom duhu, ne samo što može nerazborito da njome upravlja nego i celu zajednicu može da uvuče u neotklonjivu opasnost. Privrženost rezultatima akcije, a ne akciji samoj, vodi grandomanskoj frustraciji usled neispunjenih očekivanja i velikoj proizvoljnosti u suočavanju sa Bhagavad Gita, glava II, stih Manuov zakonik, Džordž Bihler, glava VII, str * ( prevod M.P.

16 16 preprekama ka plodonosim ciljevima, što jasno može da vodi i iscrpljivanju, tj. državnom prenaprezanju ili pak neblagovremenoj akciji neodlučnosti. Uprošćeno, kada se javi opsednutost rezultatima materijalnim objektima, prvo se javi privrženost ka tom pogledu na svet, zatim želja za tim objektima, a usled neostvarene želje frustracija i bes. Odatle, nastaju privid i pogrešan pregled situacije, zatim gubitak pamćenja i rasuđivanja (razboritosti) što je temelj vladarevog političkog nestanka. Mudra odluka, pak, podrazumeva odbacivanje nestalne akcije koja je vezana za primamljivost ovog ili onog cilja ili rezultata, i prihvatanje onog kursa koji se izvodi iz večne kšatrijske dužnosti spoznate a priori okom intuicije. Po mom utisku, slično metodu platonovske dijalektike anabasis katabasis. Odnosi Jednog i mnogoga, apsolutnog i relativnog, nadbića i bića, intuicije i razuma kojom je Gita prožeta, navode na to. Jednom rečju, važnost državnih poslova mora da ima neki siguran oslonac odakle će se krenuti u kormilarenje državnim brodom. Taj oslonac eliminiše čežnju za materijalnim dobrima i nudi orijentaciju ka neometanom miru koji pruža sreću. A razuzdani, dezorijentisani, hiroviti, materijalno opsednuti princ nikako ne može doneti sreću zajednici, već samo teskobe, a dugoročno i krah. Takođe, čovek koji misli da je on sam akter ili prvi uzrok svojih plodonosnih kombinacija, šema i planova u zabludi je. Kvaliteti prirode ili Gune (rađas i tama) imaju atribut nužnosti u kojima se krije klica neslobode. Oni ga u ovom ili onom vidu uvek prisiljavaju na iste postupke, budući da su od guna sastavljeni objekti i čula koja ih opažaju apsolutno komplementarni i stoga mu (gune) nikad ne pružaju samorealizaciju, tj. potpuno oslobođenje mokša. Da bi to postigao, izvrsni i obdareni pojedinac mora podražavati čin prvotnog stvaranja koje ničim spoljašnjim nije uslovljeno, već je po sebi vredno, tj. on mora postupati u smislu da je ovakva akcija sama po sebi uzvišena i plemenita: Stoga, bez strasne privrženosti, uvek ispunjavaj dužnost koja bi trebalo da bude ispunjena, jer ispunjavajući dužnost na

17 taj način čovek dostiže Savršenstvo 20. Tvorac nije imao interesa da stvori univerzum, jer je samodovoljan, ali je ipak posegnuo za besplodnom akcijom. Da nije tako, umesto kosmosa imali bismo inerciju i tamu, a pandan ovom principu u društvu je mešanje kasta, dužnosti i smrt socijeteta. Neznalica se rukovodi logikom da će uraditi taj i taj posao i za to lično dobiti tačno odmereni plod, a mudar vladar se rukovodi dugoročnom logikom dobra zajednice, njene harmonije, mira, prosvetljenja: Samo onaj čovek postiže mir, koji odbacujući sve želje postupa bez čežnje, bez osećaja za sopstveno i bez egoizma 21. Dakle, što se tiče izbegavanja ispunjenja sopstvenih dužnosti, ukoliko bi ovaj obrazac potekao od vladara u zajednici bi nastalo rušenje svakog poretka i građanski rat. Vladalac mora biti uzor, svetionik u marljivom pristupu svojim dužnostima u odnosu na druge: Šta god da veliki čovek uradi, drugi rade to isto, šta god da on postavi kao obrazac u tome ga sledi čovečanstvo 22. Komentarišući ovaj stih iz Pesme, Svami Šivananda aritsotelovski primećuje da je čovek socijalna (politička) životinja, ali i imitativna. On podražava ideje onih za koje smatra da su moralno superiorniji (elita). Bolje je držati se svojih dužnosti, makar kao posledica tog stava imali i gubitak života, nego kratkoročno dobro ispuniti dužnost tuđe kaste, jer je to generalno opasno i neproduktivno sa stanovišta društvene celine 23. Tu se radi o opštoj inklinaciji svih istočnih društava da tačno utvrde mesto svojih pripadnika u socijalnom biću, kako u svojoj studiji o Japanu primećuje i antropolog Rut Benedikt. Političar i ratnik najveće zlo čine ako svoje frustracije transponuju na zajednicu. To rade oni koji su nemirni u pogledu svojih perspektiva na ovom ili onom (zagrobnom) svetu. Ovom, zato što grozničavo jure za kratkoročnim uspesima, a onom zato što nemaju moralni zalog za svoje postupke. Tačnije, to rade oni čiji je pogled na svet egoistički. Oni koji su uistinu takvi, nesrećni su 20. Bhagavad Gita, glava III, stih Ibid, glava II, str Ibid, str Ibid, glava III, str

18 i opasni. Put bespogovornog ispunjavanja karme u vidu ispravnog delanja joga karme je stepenica ka ličnom usavršavanju izvrsnog vladara. Posle pročišćenja akcije otvara se put ka najvišem znanju ili jogi znanju. Time su ostvarene sve pretpostavke da sreća vrhovnog upravljača ne bude separatna od sreće celine društva, a samim tim postavljeni su i temelji za opstanak političke zajednice u nestabilnom i opasnom okruženju koje čine drugi vladari, odnosno države. 18 Realpolitika i strategija sa taktikom u indijskom sistemu država u učenju Čanakje Kautilja Pre nego što obratimo punu pažnju na jednog od prvih svetskih realpolitičara kratko ćemo se osvrnuti na izvor na koji se on oslanjao u tom pogledu, a to je Manuov zakonik, takoreći početni, izvorni dokument realističkog načina mišljenja u istoriji koje će se kasnije razvijati i u Kini i u Evropi, da bi puni procvat doživelo u moderno doba. Ali, ono što se u Manuu pominje nasumice, Čanakja detaljno i sistematski razrađuje i celu koncepciju podupire ogromnim iskustvom. Najpre profesorskim jer je bio predavač u gradu Taksila na severoistoku Indije (a što se poklapa sa invazijom Indije od strane Aleksandra Makedonskog s kojim se njegov glavni učenik i lično sreo, o čemu piše i Plutarh), a zatim i državničkim iskustvom, stečenim u ulozi savetnika i učitelja prvog ujedinitelja Indije Maurje Čandragupte. Nema sumnje da je Kautiljo bio upoznat sa ovim starim dokumentom kao i da je svu njegovu teorijsku vrednost umeo da pretoči u pragmatični uspeh koji se ogleda u uspostavljanju Maurja imperije. Prve koja je obuhvatila do tada razjedinjene državice indijskog potkontinenta u jednu celinu. Upravo u Manuovom zakoniku, naime, prvi put nailazimo na principe kao što su ravnoteža snaga, savezništvo, špijunaža ili ratna taktika. Vladar tako mora da motri na raspored snaga između država koje ga okružuju, da valjano bira saveznike i proverava njihovu iskrenost, da napada kada je protivnik najslabiji i kada

19 je on sam veoma jak, a protivnik u perspektivi da ojača (preventivni udar), da ne pokušava da umilostivi onoga koji jača, jer mu se to neće vratiti milošću, da podstiče spletke i zavere u tuđim kraljevstvima i da se iznad svega čuva izdaje u svojim redovima. Zbog toga on mora biti kao kornjača mora biti u stanju da skupi svoje udove na sigurno čim i najmanja opasnost od lukavog izdajstva zapreti. Ratna taktika mora biti racionalna sa stanovišta troškova i ubitačna po protivnika. Postoje jasne zakonitosti u pogledu osvajanja neprijateljskih prestonica, modusa vojnog manevrisanja, opskrbe vojnih trupa i ratnog utvrđivanja. Neophodno je da se pre izlaganja Čanakjinog opusa ukratko osvrnemo i na skicu indijskog sistema država u vremenu njegovog bavljenja realpolitikom. U njegovo doba, a i milenijum ranije, Indija je bila rascepkana na mnogobrojna kraljevstva od kojih nijedno nije bilo toliko moćno, tj. sposobno da ostalim akterima namente svoju dominaciju i uspostavi imperiju. Tek je imperija Nanda na istoku potkontinenta uspelo da potčini samo deo manjih državica. Zapad Indije tada je pak bio ugrožen Aleksandrovom invazijom, a razočaran postupkom vladara države u kojoj je on radio kao učitelj Ambhija, koji nije pomogao Poru u bici protiv Makedonaca kod Hidaspa 327. p.n.e, Kautilja biva rešen da od Indije napravi moćnu celinu, sposobnu ne samo da se odbrani od zavojevača nego i da istakne osvajačke ambicije. Najpre se obratio vladaru imperije Nanda, ali ga je ovaj odbio. Čanakja odlučuje da pronađe talentovanog princa sa kojim će od početka krenuti da uvećava moć male, ali pouzdane države, skršiti imperiju Nanda i tako se osvetiti vladaru toga kraljevstva za nerazumevanje i nesolidarnost, a zatim stvoriti i uvećati imperiju Maurja (cele Indije) i odrediti njeno mesto u odnosu na okruženje koje su činile Kina, Srednja Azija i Vavilon. Dakle, nacionalni interes (bezbednost) državica postao je iluzija usled opsanosti invazija nalik Aleksandrovoj, tako da su pravila bezobzirnog nadmetanja u sili imala da posluže za stvaranje ogromne indijske imperije. Zajedno sa svojim učenikom Čandraguptom, Kautiljo ruši satrapije Aleksandrovih epigona dijadoha u dolini Inda, zatim uništava Nanda imperiju, pa osvaja južnu dravidsku Indiju, 19

20 a potom osvajaju čak i istočne teritorije Seleuka i Nikatora, satrapa Mesopotamije, tj. Vavilona. Posle mira sa njim uspostavljaju privremene diplomatske odnose i na dvor Čandragupte dolazi poslanik Megasten, tvorac jednog od prvih diplomatskih izveštaja o zemlji u koju je poslat, pod imenom Indika 24. Ipak, Kautiljo ostaje najupamćeniji po svom teorijskom radu pod imenom Arthašastra, što u bukvalnom prevodu znači teorija politike ili ekonomije, ali može da znači u opštijem smislu i rasprava o suštini. Prva knjiga Arthašastre počinje akcentiranjem značaja nauke o politici. Ona ide rame uz rame sa najopštijom teorijom filosofijom, Vedama i ekonomijom, tj. naukom o privređivanju. Ali, negovanje i rad na ostalim naukama prvenstveno zavisi od toga kako se primenjuju pravila političke nauke, odnosno nauke koja daje odgovore na pitanja kako ispravno upotrebljavati monopol sile ili kažnjavanja. Kautiljo tako smatra: ko god nameće prestroge kazne postaje odbojan ljudima, dok onaj koji preblago kažnjava postaje prezren. Ali, ko god kažnjava po meri biva poštovan. Kazna koja se daje kako je i zasluženo, podstiče ljude da budu skloni pravičnosti i blagougodnom radu i uživanju; dok kazna koja je nametnuta pod pritiskom pohlepe ili mržnje uzrokuje bes čak i među šumskim asketama, a da ne pričamo o običnim ljudima 25. Prvi autoritet u prenošenju naučnog znanja i u pogledu davanja saveta tokom vladavine jeste iskustvo starijih i uglednih. Tako: on će uvek i nepromenljivo biti u društvu iskusnih profesora nauke u kojima disciplina ima jako uporište 26. Takođe, da bi kralj izbalansirano i valjano uvećavao moć na duži rok on mora da dostigne samoovladavanje i da zauzda svoje osetilne organe koji ga nagone na požudu, pohlepu, taštinu, bes, zlonamernost i bahato uživanje. Sledi nabrajanje niza kraljeva koji su neobazirući se na ovo pravilo propali. Što se tiče dileme po kom kriteriju Megasten, Indika ( Foreign%5FViews/GreekRoman/Megasthenes-Indika.htm) 25. Kautiljo, Arthashastra, Knjiga I ( primarydocs/arthashastra/booki.htm) 26. Ibid.

21 mu birati ministre da li svoje školske prijatelje, one koje može uceniti njihovim tajnama, teorijski potkovane, one plemenitog porekla ili dokazane u praktičnoj efikasnosti ili odanosti, Čanakja preporučuje mešavinu svih ovih kriterijuma ako je to moguće. Da bi vladavina bila pouzdana, saradnici i ministri moraju stalno da budu testirani i proveravani, a da oni sami ne budu toga svesni. Za njih je test kako se odnose prema mitu, uceni ili izdaji kraljevih tajni na osnovu podložnosti najnižoj požudi, recimo ljubavnoj. Samo oni koji mnogo puta prođu ove provere zaslužuju punu vladarevu naklonost. Institucija špijunaže je možda i najbitniji element na šahovskoj tabli moći. Osim što ministri bivaju špijunirani u početku, to bivaju i podanici. Za špijuna generalna odlika mora biti inteligencija i pronicljivost, a za status špijuna najpodobniji su bivši učenici, sticajem prilika propali trgovci, čak i šumske askete na koje bi retko ko mogao da posumnja da se bave špijunažom. Naravno, nemarnost ili neprilika koja ih je dovela u nezavidno stanje bivaju anihilirani odgovarajućim vrstama nagrada za špijunsku službu. Najčešće je u pitanju novac ili počast. Ono što danas rade najmoćnije svetske službe u pogledu dvostruke igre agenata nije ništa drugo do ono o čemu je pisao Kautiljo pre više od godina. Vladar će, naime, veštački programirati navodnog buntovnika ili nezadovoljnika vlašću koji će gledati da se predstavi kao iskreni borac protiv režima, a zatim čekati da mu se istinski disidenti približe. Tada oni mogu biti preobraćeni ubeđivanjem, mitom ili kažnjeni, a sve ovo u zavisnosti od konteksta, ali u svakom slučaju prijavljeni vlasti, čime postaju podložni kontroli. Slično špijuni imaju da rade i u pogledu pridobijanja frakcija u neprijateljskoj zemlji za stvar države za koju špijuniraju. Špijuni bi trebalo da nadgledaju i predlažu saradnju onima koji su prestrogo kažnjeni od neprijateljskog kralja, čije su ambicije neostvarene ambicija ili su pali u kraljevu nemilost i izgubili visok čin, ili oštećenima u smislu svojine ili časti porodice itd 27. U smislu spoljnje politike Kautiljo izdvaja šest načela iz kojh generiraju ostala. To su mir sandhi, rat - vigraha, neutralnost tatastha, savezništvo samšraja, vojni manevar jaana 21

22 22 i dvostruka politika (naizmenično sklapanje mira sa jednim vladarom i istovremeno vođenje rata sa drugim). To su instrumenti koji omogućavaju prelazak iz inferiornog u stagnirajuće, a zatim i u progresivno stanje ako se posmatra relativna snaga države. Slabiji će težiti da sklopi kakav-takav mir sa jačim, jači bi trebalo da isključivo vodi rat protiv slabijeg, onaj koji vešto proceni odnos snaga tako da ni on ni neprijatelj jednom drugom ne mogu nametnuti svoje uslove ima da se drži neutralnog stava, vojne manevre bi trebalo voditi proporcionalno materijalnim resursima, onaj koji sam ne može da se odbrani tražiće savez drugog, a onaj koji želi da osigura svoj cilj sa jednim potencijalnim protivnikom će sklopiti mir da bi protiv drugog mogao da neometano vodi rat 28. Strateški, ukoliko su koristi koje se mogu dobiti ratom ili mirom približno jednake, uvek treba ići putem mira, jer rat podrazumeva znatno veće troškove. Uopšte, mir se relativno održava samo balansom snaga: jer sila (moć) je ono što uspostavlja mir među vladarima: nemoguće je stopiti komad vrelog gvožđa sa onim koji to nije 29. Ovo ne bi trebalo da nas čudi, jer predosećaj promene snaga nagoni na proveru snage kroz sukob. Takođe, dvostruka politika je poželjnija od neutralnosti, jer tu se vladar oslanja na sopstvene snage, a poseduje i pomoć saveznika koji je dužan da mu pritekne u pomoć o svom trošku. Savezu bi trebalo težiti ukoliko postoji kralj koji je jači od neprijateljskog suseda. Ukoliko takvog partnera nema, vladaru dotične države ostaje samo da se dodvori svom neprijatelju bilo novcem, davanjem trupa, cediranjem dela svoje teritorije ili tako što suseda prosto neće izazivati na napad ukoliko mu to okolnosti dozvoljavaju. U suprotnom, savez sa vladarom značajne snage u vezi nekog drugog poduhvata, savez sa onim koji je izuzetno moćan, ukoliko nije izgledna pretnja kada je u pitanju bezbednost sopstvene države, biva poguban po slabijeg partnera. Verovatno zbog toga što takav saveznik na slabijeg gleda kao na monetu za potkusu- 27. Ibid. 28. Ibid, knjiga VII. 29. Ibid.

23 rivanje. Takav kralj bez alternative mora da se u svemu ponaša kao potčinjeni jačem, ali da konstantno vreba i motri na priliku koja će mu omogućiti da okove sužanjstva sa sebe zbaci. To može biti neka prirodna nepogoda, bolest, građanski rat u zemlji jačeg ili njegov rat protiv drugih sila. Kada se neko nalazi između dva moćna kraljevstva, valja tražiti savez sa jačim od njih, ili makar sa onim u koga se može imati više poverenja, ali i sa oba pod podjednakim uslovima u nekim slučajevima. Tada on može raznim tehnikama da između njih baci klicu nepoverenja i podozrenja, razdora. Pozivajući se na jednog da je tiranin prema njemu ili uveravajući drugog moćnog kralja da mu ovaj radi o glavi, može lako da ubere plodove njihove kratkovidosti. Ujedno, može praviti zaveru sa izdajicama iz obe države protiv oba kralja. Ili može sklapati savez sa do tada neutralnim madhjama, kraljevima spremnim da mu priteknu u pomoć usled tradicionalno prijateljskih odnosa ili konvergirajućih interesa. U osvajanju stranih zemalja mora se biti oprezan. Bogata teritorija deluje primamljivo, ali ako se ona nalazi pored permanentnog neprijatelja ona može biti opasan plen. Stoga, bolja je siromašnija teritorija pored privremenog neprijatelja, nego bogata uz teritoriju starog neprijatelja, jer poslednja izaziva zavist, a i malo je verovatno da će se ikako stari neprijatelj umilostiviti, bilo zbog straha bilo zbog nekog podsticaja za razliku od privremenog konkurenta. Isto strateški gledano, teritorija koja je mala, ali je blizu matičnoj teritoriji, branjiva i sa vrednim resursima, strateški je dragocenija od velike ili ogromne teritorije koja ova svojstva ne poseduje u celini ili delimično. Kada je pak u pitanju sklapanje mira (dakle ne saveza), njegovo održanje i eventualni prekid, tj. držanje zadate reči u ovom pogledu, Čanakja je znatno oprezniji. Mir koji je načinjen putem zakletve moralno i pravno obavezuje i u ovom i u životu posle smrti. Jedino se za njegovo obezbeđenje zahteva uzimanje talaca ili neki drugi vid osiguranja radi racionalizacije, predvidljivosti efekata mira. Nekada su se kraljevi svečano zaklinjali vršeći invokaciju, pored bojnih kola, vatre, oružja, zlata (kao što su radili i Egipćani, Vavilonjani, Hetiti), a u njegovo vreme je pored toga već zahtevano i obezbeđenje u vidu talaca. A to su 23

24 mogli biti plemići, princeze, deca naslednici prestola i slično. U IV knjizi Arthašastre Čanakja je napisao ono što će Makijaveli mnogo vekova kasnije zapaziti kada su u pitanju ljudski poslovi. Oni delimično zavise od ljudskog predviđanja, delimično od fortune: Uzroci, i ljudski i sudbinski (fortuna), upravljaju svetom i njegovim poslovima 30. Ono što je moglo da se predvidi, ali nije i pri tom je negativno po državu, jeste neefikasna politika, dok je ono što je van domašaja ljudskog uma prosto nesreća. Ovaj deo knjige nam je najznačajniji jer britko slika stratešku situaciju u kojoj se jedna zemlja može naći u realpolitičkom okruženju. Tu je zapisano pravilo da je moj sused meni neprijatelj, a njegov sused moj prijatelj: Vladar koji se nalazi bilo gde neposredno u okruženju teritorije moga princa jeste neprijatelj. Vladar koji se na isti način nalazi blizu neprijatelja, tako da je od mog princa razdvojen samo tim istim neprijateljem, jeste prijatelj 31. Zatim sledi neprijatelj njegovog prijatelja, pa njegov prijatelj i tako još jednom. Taj raspored važi kako za prednju perspektivu tako i za zadnju perspektivu gledano sa nečije teritorije. Naravno, vladar čija se teritorija nalazi blizu obema teritorijama i koji je sposoban da eventualno pomogne i jednom i drugom ili da im se pojedinačno suprotstavi jeste neutralan madhjama kralj. Celokupna konstrukcija tvori temelj strateške analize, a to je četvorni Krug Država*. Sreća i moć između država idu ruku pod ruku. Zato se u tome nalazi koren takmičarskog odnosa među vladarima. Samo u jednom slučaju se može dozvoliti da sused nesmetano uživa u moći. Kada se proceni da će on pre ili kasnije načiniti nepromišljene postupke koji će ga koštati unutrašnjih nereda ili čak strane intervencije, a isti biti bez saveznika. Tada prvi vladar koristi njegove neprilike i interveniše po svojoj volji Ibid, Knjiga IV. 31. Ibid. * Jedan krug država čine početni vladar, njegov prijatelj i prijatelj njegovog prijatelja.

25 Literatura: 1. Volter, Filosofski rečnik ( 2. W.F. Hegel, Filozofija povijesti, Bardfin, Beograd, RigVeda, prevod: Ralf T. H. Grifit,( rv10090.htm) 4. Lao Ce, Tao te Ðing ( 5. T. J. Jelizarenkova, Rig Veda, Pešic i sinovi, Vladimir Trifunovic, Doktrina kasti i demokratija ( kaste.html) 7. Bhagavad Gita ( 8. Manuov Zakonik, prevod: Dordž Bihler ( manu/manu01.htm) Kautiljo, Arthašastra ( 25

26 Nikola Jović Ideja građanskog društva Sažetak Autor razmatra teorijsku i praktičnu osnovu ideje građanskog društva, sa ciljem da ukaže na značaj i uticaj građanskih aktivnosti, vrlina i podsticaja na kvalitet političkog poretka. Osnovna tačka ovog rada su individualna prava i slobode, društveno aktivni građani i nepristrasne, i koliko je to moguće, neutralne vlade. Na građanski status se dalje oslanjaju i sa njim su povezana i sva ostala pitanja i pojmovi u radu i u savremenoj političkoj teoriji: politička vladavina, društveni boljitak, identitet, multikulturalnost, manjine, legitimnost, autoritet. Ključne reči: princip građanstva, pojedinac, sloboda, liberalizam, demokratija, javne vrline, građanska neposlušnost, javna sfera. 26 Povratak interesovanja Implozija autoritarnog socijalizma u poslednjoj deceniji 20. veka je u političkoj teoriji izvršila svojevrsnu retematizaciju dva do tada epimerna i po malo previđana pojma: nacionalizma i građanskog društva. Implozija socijalističkog ancien regimea išla je uporedo sa eksplozijom nacionalizma, koja je na prostoru bivše Jugoslavije poprimila oblike građanskog rata. Umesto da se povuče sa istorijske scene nacionalizam je eksplodirao 32. Tako je Hobsbaumova teza da je nacionalizam potpuno irelevantan problem kraja 20. stoleća dovedena u pitanje. Šta više, etnifikacija politike postala je nova-stara matrica u procesima raspodele statusa i uspostavljanja poretka. Položaj građana, njihova prava, dužosti, slobode, a u ekstremnim situacijama i njihovi životi zavislili su od pripadnosti određenoj etničkoj grupi. Tako 32. Jael Tamir, Liberalni nacionalizam, str. 9.

27 su te nove države nastajale u protivrečnim procesima negiranja osnovnih demokratskih prava pripadnicima etničkih manjina i težnji da se izgrade i legitimišu kao, iznad svega, nove demokratije. Izazov, koji je nacionalizam stavio pred liberalnu političku teoriju, doveo je do rekonceptualizacije pojma građanstva, kao pacifikujućeg mehanizma, unutar modernih političkih zajednica, i brane individualnih prava i sloboda. Posmatrajući domašaje pluralističkih revolucija sa kraja 20. veka možemo da se složimo sa Ralfom Darendorfom koji smatra da ove revolucije nisu iznedrile nijednu novu političku ideju, ali su ideju građanskog društva na dramatičan način vratile u lokus interesovanja političke teorije. Građanin Pojam građanskog društva usko je povezan sa razvojem moderne države i legitimnosti zasnovane na narodnoj volji, a ne na principima dinastijskog nasleđa. Procesi national state buliding u drugoj polovini 18. veka konceptualno su razdvojili društvo i državu. Tako je odnos na relaciji društvo-država uveden u porodicu velikih dihotomija moderne političke teorije. U tom odnosu, građansko društvo je pozicioniralo sebe sa one strane države, institucionalno od nje odvojeno. Nije slučajno da je taj proces povezan sa periodom posle velikih građanskih revolucija i uspostavljanja modernih političkih zajednica. Antičke političke zajednice nisu poznavale ideju individualne slobode. Ideju ključnu za sva savremena društva. Tačno je da je pojedinac u javnoj (političkoj) sferi bio suveren, ali se u privatnim odnosima pojavljivao kao rob. Tako i kod Aristotela nalazimo znak jednakosti između građanskog društva i države. No nešto kasnije, razvijajući jedan znatno drugačiji etos, imperijalna tradicija Rima nagoveštava evoluciju građanina. U psihološkoj realnosti, kroz Civis Romanus sum Ja sam građanin Rima, ovaj status na jedan nadmen način skicira izvor ličnog samoodređenja i kulturne superiornosti, u odnosima građana i negrađana. Međutim, tek moderna društva, kao centralnu figuru i oslonac građanskog 27

28 28 društva podrazumevaju privatnog građanina. Reč privatni je esencijalna za razumevanje individualnih prava i sloboda, predstavljajući garant autonomije građana u odnosu na državu. Tu se uočava ona diferentia specifica, između antičkog i modernog pogleda na slobodu, koju je uočio Benžamen Konstan: Antička sloboda sastojala se u aktivnoj i konstantnoj participaciji u kolektivnoj moći. Naša, pak, sloboda sastoji se u mirnom uživanju i privatnoj nezavisnosti 33. Ova promena suštine slobode od antike do danas upućuje na dinamiku evolucije pojma građanina. Tako je građanin u zavisnosti od politčkih i pravnih tradicija razumevan u različitim značenjima. Kada je reč o najširem, možemo zaključiti da pojam podrazumeva individuu sa određenim građanskim i političkim slobodama, pravima i dužnostima u konkretnoj političkoj zajednici za koju je kao građanin (lat. civis) vezan relativno trajnim pripadanjem. Građanin je, dakle, drugo ime za koncepciju individue kao nosioca formalnih prava, koja su upravljena da bi ga zaštitila od nasrtaja drugih i garantovala mu iste mogućnosti i jednaki pristup kao i drugima 34. Tako shvaćen, građanin je postuliran kao politički subjekt, koji učestvuje u životu političke zajednice ravnopravno sa ostalim članovima. Njegova prava i odgovornosti su, zbog značaja koji imaju za modernu državu, osnovni elementi ustavnog inžinjeringa, koji ispunjavaju prve stranice svih ustava. Normativna praksa pratila je razvoj i osvajanje prava od ličnih (zasnovanih na ideji prirodnog prava) preko političkih, socijalnih i ekonomskih do, u najnovije vreme, prava koja predstavljaju izraz civilizacijskih promena i koja se javljaju kao ekološka prava, prava pojedinaca (individualna) i prava društvenih grupa (kolektivna). Procesi osvajanja prava poznaju nekoliko sukcesivnih istorijskih faza. One su prvo, praksom građanskih revolucija a potom i normativno, u vidu deklaracija i povelja, čovekovoj slobodi i pravima davali jedan nov kvalitet. U prošlosti su ti procesi (osvajanja i zaštite prava) bili usmereni samo na državu. Danas, u 33. B. Konstan, The liberty of the Ancients compared with that of the modern, Political Writtings (ed: B. Fontana), str M. Podunavac, Princip građanstva i poredak politike, FPN i Princip, Beograd, 1998, str. 99.