КОЛУБАРА. Не сме бити заштићених. g Удар на врх коруптивне пирамиде g Успешно шестомесечно пословање g Сарадња са Убом и Лајковцем

Transcription

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА g Број 1110 g 30. септембар g Година LIV g Излази месечно Не сме бити заштићених g Удар на врх коруптивне пирамиде g Успешно шестомесечно пословање g Сарадња са Убом и Лајковцем

2 Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије В. д. генералног директора: Александар Обрадовић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Милорад Грчић Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Проф. др Милорад Ђоковић Технички уредник: Милош Павловић Фото-репортери: Александар Рашин, Милан Цвијетић Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Карађорђева 37, Лазаревац Тел: 011/ , , redakcija@rbkolubara.rs Насловна страна: Проф. др Зорана Михајловић и Милорад Грчић (Снимио: Милан Цвијетић) Последња страна: Мотив са копа (Снимио: Зоран Станковић) 30. септембар 2013, бр Тираж: примерака Први број изашао 24. септембра године Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм Агенција за привредне регистре Србије NV CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID

3 С А Д Р Ж А Ј Актуелно Годишњица Листа Колубара...4 Поглед у енергетску будућност...5 Успешно шестомесечно пословање...6 Најбољи резултати на Тамнава-Западном пољу...7 КОЛУБАРА број 1110, 30. септембар ИНТЕРВЈУ Проф. др Зорана Михајловић: Вратити углед процесуирањем одговорних Драган Ђоковић: Удар на врх коруптивне криминалне пирамиде репортаже Диригенти даноноћно ослушкују копове Река кроји судбине људи овог краја Успешно шестомесечно пословање 6 ОГРАНЦИ Поузданија топлификација...18 Интеграција оправдала очекивања...19 Прате развој копова...20 издвојена предузећа Пословање у законским оквирима...21 Удар на врх коруптивне криминалне пирамиде хроника Без већих примедби Уба и Лајковца култура Изложба Отисак времена...24 Диригенти даноноћно ослушкују копове спорт Јаке утакмице пуне халу...26 Не сме бити заштићених ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број септембар емба Година LIV Излази зи месечно ечно Удар на врх коруптивне пирамиде Успешно шестомесечно пословање Сарадња са Убом и Лајковцем Река кроји судбине људи овог краја Изложба Отисак времена 24

4 4 људи и догађаји Др Мирко Грубишић посетио Колубару Помоћник републичког министра природних ресурса, рударства и просторног планирања из Сектора за заштиту животне средине др Мирко Грубишић посетио је 14. септембра РБ Колубара, где се упознао са стањем заштите животне средине. Руководилац Сектора за заштиту и унапређење животне средине др Слободан Радосављевић поднео је детаљан извештај о предузетим мерама у контексту спровођења активности заштите животне средине сагласних домаћој и међународној регулативи. Грубишић није имао примедбе на реализоване активности у Колубари и притом је похвалио постигнути напредак у односу на стање затечено приликом недавне посете привредном друштву. Предмет посебног интересовања био је посета радионици за одржавање булдожера у погону Помоћна механизација ради санирања деградираног земљишта отпадним уљима, израдом одговарајућег пилотпројекта. М. П. ЕПС испунио све критеријуме Електропривреда Србије је и ове године задовољила критеријуме четврте надзорне провере сертификационе куће TUV SUD чиме је потврђено функционисање система менаџмента квалитетом и задржан сертификат према захтевима стандарда ISO 9001 који је ресертификован године. Сертификациона кућа је, поред неколико препорука, према саопштењу Послова односа с јавношћу ЕПС-а, изразила велико задовољство сарадњом, степеном унапређења и применом сталног побољшања и исказала похвале за функционисање одређених процеса у ЕПС-у. Први пут је ЕПС сертификован по овом стандарду године, а како правила сертификације налажу, следеће године се поново очекује ресертификација и провера функционисања целокупног система менаџмента квалитетом која ће обухватити све пословне процесе Електропривреде Србије. О. Ш. Годишњица Листа Колубара Лист Колубара, гласило истоименог привредног друштва навршило је 53 године свога постојања. Први број је изашао 24. септембра године у тиражу од примерака поводом обележавања десетогодишњице Радничког савета Колубаре. Прелазећи пут од фабричког листа до привредног гласила, месечник Колубара је стекао реноме непристрасног хроничара најважнијих дешавања, раста и развоја РБ Колубара, највећег произвођача угља у Србији. Током вишегодишњег постојања, РБ Колубара и Одељењу за информисање пошло је за руком да обезбеде редовно излажење листа Колубара као основног и најважнијег облика информисања нашег привредног друштва. Остаће забележено да је лист Колубара добитник значајних професионалних признања, којима се могу похвалити и њени новинари. М. Ж. Значај Дунава за енергетику На Међународној научној конференцији Србија у Дунавском региону у 21. веку која је одржана од 16. до 17. септембра у Кладову, међу 25 панелиста из земље и иностранства учествовао је и наш колега, проф. др Милорад Ђоковић са радом Значај енергетике у Дунавском сливу реалност и изазови. Организатор овог скупа био је Институт за међународну политику и привреду, под покровитељством Министарства за просвету и науку Србије и Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања. Сагледавајући геостратегијски положај Дунавског слива за енергетику Србије, Ђоковић је пошао од тезе да овај регион има стратегијски значај за Србију пошто се у њему налазе главни енергетски извори и постројења, хидро и термо капацитети, налазишта нафте и гаса, колубарски и костолачки угљени басени, транспортни путеви. Анализирајући национално и међународно право о Подунављу у контексту Нацрта стратегије енергетског развоја Србије, аутор сматра да се међу 11 приоритетних области Дунавске стратегије три односе на различите аспекте енергије: промоцију одрживе енергије, управљање еколошким ризицима и очувању биодиверзитета, док су четири главна стуба овог документа експлицитно и имплицитно везана за енергетски сектор. У свом раду, који ће бити објављен у научном зборнику, др Милорад Ђоковић закључује да једино енергетски сектор има материјалне и кадровске ресурсе да повеже Дунавски слив у одрживу привредну целину Србије. О. Ш.

5 САТ ОТКУЦАВА 5 Поглед у енергетску будућност Увремену продужене економске рецесије, Република Србија се налази пред изазовом да трасира дугорочни пожељни пут развоја енергетике и дефинише стратешка опредељења на којима ће заснивати свој развој у наредном средњорочном периоду, односно до године. Стратешко преиспитивање и позиционирање националне стра тегије би требало да омогући да се из актуелне кризе изађе са мањим трошковима по енергетику и привреду земље, али и да се заузме боља стартна позиција за будући дина мичнији и квалитетнији раст економије и одрживог развоја. Угаљ ће морати да задовољи два основна стандарда, сходно Стратегији енергетског развоја до године У претходној оцени и квалификацији износи се званични вредносни суд у Нацрту стратегије развоја енергетике Републике Србије за период до године, са пројекцијама до године, из кога се види стратешко дугорочно опредељење земље да енергетика буде замајац целокупног привредног развоја земље. Све анализе говоре да је енергетика током последња два и по века била и остала покретач и кључни фактор економских промена, као и кичма привредног развоја. Упркос напорима да се коришћење обновљивих извора енергије, посебно хидроенергије, подигне на виши ниво и наредних година основни извор енергетике у Србији биће угаљ, пре свега лигнит, чије су билансне резерве и највеће. Према званичним подацима из биланса за годину у Колубарском басену се налази 14, а у Костолачком 3,3 одсто резерви угља у Србији. Резерве овог необновљивог извора енергије су такве да оне, према проценама из Нацрта стратегије енергетике Србије, задовољавају потребе за угљем до краја овог века. У наредним годинама лигнит ће и даље бити основни ослонац енергетике Србије, с обзиром да република нема други већи и поузданији извор енергије. Имајући у виду да је угаљ наша судбина, односно да је то једини извор енергије кога имамо у довољним количинама за експлоатацију, извесно је да ће до краја овог века Колубарски угљени басен бити стуб енергетике Србије и да сходно његовом значају треба развијати његове предности али и отклањати слабости у заштити животне средине. Зато ће наредних година развој Рударског басена Колубара бити усмерен ка ревитализацији постојећих, отварању заменских и нових капацитета у површинској експлоатацији, као и нових термоелектрана без којих нема нових копова. Угаљ ће морати да задовољи два основна стандарда, да буде енергетски ефикасан и еколошки подобан, како би от ва рањем нових постројења могао да обезбеди већу запосленост, пораст животног стандарда и усаглашеност са стандардима ЕУ који се односе на рударство и енергетику. Према процени Међународне агенције за енергетику у периоду до године се очекује повећање примарне енергије за 40 процената, што указује Пише: др Милорад Ђоковић на неопходност да се стање и развој енергетике сагледа из свих аспеката. То значи, између осталог, да се преиспитују политика цене и тржиште енергије, јер понуда и потражња морају утицати на енергетску будућност, али у условима транзиције, рачунајући и на социјалне последице по већину становништва у друштву. Да би се ослабио притисак на Колубарски угљени басен, треба развијати потенцијал биомасе на подручју Србије, с обзиром да је њено коришћење занемарљиво. Наредних година наставиће се са формирањем градње хидропотенцијала, уз укупно сагледавање климатских промена и коришћење водотокова за производњу струје. На надморским висинама изнад 800 метара постоје повољне могућности коришћења енергије ветра, због чега ће се урадити атласи ветрова, као предуслов за нове инвестиције у ову врсту обновљиве енергије. Топлотна и електрична енергија се такође могу користити применом соларне енергије, с обзиром да је проценат сунчевог зрачења у Србији знатно већи него у многим европским земљама. Иако су у питању мање количине производње термалне енергије, треба имати у виду да се термалне воде налазе у преко шездесет општина на територији Србије. Приликом утврђивања нове стратегије енергетског развоја Србије до године, о чему је расправа у току, треба имати у виду да се само у 20. веку глобална популација повећала за 3,7 пута, док је тражња за финалном енергијом повећана за више од тридесет пута. У трагању за оптималним енергетским развојем Србије Колубарски угљени басен ће још више добијати на значају, али ће његово реално позиционирање у енергетским документима бити од изузетног значаја за одрживу енергетску будућност.

6 6 ОДРЖАНА 56. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РБ КОЛУБАРА Успешно пословање Укупан шестомесечни финансијски резултат пословања Рударског басена Колубара позитиван је, а остварена добит износи око 1,5 милијарди динара, наведено је у Извештају о пословању, који је усвојен на 56. седници Скупштине овог привредног друштва, одржаној 20. септембра у Лазаревцу. Након корекције укупног финансијског резултата пореским расходом и одложеним пореским приходом, нето укупан финансијски резултат за поменути период износи око 1,3 милијарде динара како је истакао мр Миодраг Митровић, помоћник директора за економске послове. Пословање за шест месеци знатно је боље него у истом периоду прошле године. Укупни приходи износе око 21,9 милијарди динара, што је за око 9,7 одсто више од плана, док прокњижени расходи износе око 20,4 милијарде, што је за 8,8 одсто мање него што је било предвиђено. У Извештају је наведено и да је на површинским коповима, закључно са 30. јуном, ове године укупно произведено више од 14 милиона тона угља, што је за око 4,2 одсто више од плана. Од тога, око 6,5 милиона тона произведено је на Тамнава-Западном пољу, скоро 18 одсто више него што је предвиђено за овај перид. Добри производни резултати забележени су и на Пољу Д, на коме је план премашен за око 24 одсто, а произведено је скоро 4,2 милиона тона лигнита. Укупна производња угља у Колубари већа је за 3,1 одсто у односу на исти период прошле године. Производња откривке у првих шест месеци такође је била већа него што је планирано, и то за 4,5 одсто, а укупно је откривено преко 34,6 милиона кубика јаловине. Највећи удео у овом резултату имали су Тамнава-Западно поље (14,6 милиона кубика) и Поље Д (12,5 милиона кубика). План испоруке сировог угља за индустрију и широку потрошњу премашен је за чак 74,9 одсто, а сушеног угља за 37,8 одсто. У поменутом извештају о пословању детаљно је анализирана и ситуација у вези са одржавањем капацитета за производњу угља од јануара до краја јуна ове године. Оцењено је да је одржавање средстава учествовало са 7,2 одсто у планираним укупним пословним расходима за овај период, а да је потрошено око 1,3 милијарде динара, што је за око 30,5 одсто мање него што је тим планом (који је флексибилан) предвиђено. Такође, у питању је сума која је за око 33 одсто мања од оне потрошене за исти период прошле године. Утврђено је да су ремонти опреме на површинским коповима, упркос потешкоћама, успешно обављени, као и да је квалитет извршених послова задовољавајући. Када је реч о инвестицијама, у усвојеном Извештају наведено је да укупне остварене инвестиције на нивоу ПД РБ Колубара за период од 1. јануара до 30. јуна ове године износе 1,9 милијарди динара, што, у односу на годишњи план првих приоритета износи око 21 одсто. Ангажована средства у овој области у Огранку Површински копови износе око 1,8 милијарди динара, а у Огранку Прерада око 36 милиона динара. На седници Скупштине Рударског басена Колубара, поред Извештаја о пословању за прву половину године, усвојене су, између осталог, и Одлука о додели парцела на локацији Расадник ранијим сопственицима експроприсаних непокретности из Зеока, Одлука о исплати накнаде за нестандардне надземне објекте на старом гробљу у Барошевцу, као и Одлука о расходу основних средстава у погону Тамнава- -Источно поље. А. Павловић

7 ОСМОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА У РУДАРСКОМ БАСЕНУ КОЛУБАРА 7 Најбољи резултати на Тамнава-Западном пољу УРударском басену Колубара за осам месе ци је ископано тона угља, што представља пребачај плана за око три одсто. Према подацима Службе производње највеће количине угља, тона ископане су на копу Тамнава-Западно поље, чиме је план пребачен за око 14 одсто. Највећи пребачај плана од око 25 одсто имало је Поље Д са произведених тоне угља. На Пољу Велики Црљени ископано је тоне лигнита, што је око 95 одсто од планираних количина. Поље Б је остварило производњу од тоне угља. g Производња до половине септембра У првој половини септембра, према процени Службе производње, у Рударском басену Колубара је ископано тона лигнита и кубика јаловине. План угља је пребачен за око један одсто, а производња откривке је на нивоу плана. Попуњеност депонија ТЕНТ-а је близу билансних количина, док је ТЕК-а за око 35, а ТЕ Морава за око 15 одсто већа од плана за овај период године. пребачај плана од преко 28 одсто. На Пољу Д је откопано и одложено кубика чврсте масе, чиме је план пребачен за око пет одсто. На Пољу Велики Црљени произведено је кубика јаловине, што представља остварење плана од око 69 одсто. Поље Б је дало кубика откривке и план остварило са 66 одсто. Ископано око 19,6 милиона тона лигнита и 45,3 милиона кубика јаловине. У августу је биланс угља пребачен за преко три одсто У августу је на коповима РБ Колубара произведено кубика откривке, што је близу билансних количина. Од тога прослојци међуслојне јаловине копова на Тамнави износе кубних метара. Највећи пребачај плана од преко 39 одсто остварио је коп Поље Б на коме је откопано и одложено кубик откривке. Тамнава-Западно поље је произвела кубика јаловине или око 94 од сто од планом предвиђених количина. На Пољу Велики Црљени, на коме је половином маја преста ла произ водња откривке, на угљеним етажама је ископано кубика међуслојне јаловине. Поље Д је у августу дало кубика јаловине, што представља остварење плана од 81 одсто. Д. Вуковић На четири површинска копа РБ Колубара у августу је ископано тоне лигнита, што je за преко три одсто више од планa. Највећу производњу имао је коп Тамнава-Западно поље, тоне лигнита, што представља пребачај плана за око 11 одсто. Највећи пребачај плана од 28 одсто у августу је остварило Поље Д са ископаних тоне угља, чиме је успостављен баланс са производњом Поља Б, које је дало само тона лигнита. Поље Велики Црљени је, са произведених тона лигнита, план пребацило за око осам одсто. Осмомесечна производња јаловине са прослојцима у Колубари је износила кубика, што је за око четири одсто преко плана. На коповима на Тамнави ( Тамнава-Западном пољу и Пољу Велики Црљени ) ископано је кубик међуслојне јаловине. Коп Тамнава-Западно поље остварио је највећу производњу јаловине од кубика и највећи

8 8 ИНТЕРВЈУ: РЕПУБЛИЧКА МИНИСТАРКА ЕНЕРГЕТИКЕ, РАЗВОЈА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПРОФ. ДР ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ 9 Вратити углед процесуирањем одговорних Министарка енергетике, развоја и заштите животне средине проф. др Зорана М и х ајло ви ћ ексклузивно говори о хапшењима у РБ Колубара, стратешком развоју, али и новим технологијама и њиховом утицају на енергетску будућност Србије. У последње две године ухапшена су чак тројица генералних директора рудника Колубара и велики број њихових најближих сарадника. Колико ова хапшење штете угледу ЕПС-а и Колубаре? Хапшење бивших челника Колубаре је знак да тужилаштво и полиција коначно раде свој посао. Све док истрага траје не може се искључити могућност да има још оних који су били умешани у афере везане за ово предузеће. Међутим, није посао политичара и носилаца извршне власти да о томе спекулишу. Због тога не разумем став Драгана Ђиласа који критикујући власт у ствари врши притисак на правосуђе и при томе кочи напоре да се у потпуности расветли пљачка у Колубари. Свако ко зна да сабере два и два мора да примети да су милиони за експропријацију земљишта исплаћивани људима који нису били ни у првој ни у другој зони експропријације, што значи да се они неће селити у наредних седам до осам година. О угледу је требало да размишљају управо они који су дозволили да милиони евра заврше у џеповима њихових сумњивих пословних партнера. Нажалост, Колубара није усамљен случај, јер је Србија пуна државних фирми у којима се недомаћински газдовало. Процесуирање оних који су незаконито радили и повратак великих привредних система у законске оквире пословањa биће, по мом мишљењу, најбољи начин да повратимо њихов пољуљани углед. Да ли одговорност за пропусте у овом привредном друштву сносе и владини званичници и пословодне структуре из тог времена? Због чега и они до сада нису обухваћени полицијском истрагом? Немам никакву дилему да би одговорност требало да сносе сви који су били умешани у малверзације у Колубари или су за то знали, али нису ништа урадили да спрече отимачину. У овом и сваком другом случају, кад је у питању отимање новца грађана Србије, не сме да буде заштићених, ма којој странци они припадали и ко год да их је на та места поставио. Више се не сме догодити да о новцу грађана Србије одлучују људи који државне функције злоу потребљавају зарад личне користи. Можда до свега не би дошло да је ЕПС приватизован. Да ли ће усвајање Стратегије развоја енергетике у Србији до године убрзати тај процес? У више наврата сам рекла да се у Влади не размишља о приватизацији ЕПС-а, али да ћемо за поједине пројекте покушати да пронађемо стратешке партнере. У Србији се прво морају створити услови да јавна енергетска предузећа самостално и успешно функционишу на тржишту и буду способна да из свог прихода улажу у развој и заштиту животне средине. Услов да се то догоди је да ЕПС заврши процес корпоративизације, који ће омогућити да ово предузеће постане ефикасније и сами тим способно да се носи са конкуренцијом. Усвајањем Стратегије развоја енергетике у Србији до године биће разрешене многе дилеме. Како тече јавна расправа о нацрту тог владиног документа? Нацрт је до сада представљен у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Београду. Стручна и шира јавност ће свој коначни суд о овом документу моћи да искаже на скупу који ће бити одржан 11. октобра у Београду. Стратешки правци развоја подразумевају изградњу нових енергетских објеката, развој националног и регионалног тржишта енергије, већу искоришћеност потенцијала који лежи у обновљивим изворима енергије и повећање енергетске ефиканости. У области електроенергетике, стратегија предвиђа да до године имамо најмање мегавата нових капацитета, рачунајући термоелектране, хидроелектране и капацитете обновљивих извора енергије. Планирана је изградња нових складишних капацитета у циљу формирања обавезних резерви нафте и нафтних деривата. Један од приоритета биће и оптимално искоришћење гасовода Јужни ток и интерконекције ка Бугарској. Важан задатак је и промена структуре потрошње, како би се више енергије трошило у привреди и индустрији, а мање у домаћинствима. Када ће бити усвојена коначна верзија нове Стратегије? Док траје јавна расправа, министарство ради на основним цртама Акционог плана. Очекујем да ће све бити завршено до краја ове године. Акциони план је обавезујући и биће јасно временски одређен. Не сме се десити ситауација као са ТЕ Колубаром Б која је према плановима требало да буде укључена на мрежу још године, а да њена изградња још увек није окончана. Не смемо допустити ни раскорак између изградње нових електрана и развоја рудника као што је то био случај деценију уназад. У наредне две године ЕПС очекују велика искушења? Велики тест за ЕПС уследиће већ за неколико месеци, 1. јануара следеће године када ће се више од предузећа наћи на слободном тржишту, јер ће тада ЕПС морати да се бори да задржи купце. Од почетка године и домаћинства ће моћи да бирају снабдевача и веома је битно у каквом ће финансијском, организационом и техничком стању ЕПС дочекати тај тренутак. Због тога већ дуже време инсистирам да се реше проблеми са гужвама на шалтерима, да се редовним платишама омогући плаћање рачуна како њима, а не ЕПС-у одговара, а да они који дугују могу да закључе репрограм. ЕПС мора много брже да се припрема за отворену тржишну утакмицу. Не сме да се понови ситуација са кашњењем оснивања јавног снабдевача, а потом да настане потпуни хаос са рачунима и да као врхунац последице сносе само потрошачи. Ако радници у рудницима и термоелектранама, у много тежим условима, успевају да одрже или повећају ниво производње у зимским месецима и обезбеде довољне количине енергије, не видим ниједан разлог да исту одговорност не покажу и у привредним друштвима за дистрибуцију и снабдевање струје. Драго ми је да је пословодство ЕПС-а одлучило да анализира све ове пропусте и утврди одговорност, али би било много боље да је ЕПС спремно дочекао почетак рада јавног снабдевача. У овом тренутку Србија производњу енергије базира на такозваним прљавим технологијама. Да ли ће се, на који начин и у којој мери, новом Стратегијом развоја енергетике омогућити већа улагања у производњу чисте и обновљиве енергије? Коришћењем обновљивих извора енергије можемо значајно да смањимо увоз и повећамо енергетску безбедност Србије, због чега су ОИЕ један од приоритета у новој стратегији. Инвеститори имају потпуно јасну слику о амбицијама државе након што је крајем јуна донет Национални акциони план за обновљиве изворе енергије, којим су прецизно дефинисани циљеви и динамика њиховог остваривања до године. У претходних годину дана, у потпуности је заокружен законски оквир, јер су усвојене измене Закона о енергетици, четири уредбе и модел уговора о откупу енергије од повлашћених произвођача. Тиме су се стекли услови да оно што су досад били само потенцијали почнемо да претварамо у реалне инвестиције. Побољшање регулативе и већу транспарентност у процедурама су препознали и инвеститори, што показује близу пријава на првом јавном позиву за изградњу малих хидроелектрана, на основу којег је потписано 212 меморандума са потенцијалним улагачима и локалним самоуправама. Шта је са компликованом процедуром? Сада нас очекује друга фаза процеса поједно ста вљивања процедура за добијање свих дозвола потребних за инвестирање у ОИЕ, који радимо заједно са Европском банком за обнову и развој. У првој фази смо регистровали институције и процедуре које утичу на време потребно за добијање дозвола, а у другој фази ћемо настојати да мењамо прописе и олакшамо посао инвеститорима.

9 10 Наравно, у свему томе веома водимо рачуна не само о интересу инвеститора, већ и државе и грађана, који плаћају одређену цену за то што ће Србија добити већи проценат зелене енергије у финалној потрошњи до године. Наше је да обезбедимо стабилан, предвидљив законски оквир за улагања и да институције раде ефикасно, али не можемо у потпуности да преузмемо сав ризик неког пројекта, што су поједини инвеститори покушавали да издејствују притисцима и лобирањем. Светски фонд за природу (WWФ) оценио је да би требало прекинути пројекте изградње ТЕ Колубара Б у Србији и позвао Европску банку за обнову и развој (ЕБРД) да не финансира пројекте везане за експлоатацију угља. Да ли би и на који начин ова иницијатива могла утицати на наставак радова на изградњи ТЕ Колубара Б? Очекујемо коначан став Европске банке за обнову и развој о овом питању. ЕБРД је пре неколико година послао писмо о намерама о финансирању компанијама које су оквирним уговором дефинисане као инвеститори у том пројекту ЕПС-у и италијанском Едисону, који је већински партнер, а у међувремену га је преузео француски ЕДФ. Активности на том пројекту су у току и према нашим сазнањима, инвеститор има намеру да измени оквирни уговор како би укључио капацитете на бази биомасе са много мањим учешћем брикета угља. Будући да је питању комерцијални уговор који је раније склопљен, као министарство не можемо да се мешамо у техничке и друге детаље уговора. Претпостављамо да ће у светлу нових елемената у развоју пројекта ЕБРД донети став у складу са својом стратегијом, посебно имајући у виду да је Едисон већински партнер са ЕБРД. На већем делу територије Србије број часова сунчевог зрачења знатно је већи него у многим европским земљама и износи између и часова годишње. Да ли Србија озбиљно рачуна на тај потенцијал у будућности и какви су планови? Природно је да рачунамо на тај потенцијал, а подсетићу вас да је за соларне електране дата значајно виша фид-ин тарифа него за све друге капацитете који користе обновљиве изворе енергије. С друге стране, морамо водити рачуна и о финансијским могућностима наше државе и грађана, због чега је квота за солар у овом тренутку ограничена на пет мегавата. Уколико економски раст и финансијска ситуација то дозволе, наравно да ћемо размотрити проширење квоте. За оне произвођаче који не добију повлашћени статус, а имају вишак енергије, постојаће могућност да те вишкове продају ЕПС снабдевању, по цени по којој ЕПС набавља или производи електричну енергију. Америчка фирма Securum Equity Partners Ltd недавно је раскинула споразум с Владом Србије о изградњи соларног парка вредног 1,75 милијарди долара и најавила да ће захтевати одштету од 160 милиона евра. Где је настао проблем? Држава је извршила своје обавезе према њима, јер је за изградњу соларног парка тој компанији понуђена чак десет пута већа површина од тражених хектара. Проблем је настао када су италијански партнери, након обиласка парцела у шест општина у Србији, од понуђених одабрали површину мању од 200 хектара, за коју су рекли да им једино одговара. Наша страна је предложила да се на тој површини изграде соларни панели снаге 100 мегавата, што би такође био значајан енергетски капацитет за Србију. Подсећам да је одлуку о потписивању споразума са One Giga Solar Park incubator d.o.o. и Securum Equity Partners International Ltd, донела Влада, на предлог Министарства финансија и привреде. Као министарство које је заједно са ЕПС-ом и ЕМС-ом радило на припреми овог споразума, ми смо имали примедби на овај документ од самог почетка, али смо на инсистирање Министарства финансија и привреде, које је први потписник споразума, прихватили да треба дати шансу инвеститору, јер је договор био да ће инвестиција бити реализована у једној од недовољно развијених општина у Србији. О тужби се говорило у медијима, али немамо никаквих званичних информација о томе да је она поднета. У сваком случају, као Министарство смо врло отворени и веома нам је стало да помогнемо инвеститорима да улажу у Србију. У косовскометохијском басену налази се чак 76 одсто укупних резерви српског угља. Да ли и на који начин би недавно потписан споразум о енергетици између Србије и Косова могао утицати на питање власништва над тим резервама угља? Договор у Бриселу о енергетици не обухвата питања имовине, па ни власништва над рудним богатством на Косову и Метохији. Без обзира на то, ови преговори су захтевали велику храброст и спремност на компромисе који нису били лаки, али су у интересу Срба на КиМ. За нас је најважније да смо обезбедили стабилно снабдевање струјом на северу Косова и Метохије, будући да смо сваке године имали проблем с напајањем, који је ишао готово до нивоа хуманитарне катастрофе. На северу Косова и Метохије Електрокосмет ће постати и снабдевач и дистрибутер електричне енергије, чиме ћемо обезбедити његову легитимност и сигурност снабдевања. Драгољуб Ђорђевић

10 ГОДИШЊИ РЕМОНТИ ЈАЛОВИНСКИХ СИСТЕМА НА ТАМНАВА-ЗАПАДНОМ ПОЉУ 11 Спремни за зимске услове Годишњом инвестиционом оправком на два јало винска система Површинског копа Тамнава- Западно поље заокружена је припрема механизације за рад у зимским условима. По први пут на Другом БТО систему урађен је редован годишњи ремонт. Радови су трајали од 25. јула до 20. августа, док су на Првом јаловинском систему почели 22. августа, а завршени 17. септембра. На Другом јаловинском систему током целе године постиже се капацитет 30 одсто изнад плана, а после инвестиционе оправке очекује се да тако и настави, о чему је Горан Томић, технички директор копа, рекао: Током ремонта није било већих проблема. Међутим, имали смо проблем почетком септембра, када је дошло до пуцања зупчаника на вратилу редуктора кружног копања. Три дана смо радили са 50 одсто капацитета, односно са једним редуктором, али је Метал извршио санацију и вратио у рад и други редуктор. Томић је нагласио да је веома важно да овај систем ради пуним капацитетом, јер је неопходно на време открити довољне количине угља за наредни период. На старијем јаловинском систему овог копа годишњи ремонт је, због недостатка резервних делова, скраћен са 30 на 25 дана. Да би се обезбедила што боља погонска спремност опреме за зиму у новембру ће се током десет дана урадити оно што током ремонта није. Од Миломира Ивковића, управника Машинске службе, сазнали смо да су на роторном багеру глодар 2000 замењени радна ужад, ексцентри на три редуктора кружног копања, два редуктора трака, док су два редуктора кружног копања била на регенерацији у Металу. Урађени су и други послови веће и мање сложености. М. Димитријевић Измештање дела пута На Површинском копу Тамнава-Западно поље од 1. августа настављени су радови на коначном измештању регионалног пута Радљево-Скобаљ. Уколико се до краја године не заврше ови послови Први јаловински систем ће стати са радом. Земљани радови на измештању пута почели су још прошле године и изводили су их запослени са копа како би уштедели знатна финансијска средства. Настављени су 1. августа ове године, а извођач је Ко лубара-грађевинар који је на тендеру дао најповољнију понуду. Рок за завршетак радова је 135 дана. Измешта се три и по до четири километра пута, јужно ван граница копа. Истовремено ће се изместити и водоводна мрежа. М. Д.

11 12 Интервју: Драган Ђоковић, саветник Александра Вучића, првог потпредседника Владе Републике Србије 13 Удар на врх коруптивне криминалне пирамиде Упротеклој години велику наду грађанима, радницима и широј јавности Србије дале су активности првог потпредседника Владе Републике Србије Александра Вучића и његовог ка бинета. Отварајући Пандорину ку тију организованог криминала и корупције, са својим тимовима и државним институцијама потпре д седник Владе је ударио на врх пирамиде коруптивних дела и означио једну нову еру у поступању власти према организованом криминалу и злоупотребама у јавном и приватном сектору. У његовом ти му значајну улогу има екипа стручњака у кабинету у коме ра ди Драган Ђоковић, политички саветник и представник првог пот председника Владе и његовог кабинета у Радној групи за израду нове Националне стратегије и Акционог плана за борбу против корупције. Питали смо га, на почетку ра зговора, које послове ради као по литички саветник на тако одговорном задатку, као што је борба против корупције: То и јесте једна посебна политика борбе против корупције. Заснована је на изградњи система институција које се баве проблемом корупције, као и система пре венције и репресивног дело ва ња које су уз ефикасно про це суирање кривичних дела ипак најделотворнији видови те борбе. Корупција је дефинитивно облик организованог криминала, јер укључује не само мали или велики лични интерес већ и радње које су незаконите, као што су удруживање најмање два лица са циљем остварења личних добити на штету државе или неког предузећа у јавном или приватном сектору. Да бих појаснио, борба против корупције какву сада успостављамо је политичка опција која показује нашу опредељеност за што је могуће здравије друшво, са моралним и законским принципима који се поштују. Ми стремимо томе да једног дана могућност напретка младих људи и њихово запошљавање не буде засновано на везама и интересима већ на вредностима. Знам да ово звучи утопијски, али политика коју оличава рад првог потпредседника Владе и нас који сарађујемо с њим, то је поставила као свој стратешки циљ. С обзиром да сте и раније били ангажовани у борби против корупције, да ли је то основни разлог да се нађете на тако одговорном месту? Деведесетих година био сам револтиран и разочаран принципима пословања које сам уочавао у понашању такозваних пословних људи, због чега сам и писао критичке коментаре у новинама као уредник и колумниста. Због таквих текстова сам и добио позив за политичку сарадњу од немачке Фондације Конрад Аденауер, највеће европске партије ЦДУ (Хришћанско демократске уније). Бавио сам се и истраживачким радом и као тренер истраживачког новинарства учио новинаре како да успешно и безбедно раде. Био сам и главни уредник магазина Репортер који се тематски бавио проблемима корупције, екстрапрофитерима, сајбер криминалом, грађевинском мафијом итд. Али уз све то и лично сам се побунио против нерада и махинација у друштвеном предузећу Београдски сајам, где сам радио као шеф кабинета. И после скоро три године не схватам зашто та, иначе врло профитабилна компанија, лоше послује и уз то и даље служи као партијски сервис. Побунио сам се, тражио сам оставку директорке због неуставног пословања, дао сам интервју једном дневном листу, с насловом Ми смо сајамска копија државе, јер су сви принципи против којих се сада боримо у тој компанији били на снази. Апсурдно је да је та скромна несигурна жена као страначки апаратчик и даље директорка и да комапнија и даље послује с губитком или без добити. И још је она и њена странка моју критику и побуну доживела као атак, иако лично заиста немам ништа против њих, али имам против начина на који ту раде. Држава је спремна за системску борбу против системске корупције У којој мери се придаје значај превенцији и антикоруптивним механизмима у јавним предузећима? У Националној стратегији и Акционом плану осим политичке корупције и сектор јавних набавки је постављен као приоритетна област. После годину дана интензивног рада и закона који су у том циљу измењени или донети и сарадње коју смо успоставили са институцијама релевантним за борбу против корупције, слободно можемо оценити држава је спремна за системску борбу против системске корупције. Сада покушавамо да охрабримо и ојачамо сараднике у институцијама да повезано и координисано раде свој посао. Имамо све поузданије тужилаштво, полицију у којој су у току превирања која морају донети неопходну чврстину да раде тај свој врло важан део целог посла у систему борбе против корупције и организованог криминала, а имамо добру и поуздану сарадњу са Управом за спречавање прања новца, Управом за јавне набавке, Народном банком Србије, као и са члановима нашег парламента, итд. Jедан од кључних процеса су реформе правосуђа и верујем да амбиоциозно министарство правде може да их спроведе. Наравно, значајна је улога и независних тела, као што је Агенција за борбу против корупције, али њихова предузимљивост још увек није адекватна очекивањима, иако се труде да испуне своје обавезе. Имам замерке на интензитет координације рада институција коју је Агенција преузела, али се надам да ће се то заједничким напорима поправити. Шта подразумева координација рада инсти туција? Већина наших државних институција има исте слабости, претходних година нагомилан број разноликих кадрова по страначкој расподели, скромне плате, недостатак простора и недовољну техничку опремљеност. Они који професионално раде на високом нивоу су потиснути у кадровском сивилу и навикли да ћуте и трпе, тако да се још увек осећа њихово зазирање од активности које смо покренули. Један од првих корака у координацији је био да се представници институција упознају и приближе своје делатности, а тек сада радимо на томе да институционална сарадња функционише. Ви добијате многе пријаве корупције, каква је ситуација око узбуњивача, да ли су заштићени и шта може да охрабри грађане да пријаве корупцију? Потпредседник Владе и његов кабинет су у току протекле године примили око шест хиљада представки и пријава. Велики број од тога су проблеми лоших приватизација, јавних набавки, злоупотребе локалних власти и грађевинаца, итд. Ми из кабинета све што можемо да урадимо сами да би решили неки проблем, то и покушавамо до степена до ког је то могуће. Разговарамо са пошиљаоцима пријава и представки и тражимо решење. А многе предмете прослеђујемо надлежним институцијама од којих после очекујемо и тражимо одговор о датом предмету. Тешко је сад исправљати многе грешке из прошлости, али грађани и радници или њихови представници знају да покушавамо да се исправи што се може. Верујем да их начин на који с њима сарађујемо охрабрује и да се глас о томе шири. Процедуре које смо усвојили обезбеђују узбуњиваче и гарантују им заштиту, о томе већ има много написа и обавештења институција, владиних али и невладиних организација. као што је организација Пиштаљка. Да ли имате пријаве корупције и злоупотреба у РБ Колубара? Могу вам рећи да су се људи ослободили страха, тако да имамо доста пријава од стране појединаца из РБ Колубара који аргументовано, са бројним доказима указују на коруптивне радње у вашем привредном друштву у минулом периоду. Све те пријаве смо доставили надлежним органима, с обзиром да смо ми прва важна карика у откривању корупције. Ево, као што видите, имамо више тих пријава које за сада нису за јавно објављивање док институције система не заврше свој посао рекао је за лист Колубара Драган Ђоковић, саветник у Влади Србије. Милорад Ђоковић

12 14 НАД ПРОИЗВОДЊОМ лигнита БДИ осамдесет и једна ДИСПЕЧЕРКа КОЛУБАРе 15 Диригенти даноноћно ослушкују копове Oњиховом раду се мало зна, а оне су добре виле које одговорно управљају и координирају производњом на четири површинска копа Колубарског басена, од његовог западног до источног дела, од Ибарске магистрале крај Лазаревца, до Зеока, границе са Аранђеловцем, на површини од стотину квадратних километара. То су жене-диспечери, њих 81, које даноноћно, у свим годишњим добима, у првој, другој и трећој смени, као неуморни диригенти у оркестру са различитим инструментима, одржавају јединствену хармонију у производњи угља. Осветљени јарком светлошћу моћни роторни багери величине шестоспратница гутају земљу и лигнит. Прво дробе јаловину, мешавину хумуса и оранице, до дубине 30 метара, а затим, ротирајућом кашиком од дванаест котарица, откидају 40 тона угља у минути. Све се догађа пред будним очима запослених у Диспечерском центру у Каленићу који се скрива иза фасаде неугледне монтажне бараке Тамнаве. Овде, наизменично, у свим сменама, 35 отреситих и стручних жена обављају посао диспечера у супермодерном информатичком центру, са мноштвом монитора, дигиталних веза и црним кутијама, као у савременим опсерваторијама и војним центрима. Радећи у смени близу три деценије, Драгица Мијаиловић описујући своју професију, сигурним гласом казује: Овде и секунде имају трајање, јер све се снима и бележи. Ништа се не може превидети, грешке су ненадокнадиве, а пропусти се не опраштају. Ма колико се навикавала на рад у смени, то је немогуће. Ноћна смена и није за човека, јер људско биће је рођено да ноћу спава, а дању ради. У првој, другој и трећој смени као неуморни диригенти у оркестру са различитим инструментима, одржавају хармонију у производњи угља Диспечерски центар у Тамнави Њена колегиница Тинка Ђурђевић, која живи са породицом у Лајковцу, одсечно заповеда колегама на угљеним системима са којих се експлоатише и превози угаљ: Добро, заустави, крени... Иди, стани, може. Не може... Овде говор и речи имају посебну тежину, јер једна погрешна команда може угрозити рударе и скупоцене рударске машине. У радном дневнику пажљиво уписује дијаграм рада и застоја комплетног угља у коме су видљиве четири основне боје: црвена, наранџаста, зелена и црна, свака са одређеним значењем. Усагла шеним командама диспечерки напуњени угљем, вагони пу тују у правцу ТЕ Никола Тесла, индустријском желе зницом без возног реда, најоптерећенијом у Европи. Дневно, са копова, Поља Б, Поља Д, Тамнава- Западног поља и Великих Црљена ископа се око тона угља, од чега главнина изгори у термоелектранама из којих се дневно произведе 70,6 милиона kwh струје довољне за дневне потребе два Београда. За светлост само једне сијалице годишње се потроши 400 килограма угља. Само месечно из овог дела Колубаре, од Каленића до Обреновца, отпреми се до вагонских композиција напуњених угљем. Међу диспечеркама најтеже је бити падобранац, резервни диспечер као што је Милица Радивојевић, са 28 година радног стажа, која по потреби мења своје колегинице. Помешају се дан и ноћ, јутро и вече, свитање и сумрак, а једна реченица симболично све говори: Овде зоре никад не свићу... На другом крају копова, на Пољу Д и Пољу Б, додуше са застарелим системима веза, у Медошевцу, одакле су се иселили мештани овог насеља, налази се други диспечерски центар, од укупно четири. За угљене системе у А-смени задужене су Славица Михаиловић, Снежана Јанковић и на ЕШ -у, на машини која вади угаљ само са са једном кашиком Весна Јефтић. У Б-смени су Мирјана Пајовић, Славица Радосављевић и Катарина Бирчевић. У Ц-смени су Модијана Швабић, Вера Урошевић и Радмила Бојић, а у Д смени Добрила Ђокић, Ана Јеремић, и Љиљана Илић. Три резервна диспечера су Славица Ђорђевић, Весна Станић и Слађана Васић. Међу њима је и главни диспечер Јулијана Живановић. Најтеже је ујутру између 4 и 4,30 часова, када се и срцу придрема, али се мора остати будан с обзиром да багери непрекидно раде. Зато обавезно пре одласка у трећу смену одремам како би на послу била спремна и одморна казује Радмила Бојић која сваког саговорника одмах препозна по боји гласа, чим успостави УКТ или телефонску везу. Диспечер је постала пре 28 На радном месту у Медошевцу година, а пре тога је била руковалац погонске станице, што је годинама био мушки посао. Ова стамена жена има супруга који ради у Колубари, два сина, обојица студенти на Београдском универзитету. Модијана Швабић, која живи са породицом у Буковику у општини Аранђеловац, истиче да је пре доласка на своје радно место упознала рад на терену, на коповима, сматрајући да је најтежи посао рудара који раде на експлоатацији јаловине. Јулијана Живановић и Снежана Јанковић Завршавајући свој радни век Вера Урошевић верује да ће њен син када заврши Машински факултет у Београду добити посао на површинским коповима Колубаре, како истиче, поносу српске енергетике. Наше саговорнице говоре о себи између ретких пауза, шкрте на речима када треба описати тежину посла који обављају. Док слушамо инструкције из диспечерских центара бројним посадама багера, електричарима, пословођама, сменским инжењерима, управницима и руководиоцима, изгледа да је све једноставно, а заправо је све веома компликовано, али се то на први поглед не види. Када ноћ прелази у свитање, у Зеокама, месту где је убијен кнез Станоје у Првом српском устанку, до куће Снежане Јанковић, диспечерке и њене породице допиру звуци рударских машина. Она највише воли њихову мелодију, знајући да све док то чује биће угља и струје за Србију, нових радних места за будуће рударе и диспечерке. Стани, крени, може, не може, иди, заустави чују се команде док транспортне траке превозе угаљ, а композиције напуњене угљем тутње до термоелектрана у Обреновцу, Свилајнцу и Великим Црљенима, претварајући лигнит у струју која осветљава и греје Србију. Милорад Ђоковић

13 16 ЈЕДНа ПРИЧа о ДВЕ КОЛУБАРЕ 13 Река кроји судбине људи овог краја Милан Иванковић у старом кориту Једно име, а две Колубаре. Већ вековима овим именом се назива река, а млађи имењак, који је позајмио њено име познат је као Рударски басен Колубара. Две Колубаре преплићу не само своја имена него и судбине, поготово у делу тока којим река размешта лигнитски басен на своје различите обале, источни и западни део. Протичући непуних 30 километара кроз лазаревачку општину, Колубара урезује у мочварну долину нестварне меандре и аде, грана рукавце. Из сателитских висина предео око реке Колубаре, крајем овога лета, изгледа живописно окупан зеленилом ливада и шумарака око њеног змијоликог корита. Спуштамо се на реку која мирно жубори, да сазнамо како судбине две Колубаре заплићу и расплићу судбине људи. Док је живео са породицом на двадесетак метара од Колубаре, Вреочанин Милан Иванковић, кога бије глас да познаје ову реку као свој џеп, осећао се привилегованим. У дворишту нове куће, уз саму Ибарску магистралу, спре мајући се да нас одведе ка Колубари, песнички, надахнуто, уобличава сећања: Рођен сам у кући која је била уз саму реку. Будио сам се између пет и пола шест. Још сневан хитао сам ка Колубари. Код реке дочекују ме пој славуја и мирис живота. Дамарима сам осећао како се природа буди. Пупи лишће, почиње да расте трава... Уз реку сам рођен и растао на њој. Где сам научио да пливам него у Колубари. Гњурио по брзацима. Скакао са друговима са високих обала у вирове. Пио у њој чисту воду. Ловио ситне бритвице... Хватао голим рукама сомове. Вазда сам ноћевао у колиби од прућа, на десној обали, да чујем њен ток. Осећао сам се тако сигурније, као дете уз мајку. Упознао сам и ћудљиву Колубару, гледао запре пашћено како набујала и мутна вода носи пласт сена и на њему зеца, плави плодне оранице, баште и воћњаке. У страху и неверици дрхтао док Колубара улази у наше домове, штале и свињце... Временом сам схватао да дивљање реке траје највише пет-шест сати. Истутњавши свој бес, као да се покаје, Колубара се повлачила брзо у корито. Велике баре на њивама остајале су неколико недеља изговара Иванковић у једном даху идиличну причу о једном детињству и реци. Док затрављеном стазом прилазимо старом кориту реке, где се кроз багремар назиру обриси напуштеног домаћинства, Иванковић невесело показује руком на запуштену кућу, ломљеног крова, коју је нагризао зуб времена: Ово су остаци моје кафане Стрелац коју сам у склопу домаћинства подигао године. Била је више од обичне сеоске биртије... Ретко долазим овде! Добро запевши отвара капију на полеглој и про ређеној огради. Код улазних врата застајемо. Сликамо га за новине. Милан оборио главу. Као да не жели да се суочи са оним шта ће затећи у унутрашњости бивше кафане. Увек се најежим кад уђем у ово расуло, руину, мемлу и гледам да ли је поново похарана загледа Ми g Некада пловна за бродове Лазаревчанин вреочког порекла Зоран Антонијевић, дипломирани економиста запослен у РБ Колубара, који ослушкује и бележи све шта се дешава у родном месту, памти многе занимљиве приче о овом крају. Забележио је два податка који иду у прилог тврдњама да су Колубаром некада пловили бродови. Код места званог Црквине, где је некада била црква уз саму Колубару, нађен је огроман исклесан камен за који су везивани бродови. Пре петнаестак година видео сам у дворишту Милана Живановића у Великим Црљенима сидро високо 1,5 метар, са три повијена крака које је било тешко више од 100 килограма. Нађено је у Колубари, приликом вађења песка каже Антонијевић. лан оштећени камин на средини велике просторије, на чијим зидовима је облепљена ламперија и виси по који ловачки трофеј или етно предмет. Док брзо промиче из кухиње у подрумске просторије, једва процеди кроз зубе: А шест година смо се моја породица и ја прехрањивали од ње. Долазили су људи са свих страна, из Лазаревца и околине, од Суботице до Вишеграда. Само су полицајци правили 15 банкета месечно. Кад год крену на Косово или се врате, ето их код мене. Прослављали су просветари, здравствени радници, ловци, риболовци... Кафана није никада затварана. Живот Вреочанина Милана Иванковића на реци Колубари у два дела, један пре, а други после њеног измештања. Упознао је реку љубави и реку сете. Приче о реци којом су некада пловили бродови и на којој су се рађале велике и мале љубави Људи су јели, пили и поштено плаћали када неко од нас неким случајем није био у кафани. Идилична прича о срећи уз реку Колубару Милана Иванковића, дошла је до самог краја. Следи епилог: Док је текла Колубара, радила је и кафана. Кад изместише Колубару, овде замре леп живот. Више нико није свраћао у кафану. Затворисмо је. Све зарасте у коров и шипражје. Остаде само сета! Силазимо стрмом обалом до дна старог корита реке. Да човек не поверује. Остало је неких пола километара пресахлог канала да немо сведочи. Овуда је некада куљала силна и мутна Колубара!? Водена сила је удубила двадесетак метара широк и седам-осам метара дубок канал. На дну песак, са стране шипражје и млада самоникла шума. На оголелим, стрмим странама отвори које су издубиле птице за своја станишта. Још увек има некаквог живота у овој забити, која се налази на 2,5 километара од центра Вреоца. Одатле пут нас води на стари мост преко Колубаре у Вреоцима. Испод њега се додирују старо и ново корито, којим река продужава ка Каленићу и даље ка Сави. Уочава се разлика. Корито којим вода долази обрасло је густом шумом и врбацима. Са друге стране моста уређена обала и поплочана каменом. Не жури се реци да подели лигнитски басен Колубара на источни и западни део. Можда су је уморила вековна меандрирања и честа измештања њеног корита. Као да једва чека да је коначно врате у свој првобитни ток. Мирослав Живановић Ново корито реке Колубаре Старо корито реке Колубаре

14 18 ЗАВРШЕНА РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ДРУГОГ КОТЛА ТОПЛАНЕ Поузданија топлификација УОгранку Прерада у Вреоцима, 13. септембра у објекту Топлана пуштен је у рад ревитализовани други котао. У последње три деценије ово је највећа инвестиција у Топлани, вредна око 200 милиона динара, која је потпуно осавременила технолошки процес постројења. Тиме је погонима за прераду и опле мењивање угља омогућен сигурнији рад, док ће грађани Лазаревца, чији су домови прикључени на даљински систем грејања, у будућим грејним сезонама из овог енергетског објекта добијати максималну количину топлотне енергије. Директор РБ Колубара Милорад Грчић је истакао да ће највеће капитално улагање у Топлану донети грађанима Лазаревца поуздано снабдевање топлотном енергијом: Они немају разлога да брину, јер проблема неће бити у деловима топлотног система о којима брине Колубара истакао је Грчић и подсетио да је и котао један ремонтован пре годину дана, чиме је омогућена потпуна сигурност у технолошким процесима Прераде и даљинском систему грејања града. Директор Прераде Александар Милићевић је кон статовао да је ревитализацијом и другог котла Топлана доведена у топ форму, након скоро двогоди шњег рада на њеним постројењима у складу са законским нормама. Он је истакао и важност поузданог рада овог објекта у производњи Прераде, посебно у процесима сушења угља. Заменик председника Градске општине Лазаревац Бојан Стевић, захвалио се руководству Колубаре на труду да се дугорочно реши снабдевање грађана Лазаревца топлотном енергијом и изразио наду да ће Пуштање котла у рад највећи српски произвођач угља и убудуће, у складу са својом друштвено одговорном политиком, помагати у решавању и других проблема. За рад овог енергетског објекта годишње се у просеку потроши око тона лигнита и 200 тона мазута. Капиталним ремонтима током прошле и ове године, осигуран је и продужен радни век Топлане, чиме је побољшана енергетска ефикасност и обезбеђена још квалитетнија производња топлотне енергије за потребе Колубаре и градског топловода. Д. Матић из огранка прерада Мање повреда Број повреда на раду у Колубариним постројењима за прераду и оплемењивање угља у Вреоцима, за шест месеци је смањен за непуних 17 процената у односу на исти период прошле године. Гледајући по погонима Прераде, број повреда је повећан у Железничком транспорту, док је у осталим деловима забележено битно смањење. За шест месеци ове године у погону Оплемењивања угља повређивање је мање за 40, а у Сувој сепарацији за 80 процената у односу на исти период године. Број лаких повреда смањен је са десет на шест, док је број тешких повећан са две на четири. У Центру за испитивање угља и отпадних вода и Центру за стручне послове повреда на раду није било ни у прошлој ни у овој години. Како је за наш лист рекао руководилац Службе за безбедност и здравље на раду Огранка Прерада Саша Митровић, смањење повреда на раду резултат је темељног превентивног рада који, поред осталог, обухвата обуку пре заснивања радног односа и при промени радног места. Теоријску обуку спроводи Служба безбедности и здравља на раду, док се практични део обавља у погонима где непосредни руководиоци упознају новозапослене са могућим проблемима. Да би се одржала свест о опасностима на радним местима, тестирање запослених у Преради из области безбедности и здравља на раду и заштите од пожара обавља се једном годишње, уместо на две, односно три године. Тестови су конципирани за уско стручна радна места и њима су практично покривени сви запослени. Д. М.

15 ПОВРШИНСКИ КОП ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ 19 Интеграција оправдала очекивања Јаловински систем Површинског копа Велики Црљени који је, половином јуна, у време инвестиционих оправки на угљеним системима, пребачен на коп Тамнава-Западно поље, и даље ради комбиновано. Три месеца након интеграције два тамнавска копа производни резултати показују да је читав поступак, стратешки гледано, био апсолутно оправдан. Управник копа Велики Црљени Милош Станојевић истиче да је огроман посао пресељења багера глодар 2 са тамнавског Истока на Запад, су штин ски, био битан ради увођења комбиноване производње. Систем укупне дужине метара је тако постављен да ради комбиновану производњу јаловине и угља, с тим што се угаљ пребацује на трачни транспортер Западног поља. Овај потез показао се као потпуно оправдан јер смо за протекла три месеца успели да сачувамо производњу глодара 2, што је било неопходно, јер услед проблема са нерешеним питањем експропријације касне радови друге фазе измештања корита реке Колубаре. Интеграцијом система Истока и Запада производња је подигнута на виши ниво. Све то условило је да се плански потисне предвиђена производња угља са нашег копа за ову годину, па ће тако од планираних пет милиона, ове године на копу Велики Црљени бити произведено четири милиона тона лигнита. Једноставно речено, угаљ са нашег копа и даље чувамо искључиво за Милош Станојевић хомогенизацију и поправку квалитета лигнита ко ји се одвози ка Термоелектранама Никола Тесла у Обреновцу објашњава Станојевић. Стручне службе Површинског копа Велики Црљени, као и запослени на јаловинском систему, свакодневно су ангажовани на радовима друге фазе измештања корита реке Колубаре са комплетном машинском и електроподршком. У рад су, током године, била укључена два ЕШ-а, 101 и 103, а од половине августа, када је дошло до квара на ЕШ-у 101, познатијем као велика десетка, само један дреглајн је у производном процесу што знатно успорава радове. Десетка која је прошла кроз поступак инвестиционе оправке почетком године претрпела је, у међувремену, хаварију услед пуцања варова на плочи конструкције багера. У току су преговори о даљем репаративном поступку са стручним службама Колубара Метала, а према прелиминарним дефектажним листама, поправка ове рударске машине биће базирана на вишедневним заваривачким радовима. ЕШ 103 ангажован је за потребе рада на грабуљару за малопродају угља која је и ове године била организована у три смене због велике потражње услед доброг квалитета угља. Дневна испорука са утоварног места на копу Велики Црљени била је од 800 до 900 тона лигнита врхунског квалитета. Потврду квалитета представља и потражња која знатно превазилази доступне количине. Утоварно место на копу Велики Црљени крајем септембра је затворено, а производња за тзв. широку потрошњу пребачена је на Тамнава-Западно поље. Ипак, оно што и даље представља највећи проблем у редовној производњи угља на најмлађем копу РБ Колубара је нерешено питање експропријације које, овај део басена, прати од самог почетка експлоатације лигнита. Тренутно је блокирано око пола милиона тона угља који се налази испод два поседа у непосредној близини Ибарске магистрале, тзв. острва и крезе. Проблем представља и постављање коповског система где се у потпуности мора испоштовати комплетна инфраструктура неекспроприсаних домаћинстава, што представља додатан напор у организацији посла. До краја експлоатације и затварања Површинског копа Велики Црљени остало је да се ископа још тона угља, а према речима Станојевића, у овом тренутку откривене количине лигнита спремног за копање износе преко тона. Управо ове количине омогућиће да се обезбеди континуитет и стабилност редовне испоруке квалитетног колубарског лигнита високе енергетске вредности за потребе Термоелектрана Никола Тесла, самим тим и електроенергетска стабилност земље. М. Микић

16 20 ПРОЈЕКТАНТИ НА НОВИМ ПОСЛОВИМА Прате развој копова Зоран Илић Сви пројектанти и техничари Огранка Пројект, колектива који запошљава више од 100 радника, тренутно су максимално ангажовани на различитим пословима за потребе Рударског басена Колубара. О активностима у Пројекту говори директор огранка Зоран Илић, дипл. рударски инжењер: Од техничке документације у току су израде рударских пројеката БТО система Површинског копа Велики Црљени, затим Поља Д у северозападном делу, спољашњег одлагалишта Првог БТО система Поља Ц и Главног рударског пројекта Површинског копа Поље Г. Поред рударских, стручњаци Пројекта израђују и пројекте из електротехнике. У току је израда техничких пројеката измештања дела трасе далековода 35 КV Рудник 5 и Рудник 6, трафо-станице нова 35/6 КV, пројеката измештања далековода 35 КV исток 1, исток 2 и исток 3. Недавно је завршен Технички пројект трафо-станице Радљево 35/20/6 КV. За потребе Огранка Прерада ради се Технички рударски пројект за изградњу нове касете за депоновање пепела и шљаке из објекта Топлане. У оквиру Главног рударског пројекта индустријских и инфраструктурних објеката за Површински коп Поље Е стручњаци Пројекта урадили су 17 пројеката. У изради овог документа биле су укључене све расположиве службе, архитектонске, грађевинске, геолошке, електро и машинске. Започета је израда Главног пројекта измештања дела трасе пута Барошевац-Зеоке-Медошевац и ватрогасне станице на Северној магистрали у Лазаревцу. Међу различитим пословима пројектанти тренутно раде Студију о процени утицаја на животну средину постројења за припрему угља, као и Програм за реализацију мера за ублажавање утицаја на животну средину површинских копова Поље Ц и Тамнава- Западно поље. У току је израда три рударска пројекта за потребе површинских копова Колубаре После доношења Закона о заштити животне средине и Закона о процени утицаја на животну средину запослени су повећали обим и сложеност послова. За потребе Рударског басена Колубара од године успешно је урађено девет студија о процени утицаја на животну средину и два плана управљања отпадом. Инжењери Пројекта очекују добијање лиценце за израду пројеката за заштиту од пожара према новом правилнику, што ће још више ојачати пословни углед овог дела РБ Колубара. Зоран Илић истиче да је Пројект једина организација која израдом главних, допунских и упрошћених рударских пројеката обезбеђује успешан рад површинских копова Колубаре. g Аутор више пројеката Директор Пројекта Зоран Илић више од десет година ради у овом колективу, од до године као водећи пројектант, а од године као технички директор. После дипломирања на Рударскогеолошком факултету године, свој радни век започиње две године касније на Површинском копу Поље Д, као старешина смене. Аутор је бројних радова и студија, као и учесник на стручним и научним саветовањима и конференцијама. О значају нашег огранка говори и чињеница да је око 40 дипломираних инжењера и око 30 техничара максимално ангажовано на изради бројне документације за потребе РБ Колубара. С обзиром на то да је просечна старост запослених била 44 године, можемо се похвалити да нам долазе и млади инжењери који ће сигурно наставити досадашњи успешан рад својих колега закључује Илић, који је од недавно на челу Пројекта. М. Павловић

17 Актуелности из Колубара-Услуга 21 Пословање у законским оквирима Издвојено из РБ Колубара, предузеће Колубара-Услуге већ десет година, упркос бројним проблемима, ради и опстаје на срп ском тржишту. Директор овог предузећа Драган Јевтић за наш лист је говорио о стању које је затекао када је дошао на ово место почетком године, као и о активностима и плановима у циљу што квалитетнијег развоја и пословања фирме. Не спори чињеницу да је претходно руководство успело да сачува фирму од приватизације и од тзв. распарчавања предузећа, али наглашава да је било доста отпора што се тиче његовог доласка на место директора, због страха да ће бити прекинут ланац недозвољених радњи и трговине. Зато Јевтић истиче да циљ пословања мора да буде развој фирме, проширење делатности и запослење људи, али у законским оквирима. Осврћући се на конкретне напоре да превазиђе уочене слабости, он је рекао: Управо из тих разлога, окосницу мог стручног тима чине млади, перспективни кадрови, који раде искључиво по закону. Увођењем реда у предузећу, од пописа магацина, до рационалног коришћења државних возила, направљене су велике уштеде. Постало је јасно да недомаћинско пословање иде на штету свих запослених у предузећу. Драган Јевтић посебно истиче да је након потписивања колективног уговора о раду решен и проблем тужби запослених за плаћање сменског рада. Наиме, у једном тренутку, постојала је опасност блокаде рачуна фирме, јер су одједном испливале тужбе радника, и кренула је принудна наплата, што је објективно угрозило ликвидност предузећа. У тој ситуацији, једино што смо могли да урадимо јесте да понудимо споразум о поравнању, где су неки радници одустали од тужбе. Онима који су већ тужили, фирма се обавезала да плати судске трошкове, а суму, за коју су оштећени, да платимо у рате. Они који не одустану од тужбе, не могу да очекују нашу подршку. Нова систематизација ће регулисати статус и таквих радника. као и радника који су из Колубаре прешли у Услуге, јер им је обећан исти положај, а то обећање није испуњено рекао је Јевтић. Ово предузеће је суочено са још једним непријатним проблемом. Решењем Пореске управе Министарства финансија, тражи се исплата неплаћеног пореза на услуге који са каматама износи 200 милиона динара, иако је основни дуг 70 милиона динара. Упућена је жалба надлежном органу и чека се одговор. Што се тиче сарадње са Колубаром, наш саговорник констатује да је она на завидном нивоу, поготово у области рекултивације на површинским коповима, како после експлоатације угља на тим теренима не би остала пустош. Драган Јевтић По његовој оцени, што се рода на рекултивисаним површинама тиче, то не треба, како је до сада чињено, да буде обавеза Рударског басена Колубара, већ о томе треба да брину Услуге. Наводећи пример проширења делатности Колубара-Услуга Јевтић указује на узимање у закуп сервиса Павловић на Ибарској магистрали. Намере су да се у најскорије време у тим просторијама отвори Сервис Колубара-Услуге који има све услове за регистрацију моторних возила, како путничких и теренских, тако и тешке механизације. Поред регистрације, вршиће се и услуге комплетне дијагно стике, сервис клима-уређаја, тахографа и услуге АМСС, које ће трећа лица, уколико желе, моћи да плаћају у 12 месечних рата. Улажу се напори за добијање могућности сертификације особа за послове приватног обезбеђења, а све на основу законске регулативе, на основу које ће бити обавезна обука за сва службена лица. Простор на коме би се све те активности обављале је Стрелиште Тамнава, које је како кажу стручњаци, најбоље у Србији за ову врсту обуке. Директор Драган Јевтић је рекао да очекују усељење у нову пословну зграду, за чију комплетну изградњу је задужен Колубара-Грађевинар. На крају разговора, Драган Јевтић је истакао да се проблеми Услуга могу решавати у сарадњи са РБ Колубара и општином Лазаревац. Р. Лазић

18 22 Сарадња Колубарe са локалним заједницама и обавезе према држави 23 Без већих примедби Уба и Лајковца Значајна давања по Поред законских обавеза које испуњава прeма локалним самоуправама на чијим тери торијама се експлоатише угaљ, РБ Колубара настоји да као друштвено одговорно предузеће избалансира различите видове помоћи како би се подигао стандард и услови живота становника ових општина. Због тога менаџмент Колубаре поред Лазаревца, где је и седиште привредног друштва, интензивно сарађује са представницима суседних општина Лајковца и Уба. Како они оцењују ту сарадњу сазнали смо од челних људи ових локалних самоуправа. Председник општине Лајковац Живорад Бојичић је рекао: Не можемо да будемо незадовољни сарадњом са Колубаром. У протеклом периоду, заједничким напорима учињено је много, пре свега на пресељењу мештана и објеката социјалне инфраструктуре са по дручја Скобаља и Малог Борка, ради ширења копа. С друге стране, мислим да је и Колубара задовољна сарадњом са нама јер је општина Лајковац створила неопходан урбанистичко-плански оквир и извршила све техничке задатке ради проширења копа на нашој територији. Накнада за коришћење минералних сировина, односно угља, за прошлу годину је износила око 190 милиона, а према плану за ову годину биће око 200 милиона динара Говорећи о утицају Колубаре на раст друштвног стандарда локалне заједнице Бојичић је оценио: Преко половине укупног броја запослених из наше општине ради у РБ Колубара, што има вели ки утицај на животни стандард домаћинстава у којима је један или више чланова запослено у привре дном друштву. Истовремено, не смемо заборавити мно гобројне породице које немају ту срећу да неко од њихових чланова ради у Колубари и чији је стандард нижи у односу на ове породице. Наш дугорочни циљ је да бар један члан породице добије запослење у Колубари, како би се анулирале разлике. Средства остварена од накнаде, тзв. ренте која је приход општине, користе се на основу посебног програма мера за унапређење услова живота локалне заједнице. Накнада за коришћење минералних сировина, односно угља, за прошлу годину је износила око 190 Живорад Бојичић милиона, а према плану за ову годину биће око 200 милиона динара. Постоје кашњења у уплати али без обзира на то истиче преседник Бојичић створен је добар законски оквир, који дугорочно обезбеђује сигурност општинама на чијим територијама се експлоатише угаљ. Док су та предузећа под окриљем државе, примећује председник општине Лајковац, увек ће се наћи начин да се заштите локални и државни интереси. Сарадња представника општине Уб и менаџмента Рударског басена Колубара у последње време је интензивирана, о чему председник општине Уб Дарко Глишић каже: Ако погледамо уназад, нисмо били задовољни том сарадњом јер је увек ишла више у корист других, а некако на штету Уба. Ми смо покушавали и јавним обраћањем и разним састанцима са људима који су били одговорни у рударском басену да то поправимо. Нажалост, сем појединачних показатеља, није било неког великог помака до последњих годину и по дана када се сарадња из месеца у месец побољшава. Ако буде настављена таква тенденција, сматрам да ће Уб добити, само оно што му припада као општини, на чијој територији се експлоатише угаљ. У последње време направили смо неке конкретне искораке по том питању. Да ли су довољни, нису, да ли ће то бити довољно и коректно ако се овако настави, сигуран сам да хоће. Потребно је да се ова тенденција сарадње са директором РБ Колубара Милорадом Грчићем Дарко Глишић настави, јер он има пуно разумевање за све наше проблеме. Захваљујући њему ми смо успели и да опремимо наш дом здравља, опремом која је била неопходна пре свега дечијем одељењу. Дата је помоћ и спортским клубовима, а један број људи је добио прилику да ради у Колубари. Успели смо да кориснију ствар за државу, а то је коп Радљево, померимо са мртве тачке. Утицајем интересних група тај коп је увек некако ишао од Уба, дубље ка Лазаревцу, ка Вреоцима и даље, иако је економски било исплативије да иде ка Радљеву. Код садашње сарадње, постоје конкретни помаци, уважава се наша заједница, добијамо одређене видове донација и стратешки Рударски басен Колубара своје даље ширење копова види ка Радљеву што је нама свакако значајно јер ћемо бити у неупоредиво већој прилици и да запослимо људе и да дођемо до одређених инвестиција каже председник општине Уб. По основу свих обавеза Колубаре, на месечном нивоу општина Уб би требала да остварује месечни приход од 30 до 31 милион динара, у зависности од тонаже угља који је ископан. У заостатку су за неких осам до девет месеци, што је око 240 милиона динара. Разумемо и муке које има Колубара и општи амбијент у држави који је јако неповољан и који је довео до тога да имамо финансијску неликвидност у многим великим јавним системима, те с тога не инсистирамо на исплати целокупне суме, већ за онолико колико сматрамо да можемо неке основне потребе да реализујемо, ми за толико новца аплицирамо. Толико га и добијемо и могу рећи да је сарадња по том основу веома коректна а ми показујемо разумевање из простог разлога што разумевање има и руководство Колубаре према нама. Да су односи такви какви су били у неком ранијем периоду будите сигурни да би другачије реаговали и да би тражили наш новац да заврши у нашем буџету јер законски нам он и припада напомиње Дарко Глишић и подсећа да се средства која се добијају по основу накнаде, највећим делом у општини Уб улажу у решавање нагомиланих инфраструктурних проблема. М. Радосављевић више основа Производња лигнита и откривке основни је посао Рударског басена Колубара, али доћи до тоне угља нимало није једноставно, што најбоље знају запослени и руководство овог предузећа. Пословни расходи, поред бројних трошкова и плата запослених садрже и бројне обавезе, међу којима су и оне према држави које се плаћају као порези на имовину, обавезе за грађевинско земљиште, за заштиту животне средине, коришћење минералних сировина, водног доприноса и других, сличних давања. Ове обавезе спадају у категорију трошкова на које Колубара не може да утиче, јер се ради о издацима које уређује држава, а значајан део и локалне самоуправе. Пословни расходи садрже бројне обавезе као што су порези на имовину, накнаде за грађевинско земљиште, заштита животне средине... У прошлој години обавезе према држави износиле су око 2,6 милијарди динара, што је у односу на годину више за једну трећину. Највећи део укупних обавеза према држави, односе се на ренту, односно на накнаде за коришћење минералних сировина и износиле су преко 1,1 милијарду динара. Износ ренте у односу на годину увећан је за готово 140 одсто. До драстичног увећања је дошло крајем године. Новим Законом о рударству и геолошким истраживањима стопа ренте, која се примењивала на приход остварен од продаје угља, повећана са један на три одсто, што је повећање за три пута. Поменутим законом уведена је и нова обавеза у виду накнаде за коришћење неметаличних сировина за добијање грађевинског материјала (накнада за ломљени камен, кварцни песак и грађевински шљунак). Значајне суме, у износу од 1,1 милијарди динара, издвајају се и на име накнаде за коришћење грађевинског земљишта, порез на имовину је био 104 милиона, док је накнада за загађење животне средине била преко 170 милиона динара. Накнада за ренту у овој години, према процени стручњака из Колубаре биће приближно иста, као и минуле. М. Р.

19 24 ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ У ЛАЗАРЕВЦУ Изложба Отисак времена Документарном изложбом фотографија под називом Отисак времена-рб Колубара у кадру, која је отворена 10. септембра у Модерној галерији, у Лазаревцу је почело обележавање међународне манифестације Дани европске баштине. Водећи се овогодишњом темом Индустријско наслеђе заштита и ревитализација, ауторке изложбе Даринка Станојевић и Катарина Мијаиловић, ис то ричарке уметности, у сарадњи са Одељењем за ин формисање РБ Колубара, старим фотографијама представиле су историјат рударења, који почиње далеке године, када је отворена прва јама Звиздар. Након јамске, отварањем првог Површинског копа Поља А године, започета је површинска експлоатација у Колубарском басену. Даљи развој и ширење копова условили су и привредни напредак читаве лазаревачке општине. На изложеним фо то графијама могу се видети, поред рударских јама и мотива копова, механизација која се некада користила, прва електрана у Вреоцима, изглед некада шњих индустријских објеката, као и радници на различитим радним местима. Посебан део изложбе посве ћен је Одељењу за информисање и листу Колубара, који је од првог броја, објављеног године, постао својеврсни документ развоја РБ Колубара, водећег произвођача угља у Србији. Отварајући изложбу Даринка Станојевић, кустос Модерне галерије, рекла је: Избором ове теме скрећемо пажњу стручној и широј јавности на потенцијал који носи индустријско наслеђе овог краја, које подразумева све оне предмете и артефакте који су један дужи временски период обележавали околину у којој се налазе. То су различита индустријска постројења, помоћна механизација, зграде, а пре свега људи, радници који су ту радили. Индустријско наслеђе спада у културно наслеђе и колико је оно битно говори податак да се налази на Унесковој листи светске културне баштине. Колико ћемо ми успети да у позитивном смислу експлоатишемо ту тему, а Колубара има пуно потенцијала, зависи од нас самих, од едукације и афирмације онога што наш крај има да понуди рекла је на отварању изложбе Слађана Недељковић Ђокић, самостални референт за културу у РБ Колубара. О. Шолтиш Индустријски туризам у Колубари Поред лидерске позиције у производњи угља, Рударски басен Колубара је компанија са бројним потенцијалима за развој инду стријског туризма у Србији, што је, 24. септембра, још једном потврђено великим интересовањем туриста из Београда, који су у оквиру манифестације Дани европске баштине посетили Колубару. У лазаревачком Центру за културу туристи су се упознали са богатом индустријском грађом РБ Колубара. Испред Колубарe, као домаћина, присутнима се обратио Горан Перишић, руководилац Кабинета директора, који је истакао значај РБ Колубара у електроенергетском систему Србије. О по тенцијалима индустријског туризма у највећем про извођачу угља у Србији говорила је мр Слађана Недељковић Ђокић, самостални референт за културу Колубаре. Посебно је истакла парну локомотиву у Преради, једину ове врсте у Србији, проточно језеро направљено у оквиру пројекта измештања дела корита реке Колубаре, рекултивисане површине и експонате откривене на археолошким локалитетима који се налазе на подручју експлоатације угља. Емитован је и документарни филм Одељења за информисање о историји и развоју Колубаре, а присутни су посетили и изложбу фотографија Отисак времена, која сликовито презентује историјат рада површинских копова и погона за прераду и оплемењивање лигнита. Гости су се потом упознали са индустријским на слеђем у различитим деловима Колубаре. М. К.

20 ЧЕТВРТ ВЕКА ФЕСТИВАЛА ХУМОРА ЗА ДЕЦУ 25 Колубари Велико Гашино перо Горан Перишић прима признање Уорганизацији Библиотеке Димитрије Туцовић у Лазаревцу је, од 17. до 19. септембра, по 25. пут одржан Фестивал хумора за децу. Под слоганом Смехом смо прешли дуге праг, током треће недеље септембра окупило се више стотина деце и значајних стваралаца дечје књижевности из Србије и земаља у окружењу. Фестивал је отворио књижевник Раша Попов, када је и председник Градске општине Лазаревац Драган Алимпијевић деци Лазаревца предао симболични кључ града. Велико Гашино перо и Повељу за дугогодишњу помоћ развоју фестивала током отварања добио је Рударски басен Колубара, које је примио Горан Перишић, шеф Кабинета директора. Део фестивалског програма био је посвећен награђенима, будући да је на овогодишњи конкурс стигло око дечјих радова. За допринос књижевности за децу Златно Гашино перо припало је књижевници Гордани Тимотијевић. Сребрно Гашино перо за најсмешнију књигу добило је дело Дејана Алексића Кога се тиче како живе приче. За књигу Црвено светло Гашино перо додељено је Данијелу Ћоровићу, ученику 7. разреда Основне школе Свети Сава из Бајине Баште. Гашино перце припало је групи ученика књижевне радионице Народне библиотеке Филип Вишњић из Бијељине. Апсолутним литерарним шампионом проглашена је Основна школа Станислав Сремчевић из Крагујевца. Писци су се у школама дружили са ученицима, одржан је стручни скуп библиотекара, као и Тајна веза, поетско-музичко вече Бранка Пражића посвећено покојном Душку Трифуновићу. Представљена је монографија о четврт века фестивала ауторки Милице Матијевић и Наталије Лекић, које закључују да фестивал није један човек, двоје-троје људи, нити ко легијум библиотеке, већ једна синергија свих који су на различите начине учествовали током последње две и по деценије. Разноврстан програм је обухватио и промоције књига, позоришне представе, интерактивне радионице, изложбе ликовних радова, ревију драмских група, као и друге облике духовног изражавања који подстичу децу да стварају. Фестивал је затворен традиционалним маскенбалом и награђивањем најбоље костимираних у појединачним и групним категоријама различитих узраста. М. Караџић Дон Кихот као инспирација Самостална изложба скулптура академског вајара Душана Рајшића, под називом Игра тензија и сила, свечано је отворена 11. септембра у галерији Студентског културног центра у Новом Београду. Поводом деценије уметничког стваралаштва инспирисаног мотивима главног јунака из Сервантесовог дела Дон Кихот, многобројној београдској публици Рјшић се представио са тридесет скулптура рађених у бронзи и теракоти. Негујући класичан приступ у вајарству кроз природни ликовни језик који почива на приказивању реалног света, добио је и овога пута све похвале и позитивне критике. О. Ш.

21 26 КОШАРКАШИ КОЛУБАРЕ ПРЕД НОВО ПРВЕНСТВО Јаке утакмице пуне халу Жеља лазаревачких поклоника кошарке да се Колубара врати у ви ши ранг, данашњу Другу лигу са 14 клубова, испуњена је после 13 година и први меч у овом рангу је почетком октобра. Са припремама се кренуло 19. августа, тренирало се два пута дневно, оди грано је десетак контролних мечева, а сениорски састав је пре трпео четвртинску измену. Отишли су Виријевић (Канада), Ђо ри ћ и Синђелић (студије), док су дошли плејмејкери Александар Раденковић (22) и Александар Стаменковић (23), као и искусни прволигашки играч, центар Марко Љубојевић (29). Председник клуба Горан Ђорђевић (40), иначе директор за економске послове у Колубара-Грађевинару, истиче како клуб мучи хронична беспарица, али да их то не спречава у основној намери, популаризацији кошарке, уз жељу да на првенственим утакмицама спортска хала буде пуна и да кошарка у лазаревачкој спортској породици нађе право место. Није нам жеља да јуримо већи ранг, већ да опстанемо у овом. Наш циљ је да наше четири млађе селекције (јуниори, кадети, старији и млађи пионири), које се активно такмиче, прихвате што више деце. Наравно, такмичарски резултати сениора услов су за тако нешто, али амбиције морамо да спутавамо пошто је финансијска ситуација веома тешка. Наш први састав је скроман, у смислу да не Екипа КК Колубара кошта много, већином су то играчи из наше средине каже Ђорђевић. Екипу у новој сезони води стари тренер Жарко Симић (30), коме ће асистирати млади Бранко Ђурић (27), студент Факултета за физичко васпитање. Очекују нас тешке утакмице, док лично верујем да ћемо приказати добре партије. Верујем да ће нас лазаревачка публика максимално подржати, можда и напунити нашу спортску халу говори Симић. З. С. МОТОЦИКЛИЗАМ: ЈОВАНОВИЋ ПОНОВО НА СТАЗИ Срчано до праве форме Ђорђе Јовановић на стази у Батајници После више од годину дана паузе, одважни Ђорђе Јовановић (23) из Трбушнице, вратио се на стазу. Изостанак са такмичења за Шампионат Србије у мотоциклизму је оправдан врло тешке повреде претрпео је Ђорђе средином прошле године, на трци у Берановцу код Краљева, где је наступао за АМК Дијамант. Такмичи се од своје девете године, троструки је шампион државе и вицешампион Балкана. Током септембра Ђорђе је учествовао на две трке, оба пута под дејством више инјекција за блокаду зглоба десне шаке. Првог дана септембра, у Вршцу, у трци која се бодује за Првенство Србије, стигао је 15-ти на циљ, у класи 600 кубика, од 17 такмичара. Недељу дана касније, у Батајници, био је у истој класи учесник трке у оквиру Источноевропског шампионата и стигао је на циљ 16-ти, од 23 такмичара. Ствари полако долазе на своје место, Ђорђе се већ сада припрема на наредно првенство, пре свега на психофизичком плану. Желео бих да захвалим ортопеду Александру Ђурђевићу, без чије помоћи тешко да бих се поново такмичио, као и другарима и руководицима са посла на огромној подршци каже Јовановић, који иначе ради као члан посаде глодара 10 на Пољу Д. З. С.

22 27 ФУДБАЛ: БЕЗ ПОРАЗА КОЛУБАРА И СТЕПОЈЕВАЦ ВАГА Гол Пилице против Жаркова донео је вођство Колубари Шестица Дринића у шест кола Више од трећине јесењег дела фудбалских првенстава је прошло, а резултати лазаревачких клубова варирају од максималног учинка до скоро минималног. Екипа Колубаре наређала је свих шест победа у Српској лиги група Београд. У последњих месец дана савладани су Локомотива и Жарково на домаћем терену, а Земун и Сопот у гостима. Само једну утакмицу зелено-црни су одиграли у Лазаревцу, ону у петом колу против Жаркова (2:0), услед проблема са травнатим тепихом на лазаревачком стадиону. Тим који предводи тренер Владимир Пантелић деловао је више него усклађено током првих шест кола првенства, тако да се неком може учинити да се ради о рутинским победама иако није тако. Са једанаест датих голова Колубара је најефикаснији тим у досадашњем делу првенства, а прва виолина је свакако центарфор Дарко Дринић (шест постигнутих голова) који у сваком мечу поштено озноји дрес. Задовољан сам игром и резултатима. Постоји добра комуникација између играча и управе, играча и мене, све те линије добро функционишу. Посебно бих захвалио директору Рударског басена Колубара Милораду Грчићу који је био присутан на неколико мечева, чак је био и на неколико тренинга каже тренер Пантелић. Вреочки турбоси, који су у истој лиги са Лазаревчанима, до прве победе стигли су тек у шестом колу, савладавши у гостима Железник Ласту са 1:0. Са освојена четири бода Турбина је на претпоследњем, 17. месту, тако да јој предстоји тешка борба за опстанак. У Зонској лиги Београда одиграно је седам кола. Учинак рудовачког Радничког више је него мршав, једна победа и два ремија. Постигли су свега три гола, тако је да је неефикасност главна бољка тима који је тренутно претпоследњи, 17. на табели. Степојевчани, који се такмиче у Првој београдској лиги, као да су преефикасни. Постигли су чак 25 голова остваривши свих пет победа и налазе се на првом месту. З. С. 23. БАЛКАНСКЕ АТЛЕТСКЕ ВЕТЕРАНСКЕ ИГРЕ Дамњановићима трон Атлетичари ветерани са Балкана окупили су се у Загребу, на 23. Балканским атлетским ветеранским играма. Међу њих 700 нашла су се и два радника Колубаре, браћа Милован и Милан Дамњановић, који су заједно са Милошем Тривуновићем и Мирком Орбовићем освојили златну медаљу у балканској штафети (800 м 400 м 200 м 100 м), категорија година. Поновљен је успех са игара прошле године у Измиру, само је овај исти састав поправио победничко време за скоро три секунде (садашње победничко време је 4:10,60). Лазаревчанин Благоје Дамјановић, иначе члан АК Младост из Латковића, на овој смотри ветерана, у категорији мушкараца старијих од 80 година, био је најбољи на 10 километара, а четврти на стази од метара. З. С. Српска штафета на победничком постољу

23