КОЛУБАРА. Лигнит за историју. Срећна Нова година и божићни празници! Тема броја:

Transcription

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број: децембар Година LII 8Излази месечно 8Бесплатан примерак Тема броја: Лигнит за историју Срећна Нова година и божићни празници! производња испуњен годишњи биланс угља 8стр. 5 интервју слободан митровић, представник епс-а у скупштини колубаре 8стр. 6-7

2 Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Небојша Ћеран Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: доц. др Милорад Ђоковић Технички уредник: Милош Павловић Редакција: Дана Аћимовић, Даница Вуковић, Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, Драгољуб Ђорђевић, Мирослав Живановић, Наталија Живковић, Милеса Караџић, Љуба Младеновић, Слободан Младеновић, Данијела Матић, Марија Микић, Ана Ћирић Митровић, Ана Павловић, Мирјана Радосављевић, Зоран Станковић, Ана Стојановић, Милун Тадић, Оливера Шолтиш (новинари), Александар Рашин, Милан Цвијетић (фоторепортери), Славица Станишић (администратор), Радмила Лазић (пословни секретар) Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Лазаревац, Карађорђева 38, тел-факс: 011/ , лок redakcija@rbkolubara.co.r 28. децембар, 2011, бр Тираж: примерака Први број изашао је 24. септембра године Насловна страна: Ноћни мотив са копа Последња страна: Календар за годину Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије Генерални директор: Драгомир Марковић (Снимио: Александар Рашин) Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм Агенција за привредне регистре Србије NV CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID САДРЖАЈ уводник Аплауз једном руком 3 ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ Заокружен успех 4 производња Производња лигнита за памћење 5 Испуњен годишњи биланс угља 5 НОВОГОДИШЊИ ИНТЕРВЈУ Услови за већу производњу 6-7 АКТУЕЛНО Сигурнија производња лигнита 8 Систем за обарање магле 9 Мање повреда за тридесет одсто 10 Прате савремене токове образовања 11 ТЕМА БРОЈА Могућа мисија 12 Наличје године рекорда 13 Тамнавски копови ослонац производње РЕПОРТАЖА У загрљају пакленог котла ЗЕЛЕНА СТРАНА Реализација појединих пројеката у закашњењу 19 ИЗДВОЈЕНА ПРЕДУЗЕЋА Екстремни инжењеринг у најтежим радним условима 20 Уговори за бољу будућност 21 ЛАЗАРЕВАЦ Мањи прилив буџетских средстава 22 Одата пошта јунацима 23 ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА Програми за све генерације и укусе 24 Записи светског путника 25 спорт Жетва пехара и медаља 26 Нико није запостављен 27 КОЛУБАРА

3 уводник Аплауз једном руком Нема сумње да је РБ Колубара, као водећи произ вођач угља, из чијег лигнита се производи више од половине струје у Србији, поново показала да је енергетски стуб земље Када се сказаљке, у неумитном протицању времена, буду поклопиле за Нову годину, људи ће једни другима пожелети срећу и успех, а Рударски басен Колубара ће ископати последњу тону угља, остварујући највећу производњу у својој историји. Биће то, сасвим је извесно, рекорд Колубарског басена од око тридесет и један милион тона угља, наметнут лошим хидролошким приликама и захтевима електроенергетског биланса ЕПС-а за већом испоруком струје. У поноћним сатима рудари треће смене објективно неће ни знати колико су произвели у минулој години, а моћни багери ће већ почети копати лигнит за у првим минутима Нове године. Рекорд за анале рударства Србије се догодио у 115. години експлоатације угља у Колубари, од тренутка када је у јами Звиздар године започето ископавање незнатних количина угља да би од осамдесетих година прошлог века производња годишње прелазила преко двадесет милиона за термоелектране, индустрију и широку потрошњу. На истеку успешне производне године, када су преоране многе бразде питоме колубарске равнице и дневно испоручивано и преко тона лигнита, поново се поставља питање сврсисходности и економске оправданости форсирања експлоатације угља. У вагању противречних аргумената и поларизацији рационалног и емотивног набоја, чују се оптимистичке и песимистичке оцене и процене. Све у зависности од угла из кога се посматра калеидоскоп производног успеха. Оптимисти ће рећи да је Чаша допола пуна, а песимисти да је та иста чаша полупразна. Бити члан и припадати моћном рударском систему у коме ради и живи око десет хиљада радника са бројним знањима и стручним потенцијалима, велика је привилегија, али и обавеза више да се допринесе очувању успешно негованог пословног идентитета. Бити водећи произвођач угља за добробит веће производње струје, бринући о општим и локалним интереси ма је изазов који се деценијама понавља, у условима санкција, беспарице, транзиције и подношења БРОЈ децембар 2011 разних врста социјалних терета и брига о локалним заједницама. Скептици ће рећи да не треба прекомерно експлоатисати угаљ, нарушавати животну средину и исељавати насеља и раубовати рударску опрему ако иза производних успеха не стоји адекватно вредновање лигнита и електричне енергије, домаћих енергената који су знатно јефтинији од увозних. У градњи нових термоелектрана, које чекају своје рађање пуне три деценије, било је превише очекивања од избора стратешких партнера, јер је светска еконо м- ска криза привремено обуставила инвестиције ве ликих енергетских компанија. Ако се усагласе обострани интереси ЕПС-а са Кинезима, треба очекивати да ће на пролеће године бити постигнут споразум о изградњи копа Радљево и ТЕ Колубара Б, чији је димњак уцртан на грбу општине Уб још пре три деценије, подсећајући колико је компликован пут од идеје до реализације, када је енергетика у питању. Права слика о великом успеху Колубаре замагљена је великом афером која се као тамни облак надвила над нашим колективом и много ће времена протећи док се мутне воде не избистре. Због тога је вероватно изостао искрен аплауз од стране државе и јавности за остварени успех. Нема сумње да је РБ Колубара, као водећи произвођач угља, из чијег лигнита се производи више од половине струје у Србији, поново показала да је енергетски стуб земље, иако реалну перцепцију о економској моћи и виталности наше компаније немају увек они који доносе кључне одлуке. Немајући времена за предах, с обзиром да ће авет економске кризе поново закуцати на наша врата, РБ Колубара и године мора да одговори захтевима отварања нових копова, као заменских капацитета, улажући сваке године између 100 и 150 милиона евра. Као ограничавајући чинилац бржих промена, треба још једном сагледати какви су креативни кадрови који обезбеђују просперитетну Колубару, не само у производњи, већ и у другим областима, почев од пројектовања и уређивања правних и економских односа, па до информисања. Без обзира да ли је чаша допола пуна или допола празна, треба је до краја испити. И наздравити за мало среће, више здравља и нове радне успехе. Срећна Вам Нова година! Милорад Ђоковић 3

4 људи и догађаји 4 Заокружен успех У з сумирање импресивних пословних и производних резултата, за Рударски басен Колубара крај године јесте и време традиционалних окупљања и даривања, чиме се успешан рад рударског гиганта заокружује на један фин и достојанствен начин. У Дирекцији Колубаре биће традиционално одржан новогодишњи коктел. Руководство највећег произвођача лигнита у земљи угостиће своје сараднике и колеге из Електропривреде Србије, као и представнике лазаревачке општине, градских предузећа, установа и институција, затим истакнуте појединце и представнике суседних општина. Вишегодишња пракса свечаних испраћаја у пензију наставиће се и овог децембра. Као део заједничког обележавања Нове године радници свих Колубариних огранака достојно ће своје колеге испратити у заслужене пензије и пожелети им добро здравље. Деца радника Колубаре добиће новогодишње пакетиће. Планирано је да око малишана буде обрадовано поклонима. Поред бриге о запосленима, компанија води рачуна и о појединцима, установама и удружењима ван свог делокруга, те је издвојила средства за дечјих пакетића које ће добити ромска удружења, савети Градске општине Лазаревац, синдикати, манастир у Ћелијама, невладине организације, Специјална болница за ендемску нефропатију, општинска јавна предузећа, Центар за културу Лазаревац, спортски клубови, удружења инвалида... Социјална одговорност ће и овога пута превазићи локални ниво. М. К. У Костолцу ископано 7,6 милиона тона угља П ривредно друштво Термоелектране и копови Костолац ове године је остварило рекордне резултате у производњи електричне енергије, угља и откривке. Овогодишњи план производње електричне енергије од милијарду киловат-сати остварен је 11. новембра, док је производњом угља од преко милиона тона план остварен већ 2. новембра. Месец дана касније у Костолцу је испуњен и план производње откривке од 36 милиона кубних метара. Највећа годишња производња на коповима у Костолцу у историји компаније премашена је 8. децембра, док се достизање производње од девет милиона тона очекује до краја године. О. Ш. ТЕНТ испунио годишњи план П ривредно друштво Термоелектране Никола Тесла је 14. децембра, 17 дана пре истека године, испунило овогодишњи план производње од милијарди киловат-сати електричне енергије. Према речима Љубише Михаиловића, директора за производњу ПД ТЕНТ, овако висок резултат је постигнут захваљујући неповољној хидролошкој ситуацији када хидроелектране раде са веома ниском производњом, па су термокапацитети знатно више ангажовани. Томе је највише допринела и добра погонска спремност агрегата, Железничког транспорта и помоћних постројења. И поред добрих услова за пласман електричне енергије, без погонске спремности не бисмо могли да остваримо овако добре резултате рекао је Михаиловић и нагласио да удела у томе има и релативно висока потрошња електричне енергије у претходним месецима. О. Ш. Успех ТЕ Колубара на крају године Т ермоелектрана Колубара А у Великим Црљенима, производњом од 958 милиона киловат-часова електричне енергије, коју је предала електроенергетском систему Србије до 6. децембра, остварила је годишњи план производње 25 дана пре истека календарске године. Како је рекао директор ТЕК-а Драган Николић, остварена производња је резултат доброг рада постројења, као и уредног снабдевања угљем и редовног довоза са копова РБ Колубара. О. Ш. ЕПС на другом месту Н афтна индустрија Србије остварила је добит од 16,5 милијарди динара и најуспешније је предузеће у Србији у прошлој години, према листи Бизнис топ 2010/11 магазина Бизнис и финансије. На другом месту налази се Телеком Србија са 15,8 милијарди динара, а затим следе ЈП ПТТ Србија чија је добит износила 4,6 милијарди динара, Таркет из Бачке Паланке са 4,2 милијарде и Тигар Тајерс из Пирота са 3,3 милијарде динара. Највећи приход у години остварио је НИС 169,5 милијарди динара, затим ЕПС 100,4 милијарде и Телеком Србија је имао приход од 86 милијарди динара. О. Ш. КОЛУБАРА

5 Директор РБ Колубара Небојша Ћеран Производња лигнита за памћење производња Обраћајући се представницима Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије, Електропривреде Србије и РБ Колубара, на свечаности у Барошевцу, 16. децембра, Небојша Ћеран, директор РБ Колубара је рекао: Ноћас смо испунили план за годину, упркос бројним проблемима који су пратили и који прате Колубару на добром смо путу да до краја године постигнемо рекордну производњу у историји РБ Колубара. Депоније у термоелектранама попуњене су у довољној мери. Због изузетно неповољне хидролошке ситуације, електроенергетска стабилност Србије још више је ослоњена на термосектор. У години са енормно малим количинама падавина, ми држимо електроенергетски систем и зато су нам до краја ове зиме обавезе и додатно веће. Колубара је последњих неколико година суочена, а вероватно нас то и у ближој будућности очекује, са неколико огромних проблема, пре свега са проблемом експропријације, великог расељавања чији је талац у једном периоду Колубара у доброј мери била, проблемом БРОЈ децембар 2011 Небојша Ћеран НОВИ УСПЕСИ РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА недостатка финансијских средстава за инвестиције. Нажалост, у овим тешким околностима, прати нас и вероватно највећа афера која је погодила једно јавно предузеће у оквиру ЕПС-а, тако да је додатно тешко, озбиљно и одговорно пословати и управљати рударским басеном и било којим делом, од најмање организационе јединице до врха. Задовољан сам како се ствари одвијају, достигли смо жељену и потребну динамику расељавања, пре свега у Вреоцима, послови у тој сфери иду добро, прати нас неколико тешких експропријација, пре свега у Великим Црљенима и на још неким местима у басену, али верујем да ћемо и из тога испливати на један одговоран и пристојан начин. Средства за инвестиције нису онолика колика смо очекивали. Међутим, радимо у годинама вероватно најтеже економске кризе и не може се занемарити чињеница да је инвестирање из године у годину све веће, достигли смо ниво од 80 милиона евра инвестиција и мислим да је то добар ниво, највећи у последњих 15-ак година. Сви сте још једном доказали да знате добро да радите свој посао и то је онај ресурс који држи Колубару и због кога је електроенергетски систем стабилан нагласио је Ћеран. Н. Ж. Испуњен годишњи биланс угља Очекује се рекордна производња угља од преко 31 милион тона и трећа по реду производња јаловине од 71,8 милиона кубика Уовој години, закључно са 22. децембром, у Рударском басену Колубара ископано је преко 30,1 милион тона лигнита, што је за око пет одсто више од плана. Према речима Љубивоја Гачића, руководиоца Службе за координацију производње Колубаре, годишњи биланс од тона угља испуњен је 15. децембра. Очекујемо да ћемо имати рекордну производњу угља у Колубари од преко 31 милион тона угља, а то је 5,6 одсто више од плана. Досадашњи рекорд од тона лигнита, остварен године, биће пребачен 26. децембра. Од копова, Поље Д је 10. новембра испунило годишњи план и до краја године оствариће пребачај од око 19,5 одсто, док ће остали копови имати производњу незнатно нижу од планиране каже Гачић. Од почетка године до 22. децембра највећи пребачај плана од преко 18,5 одсто остварило је Поље Д, са произведених 10,1 милион тона лигнита. На копу Тамнава-Западно поље ископано је највише тона лигнита, преко 12,3 милиона, што је мало више од плана. Коп Велики Црљени је дао близу 4,7 милиона тона угља, незнатно ниже од плана. На Пољу Б је ископано око 2,8 милиона тона лигнита, мало мање од биланса. Стање депонија је на задовољавајућем нивоу. Укупан дневни одвоз према термоелектранама износи око 96 хиљада тона угља. Производња јаловине на површинским коповима РБ Колубара од почетка године закључно са 22. децембром износила је око 69,6 милиона кубика, што је за девет одсто више од плана. Годишњи биланс откривке од 65,5 милиона кубика остварен је 28. новембра. Посматрано по коповима, Поље Д је имало највећу про изводњу, преко 31 милион метара кубних јаловине или близу три одсто преко плана. На копу Тамнава-Западно поље је откопано и одложено око 28,6 милиона кубика откривке, што представља највећи пребачај плана од око 34 одсто. Треба рећи да је у ову количину урачуната и производња откривке која се налази измећу првог и другог угљеног слоја. За једанаест месеци ова међуслојна откривка је износила 3,9 милиона кубика, а очекује се да ће до краја године износити 4,1 милион метара кубних чврсте масе. Поље Б је, са откопаних близу 6,8 милиона кубика откривке, план остварило са 93 одсто. Поље Велики Црљени је произвело око три милиона кубика јаловине, чиме је план остварило са 61 одсто. Нерешени имовинско-правни односи узрок су честих и дугих застоја у раду БТО система. Д. Вуковић 5

6 новогодишњи интервју 6 ИНТЕРВЈУ СА СЛОБОДАНОМ МИТРОВИЋЕМ, ПРЕДСТАВНИКОМ ЕПС-А У СКУПШТИНИ КОЛУБАРЕ Услови за већу производњу Током одржано десет седница Скупштине Колубаре, донето 127 одлука на редовним седницама, 24 одлуке на ванседничним заседањима и 32 закључка Крај пословне године повод је за разговор са Слободаном Митровићем, директором за стра тегију и ин вестиције у производњи Дирекције за стратегију и инве стиције Еле ктропривреде Србије, који је испред оснивача пре две године именован за овлашћеног представника у Скупштини Рударског басена Колубара. Са Митровићем смо разговарали о темама које су везане за пословање Колубаре, одлукама од виталног значаја и плановима за годину пред нама. Које су најбитније теме које су разматране на седницама Скупштине РБ Колубара у години? Oд почетка године до половине децембра одржано је десет седница Скупштине РБ Колубара, на којима је донето укупно 127 одлука, од којих су 32 закључка. Ванседнично су донете 24 одлуке. Теме од виталног значаја о којима се расправљало на седницама у години везане су углавном за редовно пословање привредног друштва. Донета је одлука о одобравању финансијских извештаја за 2010-у, усвојен је план набавке за годину, извештаји о пословању за годину, као и тромесечни извештаји текуће године. Такође су на редовном раду Скупштине разматрани и усвајани извештаји о утрошку средстава за спонзорства, донације, хуманитарне, спортске и друге активности, рекламу, пропаганду, репрезентацију, накнаду члановима Скупштине и интерном ревизору. Упркос смањењу средстава за дона ције и спонзорства Колубара је у години поново била на висини задатка и доказала висок степен друштвене одговорности. Ваш коментар на средства упућена у материјалној помоћи и угљу? Колубара је и у години покушала да одржава висок ниво социјалне одговорности, као и свих претходних година до сада, са циљем да се помогне, а по приоритетима важности. У скупштинској процедури уобичајено је ра зматрање молби и захтева за финан сијску и Слободан Митровић друге врсте помоћи установама, спортским клубовима, црквама, манастирима и немоћним лицима. До сада је на спонзорства и донације утрошено укупно динара. Пре свега, гро новчаних средстава упућен је за хуманитарне активности (учествовање у донацији за куповину два инкубатора), помоћи обо лелима, улагање у спорт и културна дешавања, финансирање међународне конференције у рударству, Радничких спортских игара запослених у Електропривреди Србије и слично. Међу најзначајнијим примаоцима новчаних донација били су Спортско друштво Колубара, Центар за културу Лазаревац, Црквена општина Лазаревац, Храм Св. великомученика Димитрија, Фонд Б92, Министарство унутрашњих послова (Управа за заједничке послове). Према одлукама Скупштине Колубаре, у виду донација испоручено је тона сувог и 80 тона сировог угља за потребе грејне сезоне 2011/2012. за цркве и манастире и установе са ширег подручја Републике Србије, породице умрлих и погинулих радника у РБ Колубара у периоду од до године, као и пензионере из укинутих јамских погона. Током лета, почели су радови на пресељењу вреочког гробља, што је био предуслов за континуирану производњу угља у наредним годинама. Колуба ру чекају бројни велики инвестициони послови у циљу отварања но вих површинских копова. Које су би ле највеће инвестиције у години? Колубара је у години реализовала око 70 посто плана инвестиција. Највећи део инвестиционих активности Колубаре био је усмерен у два правца: пресељењу села и гробља МЗ Вреоци према утврђеним програмским основама и ревита лизацији постојеће, припреми и набавци нове опреме на површинским коповима. За пресељење МЗ Вреоци (са изме штањем гробља) утрошено је динара. Од укупног броја гробних места којих је било око 4.500, до сада је завршено пресељење гробова. Значајна је чињеница да се ове активности за сада одвијају према утврђеним програмским основама за пресељење. Током године главне активности биле су усмерене на ревитализацију постојеће опреме која након рада на Пољу Д прелази на нове површинске копове, поља Ц и Е. Нова опрема у овој години није набављана, али су вршене припреме за реализацију више пројеката који укључују набавку нове опреме. У завршној фази је избор произвођача за роторни багер који би радио на БТУ систему копа Тамнава-Западно поље, а вредност овог роторног багера је око 18 милиона евра. Такође је у процедури реализација два кредита: кредит EBRD банке од 80 милиона евра за набавку БТО система за Поље Ц и кредит KfW од 74 милиона евра за набавку одлагача за међуслојну јаловину и система за контролу и управљање квалитетом угља на тамнавским коповима укључујући и опрему на депонији у кругу дробилане у Каленићу. Иако је током текуће године било проблема и неповољних околности, рудари Колубаре забележиће одличне производне резултате. Према очекивањима у години биће остварена рекордна производња угља! Ваш коментар на производне резултате? У плану инвестиција ЕПС-а до 2015, а самим тим и привредним друштвима у њеном саставу, основне активности су биле усмерене на пројекте за одржавање текуће производње и унапређење животне средине и инвестиционе пројекте за повећање производње. И поред тешкоћа на које се наилазило током реализације постављених циљева у свим се гментима је учињен значајан напредак. РБ Колубара је увек постављала реалне планове пословања. Чињеница је да су ови планови били условљени низом ограничавајућих фактора. Међутим, Ко лубара је увек, независно од тога производила захтеване и потребне количине КОЛУБАРА

7 угља, а које су по правилу премашивале планиране, као што је и ове године до 1. децембра испунила план са 105 посто. У претходним годинама низом системских активности Колубара је достигла ниво стабилног, поузданог произвођача угља, чиме је први и најзначајнији корак за стварање услова за подизање производње учињен. Поред ревитализације постојеће опреме у рударском басену набављена је и нова опрема. Али није се радило само на подизању погонске спремности опреме на површинским коповима, већ и на усавршавању и подизању знања запослених као свакако најзначајнијем фактору у низу потребних услова за успешно пословање. Ови, али и други елементи су омогућили постигнуте резултате и дају основу да ће се тренд успешног рада наставити. Који су планови за годину и које инвестиције су планиране? Планом ЕПС-а за годину и предвиђеним средствима јасно се може видети да је Колубара и у наредној години у првом приоритету за решавање проблема за обезбеђивање довољних количина угља, неопходних за остваривање електроенергетског биланса Србије. Са предвиђеним средствима од око 10 милијарди динара за инвестиције из сопствених средстава, максималним ангажовањем свих радника, подршком локалних самоуправа, надлежних институција, министарстава и Владе Србије, Колубара може остати сигуран снабдевач термокапацитета угљем у наредном периоду. Поред огромних већ преузетих активности на експропријацији и измештању инфраструктуре у години, неопходно је да се уложе додатни напори за израду нове инвестиционо-техниче документације, набавку нове и модернизацију и ревитализацију постојеће опреме за откопавања јаловине и угља у наредном временском периоду. Према плану ЕПС-а и Колубаре'' за наредну годину, планирана средства ЕПС-а за експропријацију и пресељавање гробља и насеља Вреоци су 2,5 милијарде, за експропријацију редовног напредовања фронта радова око 900 милиона, за премештање грађевинских објеката и измештање инфраструктуре око 1,35 милиона, за набавку нове опреме, ревитализацију постојеће, ревитализацију ТС и набавку помоћне механизације око три ОДРЖАНА 39. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РБ КОЛУБАРА милиона, за заштиту животне средине испуњење обавеза према околним самоуправама на чијој територији се изводе рударски радови, пројектовање, истражни радови и остало око 1,3 милиона, за прераду укупно 896 милиона. Сигурно највећа планирана инвестиција у години је из некомерцијалног кредита ЕBRD и КfW банке у вредности од 140 милиона евра за набавку једног новог одлагача за Тамнава- Западно поље, изградњу депоније и система управљања квалитетом на тамнавским коповима и набавку новог БТО система, капацитета кубика јаловине на сат, за Поље Б/Ц. Ова инвестиција према плану ЕBRD и КfW банке је отпочела, а активности на самој реализацији пројекта се очекују већ од почетка наредне године. Завршетком овог пројекта и другим активностима, Колубара ће од главног загађивача у овој средини постати највећи улагач у пројекте заштите животне средине. И још једном доказује да производња и екологија једно без другога не могу. Рударски басен је у нимало лаком периоду за то привредно друштво остварио веома добре производне резултате. Произвођач угља, као и сама Електропривреда Србије, морају најширој јавности и власнику на почетку сваке зиме да доказују да и даље остају ослонац државе и највећа и најбоља компанија у Србији. И поред многобројних покушаја појединачних, ситних, интересних, интерних и екстерних активности које су имале за циљ да уруше углед РБ Колубара и умање њен допринос у ЕПС-у, запослени у Колубари су још једном доказали да производња угља није особина, већ способност и знање и да свакодневна борба са природним силама за сваку тону и кубик је чини само још јачим. Надам се да ће запослени у РБ Колубара истрајати и својом оданошћу, стручношћу и преданошћу и даље бележити добре резултате и сви заједно допринети на унапређењу процеса рада и превазилажењу свих неизвесности. Дугогодишње тешкоће с једне и амбициозни планови с друге стране наводе на недвосмислени закључак да морамо свакодневно радити на процесу подизања пословне ефикасности. Разговарала: Н. Живковић Висок ниво друштвене одговорности Усвојене одлуке о донацијама, одобрена средства за куповину новогодишњих пакетића На 39. седници Скупштине Рударског басена Колубара, одржаној 16. децембра у пословодству Колубаре у Лазаревцу, сходно плану о коришћењу средстава за донације и спонзорства, донета је одлука о донацијама Спортском друштву Колубара, Дому здравља Др Ђорђе Ковачевић, Фудбалском клубу Колубара. Договорено је да се издвоје средства за помоћ за потребе лечења детета из Вреоца, коме је потребан новац за хитну операцију. Седници су присуствовали Слободан Митровић, др Небојша Видановић и Милан Урошевић, сва три члана овлашћена представника оснивача, Небојша Ћеран, директор РБ Колубара и представници менаџмента. Према речима Слободана Митровића, овлашћеног представника ЕПС-а, као оснивача, у Скупштини Колубаре, одобрена су средства и за куповину новогодишњих пакетића, како пакетића за децу запослених у РБ Колубара, тако и за куповину пакетића за децу запослених у установама које немају могућности за њихову куповину. Донета је и одлука о усвајању извештаја Централне пописне комисије за ванредан попис залиха у Огранку Површински копови Барошевац. Због неправилности које су приликом пописа уочене, у дискусији на седници је истакнуто да се мора тражити већа одговорност у пословању. Упућени смо у рад пописне комисије која је у ванредном попису залиха у овом огранку уочила одређене неправилности и данашња одлука је да ће ови резултати пописа на неки начин бити проверени, исконтролисани. Неће се сматрати меродавним у финансијском пословању, већ ће се пописом за ову годину узети коначно стање у објектима у којима постоји неки фиктивни мањак, који ће бити проверен у овогодишем попису рекао је Митровић. На седници Скупштине донет је и закључак о прихватању Извештаја о створеној обавези средства за одређене намене у периоду од почетка године до средине децембра. И поред рестриктивног плана и смањења средства за донације и спонзорства, Колубара и даље одржава висок ниво друштвене одговорности и као и до сада помаже у границама могућности. Усвојена је допуна одлуке о уступању дела опреме на привремено коришћење Јавном предузећу Ресавица Ибарски рудници каменог угља Баћевац на период од годину дана са могућношћу продужења, све док им ова опрема буде потребна. Н. Живковић БРОЈ децембар

8 актуелно 8 СВЕЧанОСТ НА ПОВРШИНСКИМ КОПОВИМА РБ КОЛУБАРА Сигурнија производња лигнита Половином децембра у Барошевцу, на свечан начин, обележени пуштање у рад новог система који повезује површинске копове Поље Б, Поље Ц и Поље Д и остварење овогодишњег плана откопа лигнита Творцима пројекта повезивања површинских копова Поље Б и Поље Д, као и стручним екипама које су га реализовале најпре је честитао Небојша Ћеран, директор Рударског басена Колубара, нагласивши при том, да су, и на овај начин, битно ојачане погонска спремност Колубаре и енергетска стабилност ЕПС-а. О ефектима повезивања копова у на ставку свечаности говорио је Милан Стојаковић, директор Површинских копова Колубара : Почетком децембра, спојене су угљене траке које повезују багере који раде на откопу угља на коповима Поље Б и Поље Д (у укупној дужини од око осам километара) чиме је омогућена сигурнија и квалитетнија испорука лигнита са ових копова. Предност оваквог откопавања лигнита је у томе што се угаљ наизменично копа на једном и другом копу уз што је, у циљу постизања траженог квалите та, Детаљ са свечаности у Барошевцу могуће и паралелно откопавање и мешање угља са ових копова, па и са површинског копа Поље Ц. Уз то сада је могуће откопати и испоручити знатно веће количине квалитетнијег лигнита што је, у овом тренутку, изузетно значајно јер је потрошња лигнита, због смањења производње електричне енергије у хидроелектранама, осетно повећана. Међутим нагласио је Стојаковић проблем са недостатком довољних количина откривеног угља је све присутнији, па је расписан тендер за набавку још једног роторног багера капацитета ИЗ СЕКТОРА ЗА ИНТЕГРИСАНИ МЕНАЏМЕНТ СИСТЕМ кубних метара јаловине на сат. Реа лизација овог тендера је у току. Откоп и испорука лигнита са површинских копова Колу бара одвија се, иначе, већ неколико година, у отежаним условима. Због познатог проблема са исељењем Вреоца, бројна меха низација је премештена на нове локације, како би се ублажило заостајање у откривању нових количина угља. Комплетирањем система учињен је још један добар корак у решавању овог проблема. Са колубарских копова термоелектранама дневно се, током овог месеца, испоручује и до 90 хиљада тона лигнита. М. Тадић Припреме за обнову сертификата Упознати запослене са процедурама и упутствима менаџмент система Ресертификација система управљања квалитетом и системом управљања заштитом животне средине у Рударском басену Колубара биће обављена идуће године. У току су бројне активности да би се испунили сви захтеви стандарда ISO 9001 и ISO 14001, као и за другу надзорну посету за систем управљања безбедности и здравља на раду. Почетком децембра одржани су састанци у огранцима Копови, Прерада, Пројект и свим секторима Дирекције привредног друштва, на којима су предочене активности на упознавању са документима ИМС-а и њиховом представљању на интернет порталу, начин дефинисања циљева квалитета, заштите животне средине и безбедности и здравља на раду, одређивање превентивних и корективних мера и утврђивање термина за интерне и екстерне провере. Изнети су и предлози за побољшање система применом метода и техника за мерење и анализу процеса. Овом приликом договорено је да директори огранака и погона и руководиоци сектора са сарадницима упознају све запослене са процедурама и упутствима које садрже документи Интегрисаног менаџмент система и да по њима поступају. Такође, неопходно је и дефинисати циљеве квалитета, заштите животне средине и безбедности и здравља на раду за годину и обавити припреме за интерне и екстерне провере које ће се одвијати од половине марта до половине априла, односно до краја маја идуће године. Д. Матић КОЛУБАРА

9 БОРБА С КЛИМАТСКИМ УСЛОВИМА НА КОПОВИМА Систем за обарање магле За успостављање нормалног процеса производње, у условима слабе видљивости, користи се савремени технолошки поступак разбијања магле УРБ Колубара, због њеног значаја за стабилност електроенергетског система Србије, неопходно је да производња угља у ово доба године тече без већих застоја. Такав задатак наметнуо је понашање да се свим препрекама у том процесу, па и када је реч о климатским факторима, посвети изузетна пажња. У јесењем периоду честа појава магле на површинским коповима може да изазове значајне застоје на системима. Најподложнији овој појави су, због близине реке, тамнавски копови. Зато се на коповима последњих десетак година примењује систем обарања магле, по идејном пројекту инжењера Миомира Јоцића. Његова екипа, за потребе Колубаре, обавља и реализацију овог метода. Суштина тог начина обарања магле састоји се у процесу њеног прелажења у чврсто стање, односно кристализацију. У ту сврху користи се чист течни пропан. Да би ова активност била делотворна, потребно је да буду испуњени одређени климатски услови: спољна температура не сме да буде виша од нултог степена, а непожељан фактор је и ветар. Производња на угљеним системима у овом делу године има приоритет, па се посебна пажња улаже да се застоји због лоше видљивости што пре отклоне. Према подацима Службе за координацију производње, у новембру због магле најдуже су стајали угљени системи Тамнава-Западног поља 82 сата. Ван радног циклуса из овог разлога Поље Б је било 38, а коп Велики Црљени 19 сати. На Пољу Д није било стајања због лоше видљивости. Интервенције обарања магле било је само на тамнавским коповима и то три пута. Највише проблема магла је задавала у периоду од 27. до 29. новембра. Управник површинског копа Тамнава-Западно поље Слободан Вучетић је на ову тему рекао: Уколико екипа не може да делује због неадекватних услова, ми чекамо да се магла сама подигне. Правило је да системе зауставља сменски инжењер. На производњи угља то се чини када багериста из кабине не види радни точак и планирмајстора, док јаловински системи стају када на одлагачу багериста не види одложну траку, нити где одложени материјал пада. Тада се за комуникацију користи УКТ веза. Пропаном против магле Према идејном пројекту инжењера Јоцића, у једној акцији засејавања прехлађене магле утроши се 3-10 литара пропана који као гас не може опстати у атмосфери. Приликом коришћења течног пропана у ове сврхе није било штетних утицаја на здравље људи. Разлог је у томе што се пропан користи на најмање 300, а најчешће на метара од мете чишћења, односно откопне механизације. Пропан није отрован, али је загушљив гас. У затвореном простору, где је велика концентрација пропана, може доћи до гушења због недостатка кисеоника. М. Д. Када се због слабе видљивости изазване маглом заустави производња на било ком систему, сви површински копови су у обавези да обавесте Службу за координацију производње, која поред улоге координатора одређује и на ком копу ће се најпре деловати, а задатак јој је и да позове екипу за обарање магле. Повољни временски услови ове јесени олакшавали су производњу угља на површинским коповима Колубаре, а за тешкоће које изазива појава магле може се рећи да до половине децембра нису биле много изражене. М. Димитријевић БРОЈ децембар

10 СТАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА ЗАПОСЛЕНИХ у рб колубара Мање повреда за тридесет одсто Сведоци смо да се услед изузетно тешких услова рада често догађају лаке или тешке повреде радника на радном месту, па чак и смртни случајеви. Службе безбедности и здравља на раду у Рударском басену Колубара, у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду, предузимају све потребне мере за унапређење система здравља и безбедности на раду. За девет месеци ове забележено је око 30 одсто мање повреда радника у односу на исти период прошле године. Од 1. јануара до 1. октобра у РБ Колубара догодило се укупно 218 повреда на раду и један смртни случај, док је лане у истом периоду било 316 повреда и три смртна случаја (од тога су два биле саобраћајне несреће приликом одласка или доласка на посао). Ове године лакше је повређено 184, а теже 34, док је прошле године у истом периоду било 263 лакших и 53 тежих повреда. Посматрано по деловима привредног друштва, од укупног броја повређених у Огранку Копови било је 190 повреда на раду, у Преради 19 и Дирекцији Колубаре седам. Према подацима Службе безбедности на раду Огранка Копови највећи број повређивања забележен је на Пољу Д 62, на Великим Црљенима 34, на Пољу Б 31, Помоћној механизацији 30, Тамнава-Западном пољу - 28 и Дирекцији Копова пет. У Огранку Прерада у Оплемењивању угља је било осам повреда, у Сувој сепарацији пет, Железничком тран спорту четири и Центру за испитивање угља и отпадних вода две. У Дирекцији РБ Колубара и Колубара-Пројекту било је седам повреда. 10 Нове измене закона Оно што је за раднике новина истиче Кулић то је последња измена и допуна Закона о здравственом осигурању која је извршена крајем јула ове године. По члану четири овог закона под повредом на раду не подразумевају се професионална обољења и повреде настале при доласку и одласку са посла. Повреде на раду у смислу новог закона су свака повреда, обољење или смрт која је настала као последица несреће на послу, односно као последица сваког неочекиваног и непланираног догађаја а повезан је са радом. У првом сату пре доласка на посао или по одласку са посла, нарочито у дирекцијама Колубаре било је доста повређивања али је новим законом сада то елиминисано као повреда на раду. М. Р. Нови Закон о безбедности и здрављу на раду донет је године у циљу што мањег повређивања на радном месту и спречавања неких већих акцидентних ситуација као што су смртни случајеви, који се због високог ризика дешавају у рударставу рекао је мр Зоран Кулић, руководилац Сектора за безбедност на раду у РБ Колубара. Он наглашава да су овим законом у односу на претходни прецизније дефинисане обавезе и одговорности послодавца, као и права и обавезе запослених, начин организовања послова безбедности на раду и наложено организовање Одбора за безбедност и здравље на раду. Израда акта о процени ризика за свако радно место у Рударском басену Колубара завршена је током године, али је он подложан променама ако се услови рада промене или ако дође до неких тежих акцидентних ситуација или при промени технолошких процеса где је угрожена безбедност и Зоран Кулић здравље радника. Један од видова превентиве запослених су периодични лекарски прегледи који су предвиђени за радна места са повећаним ризиком. Прегледи се обављају у Дому здравља Др Ђорђе Ковачевић у Лазаревцу континуирано током целе године. Одзив радника Колубаре на ове редовне здравствене контроле је последњих година све већи. Ове године на Површинским коповима од позваних радника да обаве систематски преглед, одазвало се скоро 4.670, што представља око 92 одсто. Због одмора, рекреације и рехабилитације радника у Служби безбедности и здравља на раду Површинских копова задовољни су и када се 90 одсто запослених одазове на прегледе. Превентивним контролама здравља установљено је да преко четвртине радника није способно за рад, док је око 900 способно за рад са ограниченим способностима. У Огранку Прерада на лекарски преглед је позвано радника, а прегледано је или 86 одсто. За раднике који раде у зони јонизујућег зрачења извршени су уобичајени прегледи у Институту медицине рада Др Драгомир Карајовић у Београду. Позвано је 217 радника а прегледано је 206 или 95 одсто. Пошто су прегледи у току, до краја ове године, коначан број способних за рад, односно способних за рад са ограничењима, биће познат по добијању лекарских извештаја. Провера знања запослених из области безбедности и здравља на раду и противпожарне заштите редовно се врши. У Огранку Површински копови ове тестове је од почетка године до краја септембра урадило око радника, што је 87 одсто од предвиђеног броја. У Преради се тесту провере знања одазвало преко радника, што је 95 одсто у односу на број запослених. Сваке године се у предузећу врши оспособљавање радника за безбедан рад приликом заснивања радног односа, премештаја на друго радно место, када се уводи нова технологија или нова средства за рад или код промене процеса рада. Праћење стања безбедности на раду врши се редовним и ванредним контролама од стране лица за безбедност и здравље, провером ефикасности примене акта о процени ризика. Током надзора, предлажу се превентивне и корективне мере и тиме се побољшава ефикасност управљања безбедношћу и здрављем на раду. Прошле године у Рударском басну Колубара основан је Сектор за безбедност и здравље на раду чији је крајњи зада так обезбеђивање рада уз максимално поштовање законских регулатива и новоусвојених законских аката. Судећи према досадашњим резултатима Сектор је већ оправдао своје постојање. М. Радосављевић КОЛУБАРА

11 БРИГА О ОБРАЗОВАЊУ И СТРУЧНОМ УСАВРШАВАЊУ ЗАПОСЛЕНИХ Прате савремене токове образовања На семинаре, саветовања, симпозијуме и конференције упућено 443 запослена. За образовање, стручна усавршавања и оспособљавања утрошено око 25 милиона динара Пре него што је постављена на место руководиоца Одељења за образовање и психосоциолошки рад РБ Колубара Гордана Стошић, дипломирани туризмолог, радила је као референт за планирање и образовање кадрова. Отуда је она прави саговорник за разговор о томе на који начин привредно друштво брине о образовању, односно стручном усавршавању својих кадрова. За девет месеци ове године на семинаре, саветовања, симпозијуме и конференције, који су организовани у Србији, упућена су 443 радника. Од тога су из Огранка Површински копови 177 запослених, Огранка Прерада 39, из Пројекта 41, Дирекције 185 запослених и из предузећа Колубара-Услуга један радник. Заступљене области биле су рударство, енергетика, заштита животне средине, политика квалитета, примена стандарда ISO 9001, јавне набавке. За потребе учешћа на наведеним скуповима утрошено је укупно око седам милиона динара. Повољна квалификациона структура У РБ Колубара је, са стањем 1. новембра, било запослено радника у огранцима: Дирекција, Површински копови, Прерада и Пројект. Са другим и трећим степеном у привредном друштву је запослено радника. Са четвртим и петим степеном има радника, са вишом 466 и факултетом 852 радника. У РБ Колубара има пет доктора наука и 28 магистара. Просечна старост запослених је 42 године са просечним радним стажом 23 године. У структури занимања највише има радника рударско-геолошке, машинске и електро-техничке струке (7.149). Љ. М. На стручно усавршавање у иностранство упућена су 53 запослена и то 27 са Копова, 14 из Дирекције и 12 из Пројекта. Запослени су путовали у Словенију, Мађарску, Црну Гору, Бугарску, Чешку, Турску, Финску, Пољску и Немачку. На име котизације уплаћено је динара и око једанаест хиљада евра објашњава наша саговорница. За похвалу је податак да је на научним скуповима, било да су у нашој земљи или иностранству, присутан значајан број научних радова наших стручњака. Осим тога, честе промене постојећих и доношење нових закона окупљају правнике на семинарима, захваљујући којима су упућени у све новине које прате њихов рад. Такође се циклично одржавају скупови који окупљају економисте, а односе се на рачуноводство и примену прописа о јавним набавкама. Поред поменутих видова образовања у оквиру реализације Плана образовања, стручног усавршавања и оспособљавања запослених у РБ Колубара спада и образовање запослених ради стицања одређеног степена образовања. За девет месеци утврђен је интерес и одобрено пет школарина за специјалистичке студије Гордана Стошић из области јавних набавки на Факултету техничких наука у Новом Саду и то за четири запослена у Сектору за комерцијалне послове и једног у Сектору за финансијско књиговодствене послове. Такође је уплаћена једна школарина за трећу годину докторских студија на Машинском факултету, као и школарина за докторске студије на Рударско-геолошком факултету из области заштите животне средине. Укупна средства за школарине износе 1,5 милиона динара. Када су у питању стручни испити, није било промена у односу на положен број за првих шест месеци ове године. На полагање стручних испита упућено је 122 запослена: са Копова 85, из Пројекта седам, Прераде девет и Дирекције 21 радник. Такође је извршена уплата за два запослена из Огранка Пројект по решењу из године, јер су запослени из оправданог разлога одлагали полагање. По основу полагања стручног испита утрошена средства износе 3,4 милиона динара. Како нам је објаснила Гордана Стошић, један број запослених у РБ Колубара за послове које обавља мора поседовати лиценцу. То не значи да је потребан додатан вид усавршавања или образовања. Наиме, одређене струке уз поседовање додатних критеријума према прописима Инжењерске коморе Србије морају поседовати лиценцу. За 85 стручњака одобрена средства за уплату чланарине за лиценце издате од стране Инжењерске коморе Србије износила су 665 хиљада динара. С обзиром на последице економске кризе које се осећају у свим областима друштва, рестриктивне мере биле су неминовне и у Одељењу за образовање и психосоциолошки рад. Одобрених 25 милиона динара распоређено је према приоритетима. То је један од разлога што ове године није организован курс за енглески језик и за обучавање рада на рачунарима истиче наша саговорница. Један од најобимнијих послова Одељења за образовање и психосоциолошки рад последњих година био је и спровођење процедуре јавног конкурса ЕПС-а расписаног у фебруару године, након чега је у Колубару за 48 радних места од стране 750 незапослених лица стигло молби. Радници овог одељења пратили су и пријем приправника и полагање приправничких испита након дванаестомесечног рада. У Одељењу за образовање и психосоциолошки рад очекују да ће износ средстава за образовање и стручно усавршавање у следећој години бити још значајнији, а самим тим и већа могућност квалитетнијег и разноврснијег усавршавања. Љ. Младеновић БРОЈ децембар

12 тема броја 12 лигнит за историју рекордна производња на површинским коповима Могућа мисија Од 80-их година непрекидно се повећава производња угља у Колубари П рекретницу у развоју рударства у Колубарском басену представља година када је на површинским коповима произведено 20,5 милиона тона угља, чиме је достигнута граница снова о којој су сневали многи рудари и енергетичари тадашње Србије. Од почетка осамдесетих година непрекидно се повећавала или одржавала граница производње лигнита у Колубари, у складу са електроенергетским потребама Србије. Постало је уобичајено да у оптималним условима и немогућим околностима Рударски басен Колубара бележи високу производњу угља, задржавајући примат водећег произвођача у Србији. РБ Колубара је често водила трку сама са собом, у околностима одржавања социјалног мира, санкција, беспарице, проблема са експропријацијом, са застарелом рударском опремом... Из често немогућих мисија када је у питању остварење високе производње, било због лоших хидролошких услова или недостатака других енергената из увоза, РБ Колубара је захваљујући својим кадровима и школи рударства излазила као победник. Враћајући филм уназад, ретроспективом догађаја, присетимо се неких година у којима је колубарски лигнит био узданица енергетске сигурности Србије: ,4 милиона тона; ,8; ,3; ; ,8; ,3 милиона тона. Године сви медији су објавили да је РБ Колубара остварила рекордну производњу од свог постанка, од 29,1 милион тона угља. У наредних неколико година производња се кретала између 25 и 28 милиона тона угља. Убрзо је дошло до распада Југославије, ратова, санкција, бомбардовања, али је и у таквим условима производња угља била на високом нивоу. Из колубарског лигнита у Термоелектранама Никола Тесла производња је достизала око 50 одсто електричне енергије у Србији. У задњих десет година захваљујући улагањима и ревитализацији рударске опреме просечна годишња произ водња је износила око 28 милиона тона лигнита. Пре три године је ископано и термоелектранама, индустрији и широкој потрошњи испоручено 30,5 милиона тона угља, што је рекордна производња. На истеку ове године треба очекивати да ће са колубарских копова бити ископан око 31 милион тона лигнита, што ће представљати највећу производњу у историји Колубарског басена. За многе немогућа мисија се тако показала могућом. М. Ђ. Пресушила акумулациона језера Минимални просечни доток Дунава ове године био је готово упола мањи него лане, због чега ће Хидроелектране Ђердап произвести 24 одсто мање струје од плана. То ће бити друга минимална производња електричне енергије од почетка рада ове електране. Хидроелектрана Пирот произвешће 79 одсто планираног, а Власинске хидроелектране око 70 одсто. Због рекордне производње на коповима и у термоелектранама, као и благовременом увозу, снабдевање потрошача електричном енергијом ће бити несметано. Не очекујемо проблеме у раду електроенергетског система, јер су копови и термоелектране, током претходних дана већ остварили годишњи план производње каже Зоран Манасијевић, помоћник директора Електропривреде Србије за технички систем. Н. Ж. КОЛУБАРА

13 интервју са НЕБОЈШом ШИЈАКОВИЋем Наличје године рекорда Протекла година у Електропривреди Србије, бар што се тиче површинске експлоатације лигнита, у знаку је рекордне производње. Наиме, када се казаљке на часовнику буду поклопиле за Нову годину, моћни багери два рударска басена Колубара и Костолац ископаће укупно око 40 милиона тона угља (око три милиона тона више у односу на планиране количине), што до сада није забележено у историји ЕПС-а. Истовремено, остаће уписано да је ове године откопано и одложено 110 милиона кубика откривке. Како се догодило да годину која је на измаку обележе толики рекорди, које су добре стране ове производње и да ли има и њених негативних последица, зашто се у стручним круговима ЕПС-а може чути да је реч о изнуђеним рекордима и која је њихова цена? Ово су нека од питања на која је за лист Колубара своје виђење понудио Небојша Шијаковић, директор Сектора за производњу угља Дирекције за производњу енергије ЕПС-а. Неопходан увоз струје На питање колико Србији недостаје електричне енергије дневно, Небојша Шијаковић прецизно одговара: Термо и хидроелектране у оквиру ЕПС-а су 12. децембра произвеле 118,7 милиона киловат-сати електричне енергије, а тог дана је забележена потрошња од 129,8 милиона. Као што се види, не помаже ни прекопланска производња у Колубари и Костолцу, па разлика од 11 милиона киловат-сати се надокнађује из увоза. Да се може очекивати још већа потрошња указује и податак да је прошле године за Светог Николу произведено рекордних 150, а ове године је током једнога дана већ потрошено 140 милиона киловат-сати. М. Ж. Небојша Шијаковић Када се у једној години остваре рекордне производње у највећим рударским басенима Колубара и Костолац, а тиме и ЕПС-а, несумњиво је реч о резултатима који су вредни пажње јавности. Напоменућу најзначајније податке. До краја ове године рудари четири активна копа Колубаре уз помоћ багера ископаће рекордних око 31 милион тона лигнита (планирано је ). Биће то за 1,5 милиона тона више него што је планом предвиђено. Тиме ће се рекорд од 30,5 милиона тона остварен пре три године померити на другу позицију. Некако у сенци угља остаје ништа мање вредна количина откопане јаловине у овом басену. Наиме, овогодишњи биланс од 65,5 милиона биће знатно премашен и увећан до краја године на око 70 милиона кубика откривке. Што се тиче Рударског басена Костолац, рекорди су остварени и на угљу и откривци. Очекујем да до краја године овде достигну девет милиона тона лигнита и око 40 милиона кубика земље изнад угљеног слоја. Довољно је рећи да је годишњи биланс за угаљ остварен закључно са 2. новембром, а на откривци 1. децембра, па схватити колико се брзо копало износи податке Шијаковић. Разлоге повећеног рада површинске експлоатације угља наш саговорник налази у чињеници да је ова година у Србији била једна од најсушнијих у последњих 40 година. То је узрок слабе производње струје из хидроелектрана. Због тога су терет морале да понесу термоелектране које користе колубарски и костолачки лигнит. Шијаковић ову тврдњу поткрепљује следећим подацима: Енергетска ситуација је таква да се из Колубаре пут термоелектрана, индустрији и широкој потрошњи дневно отпрема максимална количина од до , а из Костолца до тона угља. Примера ради, 12. децембра у погонима Колубаре је ископано, прерађено и испоручено ТЕ Никола Тесла око тона лигнита. Агрегати ове електране истовремено су сагорели тона, што значи да су користили и резерве са депонија. Истог дана за потребе ТЕ Колубара отпремљено је 9.000, а за ТЕ Морава тона угља. Овакав пренапрегнут рад рударских машина при откопавању угља на површинским коповима очекује нас и током наредних месеци ове зиме. Уколико се метеоролошке прилике не поправе и не буде већих падавина, у термоелектранама ће се свакодневно сагоревати од до тона угља истиче Шијаковић и додаје да у таквим околностима предстоји паклена зима, пре свега, што хидролошке прилике не дозвољавају хидроелектранама да одговоре повећаним потребама за електричном енергијом. Наш саговорник износи и занимљиву тезу о томе да овакви рекордни резултати у површинској експлоатацији угља нису последица великих улагања у производњу. Напротив, сем куповине два јаловинска система и половног багера за откопе Колубаре и Костолца, у последњој деценији није набављена опрема за повећање инсталисаних капацитета. То иде у прилог тврдњи да опрема није пресудно допринела рекордној производњи, него пре свега залагање радника на површинским откопима. Посебно је питање зашто развој и инвестиције не прате на адекватан начин производни део ЕПС-а у површинској експлоатацији угља. То се одразило на недовољну куповину нове опреме и отварање површинских копова, који треба да надокнаде и повећају производњу угља када поједини копови заврше свој век. На крају разговора Шијаковић износи примедбу да, што се тиче ЕПС-овог сектора површинске експлоатације угља, није погодан тренутак за рекорде, али су их изнудиле неповољне околности. Зато је, уз задовољство оствареним производним резултатима, нужно ставити прст на чело и хладне главе анализирати због чега је Електропривреда Србије дошла у ситуацију да увози струју упркос рекордној производњи угља. Мирослав Живановић БРОЈ децембар

14 У СУСРЕТ ИСПУЊЕЊУ РЕКОРДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ УГЉА У КОЛУБАРИ Тамнавски копови ослонац производње Очекује се рекордна производња угља у овој години и пребачај плана производње откривке. Завршене све припреме за зимску сезону На крају године површински копови Рударског басена Колубара спремни су за још једну зимску сезону, да откопају довољне количине угља за потребе термоелектрана и обезбеде сигурност електроенергетског биланса Србије. На почетку интервјуа, обраћајући се читаоцима листа Колубара, Михаило Пе тровић, технички директор Огранка Површински копови Барошевац, честитао је запосленима срећне новогодишње и божићне празнике. За првих једанаест месеци и пар дана године (до 7. децембра) на коповима Колубаре произведено је 28,69 милиона тона угља, што је око пет процената изнад плана. Према Петровићевим речима, ако се овај темпо производње задржи краја године, рудари Колубаре забеле жиће нови рекорд у производњи угља. Уколико до краја месеца не буде непредвиђених ситуација и ако се задржи планирани одвоз, очекује се да ће бити произведено више од 30,5 милиона тона угља, што ће бити највиша годишња производња у историји рударског басена. Три недеље пред крај године, на сва четири површинска копа откопано је нешто више од 63 милиона кубних метара јаловине, чиме је премашен биланс за овај период, а очекује се и да ће и годишњи план од 65,5 милиона кубика бити пребачен. Током године имали смо доста проблема у раду на производњи откривке. Када је реч о тамнавским коповима, иако су 14 Појачана производња из термосектора Максимално високи резултати у производњи струје из термоблокова, последњих месеци, остварени су захваљујући одличним производним резултатима у Колубари и Костолцу. Појачана производња угља, која се задњих месеци форсира већ неколико месеци због веома ниског водостаја на акумулационим језерима хидроелектрана, испуњена је изнад свих очекивања уз максимално ангажовање свих запослених. Овај темпо производње, с обзиром на околности у којима се налазе сви копови, не одговара Колубари, јер ове резерве угља унапред узимамо, јер су нам биле планиране за годину. Уколико се не реше сви унапред наведени проблеми везани за експропријацију и стварање услова за проширење копова, можемо доћи у проблем са остварењем годишњих планова у и години рекао је Петровић. Н. Ж. Михаило Петровић остварени феноменални резултати и биће забележена можда и највећа производња од када ради Тамнава-Западно поље, због планираних застоја морали смо да умањимо производњу. На Првом јаловинском систему, где ради багер 2000 извршена је замена куглибана и систем је стајао 50 дана. На Другом БТО систему имали смо планирани застој због замене редуктора радног точка, па је и овај систем био ван производње 50 дана. Са ове две продужене инвестиционе оправке, нижи су производни резултати који су, упркос овоме, веома импозантни. Ако бисмо до краја овог месеца наставили са просечном производњом оствареном од почетка године, биће откривено 25 до 26 милиона кубика јаловине објашњава Петровић. Још увек застој БТО система на Великим Црљенима Планирана производња откривке процентуално је знатно нижа у односу на биланс на површинском копу Велики Црљени. Због нерешених имовинско-правних односа и проблема са експропријацијом јаловински систем је у два наврата био ван производног процеса, најпре од средине децембра 2010-е до краја марта ове године. После непуних седам месеци рада, од 20. октобра јаловински систем поново стоји и још увек није укључен у производни процес. Ова стајања система знатно су умањила укупан биланс који је овај погон остварио, као и укупне производне резултате Колубаре. И у овој години настављени су проблеми наслеђени из ранијих година, а реч је о проблемима са процесом експропријације непокретности и парцела и бесправном градњом у два појаса, у зони планираној за рударске радове и у појасу који је предвиђен за измештање инфраструктурних објеката, далековода, ободног канала отпадних вода, које треба изместити у источну границу копа. Поред свих уложених напора да се проблеми реше са носиоцима права ових парцела, нисмо наишли на коректан однос са структурама у општини које обављају овај део посла објашњава Петровић. КОЛУБАРА

15 На пољима Б и Д производња откривке одвија се на нивоу планова. Очекује се да ће и у наредној години бити задржан исти темпо производње, али и велики послови на свим погонима. Како истиче наш саговорник, почело је пресељење вреочког гробља и према плану, послови треба да се заврше крајем марта наредне године, што ће омогућити поновни развој копа у проширеном делу Поља Д, према Вреоцима. Ови послови су предуслов за испуњење услова да током и године буде довољно угља. Проблем како да превазиђемо годину и произведемо потребне количине угља, морамо решавати форсирањем производње на тамнавским коповима и повезивањем поља Б и Д на источној страни копа. Повезивање два копа је извршено 5. децембра, новоформирани систем је у фази уходавања и много ће значити у производњи угља и одвозу према термоелектранама, јер ћемо имати уједначен квалитет угља и резервисати потребне количине које ће надоместити потенцијалне мањкове у билансу за наредну годину казао је Петровић и објаснио да је реч о продужавању БТС угљеног система Поља Д. Практично, урађено је нешто слично као на тамнавским коповима, где је систем са Великих Црљена спојен са продуженим системом на утовару са Тамнаве. Висока производња угља и откривке на тамнавским коповима Наредне године планирани су бројни припремни и инвестициони послови. Предвиђен је почетак радова на уређењу нове локације барошевачког гробља (пресељење планирано године), што је предуслов за напредовање фронта радова и откопавање угља на Пољу Б. Почеће радови на измештању објеката Помоћне механизације на нову локацију, а очекује се и почетак радова на другој фази измештања реке Колубаре и измештања реке Пештан. Копови спремни за зиму Главни носилац и ослонац производње колубарског угља сада су тамнавски копови Велики Црљени и Тамнава-Западно поље и овај тренд ће се наставити и следећих година. У плану је да се на тамнавским коповима достигне цифра од 17,5 милиона тона лигнита на годишњем нивоу, а производња до 30- ак милиона биће реализована на пољима Б и Д. На Пољу Б и даље имамо линију на производњи угља за одвоз вагонима Железничког транспорта ка Мокрој сепарацији. Ова производња ограничена је на 180 до 200 хиљада тона на месечном нивоу. Ако бисмо повећали производњу на максимум на другој линији БТС-а, врло брзо бисмо искористили ове резерве угља, а не бисмо могли да напредујемо због гробља, па је динамика усклађена са откривеним количинама угља, којима располажемо и које можемо откопати навео је Петровић и нагласио да је позитивна чињеница да се две линије које сада функционишу на Пољу Б могу користити са радом багера на обе линије, те се могу вршити комбинације у зависности од потребних количина које треба отпремити за Мокру сепарацију или за ТЕНТ. Током следеће године Поље Д ће задржати позиције у делу где сада раде багери на откопавању угља. Покушаћемо да билансирамо масе које су тренутно на располагању у проширеном делу Поља Д, односно у делу Поља Е у који смо ушли, до године, када је у априлу очекиван излазак угљеног система на северну косину у зони где се откопава вреочко гробље, како би почела производња угља. Што се тиче копа Велики Црљени откопавање угља је проблематично јер је везано за експропријацију. На овом копу постоје резерве откривеног угља, али начин откопавања који се сада врши није по пројектној документацији и неопходно је формирање новог транспортера. Због проблема са експропријацијом, није могуће поставити овај транспортер у почетну позицију, али како наводи наш саговорник, надају се да ће проблем бити решен и да ће почетком наредне године овај транспортер бити у функцији. Сви припремни радови и набавке за рад површинских копова током зимске сезоне обављени су на време. Истакнут је могући проблем у раду на новоформираном систему који је повезао поља Б и Д, како организовати током обимних снежних падавина. Са Помоћном механизацијом направљен је договор о броју потребне механизације коју треба да обезбеде по погонима за зимске услове и заједно са механизацијом која је изнајмљена, покушаћемо да одржимо потребан ниво који је неопходан за одржавање редовне производње. Треба истаћи проблем са недостатком ходних стројева у погону Помоћне механизације. Тендер за набавку већ две године је у процедури, тренутно стоји 30-ак машина због недостатка ходних стројева. Надамо се да ће почетком наредне године напокон тај тендер бити реализован и да ћемо по набаци делова моћи да одређен број машина укључимо у рад закључује Петровић. Наталија Живковић БРОЈ децембар

16 репортажа 16 ПОСЛЕДЊА ФАБРИКА МОДИФИКОВАНОГ УГЉА У ЕВРОПИ У загрљају пакленог котла Други спрат старе Сушаре последњи круг пакла У највећем експрес лонцу у Европи 80 радника уз помоћ водене паре, великог притиска и 16 огромних аутоклава производи преко хиљаду тона квалитетног сушеног угља дневно Двадесетих година прошлог века у читавој Европи сушење угља било је ин, али данас се на овај начин лигнит генетски модификује још само у Вреоцима. У највећем експрес лонцу у Европи 80 радника уз помоћ водене паре, великог притиска и 16 огромних аутоклава производи дневно преко хиљаду тона квалитетног сушеног угља! Ово јединствено место уједно је и једно од најопаснијих за рад у Србији, јер се угаљ овде кува уз помоћ вреле паре загрејане на 220 степени која се у паклена гротла, херметички затворених аутоклава, убацује под притиском од невероватних 25 бара. Свака, па и најмања грешка, могла би потенцијално да активира ове својеврсне угљене бомбе! У необичној фабрици за производњу модификованог угља опасност и ризик су постали свакодневица, јер су овде могућа свакојака непријатна изненађена. Због опасности које вребају нема привилегованих. Сваки радник на Сушари спреман је да се дохвати било ког посла, јер кад затаји електроника, тада једино лопата и шмрк могу да поправе штету. Овде нема заштићених. Сви су у погону кад затреба. Пре неки дан планула је једна од аутоклава, па смо сви заједно гасили пожар. Да није тако, Сушара би престала да ради објашњава старешина смене Слободан Филиповић. Пре третмана воденом паром у сваку аутоклаву убаци се око тридесет тона угља, а када се после 148 минута оконча сушење, свега седамнаест тона обрађеног црног злата заврши у бункерима, а касније у класирници, где се обавља његово сортирање. Пуњење и пражњење аутоклава контролише Дејан Мијајловић који је пре нове, пуних седам година радио и на старој Сушари, у чијим се бункерима данас пакује осушени угаљ. Технологија од пре једног столећа Пројектовани капацитет Сушаре у Вреоцима износи , али се овде годишње произведе око тона сушеног лигнита. Иначе комплетан процес производње потпуно је аутоматизован и он се прати из посебног командног центра. Сушара у Вреоцима последња је у Европи у којој се примењује процес сушења угља који је патентиран још двадесетих година прошлог века. Пре новоизграђене, која је почела да ради године, угаљ се сушио у старој Сушари, која је изграђена још године а престала да ради непосредно по отварању новог савременог погона. Д. Ђ. Ма, ја сам ти овде девојка за све. У решењу ми лепо пише да ми је задатак да обилазим аутоклаве и пазим да се не упали угљена прашина, али кад се оне препуне или се нека аутоматика заглави тог тренутка сам аутоматски прекомандован на ме- КОЛУБАРА

17 сто руковаоца лопате. А онда, пљунеш у шаке, па удри прича Дејан, који у Сушари ради 35 година. Двеста тона водене паре сваког дана проструји кроз Сушару како би сирови лигнит добио пар хиљада калорија приде. Поред четири основна артикла чак десет одсто укупне производње отпада на угљену прашину од које је немогуће побећи. Због тога је купљен усисивач, да би се, с времена на време, од црне прашине очистила бар степеништа и просторије у којима бораве запослени. Док су други јурили за бољим решењем, ја сам јурио сина. То ми је успело тек из шестог покушаја. Нека, и не жалим. Све иде напред, па је одскора и посао чистача модернизован. Певам, од како сам метлу заменио усисивачем кроз смех прича Славиша Јовановић, који је пре три године после пет ћерки добио сина Лазара. Он је, иначе, један од двадесеторице радника копа Белаћевац који су овде на испомоћи од како су на Косову остали без посла. Драган Обрадовић и Славица Живановић Сушара је до пре две године била забрањена зона за жене, пошто је важило једно неписано правило да је тежак посао у њеним погонима резервисан само за мушкарце. Ипак, пре две године четири жене, које и данас раде у Сушари, срушиле су овај мит о мушкој доминацији. Једна од њих, увек насмејана и беспрекорно дотерана Славица Живановић, тврди да је фенол крив што се привикла на рад у овом паклу. Кад ти кажем, увукао ми се фенол к`о нека дрога под кожу. Нема друге, па сад немам куд. У смену сам дошла због веће плате и што ми посао у магацину више није био сигуран. Али, сад би се тешка срца поново вратила у прву. Признајем, једва стижем ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИНДУСТРИЈСКИХ ФИЛТЕРА ЗА ОТПРАШИВАЊЕ да обавим све кућевне послове и да ми није свекрве и супруга, који имају разумевања за мој ноћни рад, тешко бих изашла на крај са свим обавезама искрено каже Славица. У овој ужареној кули, пењући се ка врху, сваки спрат је све опаснији, али се по ризику једно место ипак издваја од осталих. Други спрат старе Сушаре централни је круг овог замагљеног пакла. Највећи експрес лонац у Европи На другом раде само храбри и луди, али и они гледају како да побегну рећи вам сваки радник Сушаре кад га упитате где је најтеже. Станислав Петровић Цане, Ратко Ранковић и Драган Обрадовић Тараба прави су хероји јер сваког дана, радећи у сменама, пролазе исти паклени пут кроз густу маглу водене паре да би дошли до својих радних места. Цане је отац две девојчице, док Ратко и Тараба, иако газе већ тридесет и неку, још увек нису набасали на свој луди камен. Чекамо да променимо радно место, па ћемо тек онда да се женимо шалећи се причају Ратко и Тараба, који је једно време радио заједно са оцем све док овај пре неколико година није отишао у пензију. Наследио сам тату. Не може други спрат без нас Обрадовића, па то ти је. Овде сам шест година и свашта сам претурио преко главе, а најгоре ми је било кад сам друга вадио из бункера. У црнилу угља препознао сам га по сату који је светлео у мраку. Ту слику нећу заборавити док сам жив. Кад сам га пронашао још је давао знаке живота, али је касније, нажалост, подлегао повредама сећајући се, нерадо, ове трагедије прича Тараба. Д. Ђорђевић Представљени производи фирме Donaldon Презентација америчке фирме Donaldon, која производи индустријске филтере за отпрашивање, одржана је 6. децембра, у пословодству Рударског басена Колубара. Према речима Слободана Марковића, заменика директора РБ Колубара, у склопу израде техничке документације друге фазе проширења Дробилане, а у циљу повећања капацитета и поузданости рада, са Рударским институтом и фирмом Делта инжењеринг уговорена је израда допунског рударског пројекта за израду СУП-а 2 и друге линије на Дробилани. У склопу овог пројекта је и пројекат отпрашивања, па су представници фирме Donaldon, једног од произвођача ове опреме, одржали презентацију о начинима и ефектима рада њихових производа. Како је рекао Слободан Белаћевић, пројект менаџер, на постојеће две линије на Дробилани постоји систем за отпрашивање, али с обзиром да је ова опрема постављена још године, застарела је и нефункционалана. Ми имамо врло проблематичне услове, са копа долази угаљ са 47 до 56 процената влаге, а на депонијама када угаљ дуже стоји и када се угреје долази до тешких испарења. Најбоље решење би било ако би представници Donaldon могли да поставе један филтер на једном пресипном месту како бисмо могли видети резултате рекао је Белаћевић и истакао да је циљ овог пројекта да филтерска јединица покупи 99,95 процената микронски ситних честица 0,5 милиметара и да у излазном ваздуху из филтера не буде изнад пет до десет милиграма честица по метру кубном. Н. Ж. БРОЈ децембар

18 МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ГЛАВНОГ ОДБОРА СИНДИКАТА ЕПС-а Поштовати синдикат као институцију Крајем јануара биће обележено две деценије синдикалне организације Након што су зараде у свим јавним предузећима биле замрзнуте током и године, у овој години запослени у Електропривреди Србије, захваљујући иницијативи синдиката и разумевању пословодства, имали су битно другачију ситуацију. После вишегодишње паузе, они који раде у овој грани српске привреде примали су 140 динара по радном сату на име топлог оброка и десет хиљада регреса за годишњи одмор. Имајући у виду тешку економску ситуацију у целој земљи, константан пад стандарда и најаве нове кризе, овај износ није за занемаривање. Почетком децембра подељен је први део добити од 25 хиљада динара по запосленом, а вредност радног часа у овој години расла је од почетних 132 динара у јануару до 159, колико је износила у новембарској заради. Осврнувши се на годину која је на измаку, Милан Ђорђевић, председник Главног одбора Синдиката радника Електропривреде Србије, рекао је да је после дужег времена забележен миран период јер је пословодство компаније испоштовало све потписане споразуме и показало велико разумевање за све иницијативе Синдикалне организације Колубара и Синдиката ЕПС-а. Међутим, у последњем кварталу године настало је пуно проблема. До изражаја је посебно дошла огромна негативна енергија међу оним радницима који не верују у институцију синдиката. Такви не заслужују ни да буду наши чланови. Приликом преговора за исплату добити и кориговања вредности топлог оброка и регреса за идућу годину, велики проблем су била и реконструисана министарства, јер је ресорни министар за Колубару и Костолац Оливер Дулић, а за све остале делове ЕПС-а Милутин Мркоњић. Разумевање смо нашли у Министарству финансија, где преговарамо са Душаном Никезићем, државним секретаром. Ситуација је постала тешка хапшењем директора у Колубари, да би се потпуно искомпликовала вишемесечним сушним периодом који је довео до увоза електричне енергије. Струју увозимо по десет евроценти по киловату, а наплаћујемо по пет, што нас доводи у веома незавидан положај. Дуг привреде и грађанства ЕПС-у је преко стотину милијарди динара, а премда се назире још јача криза, плашим се да народ неће моћи да плаћа ни ову цену. Да ли на идућу годину гледате са оптимизмом? Потпуни сам песимиста. Ако због тешке економске ситуације наплата буде још лошија, питање је да ли ће бити средстава и за ремонте и за зараде. Јер, ако ремонти нису добро урађени, угрожена је производња, па самим тим нема ни зарада. Тренутно, због минимума хидропотенцијала, 65 процената струје производи се из колубарског лигнита, а 20 из Костолца. Плашим се да тај ритам нећемо моћи још дуго да издржимо, због већ добро познатих проблема око проширења Поља Д и уласка у Вреоце, посебно ако имамо у виду да је Планом пословања ЕПС-а за идућу годину предвиђена производња од скоро 31 милион тона угља, што је за три процента више од овогодишње. Досадашњи резултати постизани су захваљујући дугогодишњем добром планирању, а мислим да смо са тим већ закаснили. Суша се прогнозира и за наредне године. Ми нећемо моћи да се одазовемо свим захтевима, јер немамо довољно запослених у производњи, не радимо добро ремонте и немамо довољно капацитета и простора за откопавање. Биће и унутрашњих проблема, јер нас очекује препакивање на које синдикат упозорава годинама, 18 Милан Ђорђевић посебно у дирекцијама. Част изузецима, али стиче се утисак да у њима седе залудници који трачаре и имају времена за све и свашта, док се људи у производњи сатиру. Ти нерадници дају себи за право да чак одређују шта је наш посао. А посао синдиката је да штити интересе сваког запосленог, без обзира на којем је радном месту и да ли је или није члан. Морамо да поштујемо синдикат као институцију која треба радницима, без обзира ко су његови лидери. Синдикат радника ЕПС-а ће 29. јануара обележити 20 година постојања и заједно са ЕМС-ом, подземном експлоатацијом угља и три јавна предузећа са Косова, броји чланова, што довољно говори о његовом угледу. За наредну годину планирана је промена власничке структуре у ЕПС-у. Подржавате ли идеју да највеће српско јавно предузеће постане затворено акционарско друштво? Синдикат подржава ову идеју јер ће 70 процената власништва припасти држави Србији, а добро је што ће бити затвореног типа јер ће се питати у одређивању цене електричне енергије и њеној наплати. Све што користиш, мораш и да платиш, па је ненормално да струју не мораш као што је то код нас. Мислим да ће нам овом променом бити отворене нове могућности. Требало је да овај посао буде обављен до фебруара године, али сумњам да ће се то и догодити, јер се због изборне кампање нико тиме неће бавити. Шта је најважнији задатак Синдиката радника ЕПС-а у години? Да сачувамо електродистрибуције у саставу Електропривреде Србије. Ових дана ради се на формирању агенције за тр говину електричном енергијом, о чему се синдикат негативно изразио. Тражимо да директор ЕПС-а буде наредбодавац, јер због произвођача мора да се зна ко ће коме да плаћа цену угља или цену струје. Наредна година је изборна и у синдикату, па је важно да Конфедерацији слободних синдиката, чији смо део, буде призната репрезентативност. Ми је имамо у гранама рударства и енергетике, а жеља нам је да употпуњени са синдикатом НИС-а, објединимо ову област привреде. То ће се догодити када направимо грански колективни уговор и практично се дотакнемо по заједничким ставовима. До избора у синдикату потребно је направити и јединствена изборна правила, поред оних у статуту, да се не би, као у прошлости, дешавало да неко ко је добио 30 гласова буде на челу синдиката ЕПС-а. Разговарала: Данијела Матић КОЛУБАРА

19 БИОЛОШКА РЕКУЛТИВАЦИЈА Реализација појединих пројеката у закашњењу Процедура јавних набавки траје предуго. Од Колубара- Услуга се очекује одговорнији однос према пословима који им се поверaвају Обнављање природног окружења након завршене експло атације уг ља, враћање у што приближније првобитно стање и поновно коришћење земљишта у циљу оствари вања бенефита за компанију и локалну заједницу у најкраћем је суштина и циљ биолошке рекултивације у Колубари. На први поглед ствари не изгледају превише компликовано, али да су и у пракси једноставне нису и са тиме се у Служби за биолошку рекултивацију све чешће сусрећу. Како се, поред осталог, наводи у извештају Сектора за заштиту и унапређење животне средине ПД РБ Колубара, проблеми везани за јавне набавке и даље су актуелни и комплексни, а понављање поступака, као и неадекватна припрема тендерске документације од стране понуђача, чине да ове процедуре трају од четири до шест месеци, што за последицу има продуживање рокова на реализацији планираних активности. Међутим, на то утичу још неке друге ствари. БРОЈ децембар 2011 Негативан салдо у пољопривредној производњи У години РБ Колубара је у пољопривредну производњу уложила 11,6 милиона динара, од чега су трошкови инвестиција 2,6 милиона, а трошкови одржавања нешто преко девет милиона динара. У вегетационој сезони 2010/11. вредност реализованих радова пољопривредне производње је, према извештају Службе за биолошку рекултивацију, 14 милиона 490 хиљада динара. Овогодишњи приноси су били на нивоу просечних и њиховом продајом на јавним лицитацијама остварен је приход од око седам милиона динара. С. М. Ветрозаштитни појас у Барошевцу средином децембра: подигнути насип ће бити озелењен адекватном травнатом површином, а у подножју ће бити саднице У служби унапред знамо која ће површина бити припремана за биолошку рекултивацију и на време реагујемо покре тањем јавних набавки за израду пројеката. Када овлашћена институција изради пројекат, одмах се покреће јавна набавка за извођење радова по том пројекту, али ту негде почињу и нови проблеми каже мр Гордана Томашевић, руководилац Службе за биолошку рекултивацију, износећи неколико примера: За завршне косине одлагалишта на површинским коповима Тамнава-Источно поље и Тамнава-Западно поље, као и за ветрозаштитни појас у Барошевцу, посао је добила Колубара-Услуге. Служба им је благовремено доставила пројекте да би се упознали са спецификацијама које је направио Институт за шумарство и да би на основу њих благовремено набавили садни материјал и све друго што је потребно. Али овог пута објашњава Томашевићка то се није десило. Услуге нису на време и у потребној количини извршиле набавку репроматеријала, па радови на подизању ветрозаштитног појаса и на завршној косини Тамнава- Запада нису завршени у предвиђеном року. Сада се чекају нове набавке и надамо се да ће радови бити завршени док траје сезона садње. На овом копу проблем је и у недо вршеној техничкој рекултивацији, како се објашњава због честих кварова булдожера. Иако су на време обавештени да је површина од 10 хектара спремна за садњу, са наставком радова касни и новосадски Институт за низијско шумарство. Иначе, средства за реализацију целог пројекта донирало је Министарство животне средине, рударства и просторног планирања. Индикативан је и случај са завршном косином на Тамнава-Источном пољу, на локацији проточног језера. Прошле године су Колубара-Услуге ту обавиле садњу, али она није успела због лошег квалитета садног материјала и, вероватно, неодго варајућег термина услова. Поновно пошумљавање је у току, али проблем сада праве овце које брсте саднице, пошто их неко, и поред јасно истакнутог обавештења о забрани, ту доводи на испашу. Висина штете која је причињена због понављања посла још није позната, а ето, нова штета је већ извесна ствар. Служба за биолошку рекултивацију је код реализације пројеката у функцији надзора, што значи да смо у обавези да зауставимо радове које изводе Услуге, ако се, рецимо, кори сти другачији садни и други материјал од оног који је дат у спецификацији. Они имају довољно стручних људи за послове који им се поверавају, али, очигледно нешто шкрипи када се тако постављају спрам обавеза које преузимају у значајаним пословима рекултивације и пољопривредне производње, а за које им РБ Колубара плаћа немали новац каже мр Гордана Томашевић, руководилац Службе за биолошку рекултивацију. С. Младеновић 19 зелена страна

20 издвојена предузећа КОЛУБАРА-МЕТАЛ НОСИЛАЦ ПОСЛА НА ГЛОДАРУ 3 Екстремни инжењеринг 20 у најтежим радним условима Успешна сарадња Колубара- Метала и Машинског факултета у Београду. Багер у експлоатацији крајем пролећа Само две седмице након хаварије глодара 3 на површинском копу Поље Д, радници Колубара-Ме тала завршили су прву фазу радова на санацији багера. Почетна фаза радова обухватила је послове померања и враћања положаја тежишта машине у сигурносно језгро пресека обртне платформе, извађено је 62 тоне баласта из противтега и 14 тона из контролног тега. Портални кран је, такође, враћен у нормалан положај. Након завршетка ових послова, екипа радника Ремонта приступила је другој фази санације багера Sr 1200, популарне тројке, тачније, извршен је транспорт и кружно кретање багера. Упоредо са овим пословима рађен је пројекат за комплетну репарацију преостале опреме, што се показало као веома тежак посао услед недостатка пратеће документације. Пројектантски тим је имао великих проблема јер нису постојали никакви поуздани подаци о овој рударској машини. Багер Sr 1200 један је од шест багера овог типа који су у процесу експлоатације на површинским коповима Колубаре, али то је једини глодар који никада није ваган што представља велики проблем јер се, у првом тренутку, није знало где се налази стварна пројекција тежишта машине, па се приступило насумичном раслојавању тежишта према оси од минус 200 до минус 750 милиметара. Још један у низу великих проблема био је и недостатак прецизних података о масама радног точка и његове стреле који су остали заробљени у обрушеној земљи. На основу детаљних анализа обављених на терену донета је одлука да се постојећи алати и делови допреме у радионице Колубара-Метала на дораду и са нацију, али и да се, према резултати ма прорачуна на терену, уради нова конструкција тамо где је потребно. У изради овог пројекта главну реч је имала ревизорска група Машинског факултета у Београду са Катедре за механизацију и челичне конструкције која је Стручни тим Метала на радилишту глодара 3 свакодневно била укључена у проверу података, алата и заварених спојева. Колубара-Метал је оваквим радом успела да у рекордном року, од 2. до 8. децембра, уради комплетан алат и припреми нове тегове, након чега је извршена монтажа и постављање тегова чиме је багер додатно осигуран. На тај начин машина је већ 14. децембра из хаваријског положаја сигурно и безбедно транспортована на ремонтни плац. Највећи терет посла у почетним, уједно и најтежим, фазама рада поднели су Владан Чоловић, главни статичар, Драгиша Стевановић и Бранко Кашај из Пројектног бироа Колубара-Метала и Владимир Симић, извршни директор ПЦ Електромашински ремонт на терену, Зоран Марковић и Слободан Живковић, шефови на радилишту глодара 3. Испред Службе контроле Метала за надзор радова био је задужен Жељко Саватијевић. Супервизори целокупног пројекта били су проф. др Зоран Петковић и проф. др Срђан Бошњак, испред Машинског факултета. Главни руководилац целокупног пројекта је др Милорад Пан телић, заменик директора Колубара-Метала : Посао је, морам истаћи, урађен у кратком року и веома квалитетно, посебно ако се има у виду са колико смо мало података располагали. То је био огроман изазов коме, сигуран сам, ниједна друга фирма из ширег окружења не би одговорила на адекватан начин. Без ла жне скромности, овако тежак посао ко ји је захтевао ванредне напоре и апсолутно залагање водећих снага наше фирме може се сврстати у послове екстре мног инжењеринга коме теже многе компа ни је, али које, за сада, не могу адекватно да одговоре на постављене циљеве. Наш успех, успех Колубара-Метала још је већи у томе што је постулат екстремног инжењеринга показан у пракси у тренутку када је највише било потребно. Желео бих да се захвалим на сарадњи свима који су учествовали у пројекту, Влади Јанковићу, Томи Терзићу, Мији Радишићу и Саши Петровићу са Поља Д, као и Драгану Јовановићу, помоћнику директора РБ Колубара за ремонте истиче Пантелић. У овом тренутку Електропривреда Србије, РБ Колубара и Колубара-Метал раде на набавци документације за багер Sr 1200, што ће у великој мери олакшати даљу санацију и ревита лизацију глодара 3, чије враћање у процес производње се очекује у периоду од четири до шест месеци, у зависности од различитих фактора, између осталог и временских. Ванредне ситуације, колико год не жељене, најбољи су по казатељ спремности компаније да се упусти у екстремно тешке ситуације из којих се, најпре, излази уз помоћ тимског рада, стручности и врхунског професионализма у приступању проблему. Колубара-Метал још једном је показала да је, упркос бројним проблемима са којима се предузеће сусреће последњих година, и даље главна карика у ланцу ремоната на коповима Рударског басена Колубара. М. Микић КОЛУБАРА

21 КОЛУБАРА - ГРАЂЕВИНАР УЛАЗИ НА БЕОГРАДСКО ТРЖИШТЕ Уговори за бољу будућност Два уговора, са фирмама МБА Миљковић и Ратко Митровић Нискоградња вредни око милион евра на годишњем нивоу Почетком новембра, уз помоћ градоначелника Београда Драгана Ђиласа, Колубара-Грађевинар је потписала уговоре са фирмама МБА Миљковић и Ратко Митровић Нискоградња. Први уговор, склопљен са МБА Миљковић односи се на превоз мазута и битумена, док други уговор регулише испоруку камених агрегата свих фракција. Финансијски директор Колубара-Грађевинара Драган Нинић објаснио нам је значај ових уговора за КГЛ : Са реализацијом уговора о превозу мазута и битумена стартовало се одмах. Он је од изузетног значаја за нашу једи ницу у оквиру транспорта, односно њиме смо упослили цистерне које су до тада радиле само повремено. Наиме, од десет, само је пар било ангажовано на испоруци за Нафтахем, док нам је нови уговор омогућио упошљавање пет до шест цистерни у континуитету. Он је утолико важнији у овом периоду године, када на тржишту влада затишје. Очекујемо месечну реализацију на нивоу од пет до шест милиона динара. Током првог месеца пословања, нема никаквих примедби, утисци су позитивни са обе стране нагласио је Нинић. КОЛУБАРА-ГРАЂЕВИНАР : погон нискоградње и хидроградње Реализација уговора који регулише испоруку камених агрегата такође је стартовала одмах по потписивању. Овај моменат утолико је заначајнији за Колубара-Грађевинар, јер су у том тренутку имали залихе спремљеног каменог агрегата, који сада камиони Ратка Митровића Нискоградње без потешкоћа одвозе из каменолома у Непричави. И овде се очекује месечна реализација од пет до шест милиона динара. Оно што је важно јесте да су уговори без ограничења, односно трајаће док буде постојала обострана заинтересованост. У Грађевинару очекују да ће испорука каменог агрегата бити дугорочна. Наш саговорник рекао је да се преговарало и о испо руци асфалтне масе и договорено је да ће се ова сарадња оства ривати на пословима који гравитирају према Лазаревцу. Такође, разговори су вођени и о испоруци гранитног ивичњака, иначе, изврсног квалитета, који користе за уградњу приликом ре конструкција и изградње улица и тргова у Београду. Уколико се ово искуство покаже као обострано корисно, надамо се да бисмо могли да га претворимо у тешњу сарадњу, односно да доведе до потписивања уговора о пословно-техничкој сарадњи. То подразумева да у неком наредном периоду заједнички наступамо на тендерима и евентуално заједнички изводимо радове рекао је Нинић. Д. Весковић Квалитет на првом месту За Колубара-Грађевинар погон Нискоградње и хидроградње је од изузетне важности. У овај погон највише се улаже, а самим тим и његова реализација бележи највећи раст. Извршена су велика улагања у опрему која је омогућила да се производни процес овог погона одвија потпуно самостално, без ангажовања коопераната. У његовом саставу је и савремено опремљена асфалтна база. Модерна технологија производње асфалта обезбеђује висок квалитет и могућност производње свих врста асфалта, од асфалт бетона до бито шљунка различитих гранулација. Погон Нискоградње и хидроградње располаже и са два постројења за производњу бетона. Производе се све врсте бетона и бетонске галантерије, што подразумева све врсте бетонских цеви, шљака - блокови, бетонски ивичњаци, стубови, жардињере, израда свих врста плоча, У разговору са Дарком Драговићем, управником овог погона, сазнајемо да је иза њих година испуњена обимним пословима како за Колубару, општину Лазаревац тако и за околне општине. Он каже да су у првој половини године били фокусирани на послове у Расаднику и гробљу Лазаревац 2, као и на одржавању путева и саобраћајница за потребе Колубаре, наравно, уз многе друге послове. У другој половини године, Колубара-Грађевинар је на тендерима добила много послова ван територије лазаревачке општине, тако да су радили за потребе околних општина, као што су Лајковац, Мионица, Аранђеловац, Обреновац, па чак и Чачак и Шабац. Погон Нискоградње и хидроградње у просеку је остваривао зараду од 30 до 35 милиона динара месечно. Овде треба рећи да су послови које смо добијали на тендерима послови са јако ниским ценама, где смо стављени у позицију да се боримо са јако нелојалном конкуренцијом, па самим тим, зарада на тим пословима није адекватна уложеном раду истакао је Драговић. Када је у питању производња асфалта, Драговић тврди да ће по свим показатељима ова година бити рекордна, јер је до почетка децембра уграђено чак тоне асфалта. Међутим, како им предстоји лошији део сезоне у јануару и фебруару, тај период ће се искористити за ремонте асфалтних и бетонских база, као и свих машина везаних за асфалтирање, како би у нову грађевинску сезону ушли потпуно спремни. Урађени су динамички планови и у току је набавка резервних делова и материјала неопходних за ремонт. Сви производи асфалтне и бетонске базе су под надзором Института за материјале Србије, чије месечне услуге нису нимало јефтине, али печат Колубара-Грађевинара одувек је био - квалитет на првом месту, чему првенствено тежимо при сваком нашем уговореном и обављеном послу наглашава Драговић. Погон Нискоградње и хидроградње чини око сто радника, са тим да негде око 40 одсто чисто производне радне снаге чине радници са уговорима о привремено повременим пословима, док су стално запослени већ зашли у године, тако да очекују да се у наредне две године изврши подмлађивање, односно да се побољша старосна структура колектива. Што се тиче планираних послова за наредну годину, Драговић каже да ће погон Нискоградње и хидроградње бити пред великим изазовом, јер их већ на пролеће очекује пар великих послова значајних за општину Лазаревац и Колубару. Д. В. БРОЈ децембар

22 лазаревац 22 ПРЕТПОСЛЕДЊА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ У години Мањи прилив буџетских средстава ОКОНЧАНА ТЕНДЕРСКА ПРОЦЕДУРА ЗА ИНФРАСТРУКТУРНЕ ПРОЈЕКТЕ Одборници Скупштине општине Лазаревац су, на седници почетком децембра, усвојили Извештај о извршењу буџета за период јануар-септембар године, према којем је Градска општина Лазаревац планирани текући буџетски приход остварила са 66,8 одсто, односно, у износу од 604 милиона 451 хиљаду динара. При томе су уступљени приходи били 68,3 одсто у односу на планиране, а изворни приходи остварени са 65 процената (порез на имовину наплаћен је тек нешто преко половине у односу на планирани). У односу на намену, како је изнео начелник Одељења за финансије Душан Марковић, у највишем проценту 86,9 одсто, остварени су приходи од накнаде за загађивање животне средине (71,6 одсто од накнаде за емисије угљен-диоксида, азот-диоксида и прашкастих материја), а са нешто више од 68 посто остварени су приходи за комуналну потрошњу. За првих девет месеци текуће године расходи су остварени у износу од 600 милиона 388 хиљада динара, што је извршење од 66,4 процента. У односу на планирана средства Фонд за заштиту животне средине је потрошио мање од половине, док је најбоље извршење имала ЈП Дирекција за грађевинско земљиште 78,3 одсто. По речима Марковића, стална буџетска резерва није коришћена, а из текуће буџетске резерве потрошено је 1,7 милиона динара. На истој седници усвојен је програм чишћења снега и леда са путева и улица у предстојећој сезони, а како је, поред осталог, рекао Зоран Цветановић, члан општинског штаба зимске службе, половина од укупно 150 улица у Лазаревцу није у програму београдске Дирекције, па ће њихово чишћење морати да преузме локална комунална служба, али је питање ко ће то да плати. Одборници су, једногласном одлуком, именовали нову Изборну комисију ГО Лазаревац у сталном саставу, на основу предлога свих одборничких група. Пошто су констатоване оставке ранијег председника и секретара општинске изборне комисије, одлучено је да на следећим изборима ове функције обављају дипломирани правници Слађана Ивковић и Вељко Михајловић. На седници Скупштине општине донета је и одлука о успостављању сарадње између ГО Лазаревац и ГО Палилула Града Ниша. Како се очекује, до краја године требало би да буде одржана још једна седница локалне скупштине, на којој ће се наћи предлог одлуке о општинском буџету за годину. С. Младеновић Грађевинар главни извођач радова Припреме почињу одмах радови у рано пролеће године Колубара-Грађевинар биће главни извођач радова на реализацији пет од шест значајних инфраструктурних пројеката које је покренула Градска општина Лазаревац и чија је укупна вредност 223 милиона динара. Као што смо писали у једном од претходних бројева листа Колубара, ова средства инвеститор је обезбедио из кредита код Banca Intea, која је на јавном позиву дала најповољније услове (камата 5,94 посто и годину дана почека). Подсетимо, ради се о пројектима изградње секундарне водоводне мреже за месне заједнице Степојевац, Врбовно и Лесковац (у сарадњи са ЈП Београдски водовод), изградње прве фазе главног фекалног колектора града Лазаревца, рекон струкције моста на Турији у Јунковцу, реконструкције и изгра дње недостајуће инфраструктуре у улицама Кнеза Станоја и Железничкој и пројекту модернизације Карађорђеве улице. На конференцији за новинаре 12. децембра, сазваној поводом завршних договора о реализацији ових послова, председник ГО Лазаревац Бранко Борић је, поред осталог, подсетио да се ради о врло значајним инфраструктурним пројектима и истакао да је новац за њих обезбеђен под врло повољним условима, па зато у наредним годинама (када се кредит буде отплаћивао) неће доћи до значајнијег оптерећивања општинског буџета. Директор ЈП Дирекција Владимир Каменица је рекао да се радило о великој јавној набавци и обимној законској процедури која се морала спровести у вези са овим пројектима, а да је било и солидног интересовања сведочи и број понуда од четири (за мост) до десет за изградњу колектора. Улица Кнеза Станоја Технички директор КГЛ Слободан Мијушковић, рекао је да ће у реализацију пројеката, уз остале подизвођаче, бити укључени и ЈП КП Лазазаревац и Топлификација, и да их чека сложен посао, јер је скопчан са животом грађана на локацијама какве су улице Кнеза Станоја и Карађорђева. Зато је, по његовим речима, овог пута потребно да се изврши далеко боља припрема свих учесника у радовима, да би се са почетком грађевинске сезоне, на пролеће, радило на најоптималнији начин, а грађани што мање трпели. У том циљу врло брзо ће бити сачињени детаљнији динамички планови, а како је договорено, радни састанци представника општине, Дирекције и Колубара-Грађевинара биће једном недељно. С. Младеновић КОЛУБАРА

23 ОБЕЛЕЖЕНА 97. ГОДИШЊИЦА КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ Одата пошта јунацима Манифестацијом Дани Колубарске битке, која је трајала од 9. до 15. децембра, свечано је обележена 97. годишњица битке у којој су српски војници вештим стратегијским преокретом савладали моћну аустроугарску војску. Обележавање годишњице организовали су Градска општина Лазаревац и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије при Влади Републике Србије. Дани Колубарске битке почели су парастосом пред Храмом Светог великомученика Георгија у Ћелијама, где се налазе мошти војника страдалих у Колубарској бици, након чега су на Враче брду заједнички венац на споменик Димитрију Туцовићу положили председник Скупштине Градске општине Лазаревац Милан Ивковић, председник Општине Лајковац Душан Живановић и заменик председника Општине Љиг Светолик Спасојевић. Музиком кроз историју Ученици лазаревачке Музичке школе Марко Тајчевић су концертом, одржаним 14. децембра у Центру за културу Лазаревац, дали свој допринос прослави 97. годишњице Колубарске битке. Наступајући у формама оркестар, инструментални дуо и инструментални трио, млади музичари су изводили композиције које тематски углавном одговарају приликама из године. М. К. Свечаност на државном нивоу, одржана 15. децембра, започета је парастосом и полагањем венаца у крипти Храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, где почивају земни остаци српских и аустроугарских војника погинулих у бици на Колубари. Као изасланик Владе Републике Србије венац је положио бригадни генерал Горан Радовановић. Такође, венце су положили и представници Министарства одбране, председник Градске општине Лазаревац Бранко Борић и председник Скупштине лазаревачке општине Милан Ивковић, затим представници лајковачке општине, амбасада Аустрије, Мађарске, Чешке и Словачке, више невладиних организација опредељених за неговање тра диција ослободилачких ратова Србије, као и политичких партија. ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА И ТЕРАКОТЕ ДУШАНА РАЈШИЋА Након полагања венаца Борић се обратио присутнима: Стратешки значај битке и изузетан пример војне вештине војводе Живојина Мишића, проучаван и потврђен на свим светским војним школама, надграђен је античким херојством српског ратника који, тежећи слободи и националном опстанку, побеђује освајача у потпуно неравноправним условима. Обраћајући се присутнима испред Храма Светог великомученика Димитрија бригадни генерал Горан Радовановић је казао: Победа је исписана именима више од српских војника који су учествовали у Колубарској бици и којима смо вечно захвални. Одајемо им дужно поштовање и њиховим сенима се клањамо. Након Борића и Радовановића, у организацији Београдске културне мреже и режији Милоша Танасковића пред црквом је изведен одговарајући музичко-сценски програм. Хор Академског културно-уметничког друштва Лола извео је пригодне композиције, док су драмски текст аутора Николе Матића извели познати београдски глумци. Церемонија је настављена полагањем венаца на Споменик српском ратнику у центру Лазаревца, као и полагањем венаца у манастиру Ћелије. М. Караџић Српски сељак у рату и миру Уоквиру обележавања 97. годишњице Колубарске битке у Галерији Симонида лазаревачког Центра за културу десете децембарске вечери отворена је изложба радова Душана Рајшића Фрула, труба, сељак, ратник у земљи и цртежу. Рајшић, академски вајар и уредник ликовног програма Центра за културу, последњих месеци створио је двадесетак цртежа и скулптура тематски оријентисаних ка српском сељаку у доба мира и рата. Дипломирани археолог у пензији Јагода Недељковић, која је годинама била и кустос Модерне галерије, отворила је изложбу речима: Споменик српском ратнику Српски војник je бранио своје њиве и винограде, своју жену, децу и мајку, која му је чуварица огњишта. Бранио је све оно што му је свето и за шта је био спреман дати и свој живот. Он није отишао ни на чији праг, већ су њега дошли да освајају. Тај српски ратник из рата доноси трубу. Пушка о рамену му је у рату главна, а у миру труба на уснама. И та труба га прати од рођења до смрти. Појаву човека у српској ношњи и са инструментом Рајшић повезује са митологијом. Пан опија музиком и појавом и такав је сличан појави и утиску који српски сељак изазива. Уметнику је то била полазна основа. М. Караџић БРОЈ децембар

24 образовање и култура 24 ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ лазаревац Програми за све генерације и укусе Филмови, позоришне представе, изложбе и музички програми за пробирљиву публику. Захваљујући донацијама РБ Колубара велика сала и Модерна галерија у новом руху Очување традиције и старих заната Удружење грађана Тешњарска ризница старих заната из Ваљева отворило је продајну изложбу 15. децембра у галеријама Симонида и Савременици. На тродневној изложби представљене су рукотворине старозанатских мајстора. Посетиоци су могли видети предмете од бакра и дрвета, плетену, хеклану и ткану одећу, као и иконе и огледала које се раде по узору на старе занате, али модерном технологијом. Тешњарска ризница је основана почетком ове године и уз подршку културних и образовних институција, као што су ваљевски музеј и Пословни факултет Сингидунум, има за циљ очување традиције и старих заната. О. Ш. Г одина, која је за нама, била је веома успешна за лазаревачки Центар за културу. Обележили су је бројни разноврсни музички, сценски, ликовни и филмски програми прилагођени свим генерацијама и укусима. Такође ће бити забележена и као година у којој су, после више деценија, извршена велика реновирања хола, сале и Модерне галерије, захваљујући донацијама које је Центар добио од Рударског басена Колубара и Града Београда. Поред редовног биоскопског репертоара, на коме су се нашла најновија домаћа и страна филмска остварења међу којима и Како су ме украли Немци, Парада, Пирати са Кариба, ове године у Центру за културу први пут је одржан и фестивал холандског, као и фестивали подводног и аматерског филма. У оквиру Слободне зоне љубитељи великог платна могли су да погледају неколико документарних и играних филмова, а за најмлађу публику организован је Кидс ФЕСТ. На великој сцени Центра за културу београдска позоришта Звездара театар, Југословенско драмско позориште, Бошко Буха, Атеље 212, Вук Караџић, Битеф театар и Славија театар одиграли су своје популарне представе, као што су Крчмарица Мирандо лина, Шине, Пазарни дан, Живот у тесним ципелама. Позоришни репертоар употпунио је и лазаревачки Пулс театар са четири премијере ( Хало, овде бомба, Велика тајна, 2х2=2 и Деда Мраз је дао отказ ) и неколико старих представа. Центар није заборавио ни млађу публику за коју су игране бајке попут Василисе Прекрасне, Петра Пана и Царевог славуја. И музички програм био је разнолик, од класичне музике до тамбурице. Легенде, Иван Босиљчић, Звонко Богдан и тамбурашки оркестар, италијанска Мореска Нова, група Хад, Балканске жице, културно-уметничка друштва Бранко Крсмановић, Рудар и Димитрије Туцовић смењивали су се на музичкој сцени и привлачили публику. Ликовни програм обележиле су многобројне изложбе у Модерној галерији, Симониди и Савременицима. Публика је имала прилику да види слике, цртеже, скулптуре, фотографије уметника из целе Србије, попут Марије Богдановић, Јелене Коштице, Лидије Мереник. Ипак, највеће интересовање посетиоци су показали за изложбе радова својих суграђана Душана Рајшића, Мила Шауле, Владимира Петровића, Душка Шурлана и Зорана Ерића. Центар за културу је ове године успешно организовао већ традиционалне манифестације Дани Београда, Ноћ музеја, Дани француско-српског пријатељства, Културно лето и Ноћ позоришта. Фестић и у Лазаревцу У оквиру 16. фестића на великој сцени лазаревачког Центра за културу, 2. децембра, за најмлађу публику одигране су три представе. Позориште лутака Пинокио из Земуна извело је комад Царев славуј, Новобеоградска културна мрежа Баш бајку, док је у блоку Фестића ревијалног карактера, названом Деца за децу, драмска секција ОШ Дуле Караклајић приказала Вашар у Тополи. Популарни Фестић, најстарији фестивал позоришних представа за децу у нашој земљи, одржава се у позоришту Бошко Буха. О. Ш. Минула година ће остати упамћена по томе што је после више од три деценије рада извршено прво велико реновирање Центра за културу. Велика сала, кроз коју месечно прође око двадесет хиљада посетилаца, добила је нов и модеран изглед. Замењени су подови, сценске завесе и филмско платно, поправљено је и пресвучено преко 600 седишта. Средства за ову инвестицију, вредну око пет милиона динара, обезбедили су РБ Колубара и Град Београд. Следеће године у јуну Модерна галерија, у којој су похрањена ликовна дела најпознатијих сликара бивше Југославије и легат Лепе Перовић, обележава десет година рада. У сусрет јубилеју недавно је почела адаптација галеријског простора за шта је Колубара обезбедила десет милиона динара. Према речима Стеле Станишић, директорке Центра за културу, у оквиру двомесечних радова биће постављено галеријско осветљење, климатизација потребна за адекватано смештање слика, промениће се плафонске плоче. Слике из галерије су измештене, неке су због дугогодишње небриге у доста лошем стању, због чега је затражена помоћ од Министарства културе за конзервацију. Након деценије постојања Модерна галерија засијаће пуним сјајем и посетиоцима показати обновљену сталну поставку уметничких дела, једну од највреднијих у овом делу Србије. О. Шолтиш КОЛУБАРА

25 Додир уметности Поводом Светског дана инвалида, 1. децембра, отворена је прва тактилна изложба скулптура у дрвету аутора Душка Шурлана, Лазаревчанина запосленог у РБ Колубара. У сарадњи са Савезом слепих Србије, Шурлан је на својој изложби названој Додир, у Установи културе Пароброд у Београду, изложио двадесет радова који су изазвали велико интересовање посетилаца. Тактилна изложба је једини начин да слабовиди и потпуно слепи дођу у додир са уметношћу и да им се она приближи рекао је Шурлан, самоуки вајар који већ тридесет година прави скулптуре, црта и слика портрете. Главно изражајно средство му је дрво, док инспирацију налази у честим боравцима у природи и бавећи се риболовом. Душко Шурлан је по занимању багериста и ради на Пољу Б. Ове године, осим на изложби у Београду, његове скулптуре израђене од дрвета могла је видети и лазаревачка публика на изложбама у галерији Савременици у Центру за културу и у ОШ Дуле Караклајић. О. Ш. Стихована аутобиографија Збирка песама Славице Јосипо вић Славе Сузе једне девојке представљена је у лазаревачкој Библиотеци Димитрије Туцовић 13. децембра. Песме настајале током последње две године песникиња је посветила најмилијим бићима која више нису међу живима. Искреним, болним и емотивним стиховима Слава опева своју љубав према најдражима, породичне вредности, личну тугу и свакодневно суо чавање са тешкоћама, али и тренутке наде и радости, при чему поезију до живљава као вид утехе и борбе. М. К. Деда Мраз је дао отказ Као и сваке године Пулс театар је за најмлађу лазаревачку позоришну публику припремио новогодишњу представу Деда Мраз је дао отказ. Премијера је заказана за 29. децембар на сцени Центра за културу. Малишане очекује Деда Мраз, који се наљутио јер су деца постала нева љала и даје отказ. Одлази на Хаваје, да ли ће се вратити до Нове године и стићи да подели поклоне? По тексту Валентине Велков, глумице и списатељице, у режији Ане Јовановић, играју Зоран Бе лошевић, Ана Јовановић, Јелена Цви јетић, Милан Томић и Александар Трмчић. О. Ш. ПРЕДСТАВЉЕНе ДАЉИНе ЧЕДЕ ЖИВАНОВИЋА Записи светског путника Одмерена информативност и лични утисци умногоме потврђују карактеристике ранијих путописа Друго и допуњено издање Даљина, збирке путописа Чедомира Чеде Живановића, представљено је у лазаревачкој Библиотеци Димитрије Туцовић почетком децембра. О путописној прози поетског наслова, први пут објављеној пре неколико година, говорили су књижевник Радован Бели Марковић и сам аутор. О магичним топонимима, доживљеним током путовања по целом свету, Чеда пише јасним, сигурним и течним реченицама. Oн иде друмовима митских и историјских личности, црта културолошку мапу света и након хиљада и хиљада пређених километара путописе за твара својим ширим завичајем рудничким манастирима, Долином лептирова у Барзиловици и списком кафана у Лазаревцу и околини. Анализирајући путописаније свог школског друга, Радован Бели Марковић је рекао: Видети толико света и променити толико небеса, па то је подвиг само за себе. Чеда није само добар писац, већ је и Туцовић на сцени Чедомир Живановић својим основним опредељењем навикао да свет посматра са различитих страна и да о томе прави синтезе које читаоце не потцењују, али им се сувише и не удварају. Боравећи под различитим небесима, он никада не заборавља своје поднебље. Тих других небеса Чеда се нагледао, а и ми преко његових књига, свако према ономе колико је могао да се учита. М. К. пети ДЕЧИЈИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА Игром против дроге Уорганизацији лазаревачког Културно-уметничког друштва Димитрије Туцовић, а под покровитељством ГО Лазаревац, 25. новембра, у Центру за културу одржан је Пети међународни фестивал дечијег фолклора. Манифестација под слоганом Игром и песмом против дроге, поред неговања и очувања тра диције, има за циљ да се младима скрене па жња на штетност коришћења психоактвиних супстанци. На фестивалу, који је ове године био ревијалног карактера, учествовала су културно-уметничка друштва 8. октобар Крива Паланка из Македоније, Опанак Ледине из Новог Београда, дру штва из Велике Плане и Нове Пазове и домаћин КУД Димитрије Туцовић са свим својим секцијама. О. Ш. БРОЈ децембар

26 У ЛАЗАРЕВЦУ ОДРЖАН карате турнир ТРОФЕЈ УНИЈЕ СКУ спорт 26 Жетва пехара и медаља ДВОРАНСКИ СПОРТОВИ Сениори Колубаре сложни и скоро непобедиви Последње недеље новембра у Лазаревцу је одржан Трофеј Уније, завршни турнир каратиста који се такмиче у оквиру Српске карате уније, односно Светске карате кон федерације (WKC). Конфедерација окупља националне ор ганизације 36 држава, а српска има 30 клубова. На овом завр шном турниру такмичило се 19 клубова и 431 такмичарем. Пошто је овим турниром завршена још једна такмичарска година, после поздравних речи угледника Уније уследила је додела признања најуспешнијима. Пехар намењен најбољем такмичару ви ше него заслужено припао је Дејану Јовановићу, каратисти Колубаре и актуелном светском шампиону. Признања су припала и сениорској екипи Колубаре за освојено друго место у генералном пла сману, као и др Александру Синђелићу, селектору репрезентације Српске карате уније. Била је ово једна од бољих година за наш карате клуб, признања која су уручена нашим члановима наравно да изазивају топлину око срца и охрабрују с осмехом говори др Дра ган Синђелић, председник клуба С друге стране, још нам је драже што је на заседању Међународног олимпијског комитета, одржаном у Анталији 12. новембра, у чланство примљена FASITA ( Спорт за све ), чији је члан и наша светска конфедерација. Загарантована је лепа будућност наше конфедерације, наше уније и нашег клуба. Карате клуб Колубара био је технички домаћин завршног турнира, а ње го ви представници остварили су лепе резултате. Сениорска екипа је била најбо ља, а друго место освојиле су старије и мла ђе кадеткиње. Још једним златним одличјем окитио се Дејан Јовановић, Душан Марковић био је у својој категорији други (изгубио је у финалу од Новопазар ца Семира Хануше), док је Никола Мандић освојио прво место у јуниорској конкуренцији. Сребрна медаља припала је јуниору Марку Стевановићу, док је кадет Драгиша Марковић освојио сребро. Бронзане медаље освојиле су кадеткиње Мирјана То доровић, Маја Аћимовић и Наталија Станојевић, док је ју ниорка Александра Јеремић освојила треће место у катама. Пионир Марко Тодоровић био је други. Треба истаћи и интернационалног судију и тренера Колубаре Миодрага Јевтића који је организовао турнир и перфектно судио. З. Станковић Јесен обележиле одбојкашице Јасно је, на измаку првог дела такмичења у дворанским спортовима, да су минулу јесен својим резултатима обележиле одбојкашице, пре свега тим Колубаре који је у Супер лиги, под диригентском палицом Тање Бошковић, тренутно на високом четвртом месту (шест победа уз четири пораза, деветнаест бодова). У досадашњем току првенства најприметнији су били учинци Сузане Бишевац, Аните Златић и Тање Грбић, али никако не треба занемарити добре партије осталих одбојкашица које у овом спорту невично око тешко примети, пре свега средњих блокерки. Генерално смо задовољни, досадашњи салдо ми омогућује да прижељкујем и верујем да ћемо се наћи у полуфиналу плејофа. Потрудићемо се да до наставка првенства, средином јануара, исправимо грешке у игри које су се појавиле у последњим мечевима, пре свега сервис каже Бошковићева. У првој лиги одбојкашица Лазаревац је пети, са пет победа и шест пораза. Пораз од МД Зрењанина на домаћем паркету са 2:3 у претпоследњем колу исправљен је на гостовању у Београду, где је максималним резулатом савладан Поштар 064. Рукометаши Колубаре пласирали су се у осмину финала Челенџ купа, пошто су у реваншу победили холандски Квинтус са пет голова разлике и тиме анулирали предност Холанђана од два гола из првог сусрета. У фебруарском европском изазову лазаревачке кртице састаће се са швајцарском екипом Вакер Тун. У домаћем суперлигашком такмичењу тим Владимира Драгићевића тренутно је девети (пет победа, исто толико пораза, два ремија). У овом првенству наш циљ је да сачувамо стабилност и уведемо у први тим што више младих играча. Повреде и болести омели су нас у достизању планираног бодовног салда, практично ни у једном мечу нисмо били комплетни. Верујем да ћемо заостатак од планираног, та два-три бода, надокнадити у даљем такмичењу, а надам се да ћемо успети да ангажујемо два квалитетна играча оптимиста је Драгићевић. Прво место на табели Прве српске лиге група Центар припада кошаркашима Колубаре. Екипа коју води Зоран Ђорђевић гура по плану, ка жељеној Првој Б лиги. Једини прави конкурент им је екипа Котежа и међусобни дуели одредиће првака. З. С. КОЛУБАРА

27 СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР КОЛУБАРА ГОДИНАМА НА ВИСОКОМ НИВОУ Нико није запостављен Најлепше утиске о боравку у новој хали Спортско-рекреативног центра Колубара у Лазаревцу понели су првих дана децембра и Холанђани, тачније рукометаши, званичници и навијачи Квинтуса, и поред пораза у реванш-мечу шеснаестине финала Челенџ купа. Годинама, па и деценијама, спортисти, спортски радници и навијачи које угости центар имају само речи хвале за удобност, љубазност, комоцију и чистоћу са којом се срећу у лазаревачким спортским објектима. Чак шездесет посто термина у нашим објектима користе школе, пре свега ученици Основне школе Војислав Вока Савић, Гимназије и Техничке школе Колубара, док је остатак термина равномерно ра споређен на клубове. Ради се о једном устаљеном, наслеђеном распореду и при томе нико није запостављен каже М и рко Си м и ћ, руководилац Спортског цен тра Колубара, иначе дипломирани ин жењер рударства са подужим стажом у фудбалском спорту. На овом послу налази се од августа ове године. О објектима центра тренутно брину 34 запослена, док све похвале за одржавање хигијене и зелених површина припадају радницима Колубара-Услуга. Спортско-рекреативни центар Колубара чине вештачко језеро Очага, отворени базен, стара хала ДТВ Партизан са припадајућом кугланом, стрељаном БРОЈ децембар 2011 Турбоси најуспешнији Перјаница лазаревачког фудбала, екипа Колубаре, окончала је први део првенства Прве лиге поразом од краљевачке Слоге у последњем колу и тиме заузела место у златној средини табеле. Сјајно су стартовали зелено-црни, ређали победу за победом и докопали се челне позиције, а онда је уследио несхватљив пад. Упућенији у фудбалске прилике то повезују са тешком финансијском ситуацијом у којој се налази лазаревачки клуб, који се протекле јесени налазио на самој ивици стечаја, а ни садашња ситуација на том плану није нимало ружичаста. Залиха од 25 бодова, уз негативну гол-разлику од три поготка, даје лепу основу за опстанак у лиги. Да би се у томе успело потребно је задржати постојећи играчки кадар, уз једно до два појачања на климавим позицијама. Прогноза је неизвесна, тек почетком фебруара ствари ће бити јасније. Најпријатније изненађење начинио је тим Турбине. Екипа коју води Милоје Вукић почела је сезону јако слабо, али је брзо ухватила ритам и треће место у Београдској зони даје основе да се нападне пласман у Српску лигу. Са освојених 30 бодова турбоси имају заостатак од пет поена у односу на водећи Палилулац, али ништа није ненадокнадиво. Рудовачки Раднички је у последњем колу глатко изгубио са 3:0 комшијски дерби у Вреоцима и презимеће на 14. месту са 18 бодова, тако да им на пролеће предстоји борба за опстанак. Успех новајлије Шумадије из Шопића у Првој београдској лиги шесто место са 27 бодова резултат је клуба који у управи има повећу групу сложних фудбалских ентузијаста. Зеочки Рудар је у последњем колу доживео праву катастрофу (0:7), налази се 12. позицији са 22 бода. Три бода мање има лазаревачки Борац који је 14. и практично се налази у зони испадања, али то не производи тензије у клубу. Уверени су да ће у пролећном делу показати све своје квалитете и пласирати се у средину табеле. З. С. Мирко Симић и шах-салом, отворени терени (одбојкашки, кошаркашки и два рукометна), фудбалски терен са атлетском стазом, тениски терени (поред отвореног базена и нове хале) и нова хала под чијим сводом су теретана, затворени базен, школска сала, мала сала за борилачке спортове и спортски плес, трим-кабинет, велика сала и стонотениски кутак за тренинге. Од ове јесени богатији смо за теретану на отвореном, што је био поклон града Београда нашем центру. Спортисти и грађани су више него задовољни овим обогаћењем наше понуде. У изгледу је да се атлетска стаза пресвуче тартаном, уколико општина Лазаревац са таквим инвестиционим предлогом прође на конкурсу града Београда. Активност коју морам да истакнем је обука непливача за децу од шест до осам година, коју организујемо у сарадњи са Спортским друштвом и пливачким клубовима Колубара и ЛА Колубара. Обука се врши у јутарњим и вечерњим терминима, а потпуно је бесплатна речи су Симића. Година чије последње дане нестрпљиво одбројавамо интересантна је по томе што је сезона купања на отвореном базену и језеру Очага трајала дуго, чак до 15. септембра, а да је затворени базен почео са радом већ 24. октобра. У летњим шпицевима на отвореном базену било је и преко купача! Помаци набоље учињени су у старој сали која је у потпуности климатизована, док је после више година сервисирана и оспособљена куглана. У току је повезивање компјутера на Колубарину мрежу, тако да ће сви посетиоци спортског центра моћи да користе интернет. Видео-надзором у потпуности су покривени објекти на платоу иза цркве у Лазаревцу, док ће се идуће године покрити отворени базен и језеро Очага. Са најмлађим ученицима (од првог до четвртог разреда) лазаревачких основних школа свакодневно раде наши рекреатори, што на теренима центра, што у школама када временски услови не дозвољавају премештај ученика. Жеља нам је да рад тих својеврсних малих спортских школа још више побољшамо, а да истовремено навикнемо најмлађе да што више бораве у спортском центру говори Симић, наглашавајући да дневно услуге центра користи преко спортиста и ђака, док публика на спортским окршајима тај број само повећава. За добро функционисање даљинског грејања у објектима центра заслужна је екипа из Колубара-Метала, док је за базенске инсталације, браварске радове и електроинсталације задужена мала екипа из редова запослених у центру, која то добро ради. Ипак, увек има нешто што би могло бити боље. У овом случају време и неодговорност бахатих уништили су део летава на клупама око нове хале, нестало је доста светиљки око хале, а и иструлили су дрвени трупци који ограничавају цветне оазе. Нема разлога за узбуђење, тврди нам руководилац СРЦ Колубара, треба само да се тај проблем нотира у плану за идућу годину, па да се план одобри и све ће бити у реду. Када се зна како све друго јако добро функционише, ко да сумња да се и ове ситнице неће исправити! З. С. 27