КОЛУБАРА ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

Transcription

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број: март Година XLIX 8Излази месечно којим путем креће енергетски сектор 8стр. 3 Неће бити приватизације епс-а 8стр. 6

2 Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Владан Јовичић Главни и одговорни уредник: Мирослав Живановић Редакција: Даница Вуковић, Дана Аћимовић, Љуба Младеновић, Милун Тадић, др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић, Слободан Младеновић, Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш, Марија Микић, Данијела Матић, Ана Стојановић, Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, Ана Станић, Милеса Караџић, Радмила Лазић и Зоран Станковић (новинари), Милош Павловић (технички уредник), Милан Цвијетић и Александар Рашин (фоторепортери) Славица Станишић (секретар) Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Лазаревац, Карађорђева 38, тел-факс: 011/ , лок redakcija@rbkolubara.co.r Штампа: Политика aд, Београд, Цетињска 1, Штампарија, Панчевачки пут 47 Тираж: примерака Први број изашао је 24. септембра године Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије Генерални директор Драгомир Марковић Насловна страна: Детаљ са Тамнава-Источног поља Последња страна: Најава пролећа у Лазаревцу CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID (снимио: Милан Цвијетић) САДРЖАЈ УВОДНИК Којим путем креће енергетски сектор 3 ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ Драгомир Марковић нови генерални директор ЕПС-а 4 ИНВЕСТИЦИЈЕ Одлагач 8500 у пробном раду 5 АКТУЕЛНО Неће бити приватизације ЕПС-а 6 Лигнит смирио гасну кризу 7 ПОСЛОВАЊЕ И ПРОИЗВОДЊА Додатне мере штедње 8 Влада утврдила општи интерес 9 Почетак индустријског туризма 10 синдикат Преговори са Владом у току 11 из огранака басена Без сигурних термина за ремонте 12 Важан део електроодржавања 14 Израда плана ремоната у току 16 издвојена предузећа Невреме оставља траг на људима 17 Тешка и успешна година 18 фељтон Нови копови повећавају обавезе 20 лазаревац Пут снова којим се теже иде 22 Жртве инстант среће 23 образовање и култура Радови младих талената 24 Мало је лепо 25 спорт Пораз у дербију 26 Синђелић председник 27 КОЛУБАРА

3 хроника с поводом Којим путем се (не) креће енергетика Добре и лоше стране одустајања од својинске трансформације Електропривреде? Недавно иступање потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића у београдском хотелу Хајат на саветовању о перспективи јавних и државних предузећа изазвало је у стручној јавности противречна реаговања. Отворена је лепеза питања која се у суштини своде на позиционирање за или против приватизације јавног сектора у којем је, како је навео потпредседник Ђелић, запослено око радника, који остварују 17 одсто прихода српске привреде. Овом приликом пажњу ћемо усмерити на питања: какви су изгледи за приватизацијом (у догледно време) ЕПС-а и његових привредних друштава и које су добре и лоше стране одустајања од приватизације овог сектора? Противници најновијег става Владе Србије раз логе одустајања од приватизације ЕПС-а у години виде у избегавању конфликта са синдикатима и остваривању партијских и личних интереса појединаца и група на власти. Све се заправо, према њиховом виђењу, своди на политички волунтаризам и недостатак јасне визије економског и енергетског развоја земље. Опортунистичка политика у погледу одустајања од приватизације ЕПС-а довешће, прогнозирају они, до низа погрешних потеза, јер како време буде одмицало држава ће бити принуђена да прода и оне његове делове које, иначе, не би износила на тржиште и то форсирано и по неповољној цени. Данас, померена, а сутра исхитрена приватизација неминовно води ка низу погрешних потеза. Коначно, од Владе се очекује да се и у енергетском сектору легитимише више као тржишна, а мање као социјално одговорна. На другој страни, присталице потпуног дизања руку од приватизације, углавном се групишу око размишљања да је електропривреда последње што би Србија смела да дозволи да пређе у руке приватника. Они наводе економске, социјалне, политичке и моралне разлоге у одбрану овога опредељења. Без власти над електропривредом држава не би могла да гради сопствену привредну политику. Цена електричне енергије директно погађа рентабилност српске привреде и породични стандард. Економски исцрпљена Србија била би подложна разним социјалним манипулацијама, које могу ићи до угрожавања енергетске безбедности и дестабилизације државе. Све у свему на јавној сцени оштро су се сукобили поборници два модела приватизације ЕПС-а. На једној страни су заговорници такозваног индивидуланог, а са друге стране социјалног капитализма. Како на најновија догађања у погледу будућности Електропривреде Србије гледају у ЕПС-у чију приватизацију Европска унија није условљавала Србији? Карикатура: Милан Гамбелић Помоћник директора Дирекције за стратегију и инвестиције ЕПС-а Слободан Митровић сматра да је приватизација енергетског сектора оправдана само у случају када доприноси повећању ефикасности функционисања енергетског сектора, као базне гране привреде. Мада нико није правио анализу о томе шта се добија а шта губи одустајањем од измене својинске трансформације ЕПС-а, Митровић наводи искуства једне америчке фирме, чије су акције на берзи за време кризе пале за 25 пута! Одлагање приватизације за време после економске и финансијске кризе даје прилику за темељне припреме да се ЕПС власнички трансформише, посебно када је реч о даљем процесу реструктурирања, економској и финансијској консолидацији и побољшавању укупних перформанси предузећа. Све у свему, по његовом мишљењу, у ЕПС упоредо треба улагати и реформисати га. Митровић, међутим, додаје да одлагање приватизације ЕПС-а може да смањи интересовање инвеститора за улагања у електроенергетски сектор Србије, док ће ЕПС у државној својини, свакако, бити мање конкурентан у односу на приватизоване електроенергетске компаније у окружењу. Није сувишно поменути и заговорнике идеје да од ЕПС-а у приватне руке треба да пређе дистрибутивни део Компаније. То се образлаже чињеницом да Србија има дугорочно гледано висок степен енергетске независности и сигурност због значајних резерви лигнита, пре свега у Колубарском басену и хидро потенцијалу. Захваљујући овим изворима ЕПС може да обезбеди око 90 одсто својих потреба за електричном енергијом. После свега јавности је остало нејасно: Да ли најновијим ставовима српска Влада чини отклон од модела ин дивидуалног и полако се окреће такозваном социјалном капитализму? Добри познаваоци глобалне економије тврде да је он погоднији за друштва у транзицији, баш зато што је от порнији на економске кризе и социјално је подношљивији. У њему држава не дозвољава дивљи капитализам. Зашто се поводом одустајања од приватизације јавних предузећа Влада Србије огласила са јединственим ставом без јасне стратегије, одлуке или законске потпоре? Да ли је најсвежији потез Владе наговештај заокрета у погледу стратешких опредељења власничке трансформације и наговештај дизања руку од при ватизације? Зашто у међувремену није направљена анализа о томе шта се добија а шта губи овим и оваквим односом према јавном сектору? У њој би се свакако морало наћи места за одговор на питања: како наставити започете процесе реорганизације и реструктурирања ЕПС-а и како да ЕПС после кризе изађе економски јачи и технички и технолошки савременији? За сада, остали смо ускраћени за одговоре o овим стратегијски важним опредељењима EПС-а и РБ Колубара. Мирослав Живановић БРОЈ март

4 људи и догађаји 4 Драгомир Марковић нови генерални директор ЕПС-а Фото: Документација Листа Колубара Влада Србије именовала је, на седници која је одржана 5. марта, Драгомира Марковића за новог генералног директора Електропривреде Србије. Драгомир Марковић је дип ломирани инжењер машинства. Рођен је у Београду године, а на Машинском факултету (одсек за термотехнику) дипломирао је године. Радни век започео је годину дана касније у ТЕ Никола Тесла где је, током скоро две и по деценије рада, обављао више одговорних послова. Почео је као приправник, а поред осталог радио је на радним местима: млађег инжењера припреме погона; технолога котларских радова у припреми погона ТЕНТ-а Б, водећег инжењера за котловска постројења у истом погону и шефа Службе припреме одржавања у ТЕНТ-у Б. Директор ТЕНТ-а Б био је од до године, када је именован за заменика директора Јавног предузећа ТЕ Никола Тесла. Директор Дирекције ЕПС-а за стратегију и инвестиције постао је почетком октобра године и на том радном месту остао је до именовања за генералног директора Електропривреде Србије. Драгомир Марковић је, каже се у саопштењу Владе, и актуелни председник Одбора за енергетику Привредне коморе Србије, а објавио је и више стручних радова у земљи и иностранству. М. Т. Десет година од НАТО агресије Десет година је протекло од када је започео напад НАТОалијансе на нашу отаџбину. Вишеструко надмоћнији агресор, са безбедних висина и ракетама томахавк, са Јадранског мора, пуних 78 дана, од 24. марта, нападао је војне и цивилне објекте. На подручју лазаревачке општине, није било људских жртава, али је било повређених и веће материјалне штете. На површински коп Поље Д, у близини Медошевца, 11. маја, око 22,30 часова, агресорски авион је избацио ракету, али без последица. У Врбовну, 26. маја експлодирала је ракета која је тешко оштетила кућу Слободана и Наде Степановић. Оштећена кућа је и основна школа у овом селу. У два наврата, 13. и 22. маја, НАТО авијација је дејствовала по објектима ТЕ Колубара, користећи ракете и специјалне графитне бомбе. Потпуно је уништено разводно постројење термоелектране и нанета је велика материјална штета овом енергетском објекту. Оштећен је и већи број кућа у непосредној близини електране. Повређено је једанаест радника ТЕ Колубара, од којих двојица теже. На подручју Лазаревца, изузев повређених, није било погинулих, али је рат пре десет година угасио три људска живота у другим деловима Србије. Погинули су војници Славиша Ђорђевић из Петке, Никола Николић из Великих Црљена, који су погинули бранећи Космет од албанских терориста. Жртва НАТО агресије био је и Живорад Пантелић, радник Рударског басена Колубара. Он је настрадао 1. маја у аутобусу који је саобраћао на релацији Ниш Приштина. М. Ђ. ТЕ Никола Тесла - 39 година Привредно друштво ТЕ,,Никола Тесла обележило је 6. марта, у Обреновцу, тридесет девет година постојања и успешног рада. О томе како је ТЕНТ пословао у протеклих годину дана сведочи пуно оборених рекорда, од којих бих данас издвојио да смо, у години, остварили највећу производњу од када постојимо 19 милијарди 784 милиона киловат-часова електричне енергије. Претходни рекорд датира још из године, из чега закључујемо да је ТЕНТ, ревитализацијама које су обављене, дошао до нивоа да су његови блокови сада бољи него у доба када су били 18 година млађи рекао је поводом јубилеја Драган Поповић, директор ПД ТЕНТ-а. У име ЈП Електропривреда Србије, пословодству и запосленима Привредног друштва ТЕНТ, 39-годишњицу рада честитао је Драгомир Марковић, новоименовани директор ЕПС-а. А. С. Осигурање повећано за 60 одсто Након дужег времена, од 1. јануара повећане су осигуране суме за колективно осигурање радника Рударског басена Колубара од последица несрећног случаја и природне смрти. За случај природне смрти исплаћује се 360 хиљада динара, за смрт улед несрећног случаја 720 хиљада, а за трајни инвалидитет, милион и 440 хиљада динара. Многи запослени не знају, зато је важно напоменути, рекао нам је Слободан Марковић, руководилац Одељења за осигурање лица РБ Колубара да се осигурање не односи само на време проведено на послу већ на свих 24 часа. Уговор о колективном осигурању запослених у Колубари склопљен је на годину дана са Компанијом Дунав осигурања - главном филијалом у Београду. У односу на претходни уговор, суме осигурања повећане су за готово 60 одсто. М. Р. Акције пре приватизације? Министар економије и регионалног развоја, Млађан Динкић, недавно је најавио измене Закона о бесплатним акцијама. Према важећем закону, грађани ће акције добити шест месеци након приватизације сваког од јавних предузећа. Уколико се усвоје измене, акције ће бити подељене пре приватизације. За приватизацију, за бесплатне акције пријавило се пет милиона 200 хиљада грађана, од којих 300 хиљада није остварило право. Д. М. Фото: Документација Листа Колубара КОЛУБАРА

5 Снимио: Милан Цвијетић СВЕЧАНОСТ НА ТАМНАВА-ЗАПАДНОМ ПОЉУ Одлагач 8500 у пробном раду Завршен први од пет пакета набавке и монтаже новог БТО система, пројекта вредног око 77 милиона евра, обезбеђених путем ино кредита. Одлагач 8500, чија вредност је 7 милиона 400 хиљада евра, дело немачког TAKRAF-а, подизвођачи Метал и Гоша, електрику урадила фирма ABB Одлагач 8500 свечано је пуштен у пробни рад 25. фебруара, на монтажном плацу површинског копа Тамнава- Западно поље Рударског басена Колубара. Одлагач је део још једног БТО сис тема за Тамнава-Западно поље. Нови систем припада најновијој генерацији рударске механизације у површинској експлоатацији лигнита. Годишњи пројек товани капацитет овог јаловинског система је 12 милиона кубика откривке, а сачињен је од пет пакета (роторни багер, систем трачних транспортера, одлагач, опрема за напајње система електричном енергијом, расподелне станице за међуслојну јаловину). Носилац посла је ЕПС, односно РБ Колубара. Пројекат набавке новог БТО система вредан је око 77 милиона евра, а финансира се средствима која кредитирају Европска банка за обнову и развој (EBRD) и KfW банка. За извођаче су изабране реномиране немачке фирме: KRUP, FAM, TAKRAF, ABB. Главни подизвођачи опреме су Гоша из Смедеревске Паланке и Колу бара-метал. Детаљ са свечаности на монтажном плацу Снимио: Милан Цвијетић Церемонији пуштања одлагача у рад присуствовали су представници Министарства рударства и енергетике Републике Србије, Електропривреде Србије, немачких и српских фирми које учествују у пројекту, као и менаџмент РБ Колубара. На монтажном плацу Тамнава-За падног поља, Владан Јовичић, директор РБ Колубара, истакао је да је ова инвестиција у Рударском басену покренула српску енергомашиноградњу. Добривоје Стефановић, пројект ме наџер Колубаре, нагласио је да је вр ед ност послова на монтажи одлагача око 7 милиона 400 хиљада евра, који су обезбеђени из средстава кредита иностраних банака. Немачка фирма TAKRAF задужена је за одлагач, подизвођачи послова су Метал и Гоша, а за комплетну електрику побринула се фирма ABB. Монтажа је почела септембра 2007, од средине децембра прошле године ра ђене су функционалне пробе. Одлагач ће у пробном раду бити до краја месеца, а потом ће бити укључен у производни процес старог II БТО система Тамнава-Запада, док не буду завршени багер и трачни транспортери објаснио Одлагач 8500 кренуо у транспорт је Сте фановић и захвалио се свим учесницима у овом значајном послу. Дугогодишњу сарадњу са српским партнерима истакао је Волфганг Бауман, пројект менаџер TAKRAF-а, који је констатовао да је квалитетно и на време завршен обиман и важан посао. Испред Електропривреде Србије присутнима се обратио Слободан Мит ровић, помоћник директора Дирек ције за стратегију и инвестиције ЕПС-а, који је истакао задовољство што је у Колубари највеће радилиште рударске опреме у Европи. Приоритет је да наставимо послове, испоштујемо рокове и завршимо преостала четири пакета, да би, како је планирано, у августу нови јаловински систем почео са радом. Овим успехом Колубара је, као и до сада, доказала да може, зна и хоће рекао је Митровић и нагласио да ће нови систем на Тамнава-Западу допринети поузданој производњи лигнита на површинским коповима Рударског басена. Рударима Колубаре честитао је и Радивоје Милановић, државни секретар Министарства рударства и енергетике Републике Србије, који је најавио кретање одлагача у транспорт. Уз разбијање флаше шампањца о конструкцију моћне машине, одлагач 8500 у транспорт и пробни рад покренуо је инжењер Мирослав Крнетић. Испраћен погледима бројних присутних, одлагач 8500 са монтажног плаца кренуо је пут експлоатационе зоне, а већ у лето, комплетан нови БТО систем ће укључивањем у производни процес, подићи производне резултате Тамнава-Западног поља. Н. Живковић БРОЈ март инвестиције

6 актуелно 6 БУДУЋНОСТ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА Неће бити приватизације ЕПС-а У условима глобалне економске кризе не треба правити велике резове, рекао је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић Јединствен је став Владе Србије да у условима глобалне финансијске кризе неће бити приватизације Електропривреде Србије, док ће започете приватизације других јавних предузећа бити обустављене, јер би у садашњој ситуацији од тога било више штете него користи, суштина је излагања потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића, на са ветовању Перспективе јавних и државних предузећа у Србији, одржаном 24. фебруара у хотелу Хајат у Београду. На саветовању су отворена бројна актуелна питања која се односе на будућност јавних и државних предузећа којих у Србији има око 500, с посебним освртом на њихово прилагођавање реформама у условима економске кризе. Констатујући да су велика јавна предузећа кључни фактор развоја Србије, Ђелић је истакао да су у области реструктурирања остварени половични резултати. По његовим речима, дошло је до значајног смањења броја запослених, са у 2001, на у години. У томе је, како је рекао, значајно смањен број запослених у ЕПС-у, без већих социјалних потреса. Утврђене основне смернице у развоју јавних предузећа О значају јавних и државних предузећа речито говоре подаци да она имају велики потенцијал, чинећи 45 одсто сталне имовине привреде, обухватајући 15,6 одсто запослених и 16,6 процената укупних прихода привреде Србије. Извршена су велика улагања у јавна предузећа, тако да је од две милијарде евра донације од године у ЕПС уложено 800 милиона евра. Од три милијарде евра кредита половина је припала ЕПС-у и Путевима Србије. Осврћући се на степен рациона лизације у појединим јавним предузећима Божидар Ђелић: Нова стратегија у развоју јавних предузећа Снимио: Милорад Ђоковић Ђелић је више пута нагласио позитивне резултате који су остварени у ЕПС-у, али је навео да упркос великим потенцијалима ЕПС-а његове перформансе су просечне, тако да чешка компанија ЧЕЗ има два пута већу профитабилност од Електропривреде Србије. Међутим, Телеком Србија има већу профитабилност од Телекома Ау стрије и Словеније. Анализирајући степен интегрисаности јавних предузећа, Ђелић је рекао да је Србија већ део регионалних европских интеграција, а значајан документ представља ратификација споразума о формирању Енергетске заједнице Југоисточне Европе у коју је укључен и ЕПС. Али, по његовим речима, у домену енергетике немамо кључне подзаконске акте. Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, чланови Економског савета Владе Србије Милојко Арсић и Дејан Шошкић, као и државни секретар у Министарству финансија Вук Ђоковић, изложили су концепт унапређења статуса јавних и државних предузећа која треба да буду замајац економског просперитета Србије. Једна од таквих новина, по казивању Ђелића, јесте потписивање трогодишњег уговора између јавних предузећа и Владе Србије, у којима би се детаљно прецизирале обостране обавезе, јер искуство показује да су досадашњи планови пословања и бизнис-планови засновани на списку жеља предузећа. Ова мера ће почети да се реализује после доношења ребаланса буџета Србије. Међу приори Снимио: Милорад Ђоковић КОЛУБАРА

7 тетима Владе Србије у односу на јавна предузећа налази се утврђивање нове доктрине плате запослених у јавним предузећима. Неопходно је јавно контролисати плате запослених у јавним предузећима, посебно у оним који имају монопол на тржишту, али не на штету мотивације и без бруталне контроле зарада запослених, од стране државе. Влада Србије ће обезбеђивати транспарентност зарада у јавним предузећима, како би се избегле ексцесне ситуације у јавности када су плате директора у питању. Осврћући се на контролу плата Ђелић је рекао: Не може бити плата пословна тајна, посебно у јавним предузећима, јер ми не живимо на Беверли Хилсу. С друге стране, треба професионализовати менаџмент без партијских комбинаторика и увести принцип да у управним одборима седе стручни и образовани људи који штите интерес државе. Све озбиљне државе у свету максималну пажњу поклањају улози јавних и државних предузећа, а поједине државе имају чак и министарство за јавна предузећа или посебне ресоре за јавна предузећа у оквиру влада (Француска, Италија и др). Уместо партијских функционера у јавна предузећима треба да дођу стручни менаџери после расписаног кон курса нагласио је Ђелић, залажући се да се повећа надзорна улога државе у пословању јавних предузећа, посебно када је реч о јавним набавкама. Вук Ђоковић је такође нагласио да је чврсто опредељење Владе Србије да ЕПС остаје у државном власништву, док ће једино подземна експлоатација угља бити приватизована. Када је реч о Телекому Србије оцењено је да се неће ићи Нови Закон о акцијама На питање синдикалних представника Телекома Србије о судбини бесплатних акција Божидар Ђелић је рекао да је одустајање од приватизације довело до тога да ће бити донет нови Закон о акцијама у складу са новим околностима. М. Ђ. КОНФЕРЕНЦИЈа ЗА ШТАМПУ на тамнава-западном пољу у приватизацију ове компаније по сваку цену. Рационалније је да се држава задужи и да се сачекају боља времена за евентуалну продају овог јавног предузећа. Од до године, како је рекао Ђоковић, у енергетски сектор ће бити уложено најмање две милијарде евра. Цена електричне енергије у Србији је најнижа у региону и она не омогућава експанзиван развој ЕПС-а, оцена је већине учесника саветовања. У области производње и продаје електричне енергије нема довољно конкуренције и нужно је увести либерализацију тржишта у овој области. Што се тиче помоћи државе јавним предузећима Дејан Шошкић је рекао да треба правити разлику између јавних и државних предузећа и урадити њихову категоризацију поштујући критерије величине, финансијске моћи и значаја за државу. У наставку саветовања, на коме није било представника ЕПС-а, учествовали су директори предузећа Телеком Србије Бранко Радујко, Аеродрома Никола Тесла Велимир Радосављевић, Дунав-осигурања Миленка Јездимировић, Галенике Ненад Огњеновић и руководиоци више јавних комуналних предузећа из Србије. Јединствен став учесника округлог стола је да у условима светске економске рецесије треба бити опрезан када је реч о приватизацији, с обзиром да оне земље које су имале снагу и визију да сачувају велике, интегрисане системе, економски су опстале и сачувале своју привреду. Закључак саветовања је да је потребно озбиљно преиспитати перспективу јавних и државних предузећа, не очекујући већу помоћ међународних финансијских институција. М. Ђоковић Лигнит смирио гасну кризу Поводом свечаног пуштања у рад одлагача 8500, у Управној згради Тамнава-Западног поља одржана је конференција за штампу. Овом приликом говорници су истакли значај Рударског басена Колубара и континуираног улагања у производне капацитете. Према речима Владана Јовичића, директора РБ Колубара, уз немачке фирме (TAKRAF, KRUP, FAM, ABB) у пројекат набавке и монтаже новог БТО система за површински коп Тамнава-Западно поље, укључена је већина српских фирми енерго-машиноградње, као и Колубара-Метал. Овим и пројектом монтаже петог система за костолачке копове покренули смо опоравак српске привреде. У овом тренутку цела Србија ради за Колубару, а као и увек Рударски басен откопава угаљ на бази кога се производи електрична енергија за Србију истакао је директор Јовичић и објаснио да је пуштањем одлагача у пробни рад, почела реализација плана који ће, по укључивању остале опреме у производни процес, омогућити Тамнава-Западном пољу да достигне производњу од 13 милиона тона угља годишње, што ће убудуће бити више од трећине укупне производње Колубаре. О значају рудара и рудника у електроенергетском сектору Србије говорио је Радивоје Милановић, државни секретар Министарства рударства и енергетике. Током јануарске гасне кризе која је погодила читав регион, могли смо поново да се уверимо у значај рударског сектора у Србији, када су захваљујући откопавању лигнита, термоелектране надоместиле мањак условљен гасном кризом. Влада Србије у програмским активностима јасно је опредељена да максималан акценат стави на енергетску област. Расписан је тендер за изградњу нових термокапацитета за које ће Колубара морати да отвори нове и прошири постојеће површинске копове. Потребна су значајна улагања, пре свега за експропријацију Вреоца зарад ширења Поља Д, отварање нових експлоатационих поља, ревитализацију и набавку рударске механизације рекао је Милановић и нагласио да ће финансијска средства за инвестиционе пројекте у рударском и енергетском сектору бити обезбеђена, како не би дошло до угрожавања континуитета производње струје у Србији. Слободан Митровић, помоћник директора Дирекције за стратегију и инвестиције ЕПС-а, истакао је важност недавно усвојеног Просторног плана колубарског угљеног басена, који јасно говори о наредним корацима. Поседујемо елаборате оверених резерви лигнита за копове у перспективи, а у плану је да током текуће године урадимо стратегију развоја РБ Колубара. Амбиције за инвестициона улагања су велике, а према проценама, до године улагања ЕПС-а ће износити око девет милијарди евра рекао је Митровић и додао да су за нове термокапацитете неопходни нови површински копови, конкретно, за потребе ТЕ Колубара Б Поље Радљево. Како је најавио Милутин Бобић, директор копа Тамнава- Западно поље, комплетан БТО систем биће завршен до августа ове године, када се очекује укључивање у пробни рад. Н. Живковић БРОЈ март

8 пословање и производња 8 ГОДИШЊИ ПРОГРАМ ПОСЛОВАЊА РБ КОЛУБАРА ЗА ГОДИНУ Додатне мере штедње У складу са препорукама Владе извршена рестрикција трошкова П рва варијанта Годишњег програма пословања Рударског басена Колубара за годину достављена је ЕПС-у на усвајање још крајем новембра прошле године, на њега је ЕПС дао зелено светло. Међутим, како су се у међувремену измениле околности на ко јима је заснована његова израда, Влада Србије није дала очекивану сагласност. Наложено је да се уради нови Годишњи програм у коме су услед светске економске кризе уграђени очекивани макроекономски индикатори. Управни одбор ЕПС-а крајем јануара усвојио је додатне мере штедње и рационализације пословања. Стручне службе Колубаре, пре свега планска, извршиле су измене дела планираних расхода у складу са новим Меморандумом Владе, а корекције које су настале резултат су промене политике цена електричне енергије у години. Измењени Програм пословања Рударског басена Колубара за годину, 20. фебруара, усвојио је Управни одбор ЕПС-а, а очекује се да то исто ус коро учини и Влада Србије. Шта то конкретно значи за пословање Рударског басена Колубара може се наслутити из неких основних показатеља. Првим Програмом пословања била су прeдвиђена два повећања цене електричне енергије и угља за термоелектране од по 8 одсто и то 1. јануара и 1. јула. У измењеном Годишњем Нове мере штедње горива Од 1. марта ступила је на снагу наредба директора Рударског басена Колубара којом се одређује количина потрошње горива за службена путничка возила у Привредном друштву, којима не управљају лица распоређена на послове возача. Лимит је одређен на 40 литара горива месечно. Ова наредба не односи се на службена путничка возила којима су задужена лица која су распоређена на послове возача директора ПД, његовог заменика, помоћника и директора организационих делова. М. Р. програму пословања предвиђено је само једно повећање цене електричне енергије од 1. априла, од 8 одсто, када ће она износити 4,94 динара по киловат-часу, што ће се директно одразити на смањење првобитно планираног прихода од угља за термоелектране. Приход од тог угља био је планиран у износу од преко 31,6 милијарди, а по новом, достићи ће цифру од 27,4 милијарди што ће значајно утицати на могућност покрића оперативних расхода за предвиђену билансирану производњу угља. Позиције расхода које се односе на одржавање капацитета и трошкова закупнина изузетно су рестриктивно билансиране. За реализацију Програма одржавања за годину предвиђена су средства од око 3,77 милијарди динара, а прошле године за ове намене је потрошено око 5,14 милијарди динара. Ставка закупа помоћне механизације и транспортних средстава планирана је у износу од 1,93 милијарди динара, док су примера ради, у прошлој години ови трошкови остварени у износу од 4,23 милијарди. Трошкови запослених, у оквиру којих су и зараде, утврђени су у износу од 12,49 милијарде динара и нешто су већи у поређењу са остварењем из године када су износили 11,65 милијарди. Могуће је да полазне претпоставке за План ин вестиција за годину у целини не буду остварене што условљава неопходност корекције инвестиционих планова на нивоу Електропривреде Србије, а тиме и Привредног друштва РБ Колубара. У измењеним условима, реа лизација плана инвестиција износиће 17,9 милијадри динара. Рестриктиван је однос и према новим набавкама основних средстава што ће посебно погодити погоне. Дате су две варијанте, од 202 милиона динара и редукована од 119 милиона а која ће бити актуелна зависи од екононско-финансијског положаја ЕПС-а, односно Привредног друштва. У којој мери је мање опредељено средстава за ове намене, најбоље се види из податка да је прошле године набавка основних средстава извршена у вредности од 855 милиона динара. Као последица неостваривања планских претпоставки, које су се првенствено односиле на планирану динамику по већања електричне енергије у години, уз потцењивање појединих категорија расхода у циљу постизања уштеда на трошковима, а у складу са Оквирним пограмом штедње, РБ Колубара је за текућу годину планирао губитак у износу од 1,042 милијарди динара. М. Радосављевић Ископано 2,4 милиона тона У Рударском басену Колубара током фебруара ископано је преко два милиона 456 хиљада 500 тона угља, што је за око два одсто мање од планираних два милиона 498 хиљада. Највећи пребачај плана, од преко педесет одсто, забележило је Поље Б, на коме је, уместо планираних 150 хиљада, ископано преко тона лигнита. План је премашен и на Тамнава-Западном пољу, где је ископано око тона, и то за око 15 одсто. У истом периоду, на Пољу Д ископано је око милион 81 хиљада 700 тона (око 84 одсто од планираног), а на Тамнава-Источном пољу око тона (око 90 одсто). Током фебруара откопано је и одложено и преко пет милиона 63 хиљаде 700 кубика јаловине, што је за око 16 одсто више од планираних 4 милиона 360 хиљада. Поље Д је у том периоду забележило производњу од око 2 милиона 757 хиљада кубика, што је за девет одсто више од планираног, Тамнава- Западно поље око милион 593 хиљаде (око 38 одсто више од плана), Поље Б око 194 хиљаде 600 кубика јаловине (око 81 одсто), а ПК Велики Црљени око 518 хиљада 200 кубика (17 одсто више од плана). А. С. Топлана најуспешнија Током двадесет осам дана фебруара Прерада је укупно произвела милион 313 хиљада 432 тоне угља, што је за око осам одсто мање од планираних милион 427 хиљада тона. У овом периоду, најуспешнији погон била је Топлана, која је произвела преко тона па ре, чиме је пребацила план за више од 35 одсто. Око два одсто мање од планираних количина остварили су Мокра сепарација и Железнички транспорт, који су произвели и превезли тона угља, уместо планираних 313 хи љада, као и Сушара, која је током фебруара осушила око тона, уместо очекиваних 42 хиљаде. У истом периоду, Сува сепарација је произвела милион 14 хиљада 196 тона угља, што је за око девет одсто мање од планираних милион 114 хиљада. Укупна производња Прераде за прва два месеца ове године износи два милиона 666 хиљада 132 тоне угља, што је око 91 одсто од плана. И у том периоду највише је заказала Сува се парација, која је произвела два мили о на 42 хиљаде 460 тона, уместо два ми лиона 294 хиљаде, колико је планирано. Мокра сепарација и Железнички транспорт произвели су и превезли око тона, а Сушара је осушила скоро 83 хиљаде тона угља. Топлана је и у овом периоду била најуспешнији погон, јер је са произведених више од 158 хиљада 700 тона паре. А. С. КОЛУБАРА

9 ИСПУЊЕН ПРВИ УСЛОВ ЗА ЕКСПРОПРИЈАЦИЈУ насеља вреоци Влада утврдила општи интерес Влада Републике Србије, на седници одржаној 19. фебруара, донела је одлуку о утврђивању општег интереса за насеље Вреоци рекао је Радивоје Милановић, државни секретар Министарства рударства и енергетике Републике Србије, приликом недавне посете Рударском басену Колубара. Доношењем решења о утврђивању општег интереса испуњен је први услов за експропријацију насеља Вреоци, а за потребе проширења Поља Д, највећег површинског копа РБ Колубара. Како је објаснио Милановић, наредни корак је у надлежности Скупштине општине Лазаревац. Одборници лазаревачког парламента треба да донесу одлуке о обустави сахрањивања и стављању вреочког гробља ван функције, као и решење о техничком пријему новог гробља Лазаревац 2, како би експропријација могла почети. НАСТАВЉАЈУ СЕ РАДОВИ У РАСАДНИКУ Комисија за утврђивање вредности домаћинстава, после пописа, имаће задатак да утврди оквирна средства за експропријацију. Пресељење насеља Вреоци омогућиће континуитет производње лигнита у Колубари и наредних година. Не смемо дозволити да останемо без драгоценог енергента, угља, чији огроман значај за енергетску стабилност Србије смо видели током јануарске гасне кризе истакао је Милановић и нагласио да су у Министарству рударства и енергетике и Влади Србије свесни значаја Колубаре у производњи електричне енергије, као и неопходности сталног инвестирања у рударски сектор. Како је закључио државни секретар, јасно је одређено да ће средства за улагање бити обезбеђена кроз студију развоја која је у изради. Н. Живковић Ускоро додела првих плацева Први, од укупно 154 плаца у новом насељу, требало би да буду подељени новим власницима до краја марта Прве двадесетчетири парцеле у новом насељу Расадник у Лазаревцу требало би да буду завршене до 31. марта и додељене на коришћење власницима домаћинстава која су се нашла на путу рударских радова површинских копова РБ Колубара. У том року, требало би да на нове плацеве буду уграђени прикључци за воду и струју, као и уведен топловод. За нас је грађевинска сезона почела првог марта, тако да се радови, за сада, због временских услова, обављају успореним темпом. Тренутно су једине активности на градилишту радови на изградњи топловода, које изводи Јавно предузеће за топлификацију Лазаревац. Вршимо припреме и чим буде лепо време прионућемо на посао да би испоштовали рокове рекао је Милутин Павловић, који врши надзор испред РБ Колубара. Снимио: Милан Цвијетић Павловић објашњава да је план да плацеви буду додељивани сукцесивно, како која група буде завршавана, што би требало да буде усклађено са динамиком пресељења власника домаћинстава која се налазе у близини копова. За сада, планирано је да до краја марта завршимо 13 плацева који се налазе у блоку 6а који су готово спремни и 11 у блоку девет, на којима ће радови тек бити интензивирани. Они ће бити додељени власницима кућа које су експроприсане због отварања копа Велики Црљени. Идеја је да расподела буде завршена што пре, да би људи могли да почну са прикупљањем потребних дозвола и израдом пројеката за изградњу објеката и да би у правом тренутку могли да се уселе. Нови плацеви имаће све потребне прикључке, воду ће уводити Колубара- Грађевинар, а струју њихов подизвођач Елмонт. Расадник би требало да буде завршен до краја године, а, ако све буде ишло по плану, док нови станари изграде своје објекте, ми ћемо завршити комплетну инфраструктуру насеља, на коју ће се они прикључити најавио је Павловић. А. Станић У току технички пријем парцела Радови на гробљу Лазаревац 2, на које ће бити премештени посмртни остаци са вреочког гробља, одвијају се планираном динамиком. У првој фази, Рударски басен Колубара и Колубара-Грађевинар уговорили су изградњу капела (5 објеката и управна зграда) и четири парцеле са 1500 гробних места. До сада су завршене две капеле и три парцеле, а технички пријем гробних места која су готова приводи се крају. Како сазнајемо од Јована Ђорђевића, грађевинског надзорника Колубаре, завршетак прве фазе радова на гробљу Лазаревац 2 услов је за доношење одлуке о стављању вреочког гробља ван употребе и забрани сахрањивања, а потом следе ексхумације хумки и премештање посмртних остатака са вреочког гробља. Н. Ж. БРОЈ март

10 ЛАЗАРЕВАЦ И РБ КОЛУБАРА НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ ТУРИЗМА Почетак индустријског туризма Обједињена промоција културно-историјског, чеве пејзаже, археолошка налазишта која сведоче о прошлим временима и друге атрактивне призоре истакао је Јовичић и верског, индустријског и спортског туризма у додао да је у плановима изградња хиподрома, мотодрома, читавог туристичко-спортског комплекса уз језера. Лазаревцу. Макета багера глодар 7 привукла Према речима Милана Ивковића, председника СО Лазаревац, највише простора у презентацији лазаревачких потенцијала највише пажње посвећено је индустријском туризму. Поред културно-историјских знаменитости и бројних Под куполама Београдског сајма, од 26. фебруара до 1. марта, одржан је 31. међународни сајам туризма. Ове године цркава, на територији општине налази се и велики број језера, представило се око 850 излагача, што је рекордан број учесника, а чак 38 земаља је своје туристичке понуде презентовало директним учешћем у српској престоници. Акценат овогодишњег сајма је на домаћем туризму, а за партнере су изабрани Тунис и хрватска регија Истра. Међу бројним излагачима, туристичке потенцијале представила је и Градска општина Лазаревац. Претходне четири године општина је представљена кроз програм Туристичке организације Београда, а први пут је Лазаревац и самостално наступио. Премијерно је на Сајму туризма учествовао и Рударски басен Колубара. Штанд Лазаревца замишљен је као обједињена промоција културно-историјског, верског, индустријског и спортског туризма. У организацији општине, Колубаре и Савеза спортова Лазаревца осмишљен је изложбени простор, који је кроз спој тра- диционалног и модерног истакао историјско-културне, верске знаменитости и индустријска обележја. На лазаревачком штанду заинтересовани су могли видети униформу српског војника, нова. Велико интересовање на лазаревачком штанду која могу привући риболовце. Потенцијали за развој сеоског туризма такође су велики, а посебна пажња је посвећена едукацији грађана да упознају процес откопавања лигнита у површинској експлоатацији, јер широј јавности мало је познато како изгледа коп, шта је то багер рекао је Ивковић и најавио планове за формирање туристичке организације у Лазаревцу, која би објединила шаренолику понуду наше општине. Највећу пажњу посетилаца Сајма туризма на лазаревачком штанду привукла је макета роторног багера, глодара 7, познатог као плава птица. Овај багер је, подсећања ради, годинама уназад симбол Поља Д, највећег површинског копа Колубаре. За све оне који мисле да је струја само прекидач неопходна је едукација, како би сазнали колико је компликован процес производње електричне енергије, чија је прва карика на коповима објаснио је Милован Обрадовић, заменик директора РБ Макета глодара 7 привукла највише пажње Колубара и подсетио да идеја о развоју индустријског туризма већ годинама постоји, а сада почиње и реализација ових пла- радну одећу рудара, а најупечатљивији детаљ свакако је била У неким европским земљама, попут Немачке, Енглеске и макета багера. Француске, индустријски туризам је далеко развијенији и велико је интересовање туристичких радника за рекултивисане Како је рекао Владан Јовичић, директор РБ Колубара, интензивније ангажовање на афирмацији идустријског туризма површине по завршетку експлоатације лигнита. почело је прошле године, а велико интересовање туристичких Заинтересованост за индустријски туризам расте у последње време, многи желе да виде руднике, рекултивисане повр- радника и организација за ову врсту туризма јасно говори да Колубара, поред лидерске позиције у производњи лигнита, шине, језера. Све што остаје после површинске експлоатације може постати и замајац развоја, у Србији још увек неафирмисане гране туризма. ри, научни радници желе да посете рекао је Горан Перишић, угља има специфичности, које факултети, удружења, новина- Колубара има обавезу да се представи не само кроз информативне емисије и суве податке о производњи угља, а је индустријски туризам делатност која тек долази у Рударски руководилац кабинета директора РБ Колубара и истакао да манифестације попут Сајма туризма права су прилика да једни басен, а позитивни ефекти рекламе и економска добит од њега у о другима више сазнамо и научимо нешто ново. Рударски басен простире се огромној површини, за оне који не знају како Велико интересовање посетилаца сајма за понуду лазаре- развијеним земљама већ су доказани. изгледа процес масовне индустријске производње лигнита, вачке општине подстицај је да се оформи туристички центар на занимљиво је да виде панораме копова које подсећају на месе- територији општине. Н. Живковић 10 Снимио: Александар Рашин Снимио: Александар Рашин КОЛУБАРА

11 АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА ЕПС-А И КОЛУБАРЕ Преговори са Владом у току ИЗ СИНДИКАТА НЕЗАВИСНОСТ Гасна криза, која је почетком године оставила грађане 18 европских земаља петнаестак дана без руског гаса, озбиљно је упозорење да се не може користити само један енергестки извор и добављач и да стога треба озбиљно преиспитати све аспекте досадашње енергетске безбедности Србије, била је то суштина јавне расправе Европског покрета у Србији, Форума за међународне односе, која је одржана 11. марта у Медија центру у Београду. Учествујући у расправи Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе, Александар Ковачевић, економски експерт и проф. др Драгољуб Тодић, јединствени су у оцени да је енергетска безбедност Србије на ниском нивоу и да се постојећи енергетски ресурси троше веома нерационално у односу на друге земље Европе. Прекид испорука гаса само је додатно осветлио чињеницу да је Србија, када се ради о нафти и гасу, увозно високо зависна и потенцијално небезбедна држава. Увози се 80 одсто нафте и 90 одсто гаса. Србија је држава без излаза на море, што представља Поводом најављеног генералног штрајка у Електропривреди Србије, 12. марта почели су преговори представника Синдиката радника ЕПС-а са представницима Владе Републике Србије које предводи Вук Ђоковић, државни секретар Министарства финансија. Представници запослених инсистирали су на реализацији споразума који је потписан 23. октобра прошле године, којим је договорен раст зарада од четири процента у односу на тадашњи План пословања, а да разлике уђу у основицу за ову годину. Такође, тражено је и усвајање Програма пословања ЕПС-а за годину, јер запослени још увек примају плату на основу Уредбе, без дефинисаног раста и динамике. Један од синдикалних захтева је и примена Општег колективног уговра и његово проширено дејство, што подразумева налажење решења за исплату топлог оброка и регреса. Синдикат радника Електропривреде Србије упозорио је представнике Владе Србије и на алармантну ситуацију у вези са пре сељењем насељеног места Вреоци у Рударском басену Колубара и тражио да надлежни заузму ставове око Стратегије разво ја највећег српског Јавног предузећа, проширења производних капацитета и приватизације издвојених делова, као и одговор на питање ко и на који начин најављује тендере за изградњу нових капацитета. До закључења овог броја нашег листа (18. март) преговори између Синдиката радника Електропривреде Србије и представника Владе нису окончани. Како незванично сазнајемо, током преговарања појавило се и питање вишка запослених које су наметнули представници међународних финансијских институција. Милан Ђорђевић, председник Синдиката ЕПС-а, није ни потврдио, ни негирао ову информацију, али је нагласио да је за планирано увођење пете смене Колубари неопходно још две хиљаде и 200 радника. Он је, такође, апеловао на све запослене који имају испуњен један услов за одлазак у пензију да што пре остваре то своје право, јер ће тако бити избегнуто питање евентуалних вишкова радне снаге. Д. Матић Подршка са резервом у преговорима ЕНЕРГЕТСКА БЕЗБЕДНОСТ СРБИЈЕ Поводом најаве генералног штрајка и преговора са републичком Владом које води Синдикат радника Електропривреде Србије, одређену подршку колегама, али и бројне примедбе и резерве о начину преговарања и синдикалним захтевима у саопштењу за јавност изнео је и Грански синдикат хемије, неметала, енергетике и рударства Независност. Поштујући начела синдикалне солидарности, а поводом најаве генералног штрајка Синдиката радника ЕПС, Грански синдикат хемије, неметала, енергетике и рударства Независност је спреман да подржи социјалне захтеве Синдиката ЕПС који се односе на потребу преговора са Владом Србије око уређења политике зарада у ЈП ЕПС, али нисмо спремни да подржимо захтеве који се односе на мешање синдиката у пословну политику државне компаније ЈП ЕПС. Из којих то разлога Синдикат ЕПС покушава да се меша у ингеренције Владе Србије и тиме девалвира штајк као најмоћније средство синдикалне борбе? каже се, поред осталог, у саопштењу за јавност синдиката Независност. Д. Матић Извући поуке из кризе велики ризик за њену енергетску безбедност нагласио је Милан Симурдић, оцењујући да је интеграција Србије и Западног Балкана у Европску унију једина реална алтернатива дугорочног решавања енергетске безбедности за нашу земљу. С друге стране, Србија је секторски већ интегрисана у Европску унију, посредством чланства у Енергетској заједници Југоисточне Европе. Србија је добила бруталну лекцију из енергетске безбедности, из које треба да извуче важне поуке. Подржавајући тезу да је једино спасоносно решење за Србију улазак у Европску унију, Александар Ковачевић је нагласио да и поред ограничених ресурса Србија користи енергију веома лоше и нерационално. Уосталом, количина енергије која у Европи производи евра националног производа, у Србији је то само око 300 евра. Да би загрејао воду у свом електричном бојлеру од 80 литара, становник Србије потроши четири пута више енергије него просечно домаћинство у Европи. Говорећи о стандардима ЕУ у области животне средине и енергетике, проф. др Драгољуб Тодић је рекао да они имају за циљ да омогуће опрезно и рационално коришћење природних ресурса. У Медија центру је представљен пети број часописа Европске свеске, који је у целини посвећен енергетици. М. Ђоковић БРОЈ март синдикат

12 из огранака басена ИНВЕСТИЦИОНА ОПРАВКА НА ТАМНАВА-ЗАПАДНОМ ПОЉУ Без сигурних термина за ремонте На другом јаловинском систему током ремонта ће се укључити у рад нова опрема П лан инвестиционих оправки на копу Тамнава-Запад направљен је током прошле године и према том плану ремонт на I БТО систему обавио би се у јуну, на II БТО у јулу, а на угљеном систему би почео 10. маја. Међутим, због постојећег проблема на осовини радног точка багера која је набављена пред крај прошле године, ремонт на првом јаловинском систему почеће 25. марта и трајаће до 5. маја. Датум почетка инвестиционе оправке на II БТО систему је под знаком питања јер је планирано да се у рад укључи нова опрема из немачког кредита, конкретно транспортери и одлагач. Уколико се буде каснило са монтажом опреме, ремонт ће бити померен. До почетка рада новог јаловинског система неће бити завршена монтажа новог багера 2000, већ ће постојећи глодар 4 остати да ради на том систему до окончања монтаже новог багера каже Михаило Петровић, технички директор овог копа. Према његовим речима, постојећи транспортери са II БТО система биће пребачени на угљени систем, док ће два транспортера отићи на нови коп Велики Црљени. Планирана производња откривке ће бити остварена без обзира на термине инвестиционе оправке и на реализацију немачког кредита. Овогодишњи обим производње планиран је на нивоу прошлогодишњих количина. За прва два месеца I БТО систем је остварио производњу од 2,3 милиона кубика, II БТО 1,3 милиона кубних метара, а угља је ископано 1,55 милиона тона. У току је израда плацева за ремонт глодара и одлагача и до почетка радова они ће бити спремни. За припрему и израду резервних делова задужен је Метал, а за набавку резервне опреме по дефектажној листи комерцијални сектор Колубаре, 12 УЗГРЕД ЗАБЕЛЕЖЕНО где ће бити највише проблема. Са набавком резервних делова почиње се онда када би они требало да се користе и то је хроничан проблем. Уколико буде проблема са резервним деловима ремонт се неће одлагати, али ће бити сервисног карактера констатује Петровић. Детаљ са Тамнава-Западног поља За време ремонта на угљеном систему биће пуштена у рад нова станица са расподелним уређајем из немачког кредита. То је једна од две чија ће монтажа бити завршена до почетка ремонта, а друга ће бити уграђена месец дана касније (по утврђеном плану монтаже). Уградња ових станица у систем знатно ће олакшати селективан рад на угљу и међуслојној јаловини, што је корак до коначног решења, односно завршетка радова по пројектној документацији на производњи угља. М. Димитријевић Минерално богатство на депонији Богато лежиште на Пољу Б У надлежности Службе припремних радова и одводњавања Поља Б је и одвоз дијатомејске земље (инфузиорије) на депонију предвиђену за то. Оно што се мало зна, јес те изузетна вредност ове сировине. Наиме, према неким истраживањима, ова корисна минерална сировина може да се вишеструко искористи. Како сазнајемо од Саше Митровића, шефа Службе припреме и одводњавања, постоји преко хиљаду намена, а ми ћемо навести само неке, најинтересантније. Најчешће се користи као филтрационо средство у индустрији пива и вина, производњи воде за пиће, преради јестивих уља, фармацеутској, хемијској индустрији, при производњи воћних сокова и пречишћавању отпадних вода. Ту је затим употреба у индустрији боја, папира и у производњи разних катализатора каже Митровић. Цена једног прерађеног килограма се на тржишту креће од 1 до евра. Према истраживању, потребно улагање не би прелазило милион евра, са тим што већина опреме већ постоји а неупотребљава се. Када би се прерадило макар 100 хиљада тона постојеће земље, и продало по најнижој цени од једног евра по килограму, зарада би износила око 100 милиона евра. Д. Весковић Снимио: Александар Рашин Снимила: Драгана Весковић КОЛУБАРА

13 ЉУДИ СА КОПА Задужен за најтеже послове Јордан Пауновић из Зеока, главни пословођа у Припремним радовима, радни век започео на нашем највећем копу давне године Наш саговорник Јордан Пауновић рођен је године у рударској породици. Отац Милан био је булдозерац у Помоћној механизацији, а Јордан је своје прво парче хлеба на површинском копу Поље Д зарадио, сада већ давне, године. Почео је након завршене средње техничке школе, као надзорник у припремним радовима и ту остао (уз краће излете ) све до ових дана. Локације су се мењале, али послови нису. Најтежи послови за које смо деценијама задужени су монтажа и демонтажа трачних транспортера, њихово померање и реконструкција, продужења и скраћења али и стварање неопходних предуслова за прелазак багера преко траса транспортера каже Пауновић, покушавајући да у једну реченицу упакује три и по деценије рада. Осим тога, они су задужени и за чишћење експроприсаног земљишта и рушење објеката који су на њему затечени. Да само подсетимо. На површинским коповима Колубаре, сагласни су сви који су макар један дан провели на овим просторима, нема лаких радних места. Ипак, када се све сабере најтеже је радити у Припремним радовима и вулканизерској радионици. Та чињеница се поткрепљује и податком да се у тим деловима копова скоро без изузетка троше и снага и здравље. Но, вратимо се нашем саговорнику. Пословођа је постао године и на том радном месту провео је 14 следећих година. Од године је главни пословођа у Припремним радовима. Имао је, каже, и два краћа излета. Председник омладине општине Лазаревац био је годину дана ( ), а потом и секретар Социјалистичког савеза радног народа општине (од до 1989.). Почетака се, вели, сећа са радошћу (упркос тешким временима и оскудној механизацији). Први учитељи су му били главни пословођа Павле Бановић и пословођа Слободан Лукашин, који су, додаје, (и онда) пуно урадили на осавремењавању процеса производње. Истина, тада су на Пољу Д постојала само три система (два на јаловини, један на угљу), али су, сећа се Пауновић, у том периоду учињени први озбиљнији кораци у набавци одговарајуће опреме и организацији овог посла на колубарским коповима. Радило се много и није се питало за радно време. Догађало се да на посао долазимо и у три ујутро како би планиране послове обавили на време. И онда, као и данас, у овом делу копа није било довољно извршилаца па се радило, не 8 или 12 сати, већ док се посао не заврши - сећа се наш саговорник. За ове послове, додаје, сада је задужено 110 људи од чега у једној смени ради око 55 људи. Ради се, као и онда, двосменски систем (12 сати рада 24 сата одмора). То је, наравно, мало јер се послови стално увећавају. Ове године, каже, чекају их огромни послови. Поред редовних обавеза они ће, у наредних неколико месеци, због заустављања откопа јаловине у зони Вреоца, морати да на нове локације изместе све јаловинске системе са овог копа. То, да будемо јаснији, значи демонтажу, транспорт, припрему терена и Снимио: Милан Цвијетић монтажу неколико десетина километара трачних транспортера и премештање десетина погонских станица. Пауновић верује да ће и овај посао обавити квалитетно и у планираним роковима, упркос чињеници да се ради о изузетно тешком послу. Он верује у стручност и пожртвованост ових људи додајући да је посебно поносан на чињеницу да се у овом делу Колубаре током три и по деценије догодила само једна тежа повреда. Јордан Пауновић Радило се на минус 20 када је једна од станица одсекла три прста нашем раднику Миломиру Маринковићу. Била је то за све нас велика опомена, које се нерадо, са тугом и жаљењем сећамо наглашава Пауновић. Од осталих ствари главни пословођа Препремних радова посебно истиче радничку солидарност и добру сарадњу са осталим деловима нашег највећег копа и Колубаре. Верује да ће доћи време када ће организациона шема припремних бити у целини попуњена, да ће када се за то стекну услови, бити набављена и нова (а неопходна) механизација, да ће ХТЗ опрема бити квалитетнија... Једна од његових животних девиза је: Добрим речима и радом може се постићи много, лоше и тешке речи не доносе ништа добро. Он се све време рада и живота, додаје, тако и понаша и тако ће, вели и наставити, још двадесетак месеци, колико му је преостало до пуног радног стажа. Добре ће и даље награђивати, а лоше прекоревати. Задовољан је што његова деца нису кренула истим путем. Син Марко је завршио политичке науке, а кћерка Марија је студент књижевности. Највећа брига, у овом тренутку, му је остарела мајка, која живи сама у родитељском дому у Зеокама. У слободно време најрадије иде у риболов. То су, каже, ретки тренуци у којима се максимално опушта, и који му (више од осталог) причињавају задовољство. Рецимо и то да је овај човек и прегалац којег смо, током деценија, затицали у пословима које ником не би пожелели, дуго година био узоран спортиста. Фудбал је играо скоро две деценије, најдуже у Рудару из Зеока и Напретку из Медошевца. М. Тадић БРОЈ март

14 ЕЛЕКТРОНИЧАРИ И ТЕЛЕФОНИСТИ ПОЉА Б Важан део електроодржавања Неопходан адекватан радни ми и адаптирати се на рокове и проблеме рада на терену, једноставно кажу да су им осталих служби. Сада је та сарадња на завидном нивоу. ра на глодару Ц700 који је већ дотрајао и исти као и свима осталима. Поред рачуна простор. Одржавање опреме и уређаја на завидном нивоу. Недостатак документације (шема) потребно га је заменити, јер више не могу представљао нам је огроман проблем али да се пронађу резервни делови, највећи Не раде по сменама али су спремни за интервенције 24 сата На самом ободу копа, у згради диспечарског центра Поља Б, смеш тене су две мале, али важне гру пе за електроодржавање, група за ел ектронику и аутоматику и група за теле комуникације. Шеф ове службе Стојан Петровић, дипломирани инжењер телекомуникацијa, упутио нас је на млађе снаге, надзорника Милорада Павловића - Пају и техничаре Ненада Герасимовића и Владана Милића. На најстаријем Колубарином угљенокопу ова тројка одржава све уређаје слабе струје како их они зову, односно на првом месту PLC рачунар на багеру Ц700 и његов видео надзор, интерфонске системе као и све друге електронске уређаје у свим објектима Поља Б. Наша група је млада, настала крајем Електроничари и телефонисти Поља Б године тако што се доласком нових рударских машина на коп указала потреба за одржавањем њихове аутоматике и колега са копова. Може се слободно рећи ног простора. Неопходно им је обезбе смо и то успели да превазиђемо уз помоћ проблем им представља недостатак рад свих електронских склопова и уређаја. да смо сада подигли одржавање опреме дити простор за радионичке послове, Почели смо буквално од нуле, чак смо и и уређаја на завидан ниво, тако да смо испитивања, смештај документације и алат доносили од куће. Само уз велико у овом тренутку већ ушли у устаљен режим каже Герасимовић. коју деле са телефонистима то је збиља резервних делова. У једној просторији разумевање руководилаца успели смо да донекле опремимо службу неопходним инструментима и алатом. Обучава доступни за интервенцију 24 сата. Кажу Као посебна група у електроодржа Не раде по сменама, али су спремни и тешко извести. ли смо се у ходу. Највећи проблем нам је да им је девиза: Реагуј брзо. вању Поља Б издваја се и група телефониста. Чине је предрадник и пет теле представљао недостатак резервних де лова, Посао је специфичан, потребно је што смо превазилазили уз несебичну помоћ колега са Тамнаве и Поља Д. Та шавање јер скоро свакодневно пристижу Радимо по потреби посла, на ин доста знања. Неопходно је стално усаврфониста. сарадња је и данас изузетно добра прича Павловић. у току и учити. Стога нам је потребно да да у што краћем року отклонимо квар нове информације, тако да морамо бити тервенције идемо по позиву. Трудимо се На његове речи надовезује се Ненад посећујемо стручне семинаре и курсеве да би систем што пре почео да ради. При Герасимовић који, присећајући се, каже истиче техничар Владан Милић. сваком померању система мењамо каблове. Ранијих година имали смо са њима да је требало прилагодити се новој опре Нису желели да говоре о условима доста проблема, али је и то превазиђено постављањем нових. На терену највише потешкоћа стварају грађевинске машине, које услед непажње руковалаца често Оградом против крађе На површинском копу Поље Б због све учесталијих крађа, ограђен је простор оштећују и кидају каблове. Издвојио бих око радионице за машинско одржавање багера. Ограђивање су обавили радници и недостатак алата, а немамо ни адекватне слушалице за проверу везе нагласио Машинске службе који су и поред редовних обавеза, одвојили време и за овај посао. Од старих колосека и челичне мреже направљена је ограда дуга стотинак метара. је телефониста Ненад Живановић. Помоћна механизација изашла им је у сусрет са механизацијом, тако да је уз помоћ За крај разговора, истакао је одличну ровокопача ограда завршена почетком марта. Али, чини се да ни овај покушај обезбеђивања имовине Колубаре неће уродити неким плодом, јер су већ забележени покушаји крађе прескакањем ограде високе при одржавању линија главне телефон сарадњу са Елмонтом, који им помаже три метра о чему је обавештена Служба обезбеђења и полиција. Д. В. ске централе копова. Д. Весковић 14 Снимила: Драгана Весковић КОЛУБАРА

15 ИСПРАЋЕН У ПЕНЗИЈУ ДУГОГОДИШЊИ УПРАВНИК III ФАЗЕ СУВЕ СЕПАРАЦИЈЕ СЛОБОДАН РАНИСАВЉЕВИЋ Навикава се на улогу пензионера Скоро три деценије на челу III фазе. Већ му недостају погон и колеге Када се пре 40 година завршавала монтажа I фазе Суве сепарације, у радни однос је примљен већи број техничара машинске, електро и хемијске струке, бравара и електричара. Те, године, са овим погоном се упознаје и млади машинац Слободан Ранисављевић, који (тада) није ни слутио какав ће печат овде оставити четири деценије касније. Имали смо задатак да упознамо погон, како бисмо га пустили у пробни рад. На челу инвестиционе групе био је Милорад Божић-Пајкула, од кога смо много научили и да послу приступамо са огромном озбиљношћу. У групи за инвестиције било је доста врсних стручњака-грађевинаца, инжењера, електричара, машинаца... Већ седамдесетих година почиње реализација изградње II фазе, капацитета тона угља на час, тако да је укупни капацитет обе фазе био тона. Али, због проширења капацитета обре новачке електране, била је неопходна из градња и III фазе, која је реализована године (2.000 тона на час), те је капацитет све три фазе од тона био, а и данас је (са Тамнавом ) довољан за потребе Обреновца прича Ранисављевић, који је те године постављен за управника новог погона. У процес производње и одржавања машина укључивани су млади кадрови и сепарација је тада бројала око 80 запослених, да би године имала око 500 извршилаца. Ранисављевић каже да је имао срећу да ради са озбиљним и стручним људима, па је сарадња са машинским и електроодржавањем увек била на високом нивоу. То је један од разлога што је погон III фазе из године у годину успешно испуњавао задатке са минималним застојима. Као и сваки други погон, имали смо и ми технолошко-теничке проблеме, али смо их успешно решавали. На жалост, неки од мојих тадашњих сарадника трагично су изгубили животе, јер су ризици били велики, а услови рада немерљиво тежи него данас. Иначе, један од мојих највећих узора на послу био је тадашњи директор Миша Јовановић, кога сматрам оцем Суве сепарације. Можда је на мој пословни успех утицао и приступ сваком човеку са којим сам радио, било да је физички радник или инжењер. У сваком раднику, пре свега, видео сам Фото: Документација Листа Колубара Фото: Документација Листа Колубара Слободан Ранисављевић човека и друга који има и својих приватних проблема, па понекад на посао дође нерасположен. Тежио сам стварању фамилијарних односа и више сам волео да ме ословљавају по имену, а не по функцији, јер добри међуљудски односу могу само да помогну бољим радним резултатима. Такође, кључ успеха је и правилан однос према машинама, јер смо извршили велики број реконструкција. Најважније су обнављање утоварне станице десет, транспортера 244 и 312, решета, клизног воза, као и начин утовара на објекту четири. На тај начин смо обезбедили боље услове рада, већу прозводњу угља за широку потрошњу и мање трошкове одржавања. Има још доста послова које би требало урадити како би Сува сепарација била још поузданија, са квалитетнијим условима рада и мањом потрошњом електричне енергије и резервних делова. Више од две године постоји урађено идејно решење реконструкције утоварне станице са транспортером 603, као и обнављања I фазе у погону. Након тога би требало урадити аутоматизацију погона уграђивањем процесног рачунара, чиме би био решен и проблем допреме угља. Надам се да ће моје колеге успети да убеде надлежне људе у предузећу од коликог су значаја ови пројекти. То је једина ствар због које жалим што није реализована током мог рада у сепарацији, јер сам могао много да помогнем каже Ранисављевић. На питање да ли се, након толико година напорног рада и улагања у погон у коме је радио, навикава на пензи онерске дане, доскорашњи управник III фазе Суве сепарације је одговорио: Задовољан сам што сам успео да сачекам пензију. Незадовољан сам што сам радни век завршио у зимском периоду, јер ја нисам човек који може дуго да седи у кући, не радећи ништа конкретно. Зато чекам пролеће, када ћу се забављати пољским радовима на свом породичном сеоском имању. Биће ми потребно време да се навикнем на нову улогу пензионера приправника са приметном сетом закључује наш разговор Слободан Ранисављевић. Винова лоза, саднице воћа и цвећа, много зеленила и чист сеоски ваздух замениће дробилице, транспортере, угљену прашину и буку. А. Стојановић Ранисављевић (у кругу) са колегама у електрорадионици пре 25 година БРОЈ март

16 ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТРАНСПОРТ Израда плана ремоната у току Иако још увек није званично усвојен, план ремоната у Железничком транспорту предвиђа да средства издвојена стубова. Поред ремонта колосека, због повећања потреба копо- подразумева замену проводника, вешајућег прибора, носећих за ову годину буду између десет и двадесет одсто мања у ва, планирано је и продужење колосека утовара, који ће након односу на 2008-у рекао је за лист Колубара Фрањо Рајчевић, тога бити оспособљен да се на њему товари 20 вагона, уместо технички директор овог погона Прераде. досадашњих 15, на колико је пројектован. Рајчевић објашњава да је планирано да за целокупно текуће Ремонт наравно подразумева и детаљан преглед и сређивање објеката и средстава, који је обавезан сваке године. и ремонтно одржавање током 2009-е буде издвојено око 82 милиона динара, а скоро половина тог новца биће искоришћена Овога пута, бићемо у обавези и да урадимо сервис нових локо- за редовне оправке које морају да буду урађене на вагонима и мотива које су недавно пристигле у наш погон. Оне су тренутно локомотивама. искључене из саобраћаја, зато што је испуњен број сати након Што се тиче ремонтних радова које треба да изврше којих је уговором предвиђен сервис, што је услов да би важио спољни извођачи, издвојио бих реконструкцију далековода III гарантни лист каже технички директор и додаје: и IV секције, дужине метара, где ће бити монтиран проводник другог далековода на већ постављене стубове. Планиран је углавном све ремонтне активности које планирамо, осим ако Морали смо да се уклопимо и да редукујемо план, и ово су ремонт шест електро локомотива, као и ремонт двадесет вагона накнадно не буду одобрена нека додатна средства. Према новим рекао је Рајчевић. изменама и допунама Закона о јавним набавкама никакви радови не могу да буду покренути уколико нису раније исплани- Када је реч о радовима које ће Железнички транспорт извршити у сопственој режији, без помоћи спољних извођача, рани, тако да би и то могло да ствара потешкоће, јер је тешко биће урађен редован сервис и ремонт контактне мреже, који предвидети сваку ситуацију. А. Станић ИНВЕСТИЦИЈЕ ПРЕРАДЕ Средства драстично смањена Управни одбор Електропривреде Србије и Влада Републике Србије још увек нису усвојили план инвестиција Мокрој сепарацији и Топлани требало да буде одобрено по 15 на објашњава Момчиловић и додаје да би, према том плану, за годину, али према незваничним информацијама, милиона динара, Сувој сепарацији 20 милиона, а Сушари 25 средства планирана за инвестиције у Преради у овом периоду милиона. биће драстично смањена. У међувремену, у Преради су у току инвестициони радови Новица Момчиловић, руководилац Сектора за развој и на уградњи инструмената за мерење интерних и екстерних потрошача паре у Топлани. Радови на поправци путних праваца, инвестициону изградњу, рекао је за наш лист да су првобитни планови били крајње скромни, а да су они редуковани неколико који су раније били уговорени са КГЛ-ом, а одложени су због пута, тако да ће Преради, највероватније, бити одобрена само лоших временских услова, биће настављени чим се за то стекну услови. Раније реализован велики пројекат изградње трећег трећина од тражних средстава. Тим средствима моћи ћемо да покријемо само израду филтер-таложника биће почетком лета завршен. техничке документације, а о неким озбиљнијим захватима и Средином маја истиче пробни рад, који је трајао шест месеци. Очекујемо да нас ускоро посети комисија из надлежног радовима ове године нема ни говора, осим ако у међувремену не буде извршен ребаланс. На пример, Железничком транспорту одобрено је (у оквиру првих приоритета) само два ми- прати ситуацију од када је таложник почео са радом, поново министарства и да, заједно са Прерадином комисијом која лиона динара, а у плану је изградња радионице за одржавање и прегледа документацију и објекат, изврши технички пријем и поправку нових локомотива, која би коштала око 20-ак милио- изда употребну дозволу рекао је Момчиловић. А. Станић Парњача експонат Недавно је испред станичне зграде Сушаре у Вреоцима рашчишћен простор и уређен колосек на који су постављене једна од најстаријих парних локомотива и вагон којим је превожена јаловина у Рударском басену Колубара. Изложена ло- комотива има ознаку и једна је од три очуване, од 18 које су наручене давне године, када је отварано Поље А. Надам се да ће посетиоци РБ Колубара бити заинтересовани да разгледају изложену парну локомотиву, зато што је она код нас постављена у аутентичном окружењу, у коме је до недавно и радила рекао је Фрањо Рајчевић, технички директор Железничког транспорта. А. С. 16 Снимио: Милан Цвијетић КОЛУБАРА

17 КОЛУБАРА-МЕТАЛ : ПРОФИТНИ ЦЕНТАР МОНТАЖА Невреме оставља траг на људима издвојена предузећа Крајем фебруара на површинском копу Тамнава-Западно поље у пробни рад пуштен је одлагач који би, као део новог јаловинског система, крајем ове године требало да постане део производног процеса на најмлађем колубарском копу. Систем дугачак седам и по километара и тежак преко двадесет хиљада тона направљен је у погонима Колубара-Метала и ГОШЕ из Смедеревске Паланке. Главни извођач радова је Монтажа, један од седам профитних центара Колубара-Метала, чије екипе су тренутно ангажоване на пет радилишта широм региона: у Грчкој, на демонтажи, пресељењу и монтажи багера, у Македонији, у форми консултаната на пословима монтаже багера и одлагача, на новој Сушари, на монтажном плацу у Зеокама и на монтажном плацу на Тамнава-Западном пољу, који је, почетком поменутих послова, постао највеће радилиште у овом делу Балкана. Профитни центар Монатажа поднео је највећи терет великих послова који су почели у новембру године. На констатацију да зима, која још увек показује своје лоше стране, није ове године ишла на руку монтажерима Метала, Горан Којовић, шеф радилишта на монтажном плацу Тамнава- Западно поље и координатор радова на реализацији послова тзв. пет пакета монтирања новог јаловинског система, каже: Временски услови који су ове године пратили рад 115 радника Монтаже, 15 извршилаца Енерго-стила и 10 фарбара Косово- Обилића били су изузетно неповољни. Снежне падавине, ледена киша и ветар који је достизао брзину преко 20 метара у секунди оставили су траг на физичкој спремности људи. Ипак, морам нагласити да ниједног тренутка није било проблема у попуњавању екипа, како за редован, тако и за прековремени рад! У зимским данима највећи терет посла поднели су заваривачи који су, често, били ангажовани у дванаесточасовним сменама. Заваривање је било отежано недостатком скела, где смо од укупно наручене количине добили само једну трећину лејер скела и лошим временским условима када се температура спуштала до 15 степени испод нуле и када је било неопходно загрејати радни простор на прописаних пет у плусу, испод цирада, уз догревање из калолифера. Јаки удари ветра цепали су шаторе, а велике проблеме имали смо са крановима. Примера ради, нови кран 3, пројектован је тако да при ударима ветра јачим од 19,5 метара у секунди прекида рад и блокира механизме за кретање. Да не помињем свакодневне проблеме који нас годинама прате на радилиштима: недостатак алата, ХТЗ опреме и квалитетних, искусних мајстора, итд. Успешна презентација Од 26. фебруара до 1. марта, на београдском сајму одржан је 14. међународни сајам хортикултуре и 12. међународна изложба лековитог биља и препарата од меда Дарови природе. Трећу годину заредом, на Сајму хортикултуре представила се фирма Колубара-Услуге. Шумарско одељење биолошке рекултивације и заштите животне средине презентовало је асортиман из расадника у Барошевцу, који је привукао велику пажњу посетилаца. Н. Ж. Снимио: Милан Цвијетић Снимио: Александар Рашин Детаљ са монтаже багера SchR 1600/3x25 Током марта на монтажном плацу на Тамнава-Западном пољу убрзано се врше радови на монтажи багера SchR 1600/3x5. Након подизања обртне платформе, на рачун висине стуба извршено је увећање висине доње градње багера, што је неуобичајно у досадашњој пракси, а половином марта подигнута је стрела баласта. Свечаност која је уследила након завршетка радова на одлагачу 8500 и његовог пуштања у пробни рад, није много утицала на радну атмосферу екипа Монтаже. Навикли су, током година, да са стране посматрају својих руку дела која, након пресецања врпци, крећу ка коповима широм света. А у ретким тренуцима предаха, између два радилишта, поред обода копа монтажери за час посла направе скромну забаву. На коју су сви позвани... М. Микић Повећан лимит на 12 хиљада динара Од 16. марта у дисконтима Колубара-Угос титељства пове ћан је лимит који се одобрава радницима Рударског басена Колубара за куповину робе на одложено плаћање. Уместо ранијих динара, ниво до кога се могу задужити запослени повећан је на динара на месечном нивоу, односно до динара у полумесечном. Сви остали услови остали су исти. М. Р. БРОЈ март

18 УГОСТИТЕЉСТВО - ОСВРТ НА ПРОТЕКЛУ ГОДИНУ Тешка и успешна година Лане комплетно реновиран Хотелчић. Jедан ници то неће прихватити, али тако ће доћи у ситацију да им престане радни однос. број радника узео отпремнине. Предузимају се По извештају интерне контроле, у продавницама, ресторанима и кантинама задовољавајућа је радна дисциплина и мере за рационалније пословање хигијена на којој се инсистира. Да би се повећала искоришћеност капацитета Пекаре са више трговинских ланаца воде се преговори о испоруци Умарту предузећа подносе завршне рачуне за претходну годину и логично, тада се могу разматрати осим остварених векни хлеба дневно, док су производне могућности далеко одређених количина хлеба. Тренутно се производи око производних резултата и финансијски показатељи. веће. Директор Колубара-Угоститељства Слободан Симић, осврћући се на пословање у протекле две године, откад је на челу изразио оптимизам да њима неће бити тежа од претходне а све Мада сви најављују тешку годину, директор Симић је ове фирме, истакао да је пуно тога урађено, од реорганизације мере које се предузимају су у циљу ефикаснијег и рационалнијег у заједничким службама до реконструкције управне зграде пословања. М. Радосављевић и других пословних простора. Објекти који су власништво Угоститељства у пристојном су стању а неки чак у одличном, оценио је. Прошле године реновиран је Хотелчић у Лазаревцу, IN MEMORIAM сређена је сала, велика тераса и кухиња, купљена је нова опрема за кухињу, а све је урађено из сопствених средстава. Бојан Димитријевић С обзиром да су наследили око 200 људи вишка, прошле године започели су програм реструктурирања предузећа тако Радници Помоћне механизације са тугом су примили вест што су из средстава ресорног министарства (од 24 милиона динара) једном броју запослених исплатили отпремнине, а у пла- о изненедној смрти свог колеге, ну је да се ове године такође преко социјалног програма да отпремнина за 40 до 50 инвалида рада. Рођен 15. маја године возача Бојана Димитријевића. По завршном рачуну за годину у плусу су за око у Лазаревцу, Бојан је са својом 14 милиона динара. Просечне зараде запослених биле су око породицом живео у Барошевцу , што је за њихову грану у просеку више за око 30 одсто. Завршио је школу за аутомеханичара, а у Колубари се запослио Остварени економски резултати у прошлој години последица у мају године, као помоћни су, како каже директор Симић, озбиљности рада свих запослених. радник у служби припреме на Пољу Д. У јуну године Ове године предстоји решавање проблема смањења броја прелази у Помоћну механизацију као возач уаза. радника у режији. Сви радници који су квалификовани за рад Његове колеге у ауто-гаражи Рудовци кажу да је био добар сарадник и вредан радник. у објектима Угоститељства, а сада се налазе на мање важним местима у дирекцији, биће распоређени у кантинама, ресторанима или продавницама. Тим радницима биће понуђени други За собом је оставио супругу Миру и синове Јована и Ивана. уговори о раду. Директор не искључује могућност да неки рад- Расходована возила Од формирања ауто-сервиса Помоћне механизације у Вреоцима, прва путничка возила Колубаре расходована су у октобру године. Према речима пословође ауто-сервиса Горана Жарковића, у Вреоцима се тренутно налази 23 возила која више нису у возном стању. Десет возила припада Површинским коповима, једно је из Прераде, а остала су из Дирекције Колубаре. Највише је расходованих југа, фиата, лада... У односу на укупан број Колубариних возила (490), мали је проценат расходованих аутомобила, а нама су од велике користи због делова који се могу употребити током евентуалних поправки новијих возила. Иначе, најстарија возила у Колубари која су, захваљујући нашој бризи, још увек у возном стању, датирају из године. Десет аутомобила је старо по 13 година, али је најинтересантније да се 12 најстаријих возила (18 година) највише возе закључује Жарковић. А. С. 18 Снимио: Милан Цвијетић КОЛУБАРА

19 РУДАРЕЊЕ БОГДАНА РАДОВАНОВИЋА У ЈАМИ ЈУНКОВАЦ Фото: Документација Листа Колубара Цео живот радиш, белог дана не видиш За пребацивање норме добијало се 18 килограма жутог брашна и 600 килограма угља. Радовановић радио од ослобођења до године у јами Јунковац Оживоту Богдана Радовановића, јамског рудара из Миросаљаца, може се читава књига написати. Ми ћемо вам пренети само део његовог богатог животног искуства. Рођен је 8. марта године у Миросаљцима. Као учесник II светског рата био је у чувеној 13. пролетерској бригади Рада Кончара. Кући се вратио са две медаље, медаљом за храброст и за народ. Два пута је рањаван, али о томе није желео да нам прича. По ослобађању земље, одмах је ступио у јаму Јунковац у којој је провео читав радни век, до пензије године. Код куће сам имао два брата, две сестре, оца и мајку, тек се рат завршио, нема се, где ћеш него у јаму. Радиш, белог дана не видиш. У јами нисмо имали ништа од овога што данас имају. Шта од одела кући имаш, у томе радиш, дуго ни чизама није било. Храну исто понесеш од куће, само смо напољу имали буре воде. Од алатасекира, шемер и лопата. Добијеш још карбитушу и 300 грама карбита. У почетку сам возио вагоне, после сам постао помоћник рудара а онда положивши испит и рудар прича Радовановић. Каже да је штолма у јами ишла право па низбрдо. Граник је био укопан и уз њега се угаљ вукао напоље. Испод граника разилазиле су се штреке за рад. Радилиште се ширило у висину, угаљ се отпуцавао. По завршетку радова на радилишту се одступало по 4-5 метара па се поступак понављао. Отпуцавање је текло тако што рудар најпре бургијом избуши пушке за патроне (5-10), палиоц мина донесе мине, попале се и отпуца угаљ. Након што се радилиште одими, приступа се копању, цепању већих комада и товарењу у вагоне. Сита се товарила великим лопатама, званим срчанке. Богдан (са медаљом) са саборцем Драгојем Петровићем из Јабучја Са проширења под граник вагоне су вукли коњи, после обрће дрот и до ваге вуче жичаром. Након мерења, угаљ се кипао у бункер и одатле корпама (жичаром) превозио у Топлану у Вреоцима. Сваке године повећавала се производња, стално се тражила тона више. Богдан нам је испричао и да су угаљ делили на три врсте: ума (најлошијег квалитета), даска и шарац. Јама је незнатно механизована тек пред затварање, али се Богдан Радовановић, данас и даље највише радило ручно. Нас тројица када натоваримо 25 вагона (стаје килограма) то се узимало за норму. Чим пребацујеш норму, боља је зарада. Када пребациш 20 одсто преко норме, онда си ударник. Ја сам девет пута био ударник. Ко ухвати 24 наднице добије 18 килограма жутог брашна, овог што се данас свињама даје, и 600 килограма угља. Поређамо се сви са џаковима, узмемо брашно, па на леђа и срећан кући. Прођеш поред кафане, свратио би да седнеш ко човек, ал окрећеш главу, немаш зашта, треба кући динар казује Богдан. Он се чак три пута повређивао на послу. Два пута су одломљене громаде угља претиле да му однесу живот. Чим почне да пуцкета, и почне да пада фина прашина, да запрашује, бежи у штреку, одвалиће се изричит је. А није било само радити. Мука је тада било и доћи до посла. Пешачили су око седам километара. Пешке су прелазили Миросаљце, Араповац, Јунковац. Нигде пута, само вода. Плави Турија под Рудником, нас десет се ухватило за руке па ширце идемо водом да нас не однесе. Мокар и радиш. Један другог чуваш, водиш рачуна. Делили смо оно мало што смо имали, пет шест димова Драве, парче хране. Мучили се, аргатовали, патили, а дођеш кући мајка умесила проју. Мало једи, ради, лези, опет ради. Било је бедно и робовско и у рату и руднику уздахује Богдан. Још нам каже: Сад раде и живе господски. Имају и да једу и да се обуку. Довозе их и кући. Ја сам ослободио и обновио земљу. Провео сам век за 15 хиљада пензије. Тежак живот! Д.Весковић БРОЈ март Снимила: Драгана Весковић

20 фељтон 20 ВРЕМЕ МЕТАЛА ( ) 6 Нови копови повећавају обавезе Пише: М. Ђоковић Највећи проблем недостатак техничке документације за прве багере После обимних припрема, вишемесечног транспорта рударске механизације из свих крајева бивше ФНРЈ, две године од почетка радова на отварању првог површинског копа Поља А, пројекти су преточени у реалност. После откопавања откривке године, на Пољу А произведено је тона угља у пределу Рудоваца. Исте године су започели опсежни радови на отварању другог површинског копа Поља Б. Експлоатација угља на копу А трајала је 15 година, све до године. За то време произведено је тона лигнита. Највећа производња угља остварена је године, када је откопано и испоручено тона лигнита. Упоредо са изградњом површинских копова Поља А и Поља Б грађена су постројења за прераду и оплемењивање угља у Вреоцима и ТЕ Колубара у Великим Црљенима. Први објекат, постројење за уситњавање, прање и чишћење угља, Мокра сепарација, пуштен је у рад 23. септембра године. Прва фаза објекта ТЕ Колубара, са по два агрегата, снаге по 32 мегавата, завршена је 20. октобра године. Гледано дугорочно, планови Централне радионице, касније Централног ремонта и читавог металског комплекса Колубара- Метала заснивали су се на потреби одржавања и ремоната више комплексних рударско-енергетских објеката који су имали стратешки интерес за развој привреде Србије. Радећи на текућем и инвестиционом одржавању прве рударске опреме на два копа, радници Поља А, Поља Б и Централне радионице су учили на сопственим грешкама, уз помоћ немачких стручњака који су надзирали истовар и монтажу опреме. Међутим, било је много проблема који се нису могли предвидети. Због кашњења у испоруци и монтажи главног багера Ведричара од стране фирме Круп, багер је у погон стављен тек у јуну године. Због недостатка електричне енергије багер је до краја године радио само у једној смени, а парне локомотиве због спорости и неадекватних вагона нису испуниле план у одвозу јаловине. Прекретницу у развоју рударства у Колубарском басену представља почетак изградње површинског копа Поља Д, на коме су радови започели 13. априла године. Крајем Поље Д је имало 229 радника. међу којима је само један био факултетски образован. Те године је изграђен плато за погонске зграде и монтажни плац у Рудовцима, као и главна скретница на прузи Вреоци- Рудовци. Поље Д је био савремено организован површински коп на коме су први пут уведени рударски системи за масовну производњу угља, тзв. системи са континуалним радом, БТО системи. У Колубари су се почели обучавати кадрови за самостално руковање модерном рударском механизацијом, али су истовремено у оквиру копова и Централне радионице обучавани и радници за одржавање опреме, ремонте и израду мање компликованих делова багера. Упркос напорима да се Централна радионица оспособи да самостално ради ремонте, одржавање рударске опреме и отклања мање кварове, то је ишло веома тешко, јер нису постојали кадрови и техничка средства. Расправљајући о овим питањима на Радничком савету Комбината Колубара познати стручњак Душан Чуданов је упозоравао: Но, ми за добар део средстава за рад не располажемо нормативима трајања појединих делова, а ако за нека располажемо, не користимо их. Отуда се дешава да се не зна шта треба урадити на одржавању једне машине рецимо багера, док се она не демонтира. Ово за собом повлачи и други проблем: врло често нам се дешава да не располажемо резервним делом који треба заменити, па се мора дуго чекати на његово приспеће из увоза (гро наше опреме је из увоза)... Баш због тога што не располажемо потребном техничком документацијом имамо ситуацију да се нека средства рада много чешће инвестиционо оправљају него што би било нормално (некада и два пута годишње), а такође да се врши ремонт неког средства, а то није потребно. Говорећи о тешкоћама инвестиционог одржавања Чуданов посебно помиње слабости у раду Централне радионице, јер Централна радионица у највећој мери и ради на инвестиционом одржавању. Два су највећа проблема, наглашава Чуданов, у Централној радионици, недостатак организације посла и недостатак техничке документације. Да би се ове слабости отклониле, по његовим речима, потребно је имати јако одељење техничке припреме, а у нашој Централној радионици такво одељење такорећи не постоји, а не постоји ни техничка документација средстава за рад. За решавање питања инвестиционог и текућег одржавања на коповима, наглашава се да је потребан систематски рад на један дужи временски период. У закључцима се истиче да је неопходно подићи ниво рада у Централној радионици, која обавља преко осамдесет радова основних средстава на већи степен. У том циљу нужно је овај погон кадровски ојачати, уз напомену да се сагледа могућност преласка инжењера и техничара из других служби техничке припреме у Централну радионицу. Упоредо са ремонтима на коповима ( А, Б и Д ) у листу Колубара у јуну године под насловом Ремонт је успео објављен је текст у коме се каже: У времену од 28. априла до 6. маја године извршени су огромни ремонти свих инсталација погона за прераду угља. Овај посао је поверен предузећу Електро-Србија из Београда, а свој део радова је успешно обавила Централна радионица. (наставиће се) Фото: Документација Листа Колубара Учење на грешкама-монтажа платформе багера КОЛУБАРА

21 РАЗГОВОР СА ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНЕ ЛАЈКОВАЦ ДУШАНОМ ЖИВАНОВИЋЕМ Тражимо оно што смо се договорили Решења тражимо у институцијама, блокаде су крајње средство, каже Живановић. Колубара уплатила 24 милиона динара аванса Снимио: Александар Рашин Душан Живановић За општину Лајковац, као и за друге две на чијој територији РБ Колубара експлоатише лигнит, од виталне важности за укупни развој јесте обезбеђивање правичне накнаде за негативне последице које настају да би Србија обезбедила базичну електроенергетску стабилност. Када је лане, крајем августа, између Рударског басена и лајковачке општине потписан Споразум о међусобним односима у реализацији пројекта пресељења јавних објеката са територије Малог Борка и Скобаља, базиран на инвестицијама у даљи развој површинског копа Тамнава-Западно поље, нико није очекивао проблеме. Поготову што је до тада лајковачкој општини Колубара (ЕПС) редовно уплаћивала по 1,5 милиона евра годишње. Али, после само пар месеци дошло је до немалих проблема и то је изазвало реакцију општинске власти. Проблеми су искључиво настали на релацији Колубара - ЕПС-Министарство рударства и енергетике довођењем у питање Споразума о реализацији плана инвестиција ПК Тамнава- Западно поље на територији наше општине за период Наиме, у једном тренутку нама је из Колубаре, додуше незванично, речено да је цифра од 1,5 милиона евра за доведена у питање јер део тог новца треба дати општини Уб. Разумљиво, за нас је то неприхватљиво, јер су споразуми и уговори које смо потписали са Колубаром за нас од животне важности, а новац је већ пројектован у буџет за ову годину. Поготово што смо, до у најситније детаље, испунили све своје обавезе према Рударском басену и из чијег пословодства је констатовано да је по први пут једна општина ставила општи интерес испред свих других и тиме дала пример осталима каже у разговору за наш лист Душан Живановић, председник општине Лајковац. Шта сте Ви и општинска власт предузели да се проблем реши и да ли сте се некоме обратили за помоћ? Имали смо више незваничних и званичних састанака са пословодством Колубаре, у ресорном министарству смо разговарали са државним секретаром Радивојем Милановићем и министром Петром Шкундрићем. На тим састанцима изражено је разумевање за наше проблеме и 24. фебруара ове године, после поновљеног захтева, на наше велико задовољство Колубара је општини уплатила аванс од 24 милиона динара за почетак градње нове основне школе у Јабучју. Као одговорни људи ми смо нашим саговорницима рекли да инсистирамо да се проблем решава кроз институције система и да ћемо искористити сва правна средства, али и да нико не треба да гаји илузије да нећемо позвати на грађанску непослушност, блокирати саобраћајнице и површински коп. Али то као последњу меру, уколико не буду имали разумевања за наше потребе. Какав сте утисак стекли приликом сусрета са министром Шкундрићем, како он гледа на овај проблем? Код министра смо били 27. фебруара и састанак је трајао 60 минута. Проф. др Шкундрић је дао велики значај овом проблему и уверио нас је, на неки начин, да потписано мора да се испоштује рекавши да смо 100 посто у праву. Он је оценио да се споразум са Колубаром не треба доводити у питање и сугерисао да се што пре у потпуности реализују његове одредбе. Да ли сматрате да у проблемима са реализацијом потписаног Споразума са Колубаром као узрок постоји и политика, с обзиром да је у Лајковцу на власти ДСС? Како опозиција у локалној скупштини гледа на све ово? Ми се, заиста, много трудимо да код овог проблема нема политике и будите сигурни да нисмо ничија истурена рука, која, ето, хоће да направи немире у Колубари и у Београду. Једноставно, ми само хоћемо да оно што на основу потписаних споразума и уговора припада општини и добијемо. Ми смо сада могли да нападнемо опозицију у Лајковцу (ДС, прим.а.) која је раније потписала споразуме и уговоре, да видимо да ли је 1,5 милиона евра разумна цифра, али нисмо и сматрам да не треба тиме да се бавимо. Напротив, тражимо помоћ од сваког часног и поштеног одборника да помогне да проблем решимо. Опозиција је, можда, очекивала да ми нешто предузмемо и каже ето, нападају Владу, али ми то нисмо урадили. Не због опозиције, већ што сматрам да после разговора у Београду не треба гурати прст у око ресорном министру и Влади. Оваквим поступањем дајемо разумно време и простор за договор да би се проблем решио. Без обзира што се не може искључити и могућност злоупотреба, о томе се увелико прича, да из политичких разлога не добијемо новац који општини Лајковац припада за годину. Када се, реално може очекивати да Лајковац добије преостали део суме за ову годину и шта ће се десити, ако из заиста објективних разлога Колубара не буде у могућности да новац уплати. Да ли бисте прихватили неко компромисно решење? Генерално, ми смо и дан-данас за то да односи са Колубаром остану добри. За то постоји много ваљаних разлога које овде нећу наводити. Сачекаћемо месец дана да држава испоштује оно што је потписано, а да Колубара, када општина утроши аванс, уплати остатак средстава. Међутим, ако због економске кризе држава буде у проблему и не буде имала тај новац... ово ћу први пут јавно рећи, ја бих, као председник општине предложио одборницима и грађанима Лајковца да се уради Анекс уговора са Колубаром и да се средства, у еврима, предвиђена за ову годину пребаце Такође и да се важење уговора о инвестицијама Тамнава-Западног поља за период посебним Анексом уговора продужи на период докле год се врши експлоатација угља на овом површинском копу- каже у разговору за лист Колубара Душан Живановић, председник општине Лајковац. С. Младеновић БРОЈ март

22 Лазаревац 22 НАШИ СУГРАЂАНИ Пут снова којим се теже иде Др Душица Стаменковић успела је у професији оно о чему многи млади људи сањају Када се отиснула у бели свет пре шест година, сама, без веза и утицајних институција, наша су грађанка др Душица Стаменковић, имала је мало шанси да успе. Али, успела је да оствари оно о чему многи лекари сањају. Одрасла у лекарској породици, са оцем који је радио у Заводу за ендемску нефропатију у Лазаревцу и мајком, лекаром, било је логично да настави њиховим путем. У рекордном року, са просеком преко девет, завршава Медицински факултет у Београду, године. Амбициозна млада лекарка, која одлично познаје своје могућности и жеље, постаје магистар медицинских наука. Приправнички стаж завршава у Клиничком центру Србије, а специјализацију из анестезиологије у Институту за анестезиологију Клинич ког центра Србије и Клиници за анестезију и интензивну терапију ВМА. После четири године рада на Одељењу анестезије КБЦ Бежанијска коса, већ у 35. години успешно је одбранила докторску дисертацију на Медицинском факултету у Београду. У међувремену, упоредо са радом и припремом доктората, стицала је бројна професионална признања и добијала стипендије иностраних влада. С обзиром да за младу девојку, већ афирмисаног анестезиолога, није било одговарајућег посла у Београду, стручњак са сјајном биографијом, исте године, након одбране доктората, одлази у Велику Британију, у Лидс, у познату Универ зитетску болницу. Жељна стицања нових знања, после две годинје рада у Лидсу одлази у САД, где ради као анестезиолог у Сент Луису, у Департман за анестезиологију клинике Вашингтон. Поред посла анестезиолога Душица Стаменковић је професор по позиву и инструктор за анестезиологију. Осврћући се на послове које је радила она каже: Стекла сам веома добру сарадњу са ментором проф. др Зорицом Јанковић, док сам радила у Клиничком центру Србије. У болници у Лидсу сам радила у тиму са познатим проф. др Белами. Мој посао је подразумевао анестезију за трансплатацију јетре и бубрега, третман политрауматизованих, као и дневну терапију. Посебно искуство сам стекла Фото: Документација Листа Колубара у области анестезиологије операције на вратном делу кичменог стуба, као и на третману пацијената са тешким болестима дисајних путева. Више од две године сам радила на едукацији специјализаната анестезиологије, лекара на стажу, студената медицине и студената анестетичара. Осврћући се на опремљеност клиника и стручност врхунских лекара са којима је сарађивала, наша саговорница наглашава да је од пресудног значаја поверење које постоји међу лекарима који су различитих нација, култура и схватања. Најважније је имати добар однос са пацијентима који су често неповерљиви, посебно када је реч о црнцима. Ја сам тај однос доста добро успоставила. Само у Вашингтонској клиници има 45 модерно опремљених операционих сала и све функционише до перфекције. У време када сте дежурни лекар на себи имете пет пејџера и ви у сваком тренутку координирате више радњи, тако да су операционе сале и тимови спремни за операцију. Осврћући се на друштвени положај лекара у САД и Великој Британији, посебно анестезиолога и хирурга др Душица Стаменкоић каже: Док ви радите свој посао под будним сте оком својих колега и пацијената. Тамо нема корупције. Лекари су посебна каста и они високим зарадама купују срећу својих породица, с обзиром да тамо плаћају селидбу, трансфер лекара и све друге трошкове. Анестезиолози су међу лекарским особљем на трећем месту по висини плата. Ако направите и најмањи Др Душица Стаменковић са својим колегама из Сент Луиса пропуст ви губите лекарску лиценцу. Веома су важне препоруке које добијате, при чему је одговорност оних који их дају изузетно велика запажа докторка Стаменковић. Због обавеза др Душица Стаменковић се поново вратила у Србију и прошле године после вишемесечног чекања на посао почела је да ради на ВМА, институцији која се, по њеним речима, по организацији, стручности и опремљености операционих сала, једино може поредити са клиникама у којима је радила. Са великим уважавањем говори о колегама и колегиницама са којима много времена проводи у операционим салама ВМА. Аутор бројних стручних радова у домаћим и иностраним часописима др Душица Стамнковић има своје планове који су везани за истраживање, образовање и даљи развој анестезиолошке професије. Жеља јој је да се бави организацијом трансплатације органа у нашој земљи и терапијом постоперативног бола, као и другим медицинским трендовима које прати савремена медицина. У слободно време докторка Душица Стаменковић највише воли да необавезно ћаска са мајком др Бранком и пријатељима, у неком од лазаревачких кафића. Ова скромна девојка, изузетно образована и надарена за посао који обавља, може бити узор за многе младе људе који желе да буду успешни и посвећени послу о коме маштају. М. Ђоковић КОЛУБАРА

23 Остваривање пројекта Српске православне цркве у лечењу зависника од дроге 2 Жртве инстант среће Последице дугогодишње материјалистичке индоктринације. Лечење наркомана дуг и тежак процес Ови млади људи су жртве дугогодишње материјалистичке индоктринације и утицаја масовних медија одакле им се сервира идеал инстант среће. А они су, уствари, велики боготражитељи. Осећали су да им у овом свету отуђености, саможивости и зависти није добро. Само су излаз тражили на погрешној страни, у пропадљивим стварима. Хероин им је био замена за истинску срећу. Тај њихов промашај је суштина греха који их је онемогућио да остваре пуноћу свог бића и живота. И сви ми грешимо, на друге начине. Неки живе цео живот у заблуди, не схватајући да су грешили а види се по плодовима да су грешили- по њиховој деци. Последице трпе деца а ми их третирамо као кривце објашњава отац Жељко Ивковић, свештеник храма св. Димитрија у Лазаревцу, неке од разлога зашто млади данас лако посежу за дрогом. Отварање куће за лечење зависника од дроге, под покровитељством Српске православне цркве, у Брајковцу није ишло нимало лако. Напротив. Лазаревачки свештеници су наишли на жесток отпор једне групе мештана који је довео и до бурне расправе на седници Скупштине Градске општине, па и жалби градоначелнику Београда. Много је ружних речи и отворених претњи изговорено на рачун свештеника и Цркве. Ми ћемо, и поред свега, лечити ову децу, пружити им шансу да наставе да живе кроз Христа. Истовремено и ми ћемо се усавршавати кроз ову заједницу истиче отац Александар Новаковић, свештеник храма св. Димитрија у Лазаревцу и додаје да је у кући у Брајковцу боравио један младић који је одавде отишао да одслужи затворску казну. Тај момак више није имао где да убоде иглу па је то чинио у вену у препонама. Седам пута је доживео клиничку смрт. И Бог га сачува. Зато ми морамо да наставимо овај хумани задатак. Да покажемо овој деци да није крај живота на земљи, да им отворимо духовну димензију живљења, да осете љубав и Хтео сам да се убијем Задњих пет година ишао сам само на то да одузмем себи живот. Многе сам ствари радио само да дођем до дроге. Мајка ми је социјални радник, давала ми је целу плату, практично је радила за мене. Али то није било довољно, морао сам да крадем и отимам. Завршио сам осмогодишњу школу и од тада нисам ништа ни учио ни радио. Цео досадашњи живот сам провео на улици. Две године сам провео у затвору али то ме није променило, ту сам и психички оболео. Од године сам почео баш да се уништавам. Пре него што сам дошао на лечење мајка ме је одвела у манстир св. Василија Острошког. Ја сам њему завапио да ми помогне да променим свој живот јер сам ишао само на то да се убијем - нисам видео друго решење. После тога мајка је чула за овај програм лечења. Василије Острошки је услишио моје молитве. Сада сам на правом месту да се борим. Молим се Богу да ми опрости за сво зло које сам чинио другима а и себи самом испричао нам је један од штићеника који не узима дрогу једанаест месеци. Д. А. Снимио: Александар Рашин Александар Новаковић и Жељко Ивковић доброту, да очврсну. Они су учинили први корак, одлучивши да се лече, а Црква им пружа руку да учине други непоколебљив је отац Александар и подсећа да су на лечење пристигла још два младића па их сада у Брајковцу има укупно десет. Програм лечења који се спроводи према пројекту СПЦ заснован је на начелима православне хришћанске вере и православне психологије. Пре свега, на лечење се не може доћи по туђ ој жељи, макар она била родитељска, већ својом одлуком да се промени дотадашњи живот. Суштина лечења, поједностављено речено, састоји се у суочавању наркомана са истином о себи, процесу очишћења и покајања, дистанцирању од старог човека а потом усвајању новог обрасца живљења како то дефинише модерна психологија а Црква назива преумљењем. Тај нови модел размишљања и понашања утемељен је на вредносном систему православног хришћанства, односно Христовом учењу. Вера и молитва дају снагу штићенику да се бори али благодат Божија је онај кључни елемент који обједињује напоре болесног, лекара и свештеника и доноси оздрављење. Такво везивно ткиво и енергију медицина до сада није успела да открије и понуди. Како сами штићеници доживљавају овај програм испричао нам је најстарији међу њима. Време нам је испуњено радом до последњег тренутка. То су наше радне обавезе у кући и личне које подразумевају рад на себи, на недостацима карактера сваког појединачно. Свака три месеца имамо ревизију, кад један другоме отворено говоримо шта смо лоше приметили. Мој лични проблем је велика гордост, зато стално стражим над својим понашањем. Као најстарији, ја сам и најодговорнији каже овај момак. Заједницом руководи три-четири најстарија штићеника. Нема главног, све се решава разговором и договором. Пошто вање старијег је неприкосновено правило. Овде се лоше реакције решавају тако што се сачека да прође 24 сата па се тек онда изнесе утисак о другоме. Тиме се, објашњава наш саговорник, избегава импулсивно реаговање повређеног и сукоб али и гомилање негативних осећања која би могла да прерасту у мржњу. У свему томе им помажу и усмеравају их духовници. Путем јавне исповести о протеклом периоду избацујемо из себе све лоше да нас не би савладале зле помисли. То искрено исповедање, што је за нас врло битно јер наркомани врло вешто лажу, помаже нам да очистимо зло у нама и дођемо до суштине себе, оне коју нам је Бог наменио и дао каже наш саговорник. (наставиће се) Д. Аћимовић БРОЈ март

24 образовање и култура 24 ШКОЛА ЦРТАЊА, СЛИКАЊА И ВАЈАЊА ДУЛЕ КАРАКЛАЈИЋ Радови младих талената К олективна изложба ликовних радова ученика Школе цртања, сликања и вајања Дуле Караклајић свечано је отворена 18. фебруара. У лазаревачкој Библиотеци Димитрије Туцовић изложено је преко 40 експоната рађених различитим техникама, чији аутори су Теодора Шијан, Сретен Штулић, Теодора Николић, Александра Михајлов, Алекса Павловић, Вања Миловановић, Алекса Давидовић, Ивона Јекић, Вук Вићентијевић и Небојша Радовановић. Школа цртања, сликања и вајања, која постоји већ 11 година, окупља младе таленте, открива и развија њихове афинитете у ликовној уметности. Школа им пружа комплетан ликовни рад, почев од оловке, преко туша и угљена, темпере, акварела, моделирања, рада са глином и папиром. За деценију рада кроз школу је прошло доста ученика који су се животно определили за ликовну уметност или за делатности које су јој сродне. Нарочито су се у свом раду истакли наши бивши ученици Светлана Новичић, Магдалена Павловић, Александра Младеновић и Урош Матић, рекао је на отварању изложбе професор Миле Рајшић, ликовни педагог који предано и са много енергије води Школу цртања, сликања и вајања Дуле Караклајић. Школу тренутно похађа 20 полазника од којих је десет изложило своје радове. Многима је ово прва изложба, која је уједно и показатељ шта су полазници школе научили и колико су напредовали у свом уметничком стваралаштву од 1. септембра прошле године. О. Шолтиш МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА ПРОМОЦИЈА ПЕШЧАНИКА Ако вам је добро, онда ништа! Трибина радио емисије Пешчаник и промоција Годишњег алманаха збор ника текстова објављених током године, одржана је 28. фебруара у лазаревачкој Модерној галерији. Учесници су, поред ауторки емисије Светлане Лукић и Светлане Вуковић, били професорка др Весна Ракић Водинелић, декан Правног факултета Универзитета Унион у Београду, Биљана Србљановић, драмски писац и адвокат Срђа Поповић, који је заступао породицу Ђинђић у процесу за убиство премијера Србије др Зорана Ђинђића. Тема трибине је била афера везана за милионе долара у случају Миладина Ковачевића, као и недавно изречене пресуде хашког суда бившем државном врху Србије. На самом почетку трибине дошло је до мањег инцидента када је група од око петнаестак младића раширила заставу са натписом Наши. Скандирањем су покушали да прекину трибину, али их је у томе спречила полиција, као и публика Снимио: Александар Рашин Детаљ са изложбе која је бурно реаговала захтевајући од групе младића да изађу напоље. Тако су грађани, који су дошли да присуствују трибини, изборили своје право да саслушају оно због чега су дошли. Према речима организатора трибине Бојана Танасијевића и Немање Пејића, трибина и промоција Пешчаника треба да представља допринос афирмацији Модерне галерије као места окупљања, дијалога и критичког промишљања стварности и свакодневице. Иначе, недељну радио емисију, чији је мото Ако вам је добро, онда ништа и која се емитује на Радију Б92 већ девет година, слуша преко 400 хиљада људи у Србији. Састоји се од уводника Светлане Лукић, интервјуа и документарних репортажа. Од године тромесечни транскрипти емисија се објављују као књига Пешчаник ФМ. Његове ауторке су добитнице бројних награда за свој професионални рад. О. Шолтиш Скандалозна турнеја Поводом организационих проблема везаних за (не)одлазак у Париз на Дане српске културе представници КУД-а Димитрије Туцовић, Пулс театра и РБ Колубара одржали су конференцију за штампу на којој су изнели појединости са путовања и изјавили да ће против организатора поднети кривичну пријаву и тужбу за надокнаду штете. Пут Париза кренуло је пет аутобуса са више од 450 фолклораша и представника јавног и културног живота неколико српских општина. Концерте и наступе требало је да одрже у Будимпешти, Бечу, Франкфурту, а крајњи циљ је био Фестивал српских старих заната, јела и обичаја у Паризу. Дорбо осмишњено путовање због лоше организације Агенције за консалтинг и менаџмент Национална храна из Гроцке и неиспуњавања обавеза власнице Јованке Коматовић према превознику, завршено је после пет дана и пређених километара чуло се на конференцији за штампу. Путовање је било скандалозно и често на ивици инцидента. Ништа није било како је договорено, иако су унапред уплатили 175 евра по особи. Без наступа у Будимпешти и Бечу, који су отказани, стигли су до Франкфурта и одатле се вратили у Србију. О. Ш. Тиркизни пејзажи Самостална изложба слика професора Мила Рајшића отворена је 2. марта у библиотеци Основне школе Дуле Караклајић. Изложба, продајног карактера, посвећена је првенствено мотивима лазаревачког краја. Желео сам приказати визуелне лепоте Каменграда, Очаге и цркве који су уједно и најзначајнија места у Лазаревцу. Карактеристика мог сликарства је велика наклоност према тиркизној боји која доминира кроз остале боје сунчевог спектра, тако да су и лазаревачки пејзажи у тој боји рекао је професор Рајшић. О. Ш. Екскомуникација Видео инсталације Саше Петровића из Лазаревца биле су изложене у престоничкој Продајној галерији Београд током друге половине фебруара. Пошавши, поред осталог, од визије личности Јованке Орлеанке у делима других стваралаца, млади уметник је своју Екскомуникацију 3 представио преко десет рачунара, при чему је пет било у функцији. Према речима ликовног критичара Стевана Вуковића, Петровић отвара тему улоге индивидуе у историји и начина на који она постаје жртвени јарац за целу заједницу. М. К. КОЛУБАРА

25 РАДОВИ ВЕСНЕ МОРАВИЋ-БАЛКАНСКИ У МОДЕРНОЈ ГАЛЕРИЈИ Ђоковићу признање Одбор за истину о Косову и Метохији, кога чине угледни јавни и културни радници Србије, недавно је доделио новинару листа Колубара др Милораду Ђоковићу захвалницу за ширење истине о збивањима на Косову и Метохији и очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије. Поред већег броја чланака о Косову и Метохији између осталог, Ђоковић је и аутор књиге Косметски досије која је прошле године преведена на холандски језик и више пута цитирана у медијима. Међу добитницима признања Одбора за истину о Косову и Метохији налазе се Владимир Путин, бивши амбасадор Руске федерације Александар Алексејев, патријарх Русије Алексеј, угледни новинари и књижевници. О. Ш. Вреочани и Степојевчани у Прагу Чланови Културно-уметничких друштава Диша Ђурђевић из Вреоца и Младост из Степојевца заједно су, током последње недеље фебруара, учествовали на међународном фестивалу фолклора у Прагу. Поред још неколико друштава из Србије и земаља у окружењу, али и Чеха и Пољака, Степојевчани и Вреочани су игром показали вредности српских традиционалних игара. Слободно време су користили за дружења са осталим учесницима фестивала и обилазак чешке престонице која их је, како су казали, очарала. М. К. Марко и Марија вицешампиони Србије На државном првенству у стандардним плесовима, одржаном 28. фебруара у Новом Саду, плесни пар лазаревачког Плесног клуба РМП Колубара Марко Мићић и Марија Мартиновић постао је вицешампион у категорији омладинаца. Освојивши друго место, у великој конкуренцији најбољих плесних парова из 17 клубова, Марко и Марија су стекли услов да учествују на званичним европским и светским такмичењима. Плесни клуб РМП Колубара је средином фебруара био домаћин такмичења плесних парова Србије. У лазаревачком Спортско-рекреативном центру Колубара наступило је 24 клуба са 127 плесних парова. Марко Мићић и Марија Мартиновић су освојили прва места у латиноамеричким и стандардним плесовима. Плесни клуб РМП Колубара у укупном пласману је заузео одлично четврто место, са освојена три прва и по једним трећим и петим местом. О. Ш. Мало је лепо Изложба рељефа и минијатура Весне Моравић-Балкански отворена је у лазаревачкој Модерној галерији 19. фебруара. Са 30 слика невеликих формата и упола мање композијиција од пластелина, ауторка је представила свој свет златног цвећа, књижевних јунака, драгих бића и предмета. Сликарка мотиве налази у оним лепим, често занемареним, странама свакодневице, али и у свету бајки. Љупки у својој јасности, пријатни у занимљивим детаљима, јаки у бојама, Веснини рељефи и минијатуре плене једноставношћу, здрављем, пуноћом израза и позивом да се живот поштује и слави, а пре свега живи. Не мислим да неко мора да буде стручан да би ове радове гледао, срце је оно чиме се гледа. Природа ме инспирише и радује, а свакодневни живот, са замишљеним или проживљеним ситуацијама, то су моје теме. Живот је моја порука објаснила је уметница. Било да користи гравирану фолију, колаж, темперу или неке друге технике, њене слике малих димензија и радови у пластелину чувају неисквареност и радозналост дечјег погледа на свет, доносе свежину и раскош боја, импресионаријуће детаље. Анђелка Бојовић, професорка Факултета ликовних уметности у чијој је ПУТЕВИМА СТАРИХ ЗАНАТА класи Моравић-Балкански дипломирала, на отварању изложбе није крила своје задовољство : Веснина специфичност је у једној префињеној чулности. У ова два типа рада она показује своју танану, осетљиву, дубоку, морално чисту личност. Њени рељефи су често илустрација одређених бајки, а то су заправо оживљене слике са својом дивном причом којом ће заинтригирати и дете и одраслог човека. Живот код ње подразумева племенитост и лепоту које данас тешко да има. М. Караџић На кућном разбоју Продајна изложба ручних радова радионице Ткање и шивење отворе на је 7. марта у лаза ревачкој Галерији Симонида. У орга низацији НВО Иницијатива за развој и сарадњу у Србији (IDC Serbia) и ГО Лазаревац, протеклих седам месеци дванаесторо полазника је похађало курс ткања и шивења који је водила дизајнерка Соња Грегорић са сарадницима. Изложба је логичан наставак тј. срећан крај наше радионице и прилично смо задовољни. Општина нам је доделила просторије за рад у Шопићу, док нам је локална организација Ром доста помогла у идентификацији полазница и њиховој мо тивацији. Видећемо колико ће полазнице моћи да зарађују и колико ће та наша социјална кооператива заживети рекао је на отварању изложбе извршни директор Иницијативе Миодраг Недељковић. Анђелка и Весна на изложби Радећи углавном са природним материјалима тј. ланом, памуком, коноп љом и вуном, полазници су посетиоцима понудили неколико десетина разноврсних ручних радова. Шалови, капе, завесе, појасеви и торбе углавном су мирнијих боја. Домаћа вуна је прекрасна и треба је искористити. У свету се она цени, а код нас... Настојимо да од те домаће вуне радимо производе који су употребљиви и носиви, а истовремено су и еко-производи објаснила је Соња Грегорић, којој је тај занат истовремено хоби, посао, љубав и терапија. Међу полазницима је највише било девојака тј. жена ромске популације. Сви су добили сертификате, како би касније професионално могли да се баве ткањем и шивењем. М. Караџић БРОЈ март Снимио: Александар Рашин

26 спорт 26 РУКОМЕТ Пораз у дербију Велика борбеност у дербију првенства После тринаест узастопних победа рукометаши Колубаре поражени су 11. марта у дербију пролећног дела првенства у Београду од екипе Партизана (27:26) и тако прву позицију препустили црно-белима. Лазаревчани су у дерби ушли са жељом да наставе победоносну серију и направе одлучујући корак ка првој титули државног првака. Али рукометаши Колубаре су у дербију покрадени од судијског пара из Панчева, који је очито на дерби дошао са задатком да не дозволе кртицама да остваре и четрнаесту узастопну победу која би значила да се титула државног првака сели из престонице у Лазаревац. Оковани важношћу меча, пр ед пуним трибинама Спортског центра Бањица и пред камерама државне телевизије, рукометаши Колубаре су заиграли у великом грчу и тако дозволили да црно-бели реше први део меча са ФУДБАЛ седам голова предности (19:12). У наставку утакмице Лазаревчани су иг рали знатно боље и из минута у минут смањивали велику предност рукометаша Партизана и у 55. минуту су први пут поравнали резултат, на семафору је било 26:26. Последњих пет минута на сцену је ступио судијски пар који није дозволио да Лазаревчани потпуно преокрену резултат. У кључним тренуцима меча су неколико пута оштетили Колубару и директно утицали на резултат, па су црно-бели славили победу резултатом 27:26 (19:12). После 19. кола лидерску позицију преузели су црно-бели али до краја се зоне остало је још десет кола тако да се у Колубари надају да ће се на крају сезоне домоћи лидерске позиције јер поседују квалитетнији састав од рукометаша Партизана. З. Лазаревић Средина табеле реалан домет После тромесечне паузе поново се закотрљала бубамара на прволигашким теренима. Фудбалери Колубаре у наставак сезоне су ушли са знатно измењеним саставом јер је у зимском прелазном року чак 14 играча потражило ухљебљење у другим срединама, а у клуб је стигло седам играча. Предвођени тренерским тандемом Грчић-Радовановић, Лазаревчани су се добро припремили у зимској паузи. Међутим, у првом колу нису успели да освоје ни бод пошто су поражени у Челареву од екипе ЧСК-а са 0:1, поготком који је постигнут већ у првом минуту из престрого досуђеног једанаестерца. Зеленоцрни су јесен окончали на осмом месту и ново руководство се нада да се пласман у златну средину може сачувати, што је по многим познаваоцима фудбалске игре и реалан домет лазаревачког прволигаша. У првим колима Колубара има изузетно тежак распоред, јер игра са екипама које се налазе у горњем делу прволигашке лествице и желе пласман у Супер лигу. Ове сезоне због проширења Супер лиге са 12 на 16 тимова чак пет прволигаша ће се наредне сезоне надметати са најбољим екипама у Србији. З. Лазаревић Риболовачка сезона По већ устаљеној пракси, 1. марта је почела нова риболовачка сезона. На старој Очаги окупило се преко 300 риболоваца који су показали завидно умеће, тако да се преко 30 шарана нашло у риболовачким чуваркама. У нашој општини постоји седам риболовачких секција које броје преко чланова. Имамо добре услове за риболов јер има доста бара на којима се могу уловити и капиталци од скоро 40 килограма. Сваки члан риболовачке секције се мора придржавати правила јер само тако можемо сачувати наше природне ресурсе. Имамо и своје рибочуваре који обилазе свако место у нашој општини и овим путем апелујем на све риболовце да се строго придржавају правила - рекао је преседник Удружења риболоваца Лaзаревца Драган Ђурђевић, који жели да се, можда већ ове године, сва риболовачка уд ружења у општини уједине. З. Л. Шанса друго место Фудбалери Колубаре у наставку првенства Футсал лиге у малом фудбалу остварили су две победе и два ре мија. Лазаревчани су прва два кола одиграли нерешено, са Марбом у Београду и у Лазаревцу са Коском из Ниша, па је руководство одлучило да промени тренера. Уместо Зорана Жигића на клупу лазаревачког прволигаша сео је Милош Алиловић, који је успешно дебитовао убедљивим победама над екипом Металац из Горњег Милановца (13:2) и над екипом Коперникус у Нишу (3:0). Колубара има реал не шансе да се до краја лигашког такми чења нађе на другој позицији ко ја даје предност у плеј-офу. З. Л. Стипендија најбољем Члан Пливачког клуба ТЕК из Великих Црљена Александар Лазаревић потписао је са Савезом спортова Лазаревца, 26. фебруара, уговор о стипендирању, којим ће из општинског буџета, а преко Савеза и кроз програм Савета за спорт, за сваки месец у години добити по динара. Александар је до сада успешно презентовао нашу општину, свој клуб и своје место. Имамо само речи хвале за њега. Нека настави тако, а ми ћемо му максимално изаћи у сусрет и помоћи колико можемо рекао је приликом потписивања уговора у општини председник Савеза Бобан Синђелић. Млади Јунковчанин се захвалио ГО Лазаревац и Влади Павловићу, директору Спортско-рекреативног центра, где може да тренира, додајући да се нада како ће оправдати указано поверење. М. К. Снимио: Зоран Лазаревић КОЛУБАРА

27 ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА СС ОПШТИНЕ ЛАЗАРЕВАЦ Четири победе кошаркаша Колубаре Кошаркаши Колубаре у последњих пет кола Прве српске лиге-група Центар нанизали су четири победе и само један пораз и сачували место у златној средини. У 20. колу су на свом паркету угостили екипу Торлака, која је најозбиљнији кандидат за пласман у виши ранг и многи су прогнозирали да ће Београђани лако укњижити победу и издвојити се на првој позицији, али изабраници тренера Владана Ђокића су заиграли одлично и заслужено савладали Београђане резултатом 70:61. Ова победа је показала да Колубара има квалитет, али су играчи у зеленоцрној опреми у многе мечеве са далеко слабијим ривалима улазили опуштено, што их је коштало губитка бодова. До краја сезоне остало је да буде одиграно још пет кола. Лазаревчани имају релативно лак распоред и многи се надају да се сезона може окончати без пораза, што би Колубару винуло на четврту по зицију. З. Л. Осмомартовски шаховски турнир У организацији Шаховског клуба Колубара одржан је први Осмомартовски турнир за жене, на којем је учествовало 18 шахисткиња из Београда, Лазаревца, Нове Вароши, Гроцке, Ваљева. Турнир је био изузетно квалитетан и жеља нам је да прерасте у традиционални. Знамо да се у Београду већ дуги низ година одржава велики међународни турнир за даме и немамо намеру да му парирамо, већ да на наш турнир доведемо најбоље шахисткиње из околних градова. Ово је и озбиљнији почетак рада са женама и од јесени ћемо пријавити шахисткиње за такмичење у оквиру Шаховског савеза Београда - речи су Раденка Кокановића, председника и тренера ШК Колубара. После великих борби прво место је заслужено припало Мили Параментић, која је из седам кола освојила 6,5 поена. Друго место припало је Милици Роћан са 6 поена, а од трећег до петог места са по 4,5 поена пласирале су се Јована Живојиновић, Теодора Ракић и Лидија Вучковић. Најбоље пласирана шахисткиња ШК Колубара је Снежана Милић са 4 поена. За пет првопласираних обезбеђене су и новчане награде. З. Л. Синђелић председник На изборној Скупштини Савеза спортова општине Лазаревац, којој је присуствовало 74 представника спортских колектива из нашег града, тајним гласањем, за новог председника Управног одбора Савеза изабран је доктор Драган Синђелић, председник Карате клуба Колубара. Место председника Управног одбора остало је упражњено именовањем доскорашњег председника Бобана Синђелића за председника Савета за спорт при Градској општини Лазаревац. Др Драган Синђелић освојио је 38 гласова, победивши своје противкандидате (Зорана Стојисављевића, директора Колубаре-Спорт и Дарка Стојановића, председника ЖФК Ласк Ваге ), а функцију председника УО обављаће наредне четири године. Драго ми је што је Скупштина била добро посећена, што је доказ да је спорт у нашој средини на високом нивоу. Ово је свакако велика обавеза и ја ћу се, заједно са својим сарадницима, трудити да је што боље испуним. Мислим да још неки спортови могу у наш град донети европске медаље, на пример, рукометаши су на добром путу. Сви знамо да би без помоћи РБ Колубара и ГО Лазаревац многи спортски колективи били угашени рекао је Синђелић. За чланове новог Управног одбора именовани су Владан Кртинић, Владан ОДБОЈКА Драган Синђелић Драгићевић, Раша Павловић, Радмило Ђурђевић, и Михаило Арсенијевић, а на наредној Скупштини биће додата још три члана. Скупштинари су, по трећи пут, за председника Скупштине Савеза спортова именовали Веселина Крижановића, а у надзорни одбор су изабрани Миле Андрић, из Пливачког клуба ТЕК, Бранко Марић, председник Атлетског клуба Колубара и Ђока Перишић, секретар ОФС Лазаревца. З. Лазаревић Лазаревац у првих четири Окончан је први део сезоне у Првој лиги за одбојкашице. Екипа Лазаревца оставарила је велики успех пласманом међу четири најбоље екипе у лиги. Већ у првом делу сезоне екипа је остала без Маје Глишић, једне од најбољих играчица, која је задобила неугодну повреду колена. Изабранице тренера Илије Вујовића пожртвованом игром су успеле да надоместе одсуство Глишићеве и предвођене сјајном Аном Стеванов остваре велики успех. Екипа Лазаревца је једина која је у досадашњем делу првенства нанела пораз екипи Визуре, која ће се сигурно наредне сезоне наћи у елитној лиги. Одбојкашице Лазаревца немају шансе да се домогну другог места које би им обезбедио бараж за пласман у Супер лигу, али свакако да младе Лазаревчанке могу одлучити која ће се екипа наћи у баражу. БРОЈ март Снимио: Зоран Лазаревић Настављено је такмичење у другим лигама за одбојкашице. Већ у првом колу другог дела првенства одигран је дерби у Београду где су одбојкашице Супер Нове успеле да савладају екипу Колубаре и изједначе се по броју бодова са Лазаревчанкама. Први део првенства одбојкашице Колубаре су окончале без пораза нанизавши свих девет победа, али првим поразом у првенству знатно су умањиле шансе да се наћу у баражу за пласман у Прву лигу. Одбојкашице Супер Нове имају бољи сет количник а после пораза у Београду руководство Колубаре је уручило отказ Маји Теофиловић и Данијели Симић, одбојкашицама које су биле у стартној постави, без сагласности тренера Слободана Ивовића, па су шансе Колубаре да се нађе наредне сезоне у Првој лиги знатно умањене. З. Лазаревић

28