Nader Tadros. Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička ideja: Golo

Transcription

1 JAVNO ZAGOVARANJE MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE NACRT Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička ideja: Golo Nader Tadros Javno zagovaranje 4031 University Drive, Suite 200, Fairfax, Ste. 200, Virginia 22030, USA T.: +1 (703) ; F.: +1 (703) ;

2 Struktura ovog priručnika 4031 University Drive, Suite 200, Fairfax, Ste. 200, Virginia 22030, USA T.: +1 (703) ; F.: +1 (703) ;

3 1. Poglavlje: STVARANJE IDEJNOG TEMELJA ZA JAVNO ZAGOVARANJE Ovaj deo stvara teorijski i idejni temelj za model javnog zagovaranja koji ADF prikazuje. Počinje osvrtom na glavne teorije, definicije i pojmovne okvire na kojima se zasniva javno zagovaranje a završava se pregledom očekivanih ishoda javnog zagovaranja. Ostatak ovog priručnika se rukovodi ovim temeljem. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 1

4 Šta je javno zagovaranje? Lingvističko poreklo Engleska reč advocacy vodi poreklo od latinskog korena koji znači pozvati se na nekoga. 1 Značenje korena prikazanog u ovoj reči je: pozivanje ljudi da stanu na vašu stranu. Postoji nekoliko srodnih reči: glagol zastupati, imenica advokat, i imenica javno zagovaranje. Javno zagovaranje 1. aktivna, verbalna pomoć zarad neke ideje ili stava. 2. Čin zastupanja, usmenog ili pismenog, u odbranu nečega -acy, -cy (latinski: stanje, kvalitet, uslov, ili čin; sufiks pomoću koga se grade imenice). ad- (latinski: do, smer prema, dodatak, blizu; u; koristi se kao prefiks). (jedan rezultat) -cy (jednina). (jedan rezultat) voc-, voca-, vocab-, vocat-, -vocation, -vocative, -vocable, vok-, -voke (latinski: zvati, razgovarati, pričati, reći, glas, reč). Robertsonove reči za moderno doba: rečnik latinskih i grčkih reči koje se koriste u rečniku modernog engleskog; Jan Poreklo ove reči u jezicima koji su pod uticajem latinskog takođe znači odbrana i, stoga su ga ljudi povezivali sa advokatom koji stoji pored optuženog. Zbog ovog sporednog značenja, javno zagovaranje asocira mnoge ljude na pravo i pravni proces. Prilično često, ljudi misle na advokate pri spomenu reči javno zagovaranje. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 2

5 Vežbanja 1-1 Ako koristite neki drugi jezik a da nije engleski, kako se advocacy prevodi na vaš jezik? Molim vas navedite termine koji se koriste. Ako postoji više od jednog prevoda što je obično slučaj koja su sporedna značenja koja se javljaju sa svakim prevodom? Pošto pređete prvi deo ovog priručnika, ponovo se vratite na ove prevode i odaberite onaj koji je najbliži duhu javnog zagovaranja onako kako ste vi razumeli iz ovoga dela. Molim vas navedite zašto ste odabrali ovaj prevod. Javno zagovaranje (Advocacy) ima mnoga značenja i konotacija čak i među engleskim govornicima, a još više među onima koji kažu da se bave javnim zagovaranjem. Sledeći deo se osvrće na elemente i karakteristike koji definišu javno zagovaranje, tj., po čemu se javno zagovaranje razlikuje od drugih razvojnih pristupa, pre nego što se osvrnemo na trenutne definicije javnog zagovaranja i odlučimo se za njenu funkcionalnu definiciju. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 3

6 Elementi i karakteristike koji definišu javno zagovaranje2 Sledeći citat pokazuje teškoću sa kojom se sreću ne-engleski govornici kada prevode ovu reč i kako to može da utiče da mnoge grupe smatraju javno zagovaranje novom veštinom iako sam postupak nije nov. Nismo sigurni da li imamo prevod za advocacy ili bismo jednostavno samo trebalo da koristimo reč advocacy na engleskom. Deo zbrke je i zbog načina na koji je pojam došao iz Sjedinjenih Američkih Država kao da je neka nova tehnologija kao da mi već nismo znali za javno zagovaranje. Istorija Latinske Amerike je puna primera ljudi koji se suočavaju sa vlašću. Kako možemo da pomislimo da je javno zagovaranje nešto novo? Aktivista Latinske Amerike, 2001 VeneKlasen, Lisa, and Miller, Valerie, A New Weave of Power, People, and Politics: An action guide for policy and citizen participation. str. 17 World Neighbors, Oklahoma, USA. Ono što može da pomogne mnogim grupama u društvima u razvoju je da razmisle od čega se ustvari sastoji javno zagovaranje! Drugim rečima, pre nego što nađu odgovarajući prevod za reč advocacy, grupe bi trebalo da razmisle o bitnim elementima javnog zagovaranja i po čemu se ono razlikuje od drugih pristupa. Javno zagovaranje je još uvek relativno nov termin koji od skoro ima široku upotrebu. On, međutim, nije nužno novi koncept. Za ljude je odlučujuće da dođu do definicije javnog zastupanja koja odgovara kontekstu kako bi se identifikovali sa njom. Da biste formulisali svoju ličnu kontekstualno odgovarajuću definiciju javnog zagovaranja, prvo treba da ustanovite elemente i karakteristike koji definišu javno zagovaranje. Pod izrazom definišući elementi i karakteristike podrazumevamo karakteristike koje moraju da postoje u vašim naporima a koje su nužne za javno zagovaranje. Pretpostavka je da ako bilo koji od ovih elemenata ne postoji, nećemo biti u mogućnosti da ga nazovemo javnim zagovaranjem. Treba zapamtiti da mnoge grupe imaju različite definicije i prikaze šta bi ili ne javno zagovaranje trebalo da uključuje. Sledeći deo se bavi javnim zagovaranjem koji za cilj ima socijalnu pravdu i razvoj demokratije kao i određeni model na umu. Pre nego što se osvrnemo na elemente koje smatramo bitnim za socijalnu pravdu javnog zagovaranja razvoja demokratije, zamolićemo vas da uradite sledeću vežbu sa drugim kolegama i uporedite rezultate vaše diskusije sa onima dole navedenim. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 4

7 Vežbanja 1-2 (1. DEO) Setite se jednog događaja kome ste prisustvovali ili u kome ste učestvovali a gde je bilo uspešno pristupljeno rešavanju problema socijalne pravde radom na formulisanju odluka ili politike javnosti koje su pomogle da se regulišu ili stave pod kontrolu ovi procesi. Molim vas opišite kako je prošla ova aktivnost ( ili kako se odvija). Šta ju je učinilo uspešnom? Napišite te elemente na datu prazninu, i prodiskutujte o njima sa svojim kolegama kako biste videli da li se svi slažete oko tih elemenata. Setite se, tražimo od vas da identifikujete definišuće elemente i karakteristike bez kojih ne bismo mogli da ga nazovemo javno zagovaranje. Molim vas popunite drugi deo ove vežbe pošto ste uporedili elemente koje ste identifikovali kao nužne sa elementima dole navedenim. Na osnovu našeg dugogodišnjeg iskustva u radu sa OGD i grupama koje se bave javnim zagovaranjem u celom svetu, otkrili smo da su sledeći elementi među osnovnim u aktivnostima javnog zagovaranja. Aktivnost zasnovana na ljudima 3 i vođena od strane ljudi: Javno zagovaranje je u vezi sa ljudima. Ono pomaže ljudima da uvide svoju moć i da je koriste kako bi uspešno učestvovali u donošenju i oblikovanju javnih odluka. Bavljenje javnim zagovaranjem samo korišćenjem elite da govori u ime ljudi u nepovoljnom položaju i marginalizovanih, bez obzira koliko dobre bile namere ove elite, rezultira u tome da se marginalizovani i ljudi u nepovoljnom položaju osećaju kao da imaju još manja prava kao i da još više zavise od drugih pri potraživanju svojih prava. Jako i snažno angažovanje običnih građana, pogotovo onih u nepovoljnom položaju i marginalizovanih, ima za cilj da pokaže da je javno zagovaranje način da se pomogne ljudima da uvide svoju moć i daju delotvoran doprinos u procesima donošenja odluka. U svom našem bavljenju javnim zagovaranjem, mi treba da procenimo koliko svaka aktivnost i faza mogu da unaprede (ili unazade) osećaj moći naroda i njihovu sposobnost da utiču na javni poredak. Zasnovana na vrednostima (ili za ispravnu stvar): da bi bili uključeni u javno zagovaranje socijalne pravde, grupe građana bi trebalo da imaju ispravnu stvar za koju se bore i koju se trude da reše kao polaznu tačku ili platformu za postizanje JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 5

8 socijalne pravde. Dejvid Koen (2001) 4 tvrdi da bi oni koji se bave javnim zagovaranjem socijalne pravde trebalo da budu svesni njihovih vrednosti dok određuju probleme i strategije javnog zagovaranja koje koriste dok se bave javnim zagovaranjem. Od ove stvarnosti šta jeste, zastupnici socijalne pravde iz celog sveta su stvorili različite vizije šta bi trebalo da bude u pravednom, časnom društvu. To je društvo koje: Ceni i štiti ljudska prava. (Širi okvir ljudskih prava je prikazan u III delu.) Ceni i čuva dostojanstvo svih ljudi, bez obzira na razlike. Iskorenjava okrutnost štiteći ljude od zloupotreba, nasilja i poniženja prouzrokovanih od strane zajednica i institucija uključujući i vladu, IFIs, i multinacionalne korporacije. Daje javni prostor ljudima da se usprotive nepravednim ponašanjima. Angažuje ljude u procesima donošenja odluka koji utiču na njihove živote. Učešće ljudi bi trebalo da uključuje: o Potvrđivanje odluka, bilo formalno bilo bez protesta, pod uslovom da postoje prilike za protest. o Predviđanje i planiranje rešenja za pitanja koja utiču na njihove živote u osnovi, kao što je izgradnja puta, čišćenje plovnog kanala, gde da se smesti veliki objekat za otpad, popravljanje školske zgrade, modernizovanje porodilišta. o Procenjivanje i davanje povratne informacije o programima koji su započeti, pokazujući koji rade i koji bi trebalo da se nastave i budu ponovljeni, a koji ne rade i koji bi trebalo da se promene. Štiti ljude od rizika i uznemiravanja kada učestvuju i primenjuju svoja prava. Vezuju odgovornost za moćne institucije društva, i unutar i izvan države, da štiti ljude od nepravdi i pomogne im da poboljšaju svoje živote. Da bi se ostvarilo pravedno i pristojno društvo, zastupnici socijalne pravde moraju se neprestano truditi da se njihov glas čuje, kako bi ih nosioci moći poslušali i odgovorili. U suprotnom, ideje i problemi neće biti rešavani, neophodne promene neće biti stvorene, društvo neće biti promenjeno. Kohen, David; de la Vega, Rosa, and Watson, Advocacy for Social Justice: A Global Action and Reflection Guide, Str. 9. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA. Preoblikovanje ravnoteže moći (Kohen, et al 5, 2001; VeneKlasen & Miler; ): Moć je jako važan ako ne i najvažniji koncept u javnom zagovaranju socijalne pravde. Mnogi ljudi opisuju javno zagovaranje kao igru moći u kojoj nemoćni stiču dovoljno moći da utiču na imaoce moći. Kada se bavite javnim zagovaranjem, svakako treba da analizirate strukturu moći i kreirate strategije koje bi trebalo da omoguće građanima, pogotovo onim grupama bez moći i u lošem položaju kao i marginalizovanim grupama, da se izjednače sa trenutnim nosiocima moći. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 6

9 Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička ideja Uticanje na / uključivanje donosilaca odluka i nosilaca moći (Kohen, et al, ): pošto javno zagovaranje mora da utiče na politiku ili javne odluke, oni koji se bave javnim zagovaranjem bi uvek trebalo da nastoje da utiču na donosioce odluka, bilo da su oni zvanični donosioci odluka ili nezvanični nosioci moći ili čak lideri javnog mišljenja koji mogu da utiču na stav ljudi prema nekom pitanju. Uključivanje ovih donosilaca odluka i imaoca moći, pored rada sa širokim masama, omogućava da se problemima sistematski priđe kako na makro tako i na mikro nivou. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 7

10 Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Ima veze sa politikom: Na osnovu dveju gore navedenih karakteristika javnog zagovaranja, preoblikovanje ravnoteže moći, i uticanje na / uključivanje donosilaca odluka, javno zagovaranje se, skoro po pravilu, bavi politikom u smislu uticaja na procese donošenja odluka javnosti. VeneKlasen & Miler ( ) konstatuju da postoji tendencija među mnogim donatorskim organizacijama i NVO da izbegavaju sve aktivnosti koje su na izgled političke. Po njihovoj proceni, promovisanje apolitičnog javnog zagovaranja ostavlja javno zagovaranje socijalne pravde bez ključnog elementa koji OGD i grupe javnog zagovaranja ne smeju da izbegnu da priznaju. Uključive: Napori javnog zagovaranja socijalne pravde i razvoja demokratije bi trebalo da nastoje da uključuju sve koji podržavaju ideju pravičnog javnog zagovaranja. Što ima više kampanja javnog zagovaranja pristupačnih drugima da im se priključe, to će one biti uspešnije u izvršenju trajne promene i u pomaganju ljudima da shvate svoju moć. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 8

11 Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Golo Vežbanja 1-3 (2. deo) Molim vas uporedite elemente koje ste označili sa ovim gore navedenim označenim elementima. Koji su zajednički elementi? Koji su elementi koje ste vi označili kao osnovne koji nisu među gore označenim a koje vi hoćete da dodate među ove definišuće elemente i karakteristike. Molim vas objasnite zašto želite da uključite ove elemente. Pregled gore navedenih elemenata i karakteristika koji definišu javno zagovaranje, uključujući i one koje ste vi označili obelodanjuje jedno ključno otkriće. Mi smo se svi bavili javnim zagovaranjem u različitim trenucima naših života. Ustvari, ljudi se bave javnim zagovaranjem od pamtiveka, kada su počeli da preispituju pravila i norme koje prouzrokuju nepravdu prema nekim ljudima u njihovoj porodici, plemenu, školi, ili JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 9

12 na radnom mestu; ili na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i/ili međunarodnom nivou. Nepravedno je da se javno zagovaranje smatra uveženim konceptom koji je izmišljen u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj priručnik uvodi poseban model javnog zagovaranja koji ADF zajednički deli sa još nekoliko drugih grupa i organizacija koje rade na polju socijalne pravde i razvoja demokratije. Sledi pregled nekoliko definicija javnog zagovaranja zaključno sa ADFovom radnom definicijom javnog zagovaranja. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 10

13 Definisanje Javnog zagovaranja Identifikovanje elemenata i karakteristika koji definišu javno zagovaranje trebalo bi da vam pomogne da kritički razmotrite različite definicije javnog zagovaranja pre nego što formulišete svoju sopstvenu definiciju. Slede primeri nekoliko radnih definicija javnog zagovaranja sa komentarima na fokus svake definicije. Koncept radnih definicija znači da su to još uvek definicije u razvoju koje možemo da promenimo i oblikujemo u pokretu. Ovaj koncept priznaje da ove definicije nisu uklesane u kamen. One bi jednostavno trebalo da nam pomognu da dođemo do naše sopstvene definicije. (Javno zagovaranje je) proces strateškog upravljanja informacijama i znanjem radi menjanja i/ili uticaja na politiku i postupke koji utiču na živote ljudi (posebno onih u nepovoljnom položaju) The Water Supply and Sanitation Collaborative Council (WSSCC), and builds on WaterAid s Advocacy Source Book, Advocacy Sourcebook: A Guide to Advocacy for WSSCC Coordinators Working on the WASH Campaign. Napomena: Ovde je cilj da promeni ili utiče na politiku koja se tiče života ljudi u nepovoljnom položaju. Ne spominje se uloga ljudi u procesu javnog zagovaranja. Prvo i pre svega, javno zagovaranje je strategija koja se koristi u celom svetu od strane nevladinih organizacija (NVO), aktivista, pa čak i od strane samih kreatora politike, kako bi uticali na politiku. Javno zagovaranje je vezano za stvaranje ili reformu politike, ali takođe za uspešnu primenu i sprovođenju politike. Politika je plan, tok događaja ili set pravila usvojenih od strane države, preduzeća ili institucije, namenjenih da utiču na i određuju odluke i postupke. Javno zagovaranje je način da se dođe do kraja, drugi način da se odgonetne problem koji imamo za cilj da rešimo kroz druge strategije programiranja. Priređeno iz Advocacy Tools and Guidelines: Promoting Policy Change. Copyright 2001; Cooperative for Assistance and Relief Everywhere, Inc. Korišćeno uz dozvolu. Napomena: U ovoj definiciji, javno zagovaranje ima za cilj da reši problem kroz reformisanje i sprovođenje politika. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 11

14 Javno zagovaranje je niz događaja namenjenih da ubedi i utiče na one koji imaju državnu, političku ili ekonomsku moć kako bi oni usvojili i primenili politiku vlade na način na koji doprinosi onima koji imaju manje političke moći i manje ekonomskih sredstava. Mansfield, Christian; MacLwod, Kurt; Greenleaf, Maron; & Alexander, Poppy; Advocacy Handbook: A practical Guide to Increasing Democracy in Cambodia. str. 2. Pact Cambodia, Phnom Penh, Cambodia. Napomena: Ova definicija otkriva da je javno zagovaranje urađeno prema nosiocima moći bez obzira da li su na moćnim političkim, ekonomskim ili državnim pozicijama. Ipak, ljudi u nepovoljnom položaju su još uvek korisnici a ne nužno akteri. Javno zagovaranje se bavi uticajnim ishodima uključujući politiku vlade i odluke o dodeli sredstava unutar političkih, ekonomskih i socijalnih sistema i institucija koji direktno utiču na živote ljudi. Javno zagovaranje se sastoji od organizovanih napora i postupaka zasnovanih na stvarnosti onoga šta jeste. Ovi organizovani postupci nastoje da istaknu kritične probleme koji su bili ignorisani i zapostavljen, da utiču na stavove javnosti i da donose i primenjuju zakone i politiku vlade kako bi vizije onoga šta bi trebalo da bude u pravičnom, časnom društvu postale stvarnost. Ljudska prava politička, ekonomska i socijalna prevazilaze okvir ove vizije. Organizacije javnog zastupanja crpe svoju snagu iz ljudi i odgovorne su njima svojim članovima, biračima, i/ili članovima pogođenih grupa. Javno zagovaranje ima ciljane rezultate: da omogući zastupnicima socijalne pravde da dobiju pristup i glas u donošenju odluka relevantnih institucija; da promene odnose moći među ovim institucijama i ljudi koji su pogođeni njihovim odlukama, usled toga da promene same institucije i da dovedu do vidljivog poboljšanja u životima ljudi. Kohen, David in: Kohen, David; de la Vega, Rosa, and Watson, Advocacy for Social Justice: A Global Action and Reflection Guide, str. 8. Kumarian Press, Inc., Connecticut, USA. Napomena: Ova definicija se fokusira na postizanje pozitivnih rezultata koji nam pomažu da dođemo do boljeg sveta. Ona pokazuje da javno zagovaranje ima veze sa politikom. Prema ovoj definiciji, javno zagovaranje vrše advokati koji nisu nužno pogođeni ljudi, sa ciljem da promene odnose moći između institucija i građana. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 12

15 Javno zagovaranje koje je usredsređeno na građane je organizovan politički proces koji uključuje usklađene napore ljudi da promene politiku, postupke, ideje i vrednosti koji ovekovečuju nejednakost, predrasude i izostavljanje. Ona ojačava sposobnost građana kao donosilaca odluka i gradi odgovornije i pravednije institucije moći. VeneKlasen, Lisa, and Miller, Valerie, A New Weave of Power, People, and Politics: An action guide for policy and citizen participation. str. 22. World Neighbors, Oklahoma, USA. Napomena: Ova definicija javnog zagovaranje jasno govori o javnom zagovaranju kao o političkom procesu koji zahteva angažovanje i napore ljudi da osiguraju sistemsku pravdu i jednakost. Funkcionalna definicija javnog zagovaranja u ovom priručniku Javno zagovaranje je organizovan politički proces vođen od strane ljudi a kroz koji obični građani, posebno nepovlašćeni i marginalizovani, shvataju svoja prava i moć i koriste ih kako bi uspešno i jednako učestvovali u procesu donošenja odluka na svim nivoima sa namerom da uvedu sistemsku jednakost i pravdu i pozitivno utiču na kvalitet života ljudi. Vežbanja: Miler (1997) 9 pronicljivo kaže da Verujemo da se javno zagovaranje najbolje definiše kontekstualno, S obzirom na gore naveden Milerov citat, a pošto smo saznali elemente i karakteristike koje definišu javno zagovaranje, i razmotrili nekoliko radnih definicija javnog zagovaranja, sa kolegama koji vas okružuju prodiskutujte o vašoj sopstvenoj definiciji javnog zagovaranja koja odgovara vašem kontekstu. Napišite je ispod. Ne zaboravite da je podelite sa vašim timom i sa drugim grupama. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 13

16 Vrste javnog zagovaranja Postoje tri vrste javnog zagovaranja 10 : Samozastupanje Zalaganje za određeni slučaj Zalaganje za određenu opštu stvar Samozastupanje, zagovaranje za određeni slučaj, zagovaranje za određenu opštu stvar/javno zagovaranje Samozastupanje je zauzimanje za, zastupanje interesa, ili odbrana sopstvenih prava. Postoje slučajevi kada pojedinac mora da bude sam sebi advokat. Nekoliko primera će ilustrovati ovu ideju. Ako izvršite uplatu vašom VISA kreditnom karticom, a izveštaj sledećeg meseca pokazuje da još uvek dugujete novac toj kompaniji moraćete lično da razgovarate kako biste razjasnili situaciju. Moraćete da odete u kompaniju, ponesete račun koji pokazuje da ste platili, i da ih zamolite da tačno zaduže vaš račun. Ako vam stigne telefonski račun i na njemu ima naplaćenih telefonskih poziva koje vi niste zvali, moraćete da idete u telefonsku kompaniju i razjasnite zbrku. To je javno zagovaranje. To je samozastupanje. Zalaganje za određeni slučaj (ili ponekad nazivano Individualno javno zagovaranje ) je zauzimanje za, zastupanje interesa ili odbrana prava druge osobe ili određene grupe ljudi koji nisu u poziciji da sami brane svoja prava u datom trenutku. Postoje slučajevi kada pojedinac ili organizacija mogu da odluče da zastupaju nekog drugog ili neku drugu grupu ljudi. Ovde primer može biti od pomoći. Postojao je slučaj u Egiptu u kom je neko podneo tužbu pred sudom da natera bračni par da se razvede kada ni jedno od supružnika nije htelo razvod. Problemi su bili veliki ali par nije želeo da se razvede. Grupa egipatskih advokata se dobrovoljno javila da uzme slučaj i odbrani bračni par na sudu. Advokati su odbranili pravo bračnog para da ostanu zajedno. Ovo je bio primer javnog zalaganja za određeni slučaj. Organizacije će često učestvovati u javnom zalaganju za određeni slučaj ako primete da se radi o nekom opštem principu ili da će slučaj biti presedan. Javno zalaganje za određenu opštu stvar ili javno zagovaranje je zauzimanje za, zastupanje interesa i odbrana prava ljudi uopšte odnosno javnosti. Dok javno zalaganje za određeni slučaj usmerava svoje napore na jedan određen slučaj, jednu određenu osobu ili jednu određenu grupu, javno zalaganje za određenu uopštu stvar se koncentriše na zastupanje ljudi uopšte ili čak cele javnosti, kao što je u slučaju pitanja životne sredine. Organizacija uključena u javno zalaganje za određenu opštu stvar može da rešava probleme vezane za kategorije kao što su žene, radnici, deca ili životna sredina. Središte ovog vodiča je uglavnom na javnom zalaganju za određenu opštu stvar/javnom zagovaranju, iako bi veći deo ovog priručnika mogao da se primeni i na druge vrste javnog zagovaranja. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 14

17 Predviđeni ishodi javnog zagovaranja 11 Sledeći dijagram prikazuje, u glavnim crtama, predviđene ishode javnog zagovaranja. Uopšteno govoreći, postoje tri glavna predviđena ishoda javnog zagovaranja. 1) Promena politike: Problem se rešava izmenom zakona, kreiranjem određenog vida politike, izdavanjem uredbe, itd. Ovo je verovatno najlakši nivo da se postigne predviđeni ishod i prva stvar na koju ljudi pomisle pri spomenu ove reči. Pa ipak, usredsređivanje samo na postizanje ovog ishoda bez uzimanja u obzir druga dva ishoda bi verovatno dovelo do naglašavanja nemoći marginalizovanih i ljudi u nepovoljnom položaju. Zamislite, na primer, da je cilj promena date politike. Najkraći i najbolji put da se to uradi je da se ubedi moćna osoba ili grupa da usvoje naše načelo i da oni koji uređuju politiku govore u naše ime. U ovom modelu, javno zagovaranje se nalazi između elite i donosilaca odluka. Primenom ovog modela, obični ljudi, marginalizovani i grupe ljudi u nepovoljnom položaju će se uvek osećati kao da nemaju moć, ili bolje rečeno, da njihova snaga leži u dobrim ljudima koji saosećaju sa njima i žele da im pomognu kroz činjenje dobrog dela sa najboljom namerom. Na kraju, elita koja se sažalila na ljude u nepovoljnom položaju i marginaliozovane grupe će imati više moći a ove grupe će se osećati još nemoćnijim bez pomoći ovih elita. Ako se usredsredite na političko zagovaranje kao na jedini izlaz, to može oslabiti poziciju običnih građana, marginalizovanih grupa kao i ljudi u nepovoljnom položaju. 2) Promena sistema: U ovoj kategoriji ishoda, promena prevazilazi usredsređivanje na jednu politiku ili jedan zakon, kako bi se posvetila sistemu u kom institucije donose javne odluke i politike. Tako je posvećena pažnja mukotrpnom procesu pregovaranja između grupa i faktora odlučivanja, pri čemu su procesi donošenja odluka racionalizovani i učinjeni jasnijim, uz povećano učešće običnih građana, marginalizovanih grupa kao i ljudi u nepovoljnom položaju. Proces donošenja odluka se menja radi uspešnijeg načina ostvarivanja: a) Angažovanja grupa građana u procesima donošenja odluka; b) Transparentnosti donošenja odluka; i c) Odgovornosti donosilaca odluka pred građanima; i grupama građana. Za ovaj ishod može da bude potrebna jedna velika kampanja ili nekoliko kampanja da bi se ubedili donosioci odluka da promene procese donošenja odluka na taj način. 3) Demokratska promena: u ovoj kategoriji ishoda, obični građani, pogotovo marginalizovani i oni u lošem položaju, su svesni svog prava i moći da učestvuju i prava da uspešno učestvuju u procesima donošenja odluka na svim nivoima. Ovo je krajnja kategorija ishoda javnog zagovaranja koja dugo traje i za koju ponekad treba čak i više od jedne generacije da bi se dostigla. Prilično je teško JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 15

18 dostići ovaj ishod jer on nastoji da promeni kulturna verovanja i stavove stvorene dugim i sistematskim procesom otuđenja i socijalizacije kako bi izbacili marginalizovane grupe iz procesa donošenja odluka. U bilo kojoj aktivnosti javnog zastupanja, moramo da uzmemo u obzir sve tri grupe ishoda, u suprotnom, ako promenimo politiku u jednom ili dva njena vida, a pri tome se ne pozabavimo okruženjem koje donosi odluke ili kritičnim elementom jačanja moći naroda i njegovim delotvornim učešćem u procesu donošenja odluka, ograničićemo proces javnog zagovaranja. Iako su sve tri grupe ishoda usko povezane, od izuzetne je važnosti da uočimo da je kranji cilj kome treba da težimo dok se bavimo javnim zagovaranjem da pomognemo ljudima da steknu samopouzdanje u svojoj moći i koriste ovu moć da efikasno učestvuju u procesima donošenja odluka. Posedovanje moći naroda i njegovo aktivno sudelovanje kao krajnjeg cilja javnog zagovaranja oslobađa javno zagovaranje od ograničenog gledišta da je promena politike njen primarni cilj. U postizanju ishoda sve tri grupe, jako građansko društva ima kritičnu ulogu u obezbeđivanju sredstava ljudima da izraze svoja mišljenja i da se organizuju u rešavanju problema koji ih brinu. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 16

19 OČEKIVANI ISHODI JAVNOG ZAGOVARANJA Demokratskapromena Građani su svesni svoje moći i koriste je da bi uspešno učestvovali u procesima donošenja odluka. Instituiconalna Promena Proces donošenja odluka se menja radi većeg: Učešća građana Jasnoće Odgovornosti Promena politike Problem se rešava menjanjem zakona, kreiranjem određenog vida politike, izdavanjem uredbi itd. Jako građansko društvo JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 17

20 Vežbanja Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja, identifikujte svrhu vaše kampanje prema trima kategorijama ishoda javnog zagovaranja: Politički ishodi: Institucionalni ishodi: Demokratski ishodi: JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 18

21 2. POGLAVLJE: PRISTUP ZASNOVAN NA PRAVIMA: TEORETSKI OKVIR ZA JAVNO ZAGOVARANJE a. Uvod PZP i njegovi principi Pristup razvoju zasnovan na potrebama je decenijama preovlađivao na polju socijalne pravde. Pristup zasnovan na potrebama je bio poboljšanje dobročinstva, ili kako neki ljudi vole da kažu, model velikodušnosti, pristup koji je prethodno preovladavao socijalnom pravdom i razvojem. U to vreme, pristup zasnovan na potrebama je bio koristan jer je pomagao u uspostavljanju dijaloga između pomagača i siromašnih i zahtevao je sve veće učešće siromašnih. Iako je pristup zasnovan na potrebama zahtevao učešće, naglo je prestao da se bavi politikom i propisima jer se činilo kao da učestvuju u politici. Pogotovo što je preovladavalo gledište da NVO ne bi trebalo da učestvuju u politici, većina NVO uključujući najveće, je izbegavala sve što je moglo da liči na politiku, uključujući procese kreiranja politike a donatorske agencije nisu želele da budu optužene da se mešaju u ove stvari. Na primer, CARE International, jedna od najvećih međunarodnih NVO u celom svetu, je do skoro izbegavala da učestvuje u promenama politike van delokruga (svojih) programa, u zemljama u kojima je radila.(sprehman & Pelton, ). Pristup zasnovan na potrebama ima nekoliko mana koje su sprečile ozbiljniji i potpun pristup socijalnoj pravdi. Ove mane obuhvataju: Očuvanje slike siromašnih kao primalaca poklona od dobronamernih ljudi. Siromašni i ljudi u nepovoljnom položaju, kao primaoci pomoći od drugih, i dalje im je bila neophodna pomoć u zadovoljavanju Podrazumevalo je da nema obaveza prema političkim krugovima i drugim uticajnim deoničarima. Prosto je isticalo dobronameran pristup mentaliteta hajde da pomognemo onima kojima pomoć treba kadgod možemo. Dobronamerni ljudi ili vlade, su zadovoljavali potrebe siromašnih i ljudi u nepovoljnom položaju samo ako imaju raspoloživa sredstva; Intervencije najvećim delom vrše na mikro nivou sa minimalnim naporima na makro nivou, državnom ili međunarodnom; i Izazivalo frustracije pošto je podsticalo ljude da učestvuju na njihovom nivou, ali ih je odvraćalo od učešća u višim krugovima kreiranja politike. Države u razvoju su na sednicama Ujedinjenih Nacija pola veka raspravljale o potrebi da se pravo na razvoj prizna kao ljudsko pravo. Sa rastom procesa globalizacije, nekoliko političkih promena u svetu i porastom pritiska od strane zemalja u razvoju 14, (generalna skupština Ujedinjenih Nacija je usvojila Deklaraciju o pravu na razvoj, rezolucija 41/128 od 4. decembra 1986) 15. Ova deklaracija je dala veliku pomoć pristupu razvoja zasnovanom na pravima i označila je novo doba u razvitku mišljenja. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 19

22 Pravo na razvoj je neotuđivo ljudsko pravo pomoću koga svako ljudsko biće i svi ljudi imaju pravo da učestvuju, doprinose i koriste ekonomski, socijalni, kulturni i politički razvoj, u kom sva ljudska prava i fundamentalne slobode mogu u potpunosti da budu ostvareni. Deklaracija o pravu na razvoj usvojena na Generalnoj skupštini, rezolucija 41/128 od 4. decembra Član b. Principi pristupa zasnovanog na pravima Pristup zasnovan na pravima (PZP) je obeležio novi pristup razvoju. Gledanje na razvoj kao na skup ljudskih prava koja moraju da budu ispunjena je podrazumevalo sledeće karakteristike koje se odnose na svako ljudsko pravo. Sledi nekoliko principa koji dolaze sa novim sistemom referencije ljudskih prava 17. i. Univerzalnost Ljudska prava se odnose na sve, svuda i pod svim uslovima! Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima 18. Univerzalno gledište je ono po čemu se ljudska prava razlikuju od drugih stečenih prava kao što su građanska prava i ugovorna prava. U tom smislu, ljudska prava su neotuđiva jer ne mogu biti oduzeta nekome ili dobrovoljno ustupljena 19. ii. Nediskriminacija i Jednakost Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti. 20 Važno je primetiti da, u nastojanju da se postigne jednakost, države bi možda trebalo da imaju afirmativne akcije kako bi pomogle doprinosu jednakosti tradicionalno marginalizovanim i grupama ljudi u nepovoljnom položaju. Jednakost u razvoju može da zahteva od nas da primenimo drugačiji tretman prema grupama ljudi u nepovoljnom položaju koji su tradicionalno i sistemski diskriminisani. Na primer, jezička prepreka se koristi kako bi se diskriminisale neke grupe domorodaca od kojih se zahteva da rade na nekom drugom jeziku a ne na maternjem kako bi dobile državni posao. Drugi primer su Afroamerikanci koji su bili lišeni ljudskih prava zbog svoje rase. iii. Nedeljivost Prava su nedeljiva, i trebalo bi da budu tako posmatrana. Ni jedno pravo nije važnije od drugog. Na primer, ne možemo da pregovaramo sa jednom grupom da dobijemo neka prava a da se odreknemo nekih drugih. Celokupna ideja vezana za prava je da ona moraju biti sprovedena. Drugim rečima, postoji obaveza da se ova prava daju onima koji ih poseduju. Koristeći PZP za razvoj, možemo da postavimo prioritete kako bismo obezbedili prava, ali to ne znači da ćemo se odreći drugih prava. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 20

23 iv. Međusobna zavisnost i međusobna povezanost: Sva ljudska prava su usko povezana i zavise jedna od drugih i utiču jedna na druge. Pravo na obrazovanje utiče na pravo na rad a pravo na rad utiče na pravo na dobro zdravlje i obrnuto. Ovaj princip nam pomaže da povežemo uzročnike problema sa njihovim simptomima. v. Učešće 21 Učešće je bitno pravo izneseno u prvom članu Deklaracije o pravu na razvoj UN. To znači da svako ima pravo da u potpunosti slobodno doprinosi, učestvuje i uživa u političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvoju svoje zajednice. 22. Pravo na učešće mora da bude zaštićeno i garantovano od strane države i drugih entiteta. vi. Vladavina prava 23 Prava moraju biti zaštićena kako jakom legislativom tako i nezavisnim sudskim sistemom kako bi uverila da je zakon pravičan i da se primenjuje na svima. vii. Odgovornost Ovo je još jedan ključan princip ljudskih prava. Svi ljudi imaju prava i nazivaju se nosioci prava. Narod ili lica koja su obavezi da donesu i obezbede ova prava se nazivaju nosioci dužnosti. Možemo da se setimo bilo koga da je nosilac prava i nosilac dužnosti. Pa ipak, veoma često nosioci dužnosti su države koje su odgovorne za zaštitu ljudskih prava i njihov pristup tim pravima. Većinom su države odgovorne ljudima i međunarodnoj zajednici u pogledu šta rade da zaštite i donesu ljudska prava u njihovim zemljama. PZP priznaje da i druge ne-državne strane mogu da budu nosioci dužnosti. Odgovornost se vrši tako što država kao glavni nosilac dužnosti radi sledeće 24 : Prihvata odgovornost za uticaj koji ima na živote ljudi; Sarađuje tako što nudi informacije, preduzima transparentne poslove i sluša stanovišta ljudi; i, Adekvatno reaguje na ta stanovišta (UNDP, 2000). Ovaj poslednji princip, odgovornost, je centralni deo pristupa zasnovanog na pravima kao okvira za javno zagovaranje socijalne pravde 25. Princip odgovornosti je najvećim delom pomogao licima koji se bave pružanjem razvojne pomoći da se njihovo bavljenje politikom uspostavi kao legitiman vid delatnosti. Javno zagovaranje potiče od principa da grupe građana uzmu učešće u političkom procesu i da uokvire razvojni proces kao politički. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 21

24 c. Nosioci prava i Nosioci dužnosti i. Glavni nosilac dužnosti: Države U pristupu zasnovanom na pravima je pretpostavljeno da je svaki čovek inherentno nosilac prava koji bi trebalo da uživa u univerzalnim ljudskim pravima koja moraju biti garantovana. Ratifikovanjem različitih ugovora o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, države automatski preuzimaju na sebe glavne uloge u garantovanju ovih prava ili, po jeziku PZP, glavnih nosilaca dužnosti (Ljungman, ). Države moraju da izvrše svu neophodnu proceduru kako bi garantovali prava svojim građanima. Ljungman (2004) ovako navodi van Vereltov opis obaveza države kao glavnog nosioca dužnosti Obaveze državnih strana prema Međunarodnom zakonu o ljudskim pravima Obaveza da poštuje zahteva od države i svih njenih organa i zastupnika da se uzdrže od sprovođenja, finansiranja ili tolerisanja bilo kakvog postupka, politike ili zakonske mere koja krše integritet pojedinaca ili udaraju na njihovu slobodu da pristupe sredstvima radi zadovoljavanja potreba. Ona takođe zahteva da zakonodavni i administrativni propisi uzmu u obzir zagarantovana prava. Obaveza da štiti obavezuje državu i njene zastupnike da spreči kršenje prava od strane drugih pojedinaca ili ne-državnih činilaca. Tamo gde se dođe do kršenja prava država mora da garantuje pristup pravnom leku Obaveza da ispuni uključuje probleme javnog zastupanja, javnih troškova, državne propise ekonomije, odredbe osnovnih usluga i povezane infrastrukture i redistributivne mere. Dužnost da ispuni obuhvata aktivne mere koje su neophodne za garantovanje prilika za pristup ovlašćenjima. (van Verelt, 2001) Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. str. 6. november Sledi primer koji je priređen iz Fundar, et al ( ). On ilustruje različite uloge država u zajemčenju prava na tri nivoa. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 22

25 Vid prava Dostupnost hrane Prehrambeni sadržaj hrane Obaveza da poštuje Sačuvati ljudima postojeći pristup hrani Sačuvati postojeće prehrambene nivoe Obaveza da štiti Spreči druge da posegnu za ovim zadovoljstvom (npr.graditelji koji preuzimaju poljoprivredno zemljište) Štiti čistoću prehrambenog kvaliteta hrane od zagađenja (npr. korišćenjem otrovnog veštačkog đubreta) Obaveza da izvrši Propiše programe kako bi obezbedila veći pristup hrani Preuzme korake radi povećanjap prehrambenog prinosa i prehrambenog kvaliteta hrane. ii. Moralni nosioci dužnosti: Ne-državna lica Iako država ima ulogu glavnog nosioca dužnosti, postoje i druga ne-državna lica koja imaju obavezu da poštuju, štite i izvršavaju prava ljudi. Neka literatura upućeju na ova ne-državna lica kao na moralne nosioce dužnosti. Sledeći Ljungmanov citat (2004) opisuje uloge i kategorije moralnih nosilaca dužnosti. Obaveze drugih strana Moralni nosioci dužnosti naznačeni u predgovoru [Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima] mogu se podeliti u sledeće grupe: Primarni nosioci dužnosti npr. roditelji deci, nastavnici učenicima, policija osumnjičenim za prestup, doktori/sestre pacijentima, poslodavci zaposlenima; Sekundarni nosioci dužnosti npr. institucije i organizacije sa trenutnom sudskom nadležnošću naspram.primarnih nosilaca dužnosti npr. direktori škola, organizacije zajednica, bolničke administracije,itd.; Tercijarni nosioci dužnosti npr.institucije i organizacije na višem nivou/ sa još većom sudskom nadležnošću (NVO, agencije za pomoć,organizacije privatnog sektora); Spoljni nosioci dužnosti npr. države, institucije, organizacije bez direktnog angažovanja npr. STO, UN, MNVO, Savet bezbednosti,afriči savez Ljungman, Cecilia M., COWI. Applying a Rights-Based Approach to Development: Concepts and Principles, konferencijski rad: The Winners and Losers from Rights-Based Approaches to Development. str. 6. novembar Međutim, važno je napomenuti da se javno zagovaranje vrši na dva nivoa: JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 23

26 Sa nosiocima prava da im pomogne da ostvare svoja prava na zakonski način dok se bave zaštitom prava drugih. Rad pogotovo sa ljudima u nepovoljnom položaju i marginalizovanih nosilaca prava je od izuzetne važnosti kao pomoć pri ponovnom sticanju pouzdanja u njihovu sposobnost da jednako i u potpunosti učestvuju u procesu donošenja odluka. Ovo je razlog zbog kog ova tačka prethodi tačku rada sa nosiocima dužnosti. Sa nosiocima dužnosti bili oni država ili ne-država da urade sledeće: o Budu pažljivi i vođeni pravima ljudi u njihovim naporima da poštuju, štite i cene ova prava; i o Da urade najbolje što znaju kako bi ne samo ispunili ova prava već i učinili sve da budu odgovorni i puni razumevanja prema ljudima. Pristup zasnovan na pravima za razvoj u središte svog delovanja stavlja zaštitu i ostvarivanje ljudskih prava. On koristi ustanovljene i priznate standarde ljudskih prava kao zajednički okvir za procenjivanje i vođenje inicijativa održivog razvoja. Sa ovog stanovišta, krajnji cilj razvoja je da svima garantuje ljudska prava. Stalni napredak u poštovanju, unapređivanju i ispunjavanju obaveza u oblasti ljudskih prava predstavlja put ka dostizanju željenog razvoja. Pristup zasnovan na pravima za razvoj je i vizija i oruđe: ljudska prava mogu da budu sredstva, ciljevi, mehanizmi razvoja i fokus za održiv ljudski razvoj. (AWID) Ujedinjene Nacije Filipini. Rights-Based Approach to Development Programming: Training Manual. Jul 2002, str d. Upletenost PZP za razvoj i javnog zagovaranja PZP koji se bavi pitanjima razvoja je možda u modi ovih dana.već dobija kritike na račun toga koliko je primenjiv na probleme razvoja u svakodnevnom životu. Uprkos tome, PZP je imao veliki uticaj na polju razvoja i javnog zagovaranja, uključujući i sledeće: Pristup zasnovan na potrebama bi nas naveo da se bavimo određenim zajednicama ili grupama ljudi. Stoga, on nas tera da razmišljamo o izolovanim slučajevima i grupama. Dok sa druge strane, pristup zasnovan na pravima počinje sa univerzalno priznatim ljudskim pravima i dovodi nas do zajednica koje ne uživaju ova prava. Kao što ni ropstvo ni aparthejd nisu prirodni tako nije ni siromaštvo. Stvorio ga je čovek i može biti prevaziđen i iskorenjen postupcima ljudi. A prevazilaženje siromaštva nije gest dobročinstva.to je čin pravde. To je zaštita osnovnog ljudskog prava, prava na dostojanstvo i pristojan život. Nelson Mandela na govoru u Londonu,2005, na sastanku G7 finansijskih ministara JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 24

27 Siromaštvo i razvoj u Pristupu zanovanom na pravima 28 Pristup zasnovan na pravima smatra da ako se nekoj osobi ne ispuni nekoliko ljudskih prava kao što je pravo na hranu, zdravlje, obrazovanje, obaveštenost, učešće itd da je ta osoba siromašna. Siromaštvo je prema tome više od nedostatka sredstava to je ispoljavanje izuzimanja i nemoći. Ostvarenje ljudskih prava i proces razvoja nisu razdvojeni u ovom kontekstu. Na protiv, razvoj postaje podskup procesa ispunjenja ljudskih prava. U stvari, sam razvoj je priznat kao ljudsko pravo. 1 Sve veći broj zajednica i grupa koje se bave razvojem je počelo da uspostavlja vezu između onoga što treba da ostvare u svojim razvojnim programima i onoga šta se dešava na polju politike. Tabu tema mi nemamo veze sa politikom je već razbijena. Zajednice ljudi u nepovlašćenom položaju i marginalizovanih grupa su počeli da sagledavaju svoje probleme kao neispunjena prava! Potrebe su se pretvorile u prava. 1 Svetska konferencija o ljudskim pravima, održana u Beču 1993, opet je konsensusom potvrdila pravo na razvoj kao univerzalno i neotuđivo pravo i da je ono integralni deo osnovnih ljudskih prava. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 25

28 e. Poređenje između Pristupa zasnovanog na pravima i Pristupa zasnovanog na potrebama Sledeća tabela nudi poređenje između pristupa zasnovanog na potrebama (PZPo) i pristupa zasnovanog na pravima. Važno je da se napomene da je ovo poređenje zasnovana na pretpostavci da PZPo samo nastoji da zadovolji potrebe. Izlišno je reći da su mnoge grupe koje su primenjivale PZPo takođe pokušale da reše sistemske problemi a njihovi napori su postepeno i značajno doprineli trenutnom obliku PZP. Taj referentni sistem će možda biti od značaja pri utvrđivanju razlike između ova dva pristupa. PRISTUP ZASNOVAN NA POTREBAMA Zasnovan na procenjenim potrebama Potrebe su referentna tačka, što podrazumeva intervencije na lokalnom i mikro nivou Potrebe su primerene grupi koja ima takvu potrebu Uzima u obzir nalaženje novih sredstava Uzdržava se od politike i procesa kreiranja politike Pojedinačno se pristupa potrebama Može biti rešen otklanjanjem simptoma (ako obezbedimo sredstva koja pokrivaju potrebe) Traži pomoč od zvaničnika i nosilaca moći Stavlja socijalno ugrožene ljude u podređen položaj time što od drugih traži da zadovolje njihove potrebe Bez obaveze da se zadovolje potrebe. Potrebe se zadovoljavaju kada ima raspoloživih sredstava Ima sklonost ka pomaganju onima kojima je pomoć potrebna ali ne i najugroženijima (Prioritet su niski troškovi a veliki učinak). Ima za cilj da ublaži nevolje Obično nije pravno obavezujući za glavne učesnike Podstiče učešće unutar zajednice uz mogućnost saradnje sa drugim grupama. PRISTUP ZASNOVAN NA PRAVIMA Zasnovan na utvrđenim ljudskim pravima Kršenje prava se uzima kao polazna tačka koja nas upućuje na analizu i postupke na strukturnom i makro nivou 29 Prava su univerzalna i tiču se svih ljudi na svakom mestu Uzima u obzir preraspodelu postojećih sredstava Politika je centar razvojnog procesa Prava su neprenosiva i nedeljiva. Mora da analizira i rešava strukturalne, sistemske pa čak i svetske uzroke problema Smatra odgovornim državne zvaničnike i nosioce moći Pomaže ljudima da povrate svoje dostojanstvo zahtevajući njihova ljudska i građanska prava Države, nosioci moći i međunarodna tela su u obavezi da ispune prava Naginje kao tome da se bavi ljudima čija su prava najviše kršena i uskraćivana 30. Ima za cilj da se posveti strukturalnim nepravdama 31 Daje zakonsku snagu razvoju 32 Nameće zajedničku saradnju i udruživanje različitih grupa 33 JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 26

29 f. Primeri primene PZP Ako zasnujete vaše postupke na PZP to može dovesti do promene shvatanja koraka koje treba preduzeti. 34. Nezaposlenost je uobičajen problem u većini seoskih sredina u mnogim državama u razvoju. Pri rešavanju ovog problema a koristeći PZPo, mnoge organizacije koje se bave pružanjem razvojne pomoći su uvidele da je potreba mladih ljudi da se dokvalifikuju, u pogledu kompjutera i engleskog jezika, kako bi povećali svoju konkurentnost u zapošljavanju. Mnogi mladi su se priključili ovim programima za obuku ali i dalje nisu mogli da se zaposle. Korišćenjem PZP, grupe koje se bave pružanjem razvojne pomoći i zajednice na koje se to odnosi, ispituju kako različiti vidovi politike podstiču ulaganja u seoskim sredinama i kako da imamo regulativu koja stimuliše investitore da dođu u ova mesta i da zaposle lokalno stanovništvo, uz pružanje neophodne obuke koji bi mogle da povećaju konkurentnost lokalne omladine. U mnogim slučajevima nasilja u kući, PZPo okvir bi doveo do preduzimanja mera kako bi se podigla svest društva, pružanjem terapije članovima porodica žrtava nasilja, obično žena i dece, i izgradnjom sigurnih kuća za žrtve nasilja. Ako koristimo PZP okvir, te mere bi mogle da uključuju uvođenje nove legislative koja jasno kažnjava nasilje u kući, i postojanje regulative koja uključuje u školsku nastavu časove o pravu i načinima za postizanje bezbednog okruženja kao i načine prijave slučajeva nasilja u kući. Vežbanja Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja: 1. Imenujte jedan problem na kome radite u vašoj organizaciji(ma)-mreži. Opišite njegove sadašnje okvire. 2. Koristeći sledeću tabelu, identifikujte prava koja mogu da se odnose na vaš problem. 3. U drugoj koloni identifikujte nosioce prava koji su u vezi sa vašim problemom. 4. U trećoj koloni, identifikujte glavne i moralne nosioce dužnosti koji bi trebalo da garantuju označena prava. 5. Kako je bavljenje ovim pojedinostima uticalo na izradu vaše strategije? Napišite 3 ili 4 saveta koja ćete koristiti kada budete formulisali vašu strategiju. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 27

30 POČETNA PZP PROCENA NAŠIH PROBLEMA Kratak opis vašeg problema: PRAVA NOSIOCI PRAVA NOSIOCI DUŽNOSTI SAVETI ZA STRATEGIJU GLAVNI (DRŽAVA) MORALNI (NE-DRŽAVNI) JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 1

31 3. : VAŽNI KONCEPTI ZA JAVNO ZAGOVARANJE SOCIJALNE PRAVDE Ovo poglavlje pokriva ključne koncepte koji su usko povezani sa javnim zagovaranjem, uključujući legitimnost, verodostojnost, transparentnost, odgovornost i preuzimanje rizika. Javno zagovaranje je povezano sa kritičkim konceptima koji moraju da se uzmu u razmatranje ako želimo da se bavimo javnim zagovaranjem socijalne pravde koje vodi do davanja slobode i političke moći svim ljudima, pogotovo marginalizovanim i onim u nepovoljnom položaju. Slede neki od ovih koncepata. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 1

32 Legitimnost Legitimnost je jedan od najkritičnijih koncepata u bavljenju javnim zagovaranjem. Ako OGD traže od zvaničnika i nosilaca moći da budu odgovorni njima, one moraju da dokažu svoju legitimnost tim zvaničnicima i nosiocima moći. Grupe javnog zagovaranja bi trebalo uvek da rade na ustanovljavanju i jačanju njihove legitimnosti. Postoje dva stuba legitimnosti: legitimnost zasnovana na određenoj stvari i legitimnost zasnovana na ljudima. i. Legitimnost zasnovana na određenoj stvari U javnom zagovaranju socijalne pravde, legitimnost nije samo zasnovana na valjanom zastupanju grupe ljudi ili organizacija već i na zakonitom slučaju. U mnogim situacijama, Kumi Niado, generalni sekretar i izvršni direktor CIVICUS-a ima običaj da dâ strašan primer: da Kjukluksklan, nasilna, rasistička grupa koja je počinila mnoga krivična dela, uključujući ubistva i zlonamerne paljevine, nad crncima i drugim manjinama u Sjedinjenim Američkim Državama jeste, ustvari, grupa građana koju podržavaju pravi ljudi i koja ima svoje birače. Pitanje koje se ovde postavlja jeste da li je ispravno zastupati ovu stvar? Uvek bi trebalo da određene stvari za koje se borimo sprovedemo kroz kritičan test vrednosti koji Kohen, et al ( ) identifkuju (str. 7-10), i kroz različite deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija kako bismo se uverili da određene stvari zaslužuju naše napore i borbe. Od presudne je važnosti da znate da neke određene stvari možda neće biti popularne među ljudima u vašoj zajednici, ili da neće biti popularne u početku. Mnoge široko prihvaćene stvari i vrednosti u početku nisu bile prihvaćene u našim zajednicama. Primer takvih vrednosti je obrazovanje žena pre oko 200 godina, ili vrednost odgajanja dece bez korišćenja nasilnih kazni. Nepostojanje ili odbijanje nekih vrednosti ne znači nužno da te vrednosti nisu dobre. One mogu jednostavno da znače da moramo naporno da radimo kako bismo odbacili duboko ukorenjene postojeće vrednosti i izgradili jako biračko telo oko njih. Možemo uvideti dve krajnosti legitimnosti zasnovanoj na određenoj stvari. Prva krajnost je da dok god ljudi podržavaju neku određenu stvar, ona mora biti ispravna. U tom slučaju, možda na kraju završimo sa organizacijom kao što je Kjukluksklan ili sa aparthejd režimom u Južnoj Africi. Druga krajnost je kada se ljudi koji stvaraju kampanje za javno zagovaranje oslanjaju na neku dobru stvar umesto da se trude da izgrade jako biračko telo. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 2

33 Vežbanja Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja, razmotrite stvari koje ste identifikovali za rad, ili one na kojima već radite. Napišite 2-3 najvažnije stvari za koje se borite. Koliko su one u saglasnosti sa Univerzalnom deklaracijom ljudskih prava UN? Koje su to druge zajedničke vrednosti koje ove stvari zagovaraju? ii. Legitimnost zasnovana na ljudima Pošto smo utvrdili legitimnost stvari koju zagovaramo, koja i dalje predstavlja jedan od načina utvrđivanja legitimnosti javnog zagovaranja. Drugi stub legitimnosti javnog zagovaranja je da izgradimo jako biračko telo za našu određenu stvar i u potpunosti se oslonimo na ljude da oni vode kampanju, to je ono što Miler ( ) opisuje u svojoj knjizi. Miler dokazuje da je legitimnost prosto vezana za pitanje ko ima pravo da govori u ime grupe ili problema. Ona govori o ovoj dilemi zastupanja kojima bi NVO i OGD trebalo da se pozabave. To isto teško pitanje se odnosi i na druge grupe kao što su donatori koji govore u ime primalaca, međunarodne organizacije koje govore u ime svojih nacionalih ili lokalnih organizacija, itd. Sledi nekoliko pitanja koja Miler predlaže da grupe koje se bave javnim zagovaranjem postave sebi kako bi razmotrile svoju legitimnost zasnovanu na ljudima 37. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 3

34 U čije ime govori vaša organizacija [ili mreža]? Pod čijim ovlašćenjem ili na osnovu čega govori naša organizacija [ili mreža]? Ko nam daje ovlašćenje ili pravo da govorimo? Kako se dobija to ovlašćenje? Kroz upravu sačinjenu od ljudi iz zajednice, vođe NVO i uglednih građana? Biranjem predstavnika od strane članova grupe? Procesima demokratskog donošenja odluka? Kroz konsultacije sa zajednicama? Kako možemo da povećamo našu legitimnost? Miller, Valerie; Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection,str. 14. Institute for Development Research, Boston Massachusetts, USA. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 4

35 b. Kredibilitet Kredibilitet se definiše kao nešto čemu se može verovati ili što je pouzdano 38. Kada se radi o javnom zagovaranju, trebalo biste da proverite koliko je verodostojna i pouzdana vaša organizacija ili mreža. Ako kažete nešto što je stvarno istinito, ali ako još niste izgradili kredibilitet kod ljudi, ili ako je vaš kredibilitet sumnjiv iz nekog razloga, ljudima će biti teško da vam posvete pažnju, pogotovo ako je vaš kredibilitet bio pod negativnim uticajem iz bilo kog razloga. Veoma je teško izgraditi kredibilitet, i, izlišno je uopšte govoriti o tome, da je vrlo lako da se uništi. Miler ( ), str. 15, nudi sledeće savete o tome kako da izgradite kredibilitet. Kredibilitet je recipročan.ako ste puni razumevanja i odgovorni prema članovima vaše organizacije (kako grupa na koje to utiče tako i grupa koje su spremne da im pomognu) onda će vaša organizacija dobiti priličnu legitimnost i kredibilitet kako u javnom zagovaranju tako i u programima razvoja. Obećajte rezultate koje možete da ostvarite. Objavljivanje preambicioznih ciljeva koje organizacija ne može da ispuni smanjuje pouzdanost te organizacije. Pružite informacije koje su zasnovane na dokazima ili su iz pouzdanih izvora. Podržite veoma cenjene pojedince ili organizacije. Vodite računa o činiocima kao što su godište, obrazovanje, finansijska transparentnost, svest o nezavisnosti, o tome da se bavite programima visokog kvaliteta, i da radite u ime javnosti. Imajte jasnu i stalnu komunikaciju sa vašim članovima, i po potrebi koristite odgovarajuća posrednička sredstva. Parafrazirana: Miller, Valerie; Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 15. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA. Sam kredibilitet ne može da odredi da li bi trebalo da uzmete učešće u kampanji javnog zagovaranja. On će samo podržati vaš rad na polju javnog zagovaranja 40. Štaviše, ako ne uživate kredibilitet u vezi sa određenim procesom a vaše učešće bi moglo da mu naudi, trebalo bi da razmislite o isključivanju iz tog procesa. Na primer, ako ocenite da će vaše učešće, iz bilo kog razloga, biti protumačeno kao pokušaj da promovišete jedan od vaših (ili vašeg osnivača) proizvoda ili usluga naspram nekog drugog, možda je bolje za vašu grupu da se povuče kako bi sprečila da nanese bilo kakvu štetu procesu. Slede pitanja priređena iz Sprehman i Pelton ( ): JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 5

36 KONTROLNA LISTA KREDIBILITETA Možete li vi, ili vaše kolege, da dosledno govorite u ime onih koji su pogođeni problemima? Da li ste vi, ili vaše kolege, poznati i cenjeni od strane kreatora politike koji su uključeni u ovaj problem? Da li vi, ili vaše kolege, imate informacije ili ekspertizu koja je od relevantna za ove probleme? Da li će uključeni kreatori politike biti zainteresovani za vaše mišljenje, ili mišljenje vaših kolega? Da li postoje ljudi unutar državne kancelarije koji mogu uspešno da rukovode javnim zagovaranjem inicijativa problema koje razmatrate? Da li vas, ili vaše kolege, smatraju objektivnim i dostojnim poverenja, ili politički pristrasnim? KREDIBILITET znači da ti drugi ljudi veruju i da cene šta imaš da kažeš. Sprechmann, Sofia & Pelton, Emily; Advocacy Tools and Guidelines: Promoting Policy Change; A Resource Manual for CARE Program Managers. str. 11. Cooperative for Assistance and Relief Everywhere, CARE. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 6

37 c. Transparentnost Transparentnost je koncept koji je usko povezan sa javnim zagovaranjem i pristupom zasnovanim na pravima. Da bi ljudi mogli da iskoriste svoje pravo da učestvuju u procesu razvoja, oni bi prvo trebalo da budu u mogućnosti da otkriju procese donošenja odluka koji se koriste pri kreiranju javne politike koja utiče na njihove živote.transparentnost je osnovno sredstvo kojim se javni zvaničnici mogu smatrati odgovornim za nešto. [Transparentnost je] potpuno, tačno, blagovremeno iznošenje informacija u javnost. American Psychological Association (APA): transparency. (im.iz.). Wall Street Words. Pronađeno 02. februara 2007, sa Dictionary.com vebsajta: Kada su zakoni, odluke, budžeti i različiti vidovi politike otvoreni za javnu raspravu i za razmatranje od strane nezavisnih medija, bolje su šanse za donošenje dobrih javnih odluka koje nisu pod uticajem korupcije. Izlišno je govoriti da transparentnost ne postoji kao čisto jednostrana komunikacija. Ona zahteva učešće onih koji se možda neće slagati sa odlukama i koji žele da promene tok ovih odluka. Demokratija se gradi na učešću i delovanju onih koji različito gledaju na stvari zarad boljitka. 42 Naročito ako se ima u vidu trenutno stanje svetske bezbednosti, transparentnost nužno ne znači da SVE odluke i sva logika koja stoji iza njih moraju da se donose javno sve vreme pošto su pojedine odluke osetljive prirode. Trebalo bi, međutim, stvoriti jedan sistem koji odluke i logiku donošenja odluka čini vidljivim drugim stranama kojima javnost veruje a u isto vreme i procenjuje legitimnost takvih odluka. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 7

38 d. Odgovornost Odgovornost bi trebalo da bude sama srž onoga čime bi javno zagovaranje trebalo da se bavi. Transparentnost pruža informacije aktivistima kako bi pitali one koji su odgovorni za donošenje javnih odluka o logici koja se nalazi iza njihovih odluka. Odgovornost zahteva od donosilaca javnih odluka da preuzmu odgovornost za svoje postupke. Odgovornost je stanje odgovornosti, pouzdanost na koju se poziva kako bi ispostavila račun; obaveza da se snose posledice za neuspeh. Odgovornost. Webster 1913 Dictionary. Patrick J. Cassidy, Answers.com 26 feb Odogovornost je ključan faktor u obezbeđivanju dobrog upravljanja i davanja legitimnosti vladama i donosiocima javnih odluka 43. Miler ( ) fokusira našu pažnju na dve vrste ogovornosti na koje bi grupe koje se bave javnim zagovaranjem trebalo da obrate pažnju: javna i interna odgovornost. i. Javna odgovornost Javna odgovornost je ono čime se koriste grupe koje se bave javnim zagovaranjem i ono na šta su usredsređeni njihovi napori spram moćnih javnih institucija čije odluke utiču na živote ljudi. Javna odgovornost je okrenuta lokalnim, nacionalnim ili međunarodnim javnim ili privatnim institucijama (npr. Svetskoj banci). Organizacije bi trebalo da smatraju odgovornim javne (i privatne) institucije, primećuje Miler, posle donošenja odluka sledeći primenu tih odluka. Miler iznosi sledeća pitanja koja bi grupe koje se bave javnim zagovaranjem mogle da postave javnim institucijama ili korporacijama. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 8

39 Pitanja koja mogu pomoći organizacijama u njihovoj analizi problema javne odgovornosti uključuju: Na osnovu čega se političari, državni zvaničnici i korporacije smatraju odgovornim u vašoj zemlji? Na osnovu kojih standarda ili kriterijuma? Putem kojih procesa ili procedura (tj, izbora, medija, itd)? Koji su tradicionalni načini da se oni na vlasti smatraju odgovornim? Koja je uloga građana i običnih ljudi u promovisanju javne odgovornosti? Koji su bili uspesi NVO i zajednica u nadgledanju i primeni željenih promena politike? Šta su grupe građana učinile kako bi podstakle transparentnost u javnim institucijama i korporacijama? Kako možemo da poboljšamo javnu odgovornost i transparentnost? Miller, Valerie; Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 17 & 18. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA. ii. Interna Odgovornost Često čujemo za NVO i OGD i koalicije koje su zaukupljene fokusiranjem na odgovornost javnih institucija i korporacija za njihove odluke i postupke, dok te iste organizacije ne čine sebe dovoljno odgovornom prema svojim članovima i javnosti. Interna odgovornost ovih grupa je od kritične važnosti za njihovu moć, kredibilitet i legitimnost. Miler predlaže sledeća pitanja vezana za internu odgovornost koailicija i grupa koje se bave javnim zagovaranjem: Pitanja koja mogu da pomognu grupama da se pozabave problemima udruživanja i organizacione odgovornosti uključuju: Kakve odluke ko donosi u koaliciji ili organizaciji? Koliko je transparentan i otvoren taj proces donošenja odluka? Kome je vođstvo odgovorno onda kada se te odluke donesu? Za šta su oni odgovorni? Koji su mehanizmi na osnovu kojih su ili mogu se smatratrati odgovornim? Na primer na osnovu periodičnih izbora, godišnjih izveštaja o učinku, itd.? Kako su članovi i birači uključeni u kampanju i kako se informišu? Kako možemo da promenimo našu internu odgovornost? Miller, Valerie; Advocacy Sourcebook: Frameworks for Planning, Action, and Reflection. str. 20. Institute for Development Research (IDR), Boston, USA. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 9

40 e. Odnos između javnog zagovaranja, moći i politike i. Moć Da li ste ikada bili na sastanku i rekli nešto što skoro niko nije primetio, pa ipak nekoliko minuta kasnije, neko je rekao potpuno istu stvar i svi u grupi su obratili pažnju, možda čak i pohvalili briljantnu ideju koju je on imao? Kada ste razmišljali o ovome, možda ste pomislili da je osoba koja je ponovila vašu ideju imala dosta moći (ili uticaja) u grupi. Tehnička ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Golo Nasuprot tome, možete biti u grupi u kojoj se vaše ideje uzimaju za ozbiljno, i imate neki uticaj. Vaša moć je relativna. Mnoge žene (VeneKlasen & Miller 2002), pogotovo u tradicionalnim društvima, na primer, razmenjuju velike ideje na sastanku gde su samo žene prisutne. Kada su te iste žene na drugom skupu gde su i muškarci prisutni, one izbegavaju da razmene svoje ideje jer se plaše da neće biti uzete za ozbiljno.u drugom primeru, seljaci mogu da osmisle velike ideje među sobom, ali kada se susretnu sa visoko obrazovanim ljudima, skloni su da potcenjuju svoje inovacije i veliko životno iskustvo. Postoji nebrojeno mnogo primera shvatanja sopstvene moći. Pa opet, moć je relativna. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 10

41 Uzimanje u obzir dimenzije moći je ključno za bavljenje javnim zagovaranjem. Mnoge grupe, naročito one koje su razbijene, marginalizovane ili socijalno ugrožene, mogu se osetiti potpuno nemoćnim. Kada ih pitate zašto nisu preduzeli ništa kako bi rešili nepravdu u svojoj zajednici, oni će možda odgovoriti da je kompanije previše moćna ili da ima previše veza, ili da previše ljudi iz te oblasti radi za njih itd. Drugim rečima, oni vide sebe kao nemoćne a drugu stranu kao moćnu. Kao oni koji se bave javnim zagovaranjem, potrebno je da se posvetimo problemu poimanja njihove moći spram moći drugih ljudi. Potrebno je da im pomognemo da analiziraju sopstvenu moć iz različitih uglova i da im pomognemo da identifikuju svoje sopstvene izvore moći (Kohen, et al; 2001). Sledeđa oruđa nam pomažu da analiziramo te dimenzije moći. Moć se ispoljava na više načina (VeneKlasen & Miler, ) Moć nad nekim je verovatno najčešći način izražavanja moći koji nam pada na pamet kada se pomene reč moć. Moć nad nekim je kada neko ima moć da sprovede ili nametne. Slikovit primer ovoga su diktature širom sveta. Iako ovaj oblik moći ima uglavnom negativnu konotaciju, on može da ima i pozitivnu zavisno od namere. Roditelj, na primer, ima moć da kazni svoje dete ako njegovo ponašanje nije primerno. Sudija ima moć da izrekne kaznu prestupniku. Tehnička Ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Golo JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 11

42 Ono što bi oni koji se bave javnim zagovaranjem i socijalnom pravdom trebalo da promene jeste ta negativna upotrebu ovog vida moći. Način da se promeni negativan aspekat Moći nad nekim je da se pomogne ljudima da pronađu alternativne, pozitivne vidove moći. Ono što sledi su alternativni vidovi moći koje ljudi mogu da koriste kao protivtežu dominaciji negativne moći nad nekim. Alternativna moć Kako bi napravili protivtežu destruktivnoj moći nad nekim, moramo da pomognemo ljudima da prepoznaju druge oblike moći koje oni već poseduju. Moći usmerene ka nekome (moć da) su sposobnosti, veštine i talente koji pojedinci i grupe poseduju a koje im pomažu da postignu uspeh.ove moći usmerene ka nekome mogu biti tradicionalni zanati, posebne veštine naučene u školi, usmereno obrazovanje, ili jednostavno jedinstvena životna iskustva pojedinaca i grupa. Od izuzetne važnosti je da oni koji se bavi javnim zagovaranjem pomognu da ispliva ovaj jedinstveni potencijal kako bi se pomoglo stvaranju jednog pravednijeg sveta. Tehnička Ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Golo Zajednička moć (moć sa) je o udruženom glasu. Zajednička moć, VeneKlasen & Miler (2002) umnožava pojedinačne talente i znanje. Mnoge socijalno ugrožene zajednice i grupe su fragmentisane i često primorane da rade zajedno. Zajednička moć JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 12

43 pomaže određenoj grupi da uvidi zajedničke probleme i da se organizuje kako bi reagovala. Tehnička Ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Golo Unutrašnja moć je verovanje u sopstvenu vrednost i sposobnosti. Ona prevazilazi osećaj nemoći i menja ga u siguran pa ipak realan okvir referencije. Ovaj vid moći shvata da je dobar deo nečije bespomoćnosti ustvari percepcija njihove nemoći. Pomaganje pojedincima i grupama u nepovoljnom položaju da shvate svoju vrednost i moć, dok istovremeno poštuju i cene vrednost drugih, je verovatno najveći korak prema rešavanju stanja bespomoćnosti. I Kohen, de la Vega, & Watson (2001), i VeneKlasen & Miler (2002) govore o pripovedanju kao o moćnom sredstvu da se pomogne da grupe u nepovoljnom položaju povrate osećanje sopstvene vrednosti i moći. Pomaganje grupama u nepovoljnom položaju da shvate ove različite vidove moći i kako da ih sve pretvore u pozitivne sile je od ključnog značaja za uspešno javno zagovaranje i rad na socijalnoj pravdi. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 13

44 Bavljenje javnim zagovaranjem ima za potrebu da se analizira moć koja okružuje probleme. To znači da je potrebno da analizirate odnos snaga koji pomaže da se održi status kvo. Vežbanja Vratite se svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja i odgovorite na sledeća pitanja: Prisetite se problema koji trenutno rešavate ili problema koji ste rešavali u poslednje vreme. Analizirajte na koji način je manifestovana moć. Da li ste primetili u vašoj analizi bilo koji od gore-navedenih načina izražavanja moći? Opišite ih. Na koji način je analiza moći promenila način vašeg rešavanja problema? JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 14

45 ii. Politika Koliko puta ste u svom poslu čuli, Ovo nema veze sa politikom, ili Ne mešamo se u politiku. Da bismo bili u mogućnosti da ispitamo ove izjave, najpre moramo da definišemo reč politika. Vežbanja Vratite se svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja i odgovorite na sledeća pitanja. Gde vidimo da se politika odvija? Navedite arene, (tj. parlament, komitet Kongresa, koalicije) Sada, razmislite o vašoj organizaciji. Da li se politika odvija u vašoj organizaciji? Kako se manifestuje? Razmislite o vašem komšiluku, vašoj stambenoj zgradi, udruženju vlasnika stanova ili čak o vašem domu. Možete li takođe da primetite da se tu odvija politika? Većina ljudi ima negativno mišljenje o politici. Verovatno najčešća fraza sa kojom ljudi povezuju politiku je politika je prljava igra! JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 15

46 Tehnička Ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička ideja: Golo Što više razgovarate o ovome sa vašim kolegama, to više počinjete da shvatate politiku kao svakodnevni deo naših života. Svugde je, gde god da krenemo. Politika postoji gde god da je potrebno da se donese zajednička odluka. Politika je jednostavno ono što se odigrava u procesu zajedničkog donošenja odluka, bilo ono u porodici, ili u celoj zemlji. Shvatanje koliko je bitna politika je ključno za naše bavljenje javnim zagovaranjem i društvenom pravdom. Zajedničke odluke, koje se donose putem političkog procesa, u velikoj meri utiču na naše svakodnevne živote. U bavljenju javnim zagovaranjem, potrebno je da znamo politički proces i kako da budemo deo istog. Naš posao je, na neki način, politički, sviđalo se to nama ili ne. (Kohen, et el, , and VeneKlasen & Miler ). Politika i moć su usko povezane. Ako je politika ono što se odvija u procesu donošenja zajedničkih odluka, moćnici su ti koji utiču na ovaj proces. Što se više bavimo preraspodelom moći u korist socijalno ugroženih, to smo bliže postizanju društvene pravde. Politička moć je veoma teška za analizu, s obzirom da nije uvek vidljiva. Što je manje vidljiva ta moć, to je teže baviti se njome. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 16

47 Vidljiva moć: primetno donošenje odluka je najdirektnija vrsta političke moći. To je prosto određena osoba ili grupa koja je zvanično odgovorna za donošenje odluke. Primeri su izvršni direktor koji donosi odluku o unapređenju sposobnog radnika; ili parlament koji je odgovoran za donošenje određenog zakona. Ovo su vidljive (zvanične) moći koje su odgovorne za donošenje takvih odluka. Naravno, identifikovanje zvaničnih tela za donošenje odluke nije uvek tako jasno. Kao što je razmotreno u sledećem modulu, oni koji se bave javnim zagovaranjem moraju da identifikuju zvanične (vidljive) moći koje bi trebalo da donesu određenu odluku. Međutim, prebacivanje lopte u tuđe dvorište, ili prebacivanje odgovornosti na drugo telo, je uobičajna pojava sa kojom smo svi upoznati, što je isto jedan deo političke igre. Skrivena moć: Određivanje političkog programa je moć koja se odvija iza kulisa da bi uticala na odluku. Najčešće moćne grupe dobijaju priliku da igraju ovu ulogu. Grupe ljudi u nepovoljnom položaju su po običaju izuzeti iz ovog procesa putem sistemskog isključivanja. Na primer, ove grupe skoro da nemaju šansu da se njihov glas čuje putem sredstava masovne komunikacije. Njihovo odsustvo iz medija odaje utisak da njihova tačka gledišta nije široko rasprostranjena. Oni koji se bave javnim zagovaranjem bi trebalo da naprave alternativna sredstva masovne komunikacije kako bi se čuo njihov glas ili da im pomogne da se organizuju kako bi pokazali snagu svoje brojnosti u privlačenju pažnje medija. Nevidljiva moć: oblikovanje značenja je najteži oblik moći. To je moć koja oblikuje umove ljudi i način na koji misle. Zbog ovog procesa mnoge grupe ljudi u nepovoljnom položaju imaju veoma nisko samopouzdanje i kao posledicu toga duboko osećanje bespomoćnosti. Žene se u mnogim kulturama osećaju inferiorno u odnosu na muškarce. Neke etničke i domorodačke grupe gotovo da nasleđuju ovaj duboki osećaj inferiornosti prema drugim grupama. Knjiga Procesi socijalizacije (VeneKlasen & Miller 2002) objašnjava da, kultura i ideologija šire isključivost i nejednakost time što određuje šta je normalno, prihvatljivo i bezbedno. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 17

48 Tehnička Ideja: Eman Mandur & Nader Tadros; Umetnička Ideja: Golo Rad suprotan ovim verovanjima i kulturnim normama je uvek primljen sa otporom i dovešće do susreta sa politikom. Prvi korak i najteži koji je potrebno da učinite jeste da pomognete da zajednica shvati da postoji nepravda koju treba rešiti. Postoji mnogo uspešnih primera rešavanja takvih teških nepravdi. Setite se primera u vašem regionu kojih se već neko latio, ili koji je postigao veliki napredak. Kako je ovo urađeno? Koja sredstva su bila upotrebljena da se otkriju ove nepravde i da se reše? Javno zagovaranje je deo političke igre i igre moći. Mi bismo više voleli da budemo opremljeni kako bismo bili uključeni u ovu igru i koristili to (u pozitivnom smislu te reči) kako bismo pokušali da rešimo teške probleme nepravde sa kojom se svi mi suočavamo na našem poslu. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 18

49 Vežbanja Vratite se vašim kolegama sa kojima radite i izaberite problem koji trenutno rešavate, koji može biti isti kao onaj što ste izabrali u prvom modulu. Koristeći oruđa i ono što ste naučili u prethodna dva modula, i vaše prethodno iskustvo koje vam može pomoći, analizirajte dimenzije moći u ovom problemu. Kako mislite da će se ostvariti? Uradite isto vežbanje i za deo koji se bavi politikom. Koji su bili delove u kojima ste videli da politika utiče na ceo proces? Kako su se političke moći (vidljive, skrivene i nevidljive) manifestovali u slučaju vašeg problema? Da li su ove analize pomogle vašem timu da unapredi strategiju koju koristite pri rešavanju problema? Ako da, kako? Napišite 2-3 strane o vašim otrkićima i načinu na koji je možda ovaj modul uticao na način na koji se bavite problemom socijalne pravde. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 19

50 4. TREĆE POGLAVLJE: PRAVLJENJE STRATEGIJE ZA JAVNO ZAGOVARANJE CILJEVI MODULA Do kraja ovog modula, učesnici će biti u mogućnosti da urade sledeće: Izvrše analizu strategije javnog zagovaranja koristeći različita oruđa analize strategije javnog zagovaranja Izaberu, projektuju i oblikuju strategiju javnog zagovaranja koja je pogodna za postizanje ciljeva javnog zagovaranja. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 20

51 a. Uvod u strategiju planiranja javnog zagovaranja Reč strategija je toliko često korišćena u današnjem jeziku da možemo doći do tačke kada nismo sasvim sigurni u njeno tačno značenje. Iako ima mnogo definicija reči strategija, mi smo izabrali onu koja se nalazi na vebsajtu Univerziteta u Ilinoisu 48. Strategija je okvir koji rukovodi tim izborima koji određuju prirodu i pravac za ostvarivanje cilja. Organizovana strategija planiranja podrazumeva dugoročno planiranje sa određenim aktivnostima. Ona pretpostavlja da će stvari manje ili više pratiti jedan određen tok. U strateškom planiranju javnog zagovaranja, promenljive su često velike i skoro ih je nemoguće predvideti. Često je teško predvideti koga ćeš možda pobediti kod kuće a koga ćeš imati za protivnika. Često mogu da te iznenade džokeri koje protivnici mogu da bace pred tebe, a na koje ćeš morati da odgovoriš u veoma kratkom roku. Zato je posedovanje fleksibilne strukture koja omogućava brzu promenu strategija u slučaju da se pojavi potreba, važno oruđe u vašem priboru strategije preživljavanja. Poslednja stvar koju želite da imate u vašem bavljenju javnim zagovaranjem jeste plan koji vas ograničava a ne plan koji izvlači najbolje iz vas i vašeg tima. Posedovanje jasnog, fleksibilnog ali ipak uključivog mehanizma koji brzo menja vašu taktiku je verovatno jedan od najtrajnijih delova vašeg strateškog plana. Ovaj modul uvodi nekoliko oruđa za stratešku analizu javnog zagovaranja koje bi trebalo da vam pomogne (kao grupi i/ili koaliciji) u izvršenju sledećih koraka. Važno je primetiti da sledeći koraci nisu ni na koji način linearni, ali da su prirodno povezani jedan sa drugim. Bilo kakva promena u jednoj ili više tačaka verovatno vodi do promene u drugim tačkama. Odredite i dajte prvenstvo problemima/pitanjima koja biste trebalo/možete da rešite Analizirajte osnovni uzrok problema Ocenite sposobnost vaše grupe/mreže da rešite ovo (ova) pitanja koja su u vezi sa vašom vizijom ciljevima Proučite okruženje u kojem postoji problem Analizirajte glavne učesnike koje mogu da utiču na situaciju bilo pozitivno ili negativno Razvijte strategiju javnog zagovaranja koja se na najbolji način bavi problemom i koja rešava osnovne uzroke problema/pitanja JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 21

52 b. Procena naše situacije: Oruđa za stratešku analizu javnog zagovaranja Pre nego što se u ovom modulu osvrnemo na neka oruđa za stratešku analizu javnog zagovaranja, želeli bismo da usmerimo čitaočevu pažnju na sledeće tačke: Postoji nekoliko oruđa za stratešku analizu koja su širom sveta poznata, kao na primer SWOT analiza, ili analiza polja sila; i druge koje ste možda razvili u vašoj organizaciji. Možda su vam već poznata oruđa koja razmatramo u ovom modulu, ili su vam možda nova. Molim vas slobodno birajte i izaberite ona sa kojima ste već upoznati, a u isto vreme budite otvoreni prema novim koja će vam možda omogućiti nova gledišta pri analizi vaše situacije. Zasnivanjem na gore navedenoj tački, svako oruđe i model će vam dati deo slike i pomoći vam da bolje razumete situaciju. Međutim, ni jedno oruđe vam neće dati celokupnu analizu. To znači da vam je bolje da koristite više od jednog oruđa za stratešku analizu da biste dobili bolji uvid u situaciju. To takođe znači da će vam određena oruđa pomoći da razumete situaciju iz određenog ugla. Analiza korišćenja jednog oruđa za određeni deo vašeg plana može promeniti sve druge delove plana. Zato je presudno da izvršite pažljiv pregled različitih analiza koje moraju biti sinhronizovane. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 22

53 c. Oruđa za stratešku analizu javnog zagovaranja i. Javno zagovaranje i 3 glavna sektora: država, tržište & građansko društvo49 Uobičajena predstava koju ljudi imaju jeste da se samo građanske grupe i organizacije bave javnim zagovaranjem. Mi tvrdimo da ovo nije nužno slučaj. Ako se vratimo na primere koje smo koristili, verovatno smo razmatrali primere da se javno zagovaranje koristi kako bi se dao glas onima koji su bez njega, ili onima koji nemaju moć da donose odluke.bez obzira gde ste, vaši napori mogu biti pravedna kampanja ako oni uključuju ranije razmatrane osnovne elemente javnog zagovaranja. Da bismo još bolje razumeli političku arenu gde se donose odluke, potrebno je da vidimo kako se javno zagovaranje odigrava u tri glavna sektora: Država, Tržište, and Građansko društvo. Može vam biti korisno ako gledate na ove sektore kao na nezavisne funkcije a ne kao na ljude u bilo kom društvu. Posmatranje ovih sektora kao funkcije je od esencijalne važnosti pošto svako od nas doprinosi i igra ulogu u sva tri sektora. Jedna osoba može da bude trgovac koja se takođe bavi neobaveznom kupovinom vikendom (tržišne funkcije); sarađuje sa vladom da bi dobila posebne dozvole a takođe i glasa na lokalnim i državnim izborima (državne funkcije); i aktivan je osnivač poslovnog udruženja i redovan volonter u školi svoje dece (građansko društvo). JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 23

54 SEKTORSKI DOPRINOSI RAZVOJU 50 GRAĐANSKO DRUŠTVO Tiče se zaštite vrednosti i promovisanja težnji društva i njihovih podgrupa Temelji slobode, odgovornosti, samoizražavanja kroz DRUŠTVENO JEDINSTVO Obrazovanje Ozakonjenje Pružanje usluga Kultura Razvoj pojedinca i samoizražavanje JAVNI SEKTOR (DRŽAVA) Tiče se očuvanja javnog poretka i stvaranja opšteg dobra i usluga Temelji jednakosti, pravde i očuvanja mira kroz ZAKON Pravilnik Fizičku infrastrukturu Socijalnu infrastrukturu Sigurnosne mreže Mir i zaštita POSAO (TRŽIŠTE) Tiče se proizvodnje robe i usluga Temelji za ekonomski rast i razvoj kroz TRGOVINA Zaposlenje Razvoj ljudskih resursa Lanac snabdevanja Postavljanje standarda Socijalne investicije Nabavka robe i usluga JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 24

55 ii. Analiza moći na različitim nivoima Sledeće oruđe je priređeno iz Hoseantonije Džozefovog 51 radi procene i analize moći u 23 različita odnosa. Oruđe za analiziranje odnosa moći Ovo vežbanje pomaže učesnicima da analiziraju odnose moći od lokalnog do nacionalnog nivoa. Ono pomaže onima koji su uključeni u javno zagovaranje da razumeju važnost moći (i stoga važnost politike) u svim aspektima društva. Ova analiza onda stvara važan temelj za njihovu strategiju javnog zagovaranja i utiče na planiranje i primenu javnog zagovaranja. 1. deo: Koristeći donju tabelu, učesnici bi trebalo da obeleže da li je odnos jednak; nejednak ali slobodna konkurencija; nejednak, ne očekuje se da bude jednak, ali može da se unapredi; ili nejednak i nepravičan.. 2. deo: Od učesnika se traži da koristeći ta 23 odnosa iz tabele daju ocenu od 1 do 10, prema tome koliko misle da je uticajna njihova organizacija da promeni taj odnos moći. 3. deo: Grupe učesnika onda analiziraju rezultate. Ova analiza bi mogla da obuhvata isticanje odnosa koji odudaraju kao nejednaki i ispitivanje uzroka; razmatranje koji odnosi imaju uticaj na aktivnosti organizacije i; shvatanje gde može da leži snaga organizacije. Mogla bi da se napravi veza između odnosa koji se smatraju nejednakim i nepravednim, koji takođe imaju veliki broj poena u drugoj vežbi; oni bi mogli da stvore moguća polja delovanje organizacija u budućnosti.čak i ako je organizacija nemoćna u nekoj ključnoj oblasti, shvatanje te nemoći je važna karakteristika planiranja kako bi se garantovalo da su planovi organizacije zasnovani na realnoj proceni situacije. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 25

56 Vežbe analiziranja odnosa moći Jednak Nejednak ali slobodna konkurencija Nejednak, ne očekuje se da bude jednak, ali može da se unapredi Nejednak i nepravedan Porodica 1. Muž-žena 2. Roditelj-dete 3. Muško-žensko Zajednica 4. Gradski-seoski 5. Obrazovani-nepismeni 6.Rasne/etničke/klasne/plemenske/ jezičke grupe 7. Vernici-nevernici 8. Organizacije građanskog društva-grupe sa kojima sarađuju 9. Agencije finansiranja-partnerske grupe 10. Muško-žensko 11. Pleme/bratstvo- neplemenske grupe 12. Verske institucije-svetovne institucije Tržište 13.Transnacionalna korporacijepotrošač 14. Velike lokalne kompanijepotrošač 15. Mala prodavnica u blizinipotrošač 16. Sredstva masovne komunikacije-potrošač Država 17. Vlada-građanin 18. Birokrata-građanin 19. Sudstvo-građanin 20.Izvršna vlast-građanin Međunarodni 21. Druga država vaša država 22. Koalicija država vaša država 23. Regionalna međuvladini organi vaša država 24. Međunarodne finansijske institucije vaša država 25. Druga dela (navedite) vaša država JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 26

57 Pitanja za nastavak diskusije Kao što je ranije opisano, ovo oruđe vam nudi kvantitativnu procenu odnosa moći. Grupa treba da uzme u obziri ove brojke i da uradi detaljnu kvalitativnu analizu. Moguća pitanja bi mogla da obuhvate: Da li su isplivale neke neočekivane stvari dok je grupa vršila ovu analizu? Koji su najvažniji odnosi snaga koje bi grupa trebalo da uzme u obzir? Zašto su ovi identifikovani odnosi oblikovani baš na taj način? Kako ova analiza utiče na rad grupe pri rešavanju poremećenih odnosa snaga i problema na koje se odnosi? Druge odlike koje bi grupa trebalo da uzme u obzir dok oblikuje strategiju javnog zagovaranja. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 27

58 iii. Analiza političkog prostora i njegov uticaj na strategiju javnog zagovaranja 52 Ocena spoljašnjeg okruženja i njene otvorenosti za rad u oblasti javnog zagovaranja je, često, jedna od strateških analiza kojom se bave timovi za planiranje strategije u ovoj oblasti. Proces ocenjivanja je od važnosti jer pomaže organizacijama i grupama koje se bave javnim zagovaranjem da, kao celina, jasno artikulišu svoje bojazni i nade u političkom smislu, i da ih razjasne do trenutka određivanja strategije Pri ocenjivanju okruženja, organizacija ili grupa mora se pozabaviti sa dva činioca: prvi je politički prostor, a drugi (+) predstavlja kulturološku barijeru koja može izazvati Sposobnost politički konflikt. Pod pojmom politički prostor za vođenje podrazumevamo kako sposobnost izražavanja mišljenja o sistemskog političkom sistemu i vođstvu, tako i postojanje pristupnih javnog kanala za ostvarivanje uticaja na politički sistem. zagovaranja Prirodno je da neka politička društva i sistemi budu otvoreniji i prijemčiviji za kritiku u odnosu na druga (-) društva i sisteme. Na primer, u nekim zemljama je prihvatljiva kritika predsednika vlade i ministarskog kabineta, Politički Prostor prostor ali ne i predsednika; druga društva su osetljiva na kritiku određenih ideologija. Pored toga, skoro uvek je škakljivije kritikovati ministarstvo odbrane nego bilo koje drugo ministarstvo Ocenjivanje političkog prostora se ne zadržava isključivo u formalnoj političkoj areni, već zalazi i u neformalnu ili kulturološku arenu. Lideri javnog mnenja i kulturne ustanove imaju ogromnu političku moć, zbog čega se, pri ocenjivanju, moraju smatrati delom spoljašnjeg okruženja. U mnogim zemljama, na primer, uticaj verskih ustanova i lidera oblikuje preovlađujuće političke pravce i kulturu, a time i politiku. Kulturološka pitanja, kao što je, recimo, položaj žene, u mnogim su delovima sveta toliko osetljiv problem da bi njihovo razmatranje verovatno dovelo do političkog konflikta. Takođe, još jedan primer jeste i osetljivost pitanja kritike verskih ustanova, koje su duboko ukorenjene u određenim delovima sveta. Reši li organizacija da takve ustanove izloži kritici, mora biti svesna potencijalne političke opasnosti koja u tom slučaju preti. Kako smo već opisali, ocena spoljašnjeg okruženja treba, pre početka planiranja rada u sferi javnog zagovaranja, da uzme u obzir kako politički prostor, tako i kulturološku osetljivost. Takva analiza će organizaciji pomoći da oceni oba navedena elementa spoljašnje okoline i da odredi kako će definisati strategiju svog bavljenja javnim zagovaranjem, uzimajući ove činioce u obzir. Tim za planiranje strategije treba da pomogne organizaciji (ili više njih) da definišu da li žele da se uključe u sistemsko javno zagovaranje ili sektorsko ili lokalno javno zagovaranje 53. Sistemsko javno zagovaranje znači da organizacija ili grupa razmatraju koliko je sistem otvoren i prijemčiv za kritiku, ili kako je organizovan. Organizacije koje se bave pitanjima sistemskog javnog zagovaranja vode kampanje čiji je eksplicitni cilj uvođenje promena u JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 28

59 politički sistem. Mnogi sadašnji politički sistemi u svetu kažnjavaju kritičare načina funkcionisanja sistema ili stil političkih lidera. S druge strane, sektorsko ili lokalno javno zagovaranje je bezbednije; ono se bavi pitanjima koja su ograničena na određene sektore na primer zdravstvo ili obrazovanje. Lokalno javno zagovaranje može, takođe, biti bezbednije za bavljenje od sistemskog javnog zagovaranja utoliko što se bavi ličnostima čija je moć ograničenija u odnosu na moć pojedinaca na državnom nivou. U mnogim državama u kojima je politički prostor umnogome sužen, organizacije koje se bave javnim zagovaranjem svesno ograničavaju svoje polje rada na sektorsku i lokalnu oblast, u isto vreme unoseći značajne promene u politiku, u nadi da će se sistemskim radom pozabaviti u kasnijoj etapi, kada učesnici steknu sigurnost u nastupu u odnosu na figure moći i u političkoj igri. Planiranje strategije trebalo bi da jednoj organizaciji ili grupi (ili više njih, ako ih ima) pomogne u određivanju celishodne vrste javnog zagovaranja na osnovu ocene spoljašnjeg okruženja u kome ta grupa ili organizacija radi. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 29

60 Izbor problema javnog zagovaranja Često se organizacije i grupe koje se bave javnim zagovaranjem suočavaju sa mnoštvom problema, a u okviru svakog problema može postojati čitav niz pitanja. Nepotrebno je reći da se jedna organizacija, pa čak i jedna koalicija, nikada ne mogu istovremeno izboriti sa svim problemima i pitanjima. Potrebno je uvežbavanje procene prioriteta suočavanja sa problemima. Oruđe koji ćemo opisati Kontrolna lista za izbor problema i pitanja predstavlja korisno sredstvo pri informisanom prosuđivanju o problemima i pitanjima na koje organizacija ili koalicija može ili treba da prione u datom trenutku. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 30

61 KONTROLNA LISTA ZA IZBOR PROBLEMA I PITANJA 54 Dobar je onaj izbor koji se uklapa u najveći broj kriterijuma. Kontrolna lista se koristi za upoređivanje pitanja ili razvoj sopstvenih kriterijuma. Za odgovor da dobija se jedan poen, dok odgovor ne ostaje bez poena. Problemi ili pitanja sa većim brojem poena poseduju potencijal za višestruke pozitivne ishode (lista uzeta sa Midwest Academy i prilagođena potrebama). Problem/Pitanje A Problem/Pitanje B Problem/Pitanje C Da li će rešavanja problema ili pitanja 1. Dovesti do stvarnog napretka u životu ljudi? 2. Dati ljudima osećaj sopstvene moći? 3. Izgraditi snažne i dugostrajne organizacije i izmeniti odnose moći? 4. Podići svest o odnosima moći i demokratskim pravima? 5. Biti u stanju da se izbori sa izazovima? 6. Ostvariti širok uticaj? 7. Ostvariti dubok uticaj? 8. Moći da se lako prenese drugima i razume? 9. Dati mogućnost učenja o politici i uključivanja u nju? 10. Imati jasne ciljeve javnog zagovaranja? 11. Imati jasan vremenski rok? 12. Biti takvo da ne dovede do podela u potencijalnom biračkom telu? 13. Izgraditi odgovorno rukovodstvo? 14. Biti u skladu sa vašim vrednostima i vizijom? 15. Obezbediti mogućnosti prikupljanja sredstava? 16. Povezati lokalna pitanja sa globalnim pitanjima i JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 31

62 makropolitičkim kontekstom? Vežba Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja obavite sledeće zadatke: Organizujte brejnstorming o problemima ili pitanjima koje želite da savladate. Napravite kratak spisak problema ili pitanja (svega 3-4) za koje mislite da ste u stanju da ih savladate. Odgovorite na pitanja zadata u Kontrolnoj listi iz gornje tabele. Da li je ishod poželjan za vaš tim? Da li ste se teško izborili sa pobedničkim pitanjem? Ako jeste, eliminišite dato pitanje iz brejnstorming liste i obavite još jednom iste korake sve dok ne dođete do pitanja sa kojim ćete se lako izboriti. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 32

63 iv. Analitički trougao Pošto je izvršena ACT-ON analiza i izabrani potencijalni problemi ili pitanja kojima će se posvetiti pažnja, preporučujemo da se pozabavite sledećim analitičkim trouglom (VeneKlasen i Miller, 2002): SADRŽAJ Odnosi se na ustav, zakone, političke pravce, budžet itd. STRUKTURA/PRI- MENA se odnosi na proces i državne institucije koje sprovode zakon i politiku u oblasti sudstva, policije, ministarstava, školstva itd. KULTURA se bavi zajedničkim vrednostima, stavovima i ponašanjem, nivoom svesti o zakonima i vladi, istorijom, osećajem za prava itd. Kako samo ime kaže, pitanje se obrađuje iz tri aspekta. Sadržaj: propisi Prilikom suočavanja vaše zajednice ili grupe sa problemom, najpre je potrebno ispitivanje propisa (ili pitanja koja se ovde pominju kao sadržaj) koji se odnose na dati problem ili pitanje. Sadržaj može uključiti postojeće zakone, odluke, sudske presude, međunarodno pravo, ustav itd. Pre donošenja ishitrenih ocena, dobro bi bilo pažljivo izučiti sve navedene elemente, jer se, katkad, mogu uočiti protivrečnosti između dva elementa ili više njih. Pored toga, postoji mnoštvo zakona ili odluka koje se bave određenim pitanjem, ali u njima mogu postojati ozbiljne rupe koje bi ih učinile nedelotvornim. Postavlja se pitanje da li je moguće pomiriti se sa takvim izuzecima, ili se, nasuprot, ovi mogu nepravedno iskoristiti protiv siromašnih ljudi i pojedinaca u nepovoljnom položaju. Ponekada su zakon ili odluka toliko van konteksta ili postavljaju nerealno visoke zahteve da je njihova primena skoro nemoguća. Izučavanje ovog ugla trougla će vam, verovatno, ponuditi izbor jedne od sledeće tri strategije: JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 33

64 Sadržaj vam odgovara i treba se postarati da ga, u kampanji, ne okrnjite. Potrebno je ispitati i druga dva ugla, kako sledi u daljem tekstu. Sadržaj je veoma manjkav i potrebno ga je popravljati ili, čak, suštinski menjati. Sadržaju nedostaju elementi koji su vam potrebni da biste se posvetili problemu ili pitanju. Potrudite se da uključite nove sadržaje. Struktura i primena Uvek se možemo setiti sadržaja (zakona, odluka ili vidova politike) koji nikada nisu primenjeni, ili koji su na čekanju već dugi niz godina. Klasičan primer su roditelji koji su uspostavili pravilo da deca smeju da gledaju televiziju samo jedan sat dnevno. Sasvim je drugo pitanje da li se dato pravilo (sadržaj) poštuje. Takođe, mnogo je razloga zbog kojih se određeni zakoni, odluke ili vidovi politike ne primenjuju. Recimo, za primenu zakona itd. potrebno je obučeno osoblje ili sredstva koja nisu na raspolaganju, ili odgovorna lica nisu zainteresovana za primenu zakona, a nikome ne polažu račune. Potrebno je da ispitate da li se zakoni primenjuju i razlog (jedan ili više) zbog kojih ne dolazi do njihove primene. Kultura Radi se o ključnom analitičkom pitanju, koje, osim proste promene politike, procesu javnog zagovaranja daje dublji smisao. U stvari, delanje na kulturološkom planu, na kome se raspravlja o uverenjima i tradiciji, često je teže od promene zakona i politike. Prilikom istraživanja, moraćete da date odgovore na teška pitanja: Koji aspekt kulture utiče na to da se problem održava? Kakav sistem verovanja podržava status quo? U kom aspektu kulture se može potražiti podrška za promenu koja nam je potrebna? Istraživanje ovih pitanja pomoći će nam da povežemo ovu analizu sa Nevidljivom moći koja se obrađuje u Drugom modulu. JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 34

65 Tehnička ideja: Eman Mandour & Nader Tadros; Umetnička ideja: Golo Oruđe analitičkog trougla se može sjajno iskoristiti da izoštrite strategiju javnog zagovaranja, radi određivanja polja koja zahtevaju najviše obrade. Ako je, na primer, sadržaj dobar, nije nužno da svoj trud trošite na pozive za primenu zakona koji postoji, ali se retko primenjuje. Bolje je da ih utrošite na posredovanje prema vlastima, kako bi ove primenile dati dobar sadržaj. Uz istu logiku, što je tešnja veza između problema i preovlađujućeg verovanja, to će intervencija iz oblasti javnog zagovaranja biti usmerenija ka liderima javnog mnenja a ne ka zakonodavstvu (sadržaj) ili izvršnoj vlasti (struktura). Vežbanja Sa svojim kolegama iz oblasti javnog zagovaranja obavite sledeće zadatke: Prihvatite se pitanja koje ste odredili u prethodnoj vežbi i na njega primenite analitički trougao. Na koji vas je strateški pravac navela ovakva analiza? JAVNO ZAGOVARANJE: MOĆ LJUDI I AKTIVNO SUDELOVANJE (NACRT); JAVNO ZAGOVARANJE 2007 Strana 35