КОЛУБАРА ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

Transcription

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број: август Година XLIX 8Излази месечно 8Бесплатан примерак неприкладан правни оквир 8стр. 3 небојша ћеран: тешко бреме лошег пословања 8стр. 5-6

2 Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Небојша Ћеран Главни и одговорни уредник: Мирослав Живановић Редакција: Даница Вуковић, Дана Аћимовић, Љуба Младеновић, Милун Тадић, др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић, Слободан Младеновић, Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш, Марија Микић, Данијела Матић, Ана Стојановић, Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, Ана Станић, Милеса Караџић, Радмила Лазић и Зоран Станковић (новинари), Милош Павловић (технички уредник), Милан Цвијетић и Александар Рашин (фоторепортери) Славица Станишић (секретар) Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Лазаревац, Карађорђева 38, тел-факс: 011/ , лок redakcija@rbkolubara.co.r Штампа: Политика aд, Београд, Цетињска 1, Штампарија, Панчевачки пут 47 Тираж: примерака Први број изашао је 24. септембра године Оснивач Привредног друштва ЈП Електропривреда Србије Генерални директор Драгомир Марковић Насловна страна: Радник тамнавског копа Последња страна: Детаљ са тамнавских копова CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID (снимио: Милан Цвијетић) САДРЖАЈ УВОДНИК Неприкладан правни оквир 3 ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ Прве кадровске промене 4 наш интервју Тешко бреме лошег пословања 5-6 Од пројекта се не одустаје 7 ИНВЕСТИЦИЈЕ Уложено 11,6 милијарди динара 8 Инспекција затрпана пријавама 9 ПОСЛОВАЊЕ И ПРОИЗВОДЊА Губитак око милијарде 10 Потврђена сертификација 11 СИНДИКАТ Добар одзив давалаца 12 из огранака басена Ускоро готов нови систем 13 Тање се резерве лигнита 14 Коп и проблеми остају исти 15 Донација вредна близу милион евра 16 Резултати откривке све бољи 18 Уштедели милион евра 19 фељтон Први домаћи југо-багер 21 лазаревац Зимус боље грејање 22 општинска хроника Упознати лице зла 23 образовање и култура Деца креатори 24 Слике пролазног света 25 спорт Колубарин дрим тим 26 Ни зицер није гол 27 КОЛУБАРА

3 ХРОНИКА С ПОВОДОМ Неприкладан правни оквир Како су држава и оснивач довели некада моћни РБ Колубара у позицију правно немоћног привредног друштва Рударски басен Колубара може да послужи као пример како су државни органи Србије и оснивач ЕПС у транзиционом периоду поступали са друштвеном имовином и фирмом која је служила за углед енергетског сек тора, доделивши јој статус зависног привредног друштва са ограниченом од говорношћу, лишеног елементарне могућности да бри не о себи. Како је и када за Колубару пра в љен правни оквир, за који упућени стручњаци тврде да није по мери највећег произвођача лигнита у Србији? Све је почело године, када је тадашњи водећи привредни џин Србије СОУР РЕИК Колубара у својој породици имао 13 радних, две организације у оснивању и запошљавао више од радника. Одлуком Скупштине Србије (28. децембра 1989.) после 12 година постојања, на волшебан начин, гаси се РЕИК Колубара, који се наредне године брише из судског регистра због оснивања Јавног предузећа Електропривреда. У њега ула зе најпродуктивнији делови бившег Комбината и тиме губе статус правног лица: Површински копови, Прерада, ТЕ Колубара, Метал, Универзал, Промет, Угоститељство, ТЕ ТО Колубара Б и Тамнава-Западно поље. Из Колубаре по кратком поступку ис падају: ИГМ, Гранит-пешчар, Ко лубара-азбест и Образовни центар у Лазаревцу. После годину и по дана Скупштина Србије Законом о електропривреди јула године оснива ЈП Електропривреда Србије. На истеку те године Привремени управни одбор ЕПС-а формира ЈП РБ Колубара, чиме басен први пут добија статус јавног предузећа и враћа му правни субјективитет. Овога пута, у свом саставу Колубара има осам делова: Површинске копове, Прераду, Метал, Универзал, Грађевинар, Пројект, Угоститељство и Дирекцију. Наредно правно препакивање чекало је Колубару 23. новембра године, када је, Одлуком ЕПС-а, од јавног предузећа склизнула у привредно друштво са ограниченом одговорношћу, што је најнижи облик организовања и предвиђен је за фирме од 1 до 50 чланова. Истина, Басен задржава статус правног лица Илустрација: Милан Гамбелић и припадају му четири огранка: Површински копови, Прерада, Пројект и никада активиран део Валоризација техногених сировина. Када је већ доведена у овакав положај, сматрали су они који су кројили судбину Колубаре, није јој био неопходан ни Статут, као основни правни акт. Рударски басен је до те мере обесправљен да улогу његовог органа управљања (скупштине) преузима Уп равни одбор ЕПС-а, а предвиђено је да овлашћења из надлежности скупштине по неким питањима могу вршити овлашћени представници оснивача. Већ дуже време и овај орган функционише са једним уместо три члана. Наводно, никако да буду изабрана остала два овлашћења. Интересантно је да о статусним одлукама које су суштински мењале, не само правни и економски положај Колубаре, него и судбину фирме, нико није налазио за сходно да године консултује органе управљања и раднике. Тако ће остати парадоксално да ови органи нису донели ни једну одлуку у вези тако крупних промена. Да подсетимо, Рударски басен је, сем у кратком периоду, имао правни субјективитет и била је обавеза да се његови органи изјасне о таквим променама. О уважавању предлога и сугестија Колубаре није било ни говора. Залуд су стручна мишљења из Басена упућивана на разне адресе, они који су замислили како ће да узму меру Рударском басену, правили су се глуви и слепи. У таквим околности ма логично је што се није обраћала паж ња ни на интерес запослених у овом предузећу. Тако је држава према Колубари дуже време показивала два лица. Једно је служило за јавне наступе државних функционера, којим се Колубара величала и указивало на њену пресудну улогу у ги бањима 2000-тих и одр жавању спремности енергетског система, а са друге стране, далеко од јавнос ти кројен је (не)прикладан статус и уведено старатељство. Ипак, остаје нејасно: Зашто је држави и у чијем интересу потребан правно немоћни привредни гигант којем је искључиво намењена улога да остварује планове производње и прераде угља. Генерални директор ЕПС-а је за крај ове године најавио нове организационе промене. С обзиром да је померена и приватизација делова енергетског сектора, биће то прилика да се у мирнијој атмосфери измени и неприкладан правни оквир за Колубару. Мирослав Живановић БРОЈ Август

4 људи и догађаји 4 Прве кадровске промене Именовањем новог директора РБ Колубара Небојше Ћерана дошло је до првих кадровских промена у привредном друштву, иако још увек нису постављени сви челни руководиоци техничке и економске струке рударског басена. За заменика директора именован је Владан Радовановић, дипл. рударски инжењер, који је до 27. јула био технички директор Копова. За помоћника директора за правне послове РБ Колубара именована је Гордана Дражић, дипл. правник, која је до 28. јула радила на пословима руководиоца Сектора правних и општих послова ТЕ Никола Тесла. Бивши директор РБ Колубара мр Владан Јовичић, дипл. рударски инжењер, именован је за извршног директора привредног друштва. Милован Обрадовић, дипл. рударски инжењер, који је био заменик директора, именован је за пројект-менаџера прве групе. Бранко Јовановић, дипл. правник, који је био помоћник директора за правне послове, добио је радно место пројектменаџера друге групе. Највећи губици у ЕПС-у Јавна предузећа у Србији су године остварила губитак од 52,9 милијарди, што је преко четири пута више од добити која износи 11,4 милијарде динара. Остварена добит 11 јавних предузећа чини свега 3,8 одсто добити привреде. Најрентабилнији је био Телеком Србија са 48,9 одсто добити јавних предузећа, односно 1,9 одсто добити привреде. По пословном успеху следе Пошта Србије и Аеродром Никола Тесла. Најнерентабилнија је Електропривреда Србије са 46,5 одсто губитака, односно 7,3 одсто укупних губитака привреде Србије. Иза ЕПС-а следе Железнице Србије са 30 одсто губитака. Кумулирани губитак јавних предузећа износи 371,8 милијарди динара, што је 38 одсто укупног прихода јавних предузећа. Највећи кумулирани губитак имају ЕПС-200 милијарди и Железнице Србије 110,4 милијарде динара, што је 83,5 одсто укупног губитка јавних предузећа у Србији. Ове податке је саопштио Републички фонд за развој после вишемесечних истраживања. Инвестиције будућност рударства Поводом 6. августа Дана рудара Србије Министарство рударства и енергетике огласило се саопштењем у коме се истиче да је приоритет овог министарства реформа рударског сектора и успешан завршетак процеса транзиције. Будућност рударства је у новим инвестицијама, у отварању нових рудника и нових радних места, у повећању продуктивности, већој социјалној сигурности и бољим радним условима, уз примену знања, светских стандарда и модерне технологије каже се у саопштењу. Афирмација институције конкурса Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић упутио је друго писмо радницима ЕПС-а и привредних друштава, настављајући добру праксу да непосредно комуницира са запосленима. Уз честитке новоизабраним директорима, Марковић наглашава да је улога директора да буду визионари, стратези и добри организатори у реализацији заједничких циљева. Избором нових директора није исцрпљена институција конкурса, а добар део оних који овом приликом нису могли бити изабрани препознати су као потенцијал за остале најважније функције у компанији. Да би се остварила пословна ефикасност ЕПС-а формиран је консултантски тим који утврђује стратегију предузећа, организацију људских ресурса и др. За екологију 30 милиона евра До 10. септембра траје конкурс Европске уније намењен еколошким иновацијама које се односе на промену образаца производње и потрошње, на развој технологије, производа и услуга које доводе до смањења негативног утицаја на животну средину. Циљ еко-иновације је повезивање истраживања, развоја и ко мерцијализације иновација из области заштите животне средине. Позив је отворен за сва правна лица, из приватног и јавног сектора и обухвата поред чланица ЕУ и потенцијалне кандидате, међу којима је и Србија. Вредност буџета за 40 еколошких пројеката износи око 30 милиона евра. Пројектне активности могу максимално да трају 36 месеци, са почетком реализације март април године. Предност при додели средстава имаће сектори који могу да пруже значајно побољшање животне средине у свом радном окружењу. Припремио: М. Ђоковић Амбасадор Јапана у Колубари Амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки посетио је, 20. августа, Лазаревац. Том приликом он је најпре разговарао са Бранком Борићем, председником градске општине Лазаревац, а потом и са Владаном Радовановићем, замеником директора Рударског басена Колубара. Гост из Јапана у Лазаревцу је боравио у оквиру манифестације Година Јапана у Србији, а прву посету Лазаревцу искористио је и за обилазак површинског копа Поље Д. Разговор о актуелном тренутку РБ Колубара био спонтан и садржајан. Домаћини овог сусрета ( Радовановић и директор копа Милан Петровић) упознали су госта из Јапана са досадашњим развојем овог копа и плановима за његов даљи развој. М. Т. КОЛУБАРА

5 РАЗГОВОР СА НЕБОЈШОМ ЋЕРАНОМ, ДИРЕКТОРОМ РБ КОЛУБАРА Тешко бреме лошег пословања наш интервју Озбиљни проблеми са ликвидношћу очекују Колубару крајем ове године због пробијања на најзначајнијим позицијама финансијског пословања и дугогодишњег преноса обавеза из године у годину. Од августа за закуп помоћне механизације издвајаће се 4-5 пута мање средстава него на месечном нивоу прошле године. Код Министарства финансија на тумачењу сви релевантни акти о пословној сарадњи између Колубаре и издвојених предузећа. Груб попис домаћинстава и форме уговора које се нуде Вреочанима рађени током августа, а почетком септембра разговараће се о динамици осталих активности везаних за пресељавање. Припремају се нови уговори о раду и описи послова за менаџмент Колубаре. Ограђивање од текстова у штампаним медијима који су ситуацију у Колубари приказивали сензационалистички П осле месец дана од када је изабран за директора Небојша Ћеран, стручне службе Колубаре су највећим делом сагледале тренутно стање финансијског пословања на основу кога су предузете мере да се трошкови који су драстично пробили планиране износе, обуздају и врате у предвиђене оквире. За лист Колубара Ћеран говори о разлозима зашто су неке ставке толико измакле контроли, драстичном кресању средстава за закуп помоћне механизације, креирању нових односа са ћеркама фирмама, новом прилазу у решавању пресељавању Вреоца, првим корацима на реорганизацији Дирекције и скором расписивању интерног огласа за попуну радних места у производњи. Српски медији су последњих дана претрпани текстовима и прилозима о РБ Колубара од којих су неки имали сензационалистички призвук. Углавном је извештавано о превеликим трошковима финансијског пословања. За неке ставке пословања нагласили сте да су направљена таква пробијања да су добрим делом потрошена средства планирана за целу ову годину. На којим ставкама су трошкови драстично пробијени и зашто? Наш тренутни проблем лежи у чињеници да су трошкови пословања бар на најзначајнијим позицијама пробијени у односу на план пословања за ову годину. То су позиције одржавања, инвестиција и закупа механизације. Међутим, морам да кажем да су средства планирана за ову годину за одржавање и инвестиције била недовољна, због утицаја светске економске кризе на нашу економију. Сматрам да је заиста било тешко и немогуће избећи пробијања ових позиција. На жалост, евидентно је да ћемо крајем године имати озбиљних проблема са ликвидношћу, колико због пробијања ових позиција у Снимио: Александар Рашин Небојша Ћеран финансијском плану, исто толико ако не и више услед преноса обавеза из године у годину. Исто тако Колубара је из прошле у ову годину пренела више милијарди динара неплаћених потраживања. Једном речју то је акумулација лошег пословања у дугом временском периоду. Слично се дешава и у другим деловима ЕПС-а, али се у Колубари најдрастичније испољило, због њеног обима и величине. У овом тренутку немамо потпуне податке колики су износи пробијања. Ових дана завршавамо ребаланс плана за ову годину. Покушаћемо, надам се и успети, да на уштедама код низа других позиција затворимо планско пословање у оквирима који су приближни задатим на почетку године. Ипак, имаћемо финансијских проблема због акумулираног губитка који се преноси из године у годину. У медијима се често помиње и сарадња РБ Колубара са приватним фирмама од којих је ангажована помоћна механизација, за шта је прошле године плаћено 4 милијарде 232 милиона динара. Да ли је било оправдано оволико ангажовање приватника и да ли сте планирали да смањите овај трошак? После непрофесионалних написа у једном броју штампаних медија, одлучио сам да не коментаришем трошкове у претходном периоду кад нисам ни био у Колубари и да будем паметан после битке, већ да говорим само о трошковима од августа ове године. Немогуће је руководити оволиком фирмом и истовремено се бавити њеном прошлошћу. Приступили смо озбиљној реорганизацији ове врсте послова, тако да очекујем да укупан ниво потрошње и закупа помоћне механизације бу де око 80 милиона динара месечно. Од августа трошкови ће бити 4-5 пута мањи него у истом месецу прошле године. Наравно, резултате предузетих мера, видећемо на почетку септембра. Треба имати у виду да је у све ово укључена је и помоћна механизација Колубара-Грађевинара и да РБ Колубара нема уговоре са приватним фирмама о закупу помоћне механизације. Изнајмљивање механизације вршиће се путем јавне набавке у току септембра. БРОЈ Август

6 У прошлом броју листа Колубара напоменули сте да је спорне, па је остало после наших стручних корекција, да се усагласе са МЗ Вреоци и СО Лазаревац до краја августа. Апелова- РБ Колубара имала проблем са ћеркама фирмама чији је оснивач држава и да су са некима од њих склапани нејасни ли смо на представнике Вреоца да се омогући спровођење грубог пописа и да најодговорнији људи овог места разговарају са уговори и стварани непрецизни односи. Појасните о којим фирмама и уговорима је реч и да ли су се ти проблеми негативно одразили на пословање Колубаре? При свему томе истакнуто је да се мора вратити клима поверења Вреочанима да се престане са сахрањивањем на месном гробљу. Можда је грубо рећи да је Колубара имала проблема са између Колубаре и МЗ Вреоци. Рударски басен ће настојати да ћеркама фирмама, али је тачно да сам затекао непрецизне уговоре и најасне пословне односе између Колубаре као бившег односи на што квалитетније снабдевање водом за пиће места и обезбеди услове за што бољи живот Вреочана. То се, пре свега, оснивача и ових фирми. Министарству финансија послали спречавање еколошких проблема. Једном речју, учинићемо све смо све релевантне акте у тој области на тумачење, јер желим да се у што је могуће краћем року побољшају услови живота у да чујем њихово мишљење како даље треба радити са ћеркама Вреоцима. Наравно неке од њихових захтева ћемо урадити одмах, а неки траже активности на дужи рок. Сматрам да је овај фирмама да ли на основу Закона о набавкама или одлуке Владе Србије о оснивању тих предузећа, у којој се помиње и тај директан уговарачки однос. Чињеница је да су Колубара и издвојена је што је помућено поверење грађана Вреоца у то колико су ЕПС састанак са представницима Вреоца био користан. Разумљиво предузећа у незгодном међусобном односу. Ушло се у процес и Колубара заиста одлучни и спремни да ураде пресељавање реструктурирања ЕПС-а, а онда је држава преузела оснивачка вреочких породица и измештање гробља онако како је договорено. Потпуно је разумљиво и нереално очекивати да неко има права над фирмама ћеркама и тако померила одлучивање о њима ван Рударског басена. Колубара је заинтересована шта се 20 година разумевања за вашу причу о исељавању а да при томе дешава у овим фирмама, зато ћу тражити подршку да Рударски не показује јасне намере. Мислим да ће се јасне намере и жеље басен има већа права одлучивања преко својих представника у показати тек када Колубара почне да исплаћује авансе како издвојеним предузећима. Ако већ морамо да имамо неку врсту је предвиђемо. Договорили смо се да о динамици активности друштвене одговорности према овим фирмама, да бринемо о око пресељавања разговарамо са представницима МЗ Вреоци томе како ће оне да опстану, онда бар имамо елементарна права почетком септембра. да учествујемо у неким одлукама од значаја за њихову судбину. При свему овоме не доводим у питање да оснивачка права недостатке у погледу места и улоге Дирекције Колубаре. О Констатовали сте, исто тако, организационе пропусте и остају у Влади Србије. Људе из Колубаре држава треба да изабере у руководне органе ових фирми, како би се појачао наш Дирекција? којим недостацима је реч и у ком смеру ће се реорганизовати утицај. Исто тако не сме се дозволити, примера ради, масовно На новом начину организовања Дирекције Колубаре запошљавање у издвојеним фирмама и нерационалност, а да се се већ ради. Припремају се нови уговори о раду и нови описи послова за менаџмент Колубаре. Намера ми је да се укину очекује од Колубаре да обезбеди посао за измиривање тако нерационалног понашања. места помоћника директора, а отворе радна места директора дирекција. То се не ради тек да би променили називе радних места, него да се у оквиру тога измене и уговори о раду и документи о преносу овлашћења, у којима ће се јасније него до О Колубари сензационалистички сада прецизирати места и одговорности тих функција. Неприродно је да, примера ради, у опису посла у оквиру садашње Пре него што је одговорио на питања за лист Колубара, директор Небојша Ћеран желео је да се осврне на Дирекције доминирају изрази: координира, прати, организује... писање медија о РБ Колубара претходних недеља. Ти појмови ће бити замењени новим: руководи, одговара и слично. Самњиће се број директора, јер је природа посла таква. Организација Дирекције ће бити постављена тако да се - По мом мишљењу било је пристојних и мање пристојних, професионалних и мање професионалних онемогући прављење трошкова, да се отвори налог и покреће писања. Желим да се оградим од неких текстова у којима процедура за набавку, склапају уговори на више места у Колубари. Убудуће целокупна процедура мораће да прође кроз су заиста штампани медији покушавали да ситуацију у Колубари прикажу на сензационалистички начин. Дирекцију да би се извршило реално и озбиљно праћење и контрола трошкова. То се односи и на остале послове у области Они су се превише фокусирали на неке проблеме у производње, инвестиција, правног сектора, заштите на раду, Рударском басену у смислу појачавања сензација, а мање заштите животне средине. Истовремено, расписаћемо конкурс су били спремни да реално пишу о послу и о стварној за директора за људске ресурсе, у намери да се, пре свега, бољим ситуацији у Колубари нагласио је Ћеран. упошљавањем радника Колубаре смањи број услуга, а истовремено обезбеди сигурнија будућност запослених. Да ли су, у међувремену, беспослени радници добијали Уз констатацију да је питање Вреоца судбинско не само за конкретне понуде за одређене послове у другим деловима Рударски басен, него и за енергетику Србије, најавили сте да Колубаре како сте најавили? ће Колубара убрзо изаћи пред Вреочане са пресеком стања Наравно, припремају се интерни огласи за попуну радних и планом динамике конкретних послова на пресељавању. места у производњи који ће ускоро бити расписани. Сугеришем Како су Вреочани прихватили Вашу понуду? запосленима који нису довољно упослени да озбиљно размисле Пре пар дана са представицима Вреоца разговарали су, први и конкуришу за ова места. пут од када сам изабран за директора Колубаре, представници Министарства енергетике, Скупштине општине Лазаревац и ганизација будући да је Рударски басен једини део ЕПС-а Да ли се у Колубари ради нова систематизација и ор Рударског басена. На састанку смо се договорили о принципима који нема ова два документа? даље сарадње и да идемо корак по корак у погледу пресељавања. После именовања директора за људске ресурсе покренуће Сложили смо се да је завршетак грубог пописа домаћинстава у се питање нове систематизације и организације. То је процес који ће се отворити по завршетку годишњих одмора. Нема Вреоцима уско грло које морамо да решавамо током августа. Стручним службама је наложено да убрзано раде и током викенда и продужено како би попис био што пре завршен. Форме организације и систематизације. ниједног разлога да Колубара остане једина у ЕПС-у без нове неких уговора који се нуде грађанима Вреоца такође су биле Разговор водио: Мирослав Живановић 6 КОЛУБАРА

7 ПРЕСЕЉЕЊЕ ВРЕОЦА НА (НОВОЈ) ПРЕКРЕТНИЦИ Од пројекта се не одустајe У Колубари верују да се проблеми могу решити корак по корак, а Вреочани чекају да речи буду потврђене на делу. Уверен сам да ће са почетком исплате аконтација престати сахрањивање на месном гробљу каже Небојша Ћеран, директор Колубаре Уовом тренутку је најважније да Електропривреда Србије, тј. Колубара, јасно покажу грађанима Вреоца да се није одустало од пројекта пресељења Вреоца и да имају намеру да то ураде брже и ефикасније него до сада рекао је Небојша Ћеран, директор РБ Колубара, након састанка са представницима ГО Лазаревац и Савета МЗ, 6.августа, на коме се разговарало о актуелним проблемима у вези овог пројекта и најважнијим наредним активностима. Нови директор Рударског басена је у обраћању новинари ма рекао да је у Колубари направљен ваљан пресек стања пројекта Вреоци и да је пред своје саговорнике изашао са јас ним ставом по питању првих активности које је неопходно реализовати. Колико данас ћу издати налог људима који обављају попис да своје послове раде и викендом и продужено током дана и да покушају да активности на грубом попису заврше до краја августа казао је Ћеран. Убудуће редовни контакти Договор је да убудуће овакве састанке одржавамо месечно. Оно што могу гарантовати то је да нисам неозбиљан и нећу људе замајавати. Ставови Колубаре по питању пројекта Вреоци ће у будућности бити потпуно јасни и прецизни, а оно што је данас вредно рећи је да се од пројекта не одустаје нагласио је Небојша Ћеран након разговора у СО Лазаревац. С. М. Нешто раније, на трећој седници Одбора за праћење пресељења Вреоца, 4. августа, размотрена је информација Службе за експропријацију Површинских копова о обезбеђењу доказа у КО Вреоци (тзв. грубом попису) и констатовано да се са овим послом касни, те да је потребно да се утврди чвршћи терминплан активности на реализацији пројекта. Како се наводи, од 23. марта до 3. августа пописано је 518 до маћинстава, 139 власника непокретности одбило је попис, а у 20 предмета попис није био могућ због нерешених имовинскоправних односа. У четири случаја не постоје докази да су власници примили обавештење о тзв. грубом попису. Процењује се да је преостало да се попише имовина још око 200 вреочких домаћинстава. У информацији се још наводи да из разлога даље градње власника непокретности постоји значајан број одбијених пописа, мада се уочава смањење интензитета даље градње, да проблем представљају бројни нерешени имовинско-правни од носи, а да додатне тешкоће причињава и чињеница да се већ касни са реализацијом програма пресељења, због чега власници инсистирају на прецизном термину експропријације њихових непокретности. Констатује се и да су све чешћа питања када ће бити поднети предлози за експропријацију у зони Поља Д и коридора (за измештање Ибарске магистрале) и када ће почети исплата аконтација. Након разговора у Скупштини општине, који су сви учесници оценили као врло значајан и за поновно успостављање ме ђусобног поверења, најављено је да ће се о исплати аконтација разговарати на наредном тројном састанку, почетком септембра. По речима Небојше Ћерана, ускоро ће бити нађено решење за примедбе из Вреоца на предложене моделе уговора о условима пресељења, да би они већ у току августа могли да буду понуђени грађанима. Председник Савета МЗ Вреоци Радосав Радоњић је рекао да су охрабрени најавама да ће се решити проблеми живљења у Вреоцима, пре свега са пијаћом водом, али да очекују да та уверевања виде на делу и још једном децидно рекао да ми инсистирамо на закључку да се не може почети са ексхумацијом док се не исплате аконтације и регулише питање уговора за сва домаћинства која хоће да се селе и да се проблем забране сахрањивања у Вреоцима може решити само сигурним гаранцијама за реализацију пројекта пресељења. На питање да ли због овога може доћи до новог кашњења са проширењем Поља Д на зону гробља, директор Колубаре је одговорио да је свестан значаја пројекта Вреоци за испуњавање електроенергетског биланса Србије и опстанак хиљаде радних места у Колубари наредних година, те да зато нема компромиса да ли то треба радити или не. Не спорећи да ће бити проблема који се данас не могу предвидети, он је рекао да се у решавању сложених и дуготрајних процеса мора ићи корак по корак и не сме дозволити да нам дрво заклања шуму. Ако знамо да ће нам се појавити проблем у новембру (планирани почетак ексхумације, прим.а.) хајде да о томе попричамо, али немојмо да нам то ремети редослед корака у августу. Данас смо сконцентрисани на прве наредне кораке и уверен сам да ћемо их реализовати. Покушајмо једним другачијим приступом да људе убедимо да више не врше сахрањивање у Вреоцима јер сам уверен да ће то бити ефикасније него ово што се до сада радило. Уверен сам да када ЕПС крене исплату аванса и покаже својим новчаним учешћем да тај проблем жели да реши, да ће и грађани Вреоца прекинути са сахрањивањем на месном гробљу рекао је Ћеран. С. Младеновић Заједнички закључци Представници ГО Лазаревац и МЗ Вреоци у Одбору за праћење пресељења Вреоца тврдили су да кашњење са обезбеђивањем доказа и исплатом аванса код грађана ствара сумњу у одрживост пројекта пресељења, док су чланови Одбора из Колубаре оценили да се у сложеним условима груби попис одвија успешно, а да разлози за угроженост пројекта леже и у непотребном ометању неких активности од стране Савета МЗ и у бесправној градњи. Ипак, на седници Одбора, одржаној 4. августа, закључено је да сви учесници у пројекту, у циљу реализације пресељења Вреоца и гробља у одрживим роковима по Плану пресељења, сачине план активности до краја године и са њим упознају грађане. Како је РБ Колубара још почетком маја поднела захтев грађевинској инспекцији да изврши контролу објеката изграђених на подручју за експропријацију, Одбор је, с обзиром на очекивани знатан утицај бесправне градње на реализацију пројекта, закључио да се у што краћем року организују стручни састанци на ту тему. С. М. БРОЈ Август

8 инвестиције 8 СЛОБОДАН МИТРОВИЋ, ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА ДИРЕКЦИЈЕ ЗА СТРАТЕГИЈУ И ИНВЕСТИЦИЈЕ ЕПС-А Уложено 11,6 милијарди динара Остварено 48 одсто плана инвестиција за прву половину ове године. Договорено да актуелизација редукованог плана буде урађена до краја месеца Недавно извршен полугодишњи пресек инвестиционих улагања у Ел ектропривреди Србије био је повод за разговор са Слободаном Митровићем, помоћником директора Дирекције за стратегију и инвестиције ЕПС-а, који је за наш лист изнео податке о најзначајнијим улагањима планираним за ову годину, како у Колубари, тако и на нивоу читавог ЕПС-а. Електропривреда Србије планирала је да током ове године у инвестиције уложи укупно 39 милијарди 900 милиона 200 хиљада динара. Највећи део те суме 22 милијарде 965 милиона 100 хиљада биће средства ЕПС-а. Очекује се да вредност донација буде милијарду 805 милиона динара, а да преко кредита буде обезбеђено 12 милијарди 503 милиона 700 хиљада динара. Затим, вредност износа обезбеђеног преко наплате еколошке таксе требало би да буде 723 милиона, а ту је и милијарду 903 милиона 400 хиљада динара, колико износе средства која ће бити обезбеђена преко потрошача. Који су најзначајнији инвестициони захвати у овој години и колика је њихова финансијска вредност? Један од највећих пројеката је пресељење насеља Вреоци, за које ће бити издвојено 3,45 милијарди динара, а које ће финансирати Електропривреда Србије. ЕПС ће, такође, финансирати и други део ревитализације ТЕНТ-а А6 (у 2010.), што ће коштати око две милијарде динара, затим, капитални ремонт ТЕНТ-а Б2 (950 милиона динара), као и реконструкцију Термоелектране Костолац Б2 (такође 2010.), за шта ће бити обезбеђено 2,1 милијарда динара. ЕПС ће делом финансирати и припреме за кретање другог БТО система на Тамнава-Западном пољу (са 140 милиона динара), док ће други део средстава неопходних за овај пројекат (3,67 милијарди динара) бити обезбеђено преко кредита. Делом путем кредита 2,68 милијарде динара (руски аранжман), а делом средствима ЕПС-а, (151 милион динара) биће Снимио: Александар Рашин Слободан Митровић извршена и ревитализација Хидроелектране Ђердап. Ревитализација Хидроелектране Бајина Башта коштаће ЕПС 584,1 милион динара, док ће помоћу кредита бити набављено још 607,2 милиона. Кредитима ће бити финансирана и реконструкција млинова на ТЕНТ А3, 4 и 5, што је инвестиција вредна 340 милиона динара. У којој мери су испуњени планирани обим и финансијски план инвестиција за прво полугодиште ове године? За период од јануара до јула укупно је ангажовано 11 милијарди 617 милиона 821 хиљада динара, а планирана средства износила су 20 милијарди 432 милиона 200 хиљада, што значи да је проценат остварења плана 48 одсто. Узрок ниског процента реализације је то што већи број великих набавки, због припрема тендерске документације, почиње у другој половини године. С обзиром да је у првом кварталу ове године у Колубари утрошено 2,2 ми лијарде динара, и то искључиво за ин вестиције првог реда, да ли су обезбеђена средства за остала инвестициона улага ња? Годишњи програм пословања ЈП ЕПС за годину, са редукованим планом за техничке програме (инвестиције, ремонтно и текуће одржавање, основна средства и научно - истраживачки рад) усвојен је на седници Владе Републике Србије 23. јула, и објављен у Службеном гласнику дан касније. Међутим, нису остварене полазне претпоставке за остваривање тог Плана, а то се првенствено односи на планирану динамику повећања цене електричне енергије. Уз то, постоје и додатне отежавајуће околности (последице светске економске кризе и очекивани проблеми у наплати потраживања за испоручену електричну енергију), па су морале да буду предузете посебне мере да би се ублажиле наведене потешкоће. Упркос томе, ЕПС ће, одређивањем приоритетних послова, обезбедити средстава за несметано настављање свих започетих и неопходних активности на инвестиционим улагањима и одржавању површинских копова у Рударском басену Kолубара, и ове, као и претходних година. У вези са тим, 11. августа одржан је састанак пословодства ЕПС-а са директорима привредних друштава на коме је донет закључак да је неопходно да буде извршена актуелизација редукованог Плана инвестиција за годину по програмима, позицијама и изворима финансирања. Сва привредна друштва, па и Колубара, мораће до 20. августа да доставе ЕПС-у актуелизацију редукованог Плана инвестиција по првом приоритету и то по програмима, позицијама и изворима средстава за финансирање инвестиција, као и месечну и кварталну динамику реализације инвестиција до краја године. С обзиром на беспарицу и економску кризу, да ли је ЕПС решио проблем како доћи до новчаних средстава којима би се испунио планирани обим инвестиција? Електропривреди не преостаје ниш та друго него да се понаша у овиру предвиђеног редукованог Плана инвестиција за ову годину и јасно одреди и искаже приоритете у извршењу динамике послова који ће му омогућити несметано ос тваривање планираног потребног биланса Републике Србије у овој и идућој години. У ЕПС-у је договорено да се о начину трошења сваког инвестиционог динара добро води рачуна. Каквим контролним механизмима је предвиђено да се прати како се троше средства? Придржавање Годишњег програма пословања ЈП Електропривреда Србије за годину и актуелизације коју ћемо урадити до краја месеца, најбољи је контролни механизам трошења инвестиционих средстава. А. Станић КОЛУБАРА

9 Бесправна градња на подручју РБ Колубара Инспекција затрпана пријавама У последњих годину и по регистровано да је 33 домаћинства градило нелегално, а у питању је око 200 објеката Одељење за инспекцијске послове лазаревачке општине утврдило је да је од почетка године па до данас на подручју Рударског басена Колубара бесправно градило 33 домаћинства. На територији катастарске општине Велики Црљени нелегално се градило 18, у Цветов цу два, Вреоцима седам и Барошевцу шест домаћинстава. Укупан број нелегално изграђених објеката је око 200. Овде није реч, како смо установили, о објектима у оквиру и у непосредној служби домаћинства већ се они налазе на лединама и по шумарцима, наменски грађени на удару багера да би се наплатили приликом експропријације рекао нам је Жарко Мишељић, начелник Одељења за инспекцијске послове у лазаревачкој општини. На терен смо излазили по пријавама које су стизале из Колубаре а о утврђеном стању и решењима извештавали смо пословодство и правну службу Рударског басена каже Мишељић и додаје да је са овим подацима упознао и новог директора Колубаре и представнике општине на недавно одржаном заједничком сас танку о проблему исељавања Вреочана и бесправној градњи. Сви случајеви у поменутим катастарским општинама су у поступку решавања. Донето је 12 коначних решења која још нису постала правоснажна а у три случаја су нелегални објекти срушени. Начелник истиче да ово што је урађено у прошлој и првој половини ове године је зрно у песку обзиром да дивља градња цвета годинама уназад а да инспекцијска служба нема ПРЕСЕЉЕЊЕ ГРОБЉА У МАЛОМ БОРКУ Радови на пресељењу гробља у Малом Борку због напредовања рударских радова завршени су половином јула. Исељена су сва гробна места, а дорада и монтирање споменика трајали су током августа. Током осам и по месеци обављено је ексхумација и посмртни остаци похрањени су на гробља у Лајковцу и Јабучју. Одбор за пресељење гробља на изјашњавање је позвао 244 стараоца. Председник Одбора Благоје Алексић каже да посао не сматрају још завршеним јер су, због сигурности, увели контролну фазу. Она подразумева контролу међупростора на којима није вршено ископавање. Терен је рашчишћен и поравнат, машинама је пређено преко површинског слоја и том приликом нађено осам споменика који су пали пре отпочињања радова. Око 20. августа планирано је георадарско снимање терена, трајаће 5-6 грађевинског инспектора и да тај посао, поред дужности начелника, он сам обавља. Очито је и да инспекторски посао није много ни примамљив јер је све чешћа пракса да су инспекцијски службеници, приликом увиђаја, изложени не само вербалним већ и физичким нападима, напомиње наш саговорник. Нелегалан објекат у Барошевцу Подсетимо и да је уз сваки план раз воја, односно ширења површинских копова Колубаре следила и одлука Скупштине општине Лазаревац о забрани градње на том подручју. Међутим, она се најчешће није поштовала због недовољне контроле њеног извршења која је изоста јала из много разлога од кадровских и финансијских до политичких. Д. Аћимовић Контрола урађеног Захваљујући доброј организацији и тимском раду посао завршен два и по месеца пре рока Снимио: Александар Рашин дана и уколико буде потребно вршиће се прекопавање после снимања. Завршетак радова знатно пре рока последица је добре организације. Потенцијалне проблеме анализирали смо до детаља и настојали да унапред проникнемо шта све може бити разлог одлагања, тако да смо проблем могли да сачекамо спремни. Све стране у Одбору понашале су се као део тима који треба да заврши посао рекао је Благоје Алексић. Према речима Алексића велики допринос добро урађеном послу дала је и одлична сарадња са извођачем радова ЈКП Градска чистоћа из Лајковца. Пословођа Зорица Антонијевић у раду је ишла знатно изнад планираног просека да би анулирала кашњења због лоших временских услова и других негативних утицаја. Задовољан је и сарадњом са општинским органима Лајковца, конкретно комуналне инспекције. С обзиром на организацију, посао је могао да бу де завршен 20. јуна, али је због одржавања Универзијаде крај пролонгиран. Пресељење гробља у Малом Борку био је први посао ове врсте у Колубари, веома деликатан и осетљив. Искуства која су стечена биће драгоцена помоћ у следећем оваквом пројекту, у пресељењу гробља у Вреоцима. Благоје Алексић водиће и тај пројекат. М. Димитријевић БРОЈ Август

10 пословање и производња 10 ШЕСТОМЕСЕЧНО ПОСЛОВАЊЕ КОЛУБАРЕ Губитак око милијарде Изостало планирано повећање цене електричне енергије П рема шестомесечном Извештају о пословању Рударског басена Колубара, који је недавно усвојен од стране Скупштине Привредног друштва РБ Колубара, план производње угља за период јануар-јун остварен је са више од 99 одсто (ископано је 13,8 милиона тона), док је производња откривке већа за скоро 14 одсто у односу на план (износи 34,18 милиона кубика чврсте масе). Упркос добрих производних резултата изостао је очекивани ефекат на финансијски резултат јер је изостало најављивано и првобитно планирно повећање цене електричне енергије. За првих шест месеци ове године Рударски басен Колубара остварио је губитак (пре опорезивања) у износу од 1,06 милијарди динара. На основу остварене производње и реализације угља као и осталих производа и услуга, током извештајног периода остварен је укупан приход од 15,8 милијарди динара. Он је за око 2 одсто мањи у односу на остварени укупни приход у истом периоду прошле године, док у односу на годишњи план ово остварење износи 49 одсто. Просечна цена угља за термоелектране остварена је у износу од 1.073,46 динара по тони за просечно остварену топлотну вредност од Кј/кг. За период јануар-јун текуће годи не укупни расходи Рударског басена износили су 16,9 милијарди динара, што чини 49 одсто расхода планираних на годишњем нивоу, док су у односу на исти период претходне године већи. У структури укупних расхода највеће учешће од скоро 31 одсто имају трошкови запослених, амортизација чини 18 одсто, текуће и инвестиционо одржавање 16, обававезе према држави 9, набавака електричне енергије 4, трошкови материјала и горива 3 одсто, остали пословни расходи (закуп механизације и транспортних средстава, спонзорство, донације, хуманитарне и спортске активности, реклама и пропаганда, репрезентација) 10 одсто, финансијски расходи 4 одсто... Посматрајући кретања појединих пословних расхода у односу на годишњи план може се констатовати да поред ве ћине расхода, који су у границама планираног, поједини расходи имају прекорачења. Код трошкова укупног одржавања оно је за 22 одсто веће у односу на шестомесечни план, а у структури трошкова одржавања највеће прекорачење је код трошкова текућег одржавања и то за 19 одсто у односу на годишњи план. То практично значи да су за шест месеци потрошена сва средства предвиђена Годишњим програмом пословања за ову годину. Такође, због промене пореских стопа код трошкова за грађевинско земљиште, у првих шест месеци утрошено је 69 одсто од годишњег плана. Поред прекорачења, неке категорије пословних расхода имају тенденцију смањења у односу на плански оквир. Смањења су условљена делом због наредбе генералног директора ЕПС-а о ограничењу раста расхода за првих шест месеци, а делом и због предузетих мера уштеда и рационализације које је предузео мена џ- мент Колубаре. То се пре свега односи на издатке за одређене намене као што су трошкови репрезентације (потрошено 28 одсто у односу на годишњи план), трошкови рекламе и пропаганде (утрошено 34 одсто од годишњег плана) и трошкови спонзорства и донаторства (износили су 28 одсто од годишњег плана). Крајем јуна у Рударском басену је било запослено радник, што је за 137 мање у односу на крај претходне године. У првих шест месеци ове године запослено је 78 нових радника, а радни однос је престао за 215 запослених (од тога за 182 радника престао је радни однос по Закону и решењима ПИО). Исплаћена чиста просечна нето зарада по запосленом у првих шест месеци износила је динара и већа је за око 10 одсто у односу на исти период прошле године. М. Радосављевић Јулска производња угља У Рударском басену Колубара у јулу је ископано преко 2,5 милиона тона лигнита, што је за два одсто више од плана. Према информацијама добијеним од Службе за координацију производње Колубаре, због проблема везаних за експропријацију у Вреоцима, форсирана је производња лигнита на тамнавским коповима, тако да су оба копа на Тамнави пребацила планове у јулу. Тамнава-Западно поље, са произведених 956 хиљада тона угља, пребацила је план за око 32 одсто, док је коп Тамнава-Источно поље са про изводњом од 375 хиљада тона лигнита остварила пребачај плана од близу два одсто. Поље Д је дало 1,1 милиона тона угља или 92 одсто планираних количина. Поље Б је са ископаних 116 хиљада тона лигнита план остварило са 58 одсто. Јулска производња откривке на површинским коповима Колубаре износила је преко пет милиона кубика, што је за око десет одсто више од плана. Посматрано по коповима, највећа количина чврсте масе, преко два милиона кубика, откопана је на Пољу Д, чиме је план остварен са 71 одсто. Највећи пребачај плана на откривкци остварио је коп Тамнава-Западно поље са откопаних око 1,9 милиона кубика чврсте масе, што представља номинални пребачај плана за 171 одсто. На Пољу Б је откопано и одложено близу 418 хиљада кубика јаловине, чи ме је план пребачен за 27 одсто. На Пољу Велики Црљени произведено је 603 хиљаде кубика откривке, што је нез натно изнад билансних количина. Д. В. Производња Прераде Укупна производња Прераде током првих седам месеци ове године износила је нешто преко 8 милиона 388 хиљада тона лигнита, што је за око три одсто мање од планираних 8 милиона 665 хиљада. Укупна произ водња у току јула такође је била испод очекиване, и то за око 13 одсто, и износила је око милион 200 хиљада. У том периоду, најуспешнији погон била је Топлана, која је план премашила за 40 одсто уместо очекиваних , произвела је више од тона паре. Незнатан пребачај плана (око три одсто) забележили су и Мокра сепарација и Железнички транспорт, који су произвели и превезли око тона угља. Сушара је током јула, уместо планираних , осушила око тона лигнита, док је Сува сепарација произвела нешто више од тона, што је око 88 одсто од планираних милион 139 хиљада. А. С. КОЛУБАРА

11 СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА У РБ КОЛУБАРА Потврђена сертификација Званична додела сертификата почетком септембра Рударски басен Колубара, 13. јула, примио је уверење о добијању сертификата ISO 9001 и ISO 14001, док се званично уручење очекује у првој недељи септембра. Тим поводом разговарали смо са Дејаном Зекићем, помоћником директора Колубаре за квалитет. Шта за Вас лично представља добијање сертификата ISO 9001, посебно када се имају у виду специфичности Колубаре? Морам искрено признати да сам на пионирском путу увођења система менаџмента квалитетом у организацији као што је Колубара наилазио на проблеме пред којима је било лакше поклекнути него их пребродити. Али, базирајући свој рад кроз тимски и уверење да смо на правом путу додатно ми је јачало жељу да истрајемо до краја. Изузетно сам задовољан што сам са неколицином својих колега из свих делова Колубаре овакав пројекат довео до краја. Добијени сертификат као најважнији показатељ постојања система менаџмента квалитетом од реномираног сертификационог тела Bureau Verita обавезује, како менаџмент, тако и све запослене да у будућности побољшавају систем са циљем да наша организација буде што ефективнија и ефикаснија. Како посматрате систем управљања квалитетом? Он представља усклађену радну структуру која функционише у организацији и обухвата ефективне инжењерске и менаџерске методе ради постизања најбољих начина узајамне повезаности особља, опреме и информација у циљу задовољства корисника и запослених у погледу квалитета производа и услуга и смањења трошкова пословања. Систем менаџмента квалитетом треба посматрати као стратешки проблем који треба решавати кроз појмове као што су: планови, циљеви, реализација постављених циљева, контрола, перманентно образовање, следљивост, документованост. Шта је неопходно за успешно одржавање овог система? Пре свега су потребни значајни ресурси, а то значи добро и стално едуковано руководство, добро урађена организациона структура са правилно одабраним људским ресурсима и наравно финансијски ресурс који је неопходан за константно развијање и праћење промена на тржишту и у самој организацији у циљу обуке што већег броја запослених и унапређења технолошких система. Наравно, кључни фактори за доношење менаџерских Курс рачунара прошло 75 радника Светска економска криза и рационализација трошкова није заобишла ни област образовања кадрова у Рударском басену Колубара. Иако је, рецимо, за ову годину била планирана обука око 604 радника за рад на рачунарима, у првој половини године курс је прошло само 75 радника и то по плану из прошле године. Како се очекује, ускоро би требала да се настави планирана обука. Иначе, од почетка године, као што је уобичајено, ос пособљавање по програму заштите на раду организовано је за радника и за исто толико по програму противпожарне заштите. М. Р. Снимио: Милан Цвијетић Дејан Зекић одлука су информације које морају бити засноване на потпуном дефинисању проблема који би уз помоћ примене метода и техника били успешно решавани. На који начин се примена стандарда ISO 9001 одражава на укупну организациону структуру? Применом стандарда повећава се квалитет сваке организационе структуре, тако што се организација труди да елемен те производње правилно постави, усклади и усмери на оства ривање оптималних резултата, уз рационално коришћење свих ресурса, а пре свега људског рада и средстава производње. Самим тим сви имају користи, од запослених, корисника, инвеститора до друштва у целини. Шта ће бити најважнији показатељи квалитета применом стандарда? Правилним дефинисањем метода за прикупљање информација и у времену које долази доћи ће се до успешног мерења перформанси процеса система које ће дефинисати ефективност и ефикасност организације. Остваривање планираних циљева је највећи показатељ квалитета, наравно, то се односи на циљеве који су захтевани стандардом и са којима су упознати сви запослени. Дефинисањем када, како, где и шта ће ко и са којим ресурсима нешто урадити доћи ће се до одређеног нивоа зрелости, а самим тим појавиће се и најважнији показатељи управљања квалитетом. Како ће се убудуће управљати квалитетом у Колубари? Самим одређењем менаџмента Колубаре за увођењем међународних стандарда квалитета, заштите животне средине, безбедности и здравља на раду, јасно је дато до знања да компанија у будућности мора испуњавати захтеве поменутих стандарда, који не дозвољавају било какве импровизације већ траже тачне показатеље. Да би показали успешност у пословању морамо непрекидно анализирати постојеће стање, идентификовати неефикасне пословне програме, побољшавати организационе нивое и на тај начин повећати квалитет управљања који у организацији као што је наша, једноставно нема алтернативу. Д. Матић БРОЈ Август

12 синдикат 12 У БАРОШЕВЦУ АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ Добар одзив давалаца Екипа Института за трансфузиологију ВМА први пут у Колубари. Крви мора увек бити довољно за све којима је хитно потребна Хумани Колубарци на делу Уорганизацији Удружења добровољних давалаца крви Рударског басена Колубара, 4. августа у Барошевцу одржана је акција прикупљања ове драгоцене течности. Том приликом екипа Института за трансфузиологију ВМА прикупила је 76 јединица крви, а деветоро потенцијалних давалаца није било у могућности да испуни своје хуманитарне потребе. Према речима Душана Симића, председника овог удружења и члана комисије за давање крви Црвеног крста Србије, акција је организована уз помоћ синдикалних организација Површинских копова и Колубаре. Због повећаних пот реба за крвљу, екипи са ВМА ово је би ла прва посета Колубари. Циљ акције је да драгоцене течности увек буде довољно за све којима је хитно потребна, а посебно због чињенице да се наши људи лече у овој здравственој установи. Капетан Миодраг Јоцић, лекар Института за трансфузиологију, рекао нам је да су Колубарци и до сада учествовали у сличним акцијама које су одржаване у Институту, а у циљу што боље цивилновојне сарадње. Од почетка године организовано је девет добровољних давања и укупно прикупљено више од 600 је диница крви. У њима су поред запослених у Колубари учествовали и радници НИС-а, Нафтагаса београдског Водовода и канализације и Железница Србије. Доктор Јоцић нам је објаснио да и стари и нови даваоци морају да попуне упитник који садржи питања о општем здравственом стању, након чега следи преглед који обухвата узимање анемнестичких података, мерење крвног притиска, слушање рада срца и дисања, одређивање нивоа хемоглобина у крви, односно проверу да ли се између два давања организам довољно опоравио. Онима који крв дају први пут, одређује се и крвна група са резус фактором. Такође, добровољни даваоци морају бити пунолетни, лекарска позорност при оваквим акцијама је веома висока, а само давање траје око пет минута. Приликом акције у Барошевцу разговарали смо и са Драганом Божићем, радником Поља Д, који има стаж од 50 добровољних давања драгоцене течности. Учествовао је у многим акцијама широм Србије: у Костолцу, Крагујевцу, Нишу, Београду... Каже да то ништа не боли и додаје да ни са чим не може да се пореди осећај да сте неком помогли или спасили нечији живот. Иначе, добровољни давоци крви који раде у Колубари имају право на два дана плаћеног одсуства које остварују приликом сваког давања. Д. Матић Снимио: Александар Рашин Честитали Дан рудара Поводом 6. августа, Дана рудара Србије, Синдикат хемије, неметала, енергетике и рударства Независност, упутио је честитку запосленима и пословодству Рударског басена Колубара, у којој изражава очекивања да ће ово привредно друштво, као и претходних година, својим производним резултатима бити стожер стабилности електроенергетског система у Србији. Озбиљне стручне процене, као и одлучан став генералног директора ЈП ЕПС у погледу реструктурирања компаније, указују да ће се електроенергетски и рударски сектор у наредним месецима наћи пред озбиљним изазовима и искушењима промена, које ће имати и своје социјалне последице. Од преговарачке снаге синдиката и укупне радничке солидарности умногоме зависи да ли ће се очекиване промене као и до сада преломити искључиво на терет запослених. Зато је Дан рудара осим пригодног славља и подсећања на резултате и допринос који су рудари Колубаре дали у развоју Електропривреде Србије, уједно и прави тренутак да запослени напокон схвате колико је у овим временима економске кризе и транзиције важно имати Грански синдикат, као слободну и независну организацију која кроз преговоре и социјални дијалог са Владом Србије и послодавцима репрезентује интересе запослених каже се у честитки коју је рударима Колубаре упутио Грански синдикат Независност. Д. М. Синдикат брани директора Осврћући се на поједине текстове објављене у дневној штампи, о наводним малверзацијама у Колубари и пријаву финансијске полиције, где се помиње тадашњи директор Драган То м и ћ, огласила се саопштењем Синдикална организација Колубара. У саоп штењу се наглашава да је у децембру године после напорних и ис црпних преговора, директор РБ Ко лубара Томић прихватио захтев Синдиката да се исплати топли оброк. На исплаћени топ ли оброк плаћен је одговарајући порез али са извесним закашњењем. У саопштењу се такође истиче да је одлуку о додели хуманитарне помоћи донео Управни одбор РБ Колубара на седници од 9. фебруара године и да је на та средства плаћен порез. Када је реч о другим оптужбама које се стављају на терет Драгану Томићу, Синдикат Колубаре сматра да за то постоје одговарајући органи који ће савесно и непристрасно утврдити његову евентуалну одговорност. Синдикална организација је против тога да се блати име и углед Колубаре, залажући се да се све размирице решавају у скупштинским клупама. М. Ђ. КОЛУБАРА

13 ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ Ускоро готов нови систем Из огранака басена За првих седам месеци сви системи овог копа остварили прекопланске резултате. Бројне активности на укључивању делова новог система у рад Р удари површинског копа Тамнава-Западно поље за седам месеци ове године остварили су производњу изнад планиране. У овом периоду I БТО систем је откопао и одложио 6,63 милиона кубних метара јаловине, што је 23 одсто преко плана, а II јаловински 4,93 милиона кубика, односно 39 одсто изнад планиране производње. Тамнава-Запад је за седам месеци рада у производњи угља, са ископаних нешто више од осам милиона тона, пребацила план скоро четири одсто. Истовремено је овај коп једини у Колубари који је током рада у јулу месецу произвео угља више од планираног. Много касни ново насеље Радови на новом објекту за смештај радника Тамнава- Западног поља не теку планираном динамиком. Насеље, које је требало да буде завршено до краја прошле, а потом рок померен за март ове године, још ни из далека није при крају. Процес облагања челичне конструкције, пошто се не ради о зиданим објектима, недопустиво дуго траје. Грађевинар је извођач радова и не знам шта је разлог оволиког кашњења каже директор Милутин Бобић. Ново насеље је неопходно, јер локација старог, које је и неадекватно због дотрајалости, доноси велике проблеме приликом размене смена. М. Д. Снимио: Александар Рашин Завршни радови пре транспорта станице У5 Производња угља на овом копу диктирана је планом одвоза у термоелектрану који се уговара једном месечно. Пракса је да непланиране застоје на другим коповима Тамнава премости својим појачаним радом на копању угља. Овај принцип се примењује и када је у питању одвоз лигнита из Колубаре. Биће неупоредиво лакше када нови БТО систем буде завршен. Од почетка августа почео је велики транспорт опреме на радне позиције на копу, који ће трајати сигурно до краја августа, а и после тога. На састанку свих произвођача опреме и извођача радова на њеној монтажи дефинисани су рокови за завршетак и пуштање опреме у рад. Сви субјекти из Колубаре задужени за овај пројекат се труде да се планирани рокови и остваре каже Милутин Бобић, директор копа Тамнава-Западно поље. Према речима директора Бобића, једна расподелна стани ца је транспортована на линију два на угљеном систему, уклопљена у систем и 13. августа почеле су функционалне пробе под оптерећењем. Тог дана преко станице су кренуле прве количине угља и међуслојне јаловине. Планирано је да друга расподелна станица буде транспортована 20. августа. Пет дана касније би требало да отпочне сервис на БТД систему и том приликом ће се друга расподелна станица укључити у рад на првој линији овог система. Погонска станица број четири из новог система транспортера је током прве недеље августа пребачена и постављена на место рада. Транспорт и постављање на радну позицију станице број три урађен је током друге недеље августа, а станица број пет планирана је за трећу недељу. До краја августа би требало да и преостале две погонске станице буду на радним позицијама. Упоредо се транспортују и повратне станице и поставља се конструкција трасе. Вулканизација, коју ради Универзал, такође је у току. М. Димитријевић Нова траса за угаљ На површински коп Поље Д до сада се, најчешће, улазило са његове источне стране. Угаљ је до погона Прераде и утоварног места путовао трасом која неколико деценија није мењана, осим што су угљени системи, због напредовања копа према Вреоцима постајали све дужи. Од ове године траса је промењена па, сада, угаљ до погона Прераде путује много краћим путем. Значајно је то и због уштеда у енергији, али и због будућег развоја копа, који ће (по пројекту, након исељења Вреоца) наставити да се отвара према западној страни. Фотографија нашег репортера Александра Рашина то, на најбољи начин, потврђује. М. Т. БРОЈ Август

14 НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ПОЉЕ Д Тање се резерве лигнита Преостало још око 17 милиона тона угља. На извесно, догодити почетком наредног месеца. У производни процес биће укључен након редовне инвестиционе оправке која јужном делу откривени први блокови лигнита ће бити обављена након завршетка откопа јаловине на Пољу Д. Нова локација је већ одређена и она је, према процени, од садашње удаљена око четири километра и налази се у атару Лице Поља Д, највећег колубарског угљенокопа, током Јужног крила. ове године добија потпуно нови изглед. Последица је то V БТО систем: Ради у зони Источне кипе у изузетно непланираног застоја у откопу јаловине због познатих тешким условима. Овде је замена материјала у касетама обавезна јер се ради о нестабилном и заводњеном терену. Резул проблема са пресељењем око 1000 домаћинстава са подручја Месне заједнице Вреоци. тати који се овде остварују су, упркос томе, солидни. Редовна Стешњени између потреба и могућности, рудари Колубаре су прибегли изнуђеним решењима и почели откоп јаловине нирана је након заавршетка редовних оправки IV и Iц БТО инвестициона оправка овог система још није урађена, а пла на такозваној Источној кипи (старо одлагалиште овог копа) и система. Јужном крилу (зона будућег површинског копа које је у рударским мапама означено као Поље Е ). Уз све то измењена је и скраћена траса којом се током више деценија, угљеним системима, допремао лигнит са овог копа до погона Прераде. Да подсетимо у атару овог копа до краја године радило је шест јаловинских и два угљена система. Данас, све је другачије. О тренутној ситуацији на Пољу Д разговарали смо, недавно, са Драганом Арсенијевићем, техничким директором овог копа. Ево његовог кратког рапорта. Ia БТО систем: Већ неколико месеци ради у зони Јужног крила на откопавању кварталне глине и песка. На овој локацији откривени су и први блокови угља, а са његовом експлоатацијом ће се, према садашњим проценама, почети половином новембра. Процена је да ће одавде бити ископано око седам милиона тона лигнита. На овом систему у току је редовна инвестициона оправка, а у редован производни процес биће укључен до краја овог месеца. На овом систему, иначе, раде два багера ( глодар 1 и глодар 10 ) и један одлагач. Оправка глодара 10 потрајаће знатно дуже него што је било планирано због проблема око набавке и замене куглибанда на траци два (предајно-истоварна Детаљ са угљене етаже Поља Д трака). Iб БТО систем: Недавно, након редовне инвестиционе оправке, укључен у производни процес у зони Источне кипе. плану формирање још једног јаловинског система који ће бити Наш саговорник, на крају овог дела приче, наглашава да је у Ради у лошим условима уз неопходну (и веома честу) замену сачињен од рестлова који су остали током реконструкције материјала у касетама, а ради побољшања стабилности терена, и измештања јаловинских и угљених система. Тако ће, каже сигурности механизације и повећане безбедности људи. он, откоп јаловине, када се за то стекну услови, бити осетно Iц БТО систем: Већ другу годину ради у зони Источне кипе. Услови за рад овог система су знатно бољи јер ради на ни Када је реч о угљеним системима много тога је промењено. увећан. велети 195 где је земља исушена, а терен знатно стабилнији. Угаљ је деценијама ишао са западне стране, кроз централни На овом систему материјал у касетама се мења ретко и по потреби, а систем углавном ради без већих потешкоћа. На овом скретања, угљени слој кретао према Медошевцу и Вреоцима. део, па све до источних граница копа, а онда је, након оштрог систему проблема има у делу посла који се овде назива одлагање Та траса је овога лета промењена, па се угљени системи скоро материјала и стабилизација кипе. Проблема има и због нерешених питања везаних за експропријацију. путем, повезују угљене етаже са погонима Прераде. Траса је одмах пењу од зоне откопа и, уз најближу косину, најкраћим II БТО систем: Ради на формирању завршне косине копа, краћа за око 3,5 километара, а време које угаљ проведе на тракама скраћено је чак неколико пута. према Јужном крилу. Ради у промењљивим условима, а замена материјала у касетама неопходна је у око 50 одсто случајева. На Оба система су ремонтована квалитетно и у планираним овом систему раде глодар 3 и одлагач 1, а проблеми на откопу изражени су током кишних периода његове количине се смањују из дана у дан. Количине откриве роковима. Угаљ се откопава и испоручује према потребама, а III БТО систем: Тренутно не ради, а у плану је његово поновно покретање у зони Јужног крила. Према плановима, то лигнита, што је довољно за планирану производњу током ове и ног лигнита на овом копу процењују се на око 17 милиона тона ће се догодити када из оправке изађе глодар 9, који ће бити наредне године. укључен у производни процес на V систему, док ће глодар 10 и Тако ће Поље Д, након деценија током којих је био главни нови бандваген доћи на овај систем. и најмоћнији колубарски угљенокоп, постати допунски капацитет. Договорено је, наиме, да се откоп лигнита на другим ко IV БТО систем: Једини је јаловински систем који још увек ради у зони Поља Д. Услови за рад овог система су, кажу, иделани, али су преостале количине јаловине које се могу откопати ће се са овог копа испоручивати само онолико лигнита колико повима повећа до горње границе технолошких могућности, док веома скромне (око пола милиона кубика јаловине), па је планирана и његова сеоба на нову локацију. То ће се, сада је сасвим М.Тадић је неопходно да се испуне планиране обавезе. 14 Снимио: Александар Рашин КОЛУБАРА

15 ТАМНАВА-ИСТОЧНО ПОЉЕ Коп и проблеми остају исти Радници очекују да се одвоји рад од нерада Због познатих проблема са експро пријацијом и даљим напредовањем копа Велики Црљени, БТД систем и глодар 2 са Тамнава-Источног поља ангажовани су на простору Тамнаве-Запад. Према плановима, ову позицију систем ће задржати до краја октобра, када ће, ако се стекну услови, отпочети експлоатацију на најмлађем колубарском копу. Почетком августа посетили смо посаду глодара 2 у првој Ц смени. Тих дана температуре су биле дос та ниже у односу на оне током јула. Ипак, испарења са топле земље услед крат ко трајних киша многима су изазвала бројне здравствене тегобе, па се, неретко, могло чути да поједини радници прижељкују нови талас врућина. На наше питање како је и може ли се без проблема испратити још једно лето на копу, Иван Јеремић, електричар, Александар Аврамовић, помоћни радник, Бранко Јанковић, планир мајстор, Милан Костадиновић, булдожериста, Зоран Ивановић, бравар, Небојша Росић, тракиста, Милан Станојчић, багериста и Миленко Станишић, бравар, нису с во љом ушли у разговор. Када су почињали рад на тамнавским коповима имали су већа очекивања која су се, временом, гасила. Сада, како кажу, једино очекују да се одвоји рад од нерада, ма шта то значило. Примедби има и за туђе коефицијенте, ко ради више, а ко мање, зашто се не доведе више радника у производњу... Наравно, ни једна коповска прича не може проћи без приче о платама. А оне мале! Ипак, стиче се утисак да се онај ком је најтеже, заправо и не жали! Александар Аврамовић, помоћни рад ник на копу је већ пет година. Не зато што нема других квалификација, већ што другачије није могло. Са минималном платом и без очекивања да би ускоро могао просперирати до радног места бравара, Александар наставља рад, од трака, преко каблова до радног точка. Здравко Милић, мазач, од двадесет пет година живота, седам је провео на копу. Каже да му не смета врућина, ни рад! БЕЗ ЗАСТОЈА НА ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА Прва Ц смена глодара 2 Кући га не чека ништа боље. Гледамо му исечене руке. Смеје се и каже да није од багера, комбајн је гора машина! Разговор настављамо у тзв. насељу код Старе управе са Ненадом Миливојеви ћем, шефом БТД система. С обзиром да последњих месеци ра димо на терену Запада, припали су нам знатно тежи послови. Идемо од ивице до ивице копа, јуримо производњу, пуно времена проводимо у транспорту. Прелазимо по три-четири километра па страдају папуче. У блоку угља где је тренутно ангажован глодар 2 однос угља и песка је пола-пола, тако да се знатно више хабају зуби и џепови кашике. Абразивна маса тањи шлајф шине, а честа су и померања трака, у просеку, на две недеље. Проблем је и са ХТЗ опремом која је, последњих година, изузетно лошег квалитета, мада су прописи о требовању нешто поједностављени. Највећи проблем је, ипак, недостатак радне снаге. На нашем угљеном систему запослено је 60 радника. Од тог броја имамо само десет помоћних радника, а два су инвалиди. Од пет багериста, чак четири су пред пензијом, а просечна старост радника је знатно преко четрдесет година. Све то не даје баш ружичасту слику за даљи рад истиче Миливојевић. М. Микић Термометар стао на 38. подеоку Према препоруци надлежних министарстава Владе Репуб лике Србије и наредби директора за производно-техничке послове Електропривреде Србије и РБ Колубара, а у циљу заштите живота и здравља запослених, сигурности механизације и обезбеђења континуитета процеса производње јаловине и угља, од 23. јула сви системи и машине на колубарским коповима нашли су се у стању приправности ради обустављања рада услед тзв. елементарних непогода, у случају да температура ваздуха прелази 38 степени Целзијуса. Резултати мерења показали су да се температура, ипак, заустављала на критичном 38. подеоку, тако да системи нису ни једног момента били у застоју. Према речима Милоша Станојевића, шефа смене на површинском копу Тамнава-Источно поље, температура се свакодневно мери, а вредности се бележе. Он каже: Снимио: Александар Рашин Мерење се врши на метар и по од земље, у хладу испод кабл-бубња, од 14 до 17 часова сваки систем се посебно обилази, као и ЕШ-еви. Ево, примера ради, данас, 14. августа, температура ваздуха је непуних 29 степени. У хладу испод багера је 28, а у УАЗ-у смо измерили чак 34 степена. Све то је далеко од алармантне ситуације и елементарне непогоде. Надам се да је врело лето, ипак, остало за нама. Према подацима које смо добили од Милоша Станојевића, последњи забележени застоји система и машина на површинском копу Тамнава-Источно поље догодили су се током јула године. Тада је БТД систем заустављен десет пута у месецу, БТО осам пута, а ЕШ-еви у просеку по седам пута током јула. М. Микић БРОЈ Август

16 У ПОМОЋНУ МЕХАНИЗАЦИЈУ СТИГЛА НОВА ВОЗИЛА Донација вредна близу милион евра Италијанска Влада донирала Колубари нова кранска возила и возило за масовни превоз Средином јула у рудовачку ауто-гаражу стигао је контигент од шест нових возила пет кранских и једно возило за масовни превоз. Ово изненадно појачање Помоћној механизацији послала је Влада Италије у тренутку када је менаџмент овог дела привредног друштва већ изгубио наду да ће бити реализован договор из године. Директор Помоћне механизације Све та Мирковић објашњава да је реч о дав нашњем договору између Електропри в- ре де Србије и Канцеларије за донацију италијанске Владе. Договор о донацији Владе Италије ЕПС-у започео је пре четири године. У разговоре су били укључени и представници Нова возила по мери Колубаре Колубаре, који су, у оквиру предвиђених средстава донација, изразили своје потребе. Један од услова био је да средства за ће возило моћи да утовари и материјал, алат и делове опреме. која се определимо буду произведена у Италији. Сагледавши У кабини ће бити и извршиоци, те ће ефикасност бити знатно тадашње стање, одлучили смо се за кранска возила и возила за побољшана каже Мирковић. масовни превоз. Цела активност трајала је четири године, тако Возила су јачине 410 коња, а снага је распоређена на све три да смо већ изгубили наду да ће до реализације уопште доћи. осовине са задо вољавајућим клиренсом, што даје добре карактеристике проходности. Возило за масовни превоз је истог типа као Међутим, на срећу свих нас, план је ипак реализован и пре месец дана стигла нам је донација вредна евра. Толико и кранско, а просторија за превоз радника је климатизована. вреде пет возила са кра ном и једно за масовни превоз. Возила су Руководство Помоћне не крије за довољство, како због типа ивеко, а реч је о последњој ге нерацији њихових производа. Док су договори били у току, потенцирали смо да кранска По оцени Свете Мирковића, кориш ћењем пет нових возила геста италијанске Владе, тако и због квалитета нових во зила. возила имају продужену кабину, односно, да поред возача и сувозача има места за још неколико људи. Наша примедба је ис- набављани током последњих неколико година), за један период са краном, поред постојећих унимога и камаза (који су поштована, тако да по први пут имамо овакав тип возила, у чију решени су проблеми функционисања кранских возила Помоћне кабину, поред возача, може да седне још пет људи. То ће бити механизације. од велике користи у ситуацијама када се иде на терен, пошто А. Стојановић ГУЖВЕ НА ВАГИ СУВЕ СЕПАРАЦИЈЕ Пребачен план производње Од преко закључница, до сада извучено да ће све количине угља бити испоручене пре почетка грејне сезоне каже Мирјана Перишић. више од половине По речима управника III фазе Ивана Марјановића, производња комадног угља у наредном периоду биће подигнута У систему ПД РБ Колубара, Сува се парација је највећи на виши ниво, како се буде повећавала потреба обреновачких произвођач сировог угља за широку потрошњу. Овај угаљ електрана за угљем. издваја се на три места у Вреоцима утоварно место три (III До августа месеца, план производње, како за Обреновац, фаза), седам (I фаза) и утоварно место четири (издвајање тако и за широку потрошњу је пребачен, па се надамо да ће се асортимана сирова коцка са I фазе Суве сепарације). овакав тренд наставити до краја године, чиме ће бити остварена У разговору са управницима I и II, као и III фазе овог Прерадиног пого на Мирјаном Перишић и Иваном Мар јановићем повећане производње комадног угља је гужва на колској ваги планирана производња. Један од проблема који се јавља услед сазнајемо да производња угља тече уобичајеном динамиком, док на капији Суве сепарације. Поред угља утовареног на Сувој је на тржишту приметна повећана потражња асортимана за сепарацији, на овој ваги врши се и мерење угља утовареног на широку потрошњу. Пољу Д са грабуљара, секундарних сировина, ја ловине и отпадног угља са таложника, што у просеку представља између С обзиром на добар квалитет угља који стиже са Поља Д, дневно се извр ши издвајање преко тона комадног угља за 150 и 200 возила дневно. За решавање овог проблема, планирана широку потрошњу и преко 500 тона сирове коцке. У зависности је изградња још јед не колске ваге каже Марјановић. од потребе, утовар се врши у камионе и у вагоне Југословенске У погонима Суве сепарације истичу да повећану производњу железнице. Као и сваке године, приоритет при куповини комадног угља имају радници Колубаре, а ове године извршен је копа Поље Д, јер је добар квалитет угља предуслов за високу угља остварују добром сарадњом са колегама са површинског упис преко закључница. Више од половине уписаних количина радницима је већ допремљено, а добили смо уверавања А. Стојановић производњу. 16 Снимио: Александар Рашин КОЛУБАРА

17 МИЛОЈЕ ВОЈИНОВИЋ ЦИГА НАЈБОЉИ АУТОДИЗАЛИЧАР У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ Награда као круна радног века Жеља му је била да ради као аутолимар, а дизаличар је постао стицајем околности Седамдесетих година, звање руковаоца рударских машина није било ни мало популарно међу младима. Аутомобили су им били много занимљивији, па и не чуди податак да су сва места у школи за аутомеханичаре, аутоелектричаре и аутолимаре била попуњена. Тако је Милоје Војиновић, након завршене ос могодишње школе, уместо аутолимарског заната, уписан тамо где је било слободних места на смер за руковаоце рударских машина. Овако почиње своју причу човек који је прошле године проглашен за најбољег дизаличара. У кабини џиновске машине је већ пуне две деценије, а овом послу научио је много младих колега, међу којима су неки стигли и до места пословође. Собзиром да последњих година нису стизале нове машине из дизалич ног програма, нова дизалица-гусени чарка носивости 80 тона представља пра во освежење. Реч је о машини из немачког програма зенебоген, која је, због великог капацитета нових система, распоређена на Тамнава-Западном пољу. Главни пословођа Службе експлоатације дизалица Миломир Бојић каже да је гусеничарка већ добила популарни назив крокодилка и да је стигла у правом тренутку, када су либхерове дизалице већ израдиле много мото-сати за кратак временски период. Стање дизаличног програма не може се оценити неком високом оценом, с обзиром да су три дизалице локатели (од године) направиле по мото сати. Од те три машине, данас ради само једна, док остале још увек чекају резервне делове. Чак су и либхери ушли у ризичну групу са преко израђених мото-сати. Актуелни догађаји на површинским коповима зах тевали су максимално ангажовање ди заличних сред става. На тамнавским ко повима - Изгледа да сам био добар учитељ, па иако сам желео да се бавим другим послом, испоставило се да сам се ипак обрео у оном правом. У Колубари сам почео да радим године, најпре на скипу, потом грејдеру, ровокопачу, а руковао сам и булдозером. Од године сам на дизалици и заволео сам овај посао, што сматрам предусловом за успех. За ову машину увек има пуно посла, задаци су одговорни и ризични, али за дисциплинованог и вредног радника нема препреке коју не може прећи. У међувремену, звање дизаличара је постало популарније, тако да нећу мењати радно место кроз шалу каже Војиновић, коме је у тренутку овог разговора до пензије остало месец дана. Награду која му је уручена сматра знаком поверења својих колега и руководилаца и каже да му много значи. Дошла је у правом моменту, као круна његовог дугогодишњег рада. А. Стојановић СЛУЖБА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ДИЗАЛИЦА ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ обављени су ремонти угљених система, где су урађене инвестиционе оправке рударских машина, а шест дизали ца је Милоје Војиновић Крокодилка једино освежење Снимио: Милан Цвијетић Миломир Бојић издвојила Помоћна механизација. Због ненапредовања копа Поље Д према планираној и устаљеној маршрути, отворили су се енормно велики послови. Комплетан систем са Волујка је премештен на источну кипу (барошевачка страна). Самим тим, ауто-дизалице имале су даноноћне послове. Нови терен проузроковао је доста теже услове рада, па су се машине више раубовале и чешће квариле објашњава Бојић. Поред устаљених обавеза према коповима, дизалице се користе и за пот ре бе водовода лазаревачког Комунал ног предузећа, као и за потребе Топ лификације. Захваљујући искуству за послених у Служби експлоатације дизалица, кажу да се за сада успешно боре са свим изазовима. Према Бојићевом мишљењу, за нормално функционисање производње лигнита у предузећу какво је Рударски басен Колубара, било би реално сваког јутра имати на располагању од 23 до 25 дизалица различитих носивости. За сада, дизаличарима остаје нада да ће година бити година дизалица. А. Стојановић БРОЈ Август Снимио: Милан Цвијетић

18 СЕДМОМЕСЕЧНИ ПРЕГЛЕД АКТИВНОСТИ ПОЉА Б Резултати откривке све бољи Највећи проблем ги проблем, нерешена експропријација Свакако да су постигнути резулта ти једног домаћинства која већ две године у последњих неколико месеци у производњи јаловине за сваку похвалу. У мају експропријација једног не може да се реши. Због тог проблема домаћинства која касни две била је изнуђена реконструкција етажно везних транспортера на I етажном производња. 85, јуну 36 а у јулу 27 одсто је пребачена године нивоу. У склопу ових радова, измештен је Поред успеха у последњих неколико месеци овог полу годишњег периода далековод рудник IV a и IV b од 35 kw На површинском копу Поље Б у из правца Барошевца до трафо станице у откопавању откривке, пратило нас је и протеклих седам ме сеци уместо зеоке IV. низ проблема везаних за сигурност рада планираних остварено Нерешени предмети експропријације натерали су нас да откопавамо сеших повреда радника али и сами времен људи и опреме. Било је доста тежих и лак је кубика откривке. На угљеном систему планирана произ водња износила је а откопано је то на ном периоду такође била у заостатку). потражње за пијаћом водом, прибављени верну завршну косину (која је у претходски услови нам нису ишли на руку. Због угља. Како сазнајемо од Предрага Си мића, Копање угља до подине у северном делу су аквамати и достављени на сва потребна места каже Симић. Истакао је и да се техничког директора ко па, до оваквих резултата, првенствено на ја ло вини, дошло степенице завршне косине не доведу у у складу са наредбом директора, изврши лежишта не би смело да се ради док се све се захваљујући огромном за лагању свих пројектовано стање. Око 90 одсто тог посла је завршено, и надамо да ће се окон система у поподневним часовима када ло заустављање (само један дан) угљеног запослених. Пратили су их бројни проблеми везани како за саму тех нологију откопавања, експропријацију и наравно временске услове. Почетком године, након санације клизишта, односно до вођења завршне косине санираног клизишта у пројектовано стање, багер Ц700 је у врло отежаним условима чистио накипане масе на повлати угља. Наиме, нису могле да се формирају трасе за граничне услове рада багера, па се радило у тандему са дреглајнима који су добацивали масе у дохват багера. Како се радило са две етажне траке, багер се често померао и транспортовао са једне на другу. Све се то одразило на производњу која је у том периоду била испод плана каже Симић. Завршетком чишћења јаловине до првог угљеног слоја приступило се њего вом Одлагач О4 ради пуном паром откопавању да би се дошло до веће количине међуслојне јаловине која је морала јаловинског система истакао је Симић. границу. Оно што је и даље горући про чати до почетка инвестиционе оправке је температура у хладу прелазила горњу да се скине да би се дошло до главног Рекао нам је и да је производња угља почетком године пра тила динамику одвоза твено помоћне радне снаге. блем, јесте недостатак радника, првенс угљеног слоја. Сва је срећа да смо, у периоду када је угља према Термоелектрани и Преради али већ је у марту почела осетно да љан број извршилаца и то захваљујући Почетком године имали смо дово угљени систем стајао, откопали јаловину у јужном делу угљеног слоја и припремили веће масе угља за откопавање. На оне оправке због пожара у Сушари, и тај угљеног система нису све погонске пада. Скоро месец дана пре инвестици првенствено чињеници да због стајања том северном делу, угаљ исклињава под смањени одвоз угља је прекинут. Почетком јуна почео је ремонт угљеног система јаловински систем могао да ради са до станице биле у употреби, тако да је много већим углом него на другом делу угљеног слоја и такво залегање је изискивало селектован рад преко заокретног наредни период, која према Симићевим нуара, када је донета наредба о забрани и извршена мања рекоконструкција за вољним бројем извршилаца. Од 1. ја транспортера. Међутим, ту се показало речима, успешно одговара захтевима Прераде. Глодар 4 мали ће до 15. септембра само три вулканизера. Послове по моћ пријема нових радника, примљено је низ његових пројектних недостатака, који су нам узроковали бројне проблеме радити на откопавању јаловине а након них радника у великој мери су преу зели наглашава Симић. тога ће се укључити на БТДУ систем и радници са уговором о повремено привременим пословима. Управо они су У том периоду, багер Ц 700 је неколико пута прелазио преко чувеног изво у зимском периоду. Ремонт ЕШ-а 25 који одржали овај ниво производње, јер од испуњавати појачане потребе за угљем ра букинац, који никако не пресушује. тренутно ради на откопавању угља није свих копова најмање стално запослених Управо због лоше носивости трасе, нивелети је прилагођена технологија рада приоритет дат глодару 4 малом али ће рекао је закључујући разговор Предраг урађен у јуну, када је планирано, јер је помоћних радника има на По љу Б багера. зато први слободан термин Колубара- Симић, технички директор нај старијег Изласком из овако лоших услова и доласком на прву етажу сачекао их је дру до дељен. Д. Весковић Метала у јесењем периоду бити њему Колубариног угљенокопа. 18 Снимила: Драгана Весковић КОЛУБАРА

19 ПРИ КРАЈУ ПРАЖЊЕЊЕ КАСЕТЕ ТАЛОЖНИКА ЗА ОДЛАГАЊЕ ШЉАКЕ И ПЕПЕЛА У ПРЕРАДИ Уштедели милион евра Чишћењем таложника и подизањем преградног зида избегнута обавеза да се нови скупи објекти за депоновање отпада граде сваке две године Пражњење касете за одлагање шљаке и пепела Прераде и претварање ове привремене депоније у стални објекат који ће моћи несметано да ради у дужем периоду, требало би да буде завршено до краја августа, најављује Гаврило Томић, главни инжењер Службе инвестиција. Иначе, привремена локација за одлагање шљаке и пепела одређена је након што се, због напредовања копа према Вреоцима, јавила потреба за измештањем шљаковода који се нашао на правцу напредовања Поља Д. Као краткорочно решење (за период дуг око две године), тада је изграђена касета дубока 8 метара. Она је сада запуњена око 50 одсто, што значи да би радови на изградњи нове депоније за пепео и шљаку морали да буду започети одмах. Међутим, руководство Прераде морало је да се суочи са чињеницом да нема ни одговарајуће локације, ни финансијских средстава за изградњу новог објекта, који би коштао око милион евра, а опет би био привремено решење. Због тих проблема, одлучили смо да је најрационалније решење да приступимо чишћењу постојеће депоније, што је могуће с обзиром да је она преграђена на две целине. Уградили смо бајпасне цеви и пребацили воду, која је неопходна Толани да би могла несметано да ради, у већи део одлагалишта, а онда, заједно са Колубара-Грађевинаром, приступили чишћењу талога из мањег дела. Око 80 одсто пражњења је завршено, а у оквиру овог посла планирамо и подизање преградног зида са пет на седам метара, што ће омогућити да се, убудуће, мала касета празни без прекида рада депоније објашњава Томић. Пројектну документацију урадио је Институт за рударство и металургију из Бора, а послови на реализацији пројекта, који је добио веома позитивну оцену од Министарства рударства и енергетике, требало би да буду завршени крајем августа. Овим радовима смо од привременог објекта, чија изградња је коштала око милион евра, направили објекат сталног карактера, што, практично, за Колубару значи уштеду толике суме, и то на сваке две године. Морам да кажем да, у почетку, идеја није наишла на разумевање и да сам дуже од седам месеци убеђивао руководства Прераде и Рударског басена у њену оправданост и рационалност. Да смо се раније разумели, посао Употребна дозвола за III таложник Прераду је 17. августа посетила и комисија Института за рударство и металургију из Бора, која ће извршити технички преглед радова на Трећем филтер таложнику отпадних вода. С обзиром на квалитет изведених радова, као и на извештај о пробном раду у коме нема ниједне примедбе на функционисање објекта, очекујемо да комисија у року од месец дана да позитивну оцену, након чега ће бити издата употребна дозвола за рад Трећег таложника рекао је Новица Момчиловић, руководилац Сектора за развој и инвестиције Прераде. А. С. Фото: Документација Листа Колубара Радови ће бити завршени крајем августа би био завршен још током ремонта, када ће и бити обављан наредних година рекао је Томић. Извађени талог за сада се одлаже на унутрашњу депонију на површинском копу, уз поштовање свих норми у вези са заштитом животне средине. Иначе, овај материјал је детаљно испитан и анализе су показале да има повољне карактеристике које омгућавају његово комерцијално коришћење као сировине у цементној и грађевинској индустрији. У току су активности које ће омогућити да се он и пласира на тржиште, најављује Томић. А. Станић IN MEMORIAM Данко Ивановић Раднике Прераде потресла је вест о смрти њиховог колеге Данка Ивановића, који је после тешке борбе, подлегао болести 2. јуна. Данко је рођен 6. марта године, у Пљевљима. У родном граду завршио је основну, а затим и средњу техничку школу, у којој је стекао звање машински техничар. Свој радни век у Колубари отпочео је у априлу године, и то на једном од најтежих места у Преради класирници Мокре сепарације, где је остао наредне три године. Након тога, постао је на референт набавке машинских делова, а тај посао обављао је све до фебруара ове године, када је, на жалост, због болести, морао да га напусти. Данкова смрт оставила је празнину у срцима његових колега, који истичу да је био савестан радник и добар пријатељ. Његов посао подразумевао је сарадњу са запосленима у свим деловима Прераде, а многи од њих запамтиће га као пожртвованог и вредног радника. Ненадокнадив губитак због преране смрти Данка Ивановића доживели су супруга Јамина, бројна породица и пријатељи. БРОЈ Август

20 РУДАРЕЊЕ СТОЈАНА ЈЕВРЕМОВИЋА У ЈАМАМА КОЛУБАРА и КОСМАЈ И ексер нормиран ца, двојица на припреми и тројица на и кренеш. Овај апарат је тако дизајниран откопу. Сваки посао је био нормиран, и да мерни инструменти, који мере количину ваздуха у боци, три пута упозоравају ексер да удариш и он има своју норму. Колико радиш, толико пара зарадиш! Од пре нестанка ваздуха. По завршеном послу обавезан је био преглед лекара при опреме, само чизме и лопату смо имали, све остало се од куће доносило прича ча Јевремовић. Јевремовић. У Космају је радио до затварања јаме, када се површинска експлоатација уг Појаснио нам је принцип рада на радилиштима. Рудар избуши ручним бурља показала исплативијом. И тада следи гијама (касније су уведене и механичке) оно што је Стојану пало најтеже. рупе од око метар дубине, у њу ставља три Распоредили су ме у Помоћну механизацију. Тамо кажу, не вреди ти та каписле (зависи од тежине материјала) са експлозивом, отвор се залепи глином и онда се отпуцава. Палилац мина школу. А све плаћаш из свог џепа. И ус твоја интерна квалификација. Опет ја у пали и контролише количину експлозива која је потребна да се угаљ одрони у дарских машина. Одатле сам се и пензипео сам да постанем вкв руковалац ру Стојан Јевремовић контролисаној количини. нисао године каже Јевремовић. У јами Колубара је радио до зат варања, године, одакле прелази у Кос кроз цео разговор ни једном није пожа Просто нам је било невероватно да се УЛазаревцу 6. августа разговарамо са не кадашњим јамским рударом мај, најсавременију јаму тог доба. Ту је лио на изузетно тешке услове рада. Он је Стоја ном Јевремовићем. Рођен је у производња текла системом: конти нус, то објаснио: селу Грчићи, недалеко од Ваљева. У јаму шалтикер, грабуљари, траке. Међутим, Ми који смо радили у то време, навикли смо да много и тешко радимо. Колубара запослио се године. Радио је најпре као физички радник (возћање емисије штетних гасова. Звучи невероватно, али навикне се човек сва ова побољшања узроковала су пове ач), потом као рудар (кв и вкв) и палилац Како сам био члан чете за спасавање, често смо радили на проветравању бити сложни. Никад није било заваде, чу и на то друштво, ми рудари морали смо мина. Сваки посао у јами имао је своју квалификацију, испити су били строги и загађених ходника и радилишта. Имали вали смо једни друге, чували и поштовали наглашава Стојан. А за пензију, каже полагани су пред интерном комисијом. смо специјалне, изолационе апарате дрегере које смо користили при постављању задовољан је, и уз осмех: Радило се по норми, у сменама од осам сати. У савакој смени, по радника. На сваком радилишту по петори одстрањивао. Ставиш маску, боцу на леђа Д. Весковић вентилатора и цеви којима се лош ваздух Ипак сам ја дуже пензионер... РУДАРСКА ХРОНИКА Поново заједно Д а нису само велике медијске куће у прилици да повежу растављене пријатеље, добили смо потврду ових дана, писмом Томе Петровића из Лајковца. Он је у нашем листу, број 1056, од 25. марта године, у чланку Цео живот радиш, белог дана не видиш на ратној фотографији Богдана Радовановића бившег јамског рудара из Миросаљаца, препознао свог оца Драгоја Петровића из Лајковца. Обратио се нашој редакцији за Богданов број телефона, што је омогућило да се два ратна друга по ново сретну. Драгоје је Богдана упознао на Сремском фронту, почетком године и заједно су се борили и препешачили дуг пут од Срема до Трста. Тада се међу њима развило велико пријатељство које је трајало док их послови нису одвели сваког на своју страну, Богдана у јаму Јунковац, а Драгоја на железницу у Лајковцу на којој је провео цео радни век, од скретни чара до возовође. У једном периоду живота били су јако близу, а да то нису ни знали. Богдан је копао угаљ, а Драгоје тај исти угаљ из Колубаре развозио по Србији. Нажалост, ми нисмо били у прилици да присуствујемо њиховом састанку, али смо љубазношћу Томе Петровића добили ове фотографије које објављујемо. Он нам је рекао да је сусрет протекао дирљиво и да причи није било краја. Д. Весковић Богдан и Драгоје некад (1945.) и сад (2009.) 20 Снимила: Драгана Весковић Фото: Документација Листа Колубара КОЛУБАРА

21 ВРЕМЕ МЕТАЛА ( ) 11 Први домаћи југо-багер фељтон Пише: М. Ђоковић Велики успех радника ФЕО и Монтаже у изради и склапању првог багера. Признање стручњака Крупа Осамдесетих година XX века Колубара-Метал је упоредо са развојем сопствених капацитета, кадровских и материјалних, уз градњу рударске опреме за копове, градила и постројења за прераду угља и електране, уздајући се у стручност и креативност инжењера и квалификованих радника. Широм бивше СФРЈ Рударски басен Колубара, односно металска делатност овог рударског гиганта, показала је да може да ради сложене послове у области производње рударске опреме. Половином године Раднички савет Комбината је усвојио Самоуправни споразум о удруживању комбината Колубара, Костолац и Косово у заједницу удруженог рада за међусобну планску и пословну сарадњу за развој, пројектовање и производњу багера и друге рударске опреме за површинске копове. Пословни уговор је потписан 26. јуна године у Дирекцији Комбината. За потребе Рудника лигнита Станари у Станарима Колубара-Метал је, у сарадњи са западнонемачком фирмом Круп, 17. јуна године закључила уговор о изради једног роторног багера, самоходне траке и одлагача. ФЕО се обавезао да произведе рударску опрему тешку 400,2 тоне, што чини 70 одсто укупне рударске опреме за Рудник Станари. Металци Колубаре су исте године добили понуду да учествују у монтажи ТЕ Дрмно, два блока од по 310 мегавата. За к ључен је и уговор за радове у Косовској Митровици, где је монтирана опрема у Руднику олова и цинка Трепча. Уговор о производњи нове Сушаре потписан је 5. августа године између Колубара-Прераде и Колубара-Метала. У њему су прецизирани сви елементи од техничких претпоставки, контроле квалитета, до испоруке и монтаже. Планирано је да се, у сарадњи са домаћом машиноградњом, нова Сушара заврши за две ипо године. Поводом 1. маја, Међународног празника рада, године на монтажном плацу у Барошевцу пуштен је у рад први одлагач Колубаре који је радио на копу Поље Д. Багер-одлагач, прва џиновска машина, тешка 702,2 тоне, саграђена је у халама Фабрике енергетске опреме годину дана раније. Металци су у овај колос уградили 490 тона опреме коју су сами произвели, а остатак од 212 тона (углавном редуктор и електроника) у кооперацији са западнонемачком фирмом Круп. Део електроопреме испоручио је и Север из Суботице. Први југо-багер, како су га популарно назвали бројни медији из тадашње Југославије, био је дело заједничког рада Колубара-Метала, домаће машиноградње и Крупа. Велико знање и умеће показали су и монтери Монтаже који су годину дана монтирали моћни багер на чијем се врху завиорила југословенска застава. Тих дана Танјуг је јавио: Испред свечано украшене трибине окупило се више стотина радника Комбината, много званица, представници СР Србије и Београда, делегације радних колектива које су учествовале у производњи делова за први багер-одлагач, чланови амбасаде СР Немачке у Београду, делегације фирме Круп. Дошли су да уочи Првог маја Празника рада, поделе радост са радним људима Колубаре поводом пуштања у рад првог одлагача ове врсте у нашој земљи. Председник пословодног одбора Комбината Колубара Милан Милетић је на конференцији за новинаре нагласио стратешки интерес Југославије да сама производи рударску опрему. Владимир Алексић, први директор Колубара Метала је истакао да су металци у сарадњи са факултетима, научним установама и домаћом машиноградњом освојили 86 одсто производње рударске опреме. За историју Колубара-Метала посебну тежину су имале речи представника западнонемачке фирме Круп Ханса Херберта Панеса који је подсетио да је 28. јуна године његова фирма уз помоћ Руднапа закључила Уговор о пословно-тех ничкој сарадњи са Комбинатом Колубара о заједничкој производњи опреме за површинске копове. Осврћући се на кадровске и техничке могућности Колубаре у овом заједничком послу Панес је рекао: Бројне иновације на багерима Радећи годинама са моћним багерима и одлагачима на површинским коповима Колубаре радници копова и металци су сагледали предности и недостатке појединих виталних делова рударске опреме. У време афирмације иноваторства и проналазаштва седамдесетих година многи радници Централног ремонта, ФЕО и Копова су награђивани, јер су повећавали продуктивност и ефикасност рада рударских постројења. Само на немачким багерима и трачним транспортерима урађено је стотину иновација и техничких унапређења које су прихватили и немачки произвођачи рударске опреме. Међу техничким унапређењима био је и проналазак Нова технологија разбушивања вертикалних стубова на глодарима. Аутори овог проналаска су били Мирослав Радосављевић, машински техничар и пословођа Поља Д, Никола Стоисављевић, машински инжењер, управник машинског одржавања на копу и Гроздан Ивановић, машински техничар Централног ремонта. Захваљујући новој технологији разбушивања вертикалних стубова на глодарима стајање система због ових радова сведено је на минимум. Захваљујући овој иновацији не долази до застоја у раду багера, већ се санација може извршити на лицу места, без застоја. Истовремено је обезбеђен дужи рад багера годишње за 180 сати, чиме је остварена знатна уштеда и већа производња. Резултат те сарадње је одлагач који стоји иза нас. На овом багеру Колубара је уградила 63 одсто опреме произведене у њеним радионичким халама. Ми, као представници Крупа можемо потврдити да је ово једна врло добро урађена конструкција и представља апсолутно стручан рад... Надамо се да ће ова справа представљати камен-темељац за даљу сарадњу. Колубара-Метал је иза себе већ имала три деценије искуства у производњи рударске опреме за површинске копове, сарађујући са најпознатијим светским компанијама. (наставиће се) БРОЈ Август

22 лазаревац 22 ШИРИ СЕ ТОПЛИФИКАЦИОНА МРЕЖА Зимус боље грејање Уз нове топловоде и значајна реконструкција постојеће градске мреже До краја августа, како очекују у ЈП Топлификација, биће завршена изградња I фазе новог топловода - Централне 2 магистрале, у дужини од око 355 метара, а до средине септембра и преостали део од укупно око 240 метара новог топловода Јужне 2 магистрале. Како су постављене цеви већег промера, то ће од наредне грејне сезоне становници Тополњака и III месне заједнице имати далеко боље и сигурније грејање него претходних година. Овај значајан посао на проширењу система даљинског грејања (СДГ) у Лазаревцу обавили су Термопродукт компани из Београда, Колубара-Грађевинар и Девикс, а са 54 милиона динара финансирала РБ Колубара. Дуго очекивана реконструкција мреже у улици Краља Петра I почела је 20. јула. У дужини од око 200 метара старе цеви биће замењене новим и већег промера, а постојећим корисницима биће ПОЧЕТАК ГРАДЊЕ БАРЗИЛОВАЧКЕ ЦРКВЕ инсталирани и нови прикључци, па ће и у овом делу града наредна сезона донети квалитетније грејање. Радове изводи крушевачко предузеће Металка. С обзиром на интересовање грађана из улице Кнеза Станоја за прикључење на СДГ у Топлификацији, кажу да за то постоји могућност и да ће један део домаћинстава бити прикључен. Проблем је што је постојећа мрежа у тој улици грађена у време када се ни је много полагало на поштовање техничких прописа, а у међувремену, иона ко недовољан капацитет, је додатно смањен прикључивањем нових потрошача, па је то довело до знатних проблема каже Ненад Кузмановић, директор Топлификације, не одбацујући могућност да се нађе најбоље решење. За 25. септембар у овом ЈП планирали су наставак радова на Северној 2 магистрали у дужини од око метара до раскрснице улица др Ђорђа Ковачевића и Стефана Немање. Планирано је да радови буду завршени до краја године, а коштаће 70-ак милиона динара. На овај начин биће побољшано грејање лазаревачког Дома здравља, у улици Пере Ерјавеца и околним улицама. С. Младеновић Уз благослов епископа Његово преосвештенство владика шумадијски Јован је у Барзиловици, 3. августа, са свештенством Колубарског на месништва поставио камен темељац и побио часни крст, освештавши место где ће се градити црква Свете Тројице са пратећим објектима. Чинодејствујући, епископ је поручио: Нека је срећан и благословен овај дана када улазите у историју цркве као генерација која подиже храм, али вас молим да не схватите да је подизање храма у вашу славу, већ у славу Божју. Ако ништа друго, имате вољу да пожелите добро овом храму. Земљиште површине 136 ари цркви је даровао Александар Јовановић, а свечаном догађају присуствовали су и директор РБ Колубара Небојша Ћеран и председник ГО Лазаревац Бранко Бо рић. Пред неколико стотина мештана пригодан програм извели су чланови КУД Колубара из Великих Црљена са гостима. М. К. Владика Јован Снимио: Александар Рашин Стижу подаци из савета месних заједница Савет за борбу против корупције ГО Лазаревац ових дана интензивно ради на прикупљању информација од савета МЗ о томе која су лица била одређена (у њихово име) за надзор над јавним радовима обављаним механизацијом РБ Колубара у последње три године. Савет се на тај корак одлучио након што је увидом у протокол потписан између ГО Лазаревац и Рударског басена, као и касније анексе тог документа, констатовао утростручење броја машина које су наведене као неопходне за послове у МЗ, проширење радова и на суседне општине и за потребе Српске православне цркве. Када буду прикупљене потребне инфор мације, стећи ће се увид да ли су, како се оправдано сумња, поједини председници савета МЗ своју механизаци ју изнајмљивали преко неких Колубариних ћерки-фирми за послове у својим МЗ који нису ни обављени, али јесу наплаћени у огромним износима, и ко је све уз челне људе (углавном) сеос ких месних заједница лазаревачке општине у те работе био укључен или је за њих знао каже Миливоје Мати јашевић, председник Савета за борбу против корупције. Он посебно истиче да, ако је тако, онда су на тај начин појединци из структура локалне власти злоупотребили добру вољу РБ Колубара да помогне у отклањању последица експлоатације угља на подручју ГО Лазаревац, како је, уосталом, и наведено у протоколу закљученом између две стране. Међутим, по његовим речима, проблем је што у многим МЗ није како треба извршена примопредаја дужнос ти садашњих и ранијих савета (председника), односно што садашњи савети ни су добили документацију о обављеним радовима у периоду од године. С. М. Кошење амброзије У понедељак, 17. августа, почело је кошење амброзије на територији Градске општине Лазаревац. Сузбијање ове биљке, чији полен изазива јаке алерголошке реакције код све већег броја наших суграђана, требало би да се организовано обавља барем четири пута у току сезоне цветања. Међутим, иако постоји студија Института за истраживање у пољопривреди Центра за пестициде и заштиту животне средине Земун која се бави овим проблемом, надлежне службе не баве се темељно његовим решавањем, па штетна биљка и даље буја, и то не само на приватним плацевима, већ и у градским парковима. А. С. КОЛУБАРА

23 Зелено! Најуспешнијим учесницима конкурса, који је ГО Лазаревац расписала ради избора најуређенијих дворишта и балкона на територији општине, награде су подељене средином јула. По разматрању пријава, Комисија је од краја маја до половине јуна обишла 24 локације, евидентирала категорије и утврдила принципе вредновања. Оцењивали смо ниво и степен озелењености зелене површине, усклађеност идејног решења са архитектуром објекта, присуство детаља у врту, бујност вегетације, здравствено стање садног материјала, квалитет и степен одржавања травњака, присуство ста за и различитих декоративних материјала, али и њихову међусобну усклађеност објаснила је Биљана Чанчар, члан комисије и дипломирани инжењер пејзажне архитектуре. У категорији најуређенији балкон титуле су понели Јелица Ковачевић, Катарина Девић и Станица Милос а в љевић. Душан Косорић, Михаило Бир чевић, Верослава Јакшић, Драгица Јовановић, Златан Мартиновић и Славка Бабић имају најлепше градске окућнице, а Мила Ћирић, Драгана Јовановић, Зоран Марковић, Денис Лесендрић и Добрила Петровић сеоске. ОШ Дуле Караклајић из Лазаревца и Михаило Младеновић Сеља из Дудовице награђене су за уређење својих дворишта, а за слободан прос тор радних организација Саобраћајно предузеће Ластра. Зависно од категорије, награде су 3.000, и динара. М. К. Едукација најмлађих Под називом Заједно очистимо наш парк, еколошко друштво Рудов ци у првој половини јула спровело је акцију чишћења рудовачког вртића. Циљ акције је да се промовише екологија и заштита животне средине. У организацији овог друштва, почетком месеца пристигло је и шест зелених контејнера за одлагање ПЕТ ам балаже, па је ова прилика уједно ис коришћена за едукацију најмлађих о њиховом правилном коришћењу. Д. В. Прослављен 6. август У организацији Спортског центра Рудовци манифестацијом под називом Рударске свечаности свечано је обележен 6. август, Дан рудара Србије. Традиционално, фудбалски ноћни турнир почео је на дан Светог Прокопија, рударске славе, а завршио се 6. августа, централном прославом и финалом турнира. Чувени КУД Рудар по 25 пут улепшао вече бројним посетиоцима. Д. В. Снимио: Милан Цвијетић из Општинског саветовалишта за болести зависности Упознати лице зла Резултати истраживања демантовали нека уврежена схватања. Циљ: унапредити превентиву и ефикасност лечења УЛазаревцу су недавно објављени резултати истраживања на тему Зашто сам ушао у проблем са дрогом које је спровело Општинско саветовалиште за болести зависности. Циљ овог истраживачког пројекта био је да се унапреди ниво ефикасности у превентиви и терапији лечења зависника од дроге, као Скуп поводом Светског дана борбе против дроге и да се повећа свест грађана о сложености проблема и потреби да се у решавање укључи цела локална заједница. Истраживање је урађено методом уп и тника и интервјуа са зависницима који се лече и дуже време апстинирају као и онима који су се вратили дроги али нису прекинули везе са терапеутом. Резултати истраживања су показали да је међу зависницима много више младића и да они раније почињу да се дрогирају од девојака. Већина испитаника је завршила занат или неку средњу школу. Више од половине је без радног искуства или је тек почело да га стиче. Тачније, дужи им је зависнички него радни стаж. Од дрога се највише користи хероин, уз њега марихуана, екстази, спид и алкохол. У години већина испитаника је узимала дрогу једном недељно и чешће, у таквих је било још више а у тај број се смањио али је још увек на таквом режиму било више од 50 одсто зависника. За дрогу је 46,6 одсто зависника трошило од 10 до 100 евра за дан а 36,6 одсто и преко сто евра. Између два и пет грама дроге дневно је узимало 33,3 одсто а преко пет грама 26,6 подсто испитаника. Зависници су до новца долазили позајмљујући а не враћајући (73,3 одсто), најчешће од пријатеља, затим продајом дроге (36,6 одсто), крађом (23,3 одсто) и проституцијом (3,3 одсто). Интересантно је да се већина дрогирала у кући (83,3 одсто), на радном месту (40 одсто) и школи (20 одсто), супротно мишљењима да се то ради по неким забитим и скривеним местима. Један од закључака истраживања је да је већина ових младих људи била препуштена сама себи, неупослена од стране породице а и друштва, без указивања поверења па самим тим и одговорности, пре него што су ушли у проблем са дрогом. Кључна је чињеница да је већина почела да се дрогира поводећи се за блиским и драгим особама које је нашла у зависничком окружењу и захваљујући томе да је дрога било на сваком кораку. Типично понашање породица зависника има три фазе: шок, ангажовање а затим напуштање борбе и детета. Показало се, такође, да радно окружење није способно да препозна проблем и у већини случајева се понаша инертно. Одговори испитаника срушили су, између осталих, и уврежена мишљења да зависници углавном потичу из непотпуних породица или са ауторитарним типом вођства. Закључено је, такође, да зависника има подједнако из подржавајуће и фрустрирајуће средине. Д. Аћимовић БРОЈ Август општинска хроника

24 образовање и култура 24 УОЧИ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ФЕСТИВАЛА ХУМОРА у лазаревцу Деца креатори Златно Гашино перо припало Шими Ешићу, песнику из Тузле. Нова категорија љубавна поезија По 21. пут у Лазаревцу ће се, од 15. до 17. септембра, окупити талентовани ученици, уметници, прос ветни и културни радници, како би, у ор ганизацији Библиотеке Димитрије Ту цовић, учествовали на Фестивалу хумо ра за децу. Планиране су позоришне пр едставе, изложбе, концерти, књижевни програми, ревије драмских група, мас кенбал... Овогодишње окупљање је у знаку екологије. Према речима директорке библиотеке Радмиле Булатовић, нема онолико радова колико је раније стизало, али су се појавили нови аутори из нових средина. Фестивал се шири, те су стигли и радови из земаља у окружењу. Песничких дела је пуно, сликарских и мултимедијалних мање, а мање је и прозе. То изненађује, али не умањује њихов квалитет. Више стотина ученика такмичило се у категоријама будућност фестивала, лут ка, карикатура-портрет, Гашино јато, ст рип, књига-карикатура, хумористичка песма, еколошка песма, љубавна песма, школа, Гашини рецепти, Гашина правила, шаљива прича, Гашин осмех, Гашино перо, награда за збирку песама, али и за необјављену збирку. Награђена су 53 литерарна рада, укључујући и бројне групне радове, као и 38 ликовних. Најбоље драмске групе ће бити проглашне по извођењу. Апсолутни шампион хумора за годину је Ликовна радионица Дечјег оде љења ужичке Народне библиотеке. Гашино перо за објављене књиге младих песника равноправно деле Кристина Анђелковић из Лазаревца за збирку Моје окружје и Нина Зечевић из Београда за Дрвце малих песама. Златно Гашино перо припало је песнику из Тузле Шиму Ешићу. Поред радова у вези са екологијом, што је било одређено конкурсом, послато је пуно љубавних песама, па је жири издвојио и категорију љубавна поезија. Детаљ са прошлогодишњих Дана хумора за децу Коментаришући благу, али свакако приметну промену курса писања, директорка Булатовић је казала: Раније су деца доста писала о школи и својим проблемима, које и даље имају. Била су јако критична, али сада су мало подошла и окренула се неким веселијим темама. Све се мења, па и наш рад. Не можемо укалупити фестивал, што се види и по наградама. Деца га обликују, они су креатори! Овогодишњи фестивал неће бити лошији, али се све активности морају уклопити у финансијске токове. Како је директорка најавила, програм ће можда зависити и од манифестације Дани европске баштине. М. Караџић Снимио: Милан Цвијетић Најчитаније књиге Према подацима лазаревачке Библиотеке Димитрије Туцовић, одрасли читаоци последњих месеци највише траже Хиљаду чудесних сунаца Халеда Хосеинија, затим Тесла, портрет међу маскама, дело Владимира Пиштала овенчано најпрестижнијом српском књижевном наградом, те Кад падне ноћ Харукија Муракамија. Читач Бернхарда Шлинка, роман чију је екранизацију лазаревачка публика пре неколико недеља мога да види у Центру за културу, такође је на списку најчитанијих. Хосеини се уписао на листу најтраженијих и са својим првенцем Ловац на змајеве. У књижевности за децу предњачи Теа Стилтон са свим насловима. Следе популарна Јасминка Петровић са Ово је најстрашнији дан у мом животу, потом Дугина чаролија Дејзи Медоуз и Драги ћутљиви дневниче Џима Бентона, као и поучна Књига за сваку девојчицу Виолете Бабић. М. К. Опанком до Португала Први ансамбл Културно-уметничког друштва Колубара из Великих Црљена боравио је током друге половине јула у Португалу, где је учествовао на међународним фестивалима фол клора. Наступајући са групама из различитих делова света, играчи су на 11 наступа ревијалног карактера представили део богате српске традиције. Слободно време смо користили за дружење, одласке на плаже и обиласке градова. Менталитет Португалаца је сличан нашем. То је фантастична земља, одушевљени смо казао је Борко Цветковић, уметнички директор Колубаре, додајући да је КУД, на основу приказане игре, добио позив да наредне године учествује на фестивалима у Порту и Лисабону. М. К. Изложба Мајданпек Друга самостална ликовна изложба Лазаревчанина Милована Мије Илића отворена је 1. августа у галерији Симонида. Акварелима и воштаним бојама аутор је својим суграђанима приказао површински коп у Мајданпеку и његову механизацију. На овом копу, који је био тема изложбе, седамдесетих година прошлог века Илић је радио четири године. Милован Илић се, како каже, ликовном уметношћу бави повремено још од гимназијских дана, касније је радио и карикатуре, а своје целокупно стваралаштво је поделио по групама и темама. Први пут је излагао пре три године, такође у Центру за културу, а тема изложбе је била Колубара. О. Ш. КОЛУБАРА

25 МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА ГОДИНА ЈАПАНА У СРБИЈИ Хасанагиница у Бару Позоришни програм овогодишњег 22. Барског љетописа, 18. јула, добила је част да отвори Вечерња сцена Центра за културу из Лазареваца представом Хасанагиница. Изводећи дело Љубомира Симовића, глумци Пулс театра Ивана Не дељковић, Александар Карић, Зоран Белошевић, Дарко Бјековић, Урош Јовичић и Александар Трмчић побрали су овације на зидинама Старог града Бара, а касније и позитивне критике у црногорској штампи. Хасанагиница је остала запажена међу петнаест разноликих и садржајно занимљивих представа позоришта из Београда, Загреба, Херцег Новог, Подгорице, Тузле и Бјелог Поља. О. Ш. КУЛ 2009 Овогодишње, традиционално Лазаревачко културно лето - КУЛ обележиле су блуз и џез вечери, које су се одржавале сваког петка испред Центра за културу. Преко посетилаца је уживало у квалитетној музици Di luna blue banda, Texa flooda, Point blanka, Зоне Б, Сирове коже и Јелена Попин бенда. Музичко лето завршиће се 28. августа концертом лазаревачке хип-хоп групе Bad ector. У оквиру КУЛ-а позориште Бата Булић из Петровца на Млави извело је комедије Како смо волели Тита и Пробуди се Като, обе у режији Милоша Јагодића, док је у продукцији француског Билади Ролинг театра одиграна трагикомедија Један зарез нешто у којој је главну улогу имала наша суграђанка Ана Јовановић. Улаз за све програме у оквиру манифестације КУЛ, коју је организовао Центар за културу под покровитељством ГО Лазаревац, био је бесплатан. О. Ш. Дани европске баштине Традиционална манифестација Да ни европске баштине, чији је ово годишњи мото Подстицај интеркулту ралног дијалога, почиње 12. септембра смотром фолклора у Вреоцима, на којој ће наступити свих пет културно-уметничких друштава са територије лазаревачке општине. Програм се затим наставља 18. септембра целодневним излетом у Трбушници и изложбом наиве у галерији Савременици. Следећег дана биће организована једнодневна ликовна колонија у Каменграду. Свакако наинтересантнија ће би ти промоција археолошких налаза са локалитета Јаричиште -Мали Борак, ко ја је планирана за 24. септембар у Модерној галерији. Овом приликом биће изложен јединствен и изузетно редак археолошки налаз двојног гроба старог око година. О. Ш. Снимио: Александар Рашин Слике пролазног света У оквиру манифестације биће одржане трибине, вече хаику поезије, ретроспектива јапанских филмова Отварањем изложбе традиционалне јапанске графике 18. и 19. века, под називом Слике ефемерног света, у лазаревачкој Модерној галерији, 20. августа, почела је манифестација Година Јапана у Србији. Свечаности су присуствовали и посетиоцима су се обратили Отварање изложбе јапанске графике Тошио Цунозаки, амбасадор Јапана у Србији, др Милија Белић, доктор уметности, Бранко Борић, председник ГО Лазаревац и Стела Станишић, директор Центра за културу. Уметност јапанске графике са великом изражајношћу илуструје широк распон тема које су повезане са краткоћом живота, као што су позориште, сумо, женска лепота, пародија, пејзажи, животињски и биљни свет, приказани на делима великих јапанских мајстора сликарства. Јапанска култура извршила је значајан утицај на европску културу, уметност, књижевност, сликарство, вајарство и архитектуру. Такође је била велики под сти цај и инспирација у примењеној и декоративној светској уметности крајем 19. века. Након отварања изложбе у Модерној галерији одржане су пројекције документарног филма Japan-Land of vitality и играног филма Акира Куросаве Кегемуша. Желећи да Лазаревчанима приближе културу земље излазећег Сунца, Центар за културу и ГО Лазаревац, у оквиру манифестације Година Јапана у Србији, организовали су трибине, ликовне, књижевне и филмске програме. У галерији Симонида од 20. до 31. августа биће отворена изложба фотографија Савремени Јапан, након које ће, од 1. до 13. септембра бити постављена изложба Манга стрипа београдског Удружења Сакурабана. Документарну изложбу Савремена јапанска књижевност посетиоци ће моћи да погледају од 20. до 31. августа у Библиотеци Димитрије Туцовић. У Модерној галерији, 3. септембра, на програму је уметничка радионица, на којој ће бити приказна техника израде оригамија, и вече хаику поезије. За 7. и 11. септембар заказане су трибине са видео пројекцијама Традиционална јапанска графика и Савремена јапанска поп култура. За време трајања манифестације на лазаревачким локалним телевизијама биће еми товани филмови Акира Куросаве: Рошомон, Седам самураја, Телесна гар да, Сањуро и Кегемуша, док ће у великој сали Центра за кулуру, од 7. до 9. септембра бити одржана ревија јапанских анимираних филмова. О. Шолтиш БРОЈ Август

26 спорт 26 РУКОМЕТ Колубарин дрим тим Играће само најспремнији и најбољи каже тренер Драгићевић Рукометаши Колубаре окончали су део припрема у Лазаревцу и преселили се у Крањску Гору. Нови састав Лазаревчана је тим који без већих проблема треба да стигне до титуле државног првака, прве у својој историји, и поново освоји пехар победника Купа Србије, што је свакако жеља клуба. Многи су нови састав Колубаре назвали дрим тим јер у екипи има доста сјајних играча, па ће тренер Драгићевић бити на слатким мукама када буде састављао екипу за првенствене мечеве. Конкуренција за свако место у тиму је изузетно јака. Гол ће бранити најспремнији од три сјајна голмана - Пуљезевић који већ 20 година плени својим одбрана ма, Вујовић, репрезентативац Црне Го ре и Васић, један од најбољих голмана домаћег шампионата прошле сезоне. Ниш та мања борба је и за место пивотмена на коме ће, уз искусне Митровића и Бећировића, шансу тражити пристигли Ракчевић и млади Белаћевић. Чини се да је најјача конкуренција на бековским позицијама. Ненадић, Јовановић, Ломић, Радишић добили су велику конкуренцију у Прибаку, Рашићу, Радуловићу и Недељку Јовановићу. Крилну позицију појачао је Иван Понграчић, који је наступао и за селекцију Хрватске. Наравно да преузимамо улогу фаворита на домаћој сцени, а желимо да направимо и добар резултат у Европи. Морам рећи да смо имали среће у жребању. Први ривал нам стиже са Фарских острва и ту смо апсолутни фаворити, а ако нам срећа буде наклоњена и у наредном жребу, можемо стићи до полуфинала, што би био велики успех. Конкуренција у екипи је изузетно јака речи су тренера Владимира Драгићевића коме ће помагати Марко Исаковић, задужен за кондицију. З. Лазаревић При крају СЕЗОНА КУПАЊА НА ЛАЗАРЕВАЧКОМ БАЗЕНУ Купачи желе топлију воду Прекривање отвореног базена савременим СКРИМ платном које сма њује ниво ултравиолентног зрачења до минималног нивоа, као да није наишло на добар одзив код купача. Већина се одлучује за језеро Очагу, сматрајући да је тамо вода топлија. Присталице базена, опет, сматрају да су услови за купање овде идеални. Имамо довољно времена да се одлучимо за одговарајуће техничко решење догревања воде и тај пројекат ће бити реализован до почетка маја идуће године. Такође, биће завршено и модерно Сименсово постројење за хлорисање воде речи су Владе Павловића, директора Спортско-рекреативног центра Колубара. З. С. Снимио: Зоран Станковић Остала два клуба У Лазаревцу ће се поново, у оквиру Прве лиге за одбојкашице, од наредне сезоне, играти градски дерби, јер су одбојкашице Колубаре, одустајањем Волеј Стара, обезбедиле повратак у лигу. У нову сезону два лазаревачка клуба улазе са различитим жељама и новим тренерима. Колубару ће са клупе водити Никола Јерковић, пошто је прошлогодишњи тренер Слободан Ивовић преузео екипу суперлигаша из Обреновца ТЕНТ. У клубу се ужурбано ради на појачањима у свим линијама како би у новој сезони прволигашког такмичења били међу водећим на табели. Екипа ће прве припреме провести у Ивањици. За разлику од одбојкашица Колубаре, у ООК Лазаревац је друга слика. Недостатак средстава је узроковао да екипа остане без неколико квалитетних играчица, а и тренер Илија Вујовић је клупу заменио директорском фотељом, па ће екипу у новој сезони предводити Марко Радосављевић, који је до сада радио са млађим селекцијама. Једини циљ најмлађој екипи у новој прволигашкој сезони је опстанак. Последњих година актулена прича о спајању два одбојкашка клуба у један никад није била ближа реализацији, али управе поново нису постигле договор. Да је било мало више воље са обе стране, Лазаревац би добио клуб који би имао реалне шансе за улазак у Супер лигу за даме. Са два одбојкашка клуба се ствара и велики проблем око термина тренирања и играња у хали, јер поред њих своје првенствене мечеве играће рукометаши, фудбалери и две кошаркашке екипе. З. Л. Ватерполо Овог лета стартовали су са такмичењима и ватерполисти Колубаре. У првој години званичног такмичења освајањем четвртог места остварили су сјајан резултат међу друголигашима. Прошле године смо озбиљније почели са радом ватерполо секције при пливачком клубу Колубара. Брзо смо успоставили сарадњу са Ватерполо савезом Србије, па су нам омогућили да се овог лета укључимо у такмичење друголигаша. Знали смо да наши играчи нису дорасли друголигашким биткама, тако да смо ангажовали играче из београдског Студента. Остарили смо добре резултате и да нисмо имали неколико пехова, могли смо бити и у самом врху друголигашког каравана. Савладали смо на нашем базену новог првака Језеро из Беле Цркве са 14:9 и показали да имамо квалитетан састав речи су Младена Савића, председника Ватерполо клуба Колубара. З. Л. КОЛУБАРА

27 Убедљиве победе Турбине, Борца и Радничког Почела је нова фудбалска сезона за клубове који су такмиче у вишим лигама. У београдским лигама је седам клубова из лазаревачке општине. После дугих припрема и доста одиграних контролних сусрета почела су надметања за бодове. У оквиру првог кола Београдске зонске лиге вреочка Турбина успешно је стартовала савладавши на свом терену увек неугодну екипу Поштара, са 5:1. Убедљивом победом новоформирани састав, са новим тренером Жарком Јовановићем, истакао је кандидатуру за пласман у сам врх зонске лиге. Први тријумф Турбине може само још више да мотивише нови састав, који има задатак да појури пласман међу српсколигаше. У првом колу Прве београдске лиге убедљиве победе Борца и Радничког. Фудбалери Борца у нову сезону су ушли без неколико стандардних играча, који су се отиснули у друге клубове. И поред тога Лазаревчани су наставили са сјајном игром на свом терену. У првом колу убедљиво су савладали екипу Подунавца из Ритопека и најавили да ће бити уз бок водећим екипама. Екипа Радничког из Рудоваца жели да се, после неколико година, врати међу зонаше. Током лета екипа је осетно појачана, па тријумф у премијерном мечу на свом терену против Обилића са 6:2 и није изненађење. У првом колу Друге београдске лиге фудбалери Рудара из Зеока су остварили блиставу победу у мечу са екипом Бање из Београда, која је најавила борбу за сам врх табеле. Ако су Београђани кандидати за првака, онда се у борбу за прво место могу укључити и Зеочани, који су наступили без неколицине стандардних играча. Прву јесењу победу остварили су и фудбалери Младости из Барошевца, који су у ново првенство ушли са осетним појачањима, па се сви у клубу надају далеко бољим резултатима него претходних сезона када је екипа таворила у доњем делу табеле. Младост из Чибутковице, после испадања из Прве београдске лиге, остала је без доста играча, тако да је први освојени бод на свом терену против екипе Кртинске успех. Али и поред тог бода, ако се до краја прелазног рока не појачају са неколико квалитетних играча, биће озбиљни кандидати за испадање и повратак у општинске лиге Лазаревца. Фудбалери БСК-а из Брајковца су неочекивано доживели дебакл на свом терену и пораз од екипе Рабровца са 0:7. То је један од најтежих пораза у последњих десет година брајковачког клуба. З. Л. Снимио: Зоран Станковић ФУДБАЛ САМО БОД ЗА КОЛУБАРУ НА СТАРТУ ПРВЕ ЛИГЕ Ни зицер није гол Тешко да је у било ком мечу који је одиграла као члан Прве лиге Колубара имала више стопостотних шанси него што их је било против Младости из Апатина, 16. августа, на лазаревачком стадиону, а да гол није постигнут. Преко 300 љубитеља најважније споредне ствари на свету гледало је прави првенствени меч, карактеристичан за отварање нове фудбалске сезоне обе екипе су пре свега чувале своју мрежу и чекале евентуалну грешку противника. Прво полувреме протекло је у чврстој игри, без праве шансе за погодак, са доста беспотребних фаулова који су резултирали жутим картонима (чак десет пута је судија Недељковић из Јагодине опоменуо играче). Висока температура и спарно време вероватно да утицали не само на квалитет игре, већ и на жељу играча за малим предахом. Маринковић пропушта велику шансу КОШАРКА Нешто нижа температура ваздуха у другом полувремену и улазак Саше Јовановића у игру половином овог дела игре били су пресудни да се поправи квалитет игре. Створили су домаћи више шанси, три су спадале у категорију стопостотних, али лопта није завршила у мрежи. Није голман гостију Мартић толико добро бранио, већ су играчи Колубаре лоше шутирали! Ипак, ако се сетимо почетка прошле сезоне, и један бод охрабрује. Тренер Драган Грчић истиче да је тим остварио постављене задатке, иако и њега забрињавају повреде. На Пешића изгледа неће моћи да рачуна неколико мечева, ако не и дуже. Лазаревачки љубитељи фудбала и навијачи и поштоваоци Колубаре очекују да им овај тим неће приредити непријатне стресове. З. Станковић Циљ средина табеле Кошаркаши Колубаре почели су припреме за нову сезону у Српској лиги. За разлику од прошле, када је најављивана борба за сам врх табеле, у нову сезону се улази са жељом да се обезбеди место у златној средини. Екипу ће и даље са клупе предводити Владимир Ђокић, а руководство клуба има намеру да у тим врати неколико играча пониклих у Колубари, који су прешли у познатије клубове. За сада се у Колубару вратио одлични бек Урош Ристић, који је већ на првим тренинзима показао да ће бити велико појачање. Екипа ће комплетне припреме спровести у Лазаревцу, а контролне мечеве одиграће почетком септембра јер нова српсколигашка сезона почиње у октобру. Кошаркашице Колубаре-Младост, од ове сезоне, такмичиће се у Првој Б ли ги, пошто су у прошлој убедљиво освојили прво место у Српској лиги. Екипу ће и у новој сезони водити Милинко Шаренац, а малобројно руководство клуба дало се у потрагу за новцем који ће им бити потребан за основне потребе. Што се тиче појачања, а за то су мале шансе, али ако ос тане исти састав као и прошле сезоне реално је да се екипа нађе у златној средини, што би свакако био успех. З. Л. БРОЈ Август

28