EKSKLUZIVNO Dr Srdja Trifkovi}, specijalno za Ogledalo SRBI ILINOJA: SPRE^ITE MARKA KIRKA DA POSTANE SENATOR!

Transcription

1

2 POZADINA ODLUKE MSP Da li je odluka Me unarodnog suda pravde o~ekivana i za{to je razmatrana samo deklaracija, a ne i sam ~in nezavisnosti? - Odluka Medjunarodnog suda pravde samo za naivne dolazi neo~ekivano. Za vladaju}u koaliciju u Srbiji i njene nalogodavce u Va{ingtonu i Briselu, ona je bila o~ekivana i odavno programirana. U leto tada tek ustoli~ena vladaju}a koalicija dobila je od spoljnih mentora obavezu da prihvati svr{en ~in na Kosovu. Jedini problem predstavljala je reakcija doma}e javnosti i politi~ka cena takvog ~ina. Re{enje je nadjeno u stavljanju celokupnog srpskog politi~ko-diplomatskog kapitala na kartu MSP, u cilju stvaranja alibija za prihvatanje neprihvatljivog. Samo se tako mo`e objasniti ~injenica da je Srbija unapred uni{tila svoje izglede na povoljan ishod time, {to je krajnje diletantski formulisala pitanje postavljeno MSP-u: Da li je progla{enje nezavisnosti privremenih institucija na Kosovu u skladu sa medjunarodnim pravom? Te{ko je zamisliti da g. Tadi}, Jeremi} i njihovi stru~ni savetnici nisu bili svesni ~injenice da medjunarodno javno pravo uop{te ne zauzima stav prema EKSKLUZIVNO Dr Srdja Trifkovi}, specijalno za Ogledalo Povodom odluke Medjunarodnog suda pravde da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova, nije prekr{ila medjunarodno pravo, razgovaramo sa direktorom Centra za medjunarodne odnose Rokford Instituta u Ilinoju i izvr{nim direktorom Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije dr Srdjom Trifkovi}em. deklaracijama nezavisnosti kao takvim. Op{tina Barajevo, grad Kragujevac ili mesna zajednica Kozara mogu da proglase nezavisnost, a da tim proglasom ne bude prekr{ena nijedna norma medjunarodnog prava. Kosovo takodje Ako deklaracija ne kr{i medjunarodno pravo, ~ime je onda prekr{eno to pravo? - I te kako je prekr{eno medjunarodno pravo posledicama progla{enja nezavisnosti. Frapantno je da Srbija nije tra`ila od MSP da se izjasni o tim, su{tinskim pitanjima: Da li je Kosovo dr`ava shodno normama medjunarodnog prava? Da li priznanja Kosova kao dr`ave od strane tre}ih zemalja predstavljaju kr{enje medjunarodnog prava? Tako postavljena pitanja bila bi neprijatna stranim mentorima vladaju}e koalicije i stoga nisu dolazila u obzir. Vlast sada ima smokvin list ove tobo`e iznenadjuju}e, nepravedne i razo~aravaju}e odluke kao kona~no pokri}e za predstoje}u kona~nu kapitulaciju. Eto, vidite, u~inili ljudi {ta su mogli, borili se vala k o lavovi, ali avaj Da li su za nepovoljno odvijanje sitacije o Kosovskom statusu, odgovorni i zvani~nici Srbije? - Farsa sa MSP-om potvrdjuje da se vladaju}a koalicija, od prvog dana postojanja pre dve godine samo pravi da se bori za Kosovo, a njeni spoljni nalogodavci samo se prave da im zbog toga nije pravo i da im to te{ko pada. Pod g. Tadi}em i Jeremi}em druk~ije nije moglo da bude. Pro{lo je preko pet godina od kako sam u Politici 29. juna izneo da je prilikom zavani~ne posete Va{ingtonu, {est nedelja ranije, glavni savetnik jednog od najvi{ih beogradskih dr`avnih funkcionera u neformalnim razgovorima sa svojim ameri~kim doma}inima prihvatio otcepljenje Kosova kao svr{en ~in i da je najva`nije na}i formulu da se ta nezavisnost sprovede na na~in kojim bi se spre~io preveliki politi~ki dobitak za nacionaliste. Implikacija je bila jasna: nema dileme ho}e li srpska strana prihvatiti nezavisnost, nego kako da se to zapakuje sa {to manje roptanja u narodu i sa {to manje posledica za pobornike opcije koja pristaje na sve. Taj savetnik je od 15. maja do danas ministar inostranih poslova Srbije. A vukovi, kao {to znamo, dlaku menjaju ali ne i }ud. SRBI ILINOJA: SPRE^ITE MARKA KIRKA DA POSTANE SENATOR! Mark Kirk, republikanski kongresmen iz Ilinoja, koji se kandiduje za senatsko mesto koje je ranije zauzimao predsednik Obama, naziva napad SAD i NATO na Srbiju svojim sopstvenim ratom, On la`no tvrdi da je posetio dva sela u kojima su po~injeni masakri Srba nad Albancima, koji su doprineli izbijanju rata, aludiraju}i pritom i na Ra~ak u kome nikakvog masakra nije bilo. Tvrdi ~ak, da je mogao da spre~i rat sa dva miliona dolara novca za ljudska prava, koji bi bili investirani u demaskiranje srpskih zlo~ina. Kirk se neukusno i napadno ponosi time, {to je kao mornari~ki rezervista u vazduhoplovnoj bazi u Avianu (Italija) dao svoj doprinos ratu protiv Srba. Do te mere se ponosi, da je ~ak spreman da bezo~no la`e, kako je odlikovan za zasluge u njemu: Kongresmen Mark Kirk je ko-predsedavaju}i albanskog kokusa i shodno tome, bio je sponzor kangresne rezolucije, koja podr`ava nezavisnost Kosova. Ukratko KONGRESMEN KIRK JE ZAKLETI SRPSKI NEPRIJATELJ! Kirkov protivnik je Aleksi \anulias (Illinois State Treasurer Aleyi Giannoulias). On se po ovom pitanju nije do sada izja{njavao. To je dovoljan razlog da mu glasa~i srpskog porekla u Ilinoju poklone poverenje. Oni ~ine tri procenta bira~kog tela, {to je sasvim dovoljno, da u tesnoj trci stanu na put Marku Kirku albanskom lobisti, la`ovu i ~oveku moralno i intelektualno nedostojnom da postane senator. 2 Avgust 2010.

3 IZ REDAKCIJE [to god tka{, vezuj konce za nebo Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi} Intervju: Dr Srdja Trifkovi} strana 2 Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4 Politi~ke akutelnosti strana 5 Protekli dogadjaji: Anga`ovan kao umetnik i ~ovek strana 7 Intervju: Marko Lopu{ina strana 8 Feljton: Nikola Tesla strana 9 Zemlja ~uda strana 11 Desanka i Stevica strana 12 Pesme sa~uvane od zaborava strana 13 Knez Mihajlova ulica strana 14 Male tajne velikog majstora strana 18 Delija i lepotica strana 19 Pravoslavlje strana 20 Feljton: Demokratija u Srba, nekad i sad strana 21 Nije lako: Nedeljna ponuda strana 22 Stavovi: Na{a poslednja {ansa strana 23 Sport: Zaslu`ena fiesta strana 24 Kolumna: Markovi konaci strana 27 Horoskop strana 28 Porodica strana 29 Vedra strana 30 VA@NO OBAVE[TENJE Obave{tavam po{tovane klijente i dobavlja~e, da od juna godine nisam uklju~en u rad kompanije Blue Velvet Catering, koja pru`a usluge u crkvi Sveto Vaskresenje Hristovo na Redwood Drive. Zbog davanja la`nih informacija i la`nog broja telefona (moj telefon nije , kako stoji u oglasu Serbian Yellow Pages) prinudjen sam da na ovaj na~in obavestim sve zainteresovane da je moja kompanija Royal Crown Events, a moj broj telefona: Iskreno verujem da }e svi moji poslovni partneri i prijatelji razumeti ovaj moj korak, u nastojanju da izbegnem dalje neprijatnosti zbog neta~no iznetih informacija. S po{tovanjem Dejan Vu~i} ^ikago TIRA@: OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike PUBLISHED BY Ogledalo - Serbian Mirror. Inc P O BOX CHICAGO IL Phone: OSNIVA^: Slavica Petrovi} UREDNIK: Slavica Petrovi} GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi} REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Cvijan Hercegovac, Andjela Ru`ica Rako~evi}, DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd), Aleksandra Mati} (Ni{), Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York), PREDSTAVNI[TVA LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac ( ) NJUJORK: Mike Lu~i} Milan ( ) ALL RIGHTS RESERVED: Ogledalo is not responsible for advertisments, advertising articles and their contents ogledalo@gmail.com Web: NAME: ADDRESS: CITY: STATE: ZIP: TEL: Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX Chicago IL Avgust

4 SRB INFO Serbian Brothers Help - Chicago Chapter and United Serbs Soccer Club Organizuje tradicionalni TENISKI TURNIR Tennis Club TAM, 7686 N. Caldwell Ave. Niles, IL Subota, 7. august, 2010 (12:00pm-6:00pm) Za prijavljivanje pozovite: (Jovan ^upi}) ili Join us for the 20th Annual celebration of Serbian culture through music, food and games! SERB FEST Friday July 30: 5PM to Midnight Saturday July 31: Noon to Midnight Sunday August 1: Noon to Dusk contact@serbiancathedral.org N Redwood Dr, Chicago Il U toku su pripreme za SRBIJADU u Feniksu, Arizoni. Za informacije posetite PhoenixSerbs.com 4 Avgust 2010.

5 Pi{e: Marijana Maljkovi} AKTUELNO NEPRAVEDNA ODLUKA ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE Deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kr{enje me unarodnog prava, jer ono ne zabranjuje deklaracije, saop{tio je Me unarodni sud pravde. Sud nije priznao pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje, a odluku o daljem procesu re{avanja problema Kosova, prepustio je Generalnoj skup{tini UN. Srbija ne odustaje od prava na svoju teritoriju i prava da za{titi svoje gra ane, koji na Kosovu i dalje `ive bez osnovnih uslova, i da zadovolji pravdu nad hiljadama Srba, koji su proterali ili ubili albanski separatisti. MSP je utvrdio da me unarodno pravo, u na~elu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulaze}i u pitanje da li takve deklaracije zatim proizvode dr`avnost. Prema savetodavnom mi{ljenju Suda, koje nije obavezuju}e za dr`ave, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, ni sa privremenim pravnim poretkom, koji je u pokrajini njom ustanovljen. To mi{ljenje Sud je zasnovao na oceni da autori deklaracije nisu bile privremene institucije samouprave na Kosovu, ve} grupa koja je sebe definisala kao demokratski izabrane lidere naroda Kosova. Autori deklaracije i sama deklaracija su, po mi{ljenju Suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244, koja se izri~ito nije bavila kona~nim statusom Kosova. Tomas Flajner, profesor ustavnog prava i nekada{nji savetnik srpskog pravnog tima ima sli~an stav: Problem je {to je legalno zna~enje mi{ljenja veoma usko, jer Sud odlu~uje samo o papiru u kome se ka`e da Vlada Kosova progla{ava nezavisnost, odnosno odlu~uju samo o tome da li ta re~enica kr{i me unarodno pravo ili ne. Sudije su mi{ljenja da ta re~enica ne kr{i me unarodno pravo, a u isto vreme smatraju da Kosovo nema pravo na unilateralnu secesiju. Za mene je u mi{ljenju MSP najgadnije {to taj sud nije ni razmatrao pitanje prava srpske manjine na Kosovu. Njihova prava su veoma naru{ena prvo, uskra}eno im je pravo da se obrate Ustavnom sudu Srbije bez ikakve kompenzacije, a drugo, Srbi na Kosovu nemaju mogu}nost da izraze svoju politi~ku volju, recimo, da se odvoje od Kosova. SRBIJA NASTAVLJA DIPLOMATSKU BORBU Vlada Srbije ne}e menjati svoju politiku prema Kosovu, a glavno sredstvo borbe osta}e diplomatija i debata u Generalnoj skup{tini UN, odlu~eno je na sednici Vlade. Zbog Kosova se ne}e ulaziti ni u sukob sa velikim silama. Premijer Mirko Cvetkovi} rekao je da su se odnosi sa SAD razvijali u dobrom pravcu na platformi sla`emo se, da se ne sla`emo, i to se ne}e menjati. Vlada je usvojila izve{taj pravnog tima prema kome Me unarodni sud pravde nije odgovorio na su{tinsko pitanje o legalnosti progla{enja nezavisnosti Kosova. U izve{taju se zaklju~uje da Sud u Hagu nije legalizovao etni~ki motivisanu secesiju Kosova. Srbija }e nastaviti da se bori na jesen u GS UN tra`e}i rezoluciju da se ovaj konflikt re{i pregovorima, poru~io je predsednik Srbije Boris Tadi}. Specijalni izaslanici bi}e upu}eni u 55 zemalja {irom sveta sa mojim pismom predsednicima dr`ava ili vlada. Mnoge zemlje bi}e pod pritiskom da priznaju Kosovo pre izja{njavanja u Generalnoj skup{tini UN. Srbija }e ulo`iti sve napore da takvih priznanja bude {to manje i da na jesen, na GS UN u Njujorku bude usvojena Rezolucija R. Srbije, rekao je Tadi}. Pritisci za priznavanje Kosova, postali su intenzivniji uo~i i nakon progla{enja odluke suda. Potpredsednik SAD D`ozef Bajden, kako je saop{tila Bela ku}a, razgovarao je telefonom sa predsednikom Srbije Tadi}em, uo~i objavljivanja odluke MSP, i potvrdio sna`ne veze SAD i Srbije, ali i naglasio da bi Vlada Srbije trebalo konstruktivno da sara uje sa Kosovom, kako bi se re{ila prakti~na pitanja i pobolj{ali uslovi `ivota ljudi na Kosovu, u Srbiji i celom regionu. Ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton ocenila je da je Kosovo nezavisna dr`ava, ~ija je teritorija nepovrediva, i pozvala one zemlje, koje to nisu u~inile, da priznaju Kosovo. ODLUKA MSP KAO SVETSKA OPASNOST Mi{ljenje MSP o Kosovu }e biti svojevrstan test odr`ivosti zahteva najmanje 96 separatisti~kih pokreta u svetu, koji se, s manjom ili ve}om snagom, bore za nezavisnost. Savetodavno mi{ljenje MSP mo`e biti krajnje opasan presedan, jer nijedan kontinent, nije imun od separatizma, a kosovski slu~aj bi ga jo{ vi{e o`iveo. Veliki je broj zemalja koje su u sli~noj situaciji: Kanada ima Kvebek, [panija Baskiju i Kataloniju, Britanija [kotsku i Severnu Irsku, Gruzija Abhaziju i Ju`nu Osetiju, Kina Tibet i Tajvan, Rumunija Sekuju. I druge evropske zemlje se suo~avaju sa ovom pojavom: Francuska (Korzika), Nema~ka (Bavarska). U Belgiji Flamanci i Valonci nikako ne mogu da na u zajedni~ki jezik o jedinstvenoj dr`avi. Turci su na Kipru proglasili nezavisnu dr`avu, koju je do sad, priznala samo Ankara, dok se u isto vreme Kurdi 25 godina, s pu{kom u ruci, bore za autonomiju svoga naroda u jugoisto~noj Avgust

6 Anadoliji. Muslimani su za odvajanje Ka{mira od Indije, a Tamili tra`e svoju dr`avu u [ri lanci... Mnogi separatisti~ki pokreti postoje u Africi i ju`noj Americi. PRINCIPIJELNO PROTIV NEZAVISNOG KOSOVA Rusija ne}e, zbog najnovije odluke MSP promeniti svoj stav prema Kosovu i ne}e priznati nezavisnost Kosova, izjavio je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Nesterenko. Principijelno je va`no {to je sud dao svoje mi{ljenje samo o Deklaraciji, posebno naglasiv{i da nije razmatrao u {irem kontekstu pitanje prava Kosova na jednostrano odvajanje od Srbije. Dodaje se da se Sud u svojim zaklju~cima nije izjasnio o posledicama dono{enja deklaracije o nezavisnosti, o tome da li je Kosovo dr`ava, kao ni o zakonitosti priznavanja nezavisnosti od strane niza dr`ava. Nesterenko je ukazao da Moskva smatra da je re{enje kosovskog problema mogu}e samo nastavljanjem pregovora zainteresovanih strana na osnovu odredbi Rezolucije 1244 SB UN. Nakon odluke suda u Hagu, svoju odluku da ne priznaju nezavisnost Kosova, ne}e promeniti i mnoge druge zemlje Slova~ka, [panija, Brazil, Afri~ke zemlje... REPUBLIKA SRPSKA SLEDE]A SAMOSTALNA DR@AVA? Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je, da je mi{ljenje MSP o nezavisnosti Kosmeta razo~aravaju}e, suprotno me unarodnom pravu i da }e ostaviti nove posledice u svetu u podru~jima gde postoje animoziteti autonomnih jedinica i dr`ave. Ovo je novo potcenjivanje i Patrijarh Irinej da BiH prizna nezavisnost ju`ne srpske pokrajine. Odluku MSP, su kritikovale i sve srpske partije u BiH. Tako je Demokratski narodni savez saop{tio da }e dobro prou~iti mi{ljenje ovog suda, jer u ovoj odluci vidi dobru podlogu za otceljenje Republike Srpske od BiH. AKTUELNO PATRIJARH IRINEJ: BRANIMO SVOJ JERUSALIM Svoj doprinos u i{~ekivanju odluke Suda dala je i SPC molebanom u svojim hramovima. Patrijarh srpski Irinej je u besedi nakon molebana, u hramu Svetog Save u Berogradu, pozvao one koji sude i presu uju, da ne u~ine nepravdu koja }e biti ve~iti kamen spoticanja: Strada jedan narod, gde se tome narodu poku{ava da se uzme ono {to mu je najsvetije, {to mu je najdra`e i najdragocenije, ~esto puta dra`e i od samog `ivota. Bili smo u sli~nim situacijama mnogo puta, ali Gospod nas je sa~uvao i verujem da }e i sada sa~uvati na{e stradalno Kosovo i Metohiju rekao je patrijarh. Pozivaju}i na mir i spokoj, poglavar SPC je Republika Srpska srpskom narodu poru~io da se koristi svim ljudskim i moralnim vrednostima, da doka`e svoje pravo na Kosmet. Srpskom narodu ho}e da uzmu ono {to je za njega najdragocenije njegov Jerusalim, njegovu svetu zemlju, njegove svetinje i mo{ti svetaca koji po~ivaju na Kosmetu, upozorio je patrijarh Irinej. Nekoliko stotina Srba sa severa Kosmeta okupilo se, na dan progla{enja odluke, u Kosovskoj Mitrovici, kako bi uputili poruku da Srbi ostaju na Kosmetu na svome i u sastavu Srbije kao jedine dr`ave koju priznaju. Slu`e}i moleban za pravedno re{enje statusa Kosova, u crkvi manastira Gra~anica, mitropolit Amfilohije je rekao: Uvereni smo da }e Bo`ja pravda trijumfovati nad nepravdom, dobro nad zlom, ljubav nad mr`njom i da }e se Gospod smilovati raspetom Kosovom i Metohiji i da }e obnoviti i potvrditi jedinstvo na{e otad`bine. Mi se nalazimo na svetom mestu, raspetom vi{e od 600 godina. Kosovsko raspe}e godine traje neprekidno do na{ih vremena. To raspe}e se i danas nastavlja. I godine kada su mo}nici ovog sveta nastavili delo tiranina Murata sultana bombarduju}i svetu kosovsku zemlju ponovo ugro`avaju}i du{u i bi}e ovog svetosavskog naroda. Prema re~ima mitropolita Amfilohija, skidanje Kosova sa raspe}a ne treba o~ekivati u bliskoj budu}nosti. Me unarodni sud pravde u Hagu omalova`avanje Srbije. Nova poruka Srbima da politika sile isklju~ivo ima uspeha i da politika pravnog nasilja mo`e da legalizuje stvari, koje su do sada gotovo bile nemogu}e da se otcepi deo teritorije jedne dr`ave i da to nije protivno me unarodnom pravu, rekao je premijer RS. On je poru~io da }e RS nastaviti svoju dosada{nju politiku i ne}e dozvoliti Predsedavaju}a Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Du{anka Majki} smatra, da RS ima teritoriju, stanovni{tvo i vlast, odnosno sve elemente da, ukoliko odlu~i, krene sli~nim putem kao Kosovo i Metohija. Koliko god ta odluka bila bolna, mo`emo je tuma~iti tako da }e i RS, ukoliko to odlu~i, da dobije podr{ku koja je ovog puta data Kosmetu, rekla je Majki}eva. 6 Avgust 2010.

7 PROTEKLI DOGA\AJI KAO UMETNIK I ^OVEK UFrancuskom kulturnom centru The Alliance Francaise de Chicago odr`an je zanimljiv susret sa Emirom Kusturicom, ~iji je filmski opus dobro poznat i vrlo interesantan ovda{njoj publici. Razgovor sa rediteljem vodio je poznati filmski kriti~ar Henk Sartin, a audio zapis dogadjaja emitovan je direktno na ovda{njoj Chicago Public Radio Station. U prepunoj sali bili su poklonici dela Emira Kusturice, Francuzi, Amerikanci i nekolicina Srba. Po{to je povod za gostovanje bio koncert Zabranjenog pu{enja u ^ikagu, razgovor je otvoren uvek zanimljivim i kompleksnim pitanjem odnosa muzike i filma. Ja verujem da je muzika sestra filmu, i nadam se da }e se uskoro pojaviti na~in da muziku pretvorimo u filmske znakove i obrnuto. Mislim da je muzika sa filmom najsli~nija i bli`a filmu nego bilo kojoj drugoj umetnosti. Moj anga`man u muzici ima politi~ku pozadinu, vezan je za Zabranjeno pu{enje nakon Titove smrti. Ljudi u tada{njoj Jugoslaviji, ni nakon 5 godina nisu verovali, da je on stvarno umro. Tada je Nele Karajli} u Splitu rekao onu ~uvenu re~enicu Crko mar{al, zbog koje su kasnije u Sarajevu hteli da ga lin~uju. Te godine, kada sam dobio moju prvu Zlatnu palmu u Kanu, po~eo sam sa Neletom Karajli}em da sviram bas gitaru. Potom sam radio druge filmove, a onda je do{la Kada nas je NATO, vodjen Amerikom bombardovao, ponovo sam sa Neletom re{io da izadjemo iz Beograda i sviramo u Gr~koj i Italiji. Od tada sviramo svuda po svetu i evo sada prvi put u Americi. Nisam ja ozbiljan muzi~ar, ali jesam u muzici - rekao je Kusturica. Posebno je naglasio i za to dobio aplauz iz publike, da je on izbeglica iz Bosne u Srbiji, ali izbeglica Srbin. Kada ovde ka`ete da ste izbeglica iz Bosne, svi odmah pomisle na muslimane, {to nije fer, jer u Srbiji je mnogo Srba koji su iz Bosne izbegli. To, naravno, nikada ne}ete ~uti na CNN-u, ali to je istina. Svi smo pro{li te{ke emotivne traume, izgubili domove, kulturu, ali ja kao umetnik nastojim da sve to sa~uvam. Film, muzika, sve je isprepletano i anga`ovano. Da se ne razumemo pogre{no ja nikada nisam bio anga`ovan u bilo kojoj partiji, ali sam uvek anga`ovan kao umetnik i kao ~ovek, a zahvaljuju}i filmu mogu da ka`em i ono {to mislim, i ono {to ose}am i `elim. Iznenadili ste publiku anga`ovanjem u bendu, kao {to su mnogi iznenadjeni i radom na filmu o Maradoni. Odakle interesovanje za takvu pri~u - pitao je Sartin. I tu je sve isto kao i sa mojim prethodnim temama ako mi date {ansu da napravim film, onda }u ga i napraviti. Ali, ako treba da biram, da li }u da napravim film o Maradoni ili Bekamu, uvek }u za temu izabrati Maradonu. Zato {to je to ~ovek od krvi i mesa, za mene kao reditelja ima zanimljiv karakter i zato {to on ima {ta da ka`e, ne samo o fudbalu. Ako je to ~ovek koji je dnevno uzimao 11 grama kokaina i onda fantasti~no igrao fudbal, to je za mene intrigantno. Zato sam ja napravio taj film. On nije stereotip glupog fudbalera, koji ume da pika loptu i ni{ta vi{e od toga. Kusturica je govorio i o svojim po~etcima, Pra{koj filmskoj {koli, o tome koliko mu danas zna~e sopstveni rani radovi. Najbolje }u to objasniti anegdotom koju sam imao sa ~uvenim Markesom, pre dvadesetak godina, kada smo razgovarali o njegovom delu i ja mu ispri~ao svoju fascinaciju jedne scene iz njegove pri~e, o devojci koja je zbog velike ljubavi pro{la kroz zid, da bi stigla do onoga koga je sam da o toj fascinaciji napravim film. On je tada rekao ja to nisam napisao. Ja sam ga ubedjivao, ali nije bilo vajde. Pa toliko je toga napisao, nije se setio, niti je mogao da se seti jedne takve scene. On je imao 75, ja 36 godina, tada mi je rekao Dao bih sve, sve {to imam, za tvoje godine. Naravno da ja to tada nisam ba{ najbolje razumeo, ali danas znam da sam i ja izgubio tu nevinost, mladala~ku radoznalost, iskrenu i duboku. Naravno, dobio sam iskustvo, znam mnogo i o filmu i o `ivotu, iako nisam ba{ siguran da bih dao sve {to imam za ne~ije mlade godine. Makar ne jo{. Kusturica je objasnio da danas ne brine o tome kakav je `ivot njegovih filmova od trenutka kada ih zavr{i. Danas ja imam moju muziku, imam Drvengrad i Kustendorf, po{to sam kada sam iza{ao iz Sarajeva re{io da sebi napravim grad i to u~inio, pa ne razmi{ljam o tome kako film prolazi na blagajni ili za{to ga negde ne prikazuju ili ne iznajmljuju. Kada pravi{ film u Srbiji, mora{ da se bori{ protiv hiljadu prepreka, izmedju ostalog, tamo vi{e nema dobrih bioskopa. Danas je dobro ako 1000 ljudi vidi neki film. Zapadna masovna kultura danas nam daje najbolje i najgore od svega. A da bismo usvojili ne{to dobro, moramo dobiti i ne{to lo{e. Zato sam ja protiv dana{njeg Holivuda i `alim za Holivudom iz tridesetih godina, kada je film bio oli~enje idealizma. Danas tehnologija ubija svaku kreativnost, a zarade na kasi odredjuju `ivot filma. Reditelji i scenaristi vi{e nisu va`ni, va`ni su producenti i agenti, va`na je ma{ina pravljenja novca. U Evropi je, sre}om, situacija jo{ uvek druga~ija. Mila Filipovi} Avgust

8 Nedavno ste promovisali dve nove knjige CIA u Srbiji i Srbi u Americi. Smatrate li da je leto pravo vreme za i{~itavanje ove vrste knjiga? - Nisam dve godine ni{ta objavljivao, jer sam imao probleme sa knji`arima koji ne pla}aju prodate knjige, tako da se slu~ajno dogodilo da su oba dela {tampana usred leta. To je dobro, jer na{i ljudi mnogo ~itaju kada su na odmoru. U turisti~kim centrima knjige su tra`ena roba, tako da su prodavci iz Budve i Kotora, zatim sa Ohrida i iz Banjaluke kupili po 200 primeraka knjige CIA u Srbiji. Istoriju Srbi u Americi kupuju na{i doseljenici, koji letos sti`u u obilazak zavi~aja i svoje rodbine. O - Izdajete skoro svake godine novi naslov. Da li je to veliki poduhvat i da li vi birate teme ili one vas? - Neke teme planiram godinama, a neke se same name}u. U pripremi je knjiga Masoni u Srbiji, koja je bila plod mog novinarskog interesovanja za Bratstvo slobodnih zidara. Kako sam doa{o do zaklju~ka da je srpska masonerija na izdisaju, da je mu~e unutra{nje svadje i raskoli, vreme je da mladjim ~itaocima ponudim jednu celovitu pri~u o tome ko su srpski majstori u keceljama. I kako je glumac Miki Manojlovi} postao Veliki majstor lo`e u Beogradu? O - Gde je granica izmedju novinarstva i publicistike? Da li nam u svakoj knjizi otkrijete sve ili ne{to i pre}utite? - Granica izmedju novinarstva i publicistike skrivena je u vremenskom trenutku, koji kao mera~ vrednosti nekog dogadjaja ili li~nosti, ponajbolje ocenjuje da li je neka pri~a trenutni ili trajniji materijal za knjigu. Nemogu}e je naravno otkriti sve, jer kona~ne istine ne postoje, tako da objavljujem ono {to sam ja kao istra`iva~ saznao. Ne objavljujem neproverene, la`ne i uvredljive ~injenice, ali i tajne koje su mi poverene, a mogu da naru{e ne~ije dostojanstvo ili mu ugroze `ivot. O Da li su Srbi skloni politi~kim misterijama? - U zemlji u kojoj vlada haos, kako to re~e na{ predsednik dr`ave, i u sredini gde je politika iznad svega, neminovno je da nam sudbinu odredjuju i misterije. Jedna od tih misterija je politi~ka pozadina ubistva premijera Zorana Djindji}a. Dr`ava i sud nisu razjasnili motiv atentata i poru~ioce, tako da nama gradjanima ostaje da nagadjamo i da slu{amo ~ak pet misterioznih verzija politi~ke pozadine tog zlo~ina. Ja verujem u jednu od tih verzija, a to je ona da je atentat po~inio zemunski klan po naredjenju iz vrha biv{eg re`ima. Jeste li mi{ljenja da Srbi zaista haraju svetom, kako ka`e naslov jedne va{e knjige? - Ako smo mi zemlja sa 11,5 miliona Srba na planeti, i ako imamo u svakoj vidjenijoj dr`avi po desetak na{ih ljudi po zatvorima i jo{ toliko u podzemlju, onda se name}e zaklju~ak da makar malo haramo svetom. Grupe Pink panter, Amerika i Balkanski ratnik su dokazale da su na{i mafija{i uspeli da se pomenu visoko na lestvici zna~ajnih i tra`enih kriminalaca u svetu. Trenutno se u Stokholmu sudi grupi Helikopter, koja je napala magacin sa milionima evra. BIA je o tom napadu Srba obavestila [vedjane, ali oni nisu verovali da su na{i toliko mo}ni, iako su Skandinavijom harali i Arkan, Joksa, Pera Gica, Ratko, Kotur, Milan i mnogi drugi srpski mangupi. O Ko su najzagonetnije srpske ubice? - Mnogi zlo~ini po~injeni na srpskim prostorima nisu razja{njeni, pa tako nismo uspeli da identifikujemo i najzagonetnije ubice koje su likvidirale Dadu Vuja{inovi}, Milana Pani}a, Slavka ]uruviju i mnoge druge ljude. Analizirao sam ubistva od godine do danas i mislim da je najzagonetniji ubica bio Jovan Stanisavljevi} ^aruga, Srbin iz Hrvatske, {umski bandit i slavonski Robin Hud, koji je plja~kao bogate, delio sirotinji i svojoj dru`ini. Maskirao se, ulazio gde niko nije smeo i harao ovim prostorima. Osudjen je na smrt ve{anjem o direk, ali bi sigurno za par godina umro od sifilisa, jer je bio i veliki {valer. Drugi veliki ubica je [efka Hod`i}, koja je usmrtila svoju {kolsku drugu da bi joj ukrala bebu iz stomaka. To je u~inila sa sau~esnikom kog nikad nije otkrila. Bilo je to ubistvo svetskih razmera. Tako ne{to u~inila je jo{ samo jedna Crnkinja u SAD pre tri godine. [efka je odle`ala robiju, promenila ime i danas `ivi negde u Vojvodini. O - A {pijuni? - Najzagonetniji {pijun na{ih prostora je Du{an Popov, Beogradjanin po kome je nastao lik tajnog agenta 007 D`ejmsa Bonda. On je radio za Britance, a bio je i tajni agent nema~kih fa{ista, kao i FBI. Amerikanci mu nisu mnogo verovali. Drugi veliki {pijun je fratar Krunoslav Draganovi}, INTERVJU Marko Lopu{ina, intervju SRBI IMAJU KU]U NA DRUMU O KOJU SE O^E[E SVAKA VELIKA SILA Na{ stalni saradnik iz Beograda Marko Lopu{ina, ekskluzivno za Ogledalo o svojim novim knjigama, koje su upravo iza{le iz {tampe. O poznatim {pijunima i ubicama iz podzemlja o kojima ~esto pi{e, o tome koliko uticaj CIE odredjuje na{u doma}u politi~ku situaciju, kao i o nedavnom svedo~enju pred Australijskim sudom u korist Cece Ra`natovi}. tvorac pacovskih kanala, kojima su usta{e be`ale iz Evrope u Ju`nu Ameriku, tajni agent Vatikana, Moskve ali i Tita i Beograda. Radio je za Jugoslaviju, koja ga je spasla smrti po~etkom sedamdesetih, kada je Vatikan hteo da ubije Draganovi}a. Tito je naredio da ga Udba kidnapuje, dovede u Beograd, odakle je posle fingiranog sudjenja poslat da `ivi inkognito u Sarajevu. O - Koliko nam je zaista CIA kriva za neda}e ili u pri~i o njenom uticaju na doma}u politi~ku scenu ima malo preterivanja? - Da, SAD i CIA, kao glavna od 16 ameri~kih agentura, su krivi za sada{nje stradanje srpskog naroda i na{e dr`ave. Nismo mi Srbi ni{ta gori od drugih naroda, ali je Amerika po~etkom devedesetih krenula u tajni rat protiv Evropske Unije. Va{ington ne `eli da se posle ru{enje Var{avskog pakta i SSSR-a stvori novi jaki blok dr`ava, kao {to je EU. I SAD potajno vode rat protiv ujedinjene Evrope preko Balkana, odnosno izazivanjem haosa u Jugoslaviji i posebno u Srbiji. Na taj na~in SAD uvode muslimane na Balkan, daju im dr`avu u BiH i na Kosmetu, podrivaju Evropu, pla{e Marko Lopu{ina Nema~ku i Francusku, koje imaju oko 20 miliona islamista. Posledica je da svi mrze Srbiju i Srbe, jer Amerika tako ka`e, a svi odjednom vole albansko Kosovo, tu Va{ingtonsku koloniju, za koju ih je do ju~e bilo ba{ briga. Srbi imaju ku}u na drumu, o koju se o~e{e svaka velika sila i zato trenutno stradamo, jer SAD i CIA `ele tu da prave haos kojim }e da pla{e Evropljane. O - Odbranili ste Cecu pred sudom u Australiji. Odakle to da stanete u njenu odbranu? - Kao biograf Svetlane Ra`natovi}, koji je objavio knjigu o Ceci dobio sam poziv od njenih advokata da napi{em studiju o opravdanosti da dobije vizu i peva u Australiji. Uradio sam studiju na 22 strane, u kojoj sam pobio la`i Bo{njaka koji su prijavili Cecu kao nacistu australijskom sudu i dokazao da je fotografija na kojoj navodno Svetlana Ra`natovi} dr`i pu{ku u Vukovaru la`. Zbog toga me sud u Sidneju pozvao da svedo~im u telefonskoj konferenciji 5. maja u korist Cece. Rekao sam da nije nacista, da peva ljubavne pesme, koje obo`avaju i Bo{njaci i Srbi i Hrvati, da nije pevala Slobodanu Milo{evi}u i podr`avala rat. I {to je najva`nije, da je Ceca svoju karijeru sa uspehom zapo~ela u Sarajevu, da su kompozitori njenih hitova i Bo{njaci i organizator koncerata u Australiji je musliman. Presudjeno je da je ministar za emigraciju pogre{no doneo odluku da se Ceci zabrani ulazak i ovih dana o~ekujemo da }e joj odobriti vizu. O - Da li se ponekad umorite od razotkrivanja i demistifikacije obave- {tajnih slu`bi, iseljenika, mafije i zapitate se, {ta mi ovo treba? - Ne, jer `iveti u imaginarnom i stvarnom svetu ljudi za koje malo ko zna je stra{no intrigantno i zanimljivo. To vam je kao da re{avate veliku enigmu, pa vam uvek nedostaje jo{ jedna re~ ili jedno slovo i za njim tragate do iznemoglosti. I kada popunite ukr{tenicu, onda ste zadovoljni. Imam ja jo{ mnogo tih enigmi da re{im, jer, na primer, upravo se spremam da istra`ujem Srbe u celoj Africi. O - Da li se pla{ite za sebe? Kako regujete kada vas po nekim forumima prozivaju? - Bojao sam se kad su mi Arkan i ^ume pretili, ali nisam kad mi je Legija stavljao pi{tolj na ~elo. U biti nisam pla{ljiv, jer pisanjem ne ugro`avam `ivotno druge ljude, ne ose}am krivicu za ono {to radim i nema razloga da mi se neko sveti ili da me povredi. To {to razni ljudi pi{u gomilu gluposti na forumima mene ne doti~e, jer me uvek neko od mojih obo`avala- 8 Avgust 2010.

9 Feljton Nikola Tesla Pi{e: Darko Spasi} Kad je Laza Kosti} dobio odgovor i kako mu je Tesla odgovorio, ne mo`emo ta~no znati, jer pismo nije sa~uvano. Me utim, sa~uvano je pismo Laze Kosti}a od 4. septembra godine na osnovu kojeg je jasan i Teslin odgovor. Evo tog pisma upu}enog opet iz Kru{edola: Dragi Prijatelju, ako ho}ete da Vam re~em po du{i, ja se drugom odgovoru nisam ni nadao. A kad ve} govorim o du{i i kad se dobro promislim, valja mi priznati: na va{em mestu ne bih ni ja drugoja~ije. Najkrupniji razlog za va{u `enidbu bio bi, da se ne satre seme koje ra a takove djeti}e. Ali ne mo`e se niko sasvim pouzdati da }e imati dece, ni kad bi se o`enio u najboljoj snazi, ni kad bi uzeo najzdraviju devojku. Zato nemojte misliti ni sa kakvim bolom na to da ste vi zadnji svoga roda Jer napokon, va{e pleme, pa da je i Nemanjino ne bi se moglo lep{e zavr{iti nego takvim egzemplarom Napokon vam javljam da }u se ja, ako Bog da, u nedelju posle Male Gospodje (22/10. septembra) ven~ati sa mojom verenicom Julijom Palana~kom u Somboru. Sad je dvanaesta godina, kako sam je bio isprosio Ako niste verovali u sudbinu, to je prilika da poverujete Smrt Lenke Dun erski Devojka kojom je Laza Kosti} nameravao da o`eni Nikolu Teslu bila je ~uvena lepotica Lenka Dun erski, koja je poticala iz ugledne i bogate porodice zemljoposednika u Ba~koj. Ono {to se, me utim, iz prepiske ne vidi, to je ~injenica da je Laza zapravo bio do u{iju zaljubljen u Lenku. Sve je mogao da prebrodi i premosti, sve da natpeva i da nadgovori, ali samo jedno nije: njoj je bilo 24, a njemu 54 godine. U tre}em pismu koje upu}uje Tesli iste godine, opet iz manastira, Laza Kosti} je samo mogao da obavesti svog prijatelja o iznenadnoj smrti Lenke Dun erski. Dugo je odlagao da mu javi, ali je to ipak u~inio 31/19. decembra godine: Dragi prijatelju, eto, to je Va{a nesu enica! Vidite, koliko sam se lomio dok nijesam prekinuo, da vam ipak po{aljem onaj crni list. Kao {to vidite, ne}e ni va{a biografija ostati bez romantike, najlep{e al i naj`alosnije. A ja sam ostavio `enu jo{ prije Lenkine smrti upravo utekao sam od punica; imam ih dvije. Sad sam opet u manastiru me zove ku}i. Sad se poga amo. I to je romantika, je li? Sretan vam Bo`i} i da Bog da, da u novoj godini postignete sve {to ste naumili. Navek va{ prijatelj Laza Kosti}. Tako Lazi Kosti}u nije uspelo, uz sav trud, da o`eni Nikolu Teslu. Ali, sve dok Vinaver nije objavio ovu prepisku, pa, mo`e se mirne du{e re}i, i posle toga, uz Teslino ime jedva da je bila pomena i Lazinog i Lenkinog. Naime, uz ime Nikole Tesle postoji i do danas ne{to {to je gotovo stereotip. Na osnovu toga veruje se da je, kao dosledni ne`enja, `iveo samotnim `ivotom osobenjaka, ispunjenim velikim fobijama i mno{tvom kaprica, da je svoj dvadeseto~asovni radni dan provodio uz strogu askezu u posve}enosti bo`anstvu nauke i novih pronalazaka, klone}i se i mu{kog dru{tva, a `ensko sasvim zanemaruju}i. Da je cepao ugovore vredne milione dolara i da je do kraja `ivota ostao bez imetka, bez porodice, pa i bez igde ikog svog FELJTON Manje poznati detalji iz privatnog `ivota Volele su ga mnoge `ene, pa ~ak i jedna Sara Bernar. LEP PAMETAN I ZAGONETNO NASME[EN Sve je to, ipak, samo deo legende. Ispod nje je stajao uzvi{eni Teslin pronalaza~ki genij. Malo je ko zavirivao ispod povr{ine. Ni mnogobrojni novinari, ni njegovi biografi nisu ba{ posve}ivali neku naro~itu pa`nju njegovoj privatnoj li~nosti. ^ak ni on sam, u svojoj autobiografiji, koju je jednostavno i skromno nazvao Moji pronalasci nije nalazio da je i{ta drugo, li~no ili privatno, va`nije od njegovih pronalazaka. Zbog svega toga se i do danas malo zna koliko je Tesla bio privr`en, na primer, svojoj i da je, iz Amerike, vodio brigu o njoj do kraja njenoga `ivota. Nedovoljno je poznato, tako e, da je i tri svoje ro ene sestre Angelinu Trbojevi}, Milku Glumi~i} i Maricu Kosanovi} kao i njihove porodice, neprestano nov~ano pomagao, ~ak i onda kad je i sam bivao u nemalim oskudicama. Prema knjizi Nikola Tesla, prepiska sa rodbinom, koju su umno i znala~ki pripremile Dubravka Smiljani} i Zorica Civri}, otkriva se dosad sasvim nepoznati Tesla. Iz te obimne prepiske nije te{ko doku~iti, s kolikom su mu se ljubavlju i po{tovanjem obra}ale, na primer, njegove tetke, ili pak sestre i bra}a od ujaka, pa njegovi sestri}i, a na koncu ~ak i unuci njegovih sestara. Gospodin iz Valdorf Astorije Nije toliko neobi~no {to je mnogima i odgovarao na pisma, ve} {to gotovo nikog nije zaboravio i {to je ~e{}e ~ekom ili nov~anom pomo}i re{avao mnogima {kolarinu i knjige, drugima zimski kaput i cipele, ponekad je slao novac i za le~enje ili oporavak u banji. Takvog Teslu, iz onda{nje njegove patrijarhalne Like, te{ko da bismo mogli i zamisliti, a ne kamoli i da upoznamo. Istini za volju, iz njegovog zavi~aja nije se u ono 2. deo vreme moglo nikako druga~ije pobe}i od sirotinje nego se posvetiti ili vojni~kom ili sve{teni~kom pozivu. Desetak ljudi, iz najbli`eg Teslinog rodja~kog kruga, po~ev od oca, bili su sve{tenici. Njegov ujak, Petar, u mona{tvu nazvan Nikolaj, bio je mitropolit dabrobosanski. Njegov sestri}, od najstarije sestre Angeline, igumanfru{kogorskog manastira [i{atovac, bio je na{ prvi doktor teologije. Nikola Tesla je rano otkrio svet duhovnosti i knjiga, svet posve}enosti i li{avanja. Posle mnogo godina u Americi ~udio se, kako je pisao, {to je u tom svetu te{ko na}i ~oveka kod koga bi se u isti mah moglo na}i: znanje, pravi~nost i nesebi~nost. Preko Okeana, otkriva nam se jo{ jedno Teslino lice. A da bi se ono sagledalo u punom sjaju, bilo je potrebno svratiti ta~no u dvadeset sati u Salu palmi hotela Valdorf Astorija. Taman u taj ~as pojavljivao se u sali za ve~eru markantni gospodin visok {est stopa. Nosio je uobi~ajeno princ Albert kaput, sa polucilindrom na glavi. NJegove su maramice bile od bele svile, kravate ozbiljne, takodje od svile, okovratnik beo i ~vrst. Bacao je sav svoj pribor, uklju~uju}i i rukavice, posle samo nekoliko no{enja. Sedao je uvek za isti, unapred rezervisan sto. Prilazi mu prijatelj. Gospodin sa bradicom i cvikerom ne{to mu blagonaklono poverava. Ime mu je Robert Adervud D`onson. Urednik je u ~asopisu Sen~uri magazin. Takode je i pesnik. To je isti onaj prijatelj Amerikanac koji je, zbog odanosti i ljubavi prema prijatelju pronalaza~u, po~eo da u~i srpski jezik i koji je medju ostalim svojim pseudonimima imao i jedan srpski. Zbog Tesle se prozvao Luka FIlipov. Tesla je ina~e, za stolom u hotelu, uvek obedovao sam. Oko njega je bilo uvek samo njegovih osamnaest salveta koje je odlagao uokolo posle upotrebe. Slede}eg momenta mu je pri{ao glasnik. Predao mu je poruku. ^im ju je otvorio, ugledao je karakteristi~an {vrakopis. Pisao mu je knji`evnik Mark Tven. I on je bio Teslin odan i prisan prijatelj. NASTAVI]E SE ca uljudno brani. Ne me{am se u te rasprave, jer kad Srbina neko pljune, nijedna reka ne mo`e da ga opere, tako da se ja ne umivam O - Da li vas sin Du{an, muzi~ar i budu}i novinar, koji vam je saradnik na nekim projektima nagove{tava da i nova generacija Lopu{ina ima hrabrosti da se bavi temama o kojima drugi pri~aju za kafanskim stolom, a ne i javno? - Du{an je mlad intelektualac kog, koliko ja shvatam, interesuje kultura u svim njenim oblicima. Ne voli zakulisne radnje i tajnovite pri~e, tako da nema afinitet prema terorijama zavera i misterijama. Voli muziku, putovanja, sve vrste knjiga i najvi{e, koliko sam shvatio, kosmopolitizam svoje generacije. Kao i mnogi mladi ljudi danas i Du{an Lopu{ina je dete planete, a ne samo malog srpskog prostora na Balkanu. O - Koliko vam je va`na podr{ka i mi{ljenje supruge Jelene? - Kod ku}e Jelena meni nikada nije dala glasno podr{ku za moj rad. Uvek me kritikuje, ali od njenih prijatelja ~ujem da me van ku}e stra{no hvali kako sam vredan, uporan i po{ten. Verujte da moja supruga nije pro~itala nijednu moju knjigu, kao {to ja ne ~itam njene konstruktorske radova, jer je Jelena ma{inac. Dovoljno je da verujemo da ono {to ~inimo samostalno radimo najbolje {to mo`emo i to bez lo{ih namera. Tako smo vaspitani, a to poverenje samo po sebi je najva`nija podr{ka. O - Kako se ose}a srpski novinar, koji se nadje u ameri~kom izdanju publikacije Who is who? - U Srbiji kao priznata li~nost, u SAD i Kanadi ose}am se obi~no, jer to ovde niko ne ceni. Nisam ~lan nijednog velegradskog klana, koji naokolo {iri fame o svojim ~lanovima, tako da kod ku}e ne radim na svojoj promociji. Dela govore umesto mene, a primetio sam da to nekim ljudima u Beogradu i smeta. Ali, zato kada odem u Ameriku za mene su sva vrata otvorena. Samo u Kongresnoj biblioteci SAD u Va{ingtonu, koja je jedna od najve}ih na svetu, na primer, postoji ~ovek koji redovno za ovu ustanovu kupuje moje knjige. I u registru te svetske biblioteke imam preko 30 naslova. Posledica te ~injenice je da me Amerikanci pozivaju na predavanja, da imam ponudu da na engleski prevedu knjigu Srbi u Americi i da mnogi smatraju da sam ja ameri~ki publicista. Avgust

10 BIZNIS 10 Avgust 2010.